You are on page 1of 51

Primena presovanih sklopova

SAD RŽAJ :
1. UVOD.........................................................................................................................2
2. SPOJEVI VRATIA I O!RT"I# EE$E"ATA........................................................3
2.1. Opšta obeležja i podela mašinskih spojeva.....................................................3
2.2. Spojevi vratila i obrtnih elemenata kao specifična vrsta mašinskih spojeva....5
2.2.1. Frikcioni spojevi vratila i lavčina obrtnih elemenata..............................!
2.2.1.1. "adijalno prite#anje pomo$% #avrtnja i navrtke.............................&
2.2.1.2. 'ksijalno prite#anje (aksijalno %klinjavanje)..................................*
2.2.1.3. +resovanje...................................................................................1,
2.3. -aleanje i vrste naleanja mašinskih delova...............................................11
%. PRESOVA"I S&OPOVI........................................................................................1!
3.1. .ilindrični presovani sklopovi % oblasti elastičnosti........................................1!
3.1.1. Opšta ra#matranja.................................................................................1!
3.1.2. /eformacije mikroeometrijskih oblika..................................................1&
3.1.3. /eformacije makroeometrijskih oblika................................................1*
3.1.0. -osivost cilindričnih presovanih sklopova.............................................22
3.2. 1on%sni presovani sklopovi............................................................................23
3.3. +resovani sklopovi % oblasti plastičnosti........................................................20
'. PRI$ER PRORA(U"A )II"DRI("O* PRESOVA"O* S&OPA....................3,
+. PRIO,I...................................................................................................................0,
-. ,A&JU(A&...........................................................................................................02
.. ITERATURA..........................................................................................................5,
1
1. UVOD
Frikcija ili trenje je otpor parova površina dva tela pri njihovom relativnom
kretanj%3 i#a#van kli#anjem3 kotrljanjem ili kli#no 4 kotrljajnim kretanjem. 5renje
kotrljanja je manje neo trenje kli#anja. Ono se s%protstavlja relativnom kretanj% tela.
6ato se točak smatra najve$im lj%dskim i#%mom. On nam je omo%$io da prilikom
v%čenja tereta trenje kli#anja #amenimo trenjem kotrljanja. 5renje koje se javlja na
dodirnim površinama dva tela o#načava se kao spoljašnje trenje i ako se javlja i#me7%
čvrstih tela #avisi od hrapavosti dodirnih površina. "a#lik%je se od %n%trašnje trenja3
koje nastaje pri relativnom kretaj% elemenata %n%tar #apremine čvrstih3 tečnih ili
asovitih tela.
5renje pri kretanj% na#iva se kinetičko trenje i nastaje kod relativno
me7%sobno kretanja dva tela. 5renje pri mirovaj% na#iva se statičko trenje i nastaje
i#me7% dva tela koja mir%j%3 ali % ravni del%j% odovaraj%$e sile ili momenti3 koji ne
dovode do relativno kretanja. 1od čvrstih tela trenje se %lavnom javlja #bo neravnih
površina koje se dodir%j%. 8to s% površine latkije trenje je manje. 5o važi #a sva tela.
9noi poslovi koje obavljamo % život% ne bi bili mo%$i be# trenja. :e# trenja bi spadali
kaiševi na mašinama3 ekseri ne bi držali3 noe ne bi čvrsto stajale na pod% ili pločnik%3
točkovi bi se okretali a vo#ila se ne bi pomerala s mesta.
+a ipak3 % mašinstv%3 trenje može biti ili i#ra#ito štetno ili i#ra#ito korisno. ;
prvom sl%čaj% trenje treba svesti na najmanj% mer%3 a to se postiže podma#ivanjem
površina3 kao npr. kli#ni i kotrljajni ležajevi3 ili kli#ne vo7ice3 trenje se smanj%je
#amenj%j%$i trenje čvrstih materija trenjem tečnosti ili ma#iva. 5ečnost ili ma#ivo se kao
element <dodaje= % cilj% smanjenja trenja % #oni kontakta> %sporavanja procesa trošenja
elemenata % dodir%> a samim tim sprečava se rasipanje enerije.
-as%prot tome3 kada je i#me7% dva elementa neophodno ostvariti čvrst% ili
kr%t% ve#% i#me7% delova3 kada ti delovi treba da prenes% odre7eno kretanje ili
optere$enje3 trenje je i te kako korisno. 5ako7e3 trenje je neophodno radi ispravno
f%nkcionisanja sistema #a kočenje kod a%tomobila3 bilo da se radi o doboš 4 kočnicama
ili disk 4 kočnicama3 kao i % odnos% šina 4 točak ili asfalt ? %ma. -a korisnom trenj%
ba#irani s% presovani sklopovi3 koji s% predmet i#%čavanja ovo rada.
2
2. SPOJEVI VRATIA I O!RT"I# EE$E"ATA

6adatak spojeva je prenošenje optere$enja3 obrtnih momenata3 poprečnih i
pod%žnih sila sa vratila3 osovina i r%kavaca na obrtne delove i obrn%to. S tačke ledišta
načina ostvarivanja ve#e ra#lik%j% se@ spojevi koji prenose obrtni moment preko otpora
kli#anj% i#me7% vratila i lavčine> spojevi koji prenose obrtni moment preko posebno
oblika dodirnih površina> i spojevi sa prednaponom3 koji predstavljaj% kombinacij% prve
dve r%pe i pretežno se ba#iraj% na klinovima ra#ličito oblika.
2.1. Op/0a o1ele23a i po4ela ma/inskih spo3eva
9ašinski sistemi se % najopštijem sl%čaj% sastoje i# ra#ličitih mašinskih r%pa3
podr%pa3 sklopova3 podsklopova i #asebnih mašinskih delova (elemenata). Sve
pomen%te str%kt%re me7%sobno s% pove#ane % jedinstven% i skladn% celin% % cilj%
i#vršavanja odre7ene radne f%nkcije3 #avisne od namene svako konkretno mašinsko
sistema. Aedinstvena celina navedenih str%kt%ra reali#%je se posredstvom t#v.
9'8B-S1BC S+OADE'3 čiji #adaci % okvir% mašinskih sistema mo% biti ra#ličiti@
• tačno po#icioniranje tj. obe#be7enje jedno dela % odnos% na dr%i3 % okvir%
mašinsko sklopa (posklopa) ili mašinske r%pe (podr%pe)>
• prenošenje kretanja (celok%pno ili samo jedno njeovo dela) sa jedno dela
mašinsko sistema na dr%i>
• obe#be7enje odovaraj%$e čvrsto$e i kr%tosti sklopa>
• obe#be7enje odovaraj%$e hermetičnosti tj. neprop%stljivostii #a odre7ene
tečnosti i asove3 itd.
9ašinski spoj obično je najslabije mesto % celoj mešinskoj konstr%kciji3 pri čem%
se često dešava da si%rnost % rad% i po%#danost čitave konstr%kcije #avise baš od
si%rnosti i po%#danosti samo spoja. "a#aranja i dr%i vidovi neispravnosti nast%paj%
%lavnom na mašinskim spojevima3 koji tako predstavljaj% kritična mesta %
konstr%kcijama kojima treba posvetiti najve$% pažnj% pri projektovanj% mašinskih
sistema (potrebno je tačno dimen#ionisanje i pažljivo prorač%navanje ovih spojeva).
9ašinske spojeve mo%$e je podeliti prema ve$em broj% ra#ličith kriterij%ma3 od
kojih s% naj#načajniji@
B) +"D9' +"B-.+; OS5E'"BE'-A' S+OA'
15 6i7i8ko9hemi3ski spo3evi 4 kod njih s% delovi spojeni % jedinstven% celin%
posredstvom molek%larnih sila (kohe#ione3 adhe#ione3 dif%#ione sile)3 kao na
primer kod lepljenja3 lemljenja3 #avarivanja>
25 6rik:ioni spo3evi 4 na dodirnim površinama spojenih delova mora da postoji
dovoljno velika sila trenja3 koja se s%protstavlja dejstv% optere$enja koje se
prenosi i posredstvom spoja (presovani sklopovi3 kon%sni ste#ni spojevi3 klinovi
sa naibom3 itd.)>
%5 prin;4ni spo3evi 4 spojeni delovi ostvar%j% ve#% svojim specifičnim
eometrijskim oblikom i prenose optere$enje prirodnim p%tem (ožlebljeni i
profilisani spojevi3 #lobne ve#e3 klinovi be# naiba)>
'5 kom1inovani spo3evi 4 predstavljaj% kombinacij% dva ili više prethodno
spomen%ta spoja
3
BB) +"D9' 9OF;G-OS5B "DH'5BE-OF +O9D"'-A' S+OAD-BC /DHOE'@
15 kr;0i spo3evi 4 ne do#voljavaj% nikakva me7%sobna 4 relativna pomeranja
spojenih delova
25 elas0i8ni spo3evi 4 omo%$avaj% i#vesna relativna pomeranja spojenih
delova (najpo#natiji s% ra#ni opr%žni spojevi)>
BBB) +"D9' 9OF;G-OS5B "'6/E'A'-A' /DHOE' -'1O- S+'A'-A'@
15 nera74vo3ivi spo3evi 4 kada se jednom ostvare3 ne mo% se više ra#dvojiti be#
ra#aranja spojenih delova (#akovani3 #alepljeni3 #alemljeni3 #avareni spojevi)>
25 ra74vo3ivi spo3evi 4 mo%$e ih je nakon spajanja lako rastavljati be# ikakvo
ošte$enja3 a potom ponovo sastavljati3 tako7e be# ikakvo ošte$enja i ovim
spojevima treba davati prednost kad od je to mo%$e (navojni spojevi3 ožlebljeni
spojevi3 spojevi klinovima3 elastični spojevi3 itd.)>
BE) +"D9' +O1"D5HABEOS5B S+OAD-BC /DHOE' ; O1EB"; S+OA'@
15 nepokre0ni spo3evi 4 od%#imaj% mašinskom del% % okvir% spoja svih šest
stepeni slobode kretanja (tri translacije % pravcima koordinatnih osa I3 J3 #3 a
tako7e i sve tri rotacije oko spomen%tih osa)3 što #nači da čvrsto spajaj%
mašinske delove % jedinstven% celin%3 ne dop%štaj%$i im nikakvo pokretanje>
25 pokre0ni spo3evi 4 omo%$%j% i#vesno kretanje tj. pomeranje jedno mašinsko
dela % odnos% na dr%i (na pr. cilindrični #lob 4 osovinica omo%$ava jedan
stepen slobode kretanja tj. samo rotacij% oko ose osovinice3 dok sferni #lob 4
loptasti r%kavac omo%$ava tri stepena slobode kretanja3 tj. rotacije oko sve tri
koordinatne ose % prostor%)>
E) +"D9' -'KB-; OS5E'"BE'-A' S+OA' 4 1O-S5";15BE-O9 B6EOLD-A;
15 neposre4ni spo3evi 4 ostvar%j% se direktnim spajanjem mašinskih delova be#
%češ$a bilo kakvih dodatnih3 tj. posebnih ve#nih elemenata (na primer@ ožlebljeni
spojevi3 presovani spojevi3 itd.)>
25 posre4ni spo3evi 4 kod njih postoje specijalni elementi #a ve#% koji iraj% %lo%
posrednika (#avrtnji3 navrtke3 klinovi3 čivije i slično)>
EB) +"D9' +O5"D:B OS5E'"BE'-A' 6'+5BED-OS5B ; O1EB"; S+OA'
15 neherme0i8ni spo3evi 4 kod njih nema potrebe ni #a kakvim specijalnim
#ahtevima % poled% #aptivenosti>
25 herme0i8ni spo3evi 4 kod njih se #ahteva posebna #aptivenost3 odnosno
neprop%stljivost #a odre7ene fl%ide (tečnosti i asove pod atmosferskim ili
povišenim pritiskom)
4
Bmaj%$i % vid% sve što je prethodno rečeno3 % naj#načajnije mašinske elemente
#a ve#%3 odnosno mašinske spojeve3 mo% se svrstati@
• navojni spojevi
• #akovani spojevi
• #alepljeni spojevi
• #alemljeni spojevi
• #avareni spojevi
• elastični (opr%žni) spojevi
• #lobni spojevi (cilincrični 4 osovinice i sferni 4 loptasti #lobovi)>
• frikcioni spojevi vratila (osovina) i lavčina obrtnih elemenata>
• spojevi vratila (osovina) i lavčina obrtnih elemenata klinovima>
• žlebni i profilisani (polionalni) spojevi vratila (osovina) i lavčina obrtnih
elemenata.
2.2. Spo3evi vra0ila i o1r0nih kao spe:i6i8na vrs0a ma/inskih spo3eva
Ovo s% specifični mašinski spojevi koji treba da obe#bede jedinstven% i skladn%
celin% vratila i obrtnih delova koji s% na njem% montirani3 ali se #bo ni#a svojih
specifičnosti % odnos% na dr%e spojeve ne i#%čavaj% % odeljk% ve#anom #a mašinske
spojeve3 ve$ % odeljk% % kome se pro%čavaj% elementi #a obrtno kretanje tj. vratila i
osovine. 6adatak ovih spojeva je da % svakom tren%tk% isp%ne dva osnovna %slova@
Slika 1.Klin bez nagiba.
1. tačan položaj3 tj. centriranje obrtno elementa (#%pčanika3 lančanika3 kaišnika3
točka3 spojnice) % odnos% na vratilo>
2. po%#danost % prenošenj% snae (obrtno momenta) sa vratila na lavčin%
obrtno elementa ili sa obrtno elementa na vratilo3 % #avisnosti od toa da li se
snaa predaje ili prima.
Slika 2.Ožlebljen spoj.
5
Spomen%ti spojevi vratila i lavčina obrtnih elemenata se mo% ostvariti na
nekoliko karakterističnih načina@
1) p%tem trenja (frikcionim spojevima) koji se mo% reali#ovati@
• radijalnim prite#anjem pomo$% #avrtnja i navrtke>
• aksijalnim prite#anjem (t#v. %klinjavanjem)>
• presovanjem>
2) klinovima ( sa naibom ili be# naiba)3 slika 1>
3) i#radom žlebova na vratil% i % lavčinama obrtnih elemenata3 slika 2>
0) profilisanim (polionalnim) spojevima3 slika 3.
Slika 3.Poligonalni spojevi sa trouglastim (a) i kvadratnim (b) proilom.
2.2.1. <rik:ioni spo3evi vra0ila i =lav8ina o1r0nih elemena0a
1od svih frikcionih spojeva je potrebno obe#bediti takve %slove da % tok%
prenošenja obrtno momenta ne do7e do prokli#avanja i#me7% vratila i obrtno
elementa3 odnosno3 potrebno je da sila trenja na njihovom dodir% b%de %vek ve$a od
tanentne (obimne) sile koja se prenosi sa vratila na lavčin% ili obrn%to.
µ
!
t
! ≥
(1.1)
µ ⋅
n
!
d
" 2


1
]
1

¸

·
#
!
p
n
>
1
]
1

¸

⋅ ·
2
d
! "
t
> M' N d O
π
O l

% ra#vijenom oblik%P(1.2)
· ⋅ ⋅ µ # p
d
" 2
(1.3)
· ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ µ π l d p
d
" 2
? d (1.0)
" l d p 2
2
· ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ µ π
(1.5)
p N
µ π ⋅ ⋅ ⋅ l d
"
2
2
(teorijski obra#ac) (1.!)
p N µ
µ π
S $
l d
"
#
⋅ ⋅
⋅ ⋅ ⋅
2
2
(praktični obra#ac) (1.&)
doz min
p p p ≤ ≤
(1.*)
"elacija data nejednačinom 1.* mora %vek biti isp%njena kod svih vrsta
frikcionih spojeva da bi se ostvarila dovoljno velika sila trenja % spoj%. ; prethodnim
obrascima pojedine veličine imaj% slede$e #načenje@
µ
!
4 sila trenja na dodir% vratila i lavčine obrtno elementa
6
t
!
4 tanentna (obimna) sila koj% spoj prenosi
n
!
4 normalna sila na dodir% vratila i lavčine
# 4 površina dodira i#me7% vratila i lavčine
p 4 površinski pritisak na dodir% vratila i lavčine
l 4 d%žina dodira i#me7% vratila i lavčine (širina lavčine)
µ
4 koeficijent trenja (otpora protiv prokli#avanja) na dodir% vratila i lavčine
#
$
4 faktor radnih %slova tj. karaktera promene radno optere$enja
µ
S
4 stepen si%rnosti protiv prokli#avanja lavčine po vratil%
" 4 obrtni moment koji se prenosi frikcionim spojem
2.2.1.1. Ra4i3alno pri0e7an3e pomo@; 7avr0n3a i navr0ke
Ovaj način spajanja se primenj%je kod t#v. dvodelnih lavčina3 kao i kod
jednodelnih rasečenih lavčina3 pri čem% prednost % primeni treba davati dvodelnim
lavčinama #bo ravnomernije raspodele površinsko pritiska d%ž dodira. Osim toa3
kod jednodelnih rasečenih lavčina % tok% rada je pris%tno i napre#anje na savijanje što
kod dvodelnih nije sl%čaj. +rimeri s% dati na slici 03 de je prika#ana klipnjača S;S?
motora a)3 što predstavlja spoj pomo$% dvodelne lavčine. -a istoj slici predstavljen je
spoj vatila i spojnice pomo$% jednodelne rasečene lavčine. +od c) je prika#ana šema
sila koje del%j% % okvir% spoja.
Slika %. Spojevi dvodelnim a) i rase&enim glav&inanama b) i 'ema sila ()
B % jednom i % dr%om sl%čaj% prite#anje se ostvar%je posredstvom #avrtanjske
ve#e3 odnosno3 pomo$% odre7eno broja #avrtanja i navrtki3 pri čem% se broj
#avrtanjeva i navrtki3 kao i sila prite#anja i moment prite#anja odre7%j% na osnov%
obra#aca #a prorač%n #avrtanjske ve#e.
;k%pna sila ste#anja na spoj% vratila i lavčine i#nosi@
p n bu
# p ! ! ⋅ · ·
(1.2)
Bsti obra#ac sveden po jednom #avrtnj% i#nosi@
7
p b
# p
z
! ⋅ ⋅ ·
1
3 M# 4 broj #avrtnjeva % spoj%P (1.1,)
Bmaj%$i % vid% obra#ac 1.& možemo konačno pisati@
µ π
µ
µ π
µ
⋅ ⋅ ⋅
⋅ ⋅ ⋅
· ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
⋅ ⋅ ⋅

⋅ ·
d z
S $ "
l d S $
l d
"
z
!
#
# b
2 2 1
2
(1.11)
(% prethodnim obrascima je #p ) d * l projekcija dodirne površine i#me7% vratila i
lavčine na ravan %pravn% na pravac napadne linije sile
b
!
).
-a kraj%3 treba nalasiti da je frikcione spojeve koji s% ostvareni radijalnim
prite#anjem mo%$e lako sklapati i rasklapati praktično neoraničen broj p%ta3 pa s%
#ato i našli primen% kod sklopova relativo velikih abarita. 9e7%tim3 imaj% i jedn% man%3
a to je da ne mo% prenositi s%više velika optere$enja tj. obimne sile3 odnosno obrtne
momente.
+otrebna sila prite#anja i#nosi@
b p p
! ! ⋅ ·ξ
(1.12)
de je p
ξ
? faktor prite#anja kojim se %#ima % ob#ir pad sile prite#anja % tok% vremena
(#bo labavljenja3 samoodvrtanja3 vibracija3 promena radne temperat%re3 itd.).
2.2.1.2. Aksi3alno pri0e7an3e Aaksi3alno ;klin3avan3e5
Ovo s% tako#vani <kon%sni ste#ni spojevi= koji se ostvar%j% aksijalnim
%klinjavanjem3 pri čem% se3 #bo malo %la naiba dodirnih površina (
α
)3 relativno
malom aksijalnom silom !
a
ostvar%je velika sila na dodir% vratila i lavčine (!). "adi
lakše anali#e sila3 smatra se da sila F del%je na srednjem prečnik% kon%sa (d
sr
)3 kao što
se može videti sa slike 5 sl%čaj a) de je obrtni element sa koničnom lavčinom
montiran na koničnom #avršetk% vratila (najčeš$e se koristi kon%s 1@1,). +rite#anjem
navrtke (nije prika#ana na slici) vrši se navlačenje lavčine na vratilo3 pri čem% se na
dodir% javlja sila trenja ( µ
!
) koja % svakom tren%tk% mora biti ve$a od obimne sile (!
t
)
koja se prenosi posredstvom ovo spoja@

µ
!
t
! ≥
(1.13)
n
! ⋅ µ
sr
d
" 2


1
]
1

¸
+
·
2
2 1
d d
d
sr
(1.10)
≥ ⋅ ⋅ ρ µ (os !
sr
d
" 2

1
]
1

¸

·
!
!
(os
n
ρ (1.15)
( ) ρ α
µ
+

sin
!
a
sr
d
"
(os
2
≥ ⋅ ρ
( )
1
]
1

¸

· +
!
!
sin
n
ρ α (1.1!)
≥ ⋅ ⋅ ρ µ (os !
a
( ) ρ α + sin
d
"
sr
2
(1.1&)
( )
ρ µ
ρ α
(os d
sin "
!
sr
a
⋅ ⋅
+ ⋅

2
(teorijski obra#ac) (1.1*)
!
a
N
( )
µ
ρ µ
ρ α
S $
(os d
sin "
#
sr
⋅ ⋅
⋅ ⋅
+ ⋅ 2
(praktični obra#ac) (1.12)
6načenje o#naka je po#nato od ranije3 %# napomen% da je veličina (+) tako#vani
8
%ao trenja čija vrednost i#nosi tg+),3 odnosno +)ar( tg,. 5ime smo odredili potrebn%
aksijaln% sil% (!
a
) #a prenošenje odre7eno obrtno momenta (") posredstvom
kon%sno ste#no spoja.
Sila potrebna #a prite#anje@
!
p
N a p
! ⋅ ξ
(1.2,)
de je p
ξ
? faktor prite#anja 3 kojim se %#ima % ob#ir pad sile prite#anja % tok% vremena
(#bo labavljenja3 samoodvrtanja3 vibracija3 promena radne temperat%re3 itd.).
9
Slika -. Konusni stezni spojevi sa neposrednim dodirom a). sa posrednim dodirom b).(). d). e) izme/u
vratila i glav&ine obrtnog elementa
-a ostalim slikama prika#ani s% sl%čajevi kada se obrtni element ne montira na
kraj% konično #avršetka vratila kao % prethodnom sl%čaj%3 ve$ nede na sredini
cilindrično dela vratila3 pa je tada i#me7% vratila i lavčine potrebo %metn%ti neki
posredni element koji $e obe#bediti %klinjavanje3 kao na primer@ elastičn% kon%sn%
ča%r% sa %re#anim navojem na jednom svom kraj% radi prite#anja navrtke3 sl%čaj a)>
dvostr%ko elastičn% koničn% ča%r% koja se priteže #avrtnjima3 sl%čaj c)> sa dvostr%kim
%klinjavanjem> elastičn% talasast% ča%r%3 sl%čaj d)> par kon%snih ste#nih prstenova3
sl%čaj e) i slično. Sila %kljinjavanja se kod svih ovih sl%čajeva odre7%je na identičan
način3 pomo$% obrasca 1.12.
2.2.1.%. Presovan3e
+resovani spojevi vratila i lavčine se često primenj%j% % praksi jer imaj% ni#
dobrih odlika@
• mo% da prenes% najve$e sile i obrtne momente % odnos% na sve ostale frikcione
spojeve>
• naponi s% im %lavnom ravnomerno raspore7eni d%ž spoja>
• obe#be7%j% velik% tačnost % po#icioniranj% spojenih elemenata>
• prosta je i#rada elemenata koji se spajaj%3 jer s% % pitanj% cilindrični delovi koji se
lako obra7%j% na str%%>
• neposredan dodir i#me7% vratila i lavčine (nema nikakvih me7%elemenata
i#me7% njih)
Bstina3 imaj% i nekih nedostataka3 ali s% oni manje #načajni % odnos% na njihove
prednosti. Flavni nedostaci presovanih sklopova@
• nakon #avršeno presovanja % sklop% ostaj% veliki tako#vani <prethodni 4
montažni= naponi koji #natno %ve$avaj% %k%pn% napren%tost sklopa (tipična
<prednaponska= ve#a)
• #a sklapanje tj. montaž% elemenata često s% potrebni posebni %re7aji (prese3
%re7aji #a hla7enje ili #a #arevanje)
• nakon svako naredno event%alno rasklapanja i ponovno sklapanja nosivost
im se smanj%je % prosek% #a 15 4 2,Q3 #bo smanjenja preklopa i#me7%
spojenih delova.
Slika 0 . 1zgled presovanog sklopa
10
/

N

d
6avisno od toa kako se spajanje vrši3 presovani sklopovi se dele % tri lavne
r%pe@
1) %#d%žni 4 mehanički koji nastaj% prin%dnim %tiskivanjem pomo$% prese vratila %
otvor lavčine obrtno elementa3 pri čem% se nakon spajanja javlja čvrsto
naleanje i to %lavnom sa %merenijim veličinama preklopa>
2) poprečni 4 termički koji nastaj% bilo #arevanjem lavčine radi njeno širenja3
bilo hla7enjem podlavka vratila radi njeovo sk%pljanja3 ili je mo%$e primeniti i
jedno i dr%o % isti mah>
3) kombinovani koji3 kako im samo ime kaže3 predstavljaj% kombinacij% %#d%žnih i
poprečnih spojeva.
B#led presovano spoja dat je na slici !3 dok je na slici & prika#ana promena
sile presovanja !
p
pri sklapanj%3 sl%čaj a) i promena sile !
s
pri rasklapanj%3 sl%čaj b). Sa
dijarama se vidi da je !
s
2 !
p
jer se na početk% rasklapanja moraj% savladati i #natni
statički otpori mirovanja spojenih delova. 1od presovanih sklopova sklapaj% se elementi
sa jednakim na#ivnim merama (3)d)3 ali je ra#%mljivo da stvarna otvora mora biti manja
od stvarne mere osovine (3
s
2 d
s
)3 da bi se obe#bedio dovoljan preklop koji omo%$ava
potrebn% nosivost sklopa.
Slika 4. Promena sile pri sklapanju i rasklapanju presovanog spoja
+rilikom %tiskivanja vratila % lavčin% obrtno elementa dola#i do #natnih
deformacija oba elementa sklopa i to tako što se pove$ava prečnik otvora % lavčini %#
istovremeno smanjenje prečnika podlavka vratila. +ri tome se napre#anja elemenata %
sklopljenom stanj% mo% nala#iti@
• % oblasti elastičnosti>
• delimično % oblasti elastičnosti 3 a delimično % oblasti plastičnosti>
• % oblasti plastičnosti.
+rorač%n presovano sklopa3 koji je dosta složen i obiman3 potrebno je proveriti
da li s% i nakon #avršeno sklapanja spojeni delovi i dalje ostali % oblasti elastičnosti.
11
2.%. "BlC=Bn3C i vrs0C nBlC=Bn3B mB/inskih 4ClDvB
+R#nStR jT dS mSšinski dTR nT mRžT nikSdS sSmRstSlnR dS RbSvljS prTdvi7Tn%
rSdn% f%nkcij%3 vT$ sSmR % <sSdTjstv%= sS RstSlim dTlRvimS sS kRjimS čini #SjTdnički
sklRp. ; tRm sl%čSj%3 mR%$T jT rS#likRvSti nSlTSnjT mSšinskih dTlRvS % širTm smisl% i
nSlTSnjT % %žTm smisl%.
+Rd nSlTSnjTm mSšinskih dTlRvS % širTm smisl% pRdrS#%mTvS sT njihRv
mT7%sRbni RdnRs % smisl% pRkrTtljivRsti jTdnR dTlS % RdnRs% nS dr%i (pRkrTtnR?
nTpRkrTtnR)3 kSdS sT dTlRvi pRsmStrSj% % sklRpljTnRm stSnj% nSkRn njihRvT mRntSžT.
+Rd nSlTSnjTm % %žTm smisl% pRdrS#%mTvS sT mT7%sRbni RdnRs dvS dTlS
istR sklRpS i istih nS#ivnih mTrS (3)d)3 Sli rS#ličitih stvSrnih mTrS (3s ≠ ds)3 Rd kRjih jT
jTdnS mTrS spRljnS S dr%S %n%trSšnjS (mT7%sRbnR nSlTSnjT RsRvinT i RtvRrS).
SpRmTn%ti RdnRs sklRpljTnih dTlRvS pri tRme $e #Svisiti Rd SlTbSrskT rS#likT stvSrnih
mTrS RtvRrS i RsRvinT prT njihRvR sklSpSnjS. +ri tRmT s% mR%$T dvT RsnRvnT
vSrijSntT@
• stvSrnS mTrS RtvRrS 3s vT$S jT Rd stvSrnT mTrT RsRvinT ds3 pS sT nSkRn
mRntSžT dTlRvS % #SjTdnički sklRp pRjSvlj%jT prS#Sn mT7%prRstRr kRji sT nS#ivS
6U6V" (slika *3 sl%čSj S))3 S kRji i#nRsi@
s s s
d 3 5 − ·
W 6
• stvSrnS mTrS RtvRrS 3s mSnjS jT Rd stvSrnT mTrT RsRvinT ds3 pS sT nSkRn
mRntSžT tj. prin%dnR %tiskivSnjS dTlRvS % #SjTdnički sklRp pRjSvlj%jT i#vTstSn
+"X1HV+ 4 6U/V" (slika *3 sl%čSj b))3 S kRji i#nRsi@
s s s
d 3 P − ·
Y 6
Slika 7. 58z9r 5s 8) i pr:kl9p Ps b) pri n8l:g8nju m8'inski; d:l9v8
ShRdnR tRmT kSkSv sT mT7%sRbni RdnRs dTlRvS % sklRpljTnRm stSnj% žTli
pRsti$i3 % prSksi s% mR%$T tri vrstT nSlTSnjS@
1. HSbSvR nSlTSnjT 4 tR jT nSlTSnjT kRjT nSkRn mRntSžT %vTk RbT#bT7%jT 6U6V"
sklRpljTnih dTlRvS3 S nSst%pS RndS kSdS sT tRlTrSncijskR pRljT RtvRrS nSlS#i i#nSd
tRlTrSncijskR pRljS RsRvinT (" jT i#nSd t3 slikS *.S). +ri tRm #S#Rr mRžT vSrirSti Rd svRjT
minimSlnT ? dRnjT vrTdnRsti (5min)5d)3 dR svRjT mSksimSlnT 4 RrnjT vrTdnRsti
(5ma<)5g). +Rdr%čjT dR#vRljTnT vSrijScijT (rSsipSnjS) #S#RrS Rd nSjmSnjT dR nSjvT$T
vrTdnRsti #RvT sT 5VHX"U-.BAU HU:UEVF -UHXFU-AU ("n)3 štR jT prikS#SnR nS
slici *.b). SS spRmTn%tT slikT %RčSvSj% sT slTdT$T rTlScijT@
ei =S d 3 5
d g g
− · − ·
(Rrnji 4 nSjvT$i mR%$i #S#Rr) (2.1)
es =1 d 3 5
g d d
− · − ·
(dRnji 4 nSjmSnji mR%$i #S#Rr) (2.2)
e = d 3 5
s s s
− · − ·
(stvSrni #S#Rr) (2.3)
t " 5 5 "
d g n
+ · − ·
(tRlTrSncijS lSbSvR nSlTSnjS) (2.0)
12
S) b)
Slika >. P9l9ž8j t9l:r8n(ijski; p9lj8 9tv9r8 i 9s9vin: (8) i dij8gr8m t9l:r8n(ij: n8l:g8nj8 (b) k9d l8b8v9g
n8l:g8nj8
2. KvrstR nSlTSnjT 4 tR jT nSlTSnjT kRjT nSkRn mRntSžT %vTk RbT#bT7%jT +"X1HV+
sklRpljTnih dTlRvS3 S nSst%pS RndS kSdS sT tRlTrSncijskR pRljT RsRvinT nSlS#i i#nSd
tRlTrSncijskR pRljS RtvRrS (t jT i#nSd "3 slikS 11.S). ; RvRm sl%čSj% prTklRp mRžT
vSrirSti Rd svRjT minimSlnT ? dRnjT vrTdnRsti (Pmin)Pd)3 dR svRjT mSksimSlnT 4 RrnjT
vrTdnRsti (Pma<)Pg). +Rdr%čjT dR#vRljTnT vSrijScijT (rSsipSnjS) prTklRpS Rd nSjmSnjT
dR nSjvT$T vrTdnRsti #RvT sT 5VHX"U-.BAU KE"S5VF -UHXFU-AU ("n)3 i istS jT
prikS#SnS nS slici 11.b. SS prikS#SnT slikT slTdT slTdT$T rTlScijT@
es =1 d 3 P
g d g
− · − ·
(Rrnji 4 nSjvT$i mR%$i prTklRp) (2.5)
ei =S d 3 P
d d d
− · − ·
(dRnji 4 nSjmSnji mR%$i prTklRp) (2.!)
e = d 3 P
s s s
− · − ·
(srTdnji prTklRp) (2.&)
t " P P "
d g n
+ · − ·
(tRlTrSncijS čvrstR nSlTSnjS) (2.*)
Slika 16. P9l9ž8j t9l:r8n(ijski; p9lj8 9tv9r8 i 9s9vin: (8) i dij8gr8m t9l:r8n(ij: n8l:g8nj8 (b) k9d &vrst9g
n8l:g8nj8
3. -Ti#vTsnR 4 prTlS#nR nSlTSnjT 4 tR jT nSlTSnjT kRd kRS sT tRlTrSncijskS pRljS
RtvRrS " i RsRvinT t mT7%sRbnR prTklSpSj% (slikS 11.S)3 štR #nSči dS mRžT dS b%dT ili sS
#S#RrRm ili sS prTklRpRm3 štR $T sT kRnkrTtnR #nSti tTk nSkRn mRntSžT dTlRvS %
#SjTdnički sklRp % kRmT $T sT jSviti BHB 6U6V" (SkR jT 3s 2ds)3 BHB +"X1HV+ (SkR jT
b)
a)
13
8 b
SkR jT 3s ? ds). 1Rd RvR nSlTSnjS pRsmStrSj% sT sSmR RrnjT 4 nSjvT$T vrTdnRsti
#S#RrS i prTklRpS (5g. Pg)3 jTr s% njihRvT dRnjT vrTdnRsti jTdnSkT n%li (5d)Pd)6).
+Rdr%čjT dR#vRljTnT vSrijScijT (rSsipSnjS) #S#RrS i prTklRpS i#mT7% njihRvih
mSksimSlnih vrTdnRsti #RvT sT 5VHX"U-.BAU -XB6EXS-VF -UHXFU-AU ("n)3 čiji jT
dijSrSm prikS#Sn nS slici 12.b.
t " P 5 "
g g n
+ · + ·
(2.2)
Sika 11. P9l9ž8j t9l:r8n(ijski; p9lj8 9tv9r8 i 9s9vin: (8) i dij8gr8m t9l:r8n(ij: n8l:g8nj8 (b) k9d
n:izv:sn9g @ pr:l8zn9g n8l:g8nj8
SvS prTthRdnS rS#mStrSnjS vSžilS s% #S <Rkr%lT= mSšinskT dTlRvT i sklRpRvT.
9T7%tim3 SkR s% Rni <nTRkr%li= tj. nTkSkvR dr%SčijT RblikS3 % %lR#i <stSblS 4
RsRvinT= mRžT sT nSlS#iti svSki TlTmTnt sS nTkRm spRljSšnjRm mTrRm (l)3 S % %lR#i
<RtvRrS= svSki TlTmTnt sS nTkRm %n%trSšnjRm mTrRm (A)3 kSR štR jT sl%čSj % primTr% nS
slici 12.
Slika 12. Sp9lj8'nj8 i unutr8'nj8 m:r8 k9d Bn:9krugl9gC m8'insk9g d:l8
• SBS5X9B -UHXFU-AU •
1SdS bi sT pri fRrmirSnj% lSbSvih3 čvrstih i nTi#vTsnih nSlTSnjS kRd mSšinskih sklRpRvS
kRmbinRvSlS svS mR%$S tRlTrSncijskS pRljS #S RtvRrT (Rd <U= dR <6.=) i svS mR%$S
tRlTrSncijskS pRljS #S RsRvinT (Rd <S= dR <#c=)3 tR bi dRvTlR dR RrRmnR brRjS mR%$ih
kRmbinScijS nSlTSnjS. 5R bi % prSksi bilR vTRmS nTpRžTljnR i nTprSktičnR3 jTr bi biR
pRtrTbSn jSkR vTliki brRj mTrnih i kRntrRlnih SlStS #S i#rSd% mSšinskih dTlRvS. 6StR s%
%vTdTni t#v. sistTmi nSlTSnjS3 kRji prTdstSvnjSj% svRjTvrsnR RrSničTnjT brRjS mR%$ih
kRmbinScijS tRlTrSncijskih pRljS pri fRrmirSnj% nSlTSnjS.
1Rd Rvih sistTmS nSlTSnjS pRdTšSvS sT bilR RsRvinS prTmS RtvRr%3 bilR RtvRr
prTmS RsRvini. +RstRjT dvS RsnRvnS sistTmS nSlTSnjS i tR@
• SistTm #SjTdničkT %n%trSšnjT mTrT (S6;9) 4 tR jT sistTm nSlTSnjS kRd kRjT jT
TlTmTnSt sklRpS sS %n%trSšnjRm mTrRm (RtvRr) i#rS7Tn % tRlTrSncijskRm pRlj%
<C=3 dRk sT TlTmTnt sklRpS sS spRljSšnjRm mTrRm (RsRvinS) mRžT nSlS#iti % bilR
kRjTm tRlTrSncijskRm pRlj% (Rd <S= dR <#c=)3 čimT sT dRbijS žTljTnR nSlTSnjT
(slikS 133 sl%čSj S)>
14
DD
b) a)
a)

b)
Slika 13. Sist:mi n8l:g8nj8E 8) Sist:m z8j:dni&k: unutr8'nj: m:r: (S5FG)H b) Sist:m z8j:dni&k:
sp9lj8'nj: m:r: (S5SG)
• sistTm #SjTdničkT spRljSšnjT mTrT (S6S9) 4 tR jT sistTm nSlTSnjS kRd kRjT jT
TlTmTnt sklRpS sS spRljSšnjRm mTrRm (RsRvinS) i#rS7Tn % tRlTrSncijskRm pRlj%
<h=3 dRk sT TlTmTnSt sklRpS sS %n%trSšnjRm mTrRm (RtvRr) mRžT nSlS#iti % bilR
kRjTm tRlTrSncijskRm pRlj% (Rd <U= dR <6.=)3 čimT sT dRbijS žTljTnR nSlTSnjT
(slikS 133 sl%čSj b)). VvSj sistTm nSlTSnjS rT7T sT primTnj%jT % prSksi nTR
S6;93 jTr jT prTci#nS i#rSdS RtvRrS kRmplikRvSnijS Rd prTci#nT i#rSdT RsRvinT.
; cilj% jRš vT$T rSciRnSli#ScijT tj. <s%žSvSnjS= pRdr%čjS mR%$ih kRmbinScijS
nSlTSnjS3 % Rkvir% RbSdvS spRmTn%tS sistTmS (S6;93 S6S9) mR% sT dSljT fRrmirSti
t#v. <FU9BHBAX -UHXFU-AU= (tR s%@ <C!=3 <C&=3 <C*=3 <C2=3 <C11=3 <C12=3 <C13= % Rkvir%
S6;93 RdnRsnR@ <h5=3 <h!=3 <h&=3 <h*=3 <h2=3 <h11=3 <h12=3 <h13= % Rkvir% S6S9). ; Rkvir%
fSmilijS nSlTSnjS dSljT sT prTpRr%č%j% t#v. <S5X+X-B +"BV"B5X5U= (B3 BB3 BBB)3 pS sT
tSkR prTpRr%čTnS nSlTSnjS #S nS#ivnT mTrT dR 5,,mm mR% RčitSti i# RdRvSrSj%$ih
tSbTlS (vidTti % prilo% tSbTl% 5?1 na strani 03).
• V6-UKUEU-AX -UHXFU-AU -U ."5XZB9U •
V#nSkS RdRvSrSj%$T nSlTSnjS nS crtTžimS sSstRji sT i# čTtiri dTlS3 kRjimS sT
% pRtp%nRsti dTfinišT nSlTSnjT. +ri tRmT sT % RvRj R#nSci %vTk prvR nSvRdi tRlTrSncijS
RtvRrS pS tTk RndS tRlTrSncijS RsRvinT3 štR sT mRžT vidTti nS slTdT$Tm primTr%@
15

/////////////////////
/
d
/
N
d
pr. [5,&\&
tRlTrSncijS RsRvinT (čTpS3 stSblS)
kRsS crtS kRjS R#nSčSvS (simbRli#%jT) nSlTSnjT
tRlTrSncijS RtvRrS (r%pT)
nS#ivnS (nRminSlnS) mTrS sklRpa
%. PRESOVA"I S&OPOVI
+resovani sklopovi s% čvrste ve#e dobijene presovanjem3 otporne na trošenje
tako da omo%$avaj% prenos %darnih i promenljivih optere$enja. Ste#na ve#a ostvar%je
se spajanjem delova i#me7% kojih postoji preklop propisan tolerancijama3 tako da je
spoljašnji prečnik (osovina) %vek ve$i od %n%trašnje prečnika (r%pe). Sklop se
ostvar%je #arevanjem r%pe odnosno hla7enjem osovine ili kombinovano3 ili najčeš$e 4
#arevanjem r%pe i aksijalnom silom prese3 pa odatle i potiče na#iv <presovani
sklopovi=. -a slici 10 prika#ana je ve#a spoljnje i %n%trašnje prstena3 kao i dejstvo sila
pritiska sa spoljnje na %n%trašnji prsten i obratno.
S

p

%n%trašnji prsten
spoljašnji prsten
Slika 1%. Iupjle vratilo &vrsto spojeno sa prstenom
%.1.)ilin4ri8ni presovani sklopovi ; o1las0i elas0i8nos0i
16
d
N
/

Od svih navedenih ste#nih sklopova presovani sklop je najjednostavniji jer ne
postoji tre$i element (#avtranj3 klin3 ča%ra3 navrtka)3 a može da prenese najve$e sile.
+ored toa3 kod presovano sklopa je ravnomerno naponsko stanje d%ž cele dodirne
površine sklopa3 što nije sl%čaj kod ostalih ste#nih sklopova3 a naročito kod spoja klinom
kod kojih je tako7e nedostatak što #a normalne klinove treba i#raditi i žleb % vratil% koji
ne samo što slabi vratilo ve$ je i dodatni i#vor koncentracije napona. -edostatak
presovanih sklopova je % tome što se ne mo% naknadno <prite#ati=3 što se sklop ne
može rastaviti i ponovo sastaviti3 i što je potrebna presa #a ostvarivanje sklopa.
%.1.1. Op/0a ra7ma0ran3a
/va osnovna %slova moraj% biti #adovoljena pri %svajanj% karakteristika
presovano sklopa@ da presovani sklop b%de sposoban da prenosi potrebn% aksijaln%
sil% ili obrtni moment i da naponi njeovih elemenata ne prekorače dop%šten% veličin%.
B# prethodnih ra#matranja je po#nato da nosivost presovano sklopa #avisi3 i#me7%
ostalo3 i od dodirno pritiska3 a dodirni pritisak od preklopa koji ima svoj% tolerancij%.
6a nosivost je najnepovoljnije kada je preklop najmanji3 pa se3 #bo toa3 kao
arantovana nosivost g
!
smatra nosivost pri najmanjem preklop%3 tj. pri najmanjem
dodirnom pritisk%.
g
!
N
µ π ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
min
p l d
M-P (3.1)
;vek mora biti isp%njen %slov da sila ! kojoj je presovani sklop i#ložen % rad%
ne b%de ve$a od arantovane nosivosti3 tj. ! J g
!
.
1ada se postavi %slov da naponi elemenata ostan% % oblasti elastičnosti3
potrebno je proveriti da li s% naponi elemenata manji od ranice elastičnosti i %
najnepovoljnijem sl%čaj%> a najnepovoljniji je sl%čaj kada je preklop najve$i3 odnosno
dodirni pritisak najjači. ;mesto ranice elastičnosti K
=
obično se kao osnova #a
proveravanje %svaja ranica ra#vlačenja (početak velikih i#d%ženja) K
!.
+rema tome3 #a proveravanje nosivosti presovano sklopa merodavan je
najmanji preklop3 odnosno najmanji pritisak3 a #a proveravanje napona najve$i preklop3
odnosno najve$i dodirni pritisak.
%.1.2. De6orma:i3e mikro=eome0ri3skih o1lika
-a slici 15 je %ve$ano prika#an i#led hrapavosti dodirnih površina elemenata
pre sklapanja. +rilikom presovanja deformisa$e se neravnine po površinama i %blažiti
hrapavost3 pa se % sklopljenom stanj% ne može rač%nati sa fabrikacionim preklopom ve$
sa manjim3 t#v. rač%nskim preklopom. "a#lika fabrikaciono i rač%nsko preklopa
i#leda@
P L P
r
) MP3 i predstavlja %bitak preklopa % sklopljenom stanj%. F%bitak preklopa
i#a#iva i i#vestan
pad dodirno pritiska.
17
Slika 1-. !abrika(ioni preklop P smanjuje se na ra&unski preklop Pr prilikom presovanja zbog deorma(ija
neravnina
Fabrikacioni preklop odre7%je se merenjem prečnika i#ra7enih elemenata pre
sklapanja3 a rač%nski preklop P
r
na osnov% pretpostavke da $e3 posle sklapanja
deformisani vrhovi neravnina pop%niti %d%bljenja3 tj. da $e cilindrične dodirne površine %
sklopljenom stanj% postati potp%no latke (]idealni^ cilindri). 1olika $e ra#lika biti
i#me7% i#merenih stvarnih prečnika d
es
i 3
is
i rač%nskih prečnika latkih cilindara d
er
i 3
ir
3
#avisi od oblika profila neravnina3 a ti oblici #avise od načina obrade. +rema
ispitivanjima i prepor%kama ra#like visine pre i posle sklapanja % prosek% i#nose
M;
e
N 6.0;
e
M;
i
N 6.0;
i
3
de je ;
e
visina neravnina spoljašnje elementa a ;
i
visina neravnina %n%trašnje
elementa. +rema tome bi polovina %bitka preklopa bila@
MPO2 ) PO2 L P
r
O2 ) M;
e
P M;
i
N 6.0(;
e
P ;
i
)3 M_mP (3.2)
a rač%nski preklop@

P
r
) P @ MP ) P @ 2(M;
e
P M;
i
) N P @1.2(;
e
P ;
i
). M_mP (3.3)
Osnova #a prorač%navanje nosivosti presovano sklopa i napona % sklopnim
elementima #a rač%nski preklop P
r
i rač%nski prečnici d
er
i 3
ir
3 ti $e prečnici %b%d%$e
prosto obeležavani sa d
e
i 3
i
.
/a bi moao biti odre7en %bitak preklopa3 potrebno je #nati kolike s% visine
neravnina #a ra#ne vrste obrade dodirnih površina. "adi orijentacije dato je nekoliko
prosečnih podataka o #avisnosti visine neravnina od vrste obrade % prilo%3 % tabeli 23
strani 03.
F%bitak preklopa3 odnosno ra#lika % visini neravnina pre i posle sklapanja #avisi
i od načina na koji se presovani sklop ostvar%je. /eformacije neravnina s% jače kada se
elementi sklapaj% mehanički pomo$% prese (%#d%žno presovani sklopovi)3 a slabije s%
kada se primeni termičko presovanje (poprečno presovani sklopovi). ; ovom dr%om
sl%čaj% je manje realna pretpostavka o približavanj% stvarnih oblika cilindara ]idealnim^
cilindrima.
%.1.%. De6orma:i3e makro=eome0ri3skih o1lika
Dlementi presovano sklopa se deformiš% posle sklapanja@ spoljašnji element
se širi3 a %n%trašnji sk%plja. /eformacije s% najjače % slojevima materijala koji se nala#i
% bli#ini dodirne površine (slika 1!).
/eformacije se mo% prorač%nati po obrascima teorije elastičnosti3 i one3 po
18
običaj% i#ražene % mikronima i#nose@
#a proi#voljn% tačk% spoljašnje elementa@
( )
( ) ( ) p 3 m m
3
3
= m
3
< e e
<
e
e e e
e
<
1
1
]
1

¸

− + +

,
_

¸
¸


· 1 1
1
2
2
2
ψ
ψ

MmP (3.0)
Slika 10. 3eorma(ije idealni; makrogeometrijski; oblika posle presovanja
6a proi#voljn% tačk% %n%trašnje elementa@
( )
( ) ( ) p d m m
d
d
= m
d
< i i
<
i
i i i
<
1
1
]
1

¸

− + +

,
_

¸
¸


− · 1 1
1
1
2
2
ψ

MmP (3.5)
O#nake % obrascima #nače@
3
e
MmP 4 spoljašnji prečnik spoljašnje elementa3
d
i
MmP 4 %n%trašnji prečnik %n%trašnje elementa3
3
<
. d
<
MmP

4 proi#voljni prečnici spoljašnje i %n%trašnje elementa3
=
e
.

=
i
M+aP

4 mod%le elastičnosti materijala spoljašnje3 odn. %n%trašnje elementa3
m
e
.

m
i
4 +oasonov broj #a

spoljašnji3 odn. %n%trašnji deo3
p QPaR 4 dodirni pritisak3
3e
3i
e
· ψ
4 odnos prečnika spoljašnje elementa3
de
di
i
· ψ
4 odnos prečnika %n%trašnje elementa.
Bndeksi ]e^ se odnose na spoljašnji element ili na spoljašnje mere3 a indeksi ]i^
na %n%trašnji element ili na %n%trašnje mere.
+osle sklapanja pove$a$e se3 na proi#voljnom mest%3 prečnik spoljašnje dela
3
<
` M3
<
3 a prečnik %n%trašnje dela na d
<
L

Md
<
. ma dodirnom kr%% je 3
<
) 3
i
3
odnosno d
<
)

Md
e
3 pa je deformacija %n%trašnje prečnika spoljašnje elementa@
M3
i
( ) ( )
( )
p 3
= m
m m
i
e e e
e e e


− + +
·
2
2
1
1 1
ψ
ψ

MmP (3.!)
a deformacija spoljašnje prečnika %n%trašnje elementa

19
Md
e
( ) ( )
( )
p d
= m
m m
e
i i i
i i i


+ + −
− ·
2
2
1
1 1
ψ
ψ

MmP (3.&)
"a#lomački i#ra#i % tim obrascima #ov% se faktori deformacije i oni #avise od
materijala i odnosa prečnika. Faktor deformacije je #a spoljašnji deo@
( ) ( )
( )
2
2
1
1 1
e e e
e e e
e
= m
m m
ψ
ψ
ξ
− ⋅ ⋅
⋅ − + +
·
M+a
?1
P3 (3.*)
a #a %n%trašnji deo@
i
ξ
( ) ( )
( )
2
2
1
1 1
i i i
i i i
= m
m m
ψ
ψ

+ + −
− ·
M+a
?1
P. (3.2)
-a dijaramima (prilo 13 2 i 3) nala#e se prorač%nate veličine faktora
deformacije e
ξ
i
i
ξ
% #avisnosti od odnosa prečnika e
ψ
i
i
ψ
? #a tri vrste materijala
ovih osobina@ = N 2.1,
11
+a i m N 1,\33 = N 1.1,
11
+a i m N 0 i = N 1.1,
11
+a i m N 3.
6a materijal dr%ačije mod%la elastičnosti =
<
3 a nepromenjeno +oasonovo
broja m3 faktori deformacija se mo% odrediti i# odnosa
ξ ξ ⋅ ·
<
<
=
=
3 de je
ξ
veličina
faktora deformacija prema dijaram%.
; levom ornjem %l% svako dijarama nala#e se veličine faktora deformacije
e
ξ
i
i
ξ
#a interval odnosa
25 , * , . . ÷ ≈ ψ
sa pova$anom podelom na apscisnoj osi3 a
sa nepromenjenom podelom na ordinatnoj osi.
Erednost +oasonovo broja m kre$e se #a metale3 %lavnom3 i#me7% 3 i 0.
može se rač%nati sa ovim prosečnim vrednostima m a 1,\3 #a čelik3 čelični liv i
al%minij%mske le%re3 m a 0 #a sivi liv i m a 3 #a mesin i bron#%.
1ada se oba elementa presovano sklopa od materijala jednako mod%la
elastičnosti =
e
) =
i
) =3 i jednako +oasonovo broja m
e
) m
i
) m3 i kada s% odnosi
prečnika
ψ
e
N
ψ
i
N
ψ
3 ra#lika mež% faktorima faktorima deformacija
e
ξ
i
i
ξ
je
konstantna i i#nosi@
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
2
2
2
2
1
1 1
1
1 1
ψ
ψ
ψ
ψ
ξ ξ ξ ∆

+ + −


− + +
· − ·
m=
m m
m=
m m
i e
(3.1,)
pa je
. (onst
m=
· ·
2
ξ ∆
(3.11)
;vo7enjem faktora deformacije obrasci #a prorač%navanje deformacije prečnika
na dodirnom kr%% dobijaj% ovaj vid@
p 3 3
i e i
⋅ ⋅ ·ξ ∆
MmP (3.12)
p d d
e i e
⋅ ⋅ − · ξ ∆
MmP (3.13)
6bir deformacija spoljašnje i %n%trašnje elementa jednak je rač%nskom
preklop% pa je@
20
P
r
)
i
3 ∆
`
( )
0
1, ⋅ ⋅ + · p d 3 d
e i i e e
ξ ξ ∆ M_mP (3.10)
S ob#irom na dop%stivo #anemarenje veličina deformacija prema veličinama
prečnika može se %svojiti da je 3
i
N d
e
N d3 tako da se rač%nski preklop može i#ra#iti
ovako@
P
r
) ( )
0
1, ⋅ ⋅ ⋅ + p d
i e
ξ ξ M_mP (3.15)
Fde je d MmP nominalni dodirni prečnik sklopa. B# poslednje obrasca može se
prorač%nati dodirni pritisak i#a#van rač%nskim preklopom P
r
.
( )d
P
p
i e
r
ξ ξ +
·
M+aP (3.1!)
6a odre7ivanje arantovane nosivosti presovano sklopa merodavan je
najmanji dodirni pritisak@
( ) d
P
p
i e
min r
min
⋅ +
·
ξ ξ
M+aP (3.1&)
6a proveravanje naponsko stanja je merodavan najve$i dodirni pritisak@
( ) d
P
p
i e
ma< r
ma<
⋅ +
·
ξ ξ
M+aP. (3.1*)
Obrasci #a prorač%navanje deformacija i preklopa važe % oblasti elastičnosti.
Oni s% i#vedeni %# pretpostavke %običajene % 5eoriji elastičnosti i %# posebn%
pretpostavk% da s% d%žine elemenata presovano sklopa jednake pa je dodirni pritisak
jednak na svakom mest%.
Stvarni dodirni pritisak nije jednak po celoj d%žini sklopa i #bo ne%jednačene
hrapavosti dodirnih površina i #bo netačnosti eometrijsko oblika elemenata> stoa s%
i deformacije mikroeometrijskih i makroeometrijskih oblika ne%jednačene. Osim toa3
dodirni pritisak je ne#natno ve$i od prosečno % sredini sklopa (slika 1&)3 a #natno ve$i
na krajevima #bo pojačano otpora elastičnosti slobodnih delova %n%trašnje
elementa3 koji se nala#e i#van sklopa. Bpak3 pretpostavka o %jednačenom dodirnom
pritisk% %#d%ž sklopa može se %svojiti kao dovoljno tačna #a praktične prorač%ne.
21
Slika 14. 3ijagram stvarne raspodele dodirnog pritiska uzdužno presovanog sklopa.
/eformacije ]nesklopnih prečnika^ 3
e
i d
i
(na slici 1*) i#nose #a spoljašnji
element (3
<
)3
e
)@
( )
p 3
=
3
e
e e
e
e


·
2
2
1
2
ψ
ψ

MmP (3.12)
a #a %n%tračnji element (d
<
) d
i
)@
( )
p d
=
d
i
i i
i
⋅ ⋅
− ⋅
− ·
2
1
2
ψ

MmP (3.2,)
/eformacije prečnika 3
e
i d
i
treba prorač%navati kada one mo% da %tič% na
f%nkcij% sistema i#a#ivaj%$i bilo promene % #a#orima sa s%sednim elementima3 na
primer promene % #a#or%3 bilo promene % naponima i deformacijama višestr%ko
presovanih sklopova3 na primer slojevitih topovskih cevi.
Slika 17. 3eorma(ije elemenata sklopa na slobodnim (nedodirnim) povr'inama posle presovanja.
; nekim sl%čajevima mo% biti propisane ranice deformacija M3
ema<
i M3
emin
ili
Md
ima<
i Md
imin
4 na primer #a kotrljajna ležišta radi obe#be7enja odre7ene tolerancije
radijalno #a#ora. 5ada se3 pomo$% prethodnih obra#aca3 a na osnov% propisanih
ekstremnih deformacija odre7%j% ranice dodirno pritiska p
ma<
i p
min
3 a na osnov% njih i
ranice rač%nsko preklopa P
rma<
i P
rmin
3 odnosno ranice fabrikaciono preklopa P
ma<
i
P
min
.
%.1.'. "osivos0 :ilin4ri8nih presovanih sklopova
-a osnov% dosadašnjih i#laanja nosivost presovano sklopa može se i ovako
i#ra#iti@
22
i e
r
P l
p l d !
ξ ξ
µ π
µ π
+
⋅ ⋅ ⋅
· ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ·
M-P (3.21)
odnosno@
( ) [ ]
i e
i e
; ; . P l
!
ξ ξ
µ π
+
+ ⋅ − ⋅ ⋅
·
2 1
M-P (3.22)
de s%@
l 4 d%žina sklopa MmP3
S 4 koeficijent prionljivosti3
P 4 fabrikacioni preklop M_mP3
;
e
. ;
i
4 visine neravnina spoljašnje odnosno %n%trašnje elementa M_mP3
e
ξ
i
i
ξ
4 faktori deformacije spoljašnje odnosno %n%trašnje elementa M+a
?1
P.
+rema tom i#ra#% nosivost je jača kada je preklop P ve$i3 kada s% visine
neravnina ;
e
` ;
i
manje 4 tj. kada je hrapavost dodirnih površina slabija 4 i kada je #bir
faktora deformacije e
ξ
`
i
ξ
manji 4 a taj #bir je manji kada je mod%l elastičnosti
materijala = ve$i3 kada je +oasonov broj m
e
ve$i3 a m
i
manji i kada s% odnosi prečnika
e
ψ
i
i
ψ
manji.
-osivost definisana ornjim i#ra#om #ove se rač%nska nosivost. Stvarna
nosivost ]% sklopljenom stanj%^ može se odrediti jedino ra#dvajanjem elemenata
sklopa i ona se ra#lik%je od rač%nske nosivosti #bo nesi%rnosti i % i#bor% koeficijenata
prionljivosti i % %tvr7ivanj% rač%nsko preklopa i % prorač%navanj% dodirno pritiska.
Stvarna nosivost presovano sklopa % ]radnom stanj%^ ra#lik%je se od stvarne
nosivosti % sklopljenom stanj%3 pa se vremenom i menja3 #bo ra#ličitih %ticaja %
eksploataciji kao što s% %ticaji centrif%alne sile3 ne%ravnoteženosti masa3 toplote3
%dara3 naknadnih deformacija % rad% #bo čea se javlja trenje i habanje dodirnih
površina pa3 #bo takvih %ticaja dodirni pritisak vremenom najčeš$e pop%šta.
1ada je predvi7ena serijska proi#vodnja presovanih sklopova3 pre početka
i#rade serije eksperimentom treba proveriti njihov% stvarn% nosivost. Odabirom
elemenata sklopa prema tolerancijama i sklapanjem po odabranim r%pama elemenata
može se #natno %jednačiti nosivost serije presovanih sklopova #bo s%ženih tolerncija
preklopa. "ač%nska arantovana nosivost presovano sklopa i#loženo aksijalnoj sili
i#nosi@
( ) [ ]
i e
i e min
i e
min r a
ag
; ; . P l P l
!
ξ ξ
µ π
ξ ξ
µ π
+
+ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅
· ⋅
+
⋅ ⋅ ⋅
·

2 1
1,
0
M-P (3.23)
"ač%nski arantovan obrtni moment koji presovani sklop može prenositi i#nosi@
( )
· ⋅
+ ⋅
⋅ ⋅ ⋅ ⋅
· ·
−0
1,
2
2
i e
min r t
tg og
P d l
O d ! G
ξ ξ
µ π ( ) [ ]
( )
i e
i e min t
; ; . P d l
ξ ξ
µ π
+ ⋅
+ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
2
2 1
M-mP(3.20)
de je d McmP nominalni prečnik sklopa (dodirni prečnik).
1ao mera #a ocen% podobnostii presovano sklopa može posl%žiti ]relativni^
rač%nski preklop> a to je količnik srednje rač%nsko preklopa i nominalno prečnika
sklopa
d
P
rm
r
· χ (3.25)
23
pa se prema njeovoj veličini presovani sklopovi mo% klasifikovati3 npr. presovani
sklopovi sa vrlo slabim dodirnim pritiskom imaj%
r
χ
Y ,.,,,253 sa slabim dodirnim
pritiskom
r
χ
N (25 ÷ 5,) O 1,
?5
3 sa %merenim dodirnim pritiskom
r
χ
N (5 ÷ 1,) O 1,
?0
3 sa
jakim pritiskom
r
χ
W 2 O 1,
?3
.
+ostoji ra#lika i#me7% stvarno relativno preklopa koji se i#rač%nava prema
odre7enoj vrsti naleanja #a odre7eni nominalni prečnik presovano sklopa od
prosečno relativno preklopa koji se i#rač%nava prema odre7enoj vrsti naleanja #a
srednji prečnik odre7ene r%pe prečnika.
%.2. &on;sni s0e7ni sklopovi
6bo podobnosti #a sklapanje i rasklapanje kon%sni ste#ni sklopovi sa
posrednim elementima #a ste#anje često sa %potrebljavaj% % mašinskim
konstr%kcijama3 naročito % mašinskim alatkama. ; poslednje vreme posve$%je se sve
više pažnje kon%snim presovanim sklopovima koji % s%štini liče na cilindrične presovane
sklopove i #a koje tako7e ne bi bio potreban nikakav posrednik #a stvaranje dodirno
pritiska. ; str%čnoj literat%ri ima prepor%ka #a i#bor tolerancija i naiba kon%sa.
-osivost kon%snih presovanih sklopova nije ni do danas dovoljno ispitana 4 ni teorijski
ni eksperimentalno.
+ore7enjem osobina kon%snih i cilindričnih presovanih sklopova može se do$i
do #aklj%čka@
preklop elemenata konusnog presovanog sklopa zavisi od ostvarene sile
utiskivanja. odn. od pre/enog puta prese prilikom utiskivanja. i ne može biti odre/en
merenjem pre sklapanja. ; tren%tk% kada se3 pri sklapanj%3 dodirn% kon%sne površine
elemenata preklop je jednak n%li3 da bi se3 #atim3 stalno pove$avao sra#merno
pove$avanj% sile %tiskivanja. 6bo toa je i mo$ nošenja kon%sno presovano sklopa
nestalna i nei#vesna.
Slika 1>. =kstremni primer stvarni; oblika konusni; sklopni; elemenata
+ored toa3 preklop nije jednak na svakom mest% #bo odst%panja dodirnih
kon%sa i od tačnih mera i od tačno %la kon%sa i od tačno eometrijsko oblika. -a
slici 12 prika#ana s% tolerancijska polja spoljašnje i %n%trašnje elementa kon%sno
sklopa i jedan od mo%$ih ekstremnih sl%čajeva pre sklapanja. B# toa proi#ila#i da
dodirni pritisak može biti veoma ne%jednačen> a to pojačava nei#vesnost o nosivosti i
pr%ža mo%$nost da se pojave i jake lokalne plastične deformacije.
24
+ri %tiskivanj% ili istiskivanj% je p%t prese vrlo kratak. 6a presovani kon%sni sklop
% pravom smisl% reči n%žno je da b%de isp%njen %slov o samokočenj%3 tj. da b%de S≥tg
α
3 de je S koeficijent prionljivosti3 a
α
pol%%ao pri vrh% kon%sa.
+roblem kon%snih presovanih sklopova čeličnih elemenata ra#ra7ivao je
1amper> ovde je dato nekoliko re#%ltata njeovo rada3 i to % sl%čaj% kada je %n%trašnji
deo p%no kr%žno preseka.
6a sil% %tiskivanja dat je ovaj obra#ac@
( ) ( )
2
1
e p p
tg tg l = s ! ψ α µ α π − ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ·
(3.2!)
de je@
s 4 pre7eni p%t prese pri %tiskivanj%3 rač%nat od tren%tka prvo dodira kon%sa3
e
ψ
4 dO 3
e
4 odnos prečnika d ) (d
1
P d
2
)O2
= 4 mod%l elastičnosti
α
? pol%%ao pri vrh% kon%sa
l 4 aktivna d%žina sklopa
p
µ
4 koeficijent prionljivosti pri %tiskivanj%.
Sila %tiskivanja raste sra#merno pre7enom p%t% prese pa je ve$a kada je ve$i
%ao
α
3 a smanj%je se kada se pove$a odnos
e
ψ
.
1oeficijent prionljivosti može se odrediti po obrasc%@
p
µ
N
α
π
tg
p l d
!
p

⋅ ⋅ ⋅
(3.2&)
na osnov% sile %tiskivanja !
p
i na osnov% prorač%nato dodirno pritiska p po po#natim
obrascima> odovaraj%$i preklop i#nosi@

P
r
) 2*s*tg
α
. (3.2*)
Slika 26. Oznake za konusni presovani sklop
25
6a sil% %tiskivanja 1amper daje ovaj obra#ac@
( ) ( )
2
1
e a sa
tg tg l = s ! ψ α µ α π − ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ′ ⋅ · 3 M-P (3.22)
de je sT p%t prese pri istiskivanj%.
Sila potrebna #a ra#dvajanje elemenata kon%sno presovano sklopa je ve$a
kada je %ao
α
manji3 kada je odnos
e
ψ
manji i kada je koeficijent prionljivosti
a
µ
ve$i.
1oeficijent prionljivosti može se odrediti po obrasc%@
α
π
µ tg
p d l
!
sa
a
+
⋅ ⋅ ⋅
·
(3.3,)
9oment sile3 koji omo%$ava relativno kli#anje elemenata popreko na sklop i#nosi@
( )
2
1
2
e kt kt
l = s
(os
tg
G ψ µ π
α
α
− ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ·
M-mP (3.31)
i on je #a 3, ÷ 5,Q manji od momenta koji i#a#iva početno kli#anje.
1oeficijent prionljivosti pri kli#anj% može se odrediti po obrasc%@
( )
2
1
2
e
kt
kt
d l tg s =
(os G
ψ α π
α
µ
− ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
·
(3.32)
Slika 21. 5avisnost koei(ijenata prionljivosti S od ugla U za konusni presovani sklop (Sa @ pri uzdužnom
utiskivanju. St @ pri popre&nom po&etnom klizanju. Sp @ pri prvom utiskivanju. SpV @ pri prvom utiskivanju
uz pomoW ulja. SpVV @ pri prvom utiskivanju uz pomoW loja).
; literat%ri ima nešto podataka o momentima i silama potrebnim #a %tiskivanje i
istiskivanje i o koeficijent% prionljivosti #a kon%sne presovane sklopove. 1ao primer na
26
slici 21 data je #avisnost koeficijenata prionljivosti S
p
od %la
α
3 koja je dobijena
eksperimentalno na kon%snom presovanom sklop% sa br%šenim čeličnim elementima
ovih lavnih parametara@ d N 32mm3 l N !, mm i
e
ψ
N ,.5!.
%.%. Presovani skopovi ; o1las0i plas0i8nos0i
B naponi elemenata i dodirni pritisak presovano sklopa #avise od preklopa. -a
dijaram% na slici 22 prika#ana je pravolinijska #avisnost dodirno pritiska od rač%nsko
preklopa % oblasti proporcionalnosti (C%kov #akon)> ta #avisnost malo odst%pa od prave
linije % bli#ini ranice ra#vlačenja K
!
. 5ačke 1 i 2 na slici 22 predstavljaj% ekstremne
veličine dodirno pritiska p
ma<
i p
min
i odovaraj%$e rač%nske preklope P
r

ma<
i P
r

min
#a
%n%trašnji element3 a tačka 3 dodirni pritisak na ranici ra#vlačenja.
!
i

p σ
ψ
2
1
2

≈ (3.33)

koji bi nastao pri rač%nskom preklop%@
( )
0
2
1,
2
1
⋅ ⋅ ⋅ +

≈ d P
!i i e
e
r!
σ ξ ξ
ψ
. (3.30)

+ošto s% naponi i sile sra#merni veličini dodirno pritiska3 isti dijaram na slici
22 predstavlja i #avisnost napona i sila od rač%nsko preklopa pod %slovom da se
vrednosti čitaj% % dr%oj3 odovaraj%$oj ra#meri.
Sličan dijaram moao bi biti sastavljen i #a spoljašnji element3 samo se K
!e
i K
!i
ne bi poklopili 4 osim i#%#etno3 jer je #a spoljašnji element dodirni pritisak na ranici
ra#vlačenja@
⋅ ≈
e e
!e

=
p
ξ
σ
P (3.35)
Odovaraj%$i preklop i#nosi@
0
1, 1 ⋅ ⋅

,
_

¸
¸
+ ≈
e
!e
e
i
r!
=
d
P
σ
ξ
ξ
M_mP. (3.3!)
27
Slika 22.
5avisnost dodirnog pritiska ili napona ili nosivosti od ra&unskog preklopaH nosivost u oblasti plasti&nosti
pokazuje znatno rasipanje (obeleženo kružiWima).
'ko je rač%nski preklop ve$i od ranično rač%nsko preklopa
rF
+
#a bilo koji
element ili #a oba elementa3 nast%pi$e plastične deformacije> naponi i deformacije
elemenata presovano sklopa prela#e tada % oblasti plastičnosti.
-osivost presovano skopa % oblasti plastičnosti može se odrediti merenjem
sile koja je % stanj% da takav sklop ra#dvoji. -i# i#vršenih eksperimenata poka#%je da %
oblasti plastičnosti postoji jako rasipanje veličine nosivosti> to je na dijaram% na slici 22
obeleženo ni#om kr%ži$a koji poka#%j% vrhove ordinata nosivosti F
pl
na7enih
ispitivanjem3 pošto promenom ra#mere #a ordinate dijaram 1 može predstavljati i
#avisnost sile od rač%nsko preklopa.
1ao praktično dop%štena ranična linija nosivosti presovano sklopa % oblasti
plastičnosti3 odnosno3 odovaraj%$e dodirno pritiska3 %svojena je3 radi si%rnosti3
linija 3 ? 0 ? 5 koja leži #natno ispod svih ranije spomen%tih kr%ži$a3 slika 22> njen prvi
deo 3 ? 0 je simetrično položen prema pravoj liniji , ? 1 ? 2 ? 3 koja3 %# malo odst%panje3
odovara oblasti elastičnosti3 a njen dr%i deo 0 ? 5 ide %poredo sa apscisnom osom i
nala#i se na polovini visine ordinate dodirno pritiska p
F
koji odovara ranici
ra#vlačenja.
28
Slika 23. Kao grani(a nosivosti presovanog sklopa u oblasti plasti&nosti prakti&no služi linija
3 @ % @ -.
+ošto je #a arantovan% nosivost merodavan dodirni pritisak p
min
3 može se
primeniti i presovani sklop % oblasti plastičnosti kada najmanji potreban dodirni pritisak s
ob#irom na željen% nosivost ne prela#i polovin% dodirno pritiska p
!
tj. kada je p
min
Jp
!
O23
što odovara liniji 0 @ 5 na dijaram% na slici 23.
6a oblast rač%nskih preklopa P
r
T3 koji se nala#e i#me7%
r!
P
i 1.5
r!
P
(linija 3 4
0 na dijaram% na slici 23) može se primeniti presovani sklop % oblasti plastičnosti kada
je najmanji potreban pritisak s ob#irom na željen% nosivost@
!
r!
r r!
min
p
P
P P
p ⋅


≤ ′
2
(3.3&)
što i#la#i i# sličnosti tro%lova
r!
P
@ p
!
) ( )
r! r
P P − ′
@ ( )
min !
p p ′ − .
/a bi naponi elemenata presovanih sklopova ostali % oblasti elastičnosti3 moraj%
se često predvideti sitne tolerancije3 i obično s% % pitanj% kvaliteti 5 do * (B55 ÷ B5*).
5olerancije elemenata mo% biti #natno kr%pnije kada se naponi nala#e % oblasti
plastičnosti što i#la#i i# dijarama sa slika 22 i 23. % toj oblasti mo% se koristiti kvaliteti
2 do 11 (B52 ÷ B511). 1r%pnije tolerancije #natno snižavaj% troškove proi#vodnje. Samim
29
tim je ra#%mljiva težnja da se3 kada od je to mo%$e3 pre7e % oblast plastičnosti.
-ajmanji rač%nski preklop P
rmin
nala#i se i# %slova da b%de obe#be7ena željena
nosivost3 a najve$i rač%nski preklop bira se proi#voljno 4 sve do kvaliteta B511.
/eformacije elemenata malih prečnika češ$e #ala#e % oblast plastičnih
deformacija #bo sitnijih tolerancija pri jednakim kvalitetima. +lastično deformisani
elementi presovano sklopa nis% %vek poodni #a ponovno sklapanje. +resovani
sklopovi % oblasti plastičnosti još %vek nis% dovoljno pro%čeni.
'. PRI$ER PRORA(U"A )II"DRI ("O* PRESOVA"O* S&OPA
+resovani sklop može se prorač%nati tj. odrediti minimalni preklop ob#irom na
potrebn% nosivost i odrediti maksimalni do#voljeni preklop ob#irom na mehaničke
karakteristike materijala. +resovani sklop može se odabrati i na osnov% prepor%ka #a
primen% prepor%čenih i prioritetnih naleanja3 pa se nakon toa vrši provera minimalno
i maksimalno preklopa ob#irom na potrebn% nosivost3 odnosno ob#irom na mehaničke
karakteristike materijala.
Ovaj primer prorač%na odnosi se na kočioni doboš tramvaja 150 koji prema
podacima i# kataloa raspolaže kočionim momentom od
!2,, ·
k
"
-m. Frikciona
čelj%sna (kardanska) kočnica koristi se kao dodatna kočnica pri br#inama manjim od 5
km\h3 kada prestaje dejstvo električne kočnice3 ali i kao parkirna kočnica3 odnosno3
mehanički #adržava vo#ilo % stanj% mirovanja. +o jedna ovakva kočnica nala#i se na
svakom v%čnom motor%3 #apravo3 na samom i#la#% i# motora. -a kardan je montiran
metalni prsten (doboš)3 na čij% spoljn% površin% nalež% ploče3 koje vrše pritisak na
površin% prstena. Sila pritiska ostvar%je se %re7ajem koji se sastoji od jake opr%e
(sistem pol%a) i kontradejstva elektromaneta. ;re7aj sa opr%om 4 mehanički deo i
elektromanet 4 električni deo3 koji stvara sil% ve$% od opr%e i drži je sabijen% % tok%
vožnje na#iva se akt%ator. /ok je elektromanet %klj%čen3 a %klj%čen je sve dok ima
niski napon3 drža$e opr%e sabijene3 i tada kočnica nije aktivna.
30

1. Pomo@ne veli8ine po0re1ne 7a prora8;n:
• Odnos prečnika spoljašnje elementa sklopa
2 . , 25& . ,
2*,
2!*
/e
/i
e
≈ · · · ψ
2 . ,
e
· ψ
• Odnos prečnika %n%trašnje elementa sklopa
2 . , 225 . ,
2!*
20*
de
di
i
≈ · · · ψ
2 . ,
i
· ψ
B#rač%navanje vrednosti koeficijenata deformacije
e
ξ
i
i
ξ
#a čelik3 de s% m
e
i
i
m

+oasonov koeficijent materijala osovine (tabela 3 na strani 00) odnosno r%pe #a čelik i
čelični liv3 a e
=
i
i
=
mod%l elastičnosti materijala #a osovine odnosno r%pe.
m
e
33 3
3
1,
. m
i
· · ·
GPa . = =
i e
5
1, 1 2 ⋅ · ·
• Faktor deformacije spoljašnje elementa sklopa@
( ) ( )
( )
2
2
1
1 1
e e e
e e e
e
= m
m m
ψ
ψ
ξ
− ⋅ ⋅
⋅ − + +
·
( ) ( )
( )
2 5
2
2 , 1 1, 1 2 33 3
2 , 1 33 3 1 33 3
. . .
. . .
e
− ⋅ ⋅ ⋅
⋅ − + +
· ξ
1 5
1, ! 0
− −
⋅ · Pa .
e
ξ
• Faktor deformacije %n%trašnje elementa sklopa@
( ) ( )
( )
2
2
1
1 1
i i i
i i i
i
= m
m m
ψ
ψ
ξ
− ⋅ ⋅
⋅ − + +
·
( ) ( )
( )
2 5
2
2 , 1 1, 1 2 33 3
2 , 1 33 3 1 33 3
. . .
. . .
i
− ⋅ ⋅
⋅ − + +
· ξ
1 5
1, 3 0
− −
⋅ · Pa .
i
ξ
• +ovršina dodira@
l d # ⋅ ⋅ · π
31
!1 10 3 2!* ⋅ ⋅ · . #
2
&2 51332 mm . # ·
2
513 , m . # ·
2. "a3man3i po0re1an povr/inski pri0isak na 4o4ir; elemena0a sklopa:
Ovaj pritisak je merodavan #a odre7ivanje arantovane nosivosti sklopa i i#nosi@
kt
t
kt
t
min
l d
!
#
!
p
µ π µ ⋅ ⋅ ⋅
·

·
M+aP
de je
1 ,.
kt
· µ
koeficijent prionljivosti sklopa pri kli#anj% % pravc% tanentne sile3
k
!

sila kočenja3 a "
k
kočioni moment.
!5 0!2!*
2!* ,
!2,, 2 2
.
. d
"
!
k
k
·

· · -
kt
k
kt
k
min
l d
!
#
!
p
µ π µ ⋅ ⋅ ⋅
·

·
1 , !1 10 3 2!*
!5 0!2!*
. .
.
p
min
⋅ ⋅ ⋅
·
,1 2. p
min
·
9+a
%. "a3man3i po0re1an preklop i7meE; elemena0a sklopa :
• rač%nski
Pr
min
N
( ) d p
min i e
⋅ + ξ ξ
Pr
min
N( ) 2!* ,1 2 1, 3 0 ! 0
5
⋅ ⋅ ⋅ +

. . .
Pr
min
N210 bm
• fabrikacioni
P
min
) Pr
min
` 1.2 * ( ;e P ;i) MbmP
P
min
) 210 P 1.2 O ( 11 ` 11) N 210 ` 2!.0
P
min
) 20, bm
'. "a3ve@i 4op;/0eni povr/inski pri0isak na 4o4ir; elemena0a:
• #a spoljašnji element K1212 je ranica tečenja "
e
N 20, 9pa
e e
e
edoz
=
X
p

·
ξ
32
5 5
1, 1, 1 2 ! 0
20,
⋅ ⋅ ⋅
·

. .
p
edoz
N 25.*0
2! ·
edoz
p
9+a
• #a %n%trašnji element KH31323 pritisna čvrsto$a i#nosi "
e
N 2*,9+a
e
i
idoz
X p ⋅

·
2
1
2
ψ
!& 2! 2*,
2
2 , 1
2
.
.
p
edoz
· ⋅

·
2& ·
edoz
p
9+a
6a dalji prorač%n merodavna je manja vrednost najve$e dop%šteno
površinsko pritiska na dodir% elemenata sklopa a to je@
·
doz
p 25 ·
edoz
p
9+a
+. "a3ve@i 4op;/0eni preklop i7meE; elemena0a sklopa:
• rač%nski
P
r maI
)
( ) d p
doz i e
⋅ ⋅ + ξ ξ
MbmP
P
r maI
) ( ) 2!* 25 1, 3 . 0 ! . 0
5
⋅ ⋅ +


P
r maI
) 52! bm
• fabrikacioni
P
·
maI
P
r ma<
`
) ; ; ( .
i e
+ 2 1
MbmP
P
·
maI
P
r ma<
`
) ; ; ( .
i e
+ 2 1

P
·
maI
!22 bm
-. Sre4n3i preklop
• rač%nski
P
rsr
N
2
min r ma< r
P P +
MbmP
P
rsr
N
2
210 52! +

Prsr N 0,5 bm
• fabrikacioni
P
·
sr
2
min ma<
P P +
MbmP
33
P
·
sr
2
20, !22 +

P
·
sr
031 bm
.. Rela0ivni preklop
• rač%nski
d
P
rsr
r
· χ
2!*
0,5 ,.
r
· χ

·
r
χ
1.511
3
1,


• fabrikacioni
d
P
sr
· χ
2!*
031 ,.
· χ

· χ
1.!,*
3
1,



F. Vrs0a nale=an3a


Kep@ KH3132 +rsten@ K1212
/e N 2*,mm ? spoljašnji prečnik spoljašnje dela
/i N 2*,C* ? %n%trašnji prečnik spoljašnje dela
Φ 2-F #FGHF
Y 2!* C*
`,.,*1
,
Y 2!* I*
`,.55!
`,.0&5
34
de N 2*,I* ? spoljašnji prečnik %n%trašnje dela
di N 20*mm ? %n%trašnji prečnik %n%trašnje dela
I. Eks0remne vre4nos0i preklopa i 0oleran:i3a nale=an3a sklopa AS,U$5:
• 9aksimalni preklop@
PT maI ) P
PT
maI
) 55! ? ,
PT
maI
) 55! bm
• 9inimalni preklop@
PT
min
) P
d
PT
min
) 0&5 ? *1
PT
min
) 320 bm
• 5olerancija naleanja
t " P P "
d g n
+ · − ·
320 55! − ·
n
"
1!2 ·
n
"
bm
• Frafički prika# naleanja sa položajima tolerancijskih polja i odovaraj%$im
tolerancijama naleanja sklopa.
35
B# tabele 5?23 % prilo%3 na strani 0,3 #a fino str%anje očitava se vrednost visine
neravnina ! ? 1!MbmP3 a na osnov% toa %svajaj% se srednje vrednosti potrebne #a
i#rač%navanje najmanje i najve$e rač%nsko preklopa@
;
e
N 11bm i ;
i
N 11bm
1J. "a3ve@i mo=;@i povr/inski pri0isak na 4o4ir; elemena0a sklopa pri
maksimalnom preklop; PK
maH
:
( ) d
P
p
i e
ma<
ma<
⋅ +

· ′
ξ ξ
( ) 2!* 1, 3 0 ! 0
52! ,
5
⋅ ⋅ +
· ′

. .
.
p
ma<
· ′
ma<
p
20.25 9+a Y p
doz
11. "a3man3i povr/inski pri0isak na 4o4ir; elemena0a sklopa pri minimalnom
preklop; PK
min
:
( ) d
P
p
i e
min
min
⋅ +

· ′
ξ ξ
( ) 2!* 1, 3 0 ! 0
320 ,
5
⋅ ⋅ +
· ′

. .
.
p
min
52 1!. p
min
· ′
9+a W p
min


12. "a3ve@i ra4ni naponi ; elemen0ima sklopa
1,,
2,,
3,,
0,,
5,,
, , ,
!,,
`*2_m
`0&5_m
`55!_m
+ M_mP
+
c
m
a
I

N
+
c

+
c
m
i
n

N
+
c
d
5
n
C*
I*
36
• % spoljašnjem element% sklopa @
ma< e e ma< e
p = ′ ⋅ ⋅ · ξ σ
25 20 1 2 ! 0 . . .
ma< e
⋅ ⋅ · σ
,1 212.
ma< e
· σ
9+a
• % %n%trašnjem element% sklopa@
ma<
e
ma< i
p′ ⋅

·
2
1
2
ψ
σ
25 20
2 , 1
2
2
.
.
ma< i


· σ
02 211.
ma< i
· σ
9+a
Franica tečenja #a čelik K1212 je 20, 9+a3 a #ate#na čvrsto$a je 35, ÷ 05, 9+a.
Franica tečenja #a čelični liv KH3132 je 2*, 9+a> što je ve$e od vrednosti dobijenih
prorač%nom3 i# čea sledi #aklj%čak da s% naponi #ate#anja i pritiska % sklop% %
ranicama elastičnosti.
1%. S0epeni si=;rnos0i elemena0a sklopa pro0iv po3ave plas0i8nih 4e6orma:i3a
na 4o4irnim povr/inama
• spoljašnji element sklopa K1212
[ ]
ma< e
e
"e
S
σ
σ
·
ma< e
e
X .
σ

·
2 1
,1 212
20, 2 1
.
.
S
"e

·
3! 1. S
"e
·
• %n%trašnji element sklopa KH3132
[ ]
ma< i
i
"i
S
σ
σ
·
ma< i
e
X .
σ

·
2 1
02 211
2*, 2 1
.
.
S
"i

·
52 1. S
"i
·
1'. *aran0ovana 0an=en0na sila ko3; presovani sklop mo2e 4a prenese
[ ] · ⋅ ⋅ · # p !
min kt t
µ !1 2!* 52 1! 1 , ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ π . .
[ ] · ⋅ ⋅ · # p !
min kt t
µ
*0*,1.!5
[ ] *5 ·
t
!
k-
1+. S0epen si=;rnos0i presovano= sklopa pro0iv prokli7avan3a ; 0an=en0nom
prav:;
37
[ ]
k
t
t
!
!
S ·
µ
!2,,
!5 *0*,1.
S
t
·
µ
·
t
S
µ 13.!&
1-. Sila ;0iskivan3a prese po0re1ne 7a sklapan3e na hla4no A;74;2no presovan
sklop5:
# p !
ma< p p
⋅ ′ ⋅ · µ
(podaci #a koeficijente dati s% % tabeli 0 na strani 00)
&2 51332 25 20 15 , . . . !
p
⋅ ⋅ ·
122 ·
p
!
k-

1.. Tempera0;ra po0re1na 7a 7a=revan3e pri 0oplom navla8en3; prs0ena:
3
,
1,
3
⋅ ⋅
+
+ ·
d
Sr
Sr
e
ma<
ma<
e
α
ϑ ϑ
Md.P
de je@

e
α
koeficijent linearno širenja (tabela 5 na strani 00)

,
ϑ
početna temperat%ra (temperat%ra okoline)
25
,
· ϑ
d.

e
ϑ
temperat%ra #arevanja r%pe
3 !
1, 2!* 1, 1 11
3
! 522
! 522
25
⋅ ⋅ ⋅
+
+ ·

.
.
.
e
ϑ
3
!
1, * 22&0
1, 13 &,!
25


+ ·
.
.
e
ϑ
3& 2!2 3& 23& 25 . .
e
· + · ϑ
2!3 ·
e
ϑ
d.
• %n%trašnji element Kep@ KH3132
5 N 3,, d.
13 · α
!
1,


3
,
1, ⋅ ⋅
+ ·
d
s
e
i
α

ϑ ϑ
3 !
1, 2!* 1, 13
25 3,,
− −
⋅ ⋅ ⋅
+ ·
s ∆
( ) ( )
3 !
1, 2!* 1, 13 25 3,, ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ − ·

s ∆
2!* , 13 2&5 . s ⋅ ⋅ · ∆
1 25*. s · ∆ _m
38
≈ s ∆
1mm
• spoljašnji element prsten@ K.1212
5 N 3,, d.
1 11. · α
!
1,


3
,
1, ⋅ ⋅
+ ·
d
s
e
e
α

ϑ ϑ
3 !
1, 2!* 1, 1 11
25 3,,
− −
⋅ ⋅ ⋅
+ ·
.
s ∆
( ) ( )
3 !
1, 2!* 1, 1 11 25 3,, ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ − ·

. s ∆
2!* , 1 11 2&5 . . s ⋅ ⋅ · ∆
,& *1*. s · ∆ _m
*2 ,. s · ∆ mm
-a 3,, d. nosivost sklopa se pove$ava jer %n%trašnj element (KH) #a ,.15 više dilatira
od spoljašnje elementa.
1F. Provera nosivos0i na 0empera0;ri T L %JJ M) ka4a 3e 4o1o/ na =rani:i
is0ro/enos0i Φ 2.-mm N &RITI("A TA(&A S&OPA
3
e
N 2&!mm
3
i
N 2!*C*
d
e
N 2!*I*
d
i
N 20*mm
2& , 2&1 ,
2&!
2!*
. .
3e
3i
e
≈ · · · ψ
2& ,.
e
· ψ
22 , 225 ,
2!*
20*
. .
de
di
i
≈ · · · ψ
22 ,.
i
· ψ
-a 5 N 3,, d.3 ∆t N 3,, 4 25 N 2&5 d.

• pove$anje prečnika spoljašnje elementa #a K1212 @
39
∆3
i
N t d
3i
∆ α ⋅ ⋅ ⋅
3
1,
∆ 3
i
N 2&5 1, 2!* 1, 1 . 11
3 !
⋅ ⋅ ⋅ ⋅

∆ 3
i
N
m , . *1* µ
∆ 3
i
N mm *2 . ,
∆3
e
N
t 1, d
3
/e
∆ ⋅ ⋅ ⋅ α
∆3
e
N 2&5 1, 2&! 1, 1 . 11
3 !
⋅ ⋅ ⋅ ⋅

∆3
e
N
m , . *02 µ
∆3
e
N mm *0 . ,
• pove$anje prečnika %n%trašnje elementa #a KH3132@
∆d
e
N
t d
de
∆ α ⋅ ⋅ ⋅
3
1,
∆d
e
N 2&5 1, 2!* 1, 13
3 !
⋅ ⋅ ⋅ ⋅

∆d
e
N
m 1 . 25* µ
∆d
e
N mm 2! . ,
∆d
i
N
t d
di
∆ α ⋅ ⋅ ⋅
3
1,
∆d
i
N 2&5 1, 20* 1, 13
3 !
⋅ ⋅ ⋅ ⋅

∆d
i
N
m ! . **! µ
∆d
i
N mm *2 . ,
-a 3,, d.
2& ,
*0 , 2&!
*2 , 2!*
.
.
.
3e 3e
3i 3i
e
·
+
+
·
+
+
·


ψ
22 ,
2! 2!*,
*2 , 20*
.
.
.
de de
di di
i
·
+
·
+
+
·


ψ
+ošto se
e
ψ
i
i
ψ
nis% #načajno promenili3 #aklj%čak je da nosivost sklopa ne$e imati
pad3 #apravo osta$e ista kao i na sobnoj temperat%ri3 čak $e se možda i malo pove$ati
#bo ra#like % koeficijent% linerano širenja elemenata sklopa.
U
ZA
N 13 O 1,
! −
W U
Z
N 11.1 O 1,
! −
+. PRIO,I
40

Prilog P1. 5avisnost aktora deorma(ije
e
ξ
i
i
ξod odnosa pre&nika
e
ψ
odnosno
i
ψ . za materijal sa
= ) 1 * 16
4
Pa i m )16O3(&elik). 5a materijal sa =<
<
>
1 * 16
4
Pa. pa ordinate dijagrama treba podeliti sa
=O<. 5a jednake odnose pre&nika je razlika
e
ψ N
i
ψ je razlika
i e
ξ ξ ξ ∆ − · N 3 * 16
L12
Pa
L1
N(onst.
41
Prilog P2. 5avisnost aktora deorma(ije
e
ξ
i
i
ξod odnosa pre&nika
e
ψ
odnosno
i
ψ . za materijal sa
= ) 1 * 16
4
Pa i m )%(sivi liv). 5a materijal sa =<
<
>
1 * 16
4
Pa. pa ordinate dijagrama treba podeliti sa =O<.
5a jednake odnose pre&nika je razlika
e
ψ N
i
ψ je razlika
i e
ξ ξ ξ ∆ − · N - * 16
L12
Pa
L1
N(onst.
42
Prilog P3. 5avisnost aktora deorma(ije
e
ξ i
i
ξ od odnosa pre&nika
e
ψ 3 odnosno
i
ψ . za materijal
sa
= ) 1 * 16
4
Pa i m )3(bronza). 5a materijal sa =<
<
>
1 * 16
4
Pa. pa ordinate dijagrama treba podeliti sa
=O<. 5a jednake odnose pre&nika je razlika
e
ψ
N
i
ψ je razlika
i e
ξ ξ ξ ∆ − ·
N 0.04 * 16
L12
Pa
L1
N(onst.
43
"8b:l8 1. Pr:p9ru&:n8 n8l:g8nj8 z8 n8zivn: m:r: d9 -66mm
Vrs0a
nBlC=Bn3B
Sis0Cm
7BO C4ni8kC
;n;0rB/n3 C
mCrC
&BrBk0Cris0ikC nBlC=Bn3 B i primCri primCnC
Sis0Cm
7BO C4ni8kC
spDl3 B/n3 C
mCrC
C11\ a11
C11\ c11
C*\ d2
[rl9 v:liki z8z9r. vrl9 l8k8 p9kr:tljiv9st.
1li#ni lTžSei i vR7icT kRd r%bljih mSšinS (pRljRprivrTdS i sl.).
HTžSei d%ih vrStilS kRd di#SlicS i trSnsmisieS. HTžSei kRt%rRvS kRd
di#SlicS. HTžSei dTlRvS i#lRžTnih vTlikim prRmTnSmS tTmpTrSt%rT.
.11\ h11
/1,\ h2
/1,\ h11
D2\ h2
'11\ h11
C&\ f&
C*\ f*
Prim:t8n z8z9r. l8k8 p9kr:tljiv9st .
ET$inS kli#nih lTžSe TvS i vR7icS.
F*\ h*
F*\ h2
C&\ !
G8li z8z9r. p9kr:tljiv9st m9guW8.
1li#ni lTžSei i vR7icT mSšinS SlSt ki. FlSvčinT pRmTrljivih
#%pčSnikS i spRe nicS.
F&\ h!

B
1
B
v
D


n
B
l
C
=
B
n
3
C

C&\ h!
C*\ h2
C2\ h2
C11\ h11
[rl9 m8li z8z9r. p9m:rljiv9st ruk9m m9guW8 pri p9dm8z8nim p9vr'in8m8..
+RvršinT kRe T sl%žT #S cTntrirSnj T3 pRklRpci rTd%ktRrS i sl.
FlSvčinT prRmTnljivih ili pRmTrljivih #%pčSnikS kRd mSšinS Slatki.
C&\ h!
C*\ h*
C*\ h2
C11\ h11
C!\ j!
C&\ j!
[rl9 m8li z8z9r ili s8svim m8li pr:kl9p. p9m:rljiv9st m9guW8
ruk9m ili uz p9m9W drv:n9g &:kiW8.
FlSvčinT kSišnikS3 #%pčSnikS i r%čnih tRčkRvS3 lTžišnT pRstTljicT−
pri čTstim dTmRntSžSmS.
A&\ h!
C!\ k!
C&\ k!
[rl9 m8li z8z9r ili vrl9 m8li pr:kl9p. p9m:rljiv9st m9guW8 s8m9
uz p9m9W drv:n9g &:kiW8.
FlSvčinT kSišnikS3 #%pčSnikS3 spRe nicS3 r%čnih tRčkRvS i r%čicS.
1&\ h!
"
C
i
7
v
C
s
n
D


n
B
l
C
=
B
n
3
C

C&\ n!
C&\ m!
S8svim m8li z8z9r ili m8li pr:kl9p. p9m:rljiv9st \ :dv8 \9' m9guW8
ru&nim &:kiW:m.
FlSvčinT kSišnikS3 #%pčSnikS i spRenicS kRe T sT rTt kR dTmRntirSe %.
+RdTšTni #Svrt nji3 RsRvinicT i sl.
9&\ h!
-&\ h!
C&\ r!
C!\ n5
C&\ p!
5n8t8n pr:kl9p. skl8p8nj: \: m9guW: s8m9 p9m9Wu pr:s:. 9dn9sn9 z8gr:L
v8nj:m d:l8 s8 unutr8'nj9m m:r9m i ;l8/:nj:m d:l8 s8 sp9ljn9m m:r9m.
ETnci #%pčSnikS3 čS%rT lTžSe S i lSvčinT3 bSndSžT vSRnskih i
lRkRmRtivnih tRčkRvS3 %nj ni prst TnRvi.
-!\ h5
+&\ h!
"&\ h!



(
v
r
s
0
D







n
B
l
C
=
B
n
3
C

C&\ s!
C&\ t!
[:liki pr:kl9p. skl8p8nj: m9guW: s8m9 p9m9Wu pr:s: ili z8gr:v8nj:m
9dn9sn9 ;l8/:nj :m.
:rRn#Sni vTnci nS tTlimS #%pčSnikS Rd sivR livS. FlSvčinT
spRenicS nS krSe TvimS vrStilS.
S&\ h!
5&\ h!
C*\ %*
[rl9 v:liki pr:kl9p. skl8p8nj : m9guW: s8m9 p9m9Wu pr:s: ili
z8gr:v8nj:m 9dn9sn9 ;l8/:nj :m.
ETnci #%pčSnikS3 lSvčinT #%pčSnikS3 kSišnikS i sl.
;&\ h!
6&\ h!

"abela 2. [isine neravnina u zavisnosti od vrste obrade Q,mR

-ačin i vrsta obrade Fr%ba Kista Fina Erlo fina -ajfinija
Str%anje 1! ? 0, 15 ? 25 ! ? 1! 2.5 ? ! ,.5 4 1.5
"a#vrtanje 1, ? 25 ! ?1, 2.5 ? !
:r%šenje 1! ? 0, ! ? 1! 2.5 ? ! 1 4 2.5 ,.5 4 1.5
+rovlačenje 1.! ? 0
Flodanje 15 ? 25 5 ? 15
44
"abela 3. Godul elasti&nosti

9aterijal 9od%l elastičnosti D O1,
11
M+aP
čelik i čelični liv (2 ÷ 2.15)
sivi liv SH15, (,.* ÷ 1.,5)
sivi liv SH2,, (,.25 ÷ 1.2)
sivi liv SH25, (1.1 ÷ 1.25)
bron#a (#a nječenje) (,.2 ÷ 1.15)
mesin (#a nječenje) (,.2 ÷ 1.35)
al%minij%mske le%re(#a
nječenje)
(,.& ÷ ,.&5)
"abela %.Poda(i za koei(ijente trenja za uzdužno presovan sklop

s
µ ? statički koeficijent trenja (% tren%tk% kad počne kretanje delova pri montaži sklopa)
k
µ ? koeficijent trenja #a vreme montaže sklopa
p
µ
? koeficijent trenja otpora presovanja

"abela -. "emperaturni koei(ijent linearnog 'irenja
9aterijal α

!
1,


'l%minij%m
/%ral%min
:erilij%m
Sil%min
Hiveno vož7e
;ljenični čelici
Heirani čelici
Kelični liv
5itan
Eolfram
:ron#a
+lastične mase
23.*
23
12.3
22
2
11.1
1,?1!
13
1,.*
0.5
1*
0!?&,
9aterijal %n%trašnje dela
9aterijal
%n%trašnje
dela
Kelik Sivi liv +lastična masa Kelik
Stanje površina
+odma#ivanje
mašinskim %ljem
S%vo ;jle i loj
s
µ
,.,*?,.25 ,.,2?,.1& ,.33 ,.1?,.2
k
µ ,.,5?,.12 ,.,&?,.12 ? ,.,*?,.10
p
µ
,.,50?,.22 ,.,&?,.13 ,.30 ,.,*?,.1
45
Slika 2%. "ramvaj K"%
Slika 2-. Ko&ioni dobo' i kardansko vratilo tramvaja K"%.
46
; poon% održavanja pri saobra$ajnom poon% </epo Sava= vrši se remont
doboša. -a crež% 1 prika#an je i#led novo doboša3 a crtež 2 je remontni crtež.
Sam proces remonta i#leda ovako@
Slika 20. ]akon obrade na strugu sledi priprema za navla&enje karike na dobo'.
Slika 24. Stezni alat koji osigurava ta&no pozi(ioniranje dobo'a i karike
47

Slika 27. 5agrevanje karike elektromagnetnom induk(ijom.
Slika 2>. 5agrevanjem dolazi do promene boje karike.
48
Slika 36. Karika koja je navu&ena na dobo'.
Slika 31. ^la/enje skopa.
49
-. ,A&JU(A&
9ašinski sistemi treba da b%d% potp%no si%rni i da ne postoje i#ra#ito slaba
mesta koja bi mola da %ro#e njihov% f%nkcionalnost i ispravnost. Svi mehani#mi %
okvir% sistema treba da s%3 po mo%$nosti3 isprobani i što prostiji3 da s% im mase
%ravnotežene3 vibracije otklonjene3 odnosno pri%šene. +o#nato je da s% mašiski
spojevi najslabija mesta % mašinskim konstr%kcijama. Samim tim je od pres%dno
#načaja njihovo projektovanje (i#bor materijala3 i#bor naleanja3 dimen#ionisanje i
prorač%navanje) radi njihove po%#danosti3 jer od toa #avisi po%#danost čitavo
sistema.
+resovani sklop je specifična vrsta spoja koji se #asniva na trenj%3 čija je %loa
obra7ena % %vodnom del% rada. +rimer prorač%na i# prakse odnosi se na kočioni doboš
tramvaja 150. Ob#irom da se radi o parkirnoj kočnici3 jasno je da bi njen event%alni
neispravan rad moao dovesti do teških i o#biljnih posledica (mola bi biti %rožena
be#bednost vo#ača3 p%tnika3 kao i ostalih neposrednih %česnika % saobra$aj%). 1ada se
doboš istroši (na 2&!mm) potrebno je i#vršiti remont3 koji je %kratko3 kro# slike prika#an
% prilo%. -a osnov% metodoloije prorač%na prika#ano % okvir% primera prorač%na
presovano sklopa (polavlje 0) može se #aklj%čiti da s% stepeni si%rnosti oba
elementa presovano sklopa % ranicama3 odnosno3 da naponi elemenata sklopa ne
prekoračavaj% dop%šten% veličin%. 5o #nači da sklop može da i#drži predvi7ena
optere$enja3 da % rad% ne$e doči do prokli#avanja kao i da se oba elementa sklopa
nala#e % ranicama elastičnosti (da ne$e do$i do plastičnih deformacija)3 čak i pri
kritičnim optere$enjima kada je doboš na ranici istrošenosti i pri pove$anoj
temperat%ri. Ova vrsta ve#e osi%rava se protiv event%alno prokli#avanja elektrol%čnim
#avarivanjem na četiri mesta sa ornje i donje strane. -a otovo isti način vrši se
remont točkova tramvaja.
50
.. ITERATURA
M 1 P Foran 9ihajlovi$@ 9ašinski elementi3 radni materijal3 E598SS 5rstenik3 2,,2.
M 2 P Foran 9ihajlovi$@ 9ašinski elementi sa osnovama konstr%isanja3 tablice3 E598SS
5rstenik3 2,,&.
M 3 P /%šan Eitas@ Osnovi mašinskih konstr%kcija B3 -a%čna knjia3 :eorad3 12*&.
M 0 P 9ilosav Onjanovi$@ 1onstr%isanje mašina3 9ašinski fak%ltet3 :eorad3 2,,,.
M 5 P 'leksandar /j. /edi$@ Osnovi mašinstva BB3 :eorad3 2,,*.
M ! P fff.masfak.ni.ac.rs
M & P fff.mas.b.ac.rs
M * P fff.fikipedia.com
51