1.Racio analiza likvidnosti Likvidnost preduzeća je uopšteno njegova sposobnost da izmiri svoje obaveze.

Ukupna imovina preduzeća se deli na stalnu i obrtnu imovinu. Fiksna imovina se često naziva nelikvidnom, a obrtna likvidnom i u okviru nje postoje različiti stepeni likvidnosti. Likvidnost preduzeća se obezbeđuje stalnom usklađenošću novčanih priliva i novčanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzeća. Racija likvidnosti preduzeća U zavisnosti od toga šta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a šta za obaveze, razlikuju se i oblici lkvidnosti. erenje kratkoročne likvidnosti predstavlja prvi test !inansijske pozicije preduzeća u smislu da li će ono imati dovoljno gotovine u bliskoj budućnosti da servisira kratkoročne obaveze koje dospevaju. "oriste se sledeći statički testovi likvidnosti# Racio tekuće likvidnosti (RTL) $ najčešći racio kod institucija koje se bave pozajmljivanjem novca, meri se odnosom ukupne obrtne imovine i svih kratkoročnih obaveza na bilansni dan. %tandardi su da je vrednost ovog racija veća od &,'' ako je (&, likvidnost je kvalitetnija, ali je imobilizacija sredstava zbog toga veća. )aspored sredstava likvidnosti je sledeći novac, *+,, roba i gotovi proizvodi, poluproizvodi, repromaterijal, +%. -edostatak ovog racia $ ne pravi razliku između različitih tipova obrtnih sredstava, od kojih su neka mnogo likvidnija od ostalih. ).L/.0"U12 +3).-2 4 +,4-25")2."+)+6-0 +32,070 Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti (RRL) $ proističe iz odnosa tekuće obrtne imovine umanjene za iznos zaliha i kratkoročnih obaveza. 6esto se ovaj racio naziva berzanskim raciom. ,rednost od &.'' je vrlo visoka. -edostatak je statičnost $ prikazuje vrednosti u jednom određenom vremenskom trenutku. ))L/8kratkoročna potra9ivanja i plasmani : gotovina i gotovinski ekvivalenti; 5 kratkoročne obaveze ili ))L/8obrtna sredstva<zalihe; 5 kratkoročne obaveze Racio likvidnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja (RLNT) $ novčani tok iz poslovanja je priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzeća akon zadovoljenja potreba !inansiranja tekuće imovine i podmirenja poslovnih obaveza. anje je statičan. )L-./novčani tok iz poslovanja 5 prosečne kratkoročne obaveze Racio prinosa neto obrtnih sredstava $ proističe iz odnosa tekuće imovine umanjene za tekuće obaveze i prihoda od prodaje. ,rednost se iskazuje kao = od prodaje. oguće je da ).L i ))L budu stabilni a da ovaj racio bude opadajući i to kada prodaja ima visoku stopu rasta a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen.

%talna imovina predstavlja dugoročna nematerijalna ulaganja 8koncesije.vrednosti i struktura imovine kojom preduzeće raspola9e.2.5stalna imovina:zalihe:2. tj. rentabilnost preduzeća. RACIA POKRIĆA IMOVINE OBUHVATA: < racio pokrića stalne i$ovine kapitalo$ (sopstveni$) $ odnos kapitala preduzeća i stalne imovine.građevine..Racio analiza solventnosti (dugoročne !inansijske sigurnosti) preduzeća "od solventno#ću se podrazumeva sposobnost preduzeća da u roku podmiruje troškove kamata i otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj dinamici. struktura izvora !inansiranja ili kapitala..2 -+"/88kapital<neuplaćeni upisani kapital<gubitak:dugoročna rezervisanja:dugoročne obaveze.4-0/8kapital<neuplaćeni upisani kapital< gubitak.4-0 4 72L4*2/8kapital<neuplaćeni upisani kapital<gubitak:dugoročna rezervisanja:dugoročne obaveze.. 5 obrtna imovina:2.) % racio pokrića zaliha neto obrtni$ kapitalo$ $ neto obrtni kapital 8-+". predstavlja deo sopstvenog i dugoročno pozajmljenog kapitala namenjenog za !inansiranje obrtne imovine. %olventnost zovemo i dugoročnom !inansijskom sigurnošću preduzeća.) RACIO IZVORA INAN!IRAN"A OBUHVATA: .njegova zarađivačka moć. %matra se da je vrednost preko @'= visoka. a činioci te sigurnosti su sredstva tj.<stalna imovina. &''= ukazuje na povoljnu solventnost.licence.rednost oko & tj.<stalna imovina.osnovna sredstva 8zemljište.) < racio pokrića obrtnih sredstava neto obrtni$ kapitalo$ $ je posebno značajan za preduzeća koja su po svojvoj delatnosti upućena na prodaju na du9i poček )2>4+ ?+")412 +3). -ajva9niji indikatori za analizu solventnosti su racia pokrića imovine i racija izvora !inansiranja. patenti.2L-0 4 +.. a uvećan za dugoročna rezervisanja i obeveze i zbira stalne imovine. zaliha i 2. i dugoročne !inansijske plasmane. oprema itd. Utvrđuje se po obrascu# )2>4+ ?+")412 %... 5 zalihe:2.. 2naliza solventnosti vrši se pomoću racio brojeva.).-4* %)0A%.5stalna imovina < racio pokrića stalne i$ovine i zaliha kapitalo$ i dugoročni$ obaveza$a predstavlja odnos kapitala umanjenog za neuplaćeni upisani kapital i gubitak. )2>4+ ?+")412 -+"/88kapital<neuplaćeni upisani kapital<gubitak:dugoročna rezervisanja:dugoročne obaveze.2L-0 4 +. )2>4+ ?+")412 %.

2 72)2A+ ?)0AU7012/neto dobitak:rashodi kamata:porez na dobitak 5 rashodi kamata &. sredstva i organizacija. Bto je manja vrednost racia veća je sigurnost dugoročnih poverilaca i solventnost preduzeća. .0)4L2>2/dugoročna rezervisanja:dugoročne obaveze:kratkoročne obaveze 5 kapital<neuplaćeni upisani kapital<gubitak < racio pokrića obaveza novčani$ toko$ iz poslovanja pokazuje sposobnost preduzeća da nakon podmirenja potreba ulaganja u u obrtna sredstva i svih poslovnih obaveza stvori toliki neto novčani priliv gotovine koji mu omogućuje da iz njega otplati svoje obaveze )2>4+ ?+")412 +32. Racio analiza produktivnosti 2naliziraju se tri oblika e!ikasnosti poslovanja i to# .2-D2 / novčani tok iz poslovanja 5 dugoročna rezervisanja : dugoročne obaveze : kratkoročne obaveze < racio pokrića ka$ata zarado$ preduzeća pokazuje koliko je puta dobitak pre kamata i poreza veći od plaćenih kamata. )2>4+ %4CU)-+%.ekonomska e!ikasnost ili ekonomičnost koja se dobija iz odnosa prihodi5rashodi . nekog pogona ili celog preduzeća.tehnička e!ikasnost ili produktivnost koja se dobija iz odnosa proizvedena količina5proizvodni !aktori .62-4 .072 -+. 'erenje produktivnosti $ pošto je pojam kompleksan. energije.!inansijska e!ikasnost ili rentabilnost koja se dobija iz odnosa uspeh5sredstva Faktori koji utiču na ekonomičnost su rad. )2>4+ ?+")412 "2 2.4 %. da li produktivnost rada.< racio sigurnosti dugoročnih poverilaca predstavlja odnos dugoročnih obaveza i kapitala preduzeća. +%. ora biti veći od & da bi se kamate mogle platiti. Bto je manja vrednost. nameće se pitanje koju produktivnost treba meriti. materijala. )2>4+ %4CU)-+%.4* ?+. ?okazuje koliko dugoročna rezervisanja i obeveze opterećuju svaki dinar kapitala preduzeć. 0konomičnost se izra9ava sledećim koe!icijentima# ekonomičnost poslovanja i ekonomičnost proizvodnje.+"+ 47 ?+%L+.4 AUC+)+6-4* ?+. to je veća solventnost preduzeća.0)4L2>2/ dugoročna rezervisanja : dugoročne obaveze 5 kapital<neuplaćenih upisani kapital<gubitak < racio sigurnosti svih poverilaca pokazuje stepen ukupne zadu9enosti vlasničkog kapitala. odnosno manji rizik poverilaca.

pokazatelji učinaka i pokazatelji iskorišćenja pogona. sindikat. -ajčešći su pokazatelji celokupne produktivnosti. erilo utvrđivanja stepena ekonomičnosti mo9e biti samo optimum prihoda. . 'erenje ekono$ičnosti $ ovaj postupak podrazumeva da se prvo određuje odnos između prihoda i rashoda. Endo#eni %a&tori su oni koji se nalaze u samom preduzeću. 0/U"U?2. polo9aj preduzeća na tr9ištu. a zatim se vrši poređenje tog odnosa sa planiranim. "okazatelji produktivnosti $ su koe!icijenti koji izra9avaju odnos između nekog uloga i učinka ostavrenog tim ulogom. erila za upoređivanje se svrstavaju po vrednosti i količinski i to na stati'&a i dina(i'&a (erila) elerovic je sve pokazatelje podelio u F grupe# pokazatelji ekonomičnosti. >ilj analize ekonomičnosti je da utvrdi !aktore koji utiču na ekonomičnost proizvodnje tih učinaka.. društva 8dr9ava.E prihodi 8po vrednosti i količinski. -ivo ekonomičnosti se izra9ava visinom troškova koji nastaju povodom ostvarenja datog ekonomskog dobra. i tr9išta. E#$o#eni %a&tori vrše uticaj pomoću prirode 8klimatski. i subjektivne 8direktno zavisi od čoveka. Aele se na objektivne 8organizacija. +sim ovih postoje i speci!ični !aktori. (aktori uticaja na produktivnost $ prema .?)4*+A 5 .itelu dele se na egzogene i endogene. produktivnosti materijala i produktivnosti ostalih sredstava.)+%"+. . a ako nije moguće količinski onda vrednosno. Racio analiza ekono$ičnosti ?reko ekonomičnosti se izra9ava stvarna ekonomska moć jednog privrednog subjekta. produktivnosti rada.. "okazatelji ekono$ičnosti $ prema . "rihodi i rashodi kao podloga za analizu ekono$ičnosti $ podloga za analizu ekonomičnosti su prihodi i rashodi tj.dobitak i gubitak.reba razlikovati tehničke učinke proizvodnje od komercijalnih učinaka prodaje. i kvantitativna. Uslov za analizu produktivnosti je da se vrši komparacija između učinka merenog po planiranim i učinka merenog po stvarnom trošku radnog vremena.2-D2 *kono$ičnost je veća ako je cena koštanja datog učinka ni9a. nacionalni karakter. meteorološki. ).. o9e biti kvalitativna 8razmatra pojedine elemente po njihovoj vrsti.ilu u objekte upoređenja spadaju rashodi ili troškovi 8po vrednosti i količinski. veličina preduzeća.?roizvodni učinak se meri načelno količinski..4 ?+%L+.

3ilans tokova novca sastavlja se sa ciljem da prika9e prilive iz kojih preduzeće pribavlja novčana sredstva i za šta se ona upotrebljavaju. -ajveći deo tokova novca odvija se u procesu reprodukcije preduzeća poznat kao cash !loG.amo gde postoji zatvoreni krug kretanja mo9e se govoriti o obrtanju. dotacija. govorimo o obrtu.tj.. naplata šteta H. %redtsva koja imaju koe!icijent obrta jednak ili veći od &. %vaki deo obrtnih sredstava ima svoj stepen iskorišćavanja. koe!icijent obrta i vremensko trajanje obrta. ostali !aktori. a zatim i struktura koja ko9e biti uslovljena raznim !aktorima. .4-0 8u !ormi jednostranog pregleda. regresa. 2naliza obrtnih sredstava vrši se kroz analizu obima i strukture obrtnih sredstava. ?rilivi po osnovu prodaje < roba i usluga < premija.2 C+. brzini trans!ormacije i dinamici tj. vremensko trajanje du9e od godinu dana smatraju se osnovnim. strukturi.?rihodi $ poznata je . Racio analiza obrta %istem obrta omogućava da se sagleda brzina kojom se pojedini delovisredstava u preduzeću obrću.+dlivi po osnovu isplate obaveza < prema dobavljačima i radnicima . %avremena preduzeća pored 3% i 3U sastavljaju i izveštaj o tokovima novca. ?od pojmom obrta podrazumeva se moć imovine preduzeća da donosi prihod.tokovima novca.naliza obrtnih sredstava $ obrtna sredstva se javljaju u dva osnovna oblika# novčani i robni oblik. i spoljni 8!aktori potreba. . )ashodi $ ocenjuje se koliko su rashodi primereni u poređenju sa drugim veličinama. 3r9i obrt znači veću stopu prinosa na anga9ovani kapital. konkurencija. kao i koliko vremena su prosečno vezani u određenom obilku. ?odela na osnovna i obrtna sredstva vrši se gledišta vremenskog trajanja obrta. a tamo gde se radi samo o jednom delu kruga. etoda koja obuhvata sve tokove gotovine poznata je kao !unds !loG. . +.+"+. odnosno koja se u godini dana obrnu nekoliko puta smatraju se obrtnim sredstvima. "rilivi i odlivi novca iz poslovnih aktivnosti (1% ) &.okovi nastaju po osnovu poslovne delatnosti. 34L2-% . analizu brzine cirkulacije obrtnih sredstava i analizu odnosa između obrtnih sredstava i njihovih izvora. "oja$ obrta i njegova uloga $ predmet obrta u preduzeću je ekonomska trans!ormacija sredstava iz jednog obilka u drugi.naliza novčanih sredstava $ ima za zadatak da izvede konstataciju o njihovom obimu.. %redstva koja imaju manji koe!icijent obrta od &. "ada je reč o obrtu imovine preduzeća onda se uobičajeno misli na kru9ni tok ili kretanje sredstava.ilova sistemska podela !aktora koji utiču na ukupni prihod# unutrašnji 8objektivni i subjektivni.+.

obrtne imovine 5 prosečna obrtna imovina 2 broj dana trajanja obrta izračunava se# . < naplate plasmana. proizvodnji i gotovim proizvodima.-z aktivnosti !inansiranja &. $ obrt imovine iskazuje brzinu obrta koja se izra9ava koe!icijentom obrta. dividendi.1otovina i ekvivalenti na kraju godine . < za investicione aktivnosti --. osiguranja.< na ime poreza. Neto pro$ene gotovine (-/--/---) . doprinosa..naliza robnih obrtnih sredstava $ treba da prika9e učešće pojedinih delova robnih sredstava u pripremi.2-. -. Bto je koe!icijent obrta viši a broj dana obrta manji e!ikasnost obrtne imovine je veća i obrnuto. udela < otplate zajmova < isplate dividendi. 34RT. ?rilivi po osnovu % emitovanja akcija.-z investicionih aktivnosti (1% ) &. )obna sredstva u pripremi mogu imati prelazni i osnovni oblik. kamata -. menica < zajmova 8dugoročnih i kratkoročnih. 4zračunava se po obrascu# . obveznica.. Cotovi proizvodi su rezultat procesa proizvodnje i namenjeni su realizaciji. 0tanje gotovine na početku godine . kamata H. +dlivi na ime % otkupa akcija. )obna sredstva u pripremi su namenjena proizvodnji. H.+dlivi za nabavke < osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja < dugoročnih *+. ?rilivi od prodaje < osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja < dugoročnih *+. R.. "oe!icijent obrta se izračunava# " / e!ekat 8učinak. / broj kalendarskih dana u periodu za koji se meri obrt 5 koe!icijent obrta ?ostoji# < racio obrta ukupne poslovne i$ovine koji se obično računa na kraju godine.

)aščlanjavenjem kapitala dobijamo dva pokazatelja $ rentabilnost ukupnog kapitala i neto rentabilnost sopstvenog kapitala.2 .)2K4. ?orast racia uz manji rast prihoda nije pozitivna pojava. prometa.4-0 / godišnji prihod od prodaje 5 8obrtna imovina na poč.2 ?+.bruto i neto rentabilnost. # H .2L2 / godišnji prihod od prodaje 5 8kapital na početku godine : kapital na kraju godine.4-0 / godišnji prihod od prodaje 5 8ukupna imovina na početku : ukupna imovina na kraju godine. : obrtna imovina na kraju god..2 4 +. imovina u koju je kapital ulo9en i dobitak. : zalihe na kraju god. .0"U10 4 +. +bjekti merenja prilikom ispitivanja rentabilnosti su kapital.2 U"U?-0 4 +.0"U10 4 +. )2>4+ +3). godine : potra9ivanja od kupaca na kraju god. # H 3roj dana trajanja jednog obrta se izračunava# .2-D2 +A "U?2>2 / godišnji prihod od prodaje 5 8potra9ivanja od kupaca na poč. Racija rentabiliteta +snovni zadatak svakog preduzeća je ostvarenje masksimalnog poslovnog e!ekta uz minimum ulo9enih sredstava. "oe!icijent obrta kapitala / prihodi 5 kapital 8sredstva.akođe se vrši merenje rentabilnosti pogona. )2>4+ +3).4-0 / FIJ 5 racio obrta poslovne imovine < racio obrta kapitala pokazuje e!ikasnost korišćenja vlasničkog kapitala.4-0 / godišnji prihod od prodaje 5 )2>4+ +3). . tj.god. "oe!icijent troškova / troškovi 5 kapital 8sredstva.2 72L4*2 / godišnji prihod od prodaje 5 8zalihe na poč. # H 6....)2>4+ +3). # H < racio obrta potra5ivanja od kupaca $ naziva se i du9nički dani ili period potra9ivanja. Rentabilnost ukupnog kapitala meri se stopom koja pkazuje učešće dobiti u ukupno kapitalu. )aščlanjavanjem dobiti na prihode i rashode vrši se merenje rentabilnosti preduzeća i tim raščlanjavanjem dobijamo dva pokazatelja koe!icijent obrta kapitala i koe!icijent troškova. !inansijska rentabilnost. # H < racio obrta tekuće i$ovine $ što je br9i obrt to je lakše odr9avanje likvidnosti. 4zračunava se po obrascu# )2>4+ +3).2 .)0 0 +3).god. )2>4+ +3).2 "2?4. / FIJ 5 racio obrta tekuće imovine < racio obrta zaliha $ br9i obrt rezultuje neposredno većim prihodom..

%topa neto dobiti u prihodu od prodaje računa se na osnovu dobitka posle poreza. 4zračunava se kao odnos neto dobitka i prihoda od prodaje. odnosno predstavlja iznos koji vlasniku ostaje na raspolaganju nakon plaćanja poreza. -a ovaj racio utiču !aktori kao što su operativni pro!it. Racija korporativne vrednosti . ukupna količina zajma i e!ektivna kamatna stopa.)entabilnost je najva9niji pokazatelj poslovnosti preduzeća. %topa dobiti u prihodu od prodaje pokazuje neto dobit prihoda pre poreza na dobitak i predstavlja odnos dobitka i prihoda od prodaje."okazatelji rentabilnosti $ pošto se pokazatelji izra9avaju u vidu koe!icijenta potrebno je to pomno9iti sa &''. porede se sve obaveze koje sadr9e i kamatu sa osnovnim kapitalom preduzeća. stope prinosa na ukupna ulaganja i stope prinosa na sopstveni kapital. Racio analiza !inansijske snage ?od !inansijsko$ snago$ preduzeća podrazumeva se njegova sposobnosti da premosti prepreke koje se javljaju u poslovanju. U cilju sagledavanja !inansijske snage koriste se sledeći racio pokazatelji# < racio pokrića ka$ata $ pru9a in!ormacije o sposobnosti preduzeća da servisira !inansijske obaveze.evi rentabilnosti # < racio rentabiliteta prihoda < pokazuje kako je na ostvarenu rentabilnost uticala stopa dobiti čistog prihoda od prodaje. 7. izračunava se kao racio dug5kapital/osnovni kapital5ukupna sredstva Metod 3-ukupan dug/ukupan kapital Aaje jasnu sliku pasive u 3% i izračunava se racio dug5kapital/ukupna sredstva5osnovni kapital 8. < racio duga pre$a kapitalu $ svrha je da utvrdi sredstva različitog porekla iz bilansa stanja i da uporedi kapital koji je obezbeđen od strane vlasnika i sredstva koja su pozajmljena. "ada se dobit pre kamata i poreza podeli sa iznosom dospelih kamata na pozajmeljna sredstva dobija se vrednost koja pokazuje koliko se puta mogu pokriti kamate preduzeća. < racio rentabiliteta ulaganja $ ispitivanje rentabiliteta se vrši putem putem# stope prinosa na čista poslovna ulaganja. Koriste se slede*i ra+io bro. etode izračunavanja racija dug 5 kapital su# Metod 1-racio dug/kapital +n je klasičan. izračunava se racio dug5kapital/ukupni dug 5 osnovni kapital Metod 2-kapital naspram ukupne imovine -ije često u upotrebi.

dobit po akviji. Bto je veći ovaj racio to je veće poverenje akcionara u dobitak i dividendne izglede preduzeća u budućnosti i obrnuto. racio tr9išne prema knjigovodstvenoj vrednosti.rednost akcija $za utvrđivanje vrednsoti akcija značajne su tri vrednosti# nominalna 8najni9a zadata cena za akciju kompanije. ?osebno je značajna stabilnost dobiti po akciji kao i sam rast dobiti po akciji. 7načaj racia pokrića dividendi ogleda se u tome što jasno naznačuje buduću stabilnost i potencijalni rast isplata.vrednost akcija.. i tr9išna vrednost 8vrednost akcija na samoj berzi.. racio prinosa dividende. 4zračunava se kada se dobit nakon oporezivanja podeli sa brojem akcija i pokazuje koliku je dobit akcionar ostvario po jednoj akciji. . racio pokrića dividende i racio isplate. a ona se menja na dnevnom nivou.. )acio pokrića dividendi/8neto dobitak<pre!erencijalne dividende. "ompanije nemaju kontrolu na ovaj racio. Ukupna stopa prinosa po akciji koji akcionar ostvaruje tokom nekog vremenskog perioda sastoji se od dividende uvecane za rast cena akcije. racio prinosa po akciji. glavna berzanska racija su tr9išna kapitalizacija.rednosti javnih kompanija se određuju na berzi. 9ividenda po akciji $ kroz dividende se akcionarima isplaćuje samo deo ostvarene dobiti. +statak dobiti se zadr9ava za konsolidaciju i proširenje poslovanja. )acio pokrića dividendi/dobit 5 dividende 8za obične akcije. %topa prinosa od dividendi je va9na za investitore koji zavise od prihoda od akcije. Racio prinosa po akciji i racio prinosa dividende $ prinos po akciji predstavlja povraćaj kapitala kroz dobit ili dividendu po akciji izra9en u procentima u odnosu na trenutnu vrednost akcije na berzi. 9obit po akciji $ to je najviša korišćena statistička vrednost kada se govori o rezultatima kompanje i vrednosti akcija. 5 dividende 8za pre!erencijalne akcije. L &'' Racio cena po akciji pre$a dobiti po akciji $ pokazuje koliko puta je veća cena akcija od dobitka po akciji. racio cena prema dobiti. ?okazuje koju stopu povraćaja treba da obezbedi kompanija da bi postala atraktivna za investitore. Aividenda po akciji/iznos dividende 5 broj akcija Racio pokrića dividende i racio isplate $ pokazuju relaciju između dobiti kompanije i isplaćene dividende. knjigovodstvena 8dobija se deljenjem ukupnog kapitala kompanije sa brojem emitovanih akcija. )acio cene prema dobiti/cena akcije 5 dobit po akciji . ?ravilo je da se dividende isplaćuju samo iz dobiti. )acio prinosa po akciji/zarada po akciji 5 trenutna cena akcije Aividendni prinos akcionarima/8dividenda po akciji5cena akcije.

a najneunosnije je ulaganje u preduzeće koje nema veliku vrednost. na njen menad9ment. . povećanjem iznosa neraspoređene dobiti ili smanjenjem racija obrta obrtnih sredstava. Aobre kompanije imaju !aktor H. a kada je ova vrednost veća od osnove znači da se investicija uvećala. pa postoji potreba za uspostavljanjem bilansa između pro!ita. ?oredi vrednost kompanije na berzi. 0a$o!inansirajući rast $ međunarodni standardi $ najunosniji biznis vezan za posedovanje ili kupovinu jeste onaj sa visokom pro!itnom stopom i visokom stopom rasta.'. . dobit. 2naliza se bazira na tri podataka iz 3% i 3U a to su prodaja.Racio tr5i#ne cene pre$a knjigovodstvenoj $ sumira kako investitori gledaju na kompaniju kao celinu. mogućnost dokapitalizacije iz zajmova i osnovnog kapitala. likvidnost i na perspektivu kompanije. . sredstava i rasta. *kvilibriju$ rasta. -egativni novčani tokovi ukazuju da preduzeće ne generiše dovoljno kapitala unutar sistema za !inansiranje sredstava potrebnih za poslovanje. 0ventualni nesklad između ova tri elementa mo9e da prouzrokuje probleme sa novčanim tokovima. Raciji uravnote5enosti (ekvilibriju$a) rasta $ termin uravnote9enost rasta koristi se za označavanje rasta koje preduzeće mo9e da postigne pomoću svog operativnog toka gotovine. 2psolutni minimum koji menad9ment mora da postigne za ovaj racio iznosi &. a to podrazumeva uključivanje svih sredstava iz 3% koja su podlo9na uticaju rasta preduzeća.racio obrta obrtnih sredstava < (rast prodaje = racio obrta obrtnih sredstava) 3p#ti $odel za uravnote5enje rasta $ podrazumeva korekcije pethodnog modela.rednost koja je manja od osnove znači da akcionari u gotovini imaju manje nego prilikom investiranja. Aovođenje u ravnote9ni polo9aj mo9e se izvršiti smanjenjem stope rasta.'. obrtna sredstva i neraspoređena dobit. sa vrednošću investicije akcionara.rednost racija od & je pozicija kada preduzeće više ne mora da pozajmljuje kapital sa strane. )acio tr9išne cene prema knjigovodstvenoj/tr9išna kapitalizacija 5 ukupni izvori kapitala :. Racija rasta Rast preduzeća uglavnom se poistovećuje sa poslovnim uspehom.