You are on page 1of 5

Operativni sistemi

UVOD U OPERATIVNE SISTEME


Raunarski sistem je sloen skup tehnikih ureaja (hardvera), programa koji zadaju instrukcije hardveru, i podataka koji se obrauju. Mnoge procedure se mogu pretvoriti u programe, tako da ih obavljaju raunari umesto ljudi. Prevodioci-kompajleri (compilers) omoguavaju ljudima da programe piu na jeziku koji razumeju, i da ih zatim prevedu na mainski jezik, tj. na jezik koji razume raunar. Povezivai-linkeri (linkers) i programi punioci (loaders) omoguavaju sprezanje vie mainskih programa u jednu programsku celinu. Ta celina se moe upotrebiti vie puta i uvek se smeta na razne lokacije u memoriji.

1. Istorijat operativnih sistema


Raunari prve generacije (19451955), iju su osnovu inile vakuumske cevi (do 20.000 cevi po raunaru), bili su ogromnih dimenzija i veoma skupi. Koristila ih je uglavnom vojska. Ovi raunari su bili jako spori, programiralo se na mainskom jeziku, dok su simboliki jezici (ukljuujui i asembler), kao i operativni sistemi, u to vreme bili nepoznati. Ljudi koji su radili na tim raunarima obavali su sve poslove od programiranja do odravanja raunara. U prvoj generaciji raunara, opsluivanje raunarskog sistema bilo je potpuno preputeno operateru, koji je morao da pripremi sve to je potrebno da se zadatak obrade moe obaviti. ovek je imao punu kontrolu nad raunarskim sistemom. Sistem je bio spor i izvravao je samo jedan program, tj. obavljao samo jedan zadatak. Iskorienje raunarskog sistema, tj. njegovih najvanijih resursa centralnog procesora i operativne memorije je bilo jako slabo. Najvei deo vremena troio se na poslove operatera i ulazno-izlazne operacije, a mnogo manji deo na rad centralnog procesora. Iako je ovakav sistem bio krajnje neefikasan, odnos tih vremenskih perioda bio je u prihvatljivim granicama zbog relativno male brzine samog centralnog procesora.

ENIAC-elektronski raunar (1946)

D.abarkapa

Operativni sistemi
Druga generacija raunara (19551965) zasnivala se tranzistorima kao prekidakim elementima, pa su raunari postali mnogo manji, pouzdaniji i jeftiniji. Raunari su bili smeteni odvojeno, u posebnim sobama, koje su se delile u tri funkcionalne celine: ulazna soba, centralni raunar i izlazna soba. Programeri su pisali programe na papiru, na programskom jeziku FORTRAN, zatim su se ti programi prenosili na buene kartice, koje su se ostavljale u sobi sa ulaznim raunarom. Operator sistema je uzimao buene kartice i ubacivao ih u raunar, i to prvo kartice sa prevodiocem FORTRAN-a, a potom buene kartice s programom koji treba izvriti. Glavni raunar je obavljao posao, a rezultat se dobijao takoe na buenim karticama, koje su se prenosile u prostoriju s rezultatima. Ovde se mnogo vremena troilo na etanje izmeu raznih prostorija s buenim karticama. Operativni sistem kao zaseban pojam jo uvek nije postojao.

Buena kartica (punch-card)

Kao poboljanje uvodi se paketna, tj. grupna obrada (batch processing), zasnovana na upotrebi magnetne trake ureaja mnogo breg od buenih kartica. Pri paketnoj obradi, u ulaznoj sobi s poslovima sakuplja se jedna koliina slinih programa (npr. svi programi koji zahtevaju prevodilac FORTRAN-a), koji se pomou jeftinijeg raunara (npr. IBM 1401) s buenih kartica prenose na magnetnu traku. Posle toga se magnetna traka prenosi u sobu s glavnim raunarom predveenim za izvravanje programa (npr. IBM 7094). U glavni raunar se uitavao poseban program koji je bio zaduen da sa trake sa poslovima programe redom uitava i izvrava. Taj program se moe smatrati pretkom operativnih sistema. Nakon izvravanja programa, rezultati se snimaju na drugu magnetnu traku koju operater prenosi do treeg raunara, zaduenog za prebacivanj e rezultata s magnetne trake na buene kartice. Manji raunari (ulazno-izlazni) nisu direktno vezani za glavni raunar, to znai da rade u offline reimu.

IBM 7094 raunar

D.abarkapa

Operativni sistemi
U drugoj generaciji raunarskih sistema poveava se brzina rada centralnog procesora, kapaciteti centralne memorije i eksternih memorija, pojavljuju se nove i bre ulazno-izlazne jedinice. Programi se piu na simbolikom mainskom jeziku, asembleru ili na viem programskom jeziku (FORTRAN). Operater vie nije u stanju da efikasno opsluuje raunarski sistem, jer su njegove reakcije suvi e spore. Funkcije opsluivanja i upravljanja sistemom bile su podeljene izmeu operatera i kontrolnih programa. U raunarima druge generacije razlikuju se dve osnovne vrste programa: kontrolni i korisniki. Raunari tree generacije (19651980) prave se od integrisanih kola (IC). Novi korisnici raunara posedovali su slabije modele koji su jeftiniji, dok se jai, bri i skuplji modeli pojavljuju neto kasnije. IBM uvodi klasu raunara IBM System/360. To je serija kompatibilnih raunara razliitih snaga. Svaki od ovih raunara je pogodan i za naunu i za poslovnu primenu. Ovaj koncept su preuzeli i ostali proizvoai raunara. Raunari iz serije System/360 radili su pod operativnim sistemom OS/360, koji je bio veoma glomazan i prepun greaka.

IBM System360 raunar

S razvojem discipline poznate pod imenom softversko inenjerstvo (software engineering), uvode se nove funkcije: multiprogramiranje (multiprogramming) viestruke ulazno-izlazne (I/O) operacije (spool) podela raunarskog vremena (time-sharing) Kada neki program eka na rezultate ulazno-izlaznih operacija, procesor je neiskorien, pa se gubi procesorsko vreme. Ovaj problem nije toliko izraen kod programa koji retko zahtevaju ulazno-izlazne operacije (na primer, nauno orijentisani programi), ali jeste kod poslovnih programa. Multiprogramiranje je tehnika kojom se postie bolje iskorienje procesora: memorija se deli na particije u koje se uitavaju razliiti programi. Dok neki program eka na ulazno-izlaznu operaciju, procesor moe izvravati drugi program. Na taj nain, ako imamo dovoljan broj programa u memoriji, procesor se stalno upotrebljava. Spuling (SpoolSimultaneous Peripheral Operation On Line) jeste tehnika koja omoguava da se nedovoljna brzina I/O ureaja kompenzuje upotrebom brzih ureaja kao to su trake, a naroito diskovi. Na taj nain se omoguava istovremeno izvravanje vie I/O operacija. Brzi ureaj prihvata sve sa ulaza, a zatim se ulaz ka procesoru realizuje sa brzog ureaja. Ulaz se realizuje prebacivanjem sadraja buenih kartica na disk (traku) pomou posebnog ureaja, a bez korenja procesora. Disk se paralelno puni novim poslovima, dok procesor izvrava programe u memoriji. Kada jedan program zavri rad, procesor na njegovo mesto moe uitati drugi program sa diska. Podela vremena (time-sharing) jeste tehnika koja omoguava da svaki korisnik radi s raunarom interaktivno, i to preko posebnog terminala koji je istovremno i ulazni i izlazni ureaj za korisnika. Podela vremena je poseban oblik multiprogramiranja, gde svakom terminalu pripada dodeljeno procesorsko vreme. Posle isteka dodeljene koliine procesorskog vremena, procesor se dodeljuje drugom terminalu. 3
D.abarkapa

Operativni sistemi
Kod tree generacije raunara posebno treba naglasiti pojavu dva operativna sistema MULTICS i UNIX. Projekat MULTICS (MULTIplexed Information and ComputingService ) neuspela je ideja kompanija MIT, Bell Labs i General Electric da se napravi moan raunar i operativni sistem koji e biti u stanju da radi s velikim brojem terminala. Ovaj model se moe smatrati preteom raunarskih mrea i Interneta. Drugi operativni sistem, UNIX, uproena je varijanta MULTICS sistema, koja je doivela praktinu realizaciju i ekspanziju do dananjih dana. Ken Thompson, jedan od naunika i programera kompanije Bell Labs, koji je radio na razvoju projekta MULTICS, napisao je za raunar PDP-7 mini verziju MULTICS sistema. Posle toga je nastao UNIX (UNI= jedan, X = CS =Computing Service). Raunari tree generacije zvali su se mini-raunari. Prvi raunar je bio DEC-ov (Digital Equipment Corporation) PDP-1, do tada najmanji i najjeftiniji raunar koji je kotao 120.000$.

DEC PDP-1 raunar

U treoj generaciji raunarskih sistema, zbog pojave multiprogramiranja i porasta brzina, veliine memorije i broja I/O jedinica, jo vie kontrolno-upravljakih funkcija prebacuje se sa oveka na raunar. ovek gubi mogunost kontrole interne situacije u raunarskom sistemu i upravljanja njome i sve to je mogue prebacuje se na raunarski sistem, tj. na pojedine sistemske programe. Skup svih tih programa naziva se jednim imenom: operativni sistem. Programer se oslobaa niza sloenih rutinskih poslova i prua mu se mogunost veeg angaovanja na kreativnom delu posla. U raunarima tree generacije razvijen je i itav niz uslunih programa, iji je zadatak da olakaju i pojednostave upotrebu raunarskih sistema. Zbog toga, prema nameni, softver moemo podeliti na sistemski i korisniki (aplikativni). U etvrtoj generaciji raunara (19801990), prvi put se pojavljuju personalni raunari (PC). Razvoj personalnih raunara zapoinje pojavom ipova velikog stepena integracija LSI (Large Scale Integration). Raunari su bili dovoljno jeftini, tako da su ih mogli priutiti i pojedinci. Poznatiji raunari te generacije su bili Spectrum, Commodore, Atari, zatim IBM PC, Apple Macintosh itd. U prve operativne sisteme za personalne raunare spadaju MS-DOS i UNIX. Paralelno s razvijanjem korisnikog softvera, razvija se i korisniki interfejs programa, to jest korisniko okruenje (user interface). Na taj nain se osobama koje raunarski sistem i same programe ne poznaju detaljno, omoguava da te programe uspeno koriste. Pored klasinih operativnih sistema javljaju se i dve nove vrste, a to su mreni operativni sistemi i distribuirani operativni sistemi.

D.abarkapa

Operativni sistemi

ZX Spectrum PC

Commodore 64 PC

Peta generacija raunara se razvijala tokom 80-ih i 90-ih godina. Nju odlikuje VLSI tehnologija ipova vrlo velike gustine pakovanja komponenti (nekoliko stotina hiljada tranzistora u ipu), masovni paralelizam, kao i proizvodnja raunara koji su orijentisani odreenim problemima. Takoe je karakteristina pojava RISC arhitektura (Reduced Instruction Set Computer). Ovi raunari imaju mali broj instrukcija koje izvravaju jednostavnu obradu, ali se zato uglavnom sve izvravaju u toku jednog taktnog intervala, za razliku od uobiajenih CISC maina (Complex Instruction Set Computer) koje imaju veliki broj instrukcija ali ije izvrenje se zahteva vei broj taktnih intervala. Tokom ove generacije razvijene su nove generacije procesora (Intel serija Pentium procesora) tako da je procesorska snaga raunala dostigla fantastian nivo. Dolo je do snanog razvoja Microsoft Windows operativnih sistema sa potpunim grafikim okruenjem, kao i do razvoja razliitih Linux i Unix platformi koje su imale veliki znaaj. estom generacicjom raunara moemo smatrati dananje raunarske sisteme. Oni se zasnivaju na nanotehnologijama i neuronskim mreama koje su u stanju da oponaaju ljudski mozak. Evidentan je dalji razvoj tehnologije ipova (multicore procesori) i dolo je do neverovatno velikog razvoja interneta i mrenih sistema i servisa. Takoe, znaajna je i pojava i razvoj raunarstva u oblaku (Cloud Computing), to znai da uskoro nee biti potrebe za operativnim sistemima u raunarima jer e se sav softver nalaziti na internetu. Ova generacija takoe implementira nova reenja i tehnike izrade ipova, razvija se robotika i vetaka inteligencija i pojavljuju se nove tehnike koje zamenjuju postojee (izrada ipova na bazi grafena, nanocevi i bioipova).

D.abarkapa