You are on page 1of 5

MOC, VLAST, AUTORITET - Drustvena moc je nalicje ustanova, organizacija u drustv enih grupa, ali i najvaznija pojava u ljudskom

zivotu. Razlikuje se nominalistic ko vidjenje Maksa Vebera i realisticko koje zastupaju Gert i Mils. Razlika posto ji izmedju licne i drustvene moci, tj. one koja je vezana za sposobnost pojedinc a i one koja je izvedena iz kolektivnih nacina zivota. Iako razlikuju, one su po vezane i drustvena moc je opsti pecat licnoj moci. Vlast se najcesce odredjuje k ao donosenje i izvrsavanje odluka putem ustanova i organizacija drustva, od koji h su najbitnije politicke organizacije i drzava. Drustvena moc bi u tom smislu b ila spontana i odnosila bi se na citavo drustvo, a vlast organizovana i odnosila bi se samo na delove drustva. Ipak, bez obzira na razlike, drustvena moc i vlas t se preklapaj, jer se moc najcesce i institucionalizuje i izrazava kao vlast (l egalna moc). Autoritet se definise kao uticaj na odluke na osnovu pristanka koji se obezbedjuje argumentima, ugledom i opstom podrskom. Najcesce nije institucio nalizovan niti organizovan. Drustvena moc oznacava raspodelu na niz drustvenih s ubjekata, dok autoritet predstavlja zajednistvo, saglasje koje brise granice ras podele moci. Moc se uglavnom obezbedjuje silom, dok autoritet relativnom dobrovo ljnoscu. I pored razlika, drustvena moc se ukrsta sa autoritetom i prelazi u leg itimnu moc. Izmedju legalne i legitimne moci postoje slozeni odnosi koji su bitn i za drustvo. Legalna moc moze iza sebe imati legitimnu, a i ne mora, pa ce posl edice biti razlicite. Ukoliko iza vlasti stoji legitimna moc, ona je cvrsca, dug otrajnija, dok kada to nije slucaj, vlast je slabija, nestabilnija. POLITIKA, DRZAVA, PRAVO - Politika predstavlja osobenu vrstu drustvene delatnost i, socijalnih grupa i institucija, bez obzira na to da li se posmatra u svom uze m ili sirem smislu. U centru socioloske analize nalaze se drustveni temelji poli tike i medjusobni uticaj politike i drustva. Takodje, posmatra se odnos izmedju kljucnih socijalnih grupa i politickih institucija. Usirem smislu, politika pred stavlja opsti drustveni proces koji postoji u svim tipovima drustva i koji je or ganski deo svih drugih aktivnosti. U uzem smislu, svodi se na drzavnu vlast, bor bu za osvajanje ili uticaj na drustvenu vlast. Da bi se stvorila drzava i vlast, odlucujuca su dva socijalna procesa. Jedan je povecanje stanovnistva i sve sloz enija podela rada, a drugi je stvaranje viska proizvida koji prevazilazi neposre dne egzistencijalne potrebe. Drzavu opisuje nekoliko obelezja: stvaranje posebni h organa javne vlasti, moc donosenjaopsteobaveznih pravila ponasanja, legitimni monopol upotrebe fizicke prinude i drzavni suverenitet. Njavaznije grane aparata drzave su: Vrhovni i neposredni nosioci politicke vlasti, represivni organi i j avna administracija, drzavna birokratija. Usvim sistemima, pravo je temeljni okv ir, skelet na kome pociva zivot drustva. Jedno stanoviste smatra da su baza prav a pravne, moralne i obicajne. Drugo pravi razliku izmedju prava s' jedne, i mora la i obicaja, s' druge strane. Treci pristup smatra da su izvori prava ne zamo d rzavne institucije, vec i drustvene organizacije u drustvu. Pravo odrzava i cuva privid opstih vrednosti, ideala koje dele svi pripadnici drustva. Ono takodje o laksava funkcionisanje ekonomije i stiti postojeci pravni poredak, a nastaje kao kompromis ismedju razlicitih interesa i klasa. DEMOKRATIJA - se prvo razvila u industrijski visokorazvijenom "centru", u zemlja ma Zapadne Evrope i SAD, gde je nakon teskog perioda industralizacije usledio pe riod podizanja zivotnog standarda. Drudi uslov za demokratiju je postojanje neza visnih klasa koje su dovoljno jake da budu protivteza moci drzave. Liberalizam ( predstavnicka demokratija) je osnovni deo stvaranja modernog gradjanskog drustva . Tajna vrednost liberalne demokratije lezi u konstruisanju mocne demokratske zg rade u kojoj ce se formirati citav snop prava gradjana i princip podele vlasti. Ekonomski liberalizam smatra da potpuno slobodno trziste samo po sebi vodi blago stanju i opstem napretku drustva, dok klasicna liberalna doktorina kaze da je pr ivatna svojina jedini temelj licne nezavisnosti, i da je posedovanje vlasnistva osnovni uslov za uzivanje politickih prava, a visina prihoda osnov za posedovanj e prava glasa cime se iz demokratskog zivota iskljucuju brojne grupe stanovnistv a. Modernije teorije svode demokratiju na konkurenciju vodjstava politickih elit a. Tu je narod sveden na glasacko telo i u politickom zivotu ucetsvuje preko pre dtsvanika. Medjutim, elite su otvorene, svako moze postaviti njihov clan, a i sa me elite se smenjuju. Nedostatak liberalizma (predstavnicke demokratije) je u to me sto svodiuticaj gradjana na ucesce u izborima, jednom u cetiri (nekoliko) god

ina. Oblici neposredne demokratije su lokalna samouprava i participacija putem p redstavnika, ali oni nemaju istu vaznost na politickoj sceni kao parlamentarna d emokratija. Rizici demokratije, kao i njena stabilnost zavise od demokratske pol iticke kulture, a stabilna demokratija moguca je samo ako postoji odredjena veza izmedju politicke moci i demokratske kulture. Kultura je ustvari vrsta povelje koja regulise borbu za moc. POLITICKE PARTIJE (STRANKE) - Zacetak savremenih politickih partija bili su "klu bovi" koji su okupljali burzoaziju, sitne posednike u periodu Francuske revoluci je. Nakon toga formirane su partije specificnih ideoloskih pravaca koje su shvat ane kao udruzenja na kraju ljudi slicnih shvatanja. Nazivane su jakim, elitnim p artijama. Umesto njih, na kraju se formiraju masovne partije koje u svoje redove ukljucuju stotine hiljada pristalica. Stvararanje masovnih partija izostrava pr oblem odnosa izmedju politickih stranaka i ekonomski vladajucih ili ovlascenih k lasa. Svaka partija ima svoju "socijalnu bazu" ciji je program usmeren na ispunj avanje interesa socijalnih grupa koje predstavljaju. Postpoje i tzv. narodne (po pulisticke) stranke koje zele da okupe sve socijalne klase. Socijalna uloga stra naka u politickum sistemima je visestruka. Centralna uloga je mobilizacija clans tva za osvajanje vlasti zadobijanjem vecine na izborima. Druga funkcija je formi ranje politike i agregacija interesa. Svodi se na formulisanje ciljeva i program a za politiku javnih institucija. Zatim je tu funkcija izbora koja omogucava osv ajanje vlasti ili kontrolu postojece vlasti. Znacajna funkcija stranaka je ideol oska koja treba da uz pomoc ideologije zastiti svoj poredak od razorne kritike. Sve partije podlezu gvozdenom zakonu oligarhije ciji je tvorac Robert Mihela. Ov a pojava se javlja iz dva razloga. Jedan je brojnost, jer masovno clanstvo ne mo ze svakodnevno ucestvovati u donosenju odluka, pa se izdvaja uze rukovodstvo koj e postepeno iskljucuje ostale clanove iz odlucivanja. Drugi je razlog potreba za strucnim kadrom (ekspertima) koji ce doprineti efikasnijem radu partije. Jednop artijski sistemi nastaju zbog socijalnih i antikolonijalnih revolucija i smene p oretka koja sledi. Ti sistemi dovode pojave autoritarnih, nedemokratskih vladaju cih stranaka. INTERESNE GRUPE - za razliku od stranaka nemaju za cilj osvajanje vlasti vec uti caj na one koji vladaju. U modernom drustvu velika je mreza ovih grupa koje se m edjusobno razlikuju po svojim interesnim ciljevima, stepenu moci i nacinu uticaj a. U Americi je broj interesnih grupa, na primer, preko 200, od kojih su neke sp ecijalizovane za vrsenje pritiska na vladajucu elitu. Interesne grupe, za razlik u od partija ne formiraju ideologije kojima bi tezile i ciljevi su im uzi od zil jeva stranaka. U demokratskim drustvima uticaj interesnih drustva je mnogo blazi nego u Trecem svetu gde promene u raspodeli moci lako zadobijaju nasilan oblik vojnog udara. JAVNO MNJENJE - Znacajan deo demokratske politicke kulture u modernom drustvu pr edstavlja slodobno, kriticko javno mnjenje. Obuhvata slobodno izrazeno politicko misljenje i stavove izrazene prvenstveno putem masovnih medija (stampa, televiz ija, radio) koji vrse uticaj na politiku vlade. Sadrzi i misljenja uticajnih poj edinaca i grupa, kao i kolektivne stavove politickih partija i pokreta koji imaj u veliki utcaj. Kljucno pitanje je ko formira javno mnjenje i koliko je ono samo stalno. Kada se pogleda realan zivot, vidi se da se javno mnjenje ne formira sam o posredstvom skole, porodice, vec i posredstvom mreze masovnih medija za komuni kaciju. Vidljivo je i da najveci uticaj na mnjenje imaju pojedinci ili grupe koj e kontrolisu rad medija, pa je ono podlozno manipulacijama. To znaci da nije uve k realno, vec moze biti ismenjeno, selektovano ili cenzurisano u zavisnosti o ko joj je temi rec. BRAK I PORODICA - Brak predstavlja ustanovljenu vezu izmedju muskarca i mene koj a je uradjena pravilima drustva. Prvi oblik braka koje je uradjen je poligamni ( grupni) brak. Postoje 2 oblika grupnog braka: poliginija (1 muskarac, vise zena) , i poliandrija (1 zena, vise muskaraca). Poligamni brak je prerastao u monogamn i brak ili brak parova. Monogamni brak je osnova civilizacije i kulture. Odredje ni oblici poligamije su se obicajno i pravno zadrzali u mnogim drustvima do dana s (islamske zemlje). Brak je zajednica polnih partnera u prvo vreme uredjena obi cajem, moralom i religijom, a sa civilizovanim drustvom u pravom. Zakonski propi si su ucinili od braka cvrstu ustanovu koja je doprinela razlikovanju legalnog i

nelegalnog braka. Za brak su vezane mnoge znacajne drustvene ustanove kao sto s u: veridba (predbracno stanje u kome se objavljuje nastupajuci brak), zenidba i udaja (ozvanicenje polnih veza koja se proslavlja i drustveno potvrdjuje). Brak u kome ima dece vodi ka porodici. Iako se i u porodici vrsi polni odnosi izmedju muza i zene, ona se ipak zasniva na krvnoj vezi i brizi roditelja o deci, pa je porodica reproduktivna osnova drustva. Prvi oblik porodice je porodica totemsko g klana (potomstvo se odredjuje po materinskoj liniji). Pojava agnatske-ocinske porodice donosi novinu jer se krvna veza odredjuje prema ocu, koji nije posebno, izdvojen niti ima posebna prava. Kombinacijom navedenih vrsta porodicne kuce (z ajednice) nastaje porodica bilateralnog srodstva u kojoj se potomstvo odredjuje i prema majci i prema ocu, sto je dalji izraz individualizacije porodicnih uloga i prelazak na patrijahalnu konjugalnu porodicu (razvijena dominacija patrijarha lnog vodje). Najglasnije se razvila individualna konjugalna porodica (obelezava savremeno drustvo, zasnovana na monogomiji i cine je roditelji sa decom). Postoj i 5 f-ja porodica: bio-socijalna, drustveno-ekonomsko, institucionalna, drustven o-kulturna i interpersonalna-emocionalna funkcija. Porodica se realizuje pomocu vaznih ustanova kao sto su srodstvo i generacija. Srodstvo predstavlja blisku ve zu izmedju ljudi zajednickog porekla koje u svom centru ima krvno srodnicke odno se. Generacija ili pokoljenje je skup ljudi bliskih po godistima, vremenu zivlje nja, koja stoji u vezi sa srodstvom ukoliko ovo unosi podelu, ne samo na pretke i potomke vec i na starije i mlade. Za porodicu je vezana zenska potcinjenost il i nejednakost polova. Zena je u istoriji bila socijalno potcinjena (nije mogla v rsiti izbor partnera). Prema njoj je iskazivana agresivnost, kako u porodici, ta ko i van nje. PIONIRSKO DOBA - sociologije zapocinje sa gradjanskim revolucijama i nastankom k ako smo rekli, gradjanskog drustva. U ovom dobu socilogija je izrazito angazovan a misao, drustvena kritika koja osporava fedualno-aristokratsko drustvo. Ona se zalaze za uvodjenje gradjanskog sveta i njegovu stabilicaziju. Odlika ovoga peri oda jeste da su ova obelezja sociologije jedinstvena, spojena a ne posebna. Drus tvena kritika nalazi utilitarnost, koja, opet vodi ka naucnoj zasnovanosti socio logije znaci racionalno proucavanje nastalog drustva. Intelektualni zadrzaj soci logije tesno povezan sa kritickom i utilitarnom ulogom. Intelektualnom sadrzaju veliki sistemi znace postavljanje temelja za novu nauku-sociologiju. Pre svega o ni se odnose na odredjivanje predmeta i metoda sociologije. Javljaju se osnivaci sociologije u koje pre svih, treba ubrojiti Ogista Konta i Herberta Spensera. K od samih osnivaca sociologije se uocava svojevrsni naturalizam ili teznja da se drustvo vidi kao deo prirode, ta da za njega vazi isti nacin istrazivanja koji p ostoji u prirodnim naukama. Dva su razloga tome. Jedan je direktno proistekao iz racionalisticke misli a sadrzan je u evolucionizmu kao opste filozofskom tumace nju sveta. Drugi razlog je nesto specificniji, mada je povezan sa prvim razlogom . Kod plod pomenutih razlog doslo je do relativno slicnih teorijskih pristupa u nauci o drustvu koja je, ujedno, bila i najmladja drustvena nauka, slicnog odred jenja predmeta i metoda. U velikim sistemima O.Konta i H.Spensera se moze uociti , pozitivizam i naturalizam. Ali ceo period razvoja sociologija je njime obeleze n i postoje razliciti njegovi teoriski oblici kao sto su: biologizam, mehaniciza m, geografizam itd., odosno eksperimentalna i kvantitavivna metoda. Istrazivacka delatnost sociologije je tek u povoju sto je sasvim normalno ako se ima u vidu da ona jos nije jasno odredila sebe kao nauku. Istrazivacka aktivnost sociologij e je vezana za prakticne potrebe gradjanskog drustva, odnosno one koje se odnose na drzavne i socijalne sluzbe sto je uslovilo pojavu razlicitih statistickih is trazivanja. Sociologija, u nedostatku svoje istrazivacke delatnosti vise je vred nosno korisna, utilitarna disciplina. Kako sociologija tek nastale tako je neorg anizovana i neinstitucionalizovana. KLASICNO DOBA - Dok je prvi pionirski period bio obelezen kao onaj u kojem se so ciologija nazirala kao nauka, drugi period koji je smesten oko 1890.godine devet naestog veka, je doba kada se ona konstituise kao naucna disciplina u svim svoji m oznakama. Sociologija u ovom periodu tezi da podrzi gradjansko drustvo. Naime, ukoliko je u proteklom dobu sociologija insistirala na kritici feudalizma i oda brani liberalnim vrednosti drustva, sada nastoji da, zajedno sa stabilizacijom g radjanskog drustva, prosiri i ucvrsti pomenute vrednosti. Sociologija sebe sada

shvata kao deo poretka kao sto se, ranije, smatrala delom revolucionarnog gradja nskog prevrata. Ali, usled pojave novih zapleta gradjanskog drustva koje su izra zene u novim socijalnim nejednakostima klasnog karaktera, javlja se i radikalno krilo sociologije koja je narocito olicena u K.Marksu. Ova sociologija seve vidi kao onu koja je pozvana da izvrsi kritiku, ne samo gradjanskog sveta i dovrsi l judsku emancipaciju, vec i kao kritiku sociologije koja zastupa apologiju gradja nskog drustva. Medjutim, drustvena angazovanost i utilitarnost polako ustupa mes to bitnijem obelezju sociologije koja se javlja bas u ovom periodu a to je pojav a sociologije kao naucne discipline. Klasicno doba je obelezeno upravo nastojanj em sociologije da pronadje sopstveni predmet i metod i pojavom velikih sociologa klasika, kakvi su E. Dirkem u francuskoj, M. Veber u Nemackoj, T.Hobhauz u Engl eskoj, L.Vord i A.Smol u SAD itd. Narocito su znacajni E.Dirkem i M.Veberkao pra vi ocevi sociologije. Prvi je utemeljio sociologiju svojim radom kao sto su dela : "O drustvenoj podeli rada" i "Pravila socioloske metode", A drugi sa knjigama kao sto su: "Privreda i drustvo" i "Protestantska etika i duh kapitalizma". Otkr ice da je ljudsko drustvo specificna tvorevina ljudi odredjena kolektivnom svesc u i individualnim motivima znacila je raskid sociologije sa: prirodnim naukama a proucavanje ljudskih ponasanja, kao stvarnih cinjenica, bio je ne samo zasnivan je predmeta sociologije vec i njenog metoda. Na taj nacin kroz radove Dirkema i Vebera sociologija je stala na svoje cvrste naucne temelje-dobila je svoje polje i postupak proucavanja. U teznji da se otrgne iz zamki naturalizma i shvati lju dsko drustvo kao tvorevinu ljudi-nastalu na osnovi ljudskih ponasanja, sociologi ja se oslonila na psiholoske nauke. MEDJURATNO DOBA - Brz i znacajan razvoj sociologije je tekao sve od Prvog svetsk og rata. Pomenuti rat je oznacio najdublju krizu gradjanskog drustva i istovreme no i krizu sociologije kao nauke. Sukob oko kolonija i teritorija rezultirao je Svetskim ratomna kojoj su, na jednoj strani, bile Nemacka i Austrougarska, a na drugoj strani, ostale Zapadne zemlje na celu sa Francuskom i Engleskom. Poraz pr vih oznacio je novu sliku, ne samo prostora u Evropi, vec i odnosa moci. Medjuti m, najznacajnija pojava je stvaranje socijalizma na tlu Rusije. Za sociologiju s tvaranje SSSR-a je znacajno jer je, posle kratke faze kada je uvazavana kao nauk a, bita ukinuta u zamenjena tzv. istorijskim materijalizmom koji je, ma koliko i nspirisan Marksovom radikalnom teorijom, kanonizovan i dogmatizovan. Kao sto je gradjansko drustvo imalo da bude ukinuto, tako je i disciplina koja je izrazaval a njegove vrednosti dozivela istu sudbinu. Jednopartijska vladavina nije ostavlj ala mesta raznozvrsnoj misli. Mnogi ruski sociolozi proglaseni su za neprijatelj e novoga sistema i morali su da emigriraju. Istovremeno, posle Prvog svetskog ra ta sociologija se uokviruje u Zapadna liberalna drustva. Ona i dalje zadrzava iz raz drustvene angazovane misli koja je unekoliko ojacana pomenutim ukidanjem gra djanskog drustva i sociologije u Rusiji. Liberalne vrednosti su i ideja vodilja koja ona zastupa i na osnovu kojih tezi da bude korisna, utilitarna. Medjutim, t a uloga sociologije donekle je u senci nastojanja da se ona jos vise utemelji ka o nauka. Razvoj sociologije kao nauke je zaista, brz na svim plavonima. Ona je s tekla, tako i predmet i metod, prosirila svoju istrazivacku delatnost, instituci onalizirala se i etablirala u drustvo, te konacno postala edukativna disciplina u svim vidovima obrazovanja Zapadnih drustava. Kao posledica revansizma i kasnij eg nacionalnog ujedinjenja u Nemackoj i Italiji se javljaju totalitaristicki pok reti fasizam i nacizam. Na meti udara tih pokreta je zapadna liberalna demokrati ja koja se smatra ili nametnutom, kao u Nemackoj ili uvezenom, kao u Italiji. Do laskom na vlast totalitaristicki pokreti ukidaju gradjansku demokratiju i time g radjansko drustvo i zavode diktat jedne partije dvadesetih i tridesetih godina v eka. To ima porazne posledice po sociologiju. Do tridesetih godina sociologija j e imala normalan i znacajan razvoj bas u Nemackoj i Italiji. Stavise posle pioni rskog perioda i klasicnog doba kojem su socioloski centri bili u Francuskoj i En gleskoj, sada srediste sociologije postaje Nemacka. Smrt Vebera, koja se poklapa sa zavrsetkom Prvog svetskog rata, ma koliko daje veliki gubitak za sociologiju se toliko ne oseca jer su nemacki sociolozi vodeci u svetu. Dolazak nacista na vlast znaci svojevrsno ukidanje sociologije i progon sociologa koji polako ili p restaju da rede ili su prinudjeni na emigraciju, uglavnom u SAD. Sociologija gra djanske orijentacije je zamenjena za tzv. "narodnom sociologijom" ili onom koja

umesto gradjanskog drustva valja da proucava narodnu zajednicu i da glorifikuje nacisticki poredak. Sa Drugim svetskim ratom i nacistickim osvajanjima u Evropi gradjansko drustvo je suzeno, kao i prostor za sociologiju tako da se njene glav ne aktivnosti odvijaju uglavnom u SAD. Kao disciplina ona je ogranicena u svim s vojim aspektima.