You are on page 1of 5

FIZIKA PRIPREMA ODBOJKAA Kompleks zadataka koji se postavljaju pred vrhunsku odbojku zahteva da se problemu vrhunskog sportskog stvaralatva

pristupi multidisciplinarno, uz obavezno korienje savremenih naunih dostignua i metoda, ija e primena obezbediti bri rast sportskih rezultata i time smanjiti razlika, koja u odbojci postoji, izmeu takmiarskog nivoa naih i inostranih ekipa. Postizanje vrhunskih rezultata i maksimalna naprezanja organizma, zahtevaju posedovanje visokog nivoa opte i speci ine pripremljenosti odbojkaa. !iziku pripremu, veina autora deli na optu i speci inu. Pod optom izikom pripremom, podrazumeva se stvaranje osnove za speci inu iziku pripremu. "o znai svestran razvoj snage, izdrljivosti, brzine, koordinacije itd., to uopteno znai razvoj celokupne antropomotorike odbojkaa. #sim toga, sredstva opte izike pripreme treba da podstiu procese oporavka organizma, posle intezivnog rada na usavravanju speci inih sposobnosti. $ sredstva opte izike pripreme bi mogli uvrstiti sledee% - tranja, - skokovi i - bacanja, tj. prirodni oblici kretanja. Pored ovoga, to se moe raditi svuda i na svakom mestu, treba dodati rad sa teretom, gde e se raditi vebe za ma&imalnu snagu, kao bazu za predstojee napore koji oekuju odbojkae. $ odbojci su zastupljeni svi oblici prirodnog kretanja, naravno u speci inim ormama. 'akle postoje skokovi, koji su praktino osnova ovog sporta (sme, blok, servis), zatim tranja (naravno u okviru terena * kratki sprintevi, kretanja u stavu+) i udarci po lopti, to bi se moglo izjednaiti sa bacanjima. ,z ove analize, moe se zakljuiti ta je to to je potrebno za speci inu iziku pripremu odbojkaa. "o je pre svega specijalan rad sa teretom, zatim pliometrija za, kratki sprinteri u svim pravcima i pliometrija za ruke (rad sa medicinkama). -igurno da se ovakvim nainom rada, u svakom sluaju dobija odlina baza za nadigravanje, ali je u odbojci jako teko odrediti meru, odnosno broj serija, broj ponavljanja+ #dbojka se razvila iz svoje prakse i tu praksu treba podizati na vii nivo. 'olazei iz prakse i vraajui se u nju, bez bilo kakve nadogradnje, ostaje se na istom nivou ili se ak nazaduje u odnosu na one, koji osavremenjuju igru i pristup treningu. ,z tog razloga, potrebno je uvesti treu vrstu izikih priprema, koja bi se mogla nazvati situaciona izika priprema, a koja znai kondicioniranje u uslovima igre i koja u svakom sluaju, omoguuje pripremljenost ekipe za vrhunske rezultate. Kada se eli napraviti plan rada na izikoj pripremi, onda, pre svega, mora da se poe od toga, za koju se aktivnost pripremaju sportisti. - obzirom da priprema ide u pravcu uspenog odigravanja utakmice, onda je potrebno napraviti analizu onoga, ta na toj utakmici igrai treba da urade (analiza takmiarske aktivnosti), da bi se videlo, koja je to koliina rada i iz ega se taj rad sastoji. Prethodno je ve naglaeno, ta predstavlja taj rad% skokovi, tranja, kretanja, udarci+ .ilj je u svakom sluaju da se ekipa spremi, za to e ikasnije izvoenje svih elemenata odbojkake igre u toku cele utakmice. /eneralno na poveanje e ikasnosti ispoljavanja elemenata odbojkake igre (0ilii, 1222), utie 3 aktora%

1. Pravilnost izvoenja pokreta (tehnika). Pokreti koji se vre u toku igre moraju biti dobro i pravilno naueni i uvebani. "o predstavlja prvi stepen u poveanju e ikasnosti. 4. Ener etske sposo!nosti" Poto je za bilo koju vrstu rada potrebna energija, neophodno je u smislu daljeg poveanja e ikasnosti i njenog odravanja na potrebnom nivou, do maksimuma razviti mogunosti organizma za njeno stvaranje. "o se podjednako odnosi, kako na aerobno, tako i na anaerobno stvaranje energije. , na utakmicama i na treningu, ovi mehanizmi su maksimalno optereeni. Preko aerobnog mehanizma vri se, uglavnom, snabdevanje organizma energijom za njegove potrebe. "o je njegov osnovni energetski izvor. Princip je taj, da uvek mora postojati ravnotea izmeu stvorene energije za rad i potroenog kiseonika, koji je unet u organizam. 5to znai da ako se poremeti ta ravnotea, npr. pojaanim radom aerobnog mehanizma ili povremenim ukljuivanjem anaerobnih mehanizama, stvaranje energije, ako se radi jo jae, onda u periodu po zavretku tog rada ta ravnotea mora ponovo da se uspostavi kroz mehanizam 6otplaivanja kiseonikog duga7. "o je primarna unkcija kardiovaskularnog i respiratornog sistema. 8. Kontraktilna svojstva #i$i%a. Pokreti, koje odbojka izvodi u toku utakmice, nikada nee biti dovoljno e ikasni, ako u njima ne bude ispoljena odgovarajua miina sila. 9bog toga je potrebno raditi na razvoju sile, kako svih miinih grupa, tako i na sili onih miia, koji su najvie angaovani, to znai na speci inoj izikoj pripremi. :. Z lo!na pokretljivost. ;ko ova sposobnost nije zadovoljavajua, onda su pokreti u tim zglobovima dosta oteani. 0iii moraju dodatno da se napreu, jer pored toga to generiu silu za izvoenje samog pokreta, oni su prinueni da savlauju otpor tetiva i ligamenata, koji su u sastavu tih zglobova, to iziskuje dodatni utroak energije, a to opet utie na e ikasnost. Pored toga tu postoji i vea mogunost povreivanja. 3. &aktika. $spenost nastupa na utakmicama veoma mnogo zavisi od taktikih varijanti, koje je trener izabrao. #snovni cilj, kojem bi trebalo tom prilikom teiti, je da se obezbedi odgovarajui nivo e ikasnosti tokom cele utakmice. 9a to je potrebna dobra procena izikih mogunosti, kako nae, tako i protivnike ekipe. Kao to je ve reeno, kada se pravi plan priprema ekipe, svaki trener bi trebalo da poe od toga, ta njegovi igrai treba da urade na utakmici. Potrebno je izraunati koliinu rada. "o se radi na sledei nain% odbojkaka igra se sastoji od ispoljavanja < elemenata igre (servis, prijem, dizanje, sme, blok, odbrana). 9atim igrai se u toku igre kreu razliitim intezitetom i izvode razliite pokrete. -ve je to potrebno to potpunije zabeleiti i na kraju sabrati. Kada se na takav nain izvri 6snimanje7 utakmice, onda se moe dobiti dosta dobar uvid u to, za ta nau ekipu treba spremiti (kako u tehniko * taktikom, psiholokom i teorijskom, tako i u smislu izike pripreme). =akon ovoga potrebno je napraviti analizu i po jo nekim elementima% - koliko je ukupno trajanje utakmice (pasivno i aktivno vreme) - koliko je trajanje svakog seta (pasivno i aktivno vreme) - koliko je ukupno elemenata tehnike izvedeno u toku utakmice i sa kojom e ikasnou. Prati se ekipa u celini i svaki igra posebno. - koliko je i sa kojom e ikasnou je izvedeno pojedinih elemenata tehnike u toku utakmice i u pojedinim setovima

prema trajanju i intezitetu igre u pojedinim delovima igre, vri se procena u smislu energetskog pokrivanja rada (odnos aerobnog i anaerobnog rada) - druge analize po potrebi+ #vakav pristup omoguava da se doe do preciznih podataka za planiranje 6udarnih7 treninga, za planiranje odgovarajue taktike, kao i za uoavanje nekih nedostataka u izikoj pripremljenosti. Kada se govori o izikoj pripremi, potrebno je voditi rauna o jo jednom, veoma vanom elementu trenanog procesa. "o je oporavak posle velikih optereenja, posebno posle 6udarnih7 treninga. #ptereenje je mera oporavka, ali je i oporavak mera optereenja. 5to se strukture antropomotorikih sposobnosti tie, veina autora smatra da su to% - snaga, - brzina, - izdrljivost, - koordinacija, leksibilnost. -vaka od ovih sposobnosti ima svoje varijante, ali ono to je svakako interesantnije, za trenere, je periodizacija, odnosno rad na izikoj pripremi tj. razvoju tih antropomotorikih sposobnosti, u toku godinjeg ciklusa. #dbojkaka praksa ukazuje na to, da u toku jednog makrociklusa postoje 8 osnovna perioda% pripremni period (traje u proseku od 4>8 meseca), takmiarski period (oko ? meseci), prelazni period (oko 4 meseca). -vaki od ovih perioda u sebi sadri odreene etape% pripremni period * podizanje nivoa pripremljenosti i dostizanja visokog nivoa e ikasnosti ispoljavanja tehnike i taktike prvi deo > opta izika priprema drugi deo > speci ina izika priprema trei deo * 6probijanje unkcionalnog pla ona7 ili predtakmiarski period takmiarski period * odravanje nivoa e ikasnosti ispoljavanja tehniko * taktikih elemenata odbojkake igre * stabilizacija. #bino se sastoji iz 8 ili 3 delova, izmeu kojih, ponekad postoji etapa u kojoj se moe oporaviti ekipa. "o su prvi i drugi deo ligakog dela prvenstva, zatim mini liga iz dva dela i pla@>o . prelazni period * oporavak sportista, ali i eventualne ispravke ispoljavanja tehnike. Primeri treninga opte, speci ine i situacione izike pripreme% 1. #pta izika priprema% - tranje (kontinuirano, intervalno, krosevi+), - teretana (kruni>stanini rad, rad po miinim grupama+), - bacanja (rad sa medicinkom+),

akrobatika.

4. -peci ina izika priprema% - primenjeno tranje, kretanje * deonice, ubrzanja+, - teretana (speci ian rad * maksimalna, eksplozivna, brzinska snaga), - pliometrija za noge * skokovi, preskoci, dubinski skokovi+, - pliometrija za ruke > bacanja (rad sa medicinkom), - primenjena akrobatika. 8. -ituaciona izika priprema * kroz igru. #vde treba ispotovati sve elemente takmiarske aktivnosti odbojkaa (vreme trajanja, broj skokova, koliina kretanja, broj izvedenih elemenata tehnike+).

'iterat(ra 1. ;rianc, ;.% Aolejbol, !iskultura i sport, 0oskva, 12?< 4. Bertucci, B. i Peterson, ,.% Aolle@ball drill book, Printed in the $-;, ,ndianapolis, 1228 8. Canik, A.% "rening vo volejbale, 5port, Bratislava, 12D4 :. 3. <. ?. D. ,li, -.% !izika priprema u odbojci, 9!KA, =ovi -ad, 12?2 ,vojlov, ;.% Aolejbol, !iskultura i sport, 0oskva, 12D1 Eankovi, A.i 0areli, =.% #dbojka, !!K, 9agreb, 1223 Koprivica, A.% #snovi sportskog treninga , , -,;, Beograd, 122D 0alacko, E.% #snove sportskog treninga, -portska ;kademija, Beograd, 4FFF 1222 1F. "omi, '.% Poveanje ekonominosti vebanja u odbojci, !K br. 3><, Beograd, 12<? 11. "omi, '.% #dbojka, 9avod za izdavanje udbenika, Beograd, 12?F 14. "omi, '.% #dbojkaki praktikum, =,P Partizan, Beograd, 12D4 18. "omi, '.% =aukovanje o oblikovanom motorikom pamenju u sportu, -,;, Beograd, 1224 1:. "omi, '.% ;ntropologija sporta, -,;, Beograd, 122D 13. "o@oda, C.% "raining methods in Aolle@ball, .anadian Aolle@ball association, "oronto, 12?:

2. 0ilii, B.% !izika priprema odbojkaa, -eminar odbojkakih trenera, Beograd,

1<. Aani, 9.% -istem sportskog treninga, =,P Partizan, Beograd, 12?D 1?. Geleznak, E.% K masterstvu v volejbale, !izkultura i sport, 0oskva, 12?D 1D. Geljaskov, ".% #snovi na sportnata trenirovka, =-; pres, -o ia, 122D Pro . mr /oran =ei