FUNKCIONALNA ISPITIVANJA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA

Institut za patološku fiziologiju

FUNKCIONALNA I ANATOMSKA ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA
CENTRALNI NERVNI SISTEM (mozak i kičmena moždina)

Periferni autonomni nervni sistem

Periferni somatski nervni sistem

SNS ENS

PSNS

Senzorni (aferentni)

Motorni (eferentni)

AUTONOMNI NERVNI SISTEM ISTORIJAT
      


Galen (129-216) – opisuje ganglionski (simpatetički) lanac Thomas Willis (1621-1675) – opisuje vagus kao “lutajući nerv” Jacobus Winslow (1669-1760) – ganglije opisuje kao “male mozgove”, a interkostalne nerve kao “veliki simpatetički nerv” François Xavier Bichat (1771-1802) – pravi razliku izmedju somatskih i visceralnih funkcija nervnog sistema i ukazuje na uticaj emocija na visceralni sistem François Poerfour de Petit (1664-1741) – presecanjem cervikalnih simpatičkih nerava izaziva suženje zenice Paul Loye (1861-1890) – stimulacijom vagusa, 45 minuta po dekapitaciji kriminalaca, uočava sekretornu aktivnost gastrične mukoze Robert Remak (1815-1865) – otkriva nemijelinizovana simpatetička vlakna Benedict Stilling (1810-1879) – uvodi izraz “vazomotorni sistem” za autonomna vlakna do miofibrila u zidu krvnih sudova Ernst Weber (1795-1878) i Eduard Weber (1806-1871) – otkrivaju da stimulacija vagusa zaustavlja srčani rad i uvode u neurofiziologiju koncept inhibicije

AUTONOMNI NERVNI SISTEM ISTORIJAT
      

J.N. Langley (1852-1925) – 1905. sugeriše postojanje “receptivne supstance” izmedju nerva i efektorskog organa, a 1921. uvodi termin “autonomni nervni sistem” Henry Dale (1876-1968) – 1913. izoluje acetilholin; 1934. razdvaja adrenergičku i holinergičku neurotransmisiju Otto Loewi (1873-1961) – 1921. otkriva Vagusstoff (materiju koja se oslobadja posle stimulacije parasimpatikusa) i Acceleransstoff (posle stimulacije simpatikusa) Walter Cannon (1871-1945) – simpatin E (ekscitatorni) i simpatin I (inhibitorni) Zenon Bacq (1903-1984) – simpatin I  adrenalin; simpatin E  noradrenalin Raymond Ahlquist (1914-1983) – definiše dve glavne klase adrenoceptora  α (osetljive na noradrenalin) i β (osetljive na adrenalin) Geoffrey Burnstock (1929) – 1963. sugeriše postojanje nonadrenergičke, nonholinergičke (NANC) neurotransmisije u mienteričnom pleksusu, a 1976. ukazuje da nervne ćelije mogu oslobadjati više od jednog neurotransmitera

PODELA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA  Simpatikus i parasimpatikus – – Inervišu uglavnom iste strukture Uzrokuju suprotne efekte  Enterički autonomni nervni sistem .

PODELA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA  Simpatikus – “fight. flight or fright” – Aktivira se u toku vežbanja. uzbudjenja ili urgentnih situacija  Parasimpatikus – “rest and digest” – Uključen u očuvanje energije .

ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA  Potiču iz različitih delova CNS – – Simpatikus – poznat i kao torakolumbalni nervni sistem Parasimpatikus – kraniosakralni nervni sistem .

ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA  Dužina postganglijskih vlakana – – Simpatikus – duga postganglijska vlakna Parasimpatikus – kratka postganglijska vlakna Simpatički aksoni – visoko razgranati   Grananje aksona – Utiču na brojne organe Lokalizovani efekti – Parasimpatički aksoni – slabo razgranati  .

ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA .

ANATOMSKE RAZLIKE SIMPATIKUSA I PARASIMPATIKUSA .

Autonomni nervni sistem Somatski NS SNS PSNS CNS PNS ENS NMS .

ORGANIZACIJA SNS  Osnovne karakteristike – – – – Potiče iz T1-L2 Preganglijska vlakna polaze iz lateralnih delova sive mase kičmene moždine Opskrbljuje visceralne organe. kao i površinske strukture tela Sadrži više ganglija nego parasimpatički nervni sistem .

SIMPATIĈKE GANGLIJE     Nalaze se sa obe strane vertebralnih kolumni Povezane su kratkim nervnim vlaknima u tela simpatičkih gangliona Sa ventralnim granama spinalnih nerava povezane su sivim i belim komunikantnim granama Fuzija ganglija  manje ganglija nego spinalnih nerava .

gornji mezenterični.PREVERTEBRALNE GANGLIJE     Neparne i neorganizovane po kičmenim segmentima Postoje samo u abdomenu i karlici Leže ispred kičmenog stuba Glavni ganglioni – Celiačni. donji hipogastrični . donji mezenterični.

SIMPATIĈKI DEO ANS .

SIMPATIĈKI PUTEVI KA PERIFERIJI .

SIMPATIĈKI PUTEVI KA GLAVI .

SIMPATIĈKI PUTEVI KA TORAKALNIM ORGANIMA .

SIMPATIĈKI PUTEVI KA ABDOMINALNIM ORGANIMA .

SIMPATIĈKI PUTEVI PREMA KARLICI .

ULOGA ADRENALNE MEDULE U FUNKCIJI SIMPATIKUSA    Glavni organ simpatičkog nervnog sistema Sekretuje velike količine adrenalina (i male noradrenalina) Stimulacija sekrecije potiče iz preganglijskih simpatičkih vlakana .

SRŢ NADBUBREŢNE ŢLEZDE .

ORGANIZACIJA PSNS   Kranijalni deo – Potiče iz velikog mozga – Inerviše organe glave. vrata. toraksa i abdomena Sakralni deo – Inerviše preostale abdominalne i karlične organe .

PSNS .

oculomotorius (III) N. facialis (VII) N. glossopharyngeus (IX) N.KRANIJALNI DEO  Preganglijska vlakna izlaze putem: – – – – N. vagus (X)  Ćelijska tela nalaze se u jedrima kranijalnih živaca u moždanom stablu .

motorni. kombinovani) S II III IV V Opticus Oculomotorius Trochlearis Trigeminus S M M K VI VII VIII IX X XI XII Abducens Facialis Vestibulocochlearis Glossopharyngeus Vagus Accessorius Hypoglossus M K S K K M M “On Old Oklahoma’s Towering Tops a Fine Vet Gastroenterologist Viewed a Horse” “Six Sailors Made Merry But My Brother Said Bad Business My Man” .PSNS: KRANIJALNI NERVI (12 pari) Kranijalni nerv I Olfactorius Tip (senzorni.

smanjenje srčane frekvence i krvnog pritiska • Preganglijska ćelijska tela . VAGUSA (X) • Vlakna inervišu visceralne organe toraksa i većine abdomena • Stimulacija – digestija.nalaze se unutar zida organa koji inervišu .nalaze se u dorzalnom motornom jedru u produženoj moždini • Ganglijski neuroni .FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA N.

FIZIOLOGIJA ANS    Efekti aktivacije SNS Tahikardija i hipertenzija Midrijaza Bronhodilatacija Kožna i epitelna vazokonstrikcija Vazodilatacija srčane i skeletne muskulature Smanjenje aktivnosti creva Glikogenoliza “fight-or-flight”. aktivacija en masse       .

. uterus i većina krvnih sudova ima samo inervaciju od strane SNS. suprotni od efekata aktivacije SNS “homeostaza” Većina organa prima dvostruku inervaciju koja je antagonistička. mišići piloerektori. Izuzeci: znojne žlezde.FIZIOLOGIJA PSNS    Efekti aktivacije PSNS Uopšteno.

ATP (?)  . epinefrin (EPI). NO. dopamin (DA) Non-adrenergiĉki. non-holinergiĉki (NANC) – serotonin. supstanca P. PACAP. VIP.NEUROTRANSMITERSKI SISTEMI U ANS   Holinergiĉki – acetilholin (ACh) Adrenergiĉki – norepinefrin (NE).

Autonomni nervni sistem Neurotransmiterska organizacija Centralni nervni sistem Autonomni nervni sistem Somatski nervni sistem ACh NE EPI DA NANC ACh Peptidi. drugo ? ? .

P (tahikinini) VIP . i retko EPI Kotransmiter VIP i/ili NO SNS preganglijski postganglijski ATP i/ili NPY VIP i/ili NO Enterički vagus.Autonomni nervni sistem Neurotransmiterska organizacija Sistem PSNS Neuron preganglijski postganglijski Transmiter Ach Ach Ach NE. pelvicus simpatikus intrizinčki aferentni neuroni interneuroni Ach NE Supstanca P (tahikinini) Ach negde ATP motorni ekscitatorni motorni inhibitorni sekretomotorni Ach NO/VIP/PACAP/?ATP Ach s.

Autonomni nervni sistem SNS PSNS Somatski NS ACh ACh ACh ACh CNS PNS EPI NE NANC NE ACh ACh ACh NMS .

vezuju ACh.HOLINERGIĈKI RECEPTORI  Muskarinski .vezuju ACh. krvni sudovi skeletne muskulature CNS  Nikotinski . muskarin – – – PSNS postganglijske sinapse SNS holinergičke postganglijske sinapse – znojne žlezde. nikotin – – – ganglijske sinapse neuromišićna spojnica skeletne muskulature CNS .

egzokrine žlezde M4 .ganglije M2 . sekundarni glasnik) – – – – – M1 .HOLINERGIĈKI RECEPTORI .klase  Muskarinski .skeletna muskulatura .srce M3 . egzokrine žlezde M5 .CNS  Nikotinski .neuronalni NM .glatki mišići.glatki mišići.metabotropni (G protein.jonotropni (otvaraju jonske kanale) – – NN .

Autonomni nervni sistem SNS PSNS Somatski NS CNS ACh N ACh N ACh EPI NE N ACh PNS N NMS NE ACh M ACh M ACh N .

hexamethonium. decamethonium . nikotin. muskarin Antagonisti: atropin i drugi metaboliti beladone  Nikotinski receptori – – Agonisti: ACh. AChE inhibitori. AChE inhibitori.PROTOTIP HOLINERGIĈKIH AGONISTA/ANTAGONISTA  Muskarinski receptori – – Agonisti: ACh. tetrametilamonium (TMA) Antagonisti: kurare.

klase  Alfa (α)  Beta (β) (izuzev DA receptora) .ADRENERGIĈKI RECEPTORI .

trombociti [3 podtipa] – . crevo. pankreas. genitalije.klase  alfa (α) – ekscitatorni. sfinkteri. oko. osim u crevu – α 1 (postsinaptički) – krvni sudovi.i postsinaptički u CNS) – krvni sudovi. mokraćna bešika. pre.ADRENERGIĈKI RECEPTORI . jetra. srce [3 podtipa] α 2 (presinaptički u PNS.

osim u srcu – – β 1 – srce. termogeneza) – . preuzimanje K+) β 3 – masno tkivo (lipoliza. gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta.klase  beta (β) – inhibitorni.ADRENERGIĈKI RECEPTORI . glatka muskulatura krvnih sudova. skeletna muskulatura (glikogenoliza. bubreg β 2 – pluća. jetra.

b NMS ACh M ACh M ACh N . b NE a.Autonomni nervni sistem SNS PSNS Somatski NS ACh N ACh N ACh EPI NE N ACh CNS PNS N a.

fenoksibenzamin  Beta receptori – – Agonisti: izoproterenol.PROTOTIP ADRENERGIĈKIH AGONISTA/ANTAGONISTA  Alfa receptori – – Agonisti: norepinefrin. epinefrin Antagonist: propranolol . epinefrin Antagonisti: fentolamin.

spinothalamicus tc.VISCEROSENZORNA AFERENTNA VLAKNA      Projektuju se do CNS putem simpatičkih i parasimpatičkih nerava (vagus ima 80% senzornih vlakana) Ćelijska tela se nalaze u ganglijama zadnjih korenova i jedrima kranijalnih živaca Viscerotropna organizacija unutar kičmenog stuba: tc. periakveduktalna siva masa. spinosolitarius Krajnji cilj (recipročno povezani): nucleus tractus solitarius (NTS). hipotalamus. nucleus parabrachialis. spinoreticularis tc. cortex. amigdala Visceralne senzorne informacije integrišu se putem humoralnih signala iz šupljih organa . spinomesencephalicus tc.

GLAVNI SENZORNI RELEJNI CENTRI  nucleus tractus solitarius: informacije iz KVS. NTS. GIT i pluća – – jedan set informacija ima za rezultat brzo refleksno prilagodjavanje funkcije ciljnog organa drugi set informacija projektuje se rostralno za kompleksne integrativne autonomne. amigdala. hipotalamusa. . itd. endokrine i bihejvioralne funkcije  nucleus parabrachialis – projekcije do korteksa.

AUTONOMNE FUNKCIJE HIPOTALAMUSA          Ishrana Ravnoteža vode Reproduktivna funkcija Regulacija temperature Kardiovaskularna funkcija Cirkadijalni ritmovi Regulacija endokrinih funkcija Hipotalamus-hipofiza-adrenalna osovina Emocije i ponašanje .

limfne čvorove. opijate Lezije CNS menjaju imuni odgovor Citokini se ponašaju kao imunotransmiteri modulirajući funkcije neurona Aktivirani limfociti stvaraju transmitere Neuroimune bolesti: myasthenia gravis.INTERAKCIJE AUTONOMNOG I IMUNOG SISTEMA       Autonomna vlakna inervišu timus. multipla skleroza . NE. slezinu. koštanu srž Imune ćelije imaju receptore za ACh.

najčešće. adolescencija – vazovagalna sinkopa. a mogu imati i karakterističnu geografsku rasprostranjenost (Chagas-ova bolest u Južnoj Americi – Trypanosoma cruzi) Autonomne bolesti mogu da zahvate samo jedan organ ili ceo sistem i. Riley-Day sindrom.OPŠTE KARAKTERISTIKE AUTONOMNIH POREMEĆAJA    Autonomne bolesti se mogu javiti u bilo kom uzrastu (na rodjenju – familijarna disautonomija. srednja životna dob – familijarna amiloidna polineuropatija. tj. starija životna dob – neurodegenerativne bolesti) Većina autonomnih bolesti je sporadična. su značajna karakteristika bolesti (Horner-ov sindrom – Pancoast karcinom pluća ili generalizovani autonomni poremećaj) .

KLASIFIKACIJA AUTONOMNIH BOLESTI  Primarne – akutna/subakutna dizautonomija    čista pandizautonomija pandizautonomija sa neurološkim ispadima čista holinergička dizautonomija čista autonomna insuficijencija multipla sistemska atrofija (Shy-Dräger-ov sindrom) autonomni poremećaji u okviru Parkinsonove bolesti – hronični sindromi autonomne insuficijencije    .

KLASIFIKACIJA AUTONOMNIH BOLESTI  Sekundarne – – kongenitalne     deficijencija NGF familijarna amiloidna neuropatija (AD) familijarna dizautonomija (Riley-Day sindrom) (AR) deficijencija dopamin β hidroksilaze (AR) diabetes mellitus HBI insuficijencija jetre alkoholizam hereditarne – metaboličke     .

KLASIFIKACIJA AUTONOMNIH BOLESTI  Sekundarne – inflamatorne   Gullain-Barré sindrom transverzalni mijelitis bakterijske: tetanus parazitarne: Chagas-ova bolest virusne: HIV tumori mozga. naročito treće komore adenokarcinomi pluća i pankreasa vagotomija i “dumping sindrom” cervikalna ili visoka torakalna transekcija kičmene moždine – infekcije    – tumori   – – hirurške   trauma .

KLASIFIKACIJA AUTONOMNIH BOLESTI  Lekovi i hemijski toksini – – direktnim efektom uzrokujući neuropatiju vazovagalna sinkopa hipersenzitivnost karotidnog sinusa situaciona sinkopa  Neuralno posredovane sinkope – – –  Posturalno tahikardni sindrom (POTS) .

fenoksibenzamin – blokada α receptora. propranolol – blokada β receptora) amfetamin. tiramin (oslobadja NE). metildopa. imipramin (blokator preuzimanja). izoprenalin (stimulator β adrenoceptora)  Povećanje aktivnosti simpatikusa – .AUTONOMNA DISFUNKCIJA UZROKOVANA LEKOVIMA I TOKSINIMA  Smanjenje aktivnosti simpatikusa – – centralno (klonidin. tranilcipromin (inhibitor MAO). anestetici) periferno (guanetidin – simpatički nervni završeci. barbiturati. rezerpin.

neostigmin) organofosforni inhibitori (paration. betanehol. probantin. pilokarpin. benztropin) toksini (botulinum) holinomimetici (karbahol.AUTONOMNA DISFUNKCIJA UZROKOVANA LEKOVIMA I TOKSINIMA  Smanjenje aktivnosti parasimpatikusa – – – – – antidepresivi (imipramin) sedativi (fenotiazin) antidisritmici (dizopiramid) antiholinergici (atropin. trovanje gljivama) antiholinesteraze (piridostigmin. sarin)  Povećanje aktivnosti parasimpatikusa – – – .

alkohol) . tiamin (vit. opijati. kaptopril) prestanak dugotrajnog uzimanja lekova (klonidin. živa trovanje živom (ružičasta bolest) otrovi jegulje i morskih životinja prva primena pojedinih lekova (prazosin. B1) deficijencija vinkristin talijum.AUTONOMNA DISFUNKCIJA UZROKOVANA LEKOVIMA I TOKSINIMA  Razno – – – – – – – alkohol. arsen.

vrtoglavica. impotencija. subarahnoidno krvarenje (hipotenzija itd. neuroleptički maligni sindrom (NMSn). smanjeno znojenje. poremećaji hipotalamusa mogu zahvatiti autonomne funkcije i dovesti do abnormalnosti telesne temperature. sitosti. disfunkcija mokraćne bešike i creva i smanjeno Olivopontocerebelarna degeneracija (spinocerebelarna ataksija tip I) Strijatonigralna degeneracija Parkinsonova bolest Hantingtonova (Huntington) bolest Hipotalamusni poremećaji. paralitički ileus. smanjen simpatički odgovor kože. diencefalonska epilepsija (autonomna hiperaktivnost). seksualne funkcije i cirkadijalnog ritma Trovanje organofosfatima Botulizam (botulinum toksini iz Clostridium botulinum). zadržavanje mokraće. bradikardija.OPŠTI POREMEĆAJI ANS-a sa znacima CNS-a Multisistemska atrofija (degeneracija): - Shy-Dräger-ov sindrom: počinje ispoljavanjem autonomne disfunkcije . teška konstipacija. oslabljeni refleksi zenice i fiksne ili proširene zenice. smanjen noradrenalin u plazmi . zahvatanje kranijalnih živaca.ortostatska hipotenzija. zamućen vid. akutni procesi razaranja.). suva usta i vrlo suvo grlo. hipotenzija.

Parkinsonova bolest  Ĉetiri glavna simptoma tremor u miru bradikinezija rigiditet mišića posturalna nestabilnost      Razvoj autonomnih poremećaja u toku pet godina od pojave prvih simptoma bolesti .

uzroke Rejnoove pojave čine i sindromi toraksnog otvora. povreda (rukovaoci velikim čekićem ili vibracijskim mašinama). hiperhidrozom. impotencijom. obično obostrano. krioglobulini ili hladni aglutinin u krvotoku. bledilo ili cijanoza prstiju šake. smanjenom osetljivošću na bol. arefleksijom. nivoi NE plazme ne povećavaju se na uspravljanje (ide u prilog aferentne ozlede) . disfunkcijom mokraćne bešike i smanjenim znojenjem Guillain-Barré sindrom . niski nivoi noradrenalina plazme u ležećem položaju. poznato i kao hronična postganglijska autonomna insuficijencija. ispoljava se ortostatskom hipotenzijom.ponekad praćen znacima CNS Hroniĉna idiopatska anhidroza Sindrom poloţajne (ortostatske) tahikardije Rejnoov (Raynaud) sindrom (bolest). Porodiĉna dizautonomija [Riley-Day sindrom]. sistemska skleroza itd. prethodne promrzline. ispoljava se smanjenim suzenjem. autozomno recesivni poremećaj mlađe i starije dece koji se javlja kod Aškenazi Jevreja. nedostatkom fungiformnih papila na jeziku i nestabilnim krvnim pritiskom. sindrom rame-šaka. obimno smanjenje gustine neurona unutar simpatičkih ganglija. smanjeno neuronsko preuzimanje NE i noradrenergička supersenzitivnost (noradrenergička disfunkcija). izloženost vinil hloridu.OPŠTI POREMEĆAJI ANS-a bez znakova CNS-a Izdvojeno (“ĉisto”) autonomno zatajivanje. smanjen odgovor NE na tiramin.

Raynaud sindrom .

LOKALIZOVANE AUTONOMNE BOLESTI            Horner-ov sindrom Holmes-Adie pupila Krokodilske suze (Bogorad-ov sindrom) Gustatorno znojenje (Frey-ov sindrom) Refleksna simpatička distrofija Idiopatska palmarna ili aksilarna hiperhidroza Chagas-ova bolest Hirurške intervencije Simpatektomija (regionalna) Vagotomija i “dumping sindrom” Transplantacija organa (srce. pluća) .

Achalasia (kardiospazam) .

FUNKCIONALNA ISPITIVANJA AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA  Cilj kliničke procene funkcije autonomnog nervnog sistema je da dijagnostikuje autonomnu disfunkciju. definiše stepen i distribuciju autonomne insuficijencije i odredi mesto lezije (preganglijska ili postganglijska) .

multipla sistemska atrofija. čista autonomna disfunkcija) Da se ustanovi ograničena autonomna neuropatija (holinergička. distalna) Sumnja na distalnu neuropatiju malih vlakana Da se ustanovi ortostatska netolerancija (POTS.INDIKACIJE ZA AUTONOMNE FUNKCIONALNE TESTOVE           Sumnja na generalizovanu autonomnu disfunkciju (autonomne neuropatije. regionalna. adrenergička. sinkopa) Da se ustanovi neuropatska osnova neurokardiogene (vazovagalne) sinkope Praćenje toka neuropatije Procena odgovora na terapiju Procena oštećenja ANS u perifernim neuropatijama Da se ustanovi simpatička disfunkcija u simpatički održavanom bolu U sklopu celokupnog kliničkog tretmana .

izoprenalin. ustajanje. atropin – Biohemijski testovi  – Farmakološki testovi  . 30:15 RR interval stimulacija tečnim obrokom modifikovano vežbanje masaža karotidnog sinusa Noradrenalin u plazmi: ležanje. head-up tilt. edrofonijum. mental stres test) SF – duboko disanje. aldosteron Noradrenalin. reninska aktivnost plazme. tiramin. cold pressure. head-up tilt. hiperventilacija. ustajanje. Valsalva manevar presorni stimulusi (izometričko vežbanje.KLINIĈKA ISPITIVANJA AUTONOMNE DISFUNKCIJE  Kardiovaskularna funkcija – Fiziološki testovi       head-up tilt. urinarni kateholamini. ustajanje.

endoskopija. intravenska urografija. test lokalizovanog znojenja SSR test nabiranja kože prstiju video-sinefluoroskopija. UZ. stimulacija hormona rasta centralna regulacija – termoregulatorni test znojenja odgovor znojnih žlezda na intradermalno dat Ach. ispitivanja gastričnog pražnjenja. elektromiografija sfinktera Sudomotorna funkcija  Gastrointestinalna funkcija –  Funkcija bubrega i urinarnog trakta – – . barijum. tranzitornog vremena i crevnog pražnjenja dnevni i noćni volumeni urina. kvantitativni sudomotorni aksonski refleksni test (QSART). kao Na/K ekskrecije urodinamičke studije.KLINIĈKA ISPITIVANJA AUTONOMNE DISFUNKCIJE   Endokrina funkcija – – – – – klonidin – α2 agonist: supresija noradrenalina.

intrakavernozna aplikacija papaverina laringoskopija (za ispitivanje pareze laringealnog abduktora) ispitivanje poremećaja spavanja (sleep apnea i desaturacija kiseonika) pupilarna funkcija (farmakološke i fiziološke studije) Schirmer-ov test (lakrimalna sekrecija)  Respiratorna funkcija – –  Oko i lakrimalna funkcija – – .KLINIĈKA ISPITIVANJA AUTONOMNE DISFUNKCIJE  Seksualna funkcija – penilna pletizmografija.

.

“ISTRAŢIVAĈKI” TESTOVI AUTONOMNIH FUNKCIJA   Klinički testovi su neinvazivno ispitivanje poremećaja funkcije krajnjeg organa i koriste se u redovnoj kliničkoj praksi “Istraživački” testovi ne predstavljaju deo svakodnevnih kliničkih pretraga. mogu biti nekomforni za pacijenta i zahtevaju specijalizovanu laboratoriju .

što dovodi do aktivacije SNS i inhibicije kardiovagalnih neurona  rast SF – Barorefleksna senzitivnost – odnos promena SF prema promenama AT. autonomna neuropatija) – presorni efekat tiramina je smanjen. po ubrizgavanju tiramina (indirektni α agonist) – Preganglijske lezije (MSA) – normalan presorni efekat tiramina bez denervacione supersenzitivnosti – Postganglijske lezije (čista autonomna disfunkcija.“ISTRAŢIVAĈKI” TESTOVI AUTONOMNIH FUNKCIJA   Barorefleksna senzitivnost – Usled pada AT dolazi do aktivacije baroreceptora. a zbog denervacione supersenzitivnosti dolazi do pojačanog odgovora na fenilefrin (direktni α agonist) . po ubrizgavanju Na nitroprusida i bolusa fenilefrin hidrohlorida Farmakološka disekcija adrenergiĉkih neurona – Koristi se za utvrdjivanje mesta oštećenja – preganglijsko ili postganglijsko.

“ISTRAŢIVAĈKI” TESTOVI AUTONOMNIH FUNKCIJA    Mikroneurografija – Ispitivanje simpatičkog neuralnog pražnjenja u mišićima iz nemijelinizovanih vlakana putem perkutano implantirane mikroelektrode u dostupni periferni nerv – Omogućena je procena periferne komponente barorefleksnih i autonomnih poremećaja Splanhniĉko-mezenteriĉna vazoregulacija – Ova regija sadrži 20-25% volumena krvi. sa postprandijalnim povećanjem za 3-4 puta – Metoda je korisna u dijagnostikovanju rane ortostatske netolerancije – Koristi se Doppler UZ pretvarač za merenje obima postprandijalnog pada AT i povećanja protoka kroz gornju mezenteričnu arteriju Cerebralna vazoregulacija – Koristi se transkranijalna Doppler metodologija za merenje brzine protoka kroz srednju cerebralnu arteriju posle promene AT u stanju mirovanja (statička metoda) ili naglih promena AT (dinamička metoda) – Cerebralna autoregulacija se koristi za potvrdjivanje ortostatske hipotenzije .

aritmija i koronarne ishemije – Test je koristan za razlikovanje MSA (normalno preuzimanje) i PB (smanjeno preuzimanje).“ISTRAŢIVAĈKI” TESTOVI AUTONOMNIH FUNKCIJA  Srĉana autonomna inervacija – Neuroradiološke studije (SPECT ili PET) – Koriste se dva simpatoneuralna agensa:  123J-metajodobenzilguanidin (analog NE i supstrat za ćelijske i vezikularne monoamino transportere) i  6-[18F]fluorodopamin (supstrat za MAO i COMT) – Smanjenje preuzimanja i retencija 123J-MIBG u miokardu leve komore povezano je sa lošijom prognozom kod kongestivne srčane insuficijencije. diabetes mellitus-a. i sugeriše da je PB i dizautonomija praćena gubitkom postganglijskih simpatičkih adrenegičkih NE završetaka .

.

.

.

.EWING-OVI TESTOVI     kardiovaskularni testovi najjednostavniji neinvanzivni zbog nedovoljne pouzdanosti samo jednog testa. ispitivanje funkcije autonomnog nervnog sistema uvek podrazumeva korišćenje baterije testova.

mental stress i hiperventilacioni test .EWING-OVI TESTOVI  Ispitivanje PSNS – – – Valsalva manevar test dubokog disanja test ustajanja iz ležećeg položaja handgrip test test ortostatske hipotenzije  Ispitivanje SNS – –  Pridruženi i podjednako korišćeni testovi su: cold pressure.

10 radi se o insuficijenciji PSNS. kada dodje do pada intratorakalnog pritiska.EWING-OVI TESTOVI  Valsalva manevar – – – Test se izvodi tako da ispitanik duva u crevo povezano sa manometrom. uz kontinuirano snimanje EKG. a ukoliko su niže od 1. raste sistolni pritisak. . u trajanju od 15 sekundi pri dostignutoj vrednosti od 40 mmHg. dolazi do pada AT i porasta SF. Na kraju testa. a opada vrednost SF. usled porasta pritiska u grudnom košu i slabijeg priliva venske krvi u srce. Tokom ovog manevra.21 su normalne. Rezultat se opisuje kao Valsalva odnos izmedju najdužeg i najkraćeg RR intervala. Vrednosti veće od 1.

.

.

Ove promene su rezultat delovanja vagusa i indikator su parasimpatičkog tonusa.EWING-OVI TESTOVI  Test dubokog disanja – – Tokom dubokog disanja normalno dolazi do ubrzanja SF pri inspiriju i usporenja pri ekspirijumu. . U bolesnika sa autonomnom neuropatijom dolazi do skoro potpune redukcije RR varijabiliteta. dok vrednosti ispod 10 sugerišu oštećenje PSNS. Vrednosti preko 15 otkucaja u minuti su normalne.

otkucaju) i najkraćeg (15. Kod bolesnika sa autonomnom neuropatijom ne postoji varijabilitet RR intervala. Izračunava se odnos najdužeg RR intervala (što odgovara 30. a ukoliko je ispod 1.EWING-OVI TESTOVI  Test ustajanja iz ležećeg položaja – – Prilikom ustajanja iz ležećeg položaja dolazi. .04 test je normalan.00 test je patološki. Ukoliko je ovaj odnos veći od 1. da bi kasnije došlo do bradikardije (najveća oko 30-og otkucaja). u početku. do porasta SF (najizraženija oko 15-og srčanog udara). otkucaj).

.

EWING-OVI TESTOVI

Handgrip

Od ispitanika se traži da maksimalno stisne pesnicu (alternativno gumenu lopticu), a zatim da popusti do 30% od maksimalne kontrakcije. Potrebno je da održi ovaj stepen kontrakcije u trajanju od 5 minuta. Voljna mišićna kontrakcija uzrokovaće povećanje i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, kao i povećanje srčane frekvence. Fiziološkim odgovorom smatra se rast dijastolnog pritiska iznad 16 mmHg, vrednosti izmedju 11 i 15 mmHg su granične, a ispod 10 mmHg patološke.

EWING-OVI TESTOVI

Ortostatska hipotenzija

Tokom ustajanja dolazi do brze periferne vazokonstrikcije, koja je refleksna i uslovljena dejstvom simpatikusa. Na početku testa ispitaniku se izmeri pritisak u ležećem položaju (najmanje 15 minuta neprekidnog ležanja), a zatim mu se kaže da naglo ustane. Meri mu se pritisak posle 1, 3 i 5 minuta i posmatra se krajnja vrednost. Pad sistolnog pritiska za vrednosti do 10 mmHg smatra se fiziološki, vrednosti izmedju 11 i 19 mmHg su granične, a 20 i više mmHg patološke.

OSTALI TESTOVI

Cold pressure

ispitaniku se izmeri pritisak i SF, a zatim mu se uz podlakticu prisloni plastična flaša sa ledom. Na dva minuta mu se odredjuje srčana frekvenca i krvni pritisak. Ukoliko u toku merenja dodje do rasta vrednosti ovih parametara, test je negativan, tj. ne postoji autonomna disfunkcija. Izostanak povećanja vrednosti jednog ili oba parametra može da ukaže na autonomnu disfunkciju.

. 1068. Rast AT se koristi kao indeks simpatičke adrenergičke funkcije. test je negativan. a zatim mu se kaže da broji od 1000 i da dodaje po 17 (1017.OSTALI TESTOVI  Mental stress – – pacijentu se izmeri pritisak i srčana frekvenca. Izostanak povećanja vrednosti jednog ili oba parametra može da ukaže na autonomnu disfunkciju.).. Na dva minuta mu se odredjuje srčana frekvenca i krvni pritisak. Brojanje ne mora da bude glasno. ali mora da bude čujno.. Ukoliko u toku merenja dodje do rasta vrednosti ovih parametara. a mental stress test dovodi do centralno posredovanog simpatetičkog pražnjenja. 1051. 1034.

a zatim mu se kaže da duboko diše (ne i ubrzano). Na dva minuta mu se odredjuje srčana frekvenca i krvni pritisak.OSTALI TESTOVI  Hiperventilacioni – ispitaniku se izmeri pritisak i srčana frekvenca. . Izostanak povećanja vrednosti jednog ili oba parametra može da ukaže na autonomnu disfunkciju. ne postoji autonomna disfunkcija. Ukoliko u toku merenja dodje do rasta vrednosti ovih parametara. tj. test je negativan.