UVOD

Konvertibilnost valute predstavlja sposobnost jedne valute da se relativno lako zameni za drugu valutu ili za zlato. Da bi jedna valuta mogla postati konvertibilna iza nje mora da stoji stabilna privreda, platni bilans ne sme da pokazuje veći i dugotrajniji deficit. Za konvertibilnost valute potreban je i određeni stepen političke stabilnosti u zemlji. Ukoliko zemlja proglasi svoju valutu konvertibilnom, a za to nisu ispunjeni uslovi, nacionalna privreda trpi tete od takvog čina, to mo!e dovesti do gubljenja poverenja u datu valutu i suspenzije konvertibilnosti.Za nacionalnu privredu je bolje da ima stabilnu nekonvertibilnu valutu, nego konvertibilnu, a slabu. U početku se pod konvertibilstno ću podrazumevala slobodna zamena papirnog novca za zlato " zlatna konvertibilnost#.Danas se sa pojam konvertibilnosti odnosi na sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu "devizna konvertibilnost#. Konvertibilnost mo!e biti potpuna i ograničena, tj. unutra nja i spolja nja.$od potpunom konvertibilno ću podrazumevamo neograničenu sposobnost da jedna valuta mo!e da se zamenjuje za druge valute. %graničena konvertibilnost podrazumeva da postoje ograničenja u razmeni nacionalne valute jedne zemlje za valute drugi& zemalja. 'poljna konvertibilnost predstavlja mogućnost nerezidenta da valutu neke zemlje mo!e slobodno da zameni u druge valute po slu!benom kursu.%va konvertibilnost je samo za tekuće transakcije , na temelju čl. ())) 'tatuta **+,a, po kojemu su sve članice du!ne da otkupe devize stečene na osnovu robno, uslu!ne razmene među tim zemljama. Unutra nja konvertibilnost predstavlja pravo rezidenata date zemlje da mogu slobodno da razmenjuju svoje domaće valute za valute drugi& zemalja za tekuća plaćanja. ) kod spoljne i kod unutra nje konvertibilnosti postoje , ili mogu postojati, različiti stepeni te konvertibilnosti zavisno od mera deviznog i robnog re!ima, te od propisa koji reguli u kretanja kapitala " transfer kapitala#.$ostoje dva koncepta konvertibilnosti:2
1

Dvornik )., Konvertibilnost dinara, $oduzeće, banke, Zagreb , -./0 Komazec '., 2istić 3., *onetare i javne finansije, (i a poslovna kola 4eograd, 4eograd, 155-

-

1. Klasičan 6 javlja se u novčanim sistemima metalnog standarda. $redstavlja obavezu zamene nacionalne valute za metal, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni metala. 2. Savremeni 6 javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu. 'a ekonomskog stanovi ta, konvertibilnost predstavlja pokretački impuls koji usmerava privredni me&anizam da funkcioni e na određeni način tj. u pravcu ostvarivanja stabilnosti valute. Konvertibilnost predstavlja određeni kompletni me&anizam privređivanja. Konvertibilnost valute mo!e da postoji i pri fluktirajućem i pri fiksnom deviznom kursu, ali je mnogo lak e da se odr!ava pri fluktirajućem deviznom kursu. $relaz sa klasične na savremenu konvertibilnost je bio postepen. 'vakom spletu monetarni& i privredno 6 politički& okolnosti, odgovarao je određeni me&anizam konvertibilnosti.*o!e se reći da proces evolucije valutne konvertibilnosti stalno traje, jer se stalno menjaju uslovi funkcionisanja nacionalni& privreda.

%vaj rad obrađuje konvertibilnost valute, njene oblike javljanja uslove za uvođenje konvertibilnosti kao i konvertibilnost dinara kroz istoriju.

1. Kratka istorija konvertibilnosti

1

$ostoje dve vrste valuta7 čvrste valute, koje su konvertibilne, i nekonvertibilne valute. 8vrste valute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute "na primer američki dolar#. 9ekonvertibilne su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i usluge kao i one iz zemalja sa &iperinflacijom ili inflacijom većom od :5; mesečno. )nflacija smanjuje vrednost jedne valute u odnosu na druge , stabilnije valute. Da bi se osiguralo da će kupac biti plaćen novcem koji vredi isto u trenutku sklapanja ugovora kao i u trenutku plaćanja, mo!e se koristiti nekoliko metoda. $rva je za tita od inflacije, druga da se koristi novac čija vrednost ne opada, ili da se koristi korpa valuta. 2azmena valuta je često najrizičniji i najskuplji deo međunarodni& transakcija. Do -.15.godine , devizni kurs se određivao na osnovu konvertibilnosti novca u zlato. Kada se odustalo od ovog standarda -.<5. godine, određivanje deviznog kursa postalo je komplikovanije. Da bi se pojednostavio proces razmene valuta, osnovan je **+. *eđunarodni monetrani fond se zalagao za čvrste, stabilne i jedinstvene devizne kurseve, za ostvarenje konvertibilnosti nacionalni& valuta, multilateralizam u međunarodnim plaćanjima. 'tabilnost devizni& kurseva je bio jedan od osnovni& ciljeva **+,a prilikom osnivanja. **+ se zalagao za fiksne devizne kurseve verujući da nji&ova stabilnost pozitivno utiče na razvoj međunarodni& ekonomski& tokova smanjujući =devizni rizik međunarodnog poslovanja>. Drugi razlog je bio poku aj da se spreče =konkurentske devalvacije> 6 namerno obaranje vrednosti sopstvene valute, čime se povećava cenovna konkurentnost domaći& proizvođača na domaćem i inostranom tr!i tu, to je bila česta praksa u međuratnom periodu. to će omogućiti

?iljevi **+a definisani pri osnivanju su7<
<

@rupa autora, *eđunarodni finansijski menad!ment, (i a poslovna kola 8ačak, 8ačak 155/

<

unca čistog zlata F <: dolara. Da razvija međunarodnu monetarnu saradnju putem stalne institucije.jula -. Dok su mnoge valute pre $rvog svetskog rata bile konvertibilne u zlato.C Kursevi valuta . 'am 4retonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u zlato. da podr!ava redovne platne odnose između zemalja članica i da sprečava konkurenciju pomoću valutni& deprecijacijaA 4. sve do -.. periodi C $aritet dolara je utvrđen na bazi odnosa . dolara smanjen na G. to je značilo pad vrednosti dolara prema zlatu za G. Da doprinosi stabilnosti valutni& kurseva . C . realnog do&otka i razvoju snaga kao prvenstveni& zadataka ekonomske politikeA 3. godine cena zlata je povećana na 15.<C. ne mogu odstupati od utvrđeni& pariteta vi e od D E . kada je povećana na <: dolara za jednu finu uncu zlata. godine . koja pru!a te&ničke mogućnosti za konsultacije i saradnju dr!ava na re avanju međunarodni& monetarni& problemaA 2..sadr!aj. Haj odnos dolara i zlata zadr!ava se skoro stotinu godina. U tom smislu svaka zemlja članica du!na je da sarađuje sa *eđunarodnim monetarnim fondom radi odr!avanja stabilnosti utvrđenog deviznog kursa. Hek -0</. fiksno utvrđeni. grama čistog zlata . Da skrati trajanje i smanji stepen neravnote!e u platnom bilansu zemalja članicaA $ariteti svi& valuta izra!eni su u zlatu ili u 'BD dolarima te!ine i finoće na dan . $osle građanskog rata u 'BD dolar je vredeo .. -.CC. dok je zlatni . izvr avanja devizni& sporazuma s drugim zemljma članicama i izbegavanja konkurentni& izmena deviznog kursa.G5.Haj odnos je zadr!an gotovo :5 godina.G/ dolara . godine. Da poma!e ekspanziju i ravnomerno razvijanje međunarodne trgovine i da na taj način doprinese razvoju i odr!avanju visokog stepena zaposlenosti. Da pru!a pomoć zemljama članicama putem raspolo!ivi& sredstava kako bi mogle lak e da otklone poremećaje u platnom bilansu. Da poma!e uvođenju i irenju multilteralnog sistema plaćanja po tekućim transakcijama između zemalja članica i da ukida devizna ograničenja koja usporavaju razvoj svetske trgovineA 5.1. bez upotrebe mera koje ometaju razvoj i tetno deluju na narodno i međunarodno blagostanjeA 6.1.

%n po nekim elementima podseća na model zlatno . funkcioni e sistem čvrsti& kurseva. tj. postojala je obaveza centralni& banaka da u tim granicama odr!avaju vrednost sopstvene valute. devizni standardom. obezbeđena je "mada ograničena # konvertibilnost za zlato ili drugu valutu. tj. ispravnije je ovaj model nazvati zlatno 6 dolarskim standardom. kada 'BD ukidaju konvertibilnost dolara u zlato i devalviraju dolar "nova vrednost dolara je7 jedna unca zlata F <0 U'D#. deviznog standarda iz međuratnog perioda 7 monetarne rezerve se sastoje od zlata i deviza . ukoliko je ona neop&odna. $rema pravilima +onda..g zlata "drugačije izra!eno. jedna fina unca zlata je vredela <: U'D#. Iedina valuta koja je tu vrstu konvertibilnosti zadr!ala i nakon )) svetskog rata je američki dolar. 'provođenje devalvacije.000G/. jer je dosta dugo zapravo samo američki dolar imao ulogu rezervne valute. : ./-. za&valjujući tome to se rat nije vodio na njenoj teritoriji. godine.(udsu mnogi nazivaju zlatno. zemlje članice su morale da odrede vrednost. $romenjeni odnosi ekonomski& snaga u svetu nakon zavr ene obnove ratom razoreni& privreda i perioda ubrzanog ekonomskog rasta za&tevali su i promenu odnosa valuta. Iedan dolar se nakon )) svetskog rata mogao razmeniti "konvertovati # za 5. Bli.>paritet> svoje nacionalne valute u U'D " ili zlatu #.$osle određenog perioda trebalo je ukinuti sve mere devizne kontrole i trebalo je ostvariti konvertibilnost nacionalni& valuta. %bja njenje se nalazi u činjenici da su 'BD jedina svetska sila koja je iz rata iza la ekonomski ojačana.ratova i ekonomski& kriza koji su usledili su prouzrokovali sve veće napu tanje konvertibilnosti valute u zlato. +ond je bio protiv primene vi estruki& devizni& kurseva 6 zalagao se za to da kurs bude jedinstven za sve vrste ekonomski& transakcija sa inostranstvom. *eđunarodni monetarni sistem koji je konstruisan u 4reton. Hako su ranije uspostavljeni valutni pariteti postali neodgovarajući.-. za&tevalo je pret&odni dogovor sa **+. $očetak sloma bretonvudskog sistema odigrao se -. Deviznom kursu je bilo dozvoljeno da oko zvanično utvrđenog pariteta varira D . od deviznog pariteta 6 to liči na zlatne tačke. kursevi osciliraju za -. 4retonvudski monetarni sistem je dobro funkcionisao samo do kraja esdeseti& godina JJ veka.om.

%vaj sistem ne dozvoljava članicama **+ da manipuli u kursnim razlikama ili međunarodnim fondom uop te da bi ostvarili ilegalnu dobit.U !elji da sačuva postojeci monetarni sistem. *eđutim.1:. 9a ovoj berzi takođe trguju i vodeće svetske komercijalne banke. 9alet prve naftne krize dodatno remeti međunarodne ekonomske odnose.. Klasična i nova konvertibilnost G .1.godine .1. a cena unce zlata raste na C1 U'D. a ne upotrebljava se od kada su 'BD devalvirale dolar za -5 . Ukoliko jedna strana u međunarodnom ugovoru mora da kupi ili proda stranu valutu. **+ pro iruje granice osciliranja devizni& kurseva oko valutnog pariteta na D./<. 'ledi serija devalvacija i revalvacija mnogi& valuta i zemlje napu taju fiksne devizne kurseve i prelaze na fluktuirajuće. %vaj sistem se koristio do -./0 usvojen je 'istem Drugog Bmandmana koji dozvoljava zemljama da defini u vrednost svoje valute po bilo kom kriterijumu. ni preduzete mere nisu bile dovoljne. @odine -. $o ovom sistemu svaki član **+. 1. godine stvorio me&anizam za razmenu valuta nazvan sistem nominalne vrednosti. ona je otkupljuje od neke druge banke ili svoje centralne banke. *eđunarodni *onetarni +ond je -.. kada su inflacija i nezaposlenost u razvijenim zemljama izmakli kontroli. %vo obično ne predstavlja problem ako banka pripada zemlji koja ima konvertibilnu valutu. ali ne mogu da koriste zlato. transakcija se obavlja na deviznoj berzi.C:. ali ako je u pitanju valuta neke zemlje u razvoju to za banku mo!e predstavljati veliki problem. godine dolar ponovo gubi na vrednosti "devalvira#. %d nji& se takođe za&teva da interveni u ukoliko trgovina u nji&ovoj valuti postane &aotična. Ukoliko neka banka nema dovoljno rezervi u tra!enoj valuti./5. (eć -.a je morao da objavi iznos po kome se vrednost njegove valute mo!e izraziti u zlatu ili drugoj valuti "obično je to bio U' dolar# čija je vrednost bila fiksirana za zlato.

1. klasična konvertibilnost i doba latno! standarda " savremena konvertibilnost # doba $a$irne val#te.Ho znači da se konvertibilnost javlja u dva oblika 7 . %vi oblici konvertibilnosti se razlukuju kako u pogledu formiranja . tako i u funkcionisanju . kao to je bila u Mngleskoj "puni zlatni standard do -. a i u politici kori ćenja. godine mogao se smatrati sterlinskim#. Klasična konvertibilnost je bila jedan od najva!niji& me&anizama punog zlatnog standarda.Konvertibilnost se mo!e razgraničiti na staru .#. 'uspenzijom konvertibilnosti zemlje su !elele da izbegnu deflaciju.-0-. Klasična konvertibilnost Klasična konvertibilnost je imala nacionalni i međunarodni značajA u uslovima slobode kretanja roba.G< / . : $ertot (. konvertibilnost nije bila podjednako bezuslovna i neopoziva u svim zemljama zlatnog standarda. klasičnu konvertibilbnost koja je trajala u doba zlatnog standarda i novu konvertibilnost. kapitala i zlata odr!avala je stabilnom i spoljnu vrednost valute izra!enu deviznim kursom. koji je trajao do izbijanja ) svetskog rata./. 1. Mvolucija u ekonomskom pojmu valutne konvertibilnosti. Konvertibilnost funte je bila suspendovana samo za vreme 9apoleonovi& ratova "-/. (remenom.-C. panike i kra&a privrednog me&anizma. konvertibilnost je bila toliko va!na da su glasine o mogućnosti suspenzije konvertibilnosti mogle dovesti do Kjuri aL na banke.1. 'koplje -. : U početku.

to je vraćalo devizni kurs na nivo kovničkog pariteta. Karakteristika $#no! latno! standarda je da odr!avanje i jačanje zlatni& rezervi postaje primarni cilj monetarne politike. a u 'BD proklamacijom predsednika 2uzvelta -. 0 . Konvertibilnost latno ' $ol#%no! standarda 6 u ovom periodu dolazi do su!avanja konvertibilnosti jer se vi e nije mogao iznos novčanica zameniti za zlato. 'a izbijanjem ) svetskog rata zemlje su ukinule klasičnu konvertibilnost i pre le na papirni standard koji je imao za posledicu inflaciju i pad vrednosti nacionalne valute. a konvertibilnost je potisnuta u drugi plan.: kg zlata i za nju je trebalo platiti u Mngleskoj oko -. papirni standard se prepu ta odlukama monetarni& vlasti#. U zemljama zlatno 6 polu!nog standarda do lo je do potpunog povlačenja zlata iz opticaja "u (elikoj 4ritaniji se izvr ilo već početkom rata. u +rancuskoj 1-:.#.C55 funti. 3.555 franaka a u Iugoslaviji 1:5.godine.555 dinara. $ravo konvertibilnosti su mogli da ostvare jedino vlasnici novca koji su mogli da otkupe najmanje jednu celu zlatnu polugu te ku -1. latno"$ol#%ni standard latno"devi ni standard Zajednička karakteristika svi& oblika zlatnog standarda jeste ve anost na&ionalne val#te a lato. Ukidanje konvertibilnosti je bilo odraz nepo tovanja osnovnog me&anizma regulisanja količine novca u opticaju punog zlatnog standarda "puni zlatni standard se sve vi e pretvarao iz automatskog tr!i nog me&anizma u sistem Kupravljane valuteL .Zlatni standard se javljao u tri oblika7 1.<<. $#ni latni standard 2. $ad zlatni& rezervi vodio je vraćanju novčane mase na ravnote!ni nivo i povećanju kamatni& stopa "eskontne i tr!i ni&#. $orast novčane mase "banknota i tekući& depozita# izazvao bi op ti porast cena i deficit tekućeg bilansa.

to bi značilo da su mogli da pretvore svoju nacionalnu valutu u zlato samo oni koji su mogli da kupe jednu celu zlatnu polugu koja je te ka -1. polu!nog i zlatno deviznog standarda je u sagledavanju koncepta konvertibilnosti. jedino to se u zlatno polu!nom standardu onemogućivala konverzija nacionalne valute.: kg.Halas bankarski& bankrotstava u 'BD -. *latno"$ol#%ni standard je funkcionisao na istim principima kao i puni zlatni standard.og marta -.<1. predstavljala je preovladavajući oblik zlatnog standarda. 1.1. deviznom standardu rezerve centralni& banaka 6 na osnovu koji& su tampane novčanice. Ho je značilo da konvertibilnost nije podrazumevala obavezu centralne banke da novčanice menja za zlato.<<.U zlatno. Konvertibilnost latno ' devi no! standarda .1. Za&tevi između -:.u gubi kovani novac iz opticaja. Hom proklamacijom je jo i zakonski . godine.u je izvr eno G. kada je predsednik 2uzvelt ukinuo zlatnu konvertibilnost.godine povećali su količinu gotovog novca u rukama transaktora na račun smanjivanja rezervi.<C. sastojale su se ne samo od zlata već i od drugi& konvertibilni& valuta. oslanjaući se na britansku funtu kao va!nu komponentu svoji& monetarni& rezervi.<-.2. marta -. već i za drugu valutu. Druga karakteristika je da se posle ) svetskog rata pa i u 'BD. U (elikoj 4ritaniji je povlačenje kovanog novca izvr eno početkom rata a potpuno povlačenje kovanog novca u 'BD. %vu varijanatu zlatnog standarda primenjivale su skandinavske zemlje. . $o preporuci Konferencije u Nenovi.godine i -.godine izazvao je Kjuri L na preostale banke čiji su deponenti za&tevali konverzaciju u zlatni 6 kovani novac. pri&vatanje zlatno 6 deviznog standarda značilo je da se ekonomizacija sa zlatom izvr i tako to će se zakonskim putem dozvoliti centralnim bankama da u svojim monetarnim rezervama dr!e i valute direktno konvertibilne u zlato.(a lika i me)# latno"$ol#%no! i latno devi no! standarda %snovna razlika između zlatno.og februara i C.

po zakonu o platnim rezervama. godine.romena sadr%aja konvertibilnosti le%i # ra likama $#no! i latno $ol#%no! standarda. i opasna sa stanovi ta prevazila!enja deflatorni& kriza. zemlje na zlatno deviznom standardu "GOLD EXCHANGE STANDARD) unose u -5 . ) odatle postoje danas u monetarnim rezervama i devizne rezerve. te se otuda i konvertibilnost javlja kao jedini me&anizam koji reguli e količinu novca u opticaju. $re ) svetskog rata centralne banke nisu dr!ale ni ta u svojim trezorima osim zlata koje je regulisalo količinu novca u opticaju. 've rezerve zlata u smislu kupovine i prodaje bile su u vlasni tvu ministarstva finansija. nijedan američki građanin "privatno lice# nije mogao da poseduje zlato. %vom promenom se postiglo i smanjenje deflatornog dejstva u zlatnom standardu. 've do -. %vaj proces su!avanja konvertibilnosti je omogućio centralnim bankama da sada one stupe na scenu i reguli u količinu novca u opticaju. U svim ostalim segmentima je latno $ol#%ni standard +#nk&ionisao kao $#ni latni standard. $una zlatna konvertibilnost je bila veoma ograničavajuća za pojedine monetarne politike. osnovna ra lika je # tome da s# emlje koje s# $ri-vatile latno devi ni standard #nele # svoje monetarne re erve i devi e. u međuratnom periodu. i moglo se prodavati po zakonski predviđenoj ceni./:.onemogućeno da privatna lica u 'BD poseduju zlato osim u svrsi numizmatičke ili u smislu proizvodnje "neki& umetnički& predmeta#. De+latorno dejstvo znači da se pod uticajem promene monetarni& rezervi smanjuje količina novca u opticaju i ako imamo situaciju u kojoj ne mo!e svaki pojedinac da zameni novčanicu zlatom. U odnosu na pret&odna dva oblika. . 9a taj način je povlačenje kovanog novca u međuratnom periodu u novčanoj cirkulaciji dovelo da su ostale jedino banknote. *eđutim. onda imamo mogućnost smanjenja deflatornog dejstva u makroekonomskom smislu.

svoje monetarne rezerve pored zlata i devize. Zbog toga je i uvedena odredba u svim zakonima centralni& banaka zemalja sa zlatno deviznim standardom. i ako taj deficit odr!avaju. ali one devize koje su konvertibilne u zlatu "funta i dolar#. onda druge zemlje gomilaju dolare i funte u svojim rezervama. s tim to danas ekonomska politika mo!e da se izbori sa ne!eljenom inflacijom. . . %va promena je dovela do veće mogućnosti da centralne banke utiču na količinu novca u opticaju nego to je to bilo u slučaju zlatno polu!nog standarda. obe ove promene su uticale na porast nestabilnosti monetarne politike u zemljama koje su bile na zlatno deviznom standardu. da mogu da izvr e ponovo rasprodaju devizni& rezervi u slučaju da valute počnu da gube svoju vrednost.o je dr#!i element $ove/ane nestabilnosti. 'ada je zakonima ostavljeno diskreciono pravo centralnim bankama da konverziju svoji& novčanica izvr e po sopstvenoj proceni 6 ili u zlatu ili u devizama.o je osnovna $romena i ra lika ovo! standarda # odnos# na $ret-odna dva. ) 'BD i (elika 4ritanija su mogle da ne po tuju pravila igre i da utiču na količinu novca u opticaju tako da dovedu do smanjivanja vrednosti svoji& valuta. Kupovna moć i dolara i funte pada i otuda u ovim zemljama dolazi do inflacije. ali de facto me&anizam zato postoji. ali imamo uticaj devizni& rezervi na novčanu masu. Druga nestabilnost koja je dodatno uticala jeste da ako 'BD i (elika 4ritanija ulaze u fazu deficita. $rva promena je uvela nestabilnost zato to je vredost monetarni& rezervi zavisila i od vrednost valuta koje su se dr!ale u rezervama. -- . Hu situaciju imamo i danas. Danas nemamo veliku funkciju zlata u sređivanju i dejstvo na novčanu masu. a istovremeno je to uticalo na ukupan međunarodni monetarni sistem. $raktično. javlja se prelivanje inflacije iz zemalja rezervni& valuta na zemlje koje dr!e u svojim rezervama te valute. U stvari.

1. a taj problem se ogledao u tome da po to zemlje na zlatno deviznom standardu nisu morale da obavezno konvertuju svoju valutu u zlato.0. onda mora da se ode na primer u 9ational 4ank of Mngland i da se tamo dobije zlato.re/i element $ove/ane nestabilnosti je proiza ao iz prometnog sadr!aja konvertibilnosti. Ho znači da ako jedna zemlja izra!ava svoju konvertibilnost u zlatu i ako tra!imo konverziju valute u zlatu a neće da daju zlato već nude dolar ili funtu. Ho je značilo da se javlja razlika između stvarne vrednosti valute koja se izra!ava njenom kupovnom snagom. 'vaka valuta koja nema unutra nju garanciju svoje vrednosti. -1 .. ali zbog toga to ona nije konvertibilna u zlato. i njene stvarne vrednosti koja je izra!ena valutnim paritetom. Iavlja se mogućnost. odnosno meri se nekim indeksom cena "indeksom tro kova !ivota na primer# i vrednosti zvanično deklarisane koja je izra!ena ovde u količini zlata. devizni kurs je odstupao od ovoga zato to je postojala mogućnost takvog odstupanja zbog promene me&anizama. Devizni kurs dolara za jednu funtu bio je C. i recimo zbog stra&a od nezaposlenosti jednostavno da ne dozvole pad novčane mase i da je odr!avaju de facto većom nego to bi trebala da bude. jer vi e nije tr!i te ocenjivalo. samo zbog ovi& promena sada centralne banke mogu da povećavaju količinu novca iznad one koja je ravnote!na. *eđutim. na deviznim tr!i tima. Ho se zove val#tni dis$aritet. već su se me ale centralne banke. Val#tni dis$aritet se pojavio u međuratnom periodu to se videlo na deviznim tr!i tima zato to su devizni kursevi na tr!i tima jako odstupali od kurseva koji su se zasnivali na zlatnom paritetu. ali otuda se javlja razlika između stvarne vrednosti i valute koja se meri kupovnom snagom. Ho je bila neka vrsta treće nestabilnosti koja je otvorila jo jedan dodatni problem. već su one mogle da nepo tuju ovo pravilo. 9a deviznom tr!i tu je taj odnos bio -5. Ho je značilo za nacionalne valute vrlo komplikovanu situaciju. njena vrednost nije bila zagarantovana. Značilo je da je nacionalna valuta jedne zemlje bila izra!ena u zlatu. njena vrednost na deviznim tr!i tima pada.

He odbrane se zovu va!ne intervencije koje su se prvi put pojavile u međuratnom periodu. %dstupanje stvarne vrednosti valute "valutni disparitet# moglo je da se otkrije na deviznim tr!i tima. Zlatno 6 devizna konvertibilnost nije garantovala stabilnost vrednosti nacionalne valute kao klasična konvertibilnost.-. ako je zemlja vodila politiku slobodnog deviznog tr!i ta. (elika 4ritanija od -0-G. godine je zvanično na zlatnom standardu. Kad se zemlja odluči na politiku fiksnog deviznog kursa " to danas čini oko :5. $romenio se sadr%aj konvertibilnosti 'tabilnost zlatno 6 deviznog standarda je zavisila od stabilnosti rezervni& valuta.-0. -< . %ve intervencije centralne banke su imale dejstvo na novčanu masu. ) danas postoje intervencije ove vrste u zemljama koje vode politiku fiksnog deviznog kursa. 'rpski dinar je zadr!ao svoju vrednost u periodu -. onda one moraju da brane taj fiksni kurs na deviznom tr!i tu.-C. 9eobavezna konvertibilnost nacionalne valute u zlato značila je da vi e nije postojala garancija da je kupovna moć valute odgovarala kupovnoj moći zlata. monetarn# ba # s# sada činili i lato i devi e 2.godine. godine do -011.?entralne banke su tada primetile da se na deviznim tr!i tima pojavljuje devizni disparitet i tada se prvi put u monetarnoj istoriji javlja instrument koji se zove intervencija centralne banke na deviznom tr!i tu. jer su i dalje bile zakonski definisane određenom količinom zlata. a nacionalne valute vi e nisu bile predstavnici zlata. %na se i danas ubraja u jedan od najva!niji& instrumenata. zemalja članica **+. ?entralne banke su jednostavno intervenisale i vraćale kurseve na nivo nji&ovi& pariteta.%va konvertibilnost je učinila da valute postanu potencijalno nestabilne. Ho je značilo davanje slobode monetarnim vlastima. Uno enjem deviza do lo je do dve značajne promene7 1.a#.

'tra& od depresijacije funte i dolara za vreme ekonomske krize naveo je zemlje zlatno 6 deviznog standarda da otpočnu konverziju iz svoji& devizni& rezervi u zlato. U drugoj polovini -.1. a neke politiku vezivanja svoji& valuta za valute najrazvijniji& zemalja.1:. zona jena C.. $rimer +rancuske sledile su i ostale zemlje.<1.<1# devizni kurs je izgubio kontakt sa zlatnim paritetom.Za vreme (elike ekonomske krize "-. 9eke zemlje su pri&vatale politiku slobodno plivajućeg kursa. Bmeričke monetarne vlasti nisu dozvolile da porast zlatni& rezervi vodi u rast novčane mase "&tele su da izbegnu porast op teg nivoa cena#. devizna kontrola -C . sterlinska 1.0 milijardi dolara i povećanju ukupni& zlatni& rezervi od milijarde dolara. prelazeći na papirni standard. zemlje su napustile zlatno va!enje i konvertibilnost u zlato ili zlatne devize.-. $osle krize postojalo je pet valutni& zona7 -. godine funta se vratila na zlatni standard deflatornom politikom.@ustav Kasel navodi da posle ) svetskog rata 'BD nisu po tovale pravilo o pokriću novčanog opticaja. Za vreme i posle (elike ekonomske krize.godine +rancuska centralna banka je otpočela proces likvidacije deviznog dela monetarni& rezervi. zlatni blok :. Hokom -. @odine -. godine i -.<-.godine u 1C evropske zemlje je do lo do smanjenja devizni& rezervi od -.<-. za&tevajući od engleske banke konverziju funte u zlato. dolarska <.

'tvaranju sterlinske zone doprineli su razvijeni politički i ekonomski odnosi zemalja zone (elike 4ritanije.<1. Mgipat. neke zemlje 'rednjeg )stoka ")rak.Klasična konvertibilnost je načajna bo! to!a 0to je: -. 've zemlje su napustile zlatni standard i pristale da nekonvertibilnu papirnu funtu sterlinga dr!e pored zlata u monetarnim rezervama. Kasnije su se pridru!ile skandinavske zemlje. koja je otvorila put razvoju modernog bankarstva 1. predstavljala je jedan od najva!niji& me&anizama regulisanja količine novca u opticaju <. )ran#. %snivanje deviznog fonda označilo je kraj slobodnog plivanja funte u odnosu na valute zlatnog bloka. Brgentina. pokretala je i automatski me&anizam uravnotezenja platnog bilansa i odr!avanja fiksni& devizni& kurseva 1. godine. 'tvaranju poverenja u papirnu funtu doprinelo je formiranje britanskog deviznog fonda u aprilu -.3.<<. omogućila opste pri&vatanje novog finansijskog instrumenta 6 banknote.1. -: .godine za vreme ekonomske i monetarne konferencije u Oondonu između zemalja britanske imperije. Sterlinska ona 'terlinska zona osnovana je -. čiji je zadatak bio da brani devizni kurs funte na deviznim tr!i tima. $apirne valute su se vezale fiksnim deviznim kursom za papirnu funtu sterlinga.1.

*onetarne i javne finansije. dopunjena je odredbom da **+ mo!e da odredi da li se određena transakcija smatra tekućom ili kapitalnom.(alutna stabilnost bila je zadivljujuća do početka )) svetskog rata. 155- -G . Savremena konvertibilnost Kod savremene konvertibilnosti ne postoji obavezna konverzija nacionalne valute u zlato. Us$esno +#nk&ionisanje na $a$irnom standard# $otvrdilo je da tamo !de $ostoji me-ani am konvertibilnosti1 $ostoji i stabilnost val#te.a bio je definisan članovima ())). G $rvobitni koncept konvertibilnosti **+.1. bilo koj# transak&ij# ili val#t# $o svom $aritet# ili akonski odre)enom devi nom k#rs# Za savremenu konvertibilnost ograničene konvertibilnosti#. karakteristično je da postoje različiti stepeni konvertibilnosti za različite valute "od stepena teoretskog maksimuma do razni& oblika G Komazec '. 1. Za valutu papirnog standarda mo!e se reći da je konvertibilna ako se mo!e upotrebiti ili razmeniti bez ograničenja za7 1. bilo koj# transak&ij# 2.2.a. 2istić 3. (i a poslovna kola 4eograd. J)(. 4eograd . J)J statuta **+. bilo koj# dr#!# val#t# 3.+ondova definicija tekući& transakcija obu&vata transakcije koje su kapitalne "otplata zajmova#.Danas se pod konvertibilno ću podrazumeva samo zamena jedne nacionalne valute za druge. %dr!avala se kombinacijom me&anizama savremene konvertibilnosti i me&anizma fiksnog deviznog kursa.

godine . koja je dovela u opasnost stabilnost devizni& kurseva.G-.:0. numizmaticni& kolekcija "stari novac# i industrijskim sirovinama. 'avremena konvertibilnost je značila da dr!ave moraju u svojim rezervama dr!ati stranu valutu.godine američki dolar je preovladavao. ali nisu mogle da spasu dolar./0..godine u decembru de facto proglasila samo spoljnu konvertibilnost. 1. 've do -./5.5.(udskom monetarnom sistemu je preuzeo od zlata sve funkcije svetskog novca "transakcionu. ukinule su ograničenja i na kapitalne transakcije i pribli!ile se teoretskom maksimumu savremene konvertibilnosti. Zemlje članice -.godine .G-. sve ostale papire su bile na papirnom standardu 6 nisu imale garanciju svoje vrednosti )ntervencije odbrane fiksni& devizni& kurseva vr ile su se u dolarima. rezervnu.godine./:. osim u obliku nakita. to je bio znak precenjenosti dolara. uvodi se termin K slobodno #$otrebljiva val#taL . Bmerički dolar je centralna valuta 4reton.-.(udskog međunarodnog monetaranog sistema iz dva razloga7 -. $reduzete su mere odbrane osnivanjem zlatnog pula "-. bilo zabranjeno da poseduju zlato. interventnu#. Bmerički dolar u 4reton. ?ena zlata se prvi put povećala na C5 dolara -. valuta koja se iroko koristi u međunarodnim plaćanjima i kojom se značajno trguje na deviznim tr!i tima. američka dr!ava je garantovala stranim dr!avama bezuslovnu konvertibilnost zvanični& &olding dolara u zlato po fiksnoj ceni od <: dolara za finu uncu.Drugim amandmanom na statut **+ iz -. *inistarstvo finansija je imalo pravo da kupuje i prodaje zlato u zemlji i inostranstvu.G0# i zaključivanjem (a ingtonskog sporazuma. -/ . bio je jedina nacionalna valuta koja je posle )) svetskog rata zadr!ala konvertibilnost u zlatu.+izičkim licima je do -.godine . (ećina zemalja Zapadne Mvrope je -.

a dana nje za tekuće međunarodne transakcijeA <. (a like i sličnosti i me)# savremene i klasične konvertibilnosti (a like i me)# savremene i klasične konvertibilnosti : -. valute zlatnog standarda su bile zamenjivane za zlato. dok su dana nje papirne valute direktno zamenljive samo jedna za druguA 1.godine američki dolar je isto kao i sve druge valute bio na čistom papirnom standardu. Ukidanje zlatno 6 polu!ne konvertibilnosti dolara označilo je univerzalno pri&vatanje čistog papirnog standarda u kome su valute međusobno povezane savremenom konvertibilno ću. klasična je vezana za sistem fiksnog deviznog kursa. a savremena podrazumeva slobodu izbora politike deviznog kursa Sličnosti i me)# savremene i klasične konvertibilnosti : -. valute zlatnog standarda su bile konvertibilne za bilo koju transakciju.3.Do početka -. oba koncepta konvertibilnosti označavaju valutnu stabilnost A <. klasična konvertibilnost je imala akcenat na unutra njoj.1./1. 1. oba koncepta konvertibilnosti povezuju međusobno nacionalne privrede A -0 . robna konvertibilnost čini osnovu konvertibilnosti A 1. a savremena na spoljnoj konvertibilnostiA C.

.Uslovi kao to su ravnote!a platnog bilansa. dok se usagla ena struktura privrede i odgovarajuća dinamika proizvodnje ne uzimaju kao relevantni faktori. a ne stvarno pokriće za slučaj konvertibilnosti novčanica u zlato. sna!ne devizne rezerve i usagla enost cena lako se posti!u kod industrijski razvijeni& zemalja nego kod nerazvijeni&. kočenje nesrazmerne kreditne i novčane emisije. to i jeste. +ormalna " +aktička / Danas vi e ni u jednom zakonu ne postoji propis koliki postotak domaćeg opticaja mora biti pokriven u zlati ioli devizama. Savremena konvertibilnost nov&a *o!emo reći da se dana nja konvertibilnost javlja u tri oblika. Uslovi a #vo)enje konvertibilnosti val#te Da bi se uvela konvertibilnost valute kao jedan od uslova mo!emo istaći platni bilans . 'ama te!nja za izjednačavanjem domaći& cena sa svetskim obično se identifikuje kao te!nja za uspostavljanjem konvertibilnosti valuta. Zemlje u razvoju u procesu industrijalizacije te ko da mogu da uspostave visoki stepen konvertibilnosti. / $ored platnog bilansa zemlja mora imati i dovoljno sna!ne devizne rezerve. radi intervencija očuvanja deviznog kursa. -. $ropis koji je obavezivao američke banke da dr!e sve pokriće u zlatu od -5 . # imao je za cilj . pre svega. ukupne emisije "ukinuto odlukom predsednika 9iksona -.Bli ako savremenu konvertibilnost s&vatimo kao irok pojam.2./-. 3. %ni predstavljaju irelevantne faktore sve dok zemlja ima uravnote!en platni bilans. uravnote!enost plantog bilansa i ne mora da bude presudan element za uspostavljanje konvertibilne valute nerazvijene zemlje. kao 7 " ekonomska .

%vo znači da su tinska konvertibilnost predstavlja stanje privrede koje pret&odi uvođenju zakonske ili formalne konvertibilnosti. str#kt#rna #ravnote%enost $latno! bilansa 2. te novog pritiska na platni bilans i devizne rezerve. *oguće je izdvojiti dva osnovna uslova ovog oblika konvertibilnosti7 1. 9i jedna konvertibilnost uvedena posle rata ..o itivne strane konvertibilnosti mogu se iskazati u sledećem7 1. 2azvoj privrede kroz konkurenciju drugi& zemaljaA 2. kada je bio osnovni i najva!niji element konvertibilnosti. 4eograd. Mkonomski pregled. 2istić 3. za razliku od klasičnog.. Upravo ta .0 Kod zemalja sa dovoljno sna!nim deviznim rezervama . uloga uspostavljanja konvertibilnosti na unutra nji nivo cena mo!e da bude jedan od glavi& uzroka radi koji& se uop te ide na konvertibilnost 6 kako bi se eliminisale negativne posledice dispariteta odnosa cena. 0 $ertot (. nije utvrđena zakonom o novcu.. 3ormalna 4 akonska5 predstavlja pravni oblik ili pojam. jer im razni oblici bilateralizma i valutnog intervencionalizma donose vi e koristi. a kroz to do porasta uvoza i pada izvoza . ali ne !ele uvesti zakonsku . Komazec '. (eći odraz delovanja spoljne trgovine na sve sektore privrede. #n#tra0nji $aritet &ena Dispariteti cena na domaćem tr!i tu mogu dovesti do inflacionog procesa. $ostoje zemlje koje imaju stvarnu konvertibilnost. Zagreb . . Uspostavljanje konvertibilnosti valuta u manje razvijenim zemljama . to dovodi do pritiska na smanjenje tro kova proizvodnje.. kao i do veće zainteresovanosti o pona anju cena. (i a poslovna kola 4eograd. %vo je danas poseban oblik. mada zemlja koja se nalazi u stanju su tinske konvertibilnosti ne mora uvesti zakonsku konvertibilnost. 1551 15 . *onetarne i javne finansije. uspostavljanje konvertibilnosti će omogućiti da se br!e i efikasnije uspostave usklađeniji odnosi domaći& cena i tro kova proizvodnje u međunarodnoj razmeni.2konomska konvertibilnost predstavlja stanje privrede koje uop te omogućava uvođenje konvertibilnosti.

bilansne osnove. 6e!ativne strane konvertibilnosti :17 1. $ovećanje odgovornosti za racionalnije kori ćenje devizni& rezervi. tj. (eliki uticaj spoljni& faktora na domaću ekonomsku i razvojnu politikuA 4. ako privreda koja uvede kovertibilnost novčane jedinice . nije ostvarila ekonomske pretpostavke za uvođenje konvertibilnosti. (i a poslovna kola 8ačak. (eći osećaj za kvalitet i asortiman proizvoda 6. 9egativni efekti promene devizni& kurseva i kursni& razlika unutar privredeA 3. 8ačak. 155/ 1- . -5 @rupa autora. %dricanje od mera devizne i spoljno trgovinske za tite. $ostizanje ireg i optimalnijeg usagla avanja i koordinacije razvoja i ekonomski& politika vi e privredaA 4. *eđunarodni finansijski menad!met. %rjentacija na povećanje do&otka.3. stimulacije izvoza to se brzo prenosi na platno. (eliki uticaj svetski& nestablni& monetrani& i ekonomski& kretanja na otvorenu nacionalnu privreduA 2. pre svega preko povećanja produktivnosti radaA 5.

Kruna biv e monar&ije i srpski dinar činili su najveći deo novčane mase. pa zatim i na G/. u slobodnom ili privatnom prometu u savezničkim zemljama srpska valuta nije stajala tako dobro. to je i potvrđeno re enjem (lade iz maja -. %ficijelna vrednost dinara odr!avala se tokom rata finansijskom podr kom +rancuske i Mngleske koje su faktički garantovale kurs dinara. austro. (alutni &aos u kome se na la tek stvorena zemlja. godine dinar -. vi e. zakonskog pariteta ali se kasnije oporavio. *eđutim. Krajem -. Konvertibilnost dinara Dinar je ozakonjen <5.godine.-0. novembra -0/<. %d -. godine i ona je bila dosta restriktivna u emitovanju novca..-G.#. 9arodna banka 'rbije osnovana je -00C. Do pred kraj na legalnom tr!i tu nije značajnije izgubio na vrednosti.. godine razmenski kurs u zemlji i inostranstvu bio je dve krune za dinar . dok su crnogorski perper i bugarski lev bili znatno manje zastupljeni. to je bilo -1. 11 .-. ispod njegovog predratnog kursa kada je bio al pari sa francuskom valutom. to znači da su imale stabilne vrednosti i međusobne relacije "na 9jujor koj berzi dinar je kotirao -. i početkom -.ugarski& kruna. isto kao i nemačka marka..00 franaka. vredela je :.ugarska kruna. dok je funta plaćana ne to preko 1: dinara#.godine on se mogao menjati za 5.-.4. Hokom iste godine on je na Krfu pao prvo na /G. povećavan je stalnim dotokom bezvredni& austro.< centi. da bi potom kurs krune znatno PPpopustioPP "u martu se na 4eogradskoj berzi već moglo za dinar dobiti skoro tri krune. krajem rata već se menjalo 1: vajcarski& franaka za sto dinara. 've ove valute su pre $rvog svetskog rata bile na zlatnom deviznom standardu.-0. Zajednička ju!noslovenska dr!ava je na svojoj teritoriji u momentu stvaranja imala četiri vrste novca koji su paralelno funkcionisali.

jer bi to bilo uslovljeno odlivom kapitala do kojeg bi svakako do lo "kapital je usled globalnog pada poverenja uslovljenog PP(elikom depresijomPP napu tao zemlju i pre uvođenja PPzlatnog dinaraPP# kao i devalvacijama valuta zemalja iz okru!enja u odnosu na čije robe bi jugoslovenski proizvodi postali preskupi. odnosno PPzlatnog dinaraPP. već. da bi to bilo i urađeno sredinom -. sređene su dr!avne fianansije i oborena je inflacija. godine za francuski franak bilo potrebno izdvojiti -.-.-.<-. svakako.(eć od -. da bi već u septembru iste godine dinar pao na pola franka. kao i 9emačka. koji je pomogao da se pokriju najneop&odnije dr!avne potrebe.. Iedna od najkraći& konvertibilnosti u svetskoj ekonomskoj istoriji neslavan zavr etak imala je. počinje uspon dinara.<-. )pak.1<.1<. Hreba ipak reći da bi dinar posle -. kod nas je sprečeno da se rast cena pretvori u &iperinflaciju. 9ajodgovorniji činilac pada dinara bila je ekspanzivna monetarna politika koja je bila u slu!bi ekspanzivne fiskalne politike. 1< . i to je najva!nije. koju su u to vreme do!ivljavale susedne zemlje Bustrija i *ađarska. godine počinje slabljenje srpske valute čiji je neposredni uzrok bio pojava velike količine dinarski& novčanica u inostranstvu "jer su vajcarski &olderi. %na je olak ala znatan odliv kapitala "u značajnoj meri u zlatu# iz zemlje. kada se na stranim berzama kotirao i do dvadeset puta manje od predratnog kursa. dovela do brzog pada dinara na slobodnim tr!i tima i doprinela sna!nom padu @D$. u posleratnom periodu većina evropski& zemlja je imala sna!ne inflacione talase..<-.godine . U naredne tri godine dinar je sna!no ojačao na svetskim berzama. 8ak je nekoliko godina razmatrano uvođenje zakonske konvertibilnosti. 'a početkom -. kao i deficit trgovinskog bilansa. posle -55 dana. i poveća ponuda deviza u zemlji. 'a manjim ili većim prekidima dinar je slabio do februara -. morao depresirati. koji su dinare kupili tokom rata počeli naglo da i& prodaju# te je već sredinom -./< dinara. 'tabilnost je odr!ana sve do -. jer je socijalni pritisak bio neizdr!iv i Kraljevina 'Q' nije bila izuzetak. $ad bi verovatno bio i sna!niji da u isto vreme Kraljevstvo 'Q' nije dobilo poslednji saveznički zajam od +rancuske i Mngleske u iznosu od :5 miliona franaka.

.C:. 9ovi paritet utvrden je -. nikada nije bila ni!a od C. Krajem -.GC. U sporazumu sa **+ "čiji smo bili su.godine kurs dolara je pao na -:. osnivač# -./-. Uveden je i PPnovi dinar PP koji je bio -55 puta vredniji od starog. %snovano je međubankarsko devizno tr!i te. koja posle -.godine početni paritet utvrđen je prema zlatu. Dolar tada nije bio moneta u kojoj se obračunavao veći deo domaće razmene ali je u periodu -. bio./<. a sa devalvacijom mnogi& valuta zemalja u razvoju.1 dinara "ali kurs nemačke marke nije povećan jer je ona apresirala i plaćala se skoro G dinara#.godine . sa uvođenjem fleksibilni& devizni& kurseva u svetu. opet.:1. da bi oni mogli mogli da pokriju tro kove svog uvoza.godine i to od <55 dinara za dolar "i to na osnovu iskustva o prosečnoj razlici u cenama stečeni& u radu tzv. dinar je opet devalvirao na -1:5 za jedinicu 'BD monete "umesto izvozni& premija uvedeni su poreski povraćaji i olak ice#. smernice određivala 94I "npr.C. Mgalizacionog fonda#. povremeno menjala kupovne i prodajne kurseve deviza u skladu sa nji&ovim fluktuacijama na svetskim tr!i tima "u to vreme sna!no su jačale nemačka marka i japanski jen prema dolaru#. i pored toga to je kurs bio slobodan. "kao i u celokupnom razdoblju posle Drugog svetskog rata do 05. do danas. $očetkom -.0-. Mkonomskom reformom iz -.godine uveden je kurs od -: dinara za dolar.G:. Konačno -. koji je od -. već u decembru iste godine 94I odredila novi kurs od -/ dinara za dolar. ne menjajući u osnovi paritet.#. pored ostalog.ti&# 1C . potrvrđen kao novac D+I. dolar se plaćao -G dinara i 94I nije tokom trgovačkog dana dopu tala da kurs padne ili poraste vi e od :. a potom. to se mo!e smatrati gornjim limitom za PPpristojne zemljePP# pa je dr!ava izvoznim koeficijentima pomagala izvoznike.) posle Drugog svetskog rata sledila je zamena svi& brojni& različiti& moneta koje su bile u opticaju "verovatno da su svima najpoznatiji PP9edićeviPP dinari#. povećan na /:5 dinara za dolar. 94I je.G-. na kome je. odnosno :5 dinara za dolar "koji je bio vezan za zlato#. da bi sa prestankom konvertibilnosti američke valute leta iste godine../<. (remenom je uveden novi obračunski kurs od G<1 dinara za dolar./<. $rotokom vremena dinar je postajao precenjen "zbog znatno veće inflacije u '+2I od one u 'BD. a dinar je već aprila -.

od -. u odnosu na dolar. izgubio tek ne to preko petine vrednosti. i pored dosta ekspanzivne monetarne. ponovo je omogućena zamena dinara za devize i zlatne poluge. ukinuta je mogućnost unutra nje konvertibilnosti dinara. godine zvanično priznala "proglasila# punu međunarodnu konvertibilnost jugoslovenskog dinara--- 9arodna banka 'rbije 1: . $osle usvajanja novog Zakona o deviznom poslovanju i odobravanju trogodi njeg >pro irenogR finansijskog aran!mana **+. godine pa do kraja sedamdeseti& "kada je dolar plaćan preko -.fiskalne politike i značajnog kumulativnog rasta cena u tom periodu. dinara# dinar je.bio reperna valuta na tek uspostavljenom međubankarskom deviznom tr!i tu u '+2I.godine . maja 155:. za period maj 1551 . posle sto dana je prestala zamenljivost novčanica za zlato i devize. 9arodna banka se opredelila za vođenje sasvim ispravne politike . Hokom čitavog međuratnog razdoblja. Hek posle progla enja zakonske stabilizacije. i uvedena su ograničenja u pogledu sticanja raspolaganja i izno enja deviza. 've do početka drugog svetskog rata 9arodna banka je nastojala da ponovo stvori uslove u kojima bi dinar opet postao konvertibilan. $od presudnim uticajem iz drugi& recesijom za&vaćeni& zemalja. Kao pokriće novčanica slu!ile su zlatne rezerve i postojala je mogućnost nesmetane konverzije papirnog novca za zlatni metal. to je bio značajan element ukupne makroekonomske stabilnosti u zemlji "istovremeno prema nemačkoj marki u istom razdoblju jugoslovenska moneta je oslabila preko G5.a od G:5 miliona '$( "oko 01: miliona dolara#. procenjujući da samo stabilan novac mo!e doprineti privrednom razvoju. ali i da samo stabilna privreda mo!e imati isti takav novac. politike stabilnog novca./C. $rve papirne novčanice na ovom prostoru su emitovane pre sto deset godina osnivanjem 9arodne banke Kraljevine 'rbije. to je zbog tada nje značajne depresijacije američke valute "od prvog naftnog oka do PPreganomikePP# bila vrlo povoljna okolnost za kreatore devizne politike.#. ova najuticajnija svetska finansijska institucija je -:. nakon dugogodi nji& priprema. 9aime. 9a početku prvog svetskog rata. $ripreme za rat u ovom delu Mvrope omele su takve planove. maj 155:.

sklonost ka uvozu. $osebno va!an postulat je eliminisanje platnobilansnog deficita. pret&odno temeljno pripremljen i preispitan. iz ekonomske teorije i prakse poznato je da je neop&odna sposobnost nadle!ni& organa da kontroli u novčanu masu i odr!avaju razumnu tra!nju preko kreditne. zbog čega one postaju sve vi e internacionalne. veličina spoljnotrgovinskog multiplikatora. koji se ogleda u !elji da se spolja testira sposobnost same privrede.a. fiskalne i investicione politike. kao i produktivnosti i dovoljne konkurentnosti na inostranim tr!i tima.'igurno da je odr!avanje jednom progla ene konvertibilnosti znatno veći problem nego njeno uvođenje u !ivot. zbog psi&olo kog faktora. Iedan od značajni& sada nji& ekonomski& problema je nedovoljno investiranje. Dalje. tednjom treba da se obezbedi dovoljna akumulacija za sprovođenje stabilne stope rasta privrede. $re svega. Bko se to ne bi desilo. kao to su struktura spoljne trgovine. monetarne. U početku funkcionisanja konvertibilnosti nivo rezervi trebalo bi da bude ne to veći. $rema koncepciji **+. odgovarajuća makroekonomska politika. 9esumnjivo je potrebna i određena sin&ronizacija ekonomski& politika "spoljne i unutra nje# zemalja koje imaju konvertibilnu valutu. i obrnuto. )zuzetno je značajno da postoji određeno istosmerno kretanje cena. Konvertibilnost valute jedne zemlje lak e je uvesti ako je sprovodi veći broj zemalja njeni& glavni& ekonomski& partnera. Bkumulacija značajni& iznosa monetarni& rezervi takođe je jedan od preduslova za ostvarenje konvertibilnosti.. *ora se napomenuti da je uvođenje konvertibilnosti nacionalne valute izuzetno ozbiljan i slo!en proces. pod uslovom da je većina uvoza određene zemlje oslobođena razni& trgovinski& i devizni& ograničenja. po to ona zavisi od dejstva razni& faktora. stagnacija proizvodnje i visok spoljnotrgovinski deficit. liberalizacija cena i adekvatne devizne rezerve. sa solidnom ocenom svi& relevantni& faktora. %dgovarajuću visinu dosta je te ko kvantitativno odrediti. zbog malog izvoza zemlje. $od tim se misli na mogućnosti vi egodi nje spoljne ravnote!e. postoji opasnost od vr enja pritiska za konverziju domaće valute u valutu zemlje gde se mogu obezbediti optimalne kupovine. Značajan je i politički faktor koji se odnosi na stabilnost i funkcionisanje pravne dr!ave i eliminisanje >siveR ekonomije. 1G .. to znači da ako one u inostranstvu padaju. u zemlji ne bi smele da rastu. četiri osnovna preduslova za konvertibilnost su realan devizni kurs. stepen zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.

Konvertibilnost valuta obezbeđuje monetaranu stabilnost. Uvođenje savremene konvertibilnosti nosi niz koristi. ali zato i jedino trajno efikasan. U vreme klasične konvertibilnosti glavni kanal operacionalizacije je bilo pravilo o pokriću. a u vreme savremene konvertibilnosti prvo odbrana fiksnog deviznog kursa. 4.. Količina novca u opticaju je varirala. očekuje se postepeno sve veće uključivanje dinara u međunarodne tokove. %dr!avanje stabilnosti je bio osnovni razlog za sam nastanak konvertibilnosti. ali je vrednost novca ostajala stabilna. sticanja poverenja kod inostrani& partnera. Klasična konvertibilnost je proizi la iz potrebe da se odr!i stabilnost vrednosti banknota. 'avremena ne garantuje ni unutra nju ni spoljnu vrednost nacionalni& valuta./.a. 1/ . ali i rizika za nacionalnu privredu. jer otvara prostor za beg kapitala "primer7 Bzijska valutna kriza -. a sa uvođenjem fleksibilnog deviznog kursa monetarna samodisciplina. čime je dinar prvi put postao efektivno konvertibilan posle Drugog svetskog rata. kapitalni& transakcija mo!e da ugrozi stabilnost valute i devizne rezerve. *načaj konvertibilnosti *onetarna stabilnost predstavlja osnovni uslov ekonomskog i drustvenog razvoja.Konvertibilnost mo!e da se sprovede administrativnim intervencijama ili primenom mera za slobodno delovanje me&anizma tr!i ta. Klasična je mnogo čvr će od savremene garantovala stabilnost valute. Klasična je odr!avala i unutra nju i spoljnu vrednost nacionalne valute.. izazivajuci inflacije i deflacije.Konvertibilnost -. a i rezultata na e ekonomske reforme. 'a najnovijom odlukom **+.0g#. %vaj drugi put je mnogo te!i. to najvi e zavisi od njegove stabilnosti na jedan du!i rok. direktnim uticajem na količinu novca u opticaju.

U izjavi se konstatuje da je liberalizacija kretanja kapitala postala jedan od osnovni& elemanata efikasnog. ali nije doneo konačnu odluku. )zvr ni odbor je započeo rad na predlo!enom amandmanu. 10 . )zjava poziva )zvr ni odbor **+..godine . *aklj#čak Konvertibilnost valute predstavlja sposobnost zamenjivosti novca za zlato ili valutu druge zemlje. 9a snazi je i dalje dosadasnji koncept konvertibilnosti definisan za međunarodne tekuće transakcije. 5. 9a godi njoj skupstini u Qong Kongu -. privremeni Komitet **+ je usvojio izjavu o liberalizaciji kretanja kapitala. međunarodnog monetarnog sistema./.$una konvertibilnost ograničava autonomnost nacionalni& ekonomski& politika.a da započne rad na novom amandmanu na 'tatut +onda. kojim bi se liberalizacija kapitalni& transakcija postavila kao jedan od ciljeva **+.

Do -. 8vrste valute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute "na primer američki dolar#. godine. kapitala i zlata odr!avala je konvertibilnosti za različite valute "od stepena teoretskog maksimuma do razni& oblika 1. .godine . Konvertibilnost se javlja u dva oblika 7 klasična konvertibilnost iz doba zlatnog standarda i savremena konvertibilnost u doba papirne valute. Dok su mnoge valute pre $rvog svetskog rata bile konvertibilne u zlato. Kada se odustalo od ovog standarda -. Kod savremene konvertibilnosti ne postoji obavezna konverzija nacionalne valute u zlato. koji je trajao do izbijanja ) svetskog rata. 'am 4retonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u zlato. bilo koju drugu valutu i bilo koju transakciju ili valutu po svom paritetu ili zakonski određenom deviznom kursu Za savremenu konvertibilnost ograničene konvertibilnosti#.Konvertibilnost valute mo!e da postoji i pri fluktirajućem i pri fiksnom deviznom kursu. Klasična konvertibilnost stabilnom i spoljnu vrednost valute izra!enu deviznim kursom. Iedina valuta koja je tu vrstu konvertibilnosti zadr!ala i nakon )) svetskog rata je američki dolar. Da bi se pojednostavio proces razmene valuta.15. ali je mnogo lak e da se odr!ava pri fluktirajućem deviznom kursu. koje su konvertibilne. $ostoje dve vrste valuta7 čvrste valute. karakteristično je da postoje različiti stepeni je imala nacionalni i međunarodni značajA u uslovima slobode kretanja roba. i nekonvertibilne valute. Za valutu papirnog standarda mo!e se reći da je konvertibilna ako se mo!e upotrebiti ili razmeniti bez ograničenja za7 bilo koju transakciju.Danas se pod konvertibilno ću podrazumeva samo zamena jedne nacionalne valute za druge. određivanje deviznog kursa postalo je komplikovanije.<5. Klasična konvertibilnost je bila jedan od najva!niji& me&anizama punog zlatnog standarda. devizni kurs se određivao na osnovu konvertibilnosti novca u zlato. osnovan je **+. periodi ratova i ekonomski& kriza koji su usledili su prouzrokovali sve veće napu tanje konvertibilnosti valute u zlato.

u zemlji ne bi smele da rastu. liberalizacija cena i adekvatne devizne rezerve. sa solidnom ocenom svi& relevantni& faktora. zbog čega one postaju sve vi e internacionalne. *ora se napomenuti da je uvođenje konvertibilnosti nacionalne valute izuzetno ozbiljan i slo!en proces.a. odgovarajuća makroekonomska politika. pret&odno temeljno pripremljen i preispitan. četiri osnovna preduslova za konvertibilnost su realan devizni kurs. $rema koncepciji **+. i obrnuto. )zuzetno je značajno da postoji određeno istosmerno kretanje cena.Konvertibilnost valute jedne zemlje lak e je uvesti ako je sprovodi veći broj zemalja njeni& glavni& ekonomski& partnera.8iterat#ra <5 . 9esumnjivo je potrebna i određena sin&ronizacija ekonomski& politika "spoljne i unutra nje# zemalja koje imaju konvertibilnu valutu. inostranstvu padaju. to znači da ako one u 6.

Sirović *. Mkonomist br. 155/ :. $roblemi konvertibilnosti dinara. )nternet kola UUU..-. -. .0/ 1. @rupa autora. banke. 'koplje. -.. *eđunarodni finansijski menad!ment. Konvertibilnost dinara. 4eograd. *onetarna ekonomija. Zagreb. 15G.. 'tojanović 4.. $ertot (.-. (i a poslovna kola 8ačak. $ertot (. $oduzeće. 4eograd /. (i a poslovna 4eograd. Mkonomski institut .G< 0. -.-5. *eđunarodni monetarni fond i Iugoslavija. 4eograd... Dvornik ). -. 2azne vrste valutne konvertibilnosti.G0 <. 8ičin. ekonomski pregled.Mvolucija u ekonomskom pojmu valutne konvertibilnosti. Komazec '. Zagreb . Uspostavljanje konvertibilnosti valuta u manje razvijenim zemljama.com <- . 2istić 3./0 C.4esplatni'eminarski2adovi. 8ačak.. $ertot (. Tain B. 4eograd. . 4eograd. +inansije. *onetarne i javne finansije.. -.