Semantika

Semantika proučava značenje reči u jeziku, odnosno način na koji reči i rečenice prenose značenje. Deli se na: - leksičku i - rečeničnu semantiku. Leksička semantika proučava značenje reči i značenjske odnose među rečima, dok rečenična semantika proučava značenje rečenica. Kod reči, kao jezičkih jedinica sa značenjem, mogu se razlikovati određene dimenzije značenja, a to su : 1. leksičko i gramatičko 2. predmetno i emotivno 3. konkretno i apstraktno 4. osnovno i preneseno 5. denotativno i konotativno. Leksičko i gramatičko značenje Leksičke reči, kao što su reči sto, kniga i pismo imaju leksičko značenje s obzirom na pojmove koje označavaju, ali takođe imaju i gramatičko značenje, na primer, knjiga je imenica ženskog roda u jednini. Gramatičke reči, kao što su ako, bez imaju gramatičko značenje veznika odnosno predloga, ali takođe imaju i leksičko značenje. Predmetno i emotivno značenje Predmetno ili referencijalno značenje odnosi se na reči koje ne uključuju emotivni odnos ili neku reakciju, kao na primer: kuda, baba, zemlja. Za razliku od predmetnog značenja, emotivno značenje uključuje neki emotivno odnos ili reakciju, kao reči: dom, baka, domovina. Konkretno i apstraktno značenje Konkretne reči označavaju nešto određeno, opipljivo, materijalno, to su reči: sto,sveska,vrata. Apstraktne reči su reči koje označavaju apstrakciju, na primer: dobrota, lukavost, šarm.

ženski roditelj. opšte. osnovno i denotativno. ali tako da veza sa polaznim značenjem ostane vidljiva. a tada je značilo luckast. ved samo jedan njen deo. Preuzimanje reči iz drugih jezika takođe je pradeno promenom značenja (meeting – miting ). roditi se (početi živeti). umreti. noga stola i uši sveske. preneseno i konotativno. živeti. ubiti. a skupovi takvih obeležja zovu se sememe. fin. Na primer. na primer. neutralno I eksplicitno značenje reči: policajac (pripadnik snaga reda). Značenjske komponente se nekad nazivaju I semantičkim distinktivnim obeležjima. danas znači dobar. Denotativno i konotativno značenje Denotacija se odnosi na primarno. Tako na primer. umreti (prestati živeti). u srednjoengleskom je označavala bilo kakvu hranu. reči glava.priglup.Osnovno i preneseno značenje Jedna reč određenog konkretnog značenja može često da dobije sekundarno značenje putem metaforičkog prenosa. engleska reč meat koja označava meso. . semantičke promene su deo normalne evolucije jezika. lično i emotivno i implicitivno značenje neke reči: policajac (njuškalo). imati. ubiti (uzrokovati da neko prestane da živi). Komponentna analiza To je raščlanjivanje značenja na značenjske komponentne.noga i uši imaju osnovno značenje delova tela. Postoje velike teškode prilikom razgraničavanja kategorija zato što veliki broj reči koje imaju predmetno značenje često imaju I konkretno. Istorijske promene po pravilu ne menjaju celokupno značenje neke reči. Promena značenja reči Značenje jedne reči nije dato jednom za svagda. a nasuprot tome emotivno značenje je često i apstraktno. A pridev nice. Proste i izvedene reči Proste reči su minimalne i primitivne. Pa tako na primer. a u prenesenom značenju glava porodice. Izvedene reči se mogu parafrazirati pomodu prethodnih. majka. Konotacija se odnosi na izvedeno.

Značenjski odnosi među rečima(paradigmatski odnosi) Polisemija Polisemija (višeznačnost) jedne reči nastaje zato što se pojam koji se označava nekom drugom rečju po nekoj sličnosti dovodi u vezu sa pojmom označenim upotrebljenom rečju. blagosloveno stanje.a potpuno različito značenje. zadebljali deo eksera. Uvek se hvalio samim sobom). Polisemija ima isti glasovni sklop (oblik) i približna značenja. . Glava eksera je dobila značenje zadebljali deo eksera. Sinod je padao grad) homoformi (reči koje se po rasporedu glasova poklapaju samo u ponekom od njihovih gramatičkih oblika. Jedan isti predmet. vasiona-svemir. radnju ili pojavu uopšte možemo označiti sa više različitih reči: drum-cesta-put. izdahnuo je itd. isti glasovni sastav i isti akcenat. pokojnik. Beograd je glavni grad Srbije. Postoje pravi hominimi (kosa-poljoprovredno oružje i kosanagnuta površina brega) homografi (reči istog slovnog sastava. a istog značenja. list (papira. ali različitog izgovora.Slavko broj do tri) i homofoni (reči koje imaju isti izgovor.primer grad. brzo-hitro… Eufemizmi nastaju u težnji da se za pojmove neprijatnih asocijacija nađu lepše reči: zemlje u razvoju. Na primer. uvek obilazi istinu (laže). malo je veseo (pijan je). a višeznačnost se razvija u u kontekstu. Primeri: glava (knjige. otišao je na onaj svet. potpunih sinonima ima veoma malo. Homonimija Homonimija je pojava da dve ili više reči imaju isti glasovni sklop. vatra-oganj. Sinonimija Sinonimija je potpuno suprotna homonimiji. Kod polisemije sva značenja reči ostaju u okviru jedne iste reči. na telu. usnuo je večni san.primer.drveta). Bio je zadovoljan sobom. eksera). sličan je glavi čoveka. pa je za taj deo eksera uzeta reč glava. Pravih. Ona predstavlja reči različitog oblika.primer: Vedi broj takmičara je na startu.

odnosno klase * deminutiv – imenica koja ima umanjeno značenje * agumentativ – imenica koja ima uvedano značenje * pejorativ – označava pogrdan smisao reči ili fraze (selendra. hipokoristik kuderak. kupiti-prodati.jorgovan). pragmatičko i propozicionalno značenje. a hipokoristik zeka. Reč kuda.Antonimija To je pojava postojanja reči suprotnih po značenju. muški-ženski) i relacioni (iznad-ispod. dopunski (takođe često pridevi. so I biber. Antonimi mogu biti pravi (to su najčešde pridevski parovi: dobar-loš. deminutiv je kudica. ima deminutiv zečid. Značenjski odnosi među rečima (sintagmatski odnosi) Kolokacija To je ustaljena kombinacija reči u kojoj svaka reč zadržava svoje značenje (suprotno od idioma) Koordinacija Često je zasnovana na nekim od paradigmatskih značenjskih odnosa: pas i mačka. Hiperonim je nadređeni član (cvet) . Ako je slika iznad stola. bratstvo i jednistvo. zločin i kazna.glavurda) * hipokoristik – tepanje npr. ali se ne stepenuju: oženjenneoženjen. a pejorativ kuderda. živ-mrtav. agumentativ kuderina. grom i pakao.tipični nosilac osobina nadređenog pojma. a hiponim podređeni član (ruža. mogude je stepenovanje). onda je sto ispod slike). Reč zec. topao-hladan. mlad-star. Rečenice mogu da imaju gramatičko. Hiponimija Hiponimija predstavlja svrstavanje reči u hijerarhizovane klase. lep-ružan. mužžena. . *prototip.

g) U rečenici. Ovaj plavušan ima plavu kosu. Tautologija – Ovaj neženja je neoženjen. h) Kom tipu autonomima pripadaju slededi parovi: deda-unuk. j) Leksema prasence je u odnosu na leksemu prase šta? k) Da li su navedene rečenice gramatičke ili besmislene? Kuda je potrčala da bi se vinula u bazen. nov-star. n) Na koje komponente se moze razložiti značenje lekseme devojčica. Devojčica je otisao kudi. Sintaksička dvosmislenos (polisemija na nivou rečenice) – Jovanu je lako verovati. . l) Koji rečenični odnos ilustruje sledede rečenice? Muž ove udovice je živ. Kontradikcija – Ovaj neženja je oženjen.Značenjski odnosi rečenica Parafraza (sinonimija na nivou rečenice) – Sagradili su most. PITANJA a) b) c) d) Upotrebite reč svetac u osnovnom i prenesenom značenju? Koje je denotativno. napolju je hladno i oblacno podvučene reči zamenite njihovim autonimima. m)Upotrebite leksemu zid u osnovnom i prenesenom značenju. solja i činija. Most je sagrađen. f) Navesti hiperonim za lekseme čaša. a koje konotativno značenje reči plavuša? Na koje sve komponente se može razložiti značenje lekseme dečak? Da li podvučene reči u rečenici Kosa joj je ravna i Ivana je po svojoj sposobnosti ravna Milici ilustruju odnos homonimije ili polisemije? e) Navesti tri hiponima za leksemu sport. noddan? i) Navesti primere za sinonime koji se koriste u različitim registrima i koji se koriste u različitim dijalektima ili varijetetima.

a koje su izvedene:potopiti. u) Navedite primer za rečenicu u kojoj je leksema ručica upotrebljena u osnovnom i prenesenom značenju. Decak je išla kudi pešice.o) Koje od slededih leksema su proste. v) Podvučene reči u rečenici predstavljaju homonimiju ili polisemiju: U grupi ima sto studenata. r) Kom tipu antonima pripadaju slededi parovi: majka-derka. letozima? s) Leksema sinčid je leksemi sin šta? t) Da li su navedene rečenice negramatičke ili besmislene: Pruga je da bi poletela u svoje tuđe nebo. ubaciti. pasti. Moj sto ima dve fioke. w) Pokažite da su pravi antonimi parovi prideva koje je mogude stepenovati Pragmatika . trčati? p) Navesti tri hiponima za leksemu ples. lepa-ružna. zaspati. q) U rečenici napolju je toplo I sunčano podvučene reči zameniti pravim antonimima. srušiti.