P. 1
Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv76

Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv76

|Views: 58|Likes:
Published by vuk300
Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos Гласник српског историјско-културног друштва Његош
Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos Гласник српског историјско-културног друштва Његош

More info:

Categories:Types, Brochures
Published by: vuk300 on Jan 30, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/20/2014

pdf

text

original

Sections

ГЛАСНИК

СРПСКПГ
ИСТПРИЈ СКП-КУУ1ТУРНПГ АРУШТВА
.. његеш"
СВЕСКА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА
ДЕЦЕМБАР 1996.
  А
Р Е Д А К Ц И О Н И О Д Б О Р
У Р Е Д Н И К
Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И Ћ
В Л А С Н И К И И   Д А В А Ч
С Р П С К О И С Т О Р И Ј С К О - К У Л Т У Р Н О Д Р У Ш Т В О „Њ Е Г О Ш “
У А М Е Р И Ц И
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
ДРАШКО БРАУНОВИЋ, ДРАГАН РАЈ КОВИЋ,
ПРЕДРАГ САВИЋ,
МИОМИР РАДОВАНОВИЋ, ИЛИЈ А ЛУБАРДА,
ДРАГОЉУБ- ДРАЖА ПЕТРОВИЋ, ВУЈ ИЦА АКОВИЋ И
ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ И Г-ЂА МИЛИЦА МИЛАДИНОВИЋ
* *
*
„ГЛАСНИК“ ИЗЛАЗИ ДВАПУТ ГОДИШЊЕ
Годишња претплата 12 америчких долара.
Примерак 6 амер, долара.
У тврдом повезу 10 америчких долара.
Овој цени треба додати поштарину у САД 1.50 долар, а за
иностранство 2.00 америчка долара.
РУ КОПИСЕ слати на име уредника и следећу адресу:
774 Emroy Avenue, Elmhurst, ILL, 60126
ПРЕТПЛАТА слати на доњу адресу:
Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois
60650
Published by
SERBIAN HI STORI CAL AND CULTURAL SOCI ETY
"NJ EGOS"
Chicago, I llinois U.S.A.
Printed by Great Lakes Graphics, Inc., (Skokie), Chicago, IL 60077- 2621 U.S.A
Г Л А С Н И К
С Р П С К О Г И С Т О Р И Ј С К О -К У Л Т У Р Н О Г Д Р У Ш Т В А „Њ Е Г О Ш “
.С В Е С К А С Е Д А М Д Е С Е Т Ш Е С Т А Д Е Ц Е М Б А Р 1996.
И   А К О П Р Е Н Е М Р А К А
И з с в е д о ч е њ а В у к а Д р а г о в и ћ а - Д у ч и Ћ а
С е д м а д и в и з и ј а и б е г с т в о п р е к о г р а н и ц е
III
24. новембра 1946 године кренуо је транспорт првих
регрута из Црне Горе.   задимљеним фургонима који су
задисали натрулу сламу и на нечиста тела, путовали смо од
Никшића преко Требиња до Дубровника.   том лепом,
старинском граду прекрцали смо се у пароброд. Иако је
море било доста мирно, лако њихање брода изазвало је
морску болест код већине регрута, ненавиклих на бродски
амбијенат и на гибање тла под ногама. Мени путовање није
нимало шкодило. Хране је било доста, али је ретко ко од
регрута могао да једе. Ноћу сам излазио на палубу да гледам
мрачну јадранску обалу с које су ту и тамо жмиркале
светиљке, што ме потсећало на светла наших скровитих
засеока из дугих година четовања. Брод је пристајао у
Сплитуи уЗадру. Са палубе,ти градови су изгледали као да
их никада није дотакла ратна олуја. Кад смо коначно
приспели у Сушак, биосам изненађен чистоћом и лепотом
тог приморског града. Као да га је авет рата сасвим
мимоишла. ИзСушакасмо фургонима пребачени у Постојну,
аиз Постојне камионимадо Випаве. У Випаву смо приспели
1. децембра, 1946 године око 9 часова изјутра.
После доручка и обавезног шишањаи купања, следио
је лекарски преглед. Посматрајући једног младића на путу
од Дубровника до Випаве како пада у несвест, реших се да
симулирам падавицу.   купатилу сам се „онесвестио.“
Одмах су ме пренели у амбуланту. Пошто нисам „могао да
говорим“ , позвали су једног од спроводника транспорта.
Он им је „објаснио“ да се зовем Вуковић Драго и да сам
рођен 1918 године. Кад сам се „освестио“ , испитивао ме
неки лекар, Италијан на лошем српском језику. И што сам
4 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
разумео, ј а сам се правио да не схватам да бих избегао
одговоре.   тој амбуланти остао сам три дана. Трећег дана
посетио медр. Стојановић, човек старијих година.родом из
Србије. Он ме уопште није прегледао. Ограничиосе само на
питања о болестима које сам преболео у детињству. Рекао
сам му да сам као дете патио од епилепсије што је престало
са мојом 15. годином. Падавица се опет појавила када сам
добио маларију 1941. године. Од тада сам имао нападе
готовосваке недеље, а од недавносве чешће. После кратког
консултовања са још двојицом лекара, др. Стојановић је
одлучио да ме пошаље заИдрију у Дивизиску војну болницу,
Нас осморицу стрпали су у камион и истог дана увече
стигли смо у Идрију. Пошто није било места у Дивизиској
болници сместили су нас у једну велику бараку где је била
кухиња за раднике - рударе. Сутрадан су дошла два лекара
да по брзом поступку прегледају болеснике и да их врате у
јединице. Кад је дошао ред на мене, „пао сам у несвест“ , па
су ме оставили на миру. Ј едан од лекара, Македонац, тврдио
је да је мој случај права реткост, јер приликом таквих
напада пулс је знатно повећан. Кад сам се „освестио“ ,
тражили су ми војнички број. Објаснио сам да га немам, јер
сам још од првога дана био у болници, те нисам добио
распоред. На крају, тек да ме се отарасе, одлучили су да ме
пошаљу у Армиску болницу у Љубљану.
  Љубљану сам стигао једним врло удобним колима
6. децембра 1946. год. Сем шофера у колима је био само мој
спроводник. Спроводник је предао документа надлежнима,
а мене одмах сместили у једну собу где је лежало још три
болесника. Двојица су били официри, муслимани из Босне.
Трећи, Србин граничар, рањен у прса од бегунаца који су се
илегално пребацивали преко границе. Пошто сам скоро
сваког дана „падао у несвест“ он ми је додавао воде, трљао
руке и осећао сам да ме искрено сажаљева. Кад су официри
муслимани напустили наше оделење, причао ми је
свакодневно о погибијама на граници. Причао ми је како је
граница осигурана бодљикавом жицом, нагазним минама,
вучјацимаи потезним звонцима. Убрзо, посталисмо велики
пријатељи. Ни сам не знам како, али д^очела је прича и о
рату. Поверио ми је да је био у Ваљевском одреду код
капетана Нешка Недића. Рекао ми је да с њим има још 10
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о . 5
младића из Србије и да су се договорили да беже у Италију
чимсеон вратииз болнице награницу. Рекао ми је дасе зове
Васиљевић„Чачак“ . Кад сам гаједном упитаоимали каквих
насртаја са италијанске стране, он се насмејао: ,3, мој
Драго, ми не чувамо границу од непријатеља већ од свога
народа да не бежи у Италију. Комунисти добро знају да је
пуно „реакције“ међу регрутима и зато је сваки други
граничар њиховчовек. Скоросвакогаданапонеког граничара
одведу у неповрат, а нама сервирају да је добио прекоманду
или да је демобилисан као неспособан. Има доста граничара
који су погинули, али о томе нико ништа не прича. Живот
на граници је очајан и врло јефтин. Одмора никада. Рана
устајања и вечита политичка настава. Онда занимање, па
стража и патроле. Са пријтељима се општи само за време
умивања или за време јела. Мора се строго водити рачуна с
ким се разговара.“ Рекао ми је да се село где је служио на
граници зове Врапне.
Свакодневно су ме одводили на неко електрично
масирање што је изазивало оштре болове низ вратне жиле.
После неколикоданаодвелису ме у амбуланту. Ј едан крупни
лекар, шесдесетих година, великих бркова и импозантног
држања, прегледао ме детаљно. Питао ме како сам сломио
ногу и како сам задобио рану испод левог ока. Одговорио
сам да сам се стропоштао низ једну стрму стену. На крају је
покушао да ме утеши да је моја несвестица дошла као
последица тог падаи да ће с временом нестати. Ово ме више
онеспокојило но утешило, јер није било у складу са мојим
„тврдн>ама“ . Лекар ми се претставио као др. Сјеклоћа,
управник Армиске војне болнице. Ј ош истогданапремештен
сам у неку другу одају где је било око педесет болесника.
Све су то били тешки умоболници, разних година и разних
чинова. Већ прве ноћи оболели Циганин Жика, иначе стари
партизан, добиојетешки нервни напад. В р и ш т а о је и смејао
се, кидао са себе рухо, избезумљено скакао на своје болесне
другове и правио многе друге лудости. Онда је почео да
прича о масакру српских и словеначких четника и
добровољаца у Словенији. Кроз језиве крике тешког нервног
болесника, он је откривао детаље из тог ужасног покоља у
ком ј е и сам учествовао. Претећи неким невидљивим сенима
6 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ц г г в а „Њ е г о ш “
(ваљда својим болесним привиђењима) у полутами слабо
осветљене одаје, он је вриштао колико га је грло носило:
-Закољи,уби,стрељај! Ј ао, у помоћ! He дајте другови!
- махао је рукама као да се бранио од неких насртљивих
демона. Његов живчани напад пренео се полако на остале
болеснике и негде око пола ноћи настала је страховита
дрека. Оболелеубице.страшноузнемиренихсавести, лупале
су све око себе. Оборили су пећ и поразбијали стакла на
прозорима. Ј едан је скочио главачке на под. Сутрадан је
издахнуо напрсле лобање, у мукама. О овим несрећницима
мало је ко водио рачуна. Чистоћа је била привидна, а храна
очајна.
  истој згради свакодневно смо ишли у салу за
политичку наставу. Свакоје мораоједном недељно да напише
понешто из свог животног искуства. To је било намењено
зидним новинама. Ко није знао да пише, као два Руговца,
причао је у перо неком од писмених регрута и тако испуњавао
обавезу. Ј асам написао ћирилицом неколико редака о свом
детињству, о болу за изгубљеном мајком, о томе како сам се
осећао као сироче од непуних шест година и потписао
иницијалима В. Д. Мој потпис су прочитали као број два и
отада су ме сви звали „број два“ . Следећег дана кад је
комесар дошао да покупи „рукописе“ са зида, припитао је
које број два. Кад сам се јавио, тражио је објашњен>е зашто
сам писао ћирилицом. И не чекајући мој одговор, наредио
ми је да истог дана напишем нешто латиницом „и то из
рата, а не освојој мајци која нас неинтересује.“ Исте вечери
поново је навратио до мене да провери да ли сам што
зготовио. Кад сам му одговорио да не знам латиницу, он се
обрецнуо: ,3, друже, мораш научити да пишеш као остали
свет. Доста је било великосрпске ћирилице!“ Кад сам
приметиодаиРуси пишу ћирилицом, он је застаоизненађено
иса гримасом у којој је било више збуњености негојарости,
изгубио се у полутами одаје.   тој соби остао сам десетак
дана. Комесар ме више није узнемиравао, али ми је натурио
неког Хрвата Башића да ме испитује о свему и свачему, a
највише о минулом рату. Овај провокатор ми је причао како
се на Лијевчу Пољу борио против брадоња. И како их је
таманио по Словенији. На све његове приче реаговао сам
дезинтересовано, често зевањем.
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о .
7
Ј еднога дана поново су ме одвели у амбуланту
код доктора Сјеклоће. Кад сам му рекао да сам из Куча,
благо ме погледао и очински ословио: „Е, мој ђетићу, мој
отац је био велики пријатељ Војводе Марка Миљанова и
Сердара Ј ола Пилетића. Знам да си поносни Куч и да можда
нећеш пристати на оно што ћу ти понудити. Да ли би био
вољан да дођеш код мене? Твој посао би био да ми донесеш
вечеру из мензе, да довезеш из магазина угља и дрва, да ми
наложиш пећ и томе слично. To не значи да ћеш ми бити
посилни него само да ми мало помогнеш.“ Без двоумљења
сам пристао. Др. Сјеклоћа је променио моју терапију и
уместоелектричне масаже, наредио топле облоге оковрата.
Кад смо се мало боље упознали, проводили смо у разговору
каткад до после пола ноћи. Осећао сам као да је имао
потребу да прича о минулим временима и људима у њима.
Обожавао је династију Петровића, али је замерао Краљу
Николи што је Мргуду Лубурићу и Стојану Ковачевићу
једном приликом у Никшићу рекао да их је он направио
јунацима од обичних коњокрадилаца. Из школских дана
познавао је генерала Блажа Ђукановића и био му лични
пријтељ. Високо је ценио Баја Станишића и жалио његову
трагичну погибију у манастиру Острогу. Најлепше се
изражавао о Тому и Петру Ораховцу из Куча. За њега Петар
је био оличење свега најлепшег што се среће у једном
честитом људском бићу. Много се интересовао за погибију
Љуба Новаковићаисина му Ј акше Новаковића. СаЉубом је
био велики пријатељ, али су се разишли по питању
југословенства... Тако је текао наш разговор из дана у дан.
Да ли је др. Сјеклоћа био комуниста не бих умео рећи.
Никада га нисам чуо да се икоме обраћао „са друже“ . To је
увек чинио или „са момче“ или „са ђетићу.“ Говорио је
чистим цеклинским нагласком као да никада није напуштао
Цеклин.   неколико махова долазило ми је да му поверим
своју одисеју, али су ме чемерна Ј усовача и бездушна ОЗНА
научиле да што мање причам. Из многих разговора
наслућивао сам да др. Секлоћа не верује у кажу о мојој
бољци. При свем том, нисам ни затренутак стрепео да би ме
он, то оличење јунака и човека, икоме одао. Ј еднога дана
пожалио сам се доктору да уопште не могу да спавам у
оделењу саживчаним болесницима. Претходне ноћи,нервно
8 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
оболели Херцеговац Усо Ергић почео је језиво да запомаже.
Ти неартикулисани крици којимаје позивао другове у помоћ,
ваљда пред најездом утвара, пренели су се на целу собу. Да
случајно не постанем у њиховој болесној уобразиљи једна
од авети која их прогони, излетео сам у ходник из тог
урнебеса и ту дочекао зору. На моју молбу др. Сјеклоћа ми
је понудио смештај у соби са неколико плућних болесника,
који су по његовим речима „били залечени и према томе
безопасни по околину." Одмах сам пристао и пренео своје
прње на један од слободних кревета и ту се предао сну и
забораву.
У соби заТ.В. болеснике упознаосам два болничара:
Душана Матања и Ферда Словенца чијег се презимена не
сећам. Са Душаном сам се брзо спријатељио. To је био човек
лепе културе, веома племенит и крајње духовит. Са
болесницима се често шалио и шалом их бодрио, па је то
уносило ведрине у меланхолију болесничке собе. Често је
долазиокод др. Сјеклоће. Ј едногаданадоктора није билодо
касно увече, пасе Душан задржаосамном у дужем разговору.
Испитивао ме где сам био за време рата и штасам све радио.
Као и увек одговорио сам да сам био болестан и да нисам
припадао ниједној оружаној формацији. После подужег
разговора обратио мисе с осмехом који је био и пријатељски
и испитивачки: „Вуко, ти си ми загонетан. Као студент
медицине, ја видим нешто друго у теби. Али пре него ти
мени кажеш ишта о себи, ја ћу ти рећи ко сам и шта сам.
Отац мије Словенац. Радиоје као лекар у Србији. Углавном
у Београду. Мајка ми је Српкиња Милева, рођена Пилетић.
Ратсам провео у Београду. Говорим вишејезика. Припадао
сам омладинском четничком покрету као обавештајац. Мој
отац је био лични пријатељ ген. Милана Недића. Милан
Недић је тајним каналима помагао ген. Михаиловића у
одећи и оружју. Недић је уистину био српска мајка, иако то
многи његови савременици нису ни видели ни разумели. У
врху обавештајне службе знали смодаје крај рата на домаку
и да ће совјетски тенкови убрзо затутњати београдским
улицама. Недићева стража била је у потпуном расулу.
Четнички покрет дезорганизован збогсамовоље појединих
команданата, а добровољци (збораши), који сусхватили злу
уру, припремили су брзу евакуацију за Словенију.
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о .
9
Са једним од тих транспората и ј а сам стигао у
Љубљану. Знао сам да је Војвода Момчило Ђујић са својом
Динарском четничким дивизијом водио жестоке борбе на
путу за Словенију и да је код Пађана до ногу потукао
партизане. To је једини Михаиловићев командант који је
своје оружане снаге, упркос бројних окршаја, извео готово
неокрњене у Словенију. И то без ичије помоћи. Знао сам да
је Војвода Павле Ђуришић кренуо из Црне Горе са великим
снагама да се преко Санџака и Босне евентуално домогне
Словеније. Касније сам сазнао дасу натом голготском путу
његове јединице грозно пострадале што од тифуса, што од
усташких и партизанских насртаја, што од глади,
изнемоглости и тешког невремена. Сам Павле је уморен у
Ј асеновцу са неколико десетина најелитнијих српских
интелектуалацаи официраизтогтрагичног периода. Пошто
је мој отац имао брата у Шантвиду, наставио је Душан
своју исповест, тосмо се насвоју руку пребацили у Шантвид
који смо затекли у тоталном хаосу. Партизани су већ били
на домаку града и ко је год могао да се пребаци у Италију,
бежао је главом без обзира. Већ следећег дана, партизани су
заузели град и одмах организовали болницу. Под претексом
дасамстигао из немачког заробљеништваи дасам болничар,
одмах су ми поверовали, јер сам добро говорио немачки,
Тако је почела моја болничка „каријера“ . Премешталису ме
из места у место. Свудаје билорањеника. Имаосам прилике
да у истој болници превијам и партизане и четнике који су
се вешто камуфлирали. Таквих је било највише из одреда
Павла Ђ у р ишића. У једној болници упознао сам младог
црногорског четника Новицу. Нисам знао да је био четник,
али кадје једне ноћи нестао, рекли су ми болничари даих је
преварио. Они су сумњали у њега од самог почетка. У једној
другој болници срео сам рањеног четника Љуба. Њему сам
помогао да побегне. У то доба могао се свако преставити
како хоће, јер комунисти још нису имали података о
појединцима у том наврелом мноштву.“
Већ од првог дана нашег сусрета у болници осећао
сам наклоност према Душану који се својим хуманим
опхођењем према болесницима издвајао од свих осталих
болничара. Својом спремношћу дасе нађе на услузи и својом
духовитошћу да насмеје итешкорањене, он је уносио ведрину
10 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
и где је очајање преовлађивало. Осећао сам да се том
племенитом човеку, који ми је без устручавања причао о
себи и о својим намерама, могу слободно поверити, тим пре
што ми је недостајао савезник и саветник за бегство из
комунистичког пакла. Испричао сам му укратко своја
страдања у току рата и револуције и своју намеру да бежим
из земље. Он ме осоколиосвојим добронамерним осмехом и
рекао ми да он организује прелаз преко границе, и да би то
већ реализовао, али чека док му се брат од стрица, иначе
Рупниковац, опорави од рана.
Средином априла рече ми др. Сјеклоћа: „Ђетићу, већ
су почели да ми приговарају што те толико дуго држим у
болници. За који дан послаћу те кући као привремено
неспособна.“ Замолио сам га дато не чини већ да ме пошаље
на границу да тамо отслужим војни рок. „Обзиром на твоју
диј агнозуодговорио је др. Сјеклоћа,“ не могу те послати
на границу. “ Сутрадан ме припита да ли бих пристао да
одем као стражар армиског магазина у Шантвиду па да
тамо отслужим војни рок. Из мојих разговора са Душаном,
то ми је највише одговарало. Одмах сам пристао. Идућег
дана опростио сам се са др. Сјеклоћем и захвалио му на
свему што је за мене учинио. На растанку ми рече: „Ј а сам и
психијатар, ђетићу! Од првог дана видео сам у теби нешто
необично. Води рачуна да отслужиш војску и да останеш
жив. Ово су мутна времена, а све је за времена. Зато се
причувај док овај кијамет мине.“ Пред сам полазак сретох
Душка у ходнику: „Убрзо ћу те посетити у Шантвиду. Тамо
често одлазим.“ рекаомије у пролазуи показао на болничка
кола која су чекала пред вратима.
Са тројицом сапутника Хрвата стигао сам на
железничку станицу где је требалосачекати воз заШантвид.
Чекаоница ј е била препуна путника, углавном
демобилисаних жена. Препознао сам и две партизанке из
суседног ми села. Жалиле су се једна другој гласно и са
пуно нескривеног револта. Ј една од њих је почела да виче,
као да се обраћа целој чекаоници: „Ј а која сам учествовала у
борбама на Сутјесци, доживела сам да будем демобилисана
само са чином капетана. А мој комшија, који је био у
четницима све до 1943. године данас је активни мајор. Да
сам знала, боље би било да сам отишла у четнике или бар
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о .
11
остала код куће да рађам децу и оснивам породицу.“ Онда
је застала затренутак и испрекиданим лелекањем у комесу
била сажета сва н>ена стравична искуства и сва н>ена
неостварена очекивања, обратила се гомили која је немо
посматрала: „Погледајте ме на шта сам спала. Ко да ме
ожени? Коме да рађам децу овако омрчена.“ Урликала је
колико је грло носило. У тој наелектрисаној и тотално
нездравој атмосферистропошталасе наподи каоу болесном
сну почела да се обрачунава са неким имагинарним
брадоњама: „Отступајте... бацајте бомбе... запамтићете ме
брадоње...“ Неколико путника је покушало да јој помогне.
Њенасапутницасе обрецнула на н>их да би сеи самасрушила
поред своје болесне другарице. Онда је само махала
неконтролисано рукама и ногама и чинило ми се као да
шкрипи зубима. У том је стигао и воз. Наш спроводник нам
је наредио дасе укрцавамо. Узгредно је додао да не обраћамо
пажњу „на неприј атну сцену коју су изазвале две
неодговорне другарице.“
У Шантвид смо стигли у први сумрак, а одатле
камионом до армиског магазина. Ту су биле две касарне: А.
и Б. или северна и јужна. У једној се налазила команда
целокупног слагалишта. Спроводник је одмах предао нашу
документациј у командиру Мирку Кривокапићу. У
спроводном писму билаје и препорукадр. Сјеклоће, али ми
није била позната њенасадржина. Миркоје прозваотројицу
мојихсапутникаи одредиоих наслужбу усеверној касарни.
Мене је задржао код себе. Идућих неколико дана упознао
сам се мало боље са командиром Кривокапићем. Рекао ми је
да је из Бјелопавлића и да ј е отишао у партизане са
комшијама Ковачевићима још 1943. године. Оригинално,
стража око магацина била је углавном састављена од
Црногораца, али дасу му они дозлогрдили својим држањем.
„Били су и дрски и непослушни. Крв су ми попили“ , жалио
се Кривокапић. „Сада су овде на служби већином Хрвати и
Словенци и много су добри.“ Ј ош је додао д.а на северној
страни има само два Црногорца и то Османа Перазића из
Бара и Милорада Тошковића из Братоножића. У позорио ме
да се чувам Милорада, јер је велики реакционар.
Политичку наставу имали смоготовосвакогдана. На
тим часовима обично је читао Мирко оно што су му други
12 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
саставили. Као дугачка, несмајна кљусина, великих уста и
спорог разглабања, деловао је крајње антипатично. Ј едном
приликом објашњавао је како је великосрпска буржоазија
угњетавала наш народ и да је за владе те буржоазије кило
меса коштало хиљаду динара. На ту лудост сам се спонтано
насмејао. Изненадило ме како је смех звонко одјекнуо
устајалом тишином одаје. „Штосе смејеш Црни (тако су ме
овде звали)?“ - узвикнуо је Мирко запрепашћено. Кад сам
одговорио да су у нашим крајевима граничари куповали
цело јагње за 10 - 12 динара, он је у беснилу искривио своја
велика уста и почео помамно да риче подвлачећи сваки слог
ударцима песнице по климавом столу. „Кад ја кажем да је
тако, тако мора бит. Ово су написали они који боље знају.
Ти си реакционар. Послаћу те нарапорт.“ И заистаследећег
дана дошао је политички комесар батаљона (или дивизије),
неки Черко Звонко и одржао нам готово истоветно
предавање о великосрпској буржоазији. Кад се дотакао оног
килограма меса „које је коштало 1000 динара за владе
великосрпске буржоазије," погледао је у мене нападно и
дрско ме ословио: „Зашто се смејеш Црни?“ Овога пута
уопште се нис ам смејао. Одмах сам схв атио да је то Мирково
масло. Казнили су ме са два дана пожарства.
Негде тих дана дошао је Душан Магоња у санитетску
инспекцију. Пошто су у то време приспеле трешње и вишње
за брање, а била их је читава шума око армиског магазина,
Душан је замолиоМирка да му додели некога да набере коју
корпу трешан>а за болесникеи болничаре у Ј Бубљани. Пошто
сам био на лицу, Мирко је одредио мене. Тако је Душко
искористио прилику да ми насамосаопшти свој план. Рекао
ми је да се више не враћа у Љубљану. Предосећао је да су га
открили и да му је једини излаз што скорије бегство из
земље. Онда ми је показао прстом на један високи брег
према граници: „  петакдасе нађемо наоној узвишици. Нас
је једанаест у групи. Од тога три Србина. Ти би био четврти.
Кад будеш прелазио цесту пази да те ко не примети. И
настој да кренеш пред сумрак. До брега ће ти узети
отприлике сат времена.“ На повратку из бербе трешања,
Мирко ми је саопштио да ћу од недеље бити пребачен на
северну страну магазина. Притом је додао јетко: „ Тежи си
ми но смрт коју носим. ‘ ‘ Његову одлуку примио сам мирно,
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о .
13
јер сам знао на који пут крећем у петак 7. јуна. Ускоро сам
нашао Милорада и Османа и саопштио им своју одлуку. На
моје запрепашћење обојица су ме одбили. Милорад рече да
сваким даном очекује демобилизацију, па ако баш треба, он
ће се одметнути у шуму у своме крају. Осман се изговарао да
му је жао оставити родитеље. Одмах сам се покајаошто сам
им ишта рекао. Ипак, тешио сам се што им нисам открио
везу нитидан пројектованог бегства. Нештокасније нашли
смосе опет у воћњаку берући трешње. Питали су ме да ли ја
познајем границу и најлакше прелазе у Италију. Онда су
додали дасу на једном маневру оперисали насамој граници
и да добро познају тај терен. За тренутак ми се учинило да
се предомишљају. Онда ми паде на памет да они можда
траже неке податке о пројектованом бегству да би се
евентуално спасли, ако комунисти открију наше намере.
Зато сам се, тобоже, сложио са Милорадом да је његова
идеја о повратку кућама после демобилизације најбоља, па
акосе на повратку одлучимо зашуму, ласно ћемо се повезати.
Следећа два дана о томе нисмо ништа више разговарали. У
четвртак, 6. јуна, направио сам се болестан. У касарни сем
мене и још једног регрута није било никога. Негде после
подне стигао је курир Владо Дујовић из Випаве и донео
пошту. Рекао ми је да има једно поверљиво писмо за
командираМиркаКривокапића, којетребапотписати. Рекао
сам Владу да ћу ј а писмо потписати, као што сам и раније
чинио, и однети пошту за северну касарну, јер тамо ионако
идем. ПослеВладовог одласкаотвориосам поверљиво писмо.
У њему је између осталог било наређено Мирку да ме што
пре ухапси и то на спавању, „јер Црни може бити веома
опасан. “ Ово ме није ни изненадило ни обесхрабрило. Само
је потврдило исправност моје оригиналне одлуке да бежим
преко границе. Одмах сам отворио свој куфер и згужвао
цивилне прње и опанке у торбицу. Онда сам без журбе,
онако на успут, узео Миркову руску геверку и парабелум.
Кад ме онај регрут упитао куд носим Мирково оружје,
обрецнуо сам се : „Другу Мирку, да коме! Ноћас се враћамо
касно са северне стране, па злу не требало.“ Онда сам
ужурбано кренуо касеверној касарни и кад сам се уверио да
ме нико не прати, окренуо сам се на лево, према западу.
Кроз тај скровити, пошумљени предео стигаосам до близу
14 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
реке још за сунца. Ту сам се пресвукао у своје цивилне рите
и обуо опанке. Моторна возила су често пролазила цестом
крај реке и нисам се усуђивао да је пређем за д ана. Са првим
мраком као по команди, гранули су рефлектори са свих
страна, шарајући аветне сенке цестом и отвореним
просторима ивицом шуме где сам непомично лежао. Да ли
су тражили мене или ону једанесторицу младића који су са
Душком ишли према уговореном брегу близу границе? -
врзмало ми се свешћу. Ниједна алтернатива није била
утешна. Кад ме светлоснатракарефлектора готово дотакла
повукао сам се дубље у шуму. И тако наставио да се
провлачим, углавном пипајући. Чудни су гласови шуме,
нарочито ноћу кад безбројни мали животи у њој проговоре.
И још чуднији ликови што ветром покренуто грање ваја
пред неиспав аним очима.   једном тамном кутку који ми се
учинио најтамнији у набујалој пролећној гори, застао сам
да предахнем.
Кад сам се пробудио, дан је већ увеликосветлео. Глад
ме морила, али ме обрадовала близина брда о коме ми је
говорио Душан, кад смо се берући трешње у Шантвиду,
договарали о бегству преко границе. Рачунао сам да бих за
пола сата могао доспети до жељеног циља. Али морао сам да
чекам насавезника, на помрчину. Дан се протезао лено, као
у вечност, а моје нестрпљење је расло са сваким протеклим
секундом. Најзад, са првим дахом ноћи кренуо сам ка
уговореном месту. He знам да ли сам ишао више од десетак
минута кад сам набасао на заседу. Или ми се тако чинило.
Отворили су ватру из аутоматских пушака, али више на
десно од мене. Можда су неког другог или нешто друго
гађали. Можда само привиђења мраком обавијене шуме.
Неокрзнут, окренуо сам се потрбушке на лево и једном
малом увалом наставио да тонем у све већу невиђелицу.
Негде у тој чаури мрака, на том самотном беспућу, опхрвао
ме сан. To ј е био прави мелем моме уморном телу и
узнемиреној души.   само праскозорје пробудила ме
жестока паљба и то баш из правца где је требало да се
састанем са Душком. Кроз густо шибље јазбине, према
јутарњем небу, видео сам светлосна зрна како парају
узвишицом. „Неко их је вероватно одао“ - помислио сам
гневно.   том су се чули појединачни, испрекидани пуцњи.
И з а к о п р е н е м р а к а , Ш д е о .
15
„То сигурно туку рањене“ , прострујало је мозгом. С
револтом и с оним вечно присутним инстиктом за
самоодржање, решио сам да се прикрадам од жбуна до
жбуна у правцу рефлектора из Трста. Кад сам се испео на
једну шумовиту узвишицу, угледао сам војнике - граничаре
како се шећу по суседном брду. Одмах сам схватио да је ту
негде граница што ме неизмерно обрадовало. Ноћу сам се
привукао низ шумовиту косу на отприлике 200 метара од
карауле. Одатле сам помно мотрио како мењају стражу.
Стражарска места била су око 200 метара једно од другог.
Чинило ми се да је ту немогуће проћи неопажено, обзиром
на потезна звонца и нагазне мине о којима ми је причао
Васиљевић „Чачак“ у болници. Срећом вучјака нисам ни
видео ни њихов лавеж чуо. Идућа ноћ је била помамна.
Киша је падала библијски, громови парали небом и шумом,
а карауле дрхтале у светлости муња као аветни споменици
људске свирепости.   том временском урнебесу, привукао
сам се вучји на леву страну најближе карауле. Кад се
смењивала стража кренуо сам за њом неопажено до на пола
пута између каралуле и првог стражарског места. Онда сам
легао на земљу, јер у непрозирној тмини што ближе тлу то
се боље види. Тако бауљајући наишаосам на две жице. Ј едва
сам их назрео у тој гробној помрчини. Из разговора са
„Чачком“ знао сам да је једна везана за нагазну мину, a
друга за потезно звонце. Пипајући, осетио сам да се лако
могу провући испод њих. Најпре сам пребацио геверку, a
онда потрбушке преко мрачне границе. Нисам био сигуран
да ли су то једине жице, пасам наставиода бауљам још неко
време. Кад сам се уверио да их нема, усправио сам се и
најбржим кораком који ми је дозвољавала преостала снага,
настојао да се што више удаљим од караула. Кад сам се
уверио да сам далеко од границе, пао сам на колена под
туђим небом, на туђем тлу, у туђем свету, да се захвалим
Господу што ме спасао сигурне смрти од руку мојих
сународника. To ј е била моја нај усрднија молитва
Свевишњем.
Д. Рајковић
Епилог у наредном броју
16 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш
- С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и -
П Е Т А Р I К А О Д У Х О В Н И В О Ђ А
Петар I Петровић- Његош остаје јединствена више
димензионална личност каква се у нашој историји није
појавила ни прије ни послије њега.
Овакав закључак није олако донесен кад се има на
уму следеће: то је био господар што се скоро пола стољећа
није повијао под теретом владалачких обавеза. У спјешноје
руководио унутар земље сређујући све међуплеменске или
браственичке нетрпељивости снагом ријечи која је увијек
заснивана на оноликој моћи колика је била довољна да
освоји срца оних којима је упућивана. Није познато да је
икад иза његових ријечи стајала физичка сила.
  личном обраћању, а оно је било често, или у
писменом, преко посл аница као особитог писаног књижевног
облика који није ни писмо, ни бесједа, ни проглас већ и
једно и друго и треће, и још више од тога, некаква морална
обавеза која нијесамо давала вјеру људима даје то тако него
им дубоко у срце усађивала убеђење да никако другачије и
не може бити, наступао је одмјерено и промишљено.
Свака страна у спору, макар он раније имао и крвави
епилог, налазила је у његовим риј ечима нај већег
заштитника, а исход свега је братско зближавање.
Колика је душевна снага тих његових надахнутих
ријечи била јасније је кад се прозове историја и сазна да и
није имало никаквих полицијских или других органа који
би посједовали моћ принуде. А без тога владати (међу
неписменим и гладним горштацима који нијесу жалили да
убију, а ни умјели размишљати да ће бити убијени, који су
имали своје данас без сигурног сјутра, сав иметак у слабо
обрађеној врчужици усред голог камењара и колибици
покрај које су са жбуња, у недостатку паше, брстиле
малобројне овце, козе и говеда, што је био једини иметак и
извор зараде) било је надчовјечански тешко. Како наћи
правду тамо гдје је природа својом шкртошћу створила
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 17
неправду, како се поставити а да свак буде коликогод
задовољан? To се као питање могло најчешће наметати
Владици Петру I уз вјечну будност над слободом за којом
су посезали стољећима туђински освајачи.
Требало је налазити праву ријеч и употријебити је
на правом мјесту, али тако да она буде дубоко усисана у
душу, да опије неким чудним осјећањем, да се вјечно настани
у тим људима и да отуда стално опомиње: „Волите оно што
је добро... He волите свој гријех.“ 1
У коликосу, а и то ријетко, његове ријечи наилазиле
на моментални отпор, он би убрзо био савладан од стране
самих оних те су га пружали баш зато што на супрот томе
отпору није стајала принуда.
Прирођено је људском роду да се на притисак даје
отпор, али је истотако природно дасе без бојазни од отпора
притисак врши над другима, поготово ако то условљавају
потребе за самоодржавањем.
Црна Гора из доба Петра I, по свему судећи, није
сматрана државом која се организује као апарат насиља него
као вишеплеменска заједница са вољеном тежњом да јој се
доприноси попут своје породице и да се брани њена „чест“
као и своја лична,
Отуда и Законик из његовог времена није имао снагу
правног акта иза кога би стајала сигурна санкција, већ је
схваћан као морална обавеза добровољно прихваћена од
свих и као таква требала бити преношена на млађе; управо
као неки скуп правила која би било неопростива срамота не
поштовати.
Он, прематоме, није прихваћен збогстраха од одмазде
већ из жеље дасвак знаштај е заједну државу неопходно да
би тако бранећи част свога народа бранио и своју.
Нијесу никаквим наредбама позивани ти сиромашни
тежаци даратују, негосусамо обавјештавани путем гласника
о потреби одбране земље а одлазак и сврставање у јединице
које је увијек, по жељи народа, предводио Петар I била је
само добра воља.
Изостајање није значило само личну срамоту него и
нешто више од тога - рушење свих моралних обличја те
неписанеетике којајетакозаживјела удушамаљуди његова
времена.
18 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Погинути, па чак и изгубити породицу, пред таквим
чином неодласка у борбу чинилосе том материјално слабом,
а духовно великом човјеку маленим.
Изгледало је као да је свак у себи носио на једном
крају опомену због Вука (и његове у народу вјековима
истицане издаје, пред којом се преслишавао) и Милоша
Обилића, у чијем се лику уображавао.
Отуда је и разумљив успјешан отпор Црногораца
Турцима за вријеме Владике Петра I кад није било ни једне
борбе која се није претворила у побједу.
Тако је схватљив и онако жесток отпор Французима
уз побједе над њимате ослобађање Боке и успјешне борбе до
самих зидина Дубровника. 2
Ако се зна да је све ово постизано уз истинску
вјерску толеранцију без обзира да ли је у питању источни
обред, или западни, који се појављивао измијешан на терену
Боке и будванског приморја3, онда се мора признати да су
ријечи Петра I заиста имале нешто феноменално и
натприродно.
И једни и други сматрали су га свецем па се и данас
на терену (нпр. у Конавлима, међу католичким живљем)
кроз разговорчује то наглашавање „кад је св. Петар Цетињски
поћерао Французе“ или се помињу његове поуке уз неко
особито признавање.
Зађе ли се дубље у историјска збивања тога времена,
све постаје далеко јасније и разумљивије.
Вјерници било којег опредељења су се на овај начин
саживјели са таквим обликом међусобног уважавања да је
различит начин богослужења сматран само разноликим
обраћањем заједничкој вишој сили.
Под тим утицајем и данас у црногорском приморју
има храмова у којима су одржавана два обреда (источни и
западни). Такав је пример на приморју Спича (Сутомора)
гдје у три цркве постоје по два олтара у којима се упоредо
обраћају Богу и православни и католици. 4
Петар I је, дакле, био не само владалац него и
истински духовни вођа чија је одмјерена и снажна ријеч
имала особити ефекат. Она није фарбана демагогијом
ласкавог државника што жели већи уплив код народа, нити
пак строгошћу иза које стоје репресије већ зрачила
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 19
једноставношћу и неким својеврсним начином дјелован>а
доводиласаговорника дозаједничког закључка који би водио
ка истом циљу.
Његова писма, а особито посланице као посебан
књижевни облик, рекло би се на први поглед дасу монолози
(јер се дописним путем обраћа народу износећи му тако свој
став) али, у ствари, то су дијалози у свој својој пуноћи и
савршености, где се јавља ријеч и друге стране. Управо
понекад би се могло помислити, кад се стварно читалац
унесе у текст, дачује и ону другу страну саговорникову која
изражава унутрашње осјећаје преко плача, бола, туге, љутње
или пак, радости. Чује глас који је поистовећен са употребом
народних ријечи у јасноћи свакодневнице.
Ни као владалац, бавећи се државничким пословима,
ни као духовни вођа, бавећи се свештеничким позивом, ни
као пјесник са надареном епском снагом, ни као свестрано
образована личност, (обзиром на служење великим бројем
језика) никад није одскакао од оне тихоће, смирености и
скромности којом се одликују само особито талентоване и
образоване личности.
Повјерење које је код свих имао, као и општа
популарност чиме се одликовао само су га у поступцима
поводиле за старом хришћанском мудрошћу: „Не учини
другоме што не би желио да други учини теби.“
Као такав могао је једино и да стекне светитељско
признање и ореол, што му је одиста и припадао.
Као свјетовни вођа мале Црне Горе и као духовни
предводник далеко веће територије (од које је један дио био
под туђином) руководио се начелом да увијек треба помоћи
невољноме без обзира на вјерску припадност.
По његовом схватању ако није било другог излаза
онда је оправдано насилницима дати отпор а не им ропски
поднешењем омогућити да шире своје израбљивачке
интересе. 3
Држећи се старе хришћанске мудрости: „ Честит
човјек је нај благородније дјело Божиј е“ , он ј е то
продубљивао, и поистовјећујући истински своје и народне
интересе, налазиоу томе главни вид душевног задовољства.
„Такав човјек, који изгледа да жртвује сваког
тренуткасвоје личнеинтересе мора даје уствари најсрећнији
човјек на свијету.“
20 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
Да би у томе успио, постао је господр над својим
осјећањима, a то је могао само до танчина познавајући себе
па свој народ. При томе као да се држао оне античке мисли
са делфинског пророчишта „Упознај самог себе.“ Зато је и
успјевао да лоше навике у народу замијени новим које ће
бити на највећим висинама етике.
Тој е могао постићи ј ерј е чврсто вјеровао да може a
онај може који мисли да може... онај који мисли да не
може, тај не може и кад може.“ 6
На борбу се одлучивао кад није било другог излаза и
кад су код Турака као освајача и главних насилника биле
неважеће све молбе за решавање спорова мирним путем.
Кад се то има на уму, онда је потпуно ј асно да су му
погледи на правом путу и даје савршен склад између његове
хришћанске логике као духовника и свјетовних потреба
које су му се као господару ове мале земље наметале.
Срећна је околност што је Црна Гора његова времена
живј ела у благостању сиромаштва, ако би се тако
фигуративноизразили, па није ни било класне подвојености,
која би повећавала међусобне размирице, а Цетињска
митрополија начелу са њим нијеимала ма каквих претензија
за имовинским издвајањем изван просјека становништва.
To јој је давало низ предности и зближавало ј е још
више у заједничким подухватима са народом.
Црква се овдје, према томе, имовински налазила на
почетничким позицијама хришћанства, а у погледу теорије
о „трпљен>у“ еволуирала у позитивном смислу развиј ајући
је у неки вид програма за народно ослобођење са пуним
поштовањем равноправности свих националности и
вјероисповести у начелу да смо „сви пред Богом ј еднаки“ и
да треба постојати међусобно разумијевање, прихватања и
опраштања као потврда таквог начела.
Ширећи видике у овом смислу Петар I као духовни
вођа је нашао заједничко гледиште са народом па га је, у
свјетовном погледу као владар, везивао уз нужностдасве
треба решавати заједничким снагама те и да отпор према
освајачу буде здружен, аодговорности опште.
Такав духовни вођаса великом мисаоном и моралном
снагом, дајући личним примјером потврду својих гледишта,
могао је бити и успјешан свјетовни предводник народа.
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 21
Стога је разумљиво гдје су били извори те изузетне
духовне величине која је са голоруким људством успјешно
одолијевала непријатељским нападима. И не само то него,
као што смо видјели, црногорска територија се у његовом
добу знатно проширила.
П Р И В А Т Н И Ж И В О Т П Е Т Р А I
И Л И Ч Н И М О Р А Л Н И П Р И М Ј Е Р И
И поредтогаштоје уобичајено дасе приватни живот
ма кога ствараоца и у било којем облику занимања обично
занемарује из разумљивих гледиштајерсе не сматра важним
за науку, ипакје то у овом случају немогуће (а и неосновано
би било) заобићи из два разлогаа: Прво, Владика Петар I је
као што се зна био водећа духовна личност па је са тог
положаја служио узорно осталим монасима и црквеним
достојанственицима, и друго (слично овоме) као свјетовна
особа и владар морао је давати примјер који се од њега
(обзиром навладарски положај и тадашње прилике у Црној
Гори) основано тражио.
Сем тога, на залажење у његов приватни живот нас
обавезује и сазнање да је био најсвестранија личност
црногорске историје кад се упореде прилике из краја 18. и
почетка 19. вијека, те и највећа међународна превирања у
Европи и свијету како на политичком тако и на економском
плану.
Према томе, лична биографија Петра I као свјетовне,
духовне и књижевне личости не може се заобићи; напротив
потребноје истаћи основне чињенице, тим више што његова
етичка моћ ријечи није разумљива издвојена изван личних
примјера.
Рођен је вјероватно око 1748. године у Његушима. 7
Нијесу пронађени подаци о његовом мирском имену. Можда
је узрок њиховој загубљености и тај што је замонашен у
десетој години те добивши ново име Петар као такав и
остаје. Кад би се пронашлисигурни подаци о години рођења8,
онда би се и његово прво име вјероватно сазнало.
Боравећи у Русији (четири године) на школовање
враћа се са 19 или 20 година код митроплита Саве, гдје
22 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
обавља свештенички посао и постаје архимандрит, да би од
1782., послије Савине смрти, као врло образованаи искусна
личност преузео управу у Црној Гори.
Свјестан своје ј езичке даровитости и одлика
катунског говора(који је могао научитии од мајке Анђелије,
такође Катуњанке из Б ајица из породице Мартиновића) ту
је предност лако користио међу саплеменицима и осталим
Црногорцима говорно се поистовећујући са њима.
  приватном животу то је значило блискост са
осталим становништвом, а у одијевању (сем што је било
свештеничко) није се скоро разликовао.
Прехраном се није такође много издвајао, а више је
спремана посна из вјерских разлога.
Од такве скромности и смирености као духовника
који смјерно обавља вјерске обреде сабрано је прелазио и на
обављање државничких послова.
Свака његова свјетовна одлука поистовећивала се са
народном вољом и тек по усвајању од стране Скупштине
виђенијих људи, уз уважавање мишљења народа по
племенима, ступала је у живот.
  борбу је ишао са осталим Црногорцима, али с
разликом од других војсковођа одлука му није схваћана као
наредба него као жеља „а из главе цијела народа“ што би
његов насљедник и творац Горског Вијенца рекао.
Посмирености која га је красила и давала му особито
уважавање могао би се извући погрешан закључак да је
олако прихваћао све невоље што су падале на њега и његову
малу државу којој се на челу налазио.
Прије сваке одлуке или размишљања о њој у себи је
преслишавао улогу оне друге (супротне) стране, тражио
путеве заобилаза од конфликата, трагао за вјерским
правилима, моралном анализом урањао у бит предмета који
се налазио пред њим и тек, иза свестраног сагледавања
узрочно-посљедичних веза, доносио своје мишљење.
Тако је „Многу... горку чашу попио, многи... комад
сузом топио9док би повучен у тишини сјенке манастирске
ћелије тражио начина како дасе постави. Али, ни тај његов
став не би био категоричан и увијек је имао спремности да
га коригује и подвргне под утицај већине, сем ако би се то
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 23
косило са основама етике а тиме и правде и достојанства
коју та већина не би разумјела(што серијетко кад дешавало).
К а д б и н а с т а л а и т а к в а с л у ч а ј н о с т , о н д а с е
п р и х в а ћ а о п о с л а о к о у р а з у м и ј е в а њ а и к а н а л и с а њ а
с т в а р и п р а в и м т о к о в и м а .
Ако је одлазио у борбу од оружја је обично носио
сабљу10, а ни одијелом готово да није одударао од осталих
црногорскихсвештеника који су кретали наратно поприште.
Ради лакшег схватања истицане тврдње да је, личним
присуством, достојанственим изгледом и снагом ријечи,
уливао особито поштовање ваља навести мишљење његовог
ратног супарника - француског пуковника Виале, који је
забележио: „Био је високог и дивног стаса и изванредне
љепоте, имао је врло дугачку браду, држање му је било тако
достојанствено да је натурало поштовање (reveration). Био
је мршав и углађен и не самоштоје био милостив, већ је био
до услужности предусретљив премасвакоме, ко му се јављао,
па ма ко то био. Он је знао добро италијански, њемачки и
руски.. енглески и.. француски...“
Семтогаштоје водиои велику приватну преписку са
културним радницима свога времена (између осталих са
Доситејем и Соларићем), био је стални читалац Вуковог
забавника „Даница“ и имао богату библиотеку са
евиденцијом књига којасе данас чува у згради Биљарде на
Цетињу. He зна се тачно колико је било примјерака, али
према евидентном броју 423 јасно је да их је морало бити
толико, а вјероватно и више.
Од домаћих писаца заступљени су Ј . Вујић, Ј. Рајић,
1Гундулић, П. Соларићитд. Семтогаобиманјеи број књига
на руском, грчком, њемачком, италијанском, латинском,
енглеском и француском. Ту су поразврстаности књижевна,
филозофска, географскаиисторијска дјела, аимаи путописа,
граматика страних језика и више речника.
Обзиром да је на Цетињу поред осталих читан и
бечки лист „Српске новине“ а било је и више претплатника
на Вуков речник, као и да су у Црној Гори тада читане
народне пјесме из Вукових збирки, очито је да је цетињски
манастир са Петром I био и практично културно средиште.
Он се лично залагао за што масовније описмењавање и
24 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
културно уздизање црногорске младежи, постављајући им
се тако као учитељ.
Прво су проучавали књиге потребне за богослужење,
а онда се, уз њихово интересовање, ширио и круг знања из
свјетовне литературе.
Преводио им је и објашњавао разне црквене и друге
мање п о з н а т е р и је ч и , успјешно налазећи одговорајући израз
насрпскохрватскомјезику. Током поучавања, каои усваком
приватном разговору, успијевао је да буде што јаснији,
знајући да све оно што није разумљиво нико и не може
жељети.
П О С Л А Н И Ц Е К А О С П Е Ц И Ф И Ч А Н
К Њ И Ж Е В Н И О Б Л И К
Овај својеврстан књижевни облик - Посланице Петра
I „настале су као одраз посебних животних околности у
којима су се налазила црногорска племена“ током друге
половине 18. и прве три деценије 19. вијека. Њихов назив
опште је прихваћен коначно послије 1935. године, кад их је
у издању Цетињског историјског друштва систематизирао
Душан Вуксан, зачијесеимеи везује први путупотријебљен
овакав назив.
Како посланице нијесу у буквалном смислу ријечи
неки издвојени књижевни облик, обзиром на начин писања
и на њихову садржајност, оне ту специфичност заслужују.
To, свакако, из разлога што оне нијесу ни бесједе,
иако у њима има бесједништва, ни писма, иако имају нечега
заједничког са њима, а још мање службена преписка.
Помало су обојене (али само у скромним и
неупадљивим нијансама) свим тим, међутим њихова пуноћа
има најјачи акценат у ненаметљивој моралној филозофији,
гдје се на најприхватљивији начин могу примити и код
народаисфилтрирати доброчинствои уразумљеност у свакој
ситуацији као најљепше етичке врлине човјека.
Намеће се уобичајена подјела на опште и посебне
посланице. Опште се односе на читав народ Црне Горе и
Брда, а каткад и шире, а посебно на поједина племена и
нахије.
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т н П е т а р Ц е т и њ с к и 25
Сачувано их је неколико у којима би се рекло да је
обраћање појединцима, но кад се види њихов садржај онда
постаје јасно да и оне посредно могу имати вишеличну
намјену.
Структура већег броја посланица је шематизирана.
Ту су на уводном дијелу налази обраћање (коме је
намијењена) а онда, иза почетка наступа изношење главног
мотива ради којег се пише, затим лично мишљење о свему
томе и предлог за решење са поздравом.
Ј езичку јединственост код већинечине само почетни
и завршни дио и писани су језиком, који, иако разумљив
ипак није чисто народни док су остали дјелови писани
искључиво народним.
Ово је први и јединствен примјер да један црквени
поглавар тога времена пише народним језиком или, какото
вели Д, Вуксан11 први и једини наш човјек, који је на
крају 18. вијека писао чистим народним језиком... “
Заиста, писати народним језиком на више од пола
стољећа прије Вуковско -Гајевске језичке реформе (те тако
бити њихов далеки претеча) то је својеврстан феномен.
Тај феномен постаје још већи кад се зна да је у
питању висока црквена личност у звању митрополита.
Намеће се тумачење да је то народно обраћање
проистекло из свјетовних тежњи за зближавањем и
уједињењем црногорског народа издијељеног на нахије и
племена, што има основа, али не и потпуну потврду која
лежи више у моралној скромности неиздвајања од осталих
„обичних“ људи а у духу етичких норми хришћанске науке
из периода њених почетничких времена.
To се приближено нашем свјетовном схватању може
разумјети у појму да највеће савршенство почива у
једноставности.
Вишедимензијалност посланица као и њиховог
„сочинитеља“ лежи у схватању Петра I да „људима у већини
прилика није довољно објаснити само једну ствар, да у њу
вјерују, илида вас послушају, говорити само њиховој памети;
но им се ваља обратити и срцу, њиховом осјећању...“
Зато су посланице, сем своје наизглед моменталне
намјене одржавања слоге, јединства, разумијевања и
кристалисања заједничких родољубивих идеала и узвишених
26 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
осјећаја људске етике имале самим стилским прилазом у
духу народног језика и високе књижевне атрибуте који већ
два стољећа зраче својом духовном чистотом, што је одлика
само великих књижевних остварења. Отуда, какоторече
Богдан Поповић, то велико преимућство књижевности која
вас убиједи кад вам нешто каже, поведе кад вас убиједи, и
оспособи кад вас поведе, да пођете онамо куд вас води...“
Тешко би какве друге ријечи у свом изражајном
склопу могле бити пренесене и по свим крајевима
примјењиве као ове за дефиницију посланица Петра I.
Преко њих су сви они којима су упућиване могли
оплеменити своју душу дубоко разумијевајући и осјећајући
разлоге да би за тим разлозима и пошли, без обзира на све
тешкоће које могу да се нађу пред њима, јер као што се зна
од давнина велики циљеви имају велике идеале а они вуку
напријед без узмака. Губљење тих идеала значи и сопствени
губитак и крах те, како Крањчевић рече у „Мојсију ... “ И
умријети ти ћеш кад у идеале своје почнеш сумњати.“
Ту суздржљивост која је путем посланица дојила
горштачке душе, тај залет за правдом без осветољубља
какав је потстицала жарка љубав према народу и отаџбини
и тај немјериви занос у исправност сваке његове ријечи
имао је магнетну снагу привлачења и уједињавања каква се
ни из близа не може назрети у ма ком покличу, прогласу
или позиву на отпор од Антике до данас.
Има бриљантних књижевних умотворина заођенутих
у стилски најдотјераније рухо и задахнутих идејама
слободоумљаи родољубља, али ни један њихов стваралац до
наших дана није успијевао да оствари ефекте такве снаге у
којима би била садржана и општа, истинска жеља за
благостањем које у границама човјечности и разума треба
да има и уразумљени противник.
Коликоје моћнаиетички садржајнасвакаријеч, у ма
којој од посланица, таман је толико згускута и свака
реченица па и издвојена из контекста не би губила моралну
потпору ни стилску сентециозност и љепоту.
Свака од тих ријечи и реченица је и данас (послије
скоро два стољећа) разумљива и блиска широким народним
слој евима, а исто тако и недостижно велика оним
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 27
високообразованим и склоним дубљој анализи у било ком
виду.
Дакле,свака уз својуједноставностимаи изванредну
сложеност и дубину са основном, магичном, поруком да
чистота савјести даје чистоту живота као прве и једине
карике међуљудског дружења на путу ка савршенству
човјечанства као вјечном циљу.
Изгледа да из посланица Петра I чујемо поруку - не
буди оно што можеш бити већ оно што треба да будеш, тј.
не учини оно што можеш учинити већ оно што треба да
учиниш.
Значи, вјечна уздржљивост и обуздавање нагонског
и анималног уз ишроке видике разума био би на различите
начине изречен основни срок његових порука.
Ако би тражили стил у посланицама могли би одмах
речи даје то реализам у свој пуноћи, без обзира што је епоха
реализма наступила касније.
Али, овај реализам нема књижевне већ практично
животне претензије па, као такав.сасвом психоаналитичком
снагом остаје исти од писањапрвих до последњих посланица
у размаку од скоро пола столећа.
Стил посланица није позајмљен већ аутохтон, али
зато пунокрван и сочан без обзира што не подлијеже
манирима списатељства, јер има у првом реду практичне
сврхе поучавања и уразумљевања укомпоноване у етичке
норме хришћанске филозофије.
Бол Петра I у посланицама није извјештачен као бол
другог писца у свом дјелу, он је стваран и извире из дубине
његове бити, а и радости као и патње су поистовећене с
народом.
Он свој народ види као једнородну браћу а све људе
као вишеродну међу којимане треба да постоје, и по његовом
правом убјеђењу не могу ни постој ати, разлике ако се држе
правде и истине а тиме и јединственог морала.
У вијек је имао на уму да морал у својој суштини има
исте поставке а да су сва руха у која се због разних тежњи,
предрасуда и идеологиј а заодиј ева само празне и
тенденциозне форме без садржаја пуноће.
Пишући посланице народу, било у оквиру границе
своје земље или шире, истовремено тежи и да уразуми
28 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
противнике па и они могу наћи у њима велике етичке
поруке.
Обраћајући се пред ратним сукобима својим путем
посланица, он се обраћа и замолбеним писмима
непријатељима да се избјегне сукоб и крвопролиће.
Отуда ј е, свакако, ј асниј а раниј е изречена
констатација да је Владика Петар I и путем личних сусрета
и путем посланица или писма имао неку особиту, скоро
необјашњиву духовну снагу, која је и уразумљивала и
оплемењивала, а због своје присности и присутности у
душама народа била већаод свих обликаи путева на каквима
се заснивају владалачки ауторитети.
Из такве величине духа, из таквог непресушног извора
доброте и доброчинства морала је проистећи и књижевно-
филозофскаспецифичност посланицаса вјечном свјежином
поука које не застаријевају поред свих производно-
материјалних и духовних остварења данашњег (како се
обично, иако нетачно, каже) савременог човјека, јер духовна
савременост је знатно старија од данашњице.
Посланице Петра I као непроцењиво благо за
проучавање скоро пола стољећа бурне црногорске историје
и духовног стремљења народа нажалост нијесу све сачуване.
  Цетињском архиву чува се око 270 док је у разним
часописимастаријегдатумаобјављено вишеодједне стотине.
Сигурно је да их има још знатан број по старијим
часописима и листовима, а од оних у Цетињском архиву
педесетак ј е, због велике оштећености, готово
неупотребљиво.
Такође се може поуздано тврдити да се један број
посланица чува по племенима и нахијама.
Њихови власници их не дозвољавају на увид и
склањају као ријетку старину, тим више што је од времена
кад ј е извршено канонско проглашење Петра I за светитеља
протеклих 150 година те се чувају ка изузетне реликвије.
Од великог би значаја за познавање црногорске
културе тога доба било кад би их нека овдашња научна
институција комплетирала, разврсталаи штампала асвакако
да би за то била најпозванија ЦАНУ са својим научно-
истраживачким тимом.
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 29
М О Р А Л Н Е П О У К Е П О С Л А Н И Ц А У С М Ј Е Р Е Н Е Н А
П О С Т И   А Њ Е С Л О Г Е И Ј Е Д И Н С Т В А
Живећи под изузетно тешким условима, наоголелом,
скоро беживотном кршу, са маленим економским
могућностима, становници Црне Горе су кроз стољећа
ограничили своје материјалне потребе у оквиру минималних
захтјева, на тзв, основно физичко преживљавање.
To их је приморавало да се ослањају једни на друге и
да у тој тесној, готово родовској, међусобној повезаности
чине једни другима услуге од животног значаја.
Такав начин живота у међусобном помагању рађао је
доброчинство као једну од основних моралних норми, које
је прешло у традицију и његовало се с кољена на кољено.
Но ти тешки животни услови довели су и до рађања
друге, несрећне, карактернецрте којасе такође генерацијски
наслеђивала, атој е чињење зла.
Ово је проистекло из тежње да се од стране једног
рода или племена прошире животни простори на рачун
другога да би се тако обезбједиле боље основе за опстанак.
Из тог отимања проистекла је ова друга црта која је
изродила осветољубље и уз ону прву стварала неко неписано
начело: „Добро за добро а зло за зло.“
Тако су упоредо са животом ових горштака срастале
двије сасвим опречне обичајне линије које су водиле из
једне у другу крајност, адај е увијек постојала опасност од
надјачавања оне лоше.
Истина, сви они који су у пламенима и нахијама били
више везани уз ову прву карактерну линију те води ка
доброчинству унапријед су (без обзира били писменм или
не) изграђивали једну своју моралну филозофију коју ни
пред искушењима физичког нестанка нијесу напуштали.
Тиме су постали најјача протутежа онимасасупротне стране
линије.
Свјесни да је једини пут општег опстанка, па и
очувања личне и имовинске слободе чињење добрих дјела, у
првом реду самоконтроле и општег праштања (до крајњих
могућих граница), они су били основнамеђуплеменскаспона
и главни ослонац у стварању црногорске државности.
30 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о и Г
Петар I као поборник правдољубља знао је да једино
истинску подршку свом владалачком дјеловању може имати
од таквих људи, па је успијевао да их окупља и повезује.
Они су били у неку руку и први тумачи његових
моралних порука, које су биле заодјенуте како људским
тако и државничким те тиме општенародним интересима.
Под том вјечном опсесијом да добро превагне над
злом, те да се остварује мир и повјерење међу људима он је
и писао посланице, као што је под истим мотивом стварана
и законска стега и први Црногрски законик, а такође и
његове пјесме а тиме је био прожет и сав његов стваралачки
рад.
Отуда су моралне поуке у посланицама и главне
поруке како се опходи да би се што часније преживјело.
Посланице, као што је раније речено, нијесу неке
одређене лекције по којима би се морало поступити како не
би дошло до физичке принуде, јер такве принуде није ни
било.
Оне су могле и да се не поштују и не проводе у живот
јер није постојао никакав државни гарант за њихово
провођење у дјело. Њих је могла провести само добра воља;
створити је код овог горштачког народа није било лако.
Поуке у посланицама морале су заћи дубоко у бит
оних којима су упућиване, такорећи прирасти за њихово
срце и лебдјети им стално пред очима.
Путем њих се уразумиј евало становништво,
схватајући дадолазе од особекојасе истински, непристрасно
и дубоко људски и старатељски опходи према њима.
Може се поставити поуздана претпоставка да се по
њима не би поступало онако масовно и вољно да је постојала
ма каква сила или притисак за њихово провођење у дјело.
Обзиром да им је аутор био свештено лице напајано
изворним принципима хришћанске филозофије, он се, ни
под условом да је могао, никад не би приклањао употреби
силе за њихово провођење.
Нема ни једне посланице, од свих које су сачуване, да
се на директан или индиректан начин не говори ои миру,
слози, љубави и разумијевању међу људима, о доброчинству
ма према коме то било - једном речју о правдољубљу без
обзира ко је у питању.
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 31
Но, свакако је најбоље покушати неке од тих поука
издвојити иако је то врло тешко без контекста у којем се
налазе.
Посланица Морачанимаи Ускоцима12сва је испуњена
моралним поукама и истинском молбом да, „мирно живе“ ,
„пакости и зло не чине“ , „сиромаха не разуре“ и не изагнају
а онда једно дубоко људско саосећање са човјеком који ће
„због њих да пође без стрва“ што је још теже и жалосније
кад се зна да ,драни не само своју чељад, него и братину
сирочад.“
Зар и данас, на удаљености од око двјеста година
можемо да останемо равнодушни према таквим ријечима,
зар нас не подиђе ј еза, пренесемо се у то вријеме,
поистовјетимо га са могућим садашњим или могућим
будућим и с неком чудном бојажљивошћу трагамо за
исходом, или како обично кажемо, расплетом радње.
Ко према таквим осјећањима може остати миран,
каква је то звјерка у људском бићу да не би посустала пред
схватањем тих разлога и која (па макар и полу дивља
дружина) не би поистовјетила себе са положајем овог
„сиромаха“ коме се чини неправда.
Ако покушамо заћи у душу тих којима је посланица
упућена, односно уже речено, у душу оних што то наводе,
јавља се одговор - то је само за то што је имао неке погодбе
с Турцима у трговинском погледу. Због окорелости
племенских обичаја ово је сматрано готово издајом јер са
Турчином нема ни мјере ни вјере као да се добија тупоумни
племенски одговор.
Али оне његове ријечи са свом снагом и
језгровитошћу, са свом силином удара који дубоко у срцу
засијеца за трен распрешују горштачку охолост.
  души им стварају празнину немир и некакав
особити страх не само од проклетства као једине одмазде
која се помиње већ од срамоте која ће бити међу својим
саплеменицима и тежа и убитачнија, а зар веће „бруке и
грдилах“ како би рекао пјесник Горског Вијенца, може
бити од попријеког погледа, од презира као опште казне.
  тај вакум душевне бездушности уселиће се мир кад
се препусти овом „сиромаху“ да „храни не само своју чељад,
него и братину сирочад.“
32 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Тада.кад се „прођу од његаи његове напасти“ осјетит
ће колико лакше дишу, какво су велико дјело човјекољубља
учинили, колико су сабранији и јачи, колико је њихов глас
међу људимапунији - признатији, колико поглед бистрији,
а прочишћеност (што би рекао Аристотел катарза) душе
успјешнија.
Овдје ј е, дакле, прво бојазан од људске казне
пријекора, којасе рекло би се одмах намеће и не попушта ма
гдје човјек био, а и сан ће бити немаран од помисли на н>у,
од страха пред њеном моћи која је ненадвладива а коју
морализатори најкраће савјешћу називају.
Помисао на божију казну је необјашњива јер се та
казнаовдјеи не предвиђа већсамо каже ко „неће послушати“
да је „у Господа Бога проклет“ , па се она поистовјећује са
оном првом људском казном општег презира; јер, другим
ријечима шта је проклетство него презир.
Тако је божија казна већ у функцији људске, а код
прекршиоца се она може и даље протезати и нешто
имагинативно што ће му роварити у потсвијести.
„Правима и послушнима“ помоћ од Бога биће у
помоћи од људи при свакидашњој предусетљивости или
пак у жељи за њом макар она и не могла бити испуњена, јер
ако неко истински осјећа у жељи да помогне, па и ако није
моћан, он је већ извршио добро дјело у самом покушају.
  „Горском Вијенцу“ владика Данило каже: „да
икога има у свијету, да пожали к’о да би помога.“
To потврђује да је и морална помоћ често била и
остала некако скоро равна оној материјалној, физичкој a
каткад и снажнија у представи нормалног људског бића.
И под претпоставком да ствар овог сиромаха није
била позитивно ријешена, да му је и „земља отета“ он би и
ту „напаст“ лакше могао издржавати јер је осјетио дубоко
људско поистовјећивање са његовом ситуацијом у схватању
неправде која га тишти.
На крају пођимо и од још једне претпоставке.
Кад би затакав случај било државнички припријећено
онима којима је посланица насловљена да ће бити строго
кажњени ако не изврше предложено, они би се нашли у
улози да бирају и одмјетавају које им се више исплати,
значи већ би имали олакшицу знајући величину казне.
33
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и
Међутим, ова друга одмазда (или што би се
правничким језиком рекло санкција) има тежу позадину.
Онане постајесамоказнајавног мњења већсанкцијасавјести,
нека врста самокажњавања, самоиспаштања, нешто чега се
не би могли ослободити.
Но и у ово случају као и у сваком другом током
полувјековне владавине Петра I била је искључена и свака
помисао од ма какве физичке казне.
Санкције су биле, у ствари, попут ове из наведене
посланице и заиста су имале далеко већу и јачу снагу него и
Законска стега и Црногорски законик, о којима је већ
говорено и који су у доба његове владавине чинили скоро
само неко формално обиљежје црногорске државности.
Као дај е начелоиз библијских порука „Ко кажњава
бит ће кажњен“ по његовом тумачењу налазило пуноћу у
томе што ће му све бити „проклетно и злосрећно“ те му ни
сврха живота неће имати правих разлога.
Он не полази од тога да ваља ропски подносити
тешкоће (како би се постигло некакво душевно наслађе иза
свега), већ да треба исцрпсти све могуће начине да би се
људским путем очовјечени човјек поистовјетио и пренио
неки конкретан случај на себе, чиме би се ваздигао у више
сфере часности и тако отресао натруне које му
егоцентричност и похота приљепљују.
  поукамаје Петар I, каошто видјесмо, и саосјећајник
и подржавалац правде, педагог и учитељ а над свим филозоф
и тумач људске етике која проистиче из сталне физичке
потребе живота.
Решење насталих неспоразумаиз поменуте посланице
имашири друштвени значај, конкретно, тоје питање читаве
заједнице којој је упућенајер ће изатога „међусобом мирно
живјети“ , ато је предуслов да „један другом пакости зло не
чине.“
Живјети „међу собом мирно“ нормално је да им
намеће и потреба за самоопстанком.
Тако им је остављено да сами одлуче а опет казано
какоје боље јер ћесе натај начин, посредством разборитости,
међусобно испомагати и одупирати свим другим (спољним)
напастима које неће успјети уразумити, a то је најчешће
стална турска опасност.
34 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Да би успјели надвладати зло и живјећи у миру
лакше његовали доброчинство наглашава: „За то вас молим
и свакога страшнијем именом божијем заклињем“ , јер ако
се сјетимо почетка гдје рече: „Знате како сам вазда молио
вас и заклиња, да међусобом мирно живите и једно другом
пакост и зло не чините,“ онда је разумљиво да је ова
поновна молба имала и они призвук заклињања па се стиче
утисак како да даље опомиње: Та казна ће доћи због
међусобног неслагања што ће изазвати још веће зло за
читаву зједницу. Отуда ће свако ко ради обрнуто бити,
другим ријечима, непријатељ заједнице у којој живи.
И, иј то је најзначајније, сваки члан те људске
заједнице (у конкретном случају племена Морачана и
Ускока) види и без завршних ријечи да се ради о истинском
и заједничком доброљубљу свих. Ј ер, он се и у ово као и у
било којој ситуацији поставља очински праведно према
свакоме од њих,
Исто као што је јасна дубина етичке снаге сочинитеља
ове посланице онаједобриљантности одмјерљиваи у погледу
лексичко-стилске изражајности тако да ни једнаријеч није
сувишна, а никоја не би се у конкретном случају могла
надодати или надомјестити умјесто речене.
To условљава даседобија висок психички напон који
ће се вратити и стабилизовати у разумне границе тек по
поступку што he га условити избјегаван>е зла и вршење
великог моралног чина - доброчинства.
Иако уовој посалници ( атој е карактеристично и за
остале) њихов аутор (што је сасвим разумљиво) није имао
књижевно-умј етничке намјере, оне су се спонтаним
поступком писања у том виду такорећи саме од себе из
његове душе истакле. To им, управо, и повећава књижевну
вриједност.
Видљиво да су му реченице не само реско садржајне
већ и да ненатегнутои лакотеку даби им и најпробирљивији
критичар, паи они чију је умјетничко-естетску сујету тешко
задовољити, могли позавидјети.
Петар I више од свих цетињских митрополита уздиже
заставу мира, слоге и љубави међу народима да би тако, јаче
него ма каквим другим средствима тадашњице, могао
35
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и
постићи истинске циљеве народа - личну и имовинску
слободу и демократичност.
Ради бољег разумијевања, осјећа се обавезним да
упућује посланице и ван својих неутврђених државних
граница.
Нијесу то бојни покличи ратника за ослобођење из
којих провејава смишљена демагошка ријеч, то су скоро
исте брижне замолбе за обуздање злих им намјера и за
дружељубље уз равноправне комшиске односе.
To не значи, кад су због појачаног насиља од стране
освајача морали да се подижу у борбу д аби, без уобичајених
владалачких кликовања, народ с мањим еланом кретао у
окршаје - напротив, дешавало се обратно.
Но како су његове жеље трагања за добром, а не
поспјешивање сукоба то су и посланице прожете искључиво
тим тежњама.
Тако пише Ришњанима 13 с молбом да не дође до
ометања кумства које је проистекло као завршни чин неке
помире. Ј ер, како рече, да не долази до зађевица да се не
просипљу пријекорне и рђаве ријечи, с којих се опет зло
може догодити... него ето ви пресвети и предрагоцјени дар
милости божје: звање на кумство; примите га, не одреци те
се, да примите небесно благословље, које ви свијем од драга
срца желим и свакога молим..,“
На тај начин се наставља разговор који изгледа да је
обостран и да у њему сваки кога се он уопште тиче већ има
склад ан извор личних мисли те се уклапају у општу жељу за
живљењем какотодоликујеједној моралној чистоти људској
заједници.
Ни окорели зликовци, по њему, не заслужују да се
њихови домови и родбина растурју, што је био обичај у
црногорским племенима.
Из тих разлога шаље посланицу Паштровићима 14да
би сачували родитеље старе, ђецу луду и нејаку, која
крива ниј есу...“ што су њихови направили злочин
извршивши убиство.
По њемује тај злочин увећан и чињеницом што су све
своје оставили „на велике муке, да се скитају по туђијем
кућамаи улицама.“
36 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Стога моли „да не би... разурили те зидине од кућа
Сћепца Лукшина“ (оца зликоваца) и жито што је било
посијано, да не би потрли, и те несрећне старце да би
пуштили у те зидине ђегод живјети.“
Тиме жели да их уразуми и одагна од уцвијељене
породице неморални чин одмазде над недужном члановима
родбине одбјеглих убица.
Он саосјећа са породицама убијених, али и са
породицама убица, јер и једни и други као недужни имају
право на живот. Мир, односно даље нечињење међусобне
неправде, за њега је једини пут опстанка и етичко мјерило
вриједности. Зато, обоструко од свакога саплеменика, у
границама могућности, учествује на спашавању од још веће
несреће и каже: „Ви знате, да су премного зла Сћепца
Лукшина синови учинили; али се пак толико зло од похаре
и сијечења интраде и разура међах и жежења кућах и
осталијех штета никад није другому учинило, штоје њима
учињено...“
Да не би био схваћен као пристрасан, даље настваља:
Ј а не жалим њих, који су зло учинили, али ми је жао те
невољне старце и ту ђецу...“ итд.
Како би се избјегли дал>и сукоби, он је приморан и да
моли и заклиње трудећи се да се све сврши у духу људског
разума и у оквирима правде и морала.
Тако се даље рађају посланице разних садржаја,
порука и поука као што се ређају и драме народа коме се
упућују.
Црмничане 15поучава да их Турци не преваре и да се
држе заједно договора који су „од јединства и слоге међу
собом“ написали те, да не долази до појединачног мирења
како то не би било злоупотребљено јер, „ано не шћешће
Турци да се сви уједно миримо, како смо уједно и заратили,
ано сви уједно и заједно да се бранимо и гинемо и да се не
издајемо...“
Дакле, акосе не може постићи општи мир (закоји се
увијек из дубине своје бити залагао) онда, пошто другог
излаза нема, треба општи отпор.
Потребу за заједничким тражењем путева одбране
од напасти потврђује и примјером кад је преко појединачног
мира посјечено „на вјеру педесет Ровчана.“
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 37
Дубоко саосјећа са имовинском немаштином народа,
а особито кад је, какосе метафоричноизражава, 1б„годиште
од свашта тијесно и оскудно.
Овакостилизованом реченицом,у којој судо највећег
могућег набоја садржане све невоље које на овом, љети
узареном а затим мразовитом кршу чине климатске
непогодности, постиже много више.
Он не везе широким језичким крилатицама око тога
природног и вјечног проблема намаштине, нити обећава
било шта изван својих могућности које поистовећује са
народним, јер и сам, као и остали Црногорци, осјећа ту
несташицу.
He смијемо сметнути с ума да у том времену скоро
нико и није плаћао порез17а ово треба истаћи како не би
долазило до забуне услед непоистовјећености са временом
о коме је ријеч.
Према томе, пошто, као што ј е истакнуто, није
одударао од осталих а (држећи се филозофске мисли да
сажаљење не доводи до успјеха те да је саосјећање сасвим
други облик испољавања међусобних односа) он и не жели
то. Народ је, по његовој убијеђености, сиромашан кад није
јединствен у заједничкој одбрани те ако материјалне моћи
поистовјећује са духовним.
Отуда и није народ већ „годиште тијесно и
оскудно.“
Народ би био тек сиромашан ако не би уживао
слободу, ако би био гажен духовно па макар и да има све
материјалне изобиљности.
Као да породично разговара и брижно родитељски
савјетује, свјестан све одговорности својих ријечи, каткад
напомиње: „Ово ја вама и свакому осталому кажем, да се
који не превари да послијед не речете; јер ви нијесам у
вријеме казао.“ 18
Тиме је прво, наизглед, макнута његова лична
одговорност, но то је само привидно, јер је овим створена
особита психолошк а оптерећеност у очекив ању исход а ријечи
а код осталог свакога, (ко може самостално да одлучује под
тим околностима) јавља се посебна одговорност како се
уклопити у заједничке интересе видјевши их као своје.
38 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј е к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Видљиво је колико су снажне те ријечи, поготову
што су примјери из искуства показивали да је далеко
свестраније, дубље и шире сагледаваосва бременитазбивања
свога времена, те је каткад умио да их потсјети на
пропуштено како се убудуће не би понављало слично.
Радијаснијегсагледавања, какоетичко-филозофских
и књижевних вредности тако и државничких мудрости и
личне улоге Петра I као најцјеловитије особе свога времена
немогуће је заобићи посланицу упућену Брђанима (мада се
односи и на све Црногорце).19 Са којег било научно-
истраживачког становишта посматрали овај текст наићи
ћемо на његов пуни мисаоно-духовни и практични успјех.
У првом дијелу то је дубоко интимно изношење
личног душевног осјећања које, рекло би се, залази у
истинску исповијед саизвјесном дозом сажаљења над самим
собом због труда и мука које је претрпио, дубоко одано се
залажући за мир и слогу као прве и основне предуслове на
путу за постизање високих исветихциљева народнеслободе.
Ту нити је било „никакве хиле и лукавства“ већ
чисти занос и од срца жеља за ослобођење све његове
поробљене браће од турскога јарма каже, не скривајући
емоције.
Ова особенаисповијед достиже највећи степен својег
психолошког домета кад се зна да је, у жељи за постизањем
узвишеног ореола слободе под којим се надао видјети сву
своју поробљену браћу, „оставио цркве и манастире и све
црковне и манастирске домаће послове.“
Другим ријечима, иако је требало да се бави тим као
једним од својих духовних позива и путева ка ванземном и
надљуском, то запоставља сматрајући да прво мјесто треба
да заузме ослобођење „браће од непријатељског јарма и
зулума. ‘ ‘ Ради тих узвишених идеала заборавио је и душу и
здравље, адасеи не осврће напомисаоо „собственој користи
и течењу.“ Све је пренебрегнуо и „пријенуо“ за н>их да не
изгубе већ да одрже свој понос „поштење и славу“ и да
„утврде предрагу вољности слободу“ коју им је „Бог даровао
мимосваког народа у свијету“ те могу сами себи да господаре
и да слободно, „из договора уредбе и законе“ поставе.
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и 39
Величање слободе овдје надмашује све пјесничке
усклике, паи оне гундулићевске штосе узимају запримјер.
Док су у барокно-пасторалног Гундулића слобода
уздиже више каоимагинарни појам узхвалоспјев („олијепа.о
златна, о слатка“) овдје је она узета у практичном смислу,
јер њој нијесу потребни узвици славопјевке, ни клицаји
химне, већ јој се значај одмах вреднује у пуним животним
радњама.
Она се не само да не мјери ни са каквим богатствима,
јернаспрам њенихи нема, већсестављаиизнад религиозних
мотива и симбола примичући се тако на блиско божанско
растојање.   слободи се могу „дичити и живјети међусобом
као браћа мирно, поштено, без ината и сваке мрзости.“
Он се, истичући ово, не каје што је тим божанским и
вјечним тежњама човјека заслободом подредио све своје, па
на крају и „здравље и душу“ на које је, како се фигуративно
изрази, „заборавио14, већ само жали што се боји да ће то
бити у празно.
Чврст је у становишту да није погријешио при свом
опредјељењу па мује и разочарење веће, јер како каже:
ево жалости несреће велике, што ја не видим да и ово своје
добро љубите.“ Ј ош ј етежешто ћедо губљењаслободе доћи
због „непослуха и злочинства“ да би кулминирало у
њиховом сазнању како је на то већ указивано; али то ће
бити у невријеме“ , и тада им неће памет ништа ваљати.“
Иако, на жалост касно, схватит ће да „је слобода...
темељ од свакога добра на овоме свијету...“
И поред свега он није изгубио зрачак наде да се
слобода може сачувати ако престану пограничне и племенске
зађевице те дође до помире.
Оно што је очито, највише потресло његову душу, то
је сазнање да су погранична племена упадала и пљачкала
своју браћу која живе на територији под Турцима.
Пошто са овом исповиједи сложеном у првом дијелу
посланице постиже високе психолошке ефекте и потпуно
разоружава душе саговорника доводећи их до покајничког
степена, даје и предлог (како не би „зло од Бога дочек.али“
кад их сиротиња стане клети) a то је не само да се помире
него и да се врати све што су опљачкали.20
40 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Затои апелује на сав народ да не праве „хајтер“ злим
и пакосним, значи да им не попуштају, јер они и доводе до
чињења зла.
Као што се види у другом дијелу нуди се решење за
расплет такве недоличне радње и престанак наношења зла,
да би у трећем, мисаоно и најузвишенијем, дошло до, истина
имагинарног, али у потпуности реалног пророчанства, по
којем се доживљенојављају ријечи потомакаштосу захвални
за сва доброчинства својих предака јер су стварањем слоге,
мира и јединства постигли и сачув али „дражејшу вољност и
слободу..."
Те, будуће генерације ће, како се из пророчанске
визије закључује клицати: Ми ћемо предрагоиме ваше у
памети и у срцима нашим са највећим благодарењем до
гроба носити и синовом нашим от рода у род остављати,
нека име и слава ваша буде безсмртна! “
Ти завршни усклици будућих генерација које ће им
стољећима преносити имена потомцима не могу а да не
одмрзну и најледенија срца засрљаних злосрећника.
Они не само као да се чују, виде и осјећају већ и
растрежњују на помисао да се: мир, слога и јединство, као
предуслов слободе, морају учврстити и ради оних који ће
кроз будућност долазити да суде о њиховом дјелу.
Овај велики етичар и надарени речотворац тако
износећи и расчлањујући ствари, наглашава посљедице,
тражи решење и на крају као да хоће да каже иза добра ће,
на радост свих, наступити само добро које ће увећавати
срећу исто као што би зло водило ка пропасти.
На крају, и сам под оптимистичком опсесијом,
убијеђен даје успио прочистити душу својих сабесједника,
те да су иза те катарзе наступили дани општег благостања,
закључује: „Бво, зашто се трудим непрестано и зашто моју
душу и здравље полажем! Бво, заштосам добио неизбројене
непријатеље, и познајете, у чему ваша срећа и вечно добро и
благополучије стоји!“
  овом трену је заносно поносан јер је за тако
велико дјело вољно уложио све што је могао.
Но, као да се у дубини његова бића, негдје у сферама
иза свијести, гласка коп сумње који га, и поред свега
изнесеног, потајно глоцка (јер добро зна колико су
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и ^
тврдокорно припиј авичене лоше навике за његове
саговорнике) опет наглашава: „Сад, ако нећете ово љубити,
миловати и држати и за ово свијем срдцем и вољом и са свом
јакости пријенути, ви ћете бити сами себи и својој дјеци
самовољни крвници и вјечни злотвори и мучитељи“ .
Пошто је то нагласио, а у жељи да направи и задњи
удар на савлађивању зла против којег се до максимума
заложио и задњи пут их упозорава да ће само они сносити
посљедице пред будућношћу.
Пред том истом будућношћу, која ће непристрасно
доносити суд, он остаје чист, што му ј е и највећа
сатисфакција ради које пренебегава чињеницу да је, поред
свега залагања душе, здравља и иметка, зарадио и
непријатеље па завршава: а ја у то, како пред Богом, тако
и пред цијелим свијетом не хоћу имати дијела...“
Кроз поменуту посланицу нигђе не провалчи нит
својих духовних обавеза. Ако каже да ј е“ оставио цркве и
манастире и све црковне и манастирске ... послове,
заборавио... душу и здравље...“ то исто може да каже и
свјетовно лице, јер је и његова дужност (особито у том
времену), да се приклања црквама и манастирима, једно
ради образовања а друго из вјерских разлога.
Тек, по присјећању да је он духовно лице високог
ранга, тј. поглавар цркве једног народа, утврђујемо колика
је величина његове жртве за више циљеве штосе овјенчавају
слободом као општим крајњим постигом из које ће
процвјетатисва културнаи материјална добраи благостања.
Оставимо ли успј еле умј етничке домете ове
посланице (настале при спонтаном изливу мисли) у трагању
за добром као најсавршенијим чином који усрећује човјека
а што је основ његових етичких тежњи и овог пута као и
увијек, онда се, очито, потврђује да је тешко пронаћи ријечи,
да би својом адекватношћу могле замијенити постојеће.
И овдје, као и у свим другим посланицама, акценат се
ставља на практичну страну а морализаторско теоретисање
добија снагу и садржајност из њега.
Доброчинство се и намеће и захтијева као основни
морално-дидактички постулат у свестраном уздизању нивоа
народа.
42 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Осврнемо ли се на наведену посланицу (коју смо
узели као примјер) са историјске дистанце од скоро два
стољећа, тада нам се указује још једна њена димензија, ато
је временска трајност, што јој појачава вриједност.
Све је текразумљиво кад се зна да се, без осврта на ма
који филозофски поглед, доброчинство призива као основна
етичка норма. Њуразвој свијести и материјални успјеси не
чине ни већом ни мањом већсамо више или мање наглашавају.
Отудаје потребнојаче интересовање за осветљавањем
духовног дјел а Петра I, зачетничкаетичке и књижевне а (уз
уважавање претенциозне Историје о Црној Гори Владике
Василија) и историјске ријечи овог народа, 21
Из дела „Моћ Ријечи Петра Првог“
Чедомир М. Лучић
1 Б . П о п о в и ћ : Ч л а н ц и и п р е д а в а њ а о к њ и ж е в н о с т и ,
у м 1е т н о с т и , 1 з и к у и м о р а л у . С К   Б е о г р а д . 1932. (к о л о 35.
б р . 236) с т р . 271.
2 Н а п р е д л о г Р у с а Б о к а ј е у с т у п љ е н а Ф р а н ц у з и м а , а к а с н и ј е А у с т р и ј и ,
ш т о ј е и з у з е т н о т е ш к о п а л о н е с а м о о в о м н а р о д у н е г о и с в и м
Ц р н о г о р ц и м а , а о с о б и т о В л а д и ц и о ч е м у с в ј е д о ч и н и з д о к у м е н а т а .
3 И о в а т е р и т о р и ј а к а о и м н о г е н е о с л о б о ђ е н е о с т а ј а л а ј е у о к в и р у
њ е г о в е в ј е р с к е н а д л е ж н о с т и .
4 Ц р н о м Г о р о м - Bionoza - GZH - Zagreb, 1969. str. 72.
5 О ч и т о ј е д а с у о в а к в и п о г л е д и н а о т п о р н а с и љ у и у с а в р е м е н и м
г л е д и ш т и м а ј е д и н о и с п р а в н и .
6 О ч и т о ј е д а с у о в а к в и п о г л е д и н а о т п о р н а с и љ у и у с а в р е м е н и м
В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш - С в е т и П е т а р Ц е т и њ с к и ^
г л е д и ш т и м а ј е д и н о и с п р а в н и .
7 Б р а н и с л а в О с т о ј и ћ - Ј е з и к П е т р а I П е т р о в и ћ а - CANTJ1976. str. 11.
8 У о б и ч а ј е н о ј е д а с е в р и ј е м е њ е г о в а р о ђ е њ а у з и м а и з м е ђ у 1747. и
1750.- И с т о с т р . 11.
9 Ђ у р а Ј а к ш и ћ у п ј е с м и „П о н о ћ “
10 „У з л а т н о ј , д р а г и м к а м е њ е м н а к и ћ е н о ј к о р и ц и .“ Н е в е н - С л о г е ,
  е м у н , 1849. с т р . 162; Serb. nar. lit 1838. str. 36)
11 Д . В у к с а н - П о с л а н и ц а М и т р о п о л и т а Ц р н о г о р с к о г П е т р а I -
Ц е т и њ е , 1935. с т р . 258.
12 Д а т и р а н а 14. м а р т а а 1790. (О б ј а в и о ј е и М е д а к о в и ћ у П о в ј е с н и ц и
Ц р н е Г о р е н а с т р . 115.)
13 15. ф е б р у а р а 1791. („П р о с в ј е т а “ 1895.)
14 Д а т и р а н а 25. ј у л а 1794.
15 Д а т . 26. ј у н а 1796.
16 Г л а в а р и м а , 5. н о в е м б р а 1796. (,Д а н “ , г о д . П с в . 3)
17 Н а з и в а н ј е к у л у к о м а и п о р е д н а ч е л н о г п р и х в а т а њ а о д с т р а н е н а р о д а
н а С к у п ш т и н и н и к а д н и ј е у р е д н о п л а ћ а н . К у л у к о м с е н а з и в а л а
т а к о ђ е в р с т а п о к р е т н о г с у д а .
18 Ц р м н и ч а н и м а - д а т и р а н а 3. а п р и л а 1799. г о д и н е .
15 Д а т и р а н а 23. ф е б р у а р а 1800. г о д и н е . (О в у п о с л а н и ц у о б ј а в и о ј е и
М е д а к о в и ћ у „П о в ј е с н и ц и Ц р н е Г о р е “ н а с т р . 109, а Д у ш а н В у к с а н у
к њ и з и „П о с л а н и ц а м и т р о п о л и т а ц р н о г о р с к о г П е т р а 1“ н а с т р . 39.
- Ц е т и њ е , 19356. г о д и н е .
20 О ч и т о д а с е р а д и л о о н е к о ј о т и м а ч и н и к о ј у с у б р ђ а н с к и ј а ј о ш и (к а к о
с у н а з и в а н е г р у п е Ц р н о г о р а ц а ш т о с у т а ј н о у п а д а л е н а с у с ј е д н е
т е р и т о р и ј е и п љ а ч к а л е ) и з в р ш и л и . О в а к а в н е о б у з д а н а к т п о ј е д и н а ц а
н и ч и м с е н и ј е м о г а о п р а в д а т и и и з а з и в а о ј е п о м е т њ у и о д м а з д у .
21 И с т о р и ј а Ц р н е Г о р е в л а д и к е В а с и л и ј а П е т р о в и ћ а п и с а н а ј е з а
п о т р е б е р у с к о г д в о р а , к а к о б и с е в и ш е з а и н т е р е с о в а о з а ц р н о г о р с к о
п и т а њ е . С т о г а с у у њ о ј н е р е а л н о п р и к а з и в а н и п о д а ц и о о в о ј з е м љ и к а о
п л о д н о ј и в е л и к о ј . Р у к о п и с с е н а л а з и о у П е т р о г р а д у . С а д а с е ч у в а н а
Ц е т и њ у .
44 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Д Е М О К Р А Т И Ј А Ј Е К О Н Т Р О Л А В Л А С Т И ,
С В Е С Т О Н У Ж Н О С Т И П Р О М Е Н А ,
И Н И Ц И Ј А Т И В Н О С Т Г Р А Ђ А Н А
И Б Р И Г Е О С Е Б И
Демократија је политичка организација друштва и
стална контрола власти, сваке власти, сваке демократске
власти, без обзира на њену популарност, ауторитети бројну
већину са којомје изабрана. Начелонужнеи сталне контроле
власти, поред законске праксе, подржане - несамоискуством
и природном свикношћу грађана, уставним прописима, већ
особито - присуством, постојаношћу и уставношћу активне
демократске опозиције као установе. Идеја демократије
заснована ј е, поред свог филозофског схватања о
релативности истина (мишљења), и на реализму здраве
скепсе, што познаје човека и прихвата људску природу
онаквом каква јесте - човек је и добар и лош,... власт квари
... положај ошамућује разум и дави срце, ... новац голица
похлепу... маколико огромно поверење било у власт и онога
који власт има, ни оно их не ослобађа надзора, критичног
мотрења и законите одговорности...
Неотуђивошћу права грађана на контролу власти и
независност опозиције, демократија, (својим законом
свачије одговорности), обзнањује свест о људским
слабостима, полази од стварности - да је природа човека и
сваке власти (па и демократске) - слабост искушења,
склоност и прилика за корупцијом сваке врсте, као што су
и природна и часна погрешивост, што не доводи у сумњу ни
добре намере, ни поштене циљеве, ни лично поштење...
Свака власт(што носи“ углед,части славу “), бар повремено,
чешће или ређе.желећи дасе одржи и прошири, у недостатку
законске контроле и надзорасвесног јавног мњења, може да
падне у искушење да се влашћу користи и маневрише, да
манипулише моћним инструментима утицаја (корупцијом
новца, привилегија, других подобности и протекција).. Ни
демократска друштва нису лишена мане опијања влашћу,
ниискушења дајавну функцију своје друштвене и политичке
одговорности (,,положаја“ ) власт преобрати у трајну
Д е м о к р а т и ј а ј е к о н т р о л а в л а с т и
45
привилегиј уи уносан „практичан посао11... ; дасе утицај има
економске моћи и подобности, опортунизмом и законским
пропустима учини неопходном и умисли незамнљивом ...
Ј едном речј у- да експлоатише илегалне притиске,
материј алну и моралну корупциј у у циљу демагошке
популарности и подршке, продужењасвог опстанкаи власти.
Наравно, да су набројане околности наглашени екстремни
видови практичне моћи сваке власти па и демократске, али
да су, у демократиј ама, они ипак више изузетци него
правила. Заразлику од свих других, демократиј а претставља
нај природниј и систем будне опрезностк. Она то чини
уходаношћу живих институциј а слободног законодавста,
установом слободног ј авног мњења и сталним утицај ем
законске и пуноправне демократске опозициј е што, све
зај едно, сачињава основни проверени механизам сталног
надзиравања и контроле своје управе. Структуром своје
отворености и надзора, демократска власт, нити она сама
располаже инструментима директне експлоатациј е,
материј алне и моралне корупциј е, нити може да их по вољи
неодговорно користи или има неограничену моћ над њима.
Надзори контрола, отвореност удруштвеном и политичком
пословању, стална опрезност и информисаност ј авног
мњења, битни су састој ци у ограничавању потенциј алне
самовоље сваке демократске власти.
У томе ј е и трај ни политички смисао демократске
опозициј е.
Будући да ј е опозициј а ј едан од нај значај ниј их
инструмената контроле власти, њен ј е смисао управо у
вршењу сталног парламентарног надзора. Она, међутим,
има и значај ну функциј у конструктивне партиципациј е у
законодавним инициј ативама, програмским остварењима и
планирањима, и поред владе, која не може да има ни
искључиву инициј ативу, нити право у вршењу и законодавне
власти, поред извршне политичке.   узај амности отворених
компетитивних делатности, демократиј а живи на синтези
позитивних и конструктивних остварења између
демократске власти и демократске опозициј е.
Поред демократске теориј е, и демократско искуство
доказуј е и потврђује дасвака демократиј а почива нареалној
и сталној свести и демократским свикнустима грађана; да и
46 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш г г в а „Њ е г о ш “
они сами, путем самоинициј ативних друштвених,
политичких и свих других груписања и организациј а,
контролишу самовољу власти; да је чине одговорном и
приј емчивом својим интересима, потребама и жељама. Исто
тако даи свој им утицај ем, као организовано ј авно мњење, у
што већој мери ограничи искључиву инициј ативност и
потенциј алну самовољу владе и да ј е приближи општем
друштвеном интересу, који ј е обично ближи жељама обичног
света и малог човека него што ј е - и најбољој влади,
Плурализам самоинциј ативних организовања
утолико ј е ефективнији уколико обухваташтошири распон
разноврсних циљева, програма и потреба, заснованих на
обј едињуј ућим друштвеним интересима, (политичким,
економским, професионалним, стручним, радничким,
културним и другим посебностима), а да - при томе - у што
разумниј ој мери, заобиђе пренаглашене уске посебне
искључивости (класне и расне, етничке и верске - националне
и локалне, провинциј ске, обласне...) које могу да буду
почетакдруштвене поларизације, те - надужустазу-исаму
демократиј у угрозе. На унутрашњој кохезиј и, реализму и
дисциплинованој вољности, на повезаној организованости
широких интереса грађана, почива и стварна снага и
озбиљност демократског организовања саизгледом на успех,
тј. - на утицај група (изван непосредне контроле власти).
Оне сачињавају реалну снагу и имај у трај ни одлучуј ући
утицај на формирање стално променљивог ј авног мњења,
које ни ј една демократиј а не може да заобиће, већ о њему
стално води рачуна. Дакле, организован притисак
динамичног ј авног мњења, а не принуда устаљених снажних
искључивих интереса. И они, посебни интереси, као и сви
други, имај у право да се демократским слободама друштва
користе, али никако и да демократиј у упрегну у посао
доминантних ускогрудих интереса своје економске и
политичке моћи. Организоване самоинициј ативне
друштвене снаге, путем динамичног ј авног мњења, постају
чувари демократиј е, коју ниј една власт или било чији
специјални групни интерес не може да потпуно и коначно
задобиј е или н>име доминира. Живо динамично и
информисано ј авно мњење је опипљиви вид и еквиваленат
непосредне демократиј е која ј е и ј едино могућа у модерном
Д е м о к р а т и ј а ј е к о н т р о л а в л а с т и
47
друштву, у коме класична „непосредна плебисцитарна
демокртиј а“ није више остварљива.
Демократиј а, значи, почива на шароликом сплету у
разноврсних грађанских друштвених активности, мимо,
страначких политичких груписања, што у свим областима
живота, преко ј авног мњења, утичу на опозицуј у и на владу.
Снажно, свесно и ораганизовано јавно мњење, маколико
променљиво било (као што су и интереси у сваком
диференцираном друштву променљиви), и широка
плурализациј а организованихдруштвених инициј ативај есу
витални набој свежине и живости самоуправне и економске
демократиј е. Она, дакле, почива на становишту да грађани
у систему слободе ваља да знају шта желе, шта им ј е интерес,
колико, како и шта од свега тога могу да остваре и постигну
свој ом сопственом инициј ативношћу и властитом
самоорганизованошћу.
М И И Н А Ш А Д Е М О К Р А Т И Ј А
Прва лекциј а демократиј е ј есте реално схватање
„политике“ као вештине могућег. Демократиј ај е, заразлику
од свих других система власти, зависна од грађана, а не
грађани од ње. Од свој их пунолетних, пуноправних,
трезвених и обавештених грађана, она очекуј е да ј ој
организовано саогште своје жеље и протумаче своје разумне
и несхваћене занемарене интересе. Стога су друштва лоших
стеченихили наслеђених навика ка потчињавању и пасивном
ишчекивању да власт о њима брине и нереална и
недемократска. Та несрећна навика пасивне немоћи,
напуштености и млитавог подавања ( vi после нестанка
страхаофизичкој угрожености), главнај е основа политичке
незрелости и недемократске недораслости, преостале озледе
искуства прошлости и дуготрај них угњетачких времена где
се никаква мисаона и слободна друштвена инциј ативност
нису могли ни да замисле. Такве психолошке и социј алне
негативности остале су препреке и тужан духовни споменик
карактерног оптерећења и тешког свикавањима и
прилагођавањимадемократизациј и наших нарави, „крви“ и
духа, паитежњии борењазадемократиј у. Демократиј а нам
је маћеха, а отацсвирепа прошлости немоћ даимсе отргнемо.
48 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Свет се привикао и себе убедио да се о њему мора да брине
одозго, дај е та брига о њему - „дужност“ власти, а да је
његово поданичко „право“ да се потчињава, беспоговорно
прихвата и прима све што му се даје. Системи угњетавања (
и не само овај - нај несрећниј и за последњих пола века ! )
оставили су дубока озлеђења и трај не ожиљке карактерне
растрој ености и разумне неприлагодљивости - да човек-
поданик о себи не мора да брине (јер му то ионако не вреди)
и страховање да не буде сам себи препуштен. Демократиј а и
слобода чине се као свирепост, малте не - казна, и од целог
света - одбаченост, ј ер ј е сиромах расчовечен и обездостој ен
пој единац сам себи препуштен, свој им неискушаним
способностима остављен, свој ој закржљалој
самоинициј ативности, недоживљеној и непознатој
трпељивој поверљивости, приј атељској трпљивој
солидарности, личној стрпљивости и обичном људском
поверењу... Остаје ј ош мутна нада да ћемо се, захваљујући
својој легендарној биолошкој сналажљивој издржљивости,
виталној свежини, традиционалној суј ети, жилавој
традициј и огорчености и силовитој амбициј и - и у
несвикнутим оквирима нових правила игре можда и у
демократиј и снаћи... да ћемо преживети и одживети и ово
зло... Даћемосе посвојој вољиисвом уразумљеноминтересу
привићи новим захтевима и зачетцима цивилности и својој
одговорности у слободи свикнути, (слободи коју ј ош ни
изборили нисмо, нити ј ој услове створили) те и прићи некој
својој заплашеној , немирној и недсстигнутој усрећености
?... Када?...
У М Е С Т О   А К Љ У Ч К А
Индивидуа ј е врхунска вредност и суштина слободе
у демократиј и. У препуштању индивидуе самој себи.слобода
изгледа свирепа. Као услов самоорганизовања у потврди
човека и његових интереса (права су му већ законом
гарантована), демократиј а ј е ј едини систем где слободан
човек може да дође до свог пуног развој а и самопотврђења.
Само у демократиј и, свест грађана о сопственим пуним
правима, неокрњених, недарованихслобода долази до пуног
Д е м о к р а т и ј а ј е к о н т р о л а в л а с т и
49
изражај а и, поврх свега, његова готовост да активно и,
зај едно са другима, удружено учествује у сталном процесу
бирања, промена, контроле, обавештености, залагања и
супротстављања. Г отовост на заморну дел атност непрекидне
грађанске партиципациј е у ј авним пословима, сталног
опредељивања, бирања и активног ангажовања, ј едини су
трај ни облици делатности које модерна (партиципаторна )
демократиј а очекује као дужност од својих грађана.
И ј ош ј едном ваља да се подвуче: демократиј е нема
нити ј е може да буде без потпуних стечених и осигураних
пој единачних слобода (не, привида слободе и неслободе).
Нема ј е ни без грађанске свести - освешћености да ј е
непрекиднои критичноинтересовање зај авне послове („који
ме неинтересуј у“ !)јединомогуће демократско полазиште.
Ако грађанин, он сам, не учествује у друштвеном животу и
свом непосредном окружењу, ни пуне слободе не вреде, a
без н>их - нема ни демократиј е, ни здравог национализма,
нити добро схваћеног националног интереса.
Изворишта демократских слобода и демократиј е
потичу из спонтаних и природних токова инициј ативности
и ангажованости одоздо, а снага демократиј е - из што
ширих и број ниј их локалних самоуправних аутономија.
Што шире и бројније аутономије, већа и демократичност.
Насупрот митологиј и и нарицању за „ј единством “ ,
демократиј е не може да буде ни тамо где се не признај у
реалностиинтересаициљеваи оним групамаи пој единцима
који нису увек и под конац сагласни са нашим интересима
и гледањима. Област личне мисаоне аутономиј е и права на
делатност чини ј езгро демократске ориј ентациј е -
демократизма. Оквири потпуне устаљене установнеслободе
и равноправља, трудност (радна навика), трпљивост
(стрпљење), трезвеност (реализам и разумност) и
трпељивост (толеранциј а), чување и штедљивост општих
добара кроз добровољну дисциплину и самодисциплину,
суштински су инструменти успеха и наше нове економске
партиципаторне демокраиј е, чиј у изградњу тек ваља
отпочети <*>______________
Р ) М о ж д а б и д а н а с з а н а с С р б е б и л о р е а л н и ј е , у г р б у н а ш е м , “4 -
С ’\ (ч и ј и ј е в е л и к и с м и с а о н а ц и о н а л н о г о с л о б о ђ е њ а , о д р ж а в љ е њ а и
н е з а в и с н о с т и 19- о г и 20- о г в е к а , с а к о р е н о м у р а н о м с р е д њ о в е к о в љ у ,
ш т о ј е б и о и о с т а о с и м б о л и ч н и к а м е н т е м е љ а ц н а ц и о н а л н е м и с т и к е )
у с м е р и т и н о в и м п р о г р а м с к и м г е с л о м д ^у ш т в е н е е м а н ц и п а ц и ј е и
с о л и д а р н о с т и т е г а д о п у н и т и с а 4 - “Т . -т р у д н о ш Ђ у , -
т р п љ и в о ш ћ у , - т р е з в е н о ш ћ у и т р п е љ и в о ш ђ у ... ?
50 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а ,,Њ е г о ш “
Избор је само наш и наших људи - грађана. Како
оживотворити слабачку и закржљалу, удоцнелу и
заборављену демократску судбину, и свој демократски удес
одредити? Како да изградимо своје слободно друштво или
бар да тај судбоносни посао започенемо?
Данашње изгубљене генерације наших занемоћалих
и занемелих предводништава и вођстава (и не само оних на
власти!), одбацивањем оног лаког оправд ав ај ућег
историј ског изговора о судбинском несрећном искуству
свог збуњеног народа (чиме се тако лако ослобађамо
властитих неспособности и одговорности), биће ипак само
оне, стварно и судбински и ј едино оне, одговорне за
опредељења, избор, удоцнелости, кривице и успеха наше
скоребудућности... Окривљавањем заосталости, преливених
из несрећне прошлости, подавањем умртвуј ућим
склоностима нашег кобног мита праштај ућег самооправдања
и пасивног фатализма већ и сада звучи помало глухо,
нестварнопаи неистинито... Нисмосамоми, нити-ј едино
ми, дотерани пред такав судбински избор... ове 1990.
године... Зид је пао ј ош пре годину дана.
... на годишњицу „зида“
Из збирке есеја
„З&писи из даљине 1993. „
Др, Иван Д. Пајић
Ж и в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г
Ж И В О Т О П И С С В . В А С И Л И Ј А
О С Т Р О Ш К О Г
Међу многе предј еле које српски народ насељава од
свога доласка спада и Хумска област, касниј е названа
Херцеговина. Овдје се православље чувало кроз пастирску
дј елатност домаћег свештенства, народну свиј ест и
задужбинарство. Кад је Св. Савадобиоцрквену самосталност
и спровео њену организациуј у, међу првима оснива се и
Хумска епархија. Кроз све патње захумски Срби, остали су
вјерни православљу и националној , државотворној мисли.
Светосавскатрадициј атакобогата у народном животу чувала
се и његовала кроз покољења и очувала упркос толикој
туђинској пропаганди и насиљу завојевача.
У томе крај уродиосеи васпитаосв. Василиј е. Његов
завичај тамо је у кршевитом склопу огољелих брда између
кој их се провлачи и вијуга водоплавно Попово поље. У
ј едном од ових сиромашних села, недалеко од манастира
Завале, родио се светац у дому Петра и Ане Ј овановић. Гроб
његове мај ке пронађен ј е на врло занимљив начин и данас ј е
обиљежен надгробним спомеником. На крштењу дали су му
име Стојан. He зна се поуздано година рођења. To ј е било
врло тешко и пресудно вријеме за наш народ. Послиј е брзе
обнове под патријархом Макариј ем у народусе будилаидеј а
за ослобођење и обнову поробљене државе. Буј ица ових
тежњи излила се крјем 16. и почетком 17. в. у спонтане
народне устанке од Баната и Старе Србије до Херцеговине.
  ослободилачке акције ангажоваласе иј ерархиј а почев од
самог патриј архапећког Ј ованаи херцеговачкогмитрополита
Висариона. Поред неуспј еха у устанку српски народ
преживљавао је тада и одмазду труских власти. Изгубљене
су толике тековине обновитељскограда патриј архаМакариј а
и почеле су пљачке, пустошењаи велики намети. Посебној е
био угрожен положај манастираи свештенства. У таквим
приликама ј е одрастао св. Василије.
Васпитавао се прво у породичном кругу, код
побожних родитеља, у кући у којој се више мислило о души
неголи о материј алном добру. Ту је слушао и научио прве
52 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
молитве. Врло рано показивао ј е бистрину ума и жељу за
науком. Народно предање казуј е да се као дјечак усрдно
молио и храну коју је носио у торби никад сам није ј ео него
ј е диј елио са сиромашниј им друговима. Његове родитеље
мрзелесу породице потурчањака Бабићаи Филиповића. Кад
ј е поодрастао родитељи га поведоше у манастир Завалу,
храм Ваведења Пресвете Богоматере, да учи књигу. Ту ј е био
његов стрицигуман Серафим настојатељ. О овоме игуману
се сачувао запис на манастирском еванђељу у коме ј е
забиљежио 1615. г. временске непогоде у Херцеговини и
трагичну смрт пећког патријарха Ј ована у Цариграду. Завала
ј еу тодобабио врло познати посјећен манастир. Настојањем
патриј арха Пај сиј а црквај е живописана 1619. г. Осим тога
почетком 17. в. овдје се преписују књиге и одржавају везе са
Хиландаром и Студеницом. По томе се да закључити да је
манастир имао и библиотеку и калуђере способне да малога
интелигентног Стој ана добро упознај у с црквеном науком.
Ту ј е светитељ стекао основно богословско и свј етовно
знање и заволио монашки живот. He зна се колико ј е
времена овдје остао. Одавде одлази у манастир Тврдош код
Требиња.   овом манастиру, при храму У спења Пресвете
Богородице, имао ј е ј ош боље услове образовања, ј ер је
патриј арх Макариј е у своје доба основао у манастиру
сј едиште новоустановљене Требињске епархиј е. И, овај
манастир добијао ј е богослужбене и богословске књиге из
Хиландара. Осим тога у њему ј е било средиште
ослободилачког покрета устаничких снага у Херцеговини и
његовапатриотска улога завршиласетек ондакадј е порушен
крајем 17. в. Ту се Стојан предао молитви, посту,трудољубљу
и књизи.   Тврдошу се замонашио и добио име Василије.
Сигурно ј е ту и рукоположен. Предање казуј е да ј е као
ј еромонах дошао у Црну Гору. Тадашњи цетињски
митрополит Мардариј е примиогај е у манастири поставио
засвогапридворногсвештеномонаха(синђела). У товриј еме
млетачка прозелитска пропаганда покушава да спроведе
унију преко Црне Горе и Херцеговине и у остале српске
крајеве, И поред тако вј ештих настој ања ова пропаганда
није нашкодила православљу. Народ и свештенство остали
су непоколебљиви у чувању своје вјере и националне мисли.
Међу њима се истицао ј еромонах Василиј е. Ј едино
Ж н в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г
53
митрополит био ј е попустљив, иако никад није примио
унију. Калуђер Василиј е га ј е савјетовао да буде одлучан у
своме ставу и да се не плаши никаквих опасности.
Митрополитсе није сложио са Василиј евим држањем, него
ј е почео да измишља клевете и ишри у народ.
Али народ ј е добро познавао светачки живот
ј еромонаха Василиј а зато га ј е поштовао и штитио од
напасти. И поред љубави народне, људска злоба због
исправног става у овој борби није га остављала на миру.
Исцрпљен и жалостан враћа се у свој постриг- ман. Тврдош.
Ту ј е ускоро произведен у чин архимандрита. Из своје
ћелиј е у Тврдошу светитељ ј е сагледаосве невоље које његов
народ подноси од немаштине, незнања и турских зулума.
Зато одлази из манастира у парохиј ску службу да као
духовник стално обилази херцеговачкасел а без свештеника,
да учи, врши богослужење, тј еши и помаже,   тадашњој
оскудици парохиј ских свештеника, под именом „рајиног
богомољца,“ одржавао ј е вјеру и ширио просвјету. Окупљао
ј е дјецу, учио их писмености и Божј ем закону. О његовом
пастирском раду пише ј едан биограф из половине 18. в. :
„Његов чисти живот био је украшен врлинама и блажени
Василиј е умножава подвиге свој е у корист Цркве
православне.“ Спомиње се и данас да је Светитељ, док је
опслуживао села поред осталих, долазио да врши литургиј у
и у старинској црквици села Мишљена код Љубиња. Видећи
велике народне потребе, без обзира на труд и опасности
ондашњег путовања, одлази у Русију. Отуда се враћа са
богатим даровима у одеждама, књигама, утварима и новцу.
Тако ј е снабдијевао осиротј еле храмове у Херцеговини, a
новац диј елио сиротињи. Осим тога оправља запустј еле и
порушене цркве и брине са за народну просвјету.   з то
подгриј ева родољубиве тежње у чувању културних и
националнихтековина. Али ускоро и овдје почињу напасти.
Оваква диј елатност св. Василиј а задавала ј е бригу
турским властима, домаћим потурчењацима и туђинској
пропаганди. Пред насиљем светацј е био принуђен да напусти
родну земљу. Намислио је да оде у Свету Гору. На путу се
задржао у Пећи и упознао тадашњег патриј арха Пајсија с
патњама потлаченог народа. Знаменити патријарх брзо је
увидио да овај калуђер има изванредне моралне и
54 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
интелектуалне одлике и да ће моћи много да учини ако се
буде вратио у Херцеговину. Зато га ј е савјетовао нека пође
у Свету Гору, али да се врати и послужи родној груди без
обзира на све невоље које га тамо чекају. И Свети га је
послушао. У Атонској Гори задржао се свега годину д ана и
то, углавном, у Хиландару. По повратку патриј арх га је
рукоположио у чин епископа на Преображење 1639. г. и
поставио на епархиј у западне Херцеговине са сј едиштем у
Тврдошу. To ј е била млада Требињска епархиј а поникла
половином 16. в. Василиј е одмах наставља давно започето
дј ело пастирског састрадања за добро људи. Апостолском
ревношћу сада обилази паству и помаже.   његово вријеме
у Тврдошу ј е братство од тридесет монаха. Он се први
назвао захумским митрополитом и тако као велики родољуб
обновио назив некадашње немањићке епископије. Али стари
неприј атељи и даље су упорни у злу и настоје спрј ечавати га
у архипастирском раду. У томе се не бирају средства. И
поред толиких невоља и ометања остао је овдје пуних 12
година, Остао ј е све док нијесу почел а прогонства. Владика
ј е морао да напусти манастир и епархију. Онемогућен са
свих странариј ешио ј е да свагда оде у Свету Гору. Кренуо је
опет натежак пут. На путу за Пећ.гдеј е требао даобавијести
патриј арха о прогонству, прошао ј е кроз Бј елопавлиће. Ту
га дочекају народни прваци и замоле да остане код њих, ј ер
немају епископа. Њему се ражали на народ српски у овом
крају и обећа им да ће настој ати да им дође и да са њима
диј елисве животне недаће. Кадј есаслушао његовоизлагање
патриј арх пећки св. Гаврило му ј е савјетовао да узме
упражњену митрополиј у у источној Херцеговини са
сј едиштем у Оногошту. У новембру 1651. предао му ј е у
руке грамату којом га поставља за митрополита. У њој,
поред осталог, пише: „Да знају сви свештеници и монаси и
народ хришћански са војводама и кнежевима у предј еле
Никшића, Плане, Колашина, Мораче и Пријепоља како дадох
више речену епархиј у владики захолмскому кир Василију,
Да га примите и чест му творите са усердијем као законому
својему митрополиту. “ У састав ове епархије ушли су и
дј елови будимљанске епархије. Светитељ долази у Рудо
поље код Никшића, гради цркву и конаке у селу Попе и ту
одређује сј едиште своје митрополиј е. Али напасти су опет
Ж и в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г 55
почеле. Никшићки ага, пореклом херцеговачки потурчењак,
чинио му ј е разне пакости. Св. Василије био ј е принуђен да
се и одавде исели. Ј ош раниј е био ј е упознао Острог,
привлачну планину за подвижнике, са пећинама у кој имасу
живј ели испосници ј ош прије н>ега. Ту се подвизавао
преподобни Исаија, први игуман острошких монаха, родом
из поменутог села Попа, чије су мошти Турци спалили у 17.
в .
Премишљао ј е гдје да се смј ести. Знао ј е за ј едну
пећину, а послиј е и за ј едно црквиште у брдима Пј ешиваца
западно од Острога. Ипак се одлучио да се настани у
острошкој испосници, поред пустиножитеља. Тако ј е
острошка пећина постала резиденциј а митрополита
Василиј а из које неће више никуда да иде и гдје ће га Бог
послиј е смрти прославити чудотворним моштима.
  Острогу се око њега окупљају монаси. Иде у народ
и учи. „Његове поуке, пише поменути биограф, Господ ј е
потврђивао различитим чудима, тј ешећи свој а чеда у
невољама.“ Иу Острогу подгријави духродољубља, морално
помаже српске хај дуке у Приморј у и њиховог харамбашу
Бај а Николића - Пивљанина. Какав ј е углед уживао види се
и по томе што га православни и римокатолици моле да
посредује у спору који ј е настао око црквице св. Илиј е у
бокељском селу Ораховцу.   ово доба свештеници живе у
биједи и углавном од милостиње, а калуђерииду даскупљају
прилоге да се одрже у манастирима. Турске власти ударају
велике намете, пљачкају и одводе у ропство. По његовом
благослову острошки калуђери подижу 1667. г. црквицу Св.
Крста, коју живопише чувени сликар мајстор Радул. Стару
цркву Ваведења, своје крсне славе, св. Василиј е оправља о
своме трошку. И купуј е нешто мало земље да би монаси
имали нај потребниј е издржавање. О томе Светац пише у
својој опоруци 1666. г. : „Пишем увј еренија ради да се
знај ет христијаном како бих некоје време у Острогу, у
пустињи. И приложих усрдно свој труд и своје имј еније не
поштедј ех Бога ради и свете Богородице милости ради
понових с неколико браће. И мнози ми пакост дјеј аше, али
Бог помошчник мње бист на всјако дј ело благо. У Острогу
у студеној стиј ени топлоте ради Божиј е.“ Колико је био
узнемираван и од пој единаца у својој пастви види се из
56 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
посланице патриј арха Максима из 1667. г. упућене
Бј елопавлићима у кој ој их позива да заштите свога
митрополита од људске неправде. Баш те године Светац ј е
ишао дасе жали патријарху. Пратио га ј е херцеговачки кнез
Лука Владисављевића, отац познатог народног добротвора
Саве Владисављевића. Тада су се Бј елопавлићи завј етовали
да ће помагати м. Острог сваке године „докле год се у њему
поје летурђиј а.“ У вријеме владике Василиј а преписују се
богослужбене књиге; на неким од њих сачувани су записи
кој и свј едоче о архипастирској служби светитеља и
неприликама са којим се борио у очувању православља.
Народ га ј е за живота сматрао светим, ј ер се увјерио у његов
узвишени живот, дар прозорљивости и чудотворства. И
данас се препричава како ј е прорекао кнезу Раичу да ће му
Богдати великонаслеђе у мушкој дјеци. Његовим прилозима
1671. г. обновљенаје црквицасв. великомученика Георгиј а
у хиландарском пиргу. У Острогу ј е, изгледа, проживео
пуних 15 година. У покој иосе 29. априла (данас 12. мај) исте
1671. г. По предању умро ј е на мјесту гдје сада расте винова
лоза у камену, горе изнад конака, ј угозападно од пећине у
коју се слива планинска вода. О томе пише у запису на
ј едном србуљском еванђељу ман. Острога: „Престави се
светопочивши владика Василије захумски и скендерисј ки“
с ознаком године од створења свиј ета по традиционалном
рачунању. Монаси га опој аше и сахранише у гробу, испод
Ваведењске црквице, који ј е себи одредио. Послије седам
година ј авио се у сну калуђеру Рафаилу Косијеревцу, про-
игуману манастира св. ап. Луке у Жупи код Никшића.
П о и ј то калуђер овомесну одмах није придао велики значај ,
ј авио му се ј ош двапут. Трећи пут му се ј авио обучен у
владаичанске одежде са кадионицом у руци. Калуђер ј е у
сну осј етио ј аки мирис тамј ана и врелину жара што га је
пекла по лицу и пробудио се. Сан ј е одмах испричао
манастирској сабраћи. Са неколико монаха крене у Острог.
Тамо ј е упознао острошке калуђере са свој им чудесним
сном. Одмах сви строго запосте и стану стално држати
свеноћна бденија и св. литургиј е. Послије седмодневног
поста и молитве приступе и отворе владичин гроб. Пред
њима се укаже цј елокупно и прослављено тиј ело св.
Василија. Пренесу га у црквицу Ваведењаи поставе у кивот.
Ж и в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г
57
Отада почињу у Острогу чудотворна оздрављења пред
његовим моштима. Народ долази све више на поклоничка
путовања, приноси Светитељу своје молитве и исповиј еда
потребе, тражећи његову чудотворну помоћ.
Светиња Острога позната ј е по циј елом свиј ету. Ту
се стичу људи из разних крај ева без обзира на
вероисповиј ест.ј език, народности све осталеразлике. Тамо
су пред моштима св. Василиј а сви каој едно у свој им жељама
и молбама. Личност Светитељаи његова, милошћу Божј ом,
чудотворна помоћ окупљала ј е у Острог домаће и стране
поклонике. О томе пишу многи почев од првих записа у
манастирским књигама до савремених посј етилаца. Пишу о
моштима, о оздрављењима, поклоничким путовањима,
саборима, молитвама и посту посвећенима овом Божј ем
угоднику, о прилозима, заклетвама, о иконама и храмовима
који носе његово име. Литература о св. Василиј у на нашем
и страним ј езицима постала ј е велика.
Слава св. Василиј а прониј ела се кроз наш народ
ускоро послиј е откривања моштиј у. Оздрављења су се често
дешавала. О томе свједочи запис ј еромонаха Василиј а у
минеју ман. Острога из 1732. да овдје „почивају прекрасне
мошти“ великог чудотворца. Страни путописци спомињу
такође како народ долази у Острог да се поклони Свечевим
моштима и да нађе исцјељење свој им болестима. Ј едно
вријеме светитељева десна рука била ј е откривена да би је
могли поклоници целивати.   току честих ратова Острог ј е
био угрожаван пљачкама и пустошењем. Понекад ј е ратна
опасност мимоилазила манастир док ј е све у околини било
порушено. Пред оваквим опасностима калуђери су били
приморани дасклањај у Светитеља. Кад ј е Нуман паша напао
Црну Гору 1714. г. монаси су зкопали мошти поред риј еке
Зете гдје су остале читаву годину. Риј ека ј е плавила све
уоколо, али се није дотакл а ковчега ни прослављеног тиј ела.
Доњи манастир ј е попаљен 1770. г. и црква порушена, a
Светац и његове испоснице били су поштеђени овог зла.  
току Омер-пашине опсаде Горњег манастира 1852. г. поред
моштиј у су се нашли црнорогски велики војвода Мирко
Петровић и архимандрит Никодим Раичевић са ј едним
одредом војника. Турци су покушавали да запале манастир
и поруше црквицу. Гранате из њихових топова нијесу
58 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
постигле циљ. Напротив, прије него што би експлодирале
Црногорци су их враћали у турски логор. И Турцису схватали
да им приј ети опасности казна од српског Свеца. Браниоци
Острога ноћу успију да изнесу Свеца на ј едној дасци у
пратњи острошког настојатеља, поменутог архимандрита
Никодима. И ковчег ј е том приликом спасен. Али Турци у
своме бијесу опљачкају и попале скоро све. Тада су пропали
драгоцј ени документи који би нам данас сигурно пружили
више податке о посљедњим годинамаиз животасв. Василија.
Усљед огорчених борби 1877. г. црногорски кнез Никола
нареди да се Светац из Острога пренесе на Цетиње. Овога
пута пратио га је чувар кивота монах Христофор (Љепава).
Вратио се у Острог уз велике народне почасти 1878. г. Од
Цетињског манастира до излаза из града носили су ковчег
кнез Никола, српски књижевник Љубомир Ненадовић и
црногорске војводе. Кивот ј е поклонио Свецу Александаар
Мариновћ у Трсту 1. априла 1852. г. У њему и данас почива.
  фебруару 1942. г. окупаторска артиљерија често ј е тукла
око манастира. По наређењу тадашњег настојатеља архим.
Леонтиј а (Митровића), игуман Герасим Чечур, тадашњи
чувар кивота, пренио ј е Светитеља у ковчегу уз помоћ
свој их послушника, међу кој има ј е био и потписани. Пошто
су се гранате распрскавале испод саме црквице, Светац је
смј ештен у пећинску просториј у поред салона и ту се пред
њим одржавло посведневно богослужење. Артиљериј а се
није скоро ни дотакла црквице и св. Василије тиме је
показао дај е биласувишнатаква бојазност. Чим су престали
ватрени окршаји поново ј е пренесен у своју малу богомољу.
У наше доба његове мошти су двапут пресвлачене: први пут
1927. г. то су извршили црногорски митрополит Гаврило и
епископ захумско-рашки Нектариј е. Други пут 18. априла
1962. г, црногорски митрополит Данило иепископ захумско
-херцеговачки Владислав узсаслужење осморице презвитера
мирског и монашког реда. Том приликом стари омофор са
светитеља поклоњен ј е цркви св. Константина и Ј елене у
Београду, а сакос и епитрахиљ манастиру Житомислићу.
Поред молитава које се упућују Светитељу према
одређеној служби, која је у црквеној сакралној употреби,
постој е и разнолике које народ спонтано приноси поводом
посјета. Неке су се од њих очувале у Споменици манастира
Ж и в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г 59
Острога, записане од људи разног узраста и школске спреме.
Поред Споменице сачувала ј е и манастирска књига
приложника податке о молитвамаи обредима који се служе
за потребе вј ерника и на њихову жељу пред Свецем. To су
помени за живе и мртве, вј ечити спомени на проскомидиј и,
заупокој ене литургиј е, бденија (освећење петохљебнице) и
јелеосвећеше (свештање масала).
Службу ј е написао Светитељев имењак, намучени и
посљедњи српски патриј арх у Пећи Василиј е Бркић. Након
испаштања у турским затворима склонио се у Црну Гору и
остао од 1767. до 1769. г. За то вријеме провео ј е око пола
године у Острогу. У служби ј е написао и прво житиј е св.
Василија. Ова служба је штампана у београдском Србљаку
1861. г.
У Општој стихири српским светитељима, коју ј е
написао карловачки митрополит Ј ован Ђорђевић некако у
исто вријеме кад ј е састављенаи служба, велича се Светац
као нови чудотворац. Ј едан наш свештеник 1947. г. написао
ј е акатист (похвалу) овом Еожј ем У годнику на
црквенословенском ј езику. Оригинални рукопис чува се у
Острогу.
Празник св. Василиј а 12. маја светкуј е се у свим
крај евима Црне Горе, Херцеговине, Санџака и Приморја.
Тога дана се служи св. литургиј а, носи литиј а и одржава
сабор поред храма. Многи одлазе да за овај дан буду у
Острогу. Са светковањем овога празника и уопште кад се
иде код Свеца, одржава се пост, ј ер поклоници се тада
припремај у за исповест и причешће. У испосницама око
манастира некад се подвизавало по више усамљеника. У
народу ј е и данас познат пост од Ђурђев-дана до Васиљев-
дана (6-12 мај) и у народу се назива „Недеља св. оца
Василија. “
Пред кивотом су од старине познати завј ети и
заклетве увијек са сврхом да се постигне нешто добро,
нарочито за оздрављење болесника и напредак у породици.
Кад се није могла сазнати истина, кад ј е неко осумњичен a
није се могла доказати кривица, кад ј е требало измирење
или одржавање задане ријечи, људи су долазили дасе закуну
пред отвореним ковчегом.“
60 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Све доскора у Острог се ишло пј ешке. Неки и данас
иду боси датакоиспуне завјет. Поклоничка путовања почињу
откако се огласио Светац. A то ј е било одмах послије
откривања моштиј у. И отада не престају са свих страна да
долазе православни, инославни, нехришћани и они који
кажу често да су без вјерског опрједељења. Дол азе из земље
и иностранства и сви одлазе оздрављени или као свј едоци
чудесних исцјељења. По опису ј едног очевидца у Острог
долазе или се доносе „кљасти, згрчени, ниј еми, глухи,
изнемогли и сухи и они које савјест мучи да им се читај у
молитве и да преноће под кивотом. Они који не могу никако
доћи доноси им се неки дио одјеће да се над тим прочитај у
молитве и да се остави под ковчегом.“
Групна путовања поклоника креталасу се од давнина
одређеним правцима. Ове групе ималесу исвој е вође, старије
искусниј е људе који су од младости у манастир долазили и
познавали путеве и коначишта. Становништво села кроз
која су поклоници пролазили усрдно их ј е примало и тако
сусе стицала приј атељства и кумства. Савремени саобраћај
много ј е олакшао долазак вј ерника у Острог. Сабори се
одржавај у о Духовима, Петровдану, Великој Госпој ини и о
празнику Светога, Окупља се тада на више хиљада душа.
Има податакадај е, несамо у прошлом вијеку, негои у наше
доба понекад било по 10- 20,000 поклоника.
Постој и више икона св. Василија. Радили су их,
углавном домаћи мајстори. Изгледа да је за сада позната
као најстариј а икона у Морачи из 1713. г. рад зографа
Гаврила Димитриј евића. у Дечанима се чува икона коју је
1816. г. живописао познати сликар Алексиј е Лазовић -
Бј елопољац. Више храмова посвећено ј е Светитељу у Црној
Гори, Херцеговини и Боки Которској . Нај љепши ј е у
Никшићу, подигнут у спомен наших изгинулих вој ника у
ослободилачким ратовима.
  Острогу се и у наше модерно доба дешавај у чудесна
оздрављења разних болесника и обраћања оних који у њих
сумњај у или их одричу. А свј едочанства су многобројна:
штаке и гвожђа тешких патника завј етни поклони
оздрављених на кој има су у миниј атурној форми приказане
њихове некадашње муке. Данас калуђери биљеже чуда која
се дешавај у и тако пишу патерик св. Василија. A то свједоче
Ж и в о т о п и с с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г 61
и они који су се исциј елили и они који за то знај у или су
били очевидци. Али најбољи доказ који потврђуј е велику
истину осв. Василиј у и милости кој уј е нашао код Богај е
лично искуство које може стећи свако ко дође у Острог и
увјери се у чудо. Та чињеница помаже свима да буду свј едоци
ако послушај у еванђелски савјет: „Дођи и види“ . (Ј н. 1. 46).
Прот. Васо Ивошевић, проф.
62 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
Н А Д У Н А В У
Његовим током пловиле су некада римске и
византиј ске галије и чувале границе Империј е од нај езда
варвара, који су гапрелазили у малимчуновимаи навеликим,
сплавовима. Много доцниј е, превозио се свој им лађама
ДеспотЂурађ Бранковић и често путовао у туђину да узалуд
тражи помоћ и склапа савезе против надирања Турака са
земљама које ј е чекала истасудбина. После пада Смедерева,
крстариле су тим делом Дунава турске ратне шај ке, а у
новије време аустриј ски монитори и са напереним топовима
претили слободи Србије.
Тада су већ пловили и пристај али и наши парни
бродови као и туђи, са страним путницима, искрцавали
дотле непознату робу и справе са новим изумима, a
одвлачили натоварене шлепове житом и другим производима
за извоз. Све то ширило ј е видике и, уз поплаве Дунава,
чинило живот поред њега и опасниј им и занимљивиј им.
Довољно ј е било замислити његов дуги ток, кој и ј е везивао
са светом, или пратити погледом ноћу у пролазу осветљени
путнички брод, па да се машти пусте на вољу визије
непознатих градова и далеких земаља.
Његове обале Србиј е испуњене су историј ом и
херој ским подвизима у борбама за њен васкрс. Многе су се
одиграле код Смедерева и ту памтиле, а доприноси, лични
и општи, преношени казивањима и у породичним сећањима
надахњивали будућа покољења за нове подвиге.
Тако су и галиј аши, на својим шајкама и галијама,
кој имасу дотле преносили товаре робе, превезли тај но исте
ноћи кад ј е Аустриј а објавила рат Турској , 9 фебруара 1788
године, из Ковина на смедеревску обалу сто вој ника и
педесетсрпских добровољаца и показали им где су укотвљене
турске шајке. Добровољци су их бушили и отиснули низ
Дунав да се потопе. Затим су тај одред, под командом
потпоручника Ј ована Бранковачког, спустили низ Дунав да
и на ушћу Мораве потопе турске ратне лађе и онда их
вратили у Ковин.
Н а Д у н а в у 63
Међу добровољцима у походу на Смедерево био ј е и
Коча Анђелковић, кој иј е уживао велики углед усвом родном
крају. Он се по преласку одвојио од одредаи кренуо на своју
руку да диже народ на устанак. Са четрдесет устаника
удариој е изненада и силовито наПожаревац, а затим истерао
Турке из Паланке, Свилајнца, Багрдана и са пет стотина
људи заузео Крагујевац, Силина његове акције учинила је
да му се народ одлучно прикључи. За тили час, независно и
без аустриј ског учешћа. Коча је, са изузетком опседнутих
градова, ослободио Србиј у од Дрине до Тимока.Због својих
великих успеха добиој е титулу капетана, ацело торатовање
ушло ј е у историј у као Кочина Крај ина.
  западној Србиј и, српски добровољци из фрајкора,
међу кој имај е био као официри Алекса Ненадовић, оборкнез
ваљевски, опсели су били Шабац и онемогућили Турцима у
београдском граду помоћ са босанске стране.
Зато време Коча ј е скупио већ велику војску.   њој
ј е био и калуђер Исаија из манастира Каленића и у Левчу се
певало:
Вој ску купи Коча Капетане
Барј актара црног калуђера,
По барјаку положио браду
Па он учи Србе у параду.
Кад ј е чувени Дели Ахмед пошао да се пробије до
Београда, Коча га ј е са већ увежбаном војском у бојевима,
напао код Делиградаи нанеому велике губитке, асачекао га
близу Гроцке смедеревски non Иван Вагњевић са свој им
борцима и приморао Дели Ахмеда да се врати.
Многе друге турске покушај е да продру са ј уга у
Београд, који су Аустриј анци најзад опсели, Коча ј е у
крвавим бојевима успешно спречавао и долазио до великог
плена. Турци су покушавали да га подмите кесама дуката,
уценили га са пет стотина и на крају оном Турчину који
ухвати Кочу, живог или мртвог, достојанство од ј едног
туга. Туг значи на турском коњски pen, и вој нички ранг
паша обележавали су тугови, тако да су биле паше са 1,2,
или 3 репа; везир ј е имао пет репова, султан 7 или 9. Туг,
коњски pen, носи се привезан на копљу са златном ј абуком
на врху. Тугови су ношени као застава кад се ишло у бој.
64 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Али, док се Коча неуморно борио и стално нападао,
Аустриј анци су млако водили рат и турска вој ска почела да
надире са свих страна у Србију. Коча се повукао и утврдио
код Кулича на Дунаву, спречавајући Турцима прелаз са ј уга
у Банат.   исто време пребацивао ј е избеглице. Кад се
превезла и његова породица, прешао ј е и он са свој им
борцима. Велики везир са осамдесет хиљада вој ника
напредовао је већ од Видина уз Дунав. Борбе су се водиле на
обе обале и Кочини одреди у њима учествовли. Његови
верни лађари превозили су их са ј едне на другу обалу. Када
су их последњи пут пребацили код Брзаске на банатску
обалу, знали су да весла више нису потребна и понудили су
да их замене пушкама. Коча их ј е вратио да превезу ако има
ј ош избеглица и тако их спасао колца. Место избеглица на
другој обали, чекали су их Турци. Морали су да пусте
празне шајке низ воду, аони отпливали до неприступачних
гребена, а онда се склонили у Хомоље у збег који ј е штитио
харамбаша Иван. Тамо је много народа помрло од зиме и
несољеног меса.
Турци су ценили Кочино ј унаштво, бој али гасеј ош
увек и нудили му и тада велике почасти ако се преда. Он је,
међутим, и под нај тежим условима продужио да се бори.
Његов план код Брзаске био је да сачека у заседи турску
флоту, кој ај е долазила од Добре даискрца појачање турској
војсци у Банату. Али, са околних брежуљака, одакле је
очекивао обећану аустриј ску помоћ, изненада се пој авила
турска коњица.   народу се причало да ј е неки стари Влах,
за неколико гроша, провео Турке кроз гудуре и козј им
стазама иза леђа Кочи.
Коча се одмах бацио у окршај против далеко
надмоћниј их Турака којих ј е било преко две хиљаде. У тој
борби погинуло ихј е осам стотина. Опкољени сасвихстрана
и притиснути на уском простору, његови ратници су се
борили на живот и смрт. Ј едан Арнаутин ј е успео да баци
свој широки чохани огртач наКочу. ГомилаТуракаоко њега
могла ј е тако да га живог зароби. Са шездесет његових
бораца, који нису имали срећу да погину, однели су га у
Текиј у и тамо их све набили на колац. Ј едино је чувени
Кочин коњ, сав у пени, избегао из тог окршаја.
Н а Д у н а в у
65
Taj рат j e Аустриј а завршила Свиштовским миром
1791. године и препуштањем Срба Турцима. Кад ј е дата
амнестиј а вратио се и кнез Алекса Ненадовић. Командант
фрајкора га ј е позвао да и даље остане у аустријској војсци
и пребацио му ј е да напушта цара. Кнез Алекса му ј е
одговорио са опоменом лаковерном српском народу да се не
уздаје у савезнике.
„Истина ј е да сам се заклео да ћу му бити веран и
против Турака за слободу очевине моје војевати, и познато
вам ј е да ј а мој е заклетве не преступам, нити цара
изневеравам, нити остављам, но цар оставвља мене и сав
народ српски, као и његови стари што су наше прадеде
остављали, зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни
других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и
казивати: да више нико ко ј е Србин Немцу не веруј е...“
Ипак ј е отишао на веру у Ваљево насастанак са Фочић
Мехмед Агом, кој и га је тамо погубио зај едно са Илиј ом
Бирчанином. Сеча кнезова ј е убрзала Први устанак,
предвођен од преживелих учесника у Кочиној Крај ини, па
су и преживели шај каши на свој им шајкама и галиј ама
допуњавали иса дунавскестране опсаду смедеревског града,
док га Карађорђе није освојио и посада се предала. После
пропасти Првог устанка, народ се опет склањао у збегове.  
то доба ј е владала општа оскудица у соли. Добре соли није
било ни доцниј е довољно, па се и Књаз Милош у то уверио
кад ј е путовао са пратњом да обиђе Шабац. Од ј аке кише,
која их ј е ухватила на путу, уквасила се била со у бисагама.
По селима се могла набавити само у крупицама, коју су
сељаци чували за стеоне краве. Због неукусног ј ела, тако
посољеног, наљутио се био Књаз. Амиџа му онда рече да
познај е ј едног лађара из Пореча, код Доњег Милановца,
који зна где се у Румуниј и може набавити добра со. Књаз
Милош нареди да га доведу и постави га за дунавског
капетана. Тако ј е у нашу историј у ушло и име ј ош ј едног
капетана, Мише Анастасијевића. Капетан Миша ј е извршио
поверени му задатак. На његово тражење подигнути су
државни магацини, соларе, у свим варошима, тако да се со
увек могла набавити и од тада свака сељачка кућа ј е имала
на трпези добру со у сланику. Поред увоза соли, капетан
Миша је почео да превози водом производе Србије у друге
66 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
дунавске земље и временом тако развио пловидбу и послове
и у другим земљама, нарочито у Румуниј и, да ј е са преко
седамдесетсвој их бродоваи 24 камарсије (агенције) суверено
владао пловидбом од Ерчког у Босни преко целе Саве и
Дунава у Србиј и, до Видина, Рушчука и Галца на Црном
мору. Највећи део свега што је стекао, завештао ј е са две
речи: „Своме Отечеству“ уклесане у камену на његовом
здању, У ниверзитету у Београду.
Бродове ј е тада најтеже било вући узводно у брзацима
са стрмим обалама Ђердапа, Чамциј е, како су се код нас
звали они који вуку бродове, морали су да их везују за
гребене и привлаче ј аким конопцима од стене до стене. На
те тешкоће да се пробије са својим галиј ама кроз камена
врата Дунава, наишао ј е можда и Дарије и дао им име
Дубоки ј аз. На персиј ском ђердап значи клисура. Римљани
су решили пролаз крозЂердапску клисуру уклесаним путем
у стене, дугим 15 миља, а широким два метра.
На местима где ј е стена била ужа, пут ј е ширен
дрвеном конструкциј ом, од које су сада остале само рупе у
стени, где су се углављивале потпорне греде, које су
придржавале дрвену конструкциј у.
А за прелаз преко Дунава подигли су мост код
Кладова, који ј е био дуг 1.070 метараса двадесетстубова, од
којих су остали само остаци обалских.
На самом улазу у Казан, изнад пута налази се
TABULA TRAI ANA, са записом:
ИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН,
НЕРВА ТРАЈ АН, АВГУ СТ ГЕРМАНИК, ВРХОВНИ
СВЕШТЕНИК, ЗА СТУ ПНИК НАРОДА ПО I V ПУ Т
САВЛАДАВШИ ПЛАНИНЕ И ДУ НАВСКЕ СТЕНЕ
САГРАДИО Ј Е ОВАЈ ПУТ.
Тек после деветнаест векова, кад више није било ни
галија, нишај ки, извршенај е регулациј аи воденог пута за
пролаз парних бродова кроз Ђердап.
Појава првог парног брода на Дунаву није свуда добро
примљена. Неколико влашких села поред обале иселило се
у унутрашњост, кад се појавио „огњени змај “ на Дунаву.
Наше сељаке швапски дамфиш није збунио. Звали су га
„дамчик“ и кад су путовали, стај али су сатима поред ограде
над машином, загледали ј е и посматрали њен рад.
Н а Д у н а в у
67
Тако ј е и чича Живко, кад ј е дошао из Кусадка у
Смедерево да обиђе свог сина индустриј алца, питао његовог
настојника за брод, кој и ј е пролазио Дунавом.
„Чиј и ј е оно дамчик“ ?
„Твога сина“ , нашалио се са њим настој ник.
Али се чича Живко није изненадио. Веровао ј е да ј е
његов син у стању све да постигне и одмах прешао на
практична питања.
„Где борави зими?“
„У великој шупи.“
„А ко га извлачи?“
„Коњи, Мадар и Коса.“
На путу кроз Србиј у познати путописац, Немац,
Феликс Каниц, забележио ј е и ово:
„  Шапцу видех ј едан модел конструкциј е брода,
који ј етребалодазамени парну машину, а конструисао гај е
човек, који никад није студирао технику!“ Путописац ј е
био запањен „што Србе ништа не зачуђава“ и што „све што
виде верују да могу и остварити!“
Тако су и шај каиш, који су били изгубили посао због
парних бродова и постали рибари, успели да, по налогу
управитељства, спроведу кроз Ђердап, без стручних пилота,
француски брод ,,Lione“ . Његов капетан, Мањан, пловио је
да испита могућност и рентабилност пловидбе на нашим
рекама. Аустриј ско бродарско друштво, из страха од
конкуренције, одбило ј е да му да „думанђиј е“ , пилоте кроз
Ђердап. Преко француског конзула, обратио се српској
влади, која ј е упутила наше рибаре вичне тим водама.
На повратку, кад је ,,Lione“ стигао у Београд, брод ј е
посетио и Кнез Михаило., а француски морнари предалису
Кнегињи Ј улиј и букет цвећа са обала Ђердапа.
У скоро затим, 1861 године, Кнез Михаило ј е купио
изграђен у Француској први српски путнички пароброд
„ДЕЛИГРАД који ј е допловио са реке По у Италиј и, где је
дотле саобраћао.
Године 1890, основаноје и Српско бродарско друштво,
кој е се ј едва одржавало због велике конкуренциј е
Аустриј ског паробродског друштва, које ј е чинило све да га
онемогући. Смањивало ј е на пола тарифе за превоз робе и
пуштало по два брода у исто време на свакој линиј и реда
68 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
вожње наших, На крају, ј едног ј утра освануле су у свим
пристаништима велике обј аве кој има се извештавао
послован српски свет да ће од тога дана бродови аустријског
друштва бесплатно превозити путнике и свакоме дати
бесплатан доручак. На апел штампе: „Срби чувајте своју
заставу на Дунаву“ ,сутрадансу аустријски бродови пловили
потпуно празни, а српски стизали са музикама, препуни
раздраганих путника, опиј ених националним поносом.
Српски бродови са тробој ком на Дунаву подизали су
дух целокупном Српству, успевали да престижу беле л ађе и
били трн у оку Аустрији.
Том престижу допринелису многосмелости вештина
капетана„Цар Николе“ , Стеве Ј овановића, каои име, кој еј е
брод носио, самодршца моћне Русије и до краја великог
заштитника Србије, цара мученика, Николе II.
Капетан Стева ј е био постао легендарна личност на
Дунаву. Импозантан, са великим црним брковима и оштрог
погледа, уливао ј е на команди брода поуздање. Људи су му
се дивили, жене се заљубљивале, сви га волели а он највише
карте.
Два пута недељно стизаој е из Радујевца „Цар Никола
Други“ и зај едноса аустриј ском белом лађом пристај аона
смедеревском кеју. На обали ј е било увек пуно света, кој и је
са дивљењем посматрао спретне команде за прилажење
капетана Стеве и младе матрозе у плавим блузама са
пластронима у пругама, како својим снажним мишицама
вешто добацује ужесазамкомштекнерудај е пребаци преко
ниског гвозденог стуба на штеку и привеже брод, а онда
спуштај у бродобран - лопту од испреплетаног канапа, да се
боја на лађи при додиру не огребе.
Оба брода кретала су одатле скоро у секунду.
„Напред лагано“ , чуласе команда кроз лулу капетана
Стеве, а затим: „  пола снаге“ , да би последњу: „Пуном
паром“ , чули само они на броду, и трка ко ће први стићи у
Београд отпочињала ј е. Матрози су одмах одлазили
добровољно да са ложачем убацују угаљ у казан машине.
Када ј е већ црн дим почињао да куља из широког о џ а к а „Цар
Николе“ , трчали су да помогну крмару у завртању и
одвртањуточка на крми како би брод скородоивицеплићака
Н а Д у н а в у
69
и наседања ухватио први у пресеку кривину код Гроцке, од
чега ј е у многоме зависио исход трке.
Са обале се дуго пратила трка, многи због тога и
путовали, а неки и аустриј ским бродом због двоструког
уживања да поруче чувену бечку шницлу на белој лађи и
посматрај у спуштене швапске носеве кад ј е „Цар Никола“
престигне. Капетан Стева ј е добијао увек ту партију карата.
При тим уобичајеним испраћај има лађе долазило ј е
доцниј е и до мелодрамских узбуђења, кад ј е постао агент
бродарског друштва бивши, и у срцу увек глумац, Ива
Динуловић. Пред сам полазак брода, кад ј е све утоварено,
измењивао ј е фактуре са манипулантом на лађи и онда
прекорачавао штек, кад ј е већ мост за путнике дигнут.
Понекад би му листови испали из руке и док их ј е купио
брод би одмакао. „Капетане, заустави лађу“ , преклињаој е.
„Мила“ , довикивао ј е очајнички својој жени, која ј е са
штека гледала тужно и резигнирано. Знала ј е да ј е целу
сцену одглумио да би провеосуботу и ноћ у друштву глумаца
и глумица код „Три Шешира!“
И капетан Стева ј е волео кафану и уметничко
друштво. Нико ниј е знао да се бави и сликарством.
Помоћнику, који га ј е затекао како цепа своје слике кад их
се нагледаи баца кроз окно на кабини, објаснио ј е да ј е то
његово лично и велико уживање и неће да му га критика
квари.
Али, ако се бојао критике, капетан Стева се није
плашио смрти. Одмах после аустријског ултиматума, имао
ј е задатак да спроведе неколико бродова до Чукарице. Код
Молдаве добије депешу Дирекциј е да допусти преглед
аустриј ским властима да утврде да не превозе оружј е и
трупе. Чим ј е брод пристао уз штек, из његове утробе
пој авили су се вој ници са бај онетима на пушкама и почели
даистеруј у посаду напоље. Силно узбуђен, капетан Стевај е
оштро на немачком протестовао против ове подле преваре.
Официр му запрети бајонетима, са пушкама на готовс. На
шта капетан Стева раздрљи груди и довикну им: „Пуцај те,
хуље. Ово су српске груди, које неће у ропство таквим
нитковима.“ А кад плотун не опали, он голим прсима ј урну
на бајонет. Изненађен и задивљен толиком храброшћу и
70 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
частољубљем, официр, Немац, одгурну вој ников бај онет и
нареди да се према њему поступа са изузетном поштом.
Та признања одаваће Србима и српској војсци и, у
свој им мемоарима после Првог светског рата, државници и
нај виши војни команданти и великих противничких сила,
па чак и малих, иако суревњиво неприј атељских.
Тако у бугарском препаду, када су после дуге борбе
допрли дој едногсрпског рова, бугарски официр командова;
„Мирно! “ „Капе доле! “ „Овакосе брани Отаџбина. “ и показа
руком на изгинули цео српски одред. Пред ратове за
ослобођење и уједењење борбени дух, осећања националне
части и спремности на пожртвовање били су достигли у
српском народу косовску висину.
Можда рељефније поред тока Дунава и у сенци
високих кула Ђурђевог града, ту атмосферу, испуњену
националним прегнућима и идеалима, допуњавао ј е свој им
колоритом свакидашњи живот са старинским обичајима и
патриј архалном топлином, паи својим наличј ем са општим
људским слабостима, уз суревњивост, застареле предрасуде
и празноверј а. Али и као такав није сметао општем полету,
и ј едино доприносио занимљивости тадашњих схватања и
прилика. Пасе сећањима на необичне заплете и чудне типове
дочаравају ј ош више успомене на та времена до заноса
високе националне свести, уз преимућство и уживања, које
ј е пружао живот у питомини смедеревских винограда, поред
брига за сазревање грожђа, које ј е зависило од сунчаних
дана, страха од града и поплава Дунава и нерасположења у
дугим к и и ј ни м данима и временским непогодама, које ј е
доносила кошава.
Спасоје Ј ефремовић
Ж и в о т ч о в е к а с а Б а л к а н а
71
Ж и в о т ч о в е к а с а Б а л к а н а
Кажу да последњим тренуцима живота самртник
види у свести целу своју прошлост. Три пута сам већ ушао
у те последње секунде, а ј едном био м закорачио са обадве
ноге преко те тај анствене границе између живота и смрти,
али никакву прој екциј у дотле доживелих догађаја нисам
имао.
Ипак, у дугим данима и ј ош у дужим ноћима које сам
по планинама у шумама целога Балкана, у нај већој
неизвесности и опасности, преживљавао пуних осам година
прве моје младости као вој ник, а потом сасвим касниј е и
под сасвим другим поднебљем као човек изван закона, имао
сам често изненадне визиј е које су се распрскавале као
ватромету мојој узнемиреној машти. У њимасам откривао
и понављао многе протекле тренутке који, стављени један
уз други, чине живот ј едног човека.
Тај живот, животј едног човекаса Б алкана, одиграван
уј едномчудном вртлогу националних, верских,идеолошких,
политичких и друштвених сукоба, страсти међусобног
уништавања, немилосрднихсудбина.ј езивихтрагедиј ачесто
усред ј едне херој ске симфониј е подвига и страдања желим
овде даевоцирам. Али ј ош више од тога доживљеног живота,
желим дазадржим у сећању безброј несмрти,често анонимне
али узвишене као у античким трагедијама, кој имасам био
немоћни сведок и које су се утисле у моју судбину и
испресецале мој живот на ј асно одређене етапе.
Четири велика рата, кроз које сам имао прилике да
провучем свој живот, иако ту доста оштећен, неколико
револуциј а, државних удара, атентата, грађанских ратова,
дали су томе мом животу један драматичан декор и ј ош
више ј едно опште обележје. Ј ер то што ј а хоћу да евоцирам,
то ниј е само мој живот, то је, - отклонивши детаље -
углавном живот милиона људи са ј едног истог географског
подручј аи изј еднеистеисториј скеепохе, често неразумљиве
и невероватне за оне кој и су били изван тога простора и
изван тога времена.
72 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Судбина ми ј е била дуго и изванредно наклоњена, a
потом, као и скоро свим мојим сународницима, постала је
врло свирепа. Познао сам високе тачке и сву горчину и
понижење када се додирне дно људског друштва. Ако ј е
авантура увек непредвиђени обрт, увек изненађен>е, најчешће
опасност, често блештави успех, а ј о и ј чешће сурови пад,
онда сам преживео ј едну луду, често блиставу, а често
болну авантуру свога времена и свог родног тла.
Седао сам за трпезе многих краљева, а био срећан
штосам могао да као ј едину храну испечем шаку кукурузних
зрна на ватри која ј е издисала, Корачао сам стотине метара
преко ј езивог моста начињеног од лешева и коња, не
додирнувши ногом земљу претворену у густу и дубоку блатну
масу, и ношен сам као победник кроз улице покривене
цвећем на рукама раздраганих девојака.
У познао сам се, понекад се и сприј атељио, са многим
шефовима држава и моћним диктаторима, али сам зато
имао и прилику да упознам и њихове тамничаре, па чак и
џелате. Ј едан од највећих потентата савремене Европе слао
ми ј е свој лични авион да ме - са око 2000 километара
одстој ања - доведе на његов гарден - парти, да бих касниј е
привиј ен лицем уза зид, са рукама више главе, осећао на
леђима додир цеви митраљеза људи истог тог мог љубазног
домаћина.
Био сам партнер на бакари у Кану и Довилу
милиардера Блументала и бившег португалског краља
Мануела, да бих касниј е играо у коцку шећера покер у
тамничком „казино Бурбак“ сакамбриолером Ј еапо^ј едним
агентом Виетмина и ј едним белгиј ским хомосексуалцем.
Два места су ми у мојој земљи уз фанфаре, под
заставама и цвећем предали диплому свога почасног
грађанина, а ј едно чак дало моје име једној својој главној
улици, док сам се коју годину касниј е морао да скривам по
неприступачним планинским свратиштима под лажним
именом, са лажним занимањем и лажном народношћу,
Ј една енциклопедиј а моје земље забележила ме је
као „великог ј унака из ратова“ , док ми је, освајајући место
мог становања, ј едан нови господар дао назив „народног
неприј атеља.“
Ж и в о т ч о в е к а с а Б а л к а н а
73
Добио сам осамнаест одликовања, од којих пола
ратна, и добио сам три смртне пресуде.
Имао сам највећи приватни музеј у својој земљи a
морао сам да скупљам добровољне прилоге да бих сахранио
ону особу која ј е била саставни и најбољи део мога живота,
оног који овде износим. Ако сам данас ушао у оквир оних
особа, које ј е мој румунски колега Виргил Георгиј у назвао
„људима из 25- ог часа“ , људима од којих ј е сваки ј една
путуј ућа трагедиј а, онда ј е то зато што нас ј е до тога довео
Запад свој им неразумев ањем и непознавањем.
Неразумевашем и непознавањем ни услова, ни састава, ни
жеља, ни менталитета, ни потреба како целог европског
Ј уго- Истока, тако и нарочито оне судбоносне раскрснице
каква ј е за целу Европу био кроз векове и остао и данас
Балкан.
Ако ова моја далека и блиска сећања допринесу да
људи средњег, емпиричног и несентименталног Запада
познаду тежње и потребе, полете и страдања бар мога
српскога народа - а оне су исте за све народе са Балкана -
народа који ј е само у току непуне половине столећа, коју
сам ј а преживео, изгубио трећину свога становништва
бацајући се непоштедно у крв и пропаст да би достигао оне
снове које су људска слобода, национална независност,
државнаравноправности колективначаст, онда ћу сматрати
да сам испунио нај важниј у своју животну мисију, и да ми ј е
три пута био дат рок баш да бих тај посао обавио.
  Паризу 1968 године
Станислав КРАКОВ
74 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
К Њ А   Н И К О Л А И Ш О Б О Т А А В Д И Ћ
Кад оно Црногорци и Херцеговци, под командом
Књаза Николе, онако страшно потукоше многоброј ниј у и
боље наоружану турску војску у чувеној битци на Вучјем
Долу, 29. ј ула 1876. године, гдје у оном муњевитом и
снажном судару, прса у прса, погибе од црногорске сабље и
сами дивизијар Селим-паша, а Осман- паша би заробљен
крај својих топова - тога дана, као и кроз наредних више од
недјељу дана, пред Књаза су довођене мање и веће групе
заробљених Турака, међу кој има се у ј едном часу - 9. августа
те године - нађе и стари Шобота Авдић из села Плане, крај
Билеће. Он не хтј еде, прије тога, да искористи прилику да
са главнокомандуј ућим турске војске, рањеним Мухтар -
пашом, бј ежи и тражи спаса у утврћењима града Билеће,
него радиј е одлучи да се добровољно преда Црногорском
Књазу.
По ј едном поузданом и вј еродостој ном доказу из
оних дана, на који ћемо мало касниј е и наићи кроз ову
причу, Шоботај е тадаимао деведесети шест година. Али он
ј е изгледао много млађи. A no свој ој бистрини и
оштроумности, здравом расуђивању и досетљивости, он ј е и
одавно прије тога био надалеко познат човјек.   з то, њега
ј е Бог био обдарио и добрим здрављем, као и нарочитом
свј ежином разума кроз цијели његов живот.
Шобота није знао ни читати ни писати, те своје
знање и мудрост није црпио нити сабирао из били каквих
„књига староставних“ , него ј едино - из Богом датог му
извора. Алах сами ј е њему био даровао, мимо многе друге
људе, ј едну нарочиту памет и бистрину, тако да су за њега
знали чак и везири који су се за вријеме његових зрелиј их
година истаростисмј ењивали и Херцеговином у имесултана
владали. И многе паше, као и други великодостој ници
ондашњег Турског царства, знали су Шоботу. А многи од
њих су га и лично познавали и с њим разговарали. Стога,
лако је могуће да су за њега, преко тих високих личности,
знали чак и сами цареви у Стамболу, - султани: Махмуд
Други, Абдул Меџид, Абдул Азис и Абдул Хамид Други.
  љ а з Н и к о л а и Ш о б о т а А в д и ћ
75
Или бар неки од њих. Ј ер су сви четворица ј едан иза
другога, владали Турском Царевином у међувремену од
Шоботиних тридесетих година па до крај а његовог живота.
А вј ероватно ј е да ј е за њега чуо у своје вријеме и наш велики
Владика Раде, писац „Горског Виј енца“ , као и доцниј е
његов синовац и насљедник на престолу Црне Горе, Књаз
Данило Први Петровић Његош.
Шоботу ј е познавао и с њим разговарао и Дервиш-
паша, који ј е и прије боја на Вучјем Долу оним крај ем
пролазио и на Црну Гору војштио, као што су га познавали
и трој ица од посљедњих паша из његовог земана: Мухтар,
Селим и Осман. А већ и да не помињемо да га ј е знао и
познавао и злогласни Смаил- ага Ченгић, из Липника, крај
Гацка, као и Смаил- агин син Дедага Ченгић.
И Омер - паша, Мехмед - паша и Али - паша Сточевић
Ризванбеговић знали су тога народног мудрацаи филозофа.
И сва Херцеговина, као и добар дио Црне Горе и Еосне,
знали су за Шоботу Авдића. Зато, кад ј е требало нечију
мудрости нарочито истаћи и похвалити, обичавалосе рећи:
„Тај као да ј е учио школу код Шоботе Авдића. „
Вој вода и сенатор Гавро Вуковић, учесник у
Вучедолској битци, - а касније министар Спољних послова
Кнежевине Црне Горе-, који се оних дана понајвише кретао
поред Књаз, водиој е свој дневник, кроз који ј е сликовито
описао и ток саме битке, а за Шоботу каже углавном ово и
овим ријечима: „То је старац од 96 година, али паметан и
сачуваног разума. Он бјеше необично рј ечит и досјетљив.
Књаз се ј е радо с њим разговарао, ј ер одавно памти. Шобота
ј е познат Турчин херцеговачки. С њим се сваки паша радо
разговарао. Одају му веље поштовање. С њим дође његов
зет. Они су се предали Књазу, али синови Шоботини нијесу
ј ош... To ј е први знатниј и Турчин који се ј е предао Књазу. “
Књаз Никола, знајући исам од раније достаоШоботи,
био ј е нарочито обрадован његовим добровољним доласком
и предајом, па му зато посвети пажњу ј едним подужим
разговором. Но да би га ј ош више одобровољио, Књаз ј е у тај
разговор уносио и помало лиј епе шале. А пред само пуштање
наслободу, он му - по причи кој ај е остала - постави питање:
- Шта ј е, Шобо, хришћанину православне вјере
најмилиј е пој ести за Васкрс?
76 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
- Ј аје му ј е нај милиј е појести на тај велики празник,
Господару - одговори Шобота без размишљања.
Пуну годину дана послиј е битке на Вучјем Долу, на
ј едном састанку угледних Црногораца и Херцеговаца, код
Књаза на Цетињу, био је Шобота Авдић. И, наравно, овог
пута у кудикамао бољем и завидниј ем положај у од онога
годину данараниј е. Сад се Шобота осјећао као раван међу
равнима.
По дану и лиј епом времену такви састанци су
одржавани и разговори вођени понајчешће у сј енци великог
и чувеног „Бриј еста“ , крај самог Књажевог двора, а увече и
по ружном времену у пространој и такође познатој
„Оџаклиј и“ , у приземљу двора.
Књаз Никола је, кад год су му то дозвољавале државне
бриге и послови, радо присуствовао тим састанцима и
учествовао у разговорима. Ту се, уколико и сами учесници
нијесу били заузети у рјешавању државних и народних
послова, понајвише причало о чојству и ј унаштву. Али више
и радиј е о чој ству него ли о ј унаштву.   з то, кроз те
разговоре, а нарочито кроз одговоре на често пута тешка
Књажева питања, долазили су до изражај а како
оштроумност и памћење тако и досј етљивост и рј ечитост
тих бистрих брђана и горштака, што ј е Књаз и нарочито
волио и циј енио, па оне најбоље одговоре и посебно
похваљиво и истицао. А краћи прекиди и одмори у тим
разговорима обично су попуњавани и зачињавани дивним
звуцима ј аворових гусала и ј уначком пј есмом кога од бољих
гуслара међу н>има. У том духу, отприлике с таквим
програмом, водио се и овај нај новиј и разговор. И, у ј едном
часу, кад ј е дошао ред да Књаз поразговара с Шоботом, кад
им се погледи сусретоше, Књаз се на њега осмјехну и упути
му ово наизглед чудно, нејасно и непотпуно питање:
- А са чиме, Шобо? - Сви присутни, изузев Шоботе,
међусобно се погледаше. И наста тај ац за неколико
тренутака. Али оштроумни Шобота, кога ј е упркос дубоке
старости памћење ј ош увијек одлично служило, врати се за
часак у мислима на онај лањски разговорс Књазом, сј ети се
и оног питања пред сами растанак сањим, павесело одговори:
- Са сољу, Господару.
К њ а з Н и к о л а и Ш о б о т а А в д и ћ
77
- Тако ј е, мој Шобо потврди му Књаз па затим
објасни осталима оно своје питање и Шоботин одговор. И
сви се задивише таквом памћењу и досј етељивости тога
старог Херцеговца. А видећи га веселога и орнога и за даљи
сличан разговор, Књаз Никола, упути му друго питање. И
опет тешко питање:
- Кој е ј е поље нај дуже, Шобо?
- Нај дуже ј е оно поље, Господару, кој е се простире
између човјека и нечовјека - одговори Шобота и овог пута
без много размишљања. И Књаз и сви остали сложише се и
са тим одговором, па дође и треће Књажево питање:
- А ко не ваља, Шобо?
- He ваља онај, Господару, коме нико не ваља ко не
ради и не мисли све као и он.
- Бога ми, слажемо се и ту са тобом.
- А сад ј ош ј едно питање, Шобо.
- Заповј едај , Господару,
- Ко највише лаже, Шобо?
-Хм. Дина ми и турске вјере, највише лаже онај коме
се то најмање смиј е рећи.
Задовољни и овим Шоботиним одговором весело се
насмијаше и Књаз и остали. И сви му честиташе. А књаз
Никола, кој и ј е био и нарочито одушевљен мудрошћу
Шоботином, рече му:
-.Е, сад Шобо, хајде да видиш ђе ј а и моји Црногорци
држимо и чувамо народне паре - , па му, и у присуству
осталих, показа државну касу Црне Гope. А посебно му даде
да види и оно нешто сребра и злата, што се ту чувало за „злу
не требало“ , па рече:
- Сад узми, Шобо, одатле колико хоћеш и метни у
своје џепове. - Након што управи ј едан кратак и брз поглед
на Књаза, мудри Шобота се маши руком у свој џеп, извади
кесу и стави ј едан златник у касу. Књаз, који је све то
пажљиво посматрао, упита га:
- Што то радиш, Шобо?
- Е, Господару, да се овће није давало бар онолико
колико се одавле узимало, ти мени не би имао шта данас
показати. Ова каса би била празна - одговори му Шобота.
78 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
** *
Одавно већ нема међу живима никога од некад ашњих
учесника у Вучедолској битци. Одавно нема ни оног
„Бриј еста“ , крај Књажевог двора на Цетињу, ј ер ј е неке
људе подсј ећало на ј едну заслужну и славну српску
династиј у, па су га посјекли. Одавно нема ни Књаза, a
касниј ег Краља Николе. Тако исто, од авно нема међу живима
ни мудрог Шоботе Авдића. Али осталај е горња прича, кроз
коју они и даље живе у моме завичају и у оном граничном
крају српских покрајина Црне Горе и Херцеговине. И међу
браћом обадвије вјере.
Василиј е Б. Комненић
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а I К р а д љ и в ц и б и о г р а ф и ја 79
  А И С Т О Р И Ј У Н А Ш И Х Д А Н А
I
К Р А Д Љ И В Ц И Б И О Г Р А Ф И Ј А
Долази, очевидно, крај нашој охолој разметљивости.
Примећује се то и по томе што изостај у несувисле приче
како смо најјачи, нај поузданиј и, нај лепши, нај борбениј и,
како смо, уствари, у свему ненадмашни, како смо, укратко,
сј ајни и како би сесвет, да није овога што нас ј е снашло, ј ош
отимао о вредности нашег система! Изостаће, ваљда, и они
мучни, времену и приликама непримерени призори како се
међусобно одликујемо, мећусобно унапређујемо и међусобно
тапшемо по рамену; ми сво у свему нај...
Да то време измиче види се и по једној врсти страха
који све више и све силовитиј е притискаразум човека нашег
тла. Није то, што би се у први мах могло помислити, страх
од смрти; није то страх од неке опаке болести, која врви
светом и лако прелази границе; није то страх ни од све
видљивијег сиромаштва, од беде која, такође, све више
притиска и тело и душу.
Страх изазива суочавање са собом у оним тихим,
ноћним бдењима у кој има човек остаје сам и пита се: шта
ради, коме припада, кој и су му циљеви, какве трагове за
собом оставља, шта ће о њему судити потомци. Управо тако
шта ће о њему судити потомци?
Хоће ли се потомцима рећи да су им очеви и дедови
били часни, усправни, достојанствени људи који, упркос
свему, a то ће рећи упркос патњама и искушењима, упркос
прогонима, нису савиј али кичму ни пред којом силом на
земљи, или ће рећи да су били гмизави, кукавни, ј адни,
савитљиви, шићарциј ски ориј ентисани, одани само Брозу и
Партиј и? А иза те и такве оданости, зна се, остали тамни
трагови.
Траг ј е оно што се памти.
Живот и није ништа друго до оно тихо, ј едва чујно,
на изглед невидљиво ткање времена. Изаткано остаје. И
80 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
после смрти. To што живот изатка - то ј е траг. Трајан.
Неуништив. По њему ће нас памтити. По траговима ће нас,
богме, и тражити. He стигну ли нас, наћи ће нам потомке:
н>има ће рећи какве смо трагове оставили.
Шта би све данас неки људи дали кад би могли да
избришу своје дојучерашње трагове!
Отуда ј е, без сумње, прва претпоставка човекове
памети у томе да сагледа будућност. Видети себе у
будућности - ј една ј е од оних мудрости које човеку обезбеђују
усправан ход. Комуницирај ући молитвенос Богом, човек би
ону свакодневну молитву требало мало да прошири: „Дај
нам хлеб насушни данас, али нам, Боже, дај памети засутра
и прекосутра, како не бисмо упали у моралну каљугу које
ћемо се стидети целог живота.“
Није било такве молитве. Није, на жалост, било
никакве молитве.
Бог за н>их није постојао.
Страх од сопствених трагова, тканих тамном пређом
навешће данас људе да се позивај у на оне вредности које им
децениј ама нису ништа значиле.
На Бога се, тако, данас позивај у дој учерашњи
безбожници, они који су убили Бога усеби, а потом препуни
мржње и зла, маљевима настој али да убију Бога и у свој им
противницима.
На памет се данас позивају они који су свој народ
децениј ама распамећивали.
Милосрђе данас помињу они кој и су били
нај немилосрдниј и и према својим нај ближим, убиј ајући их
у име своје идеологије или су им отварали врата пакла у
Брозовим казаматима.
На српство се данас позивај у они који су се давно
расрбили и Србиј у прогласили - злом маћехом.
Насветосавље се данас позивај у и они који су Светог
Саву прогласили „тровачем младиих српских душа.“
Цркву данас штите они који су ј е највише рушили и
ревносно оптуживали.
Броза данас оптужуј у они који су му верно и слепо
децениј ама служили.
Шта се то са људима догодило? Промена свести?
Накнадна памет? Закаснела сазнања? Подастирање нових
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а I К р а д љ и в ц и б и о г р а ф и ја
чињеница? Старо шићарење у новим околностима? Страх?
Иако би им ваљало дати одступницу и рећи да има од свега
помало, остаје, у првом реду, страходдојучерашњих трагова.
Шта да учини онај весели теоретичар који данас,
осврћући се, запажа трагове својих написа: „Црква диже
главу!“ Испод крупногнасловај е његов претећи поднаслов:
„Змиј у треба тући у главу!“ Уочава теоретичар, устраху, и
други свој наслов: „Носио бадн>ак - изазивао суграђане!
Није ово било у некој далекој земљи и у нека далека
времена: све је било код нас и јуче. О свему постој и траг.
Страх ће навести неке да посегну за туђим
биографијама. Оне њихове старе, пуне оданости Брозу и
Партиј и, и пуне мржње према Богу и цркви, и пуне, опет,
љубави према Марксу, и пуне освете према „Народним
издај ницима“ - не да им више не одговарају, него их се и
стиде и боје и били би срећни кад би гром ударио у те архиве
у кој има се, лепо сложене, уз друга документа, рецимо
старе партиј ске кн,ижице,чувају и њихове биографије.
Треба их разумети.
Како би данас, одиста, неко могао да прича своју
стару биографиј у: „Потичем из радничке... сељачке
породице. Рано сам, ј ош у детињству, осетио тегобе
ненародног режима Карађорђевића. У младости сам
раскрстио са религиј ом. Родитељи су ми напредни људи,
сиромашни наполичари. Неко ј е у наше село донео књигу о
Марксу и ј асамточитаои тумачио друговима, пасу ме рано
примили у СКОЈ .
... Мој и су помагали народноослободилачку борбу.
Колико су могли.   нашем селу било ј е доста народних
издај ника. Међу њима и мој деда. Ј а сам их све имао на
списку и кадсу дошли наши ослободиоци - ј асам им списак
предао. Деде ми није жао, био је заклети крстоносац...“
Ослушнимо сада нову биографију истог човека:
„Не знаш ти, пријатељу, штасам ј асве претрпео
под комунизмом! Дуга ј е то прича. Мучна. Прво су ми, кад
су злотвори дошли, убили деду! Оцасу ми кињили затошто
ј ебио симпатизерчетника. Отелису нам готовосву имовину.
А имали су шта да нам отму - били смо богати.   нашој кући
се, богами, знало кад ј е крсна слава, кад Божић, Васкрс...
Тако сам и васпитан, у духу светосавља. У школи сам због
82 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
тога имао муке - истерали су ме из шестог разреда ј ер сам
писао антикомунистичке пароле...“
Ово ј е само ј една од нових биографија. Он их има
неколико. Кад год неки мученик, истинска жртва, исприча
муку из своје биографије, нађе се неко ко ј е присвоји и
прича даље као своју.
Притиснути страхом од сопствених трагова причају
туђу биографију.
II
Б Р О   О В И Ћ А М А Љ
Никосе није тако напрасно.страсно, безболно, лако,
одрицаосебе.свог имена, корена, идентитета, својих предака,
дедова и очева, своје вере, крсне славе, свој их цркава и
манастира, своје културе и историј ске прошлости, својих
државотвораца, најчаснијиих именаисториј е српског народа
као што су се одрицали људи овог тла и овог времена.
Само се нама могло догодити да нам заблуда буде
ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од
ј асног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу
бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости
од људи с именом, презименом и средњим словом оца и
мајке, само се нама могло догодити да дамо веру за неверу,
умље за безумље.
Пој едини градови у Србиј и као да су се надметали ко
ће брже, и дубље, да у заборав потисне - солунске ратнике!
Оне старе српске ратнике кој има се дивио слободољубиви
свет, који су срушили двацарства и ј едну краљевину и који
су у три крвава рата бацили на колена турске, аустријске,
маћарске и немачке армије. Оне ратнике кој и су својом
борбом, својом крвљу, својим костимарасутим широм света,
свој ом патњом, свој им непоклеком и нај судбоносниј им
годинама за српски народ створили прву ј угословенску
државну зај едницу и свој им бај онетима поставили њене
границе.
Послесмрти војводе Степе Степановића 1929. године,
ј една улица у Чачку, граду у којем ј е вој водаживео и у којем
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а I К р а д љ и в ц и б и о г р а ф и ј а 83
ј е сахрањен, добила ј е његово име. Има доказа о томе да су
Чачани веома уважавали славног али надасве скромног
војводу, и да су се, нарочито, с поштовањем, односили
према споменику који је војвода, слутећи, ваљда, какви
могу бити потомци, а и да би поштедео општинску или
државну касу, себи заживота начинио начачанском гробљу.
To поштоваање ј е трај ало до завршетка последњег
светског рата и мало после када ј е одлучено да се раскине с
„мрачном прошлошћу“ свог народа и закорачи у светлу
будућност. Преко ноћи је избрисана улица која ј е носила
име војводе Степе. Пошто су се лако, без отпора, обрачунали
с мртвим војводом -бришућињеговоимесачачанскекалдрме
- писци новог историј ског поглавља и путовође у светлу
будућност устремили су се на основну школу која ј е такође
носила вој водино име. Та школа ј е, иначе, грађена новцем
из фонда чији је улагач био и војвода Степа.
Кад су ово окончали, Чачани су могли да одахну:
препреке ка срећној будућности биле су уклоњене!
Није за ову прилику битно што је касниј е ј една
безначај на улица у Чачку - зна се за кога су резервисане оне
главне - добила вој водино име, али ј е и те како важно да се
каже како су се у овом граду „одужили ‘ ‘ славном војводи.  
ј уну прошле године, пред зградом поште, на ониски
постамент свечано је подигнут бронзани војвода Степа. И
то неочекивано, уз ј асно идеолошко обележје: интониран
ј е, том приликом, Лењинов посмртни марш! У чињено ј е то
у време кад су стизале вести д а ће веселог Лењина, Бог да му
душу прости, извадити из црвеног маузолеј а и по
православном обичају сахранти у Петроград који се доскора
звао Лењинград. Није се, додуше,тадазнало да ће се Лењинов
споменик продавати на лицитациј и.
Суседна општина Лучани није смела да закасни у
обрачуну с „мрачном прошлошћу“ , па ј е и она са своје
стране, учинила што ј е могла: плочу са спомен-чесме, коју
је 1927. године подигао краљ Александар на путу Чачак -
Лучани, преко планине Ј елице, у славу ј унака из Драгачева,
заменила ј е новом на којој ј е писало да ј е спомен- чесма
подигнута у славу неке партизанске ј единице која ј е на
месту 1941. године разбила батаљон немачких војника!
Двадесет година ј е та нова плоча стај ала на чесми. Стари
84 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
драгачевски ратници, у чију ј е славу чесма подигнута, међу
њима и Будимир Давидовић, са две Карађорђеве звезде на
грудима, узалуд су протестовали: партиј ски људи у
Лучанима су говорили да обрачун са „остацима мрачне
прошлости“ мора бити немилосрдан!
Тако су скорој евићи крој или неку своју историј у.
Али све ј е ово премалено према ономе штој е учинило
„напредно“ Краљево, које се, богме, неко време звало
Ранковићево! На 20- годишњицу победе српске војске на
Церу, у центру овог града подигнут ј е монументални
спомениксрпским ратницима. Споменик ј е ту стај ао све до
1959. године, када ј е Скупштина општине, на свечаној
седници поводом Дана Републике, одлучила - како ј е
записано у документима - да га уклони из центра града и
пресели на гробље.
У залуд су ј унаци са Цера и Колубаре молили
краљевачке моћнике да то не учине, уверавајући их дасу они
победници, а не Аустро- Угарска, да би, на крају, ипак
схватили да их ј е сустигла освета аустроугарског духа који
ј е трај ао и у Брозу и у српским Брозовићима.
Тек пре неколико година овај споменик ј е из
прогонства враћен на првобитно место. Много ј е горких,
ратничких суза проливено због овог чина и многи ратници
су помрли не дочекавши н>егов повратак.
Ојађени српски градови, тек што су крвавих рана
изашли из четворогодишње фашистичке окупациј е, нашли
су се на удару Брозових ослободилаца: уништени су, за
тили час, најчешће маљевима, трагови српске културе и
историј е. Споменици заслужним Карађорђевићима падали
су као снопље, а називи улица с именима нај заслужниј их
људи изисториј е -летели на ђубриште. Ништаим није било
свето: ни споменик Незнаном ј унаку на Авали, који је
оскрнављен, ни Бранков мост, који се пружа према Земуну,
с кога су маљевима скидани грбови бивше Краљевине, ни
Војни музеј , основан указом краља Милана Обреновића.
Ј еднаулицау Београдуцеломсвој омдужином носила
ј е име Краља Милутина. Та улица ј е подељена на три дела:
ј едан носи име Ђуре Салаја, Брозовог агента у Москви,
други цара Хаила Селасија, трећи, најкраћи део ове улице
остао ј е краљу Милутину! Мало ј е требало па да ваљда
  а и е т о р и ј у н а ш и х д а н а I К р а д љ и в ц и б и о г р а ф и ј а 85
нај значај ниј и владар Србије остане и без тогпарчета улице,
јер ј е некоме било стало до тога да се он потисне не само са
београдске улице него и из памћења будућих генерација!
Педесета годишњица пробоја Солунског фронта, a
уједно и стварања прве зај едничке државе Ј ужних Словена,
која ј е падала 1968. године, ничим није обележена.
Прећутанај естотагодишљицастицања независности
Србије, кој ај е падала 1978. године. Билој е предвиђено дасе
овај датум обележи како и доликуј е; научним скуповима,
свечаним академијама, изложбама... Од свега тога, трудом
српских „послушника“ , вољних да зарад личног шићарења
затруј у свеизворе наше историј скесвести, није било ништа.
Стицање независности обележиле су Румуниј а, Бугарска и
Грчка, које нису ни ратовале, а стекле су ј е захваљујући
потоцима проливене крви Србије и Црне Горе.
Некако у то време готово све новине су забележиле
стоту годишњицу Призренске лиге!
На удару скорој евића нашао се и Коста Војиновић,
вођа Топличког устанка 1917. године. He само што ниједна
годишњица овог значај ног датума у историј и српског народа
није у послератном времену обележена, него ј е и споменик
вођи устанка премештан три пута! На 20- годишњицу
Топличког устанка 1937. године, овом неустрашивом човеку
подигнут ј е споменик усред Прокупља, пред зградом
Окружног начелства.
Завршетком Другог светског рата и протеривањем
неприј атељаи „народних издај ника11, поштој е једвасачувао
бронзану главу, протеран ј е и вођа устанка! Вој иновић ј е
склоњен у ширину парка, на десну обалу Топлице. Кад ј е
грађена предионица „Топличанка‘ ‘ споменик Вој иновићу ј е
премештен у двориште зграде Дуванске индустриј е.
Двориште ј е, разуме се, ограђено, на капиј и ј е стражар с
оружј ем, па чик да неко уђе и види споменик,
Човек нашег доба с горчином, или с крај њом
равнодушношћу, пропрати новинску вест да ј е Месна
зај едница у Орашцу обележила значај ну годишњицу Првог
српског устанка!
Друштво коме је стало до историј ске баштине, ако
им а довољно развијену савести свест о вредностима историје,
охрабрости правди и неправди, истини и поштењу - не може
86 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
да обележавање годишњице српске револуциј е препусти
месним зај едницама1
Кад већ помињемМесну зједницу у Орашцу, поменућу
и Месну зај едницу у историј ском Такову, кој а ј е пре
неколико година, илегално, ноћу, уз фењере, на поклоњеној
ливади подигла споменик вођи Другог српског устанка
Милошу Обреновићу, због чега ј е жестоко нападнута у
ј едном листу. Новинару, партијском активисти, нарочито
ј е сметало што ј е Милош са исуканом сабљом, а Мелентиј е
Павловић са уздигнутим крстом! Као да ј е у часу устанка
Милош могао да носи „самоуправни договор“ и понуди га
Турцима, а архимандритМелентиј есликеМарксаи Енгелса!
Месна зај едница у Такову ниј е показала много
Милошеве мудрости и лукавства колико ј е то показала
Месна зај едница сел а Прислонице код Чачка. Пре неколико
година Прислоница ј е објавила „хронику“ свог краја. Како
ј е Лазар Мутап, ј едан од вођа Другог српског устанка,
родом из овог села, Месна зај едница ј е начинила
„радикалан“ потез: за амблем села „Хронике“ узела је
барјак Лазара Мутапа кој и се чува у музеј у у Београду,
пресликала га и изнад свих симбол а онога времена на њему
- утиснула петокраку звезду! He зна се да ли ј е због овог
„класног приступа“ другом српском устанку похваљена,
али ј е сасвим извесно да ова глупост није нашла места у
новинама.
Примера има - неизбројиво. И ови које сам навео у
довољној мери одсликавај у карактеристику скорој евића,
вољних даотпишуепопеј у својих дедоваи очева акото може
да помогне њиховој каријери и шићарењу. А сви знамо:
припомагало је! Понекад ј е то било и одлучујуће. Да није,
зар би пој едини људи изј ављивали ј авно, преко новина и
телевизиј е, „даих ј е срамота штосу Срби“ , а други у нешто
блажој варијанти: „Ето, акосмем да кажем.и ј асам Србин! “
Погубни облик деформисане свести претио ј е да из
памћења генерација потисне битна обележј а националног
идентитета, д а сузи и затрује изворе наше историј ске свести
и тиме пресече корен нашег националног бића. Тек када се
почело посезати за књигама староставним и доказивати ко
ј е, када, и на ком простору живео, увидело се да нисмо,
народски речено,“репа без корена“ , али дасмосе одрицањем
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а I К р а д љ и в ц и б и о г р а ф и ја
87
себе, своје историј е, свој их предака, битних обележј а
културног и националног идентитета, нашли на путевима
безнађа, као да смо залутали у земљу у којој има све мање
обележј а дај е та земља наша! А такав народ, без историј ске
свести, без његових нај битиниј их обележј а, лакше ј е
прогонити са огњишта свој их предака.
Као да се схватило, нај зад, да историј а није слушкиња
Комитета и Партиј е, него наталожени векови у кој има ј е
српски народ трај ао и био део Европе и света.
To су, ваљда, разлози да се врате споменици краљу
Петру I Ослободиоцу, а вратиће се, без сумње, и споменици
краљу Александру, првој жртви фашизма, као и што се,
надај мосе, неће више говорити дај е бивша Ј угославија била
„версај ска“ и „тамница народа“ . Отуда и „извлачен>е“
споменика вођи Топличког устанка из дворишта Дуванске
индустриј е у Прокупљу, отуда и „слављење“ оног кришом
продигнутог споменика Милошу Обреновићу у Такову!
Исправља се и фалсификована партизанска историја, права
се истина данас казуј е о борби на Кадињачи, на Сремском
фронту, а нуде се и друкчиј а виђења за српску трагедуј у у
крагуј евачком октобру.
У кратко, почело ј е клицање „мрачној прошлости“ !
Неспоразуми и гнев настају оног часа кад о светлој
прошлости српског народа говоре они који су ј е прогл асили
„мрачном“ , кад пред обновљеним и из прогонства враћеним
споменицима говоре они који су их рушили, кад места на
свечаним академијама попуне они који су се децениј ама
служили историј ом као слушкињом у свој им вилама. Можда
им нико неће замерити што на таквим свечаностима читај у
наручене говоре, ј ер они кој и су се „поброзовили“ ,
„покардељили“ , „подоланчили“ , „попланинчили“ , не знају
готово ништа о аутентичној историји народакомеприпадај у,
али сви ће им замерати што макар и у последњим редовима
на свечаним академијама нема и оних који се никада нису
одрицали честите историј е свог народа.
Равногорци говоре
Антоније Ђурић
88 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а
И н т е г р а л н и т е к с т с п о р а з у м а к о ј и с у
п о т п и с а л и м и н и с т р и
Г р а н и ћ у и м е Р е п у б л и к е Х р в а т с к е и
М ш г у т и н о в и ћ у и м е С Р Ј у г о с л а в и ј е
У целини, текст споразума гласи овако:
РепубликаХрватскаи СавезнаРепублика Ј угославија,
у даљем тексту Уговорне стране, свесне своје одговорности
за успостављање и одржавање мира и сигурности у региону,
у жељи да тиме допринесу нормализациј и међусобних
односа, у циљу унапређивања односа између свој их народаи
грађана, споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
Уговорне стране поштују ј една другу као независне,
суверенеиравноправнедржавеу оквиру својих међународних
граница.
Члан 2.
Свака Уговорна страна, у складу са међународним
правом, поштоваћесуверенитет, териториј ални интегритет
и независност друге У говорне стране. Уговорне стране
потврђуј у да ће решавати спорове мирним путем и
суздржавати се од претњи или употребе силе, у складу са
Повељом У ј едињених нација. Уговорне стране настојаће да
ј ачај у међусобно поверење, добру вољу и толеранциј у, те ће
сарађивати у подстицању мира, стабилности и развој а у
региону.
Члан 3.
У року од 15 дана по потписивању овог Споразума,
У говорне стране успоставиће пуне дипломатске и
конзуларне односе. Уговорне стране одмах ће подићи ниво
свој их постој ећих представништава на амбасадорски ниво и
размениће амбасадоре.
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а - т е к с т с п о р а з у м а
89
Члан 4.
У говорне стране сагласне су да међусобним
преговорима реше спорна питања Превлаке. Тиме се
доприноси потпуној сигурности дел а територије Републике
Хрватске у области Дубровника и дела територије СРЈ у
области Бококоторског залива. Уговорне стране то важно
спорно питање решиће међусобним преговорима у духу
Повеље Уједињених нација и добросуседства.
До постизања међусобног споразума о Превлаци,
Уговорне стране сагласне су да поштују постојећи систем
безбедности, успостављен за посматраче Уједињених нација.
Члан 5.
Полазећи од историјске чињенице да су Србија и
Црна Гора постојале као независне државе пре стварања
Ј угославија, а имајући у виду чињеницу да је Ј угославија
продужила међународноправнисубјективитетових држава,
Република Хрватска констатује постојање државног
континуитета СРЈ .
Полазећи од историј ске чињенице постојања
различитих државних облика организовања Хрватске у
прошлости, СРЈ констатује постојање континуитета
Хрватске државности.
Уговорне стране сагласне су да питања сукцесије
СФРЈ решавају на основу правила међународног права о
сукцесији држава и споразумно.
Члан 6.
Уговнорне стране обавезују се да се, без одлаган>а,
убрза процес решавања питања несталих лица, при чему ће
обе Уговорне стране одмах разменити све расположиве
податке о тим лицима.
Члан 7.
Уговорне стране осигураће услове за слободан и
сигуран повратак избеглица и прогнаника у њихова
90 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
пребивалишта или у друга места која слободно изаберу.
Уговорне стране осигураће тим лицима врађање у посед
њихове имовине, односно адекватну надокнаду.
У говорне стране осигураће потпуну сигурност
избеглицамаи прогнаницима који се врате. Уговорнестране
помоћи ће овим особама у обезбеђивању услова за нормалан
и сигуран живот. Уговорне стране прогласиће општу
амнестију засваделапочињенау вези саоружанимсукобима,
осим за најтеже повреде хуманитарног права, које имају
карактер ратног злочина.
Уговорне стране подстицаће доследно спровођење
Ердутског споразума о источној Славонији, Барањи и
западном Срему.
Свака Уговорна страна гарантује једнаку правну
заштиту имовине физичких и правних лица, која имају
држављанство друге У говорне стране, односно
пребивалиште на територији друге Уговорне стране, као
ону коју имају њени држављани, односно њена правна лица.
У року од шест месеци од ступања на снагу овог
Споразума.Уговорне стране склопиће споразум о надокнади
за сву уништену, оштећену или несталу имовину. Тим
Споразумом утврдиће се поступци утврђивања права на
адекватну надокнаду,који неће укључиватисудске поступке.
Члан 8.
Србима и Црногорцима у Републици Хрватској и
Хрватимау СРЈ .У говорнестране гарантоваћесва права која
им припадају на основу међународног права.
Члан 9.
Уговорне стране склопиће, у року од шест месеци од
ступања на снагу овог Споразума, посебан У говор о
социјалном осигурању, који ће укључивати инвалидско,
здравствено и пензијско осигурање, укључујући и исплату
пензија. Уговорне стране склопиће, по потреби, и друге
уговоре у вези са решавањем радних и статусних питања.
  а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а - т е к с т с п о р а з у м а
91
Члан 10.
Уговорне стране наставићесарадњу у нормализацији
путног, железничког, авионског и речног саобраћаја, на
основу начела узајамности и добросуседства.
Члан 11.
За улазак, кретање и боравак држављана и возила
једне Уговорне стране натериторији друге, Уговорне стране
примењиваће унутрашње прописе, који важе за боравак и
кретање странаца, без дискриминације.
Члан 12.
У говорне стране наставиће унапређивање
поштанских, телефонских и других телекомуникационих
веза.
Члан 13.
У говорене стране, без одлагања, приступиће
склапању међународних уговора из области економије,
науке, образовања, заштите околине, као и других питања
од заједничког интереса за Уговорне стране.
Уговорне стране, без одлагања, склопиће и Споразум
о културној сарадњи, који ће укључити одржавање и
обнављање културне баштине.
Члан 14.
Овај споразум састављен ј е у два примерка, на
хрватском и српском језику, при чему су оба текста
веродостојна.
Овај Споразум привремено се примењује од дана
потписивања, а ступа на снагу када се Уговорне стране
међусобно, дипломатским путевима, обавесте да су га
потврдили њихови надлежни органи.
Потписано дана 23. августа 1996. године у Београду.
92 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
  Р Н Ц А
Жалост отаџбинска. Тежаци носе гуњеве изврнуте
наопако. Чобани овцама и козама звона и клепетуше
запушили лишћем. Фруле и друге свирале су занемеле. A
господа - у дворницама.
Одох по жуљ. На длану да расте ми слободна реч и да
закити намерника чест златом. Негостопримљиву рђу
стално сам прао. Мирисним уљима рано је да се мажемо.
Рано је свилом да се одевамо кад многи братац ми нема
залогај у устима хлеба. Кадифа силно била би замазана
прљавошћу трулежи грешних. Затурају ниткови бројне
плодове у мемљиве подруме, па потом ликују својим
чемером и прострељују сунца поштења. Сабласне
ноћи отровом светкују у јарам стављене вратове.
Крст на раскршћу, где се путеви разапеше, не
примећујемо. Крстом се крстио на запису тежак рањавим
рукама и невиним погледом кандило и свеће миловао.
Преплануо са спокојством шапуће снажне речи мудрости.
Воња џибра недалеко помешана с мирисом пољског цвећа.
Ми ништа не чујемо. Ништа не осећамо.
Гине човек неспретношћу. Утољава мрење погледом. За
пут у даљину, он жут, чује само тишину, и себе даје на
жртвеник. Усамљен, у трошној страћари бдије над телом
умрлим. Душа му на далеки пут кренула. Од живота
рођеног спокој нађе у даљини, а за пајмат нама.
Уранио презир и никако да замукне звер. Створи се
ругобна и мрка ноћ. Цвилење наста. Гази се од стопе до
стопе, ђаволу да се угоди. Жеђ ужасава од пламена
горућег. Недохвата свуда када се жуљевима таба пут у
немир. Кривуда пут тајанства мучног. Достојно јест -
није да се пева.
  р н ц а
93
Ј алови свет створи покоре. Ходом оде беспуће да броди.
Врлина је мраз мрзли у коме нема жеравице. Устремљују
се нерођени, којих никад неће да буде. Семе се суши и
сагорева сигурно. Дар су оштри ножеви, које припремамо,
утробе себи да парамо. Кварове не поправисмо. Одосмо
нехатом лазећи и плазећи упаучине, где ће бубе да нас
прождиру, а да ниједну реч не писнемо. Корења се не
сећасмо. Крикови брата не узбуђиваху нас, кад му је
забоден нож. Свитање зоре је сетна нада. Тешко је кад
постанеш птица селица без повратка. Из даљине оде се у
дубину са благословом лажне руке и непостојеће друге. У
тузи је спас цика, који нема право да се чује.
  покоју им је кућа. И петли не поју. Ни спокоју није у
тузи ласно, Сузе жалоснице остају на прагу голети, кад
се иде извору са крчагом. Крилатим зујом кобац пролете
и спустив се на кам; души даде одмора. Засветле тишина
кад дому се врати. Оста сама она.
Заборав ме убија својим слојевима сивим и безбојним.
Убоди су снажни у мозгу који ми се смањује. Нељубљен
оста ми сан. И лепојка тако мисли. Њу заболе кефалче.
Главице ли постоје? - запитах се у себи. Од киселог
купуса не прави се мисао. Опећи ће ме време будућејош
више у каквом сам стању. Тражим старе трагове, а ни
нових не могу да се сетим где су. Радујем се жалосном
тиншном. Ни петла да чујем. Душа ли ми је бона? Цуњам,
а душе и тела нигде у мени. Никако да видим где им је и
каква спона.
Склупчан заспах под небом отвореним. Сањам, али
заборавих шта. Несрећа. Можда н>у баш сањам. Ј еза ме
пробуди. Патник ј а свануће видех. Рођај ми нови настаде.
He пада ми на ум да певам успаванку. Грицкам усне.
Дођите да вам помогнем незнањем, љубим вас! He
вребајте ме. Судњи дан ће сам да приђе без шапата ма
којег.
94 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Немојте три тачке да стављате, јер онда нема краја. He
заборавите да је боље имати конац са два краја, него га
немати уопште. Дивотан је живот у границама
дароносним. Исказах своју неукост вама прекардашлијама
на дар. Поклоном вас не поздравља глава ми.
Прошири ми се у свести некакав друм, па о сналажењу
моме ни говора. Настаде нека тајна, а ја ни перорез при
руци како бих пробушио своје захођење. Знак је да треба
да наставим своју пропаст и очајање. Да ми годи мирис
носа кијавичавог није чињенична збиља. Болујем од
скиталачке бољке. Нигде ни голуба - писмоноше да вам
пошаљем вест жалну. Задрхта ми недођија у ногама,
те се скотрљах. Срећа те немам у сисама млека: смук би
ме исисао. Сетих се у своме лежећем ставу смуђа, па
огладнех. Али дотле треба да се чека. Чекајте и ви
наставак, ако га буде.
Премудростје опасна ако је уобразите. Опсена. Нисам
сретао најпаметније, а верујем да су мислили да јесу, а и
то речима хвалисавим тврдили. Љубим слова, али многа
не знам, па говоре не исказивах у свенулости својој.
Свако је на своме, а ја ниначему. Красоту весеља у овом
часу не видим, па можда ни во вјеки вјекова мојих.  
високим горама врхови су шиљати; у низинама поља су
пространа, па и опстанак може да буде без ожиљака. Ход
је ту лакши, и убоди слабији. Пребол је мање болан. И ту
стављам тачку.
Париз 1996.
Милан Миленковић
К а к о с у у м и р а л и б о р ц и з а с л о б о д у
95
К А К О С У У М И Р А Л И Б О Р Ц И
  А С Л О Б О Д У
- М и л о р а д В у к а д и н о в и ћ -
У августу и септембру 1944. г. у нашим крајевимасу
се свакодневно водиле борбе између националнихснага под
командом војводе Павла Ђуришића и комунистичких банди
Ј осипа Броза. Жртве су падале обострано. Ј едан случај
заслужује посебну пажњу.
Одред беранске бригаде под командом Војислава
Бојичића и андријевачке бригаде под командом Вукашина
Бојовића, наступале су од Пријепоља преко Бродарева за
Бијело Поље.   Бијело Поље су ушле негде почетком
септембра, па су одмах наставиле надирање, заузеле
Мојковац и преко планине Бјеласице стигле на планину
Кључ, који доминира Кол ашином. Ту су вођене тешке борбе
неколико дана, где су најзад комунисти били разбијени.
Разбивши комунисте, беранска бригада се упутила ка
Беранама, а андријевачка у правцу Трешњевика, а одатле
према Андријевици. Обе вароши су убрзо ослобођене. Када
је беранска бригада ушла у Беране, н>ој су се придружили
наши герилци, који су се до тада крили по шумама и
збеговима. У одредима бораца био је и Милорад
Вукадиновић, мештанин села Маште. Његова породица је
још месеца маја побегла за Србију. Милорад је тражио од
командира чете да му одобри два дана одсуство, како би
видео своју напуштену кућу и како би почупао пасуљ из
њиве, који је био већ сазрео, а надао се да ће му се породица
ускоро вратити из збега, па да имају бар мало пасуља,
будући да су комунисти опљачкали све оно што су могли
однети.
Милорад је био неоспорнодобар борац, ау приватном
животу врло миран, сталожен и правичан. По природи
паметан, на време је прозрео циљеве комунизма. Од првога
дана револуције определио се за слободу српског народа.
Учествовао је у многим окршајима показујући изванредну
храброст.
96 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
Стигаоје кући пред вече. Ј авио сесвојој сестри, која
је била удата у оближњем селу. Уморан, заспао је чврстим
сном. Негде после пола ноћи пробудила гаје лупа на вратима.
Отворио је врата и не слутећи шта га чека. Угледао је групу
комуниста, његових најближих комшија. Нису му дозволили
да се обуче, него онако какоје спавао у лаком вешу, извели
га испред куће и ту почели свој злочиначки пир. У тој групи
су били отац и ћерка њиховог најближег комшије.
Искасапили су му тело, да би му на крају одсекли главу и
бацили на неколико метара од тела.
Његовасестра је сутрадан рано пошла да му помогне
почупати пасуљ. Уместо брата нашла је његово тело без
главе. Стајала је окамењена изнад братовљевог тела не
могавши ни закукати ни заплакати. Гледајући унаоколо
нашла је братовљеву главу. Онако скамењена узела је главу
у руке и тек онда почела да кука. На њено кукање дошле су
неке комшије и хтели да однесу тело на гробље да гасахране,
али су се ту комунисти умешали и нису дали, него су
наредили да се сахрани ту где су га убили. И баш ту, на
десетак метара испред куће су га сахранили. Тако су
комунисти тога дана, 15. септембра 1944. обележили своје
крваво оргијање.
Када се његова жена са четворо малолетне деце
вратили из Србијенасвоје огњиште, дочекаоих је на десетак
метара од куће гроб њиховог храниоца- мужа и оца. Та деца
када су ишла на спавање упућивала су поглед на очев гроб,
а ујутру устајала из кревета са истим погледом, као да су
хтела рећи - тата шта ћемо сад! - .
Милутин М. Бојичић
Ч е т р д е с е т г о д . ј у б и л е ј С И К Д "Њ е г о ш "
97
Ч Е Т Р Д Е С Е Т О Г О Д И Ш Њ И Ј У Б И Л Е Ј
С Р П С К О Г И С Т О Р И Ј С К О -К У Л Т У Р Н О Г
Д Р У Ш Т В А „Њ Е Г О Ш “ , О Д Б О Р У
Х А М И Л Т О Н У
СИКД „Његош“ , Одбор у Хамилтону, дана 12. маја
1996. прославилоје 40. годишњи јубилеј, у Српском центру
„Св. Тројице“ у Бинбруку код Хамилтона.
  препуној сали Центра одржан је свечани програм,
који је водио председник хамилтонског Одбора, песник
Миладин Р. Шошкић.
По очитаној молитви, одата је пошта преминулим
члановимаи свим добротворима и утемељивачима Друштва.
Затим се домаћин пикника и водитељ програма, Миладин Р.
Шошкић, отварајући програм обратио присутнима.
Поштована браћо и сестре,
Представници братских српских организација,
Чланови и пријатељи СИКД „ЊЕГОШ“ ,
Част ми је да вас све братски поздравим, посебно
данас када прослављамо 40. годишњи јубилеј од оснивања
Друштва, далеке 1956. године, и пожелим вам најтоплију
добродошлицу у име Централне управе, на чијем се челу
налази Илија П. Ђуришић, син легендарног јунака и
мученика из Другог светског рата, Павла Ђуришића.
Поздрављам вас и у име чланова и У праве
хамилтонског одбора, који је домаћин ове свечаности.
Дужност ми налаже да изразим пуну захвалност
свим живим прегаоцима и оснивачима Друштва, који су на
било који начин допринели успеху у протеклих четрдесет
година, одајући, у исто време, дужну пошту и велику
захвалност свима онима којих више нема међу нама, а који
су својим несебичним залагањем на националном и
историјском пољу учинили много за свој српски род.
Преко часописа „Гласник“ еа 75 свезака, до сада
објављених, Друштво је своју мисију испуњавало, износећи
истину о храброј борби и страдању српског народа у Другом
98 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
светском рату, чувајући од заборава успомену на светле
српске жртве, посебно у току Трећег српског устанка под
воћством хероја и мученика ђенерала Михаиловића.
Ове године обележавамо педесетогодишњицу
мученичке смрти ђенерала Драже Михаиловића , и то и у
отаџбини и свуда где има Срба, ањему су упућене и ове речи
из моје песме, објављене пре дванаест година:
„Жив је Дража, умро није, докје Српства и Србије! “
Пошто ово Друштво носи име славног Његоша, нека
ми буде дозвољено да овим стиховимаизразим своја осећања
према ЊЕГОШУ:
Владико поносног српског рода,
Тамо где се цени правда и слобода.
С црногорског крша, славнога Ловћена,
Ненадмашан пјесник свих Ј ужних Словена.
Велики мислиоче и духовни оче,
Све Ти беше умно ма штогод започе.
Пјесник и државник високога реда,
ума здравог, бистрог, широких погледа.
Престо Божји Ти си сагледао,
И свемиром светова гледао.
Спуштао се у бездан атома,
Божанском се чудио умјећу,
И сазнао за сва постојања
Божанственом руком да се крећу.
С филозофском мишљу, „Горскијем Вијенцем“ ,
„Огледалом Српским,“ „Лучом Микрокозма“ ,
И многима другим, умнијем дјелима
Успио си да нас цео свет упозна!
Захвално Ти Српство за вјечна времена,
Зато су Ти дали четири имена.
Бесмртности Твојој вјечно ће да кличу,
Најумнији Србине, Петре Петровићу!
______Ч е т р д е с е т г о д . ј у б и л е ј С И К Д "Њ е г о ш "
Изванредног стаса, божанственог лика,
После светог Саве највећи владика.
Имал’ ко на свијету рећ’ Ти ријеч лошу,
Радивоје, Раде, Петре и Његошу!
О теми СРПСКО ИСТОРИЈ СКО - КУЛТУРНО
ДРУШТВО „ЊЕГОПГ ‘ И ЊЕГОВА МИСИЈ А
говорио је професор г. Ранко Поповић
Пре скоро четири деценије, на дан 9. септембра
1956. основано је Српско историјско - културно друштво
под именом једног од највећихсрпских мислилацаипесника,
владике и владара Петра Петровића Његоша.
Прву, оснивачку управу СИКД „Његош“ чинили су:
Ј ован Ђоновић, доживотни почасни председник, Радојица
Мијушковић, председник, Вукаишн Перовић, секретар,
МаркоМиловић, благајник.ичланови управе Ј ован Контић,
Новица Поповић, др Душан Добриловић, ВељкоРад Радовић,
Милутин Ћулафић и Митар Вукићевић.
Касније је један од председника друштва био и мој
дед Новица Поповић.
Друштво је за своје циљеве прокламовало три
мисије:
1. - прикупљање, сређивање и објављивање историјске
и друге грађе из другогсветскогратаи борбесрпског народа
против својих непријатеља;
2. - обављање културне и просветне активности по
линији чврсте националне политике и
3.- неговање културне сарадње са свим српским
националним, верским и хуманитарним организацијама,
заснованим на светосавским идеалима, уз истовремену
сарадњу са свим америчким и страним организацијама
сличних идеала и хтења.
Да би ове циљеве успешно остварило, Друштво је
основало свој Гласник, на челу са уредником Ј ованом
Контићем.
100 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Прва свеска „Гласника“ Српског истроријско-
културног друштва „Његош “ изашла је у јулу 1958. године,
и садржи серију драгоцених успомена из ратног периода,
посебно биографију ђенерала Драже Михаиловића, а и све
касније свеске, до данас 75. на броју, пуне су вредне грађе
из богате историје српског народа.
  уводу првог броја уредништво наглашава да је
уверено како је света дужност сваког родољуба да чува од
заборавадивне примере витештва и пожртвованости бораца
за слободу свога народа, а да је истина најсветлија и
најсветија воштаница упаљена на гробовима бораца палих
на пољу части.
Први број „Гласника“ примио је и са пажњом
прочитао и Његово Величанство Краљ Петар II, и 6.
септембра 1958. године, из Нице, послао писмо захвалности
и подршке уредништву „Гласника.“ У писму изражавасвоје
мишљење да су оснивачи „Гласника“ предузели врло
користан народни посао на коме треба истрајати.
Његова краљевска порука је била да је сакупљање
материјала: забелешки, дневника, фотографија и осталих
докуменатау везисаратом од великог значајакаоисторијска
грађа, а да врховни принцип у будућем раду треба да буде
истина која ће будућем делу дати трајну вредност.
Друштво преко свог гл асила „Гласника“ учествује у
духовном животу Срба у дијаспори, објављујући не само
грађу из историје српског народа, већ и помно пратећи,
коментаришући (у рубрици оцене и прикази) књиге
објављене сатомтематиком, и то насвим светским језицима.
Исто тако друштво је реаговало, у различитим
приликама, меморандумима на све актуелне догађаје у
дневној политици у Америци, користећи сваку прилику да
допринесе борби за бољу будућност свога народа. Тако на
пример, поводом избора председника САД уз изразе
поштовања и честитке на избору, Друштво би увек
користило прилику дасвоје писмо пропратии одговарајућим
меморандумом, у коме би изложило ситуацију у домовини,
уз позив за помоћ српском народу.
СИК-Друштво „Његош“ већ четири деценије
одржава у већим центрима Америке, Канаде и Аустралије и
својеспецијалнеЊегошеведане. Овакав вид културног рада
Ч е т р д е с е т г о д . ј у б и л е ј С И К Д "Њ е г о ш "
почео је на Нијагари, 1962. године. Чланови Друштва су
уверени дај енатај начин писана реч допуњена и обогаћена
живим словом односно личним контактима, који су
драгоцени за успешније обављање мисије Друштва.
Досадашњи председници Одбора Друштва у
Хамилтону су били Милош Радоњић и мој отац Владимир
Поповић, који више нису међу нама, као и данас
деведесетогодишњаци Михаило Милић и прота Ђура
Вукелић; активни председник ДруштвајеМиладин Шоижић.
Отаџбина и нација су издигнуте изнад свих личних
сујетаи интереса, било ко даје у питању, обични људи или
владаоци, у жижи су свих прегнућа чланова Друштва.
И да завршим цитирајући поздрав који је нашем
Друштву упутио принц Михајло Петровић - Његош поводом
изласкапрвог броја„Гласника“ : „Ј асе особиторадујемшто
ће ново Друштво носити име највећет генија Српског Народа,
и свих Ј ужних Словена, бесмртног песника нашега
националног ослобођења, Владике Петра Другог Петровића
- Његоша. Нека Ваше гесло у раду буде она његова мисао:
„Удар нађе искру у камену“ . И нека би Ваша иницијатива
била онаискра која ће на камену избеглиштва упалити лучу
окупљања свих добронамерних Срба демократа, на великом
националном послу културног и политичког просвећивања
и уздизања. ‘ ‘
Мислим да смо овај завет до сада достој но
испуњавали, а надам се да ће нове генерације које долазе
наставити тим трновитим путем својих предака.
  програму су учествовали и гуслар Мирољуб Миро
Роглић с песмом „Смрт владике Рада“ , песникиња Десанка
Ј анковић са неколико песама из своје недавно објављене
збирке песама под насловом „Колевка сунца“ , књижевник
Ранко Радовић, са својим песмама као и причама из предања
о Његошевим подвизима, и светог Василија Острошког, као
и песник Стеван Гајић, са своје две песме.
Скуп је на крају поздравио председник СИКД из
Торонта, брат Војин Ђуричковић, срдачно поздрављен од
свих присутних.
Програм је завршен молитвом.
Миладин Р. Шошкић
102 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
К њ и ж е в н и д е о
Д Е В Е Т И О К Т О Б А Р
Негда чаробна земља - у безумљу се гуши
И кад год бацим поглед на свог живота део,
Девети дан октобрајош изгара у души;
Ту горку рану нисам никада преболео,
Ј ер твојом смрћу, Светли, све крену низа страну:
Без херојске ти мишце - војска поче да храма;
Без твога мудрог вођства - рат непотребни плану;
Без Соколовог ока - свим видицима тама.
- Сачувајте ми дело!.. Твога самртног даха
Поруку нисмо чули или је нисмо хтели;
Многи су и заклетву погазили из страха
Од оних ИЈТО су груду на мучилиште свели.
Како проходе с тугом дани сваког октобра
На изгнаничкој стази где ме распињу јади!
Жртвовао си себе, горке плодове обра,
Зато другујем болу све више тебе ради.
Ј ер бол као да плави са временом што мину
И октобар ми сваки све дубље грудма рије,
Ј ер место добре земље имамо развалину,
Место унука твога, воде нас харамије!
9. октобар, 1996.
Д. Рајковић
К љ и ж е в н и д е о
103
С р п с к о м п е с н и к у Д р а г а н у Р а ј к о в и ћ у
За твоје песме пишем:
Нек с’ окану Мохаве,
Секвоје и Кањона
И крену стазом славе
Преко Косова равна;
Нек им напитак буде
Ј ек Немањића звона
Са наше родне груде.
Нек стану пред олтаре
Светиња наших давних,
Краљева и велможа
И патријарха славних.
Нек се ускока сете,
Ј унака прошлих дана,
Котарских див сердара-
Куриџе и Стојана,
Њихове бритке сабље
И бистрих џефердара.
А кад маштом прелете
Преко Ловћенског лука,
Нек се Његоша сете
И Мандушића Вука.
Кад на Мојковац стигну
На шанац Сердар Ј анка,
Нек ту славолук дигну
И поју без престанка
Хероју дичном - оду,
Ј ер је знао да гине
104 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
За пресвету слободу
Две српске краљевине.
Нек сплету венац славе
На ходочашћу томе
Бесмртном Карађорђу,
Хероју Тополскоме.
Нек им се поклич вије
Преко свих српских гора -
Ловћена, Романије,
Динаре, Златибора.
И нек с радошћу јаве
С Авале наше плаве -
Да се из пепелишта
Диже Храм Светог Саве...
Нек твоје перо дивно
Утехом служи роду
  борби за крст часни
И жељену слободу.
Такав ти поздрав шаље
За песме твоје крило,
Твој брат и саборац
Војвода Момчило...
В о јв о д а М о м ч и л о Р . Ђ у ји ћ
Књижевни део
105
П Р О П А С Т
О, земљо моје младости,
Кућо отаца, премила,
Колевко чедних радости -
Како си се изродила!
Ни пет векова зулума
Није просуло отрова
Кол’ко црвена прашума
Подивљалих ти синова.
У јеку гнусне освете
И колективног лудила
И туђе муке отете -
Ти си душу изгубила.
Са чопором си клицала
Чудовиштима пећине,
Али си ропски ћутала
Кад су стрељали невине.
Сад басаш мраком обмане,
Ј ади те јаду додају,
А бираш исте душмане,
Што те лажима кљукају.
И отуд нови понори:
Крвљу се груда опила;
Воде те стари злотвори,
„А црква веру убила.“
24. јула, 1996.
Д. Рајковић
106 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
К О Б
Како бесаних ноћи у грудима заболи!
По нама газе кивно и велики и мали.
Раскопали смо груду. Безмерна крв се проли
Да бисмо у нехају још већма окапали.
  з хвалисање громко очи претњама жаре:
Нама нико у свету ни до појаса није,
Ал’ загрејана машта сведе се на кошмаре
Кад нас зајмише крдом шокци из Славоније.
Љути панцери рију. Куда колона кани
И хаубице тешке, оклопни воз и мине?!
А кад час судњи куцну да се Крајина брани -
Оружје пургерима; ми чергом преко Дрине.
Ј ер то је исто ткање што су из Словеније
Праћкама растерали. Маме их с фронта воде!
Од таквих неће бити и никад било није
Ни људи, ни јунака са Капије Слободе.
Косово бди у врењу. Чему дебата служи?!
Војводина се гиба и Рашко горје к томе.
Под тотемима У ДБЕ видици све су ужи.
„О маглу копља никад, на јави се не ломе...“
9. септ. 1996.
Д. Рајковић
К њ и ж е в н и д е о
107
У Ј Е К У   А Б О Р А В А
Најпре песници славни стигоше крилом Ј ата,
Па скоро свако вече поста књижевно вече,
Где смо сазнали, најзад, од нових демократа -
Зашто црвеним рајем река млека не тече.
Читали су нам песме све уздисајних тема;
Нејасне дозлабога. Ипак лица се жаре,
Док један од њих рече: „Ту новца доста нема!
Обећали сте више. Где су нестале паре?!
И да не кубуримо „с њиховим адвокатом“ ,
Скрписмо, бржебоље, још замотуљак пара,
Ј ер не би било лепо да с гостујућим братом
Прсне духовна спона због тричавих долара.
За њимастижу вођи „пуни речите силе.“
Први ће, вели, с тенком на излет до Аграма.
Салом аплауз грми. Лесе се помамиле.
Вођама кесе пуне; празни џепови нама.
Други ће до пролећа разнети Кућу Цвећа
И републици свакој послати део смесе.
  сали грмљавина све чешћа и све већа.
Говорник триумфује - одрешиле се кесе.
Онда стигоше крдом знани и такозвани.
Свако подноси списак „јер Национ се хрва.“
Дајмо, прекори брује, да се Крајина брани!
„Ми смо сити и пјани, а пара као дрва! “
Неко прода и кућу да потпомогне дело,
Али узалуд све је - због книнске бежаније...
Ко нама ишта даде до тане узаврело -
Босном и Пађанима и паклом Словеније!
15. марта, 1996. Д. Рајковић
108 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
М О Л И Т В А
Сачувај ме Боже родитељске клетве,
Људи, који мржњу искаљују камом;
Загрљаја грозног сваке блудне жене-
Не лиши ме хлеба насушног и воде,
Завичајног неба, - огњишта - слободе
Л А С Т А Р И
Ластари песма у сазвежђу ума
Звездано шире зраке на све стране
Од црне нигдине, до светле висине.
Свирам на златној Орфејевој харфи.
В Р А Н Е , В Р А Н Е ...
Вране,вране
Црни лабудови
Нераздвојни ви сте
С човеком другови.
Ј едине сте што га
Цели живот прате,
И на крају пута
Сваком поздрав дате.
Зашто вас нађоше
Да значите тугу?
Нек за такав симбол
Нађу птицу другу.
Звонимир Ж. Ј овић, свештеник
  а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и
109
  а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и
+ IN MEMORI AM
Др. Милорад Миле
Драшковић
(1921 - 1996)
Станфорду,
Калифорниј а, ј ула о. г.
преминуо ј е др Милорад
Миле Драшковић, један од
нај угледниј их српских
интелектуалаца, научникаи
челника српске политичке емиграције.
Покојни Милорад роћен је 1921. године у Београду,
неколико месеци пошто му је комунистички атентатор,
Алија Алијагић, у Делницама, убио оца Милорада, тада
министраУнутрашњих послова Краљевине Ј угославије. Тако
је могао да наследи очево име, које се обично не даје деци
живих родитеља.
Тај догађај каодаје предодредио његов каснији живот.
српску националну политику ушао је као ђак Прве мушке
гимназије у Београду, где је, пред Други светски рат била
развијена пропаганда фашиста и комуниста, са којима се,
као младић однегован у узорној националној кући - одмах
сукобио. з брата, Слободана, онда секретара Српског
Културног Клуба, и он је постао члан, и убрзо, један од
оснивача омладинске секције.
После пропасти Краљевине Ј угославије, 1941. године,
Миле је приступио покрету ђен. Драже Михаиловића, где
убрзо постаје вођа и идеолог Ј угословенске Равногорске
омладине (Ј УРАО) и члан њеног штаба 501. На Конгресу
Ј УРАО, у Прањанима, јануара 1944. године, држао је главни
реферат о улози равногорске омладине у даљој
ослободилачкој борби. Његов зналачки, достојанствен,
110 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
националан, антикомунистичкии антифашистички приступ
главним питањима пред којима је национална омладина
стајала, - на све је оставио најдубљи утисак.
Године политичке емиграције започео је 1944. г. у
Европи, а од 1958. г. наставио у Америци. У Женеви,
Швајцарска, завршио ј е универзитет и докторирао из
политичких наука, што му је, на новом континенту, широко
отворило врата највећих америчких научнихи политичких
институција.
Из Њујорка, где је живео са мајком Ј ованком и
сестром Бојаном (брат Слободан био је председник Српског
Културног Клуба „Св. Сава“ у Чикагу), преселио се у
Калифорнију и добио место професора на У ниверзитету
Калифорније у Берклију. После године дана проведених на
Харвард У ниверзитету, поново се враћа у Калифорнију и
добија катедру на У ниверзитету у Станфорду, где предаје 8
година, а онда преузима инстакнути положај у Хуверовом
Институту за рат и мир, где од 1977 до 1984. године био
виши стручњак архивске документације.
У академским круговима Америке важио је за
једног од најбољих познавалаца комунизма, посебно
Коминтерне. О томе је, сам или са другим коауторима,
написао више књига, од којихје „Педесет година комунизма
у Русији“ била најзапаженија. Дуга и тешка болест знатно
је успорила његов научни рад и довела дораног пензионисања
1984. г. Кадасмосе последњи путвидели у Вашингтону, пре
неколико година, рекао је да уопште не зна како је жив. Ј ака
воља и брига најближих продужили су му живот све до
сада.
За собом је оставио кћи Ласту, сина Радоја и
сестричину Вуку.
М. Бељаковић
  а ш и п р е м и н у л и ч п а н о в и и п р и ја т е љ и
111
+ IN
MEMORIAM
Р Е Љ А
Р А Ј К О В И Ћ
1912 - 1996
Исцрпљен
дугом и тешком
б о л е ш ћ у ,
преминуо ј е у
Милвоки-у 15.
ј уна о.г. брат
Реља Т. Рајковић,
ј едан од
ч е т н и ч к и х
команданата из
покрета отпора
ген. Драже
Мих аиловића,
витез у рату и
нацио нални
трудбеник у
миру. Рођен 15.
априла 1912. год.
у селу Брезовици код Плава, Реља је из угледне породице
Рајковића, од оца Теофила и мајке Ј елене. својој
седамнаестој години јавио се добровољно да отслужи војни
рок. Као војник у кадру био је беспрекоран. По завршетку
кадровског рока пријавио се да служи у жандармерији. Био
је одмах примљен и као савестан службеник текао каријеру.
1941. год. рат га је затекао на дужности у Београду.
После немачког напада на Ј угославију 6. априла 1941. год.
по наређењу претпостављених одлази за Рогатицу.
кратком међувремену, југословенска војска се расипа у
112 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
тоталном нереду и немачке трупе продиру муњевитом
брзином на свим фронтовима Ј угославије. Капитулација је
неминовно уследила.
Слом своје драге отацбине Реља је примио и са
револтом и са тугом. У хаосу збирног логора, он организује
бегство и са двадесеторицом својих једномишљеника бежи
испред немачких рафала у слободу. Срећом, у метежу су
избегли погибијуитим актом потврдили да не признају ни
ропство ни капитулацију.
Благодарећи једном старом ратнику - Солунцу, који
ихј е прихватио и склонио, успели су да се после извесног
времена упуте ка Равној Гори где су већ планули први огњи
герилски. Од тог тренуткадо свог задњег самртног окршаја
Реља се и душом и телом предао борби коју је повео у
слободним српским планинама ген. Дража Михаиловић.
Кад је Михаиловићев штаб пребачен у Црну Гору,
видимо Рељу Рајковића у Липову. Убрзо, по налогу Врховне
команде, кренуо са групом четника за Херцеговину, а одатле
за Далмацију, где ул ази у састав Динарске четничке дивизије
под командом прослављеног Војводе Момчила Ђујића. У
Скрадину га видимо као команданта Скрадинске бригаде у
сталној борби са усташама и комунистима. To су биле
борбе обележене често надчовечанским подвизима у којима
се умирало за Српство и угрожену слободу.
Повлачење из Ј угославије уследило је под тешким
борбеним условима јер је требало извести не само оружане
јединице него и породице које су војску пратиле. И то
крваво, даноноћно хрвање наметало им се до италијанске
територије, гдесудоживели непојмљиво понижење. Чекали
су их логори, заробљенички, у пуном смислу те речи.
Ништа није било боље ни кад су пребачени у Немачку, у
логор Мунстер.
Реља је са хиљадама својих сабораца и сапатника
успео да емигрира за САД, где се запослио и скућио своје
породично гнездо, остајући доживотно борац за српску
слободу.
Испраћен је до вечне куће достојанствено, онако
како је то уистину и заслужио. У цркви се са Рељом
опростио прото Марко Тодоровић пастирски, истичући
врлине које су Рељу красиле. Војводин некролог, у отсуству
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и
Војводе Момчила Ђујића, прочитао је брат Стево - Бато
Рађеновић. Доносимо га у изводу: „Браћо и сестре, Срби и
Српкиње, сабрали сте се да кажете последње збогом и
испратите у вечни живот једног од браће сапатника , борца
за слободу српскога народа и старешину борца из прошлога
рата, брата Рељу Рајковића. Био је у саставу борбених
јединица Динарске четничке дивизије, на тромеђи Босне,
Лике и Далмације. У тој дивизији било је у командном
особљу н>их деветорица из српске Црне Горе. Двојица од
њих били су команданти корпуса и то мајор Миливоје
Вуксановић, командант првог Личког централног корпуса и
Новак Мијовић, командант Другог далматинског корпуса.
Рељаје напредоваоод командирачете до команданта бригаде.
Храбар и одлучан постигао је свој официрски чин са
одликовањем. У борбама у Далмацији био је неколико пута
рањаван, а у Босни рањен је у руку па му је доживотно
остала осакаћена. У борбама против комуниста, код Гламоча,
када смо ударили на утврђено село Стекеровце, Реља је, у
заокружењу села, командовао десним крилом и ту био
рањен. Село смо освојили... Реља је знао да људски поступа
са борцима јединице којом је командовао, зато је увек била
за борбу спремна...“
У свом некрологу брат Небојша Рајновић, један од
преживелих бораца Динарске четничке дивизије и Рељин
саборац из Скрадинске бригаде, рекао је између осталог:
Реља је витез без мане и страха, син српске Спарте,
Црне Горе. Њему је судбина доделила да брани српство
Далмацијеи да командује четничком јединицом у пределима
где се српство најтеже могло одржати. Поседовао је све
одлике команданта - и неустрашивост хероја и љубав
старешине према својим борцима. После једног крвавог
окршаја са партизанима, у ком је допао рана, болничарке су
притекле да прво њему укажу помоћ. Реља је то одлучно
одбио: „Не! Нећу!,Кад могпотоњеграњеног борца превијете,
онда и мени превите ране.“ Такав је био командант
Скрадинске бригаде, брат Реља Рајковић...“
У свом опроштајном говору г. Ђорђе Брашић је
речито подвукао значај Рељиног рада у заграничном
српству, нарочито његову улогу у Српском историско-
културном друштву „Његош“ , чији је значај схватио и
114 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
свесрдно гапомагао. Малоје људи којису каоРеља несебично
служили српству у изгнанству. Где се српски говорило и
творило, Реља је био присутан, а у Српску цркву и Српско
историско-културно друштву „Његош“ он је узидао себе.
Својим одласком Реља је оставио празнину коју је немогуће
попунити, јер нас је све мање, а најмање прегалаца Рељиног
кова. Твојој честитој породици, г- ђи Марији, кћеркама,
Ради, Зорки, Олги и Милени, твоме драгом сину Миодрагу,
наше искрено саучешће у болу. Имате за ким сузе
проливати...
Достојно испраћен до вечне куће, Реља је сахрањен на
гробљу у сенци манастира Грачанице, крај Трећег Ј езера.
Путниче, ако прођеш алејама мртвих поред Слободне
Грачанице, осврни се на гроб Реље Рајковића, витеза без
мане и страха и поклони се сенима човека, који је, као и
његови пређи, више волео слободу него себе сама.
  име Редакционог одбора,
Драшко Брауновић
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и
115
+ IN MEMORIAM
Б Р А Н К О М А Р И Н К О В И Ћ
(1914 - 1996)
Био је свестан да неће више видети Ивањицу, да ће,
како је говорио „оставити кости“ у туђини, али да то није
ни толиковажно! Захарију и Љубиши, његовој браћи, не зна
се гроб! Изгинули су негде 1944. бранећи свој народ. Битно
је честито живети и, ако устреба, часно умрети, а не овако
старачки „мируцкати.“ Само, смрт долази како је коме
суђено!
У старачком дому малог места Konflan Sent Onorin1у
близини Париза, преминуоје 11. фебру ара ове године Еранко
Маринковић који ј е, заједно са својим друговима и
пријатељима, деценијама водио борбу за слободу српског
народа. Српска застава му је прекриваласандук а на траци
венца билоје записано: „Бранку, борцу заслободу.“ Прота
Периша Вранић родом из Ариља, раније свештеник у
Сарајеву, а сада у цркви „Свети Сава“ , овде у Паризу,
опростио се дирљивим речима од свога земљака и испратио
га на париско гробље Tije2, где почивају многи Срби и где се
налази и српско војничко гробље.
Бранко Маринковић је припадао оном делу свога
нараштаја које није била захватила ни источна ни западна
река. Остао је веран традицијама мале слободарске Србије
која је остварила велика дела: Србије која се изгубила у
новој држави и која ј е почела, чинило му се, да губи душу.
У У жицу је завршио средњу школу и матуру, уписао се на
Правни факултет у Београду, али је био приморан да ради
као управни чиновник. У то време, захваљујући свом перу,
постао је и дописник београдске „Политике“ и „Чачанског
гласника. „
Априлски рат Бранкоје називао, каои његови сељаци,
„великом забуном“ . Није могао да верује да се једна држава
тако може распасти и готово без стварне борбе предати,
1 Conflans Ste Honorine:
2 Thiais
116 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Вратио се у Ивањицу са црним мислима, али и са неком
необјашњивом надом, да можда није све изгубљено.
У својим записима, објављиваним повремено у
париској „Нашој Речи“ и „Демократиј иписао је,
изузетним приповедачким даром, о рађању, умногоме
спонтаном, српског отпора 1941, о улози Равне Горе и
првим борбамаса Немцима. И сам је учествовао у припремама
устанка у свом крају, имао прилике дасесусретнесаЧичом,
Иванњичанином као и он, неколицином младих официра и
патриота и сељацима Западне Србије. Остале су му
неизбрисиве успомене.
Априла месеца 1942, Бранка су, са извесним бројем
другова, ухватили Немци и крајем године спровели у
злогласни концентрациони логор Mauthauzen, где се током
рата нашло преко 12.000 депортираца из земље, у огромној
већини Срба, припадника покрета ДМ. Сведени смо „на
обичне бројке, изнурени, гладни, оболели...“ „... Сурова
маутхаузенска зима је сваког јутра и сваке вечери слагала
пред вратима крематоријума гомиле лешева...“ записује
Бранко3мали број је извукао живу главу изтог нацистичког
пакла! Када су Американци ослободили Mauthauzen, тек 5.
маја 1945, били су ужаснути призором преживелих, који су
наличили на људске авети.
Бранко је са групом својих другова из логора одбио
да се врати у земљу под комунистима, чврсто решен да
настави отпор. Убрзо се придружио делегатима Подземног
покрета Демократске омладине који су се пребацили на
Запад, као и демократама из заробљеништва. Учествује у
стварању Српске демократске омладине, азатим у оснивању
„Наше Речи“ (1948) и Савеза „Ослобођење) (1949). Скоро
једну деценију је члан Уређивачког одбора поменутог листа
и Секретаријата Савеза. Био је један од најревноснијих
сарадника „Наше Речи“ , која је доносила у сваком броју
његове политичке чланке и дописе. Када су демократи у
Паризу одлучили 1960. да покрену лист „Демократија“ ,
Бранко ј е, као један од оснивача, написао уводник:
„Почињемо, најпре, да би охрабрили опозицију у земљи која
ће се напослетку оформити из садашње неорганизоване и
дифузне снаге незадовољства... Почињемо, такође, некако
3 “Д е м о к р а т и ј а ” ,б р . 11,17. м а р т 1962.
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 117
напоредо и са новим развојем у свету. Ни у једном тренутку
не смемо затварати очи пред оним што се око нас збива, што
ваља овом планетом на путу да јој промени лик...“ 4.
Крајем 1952. Бранко је добио место спикера, а затим
новинара, уемисијама „РадиоПариза“ за Ј угославију. Његов
глас на том радију био је, могло би се слободно рећи, за
многе, глас Француске скоро четврт века! Та станица је
имала великог одјека, нарочито у Србији, и превазишла, по
броју слушалаца, остале станице са Запада. Тих педесетих
година „Радио Париз“ је примио из земље преко 100.000
писама.
Последњих година био је тешко погођен догађајима
у Босни и Херцеговини, Крајини, Славонији и стално
понављао: „Штанас све овоснађе! “ Сећао се стихова Алексе
Шантића:
„О, зар није доста невоље и туге
И сурова пута што реже и боде?
Вај, узаман море наше крви оде...“
Те стихове је Бранко узео, пре више од четрдесет
година, као мото своме чланку „Да крви више не буде“ ,
штампаном у „Нашој Речи“ , у рубрици „Проблеми
сутрашњице“ , која је у извесном смислу претходила
„Програматским погледима Савеза ‘Ослобођење’
објављеним тек јануара 1955. „По паду комунистичке
тиранске деспотије, писао је Бранко у том чланку, један нов
грађански рат, праћен покољима, разарањима и
уништавњима не само што би онемогућио обнову земље и
њено подизање из садашње пустоши и беспућа већ би
претстављао озбиљну опасност по биолошки опстанак,
нарочито нас Срба...“ И у закључку поручује:
„Све ће мање места бити за уске национализме,
праћене заблудама и оном неизлечивом варком да ће било
где у свету континенталних заједница њихови архаични
гласови бити саслушани. Ми треба да будемо спремни да
схватимо нашу епоху и да учествујемо са свим својим
вредностима, које смо у оним светлим тренуцима наше
прошлости показивали. Некада је нама Србима, као малом
народу, свет много признавао, а данас смо од свега тога
много изгубили. Свели смо се на земљу, у којој се одвијају
4 “Д е м о к р а т и ј а ”, б р . 1,15. м а р т 1960.
118 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
најпарадоксалнији експерименти. На путу смо да изгубимо
национални компас и треба велики напор уложити да се
вратимо у кулу мира, правдољубивости и стварања... “ 5
Бранка Маринковића нема више. Придружио се
изгинулим и помрлим друговима који су живели, борили се
и, кад је требало, полагали животе за опстанак српског
народа, за слободу и будућност Србије.
Париз
Марко Крстић
3 “Н а ш а Р е ч ” , б р . 40,15. н о в е м б а р 1952.
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и
119
+ Р А Ј К О Р О С И Ћ
1921- 1996
Из дана у дан српски национални редови се проређују
и одлазе најбољи борци и следбеници Драже Михаиловића
у вечностиако су још увек били потребни своме роду. Тако
је и наш вредни емигрантски мученик Рајко Росић испустио
своју племениту душу на дан П.ј ула 1996. године.
Тело покојног Рајка било је изложено у погребној
капели Компаре у Ј ужном Чикагу, где је помен обавио
свештеник Св. Симеона Мироточивог протојереј Драгољуб
Поповић.   капели са покојником се дирљивим речима
опростио председник црквеношколске општине Мирко
Вукелић.
Следећег дана, 14. јула, у 9 сати пре подне тело
покојника пренето је у цркву Св. Симеона Мироточивог у
пратн>и супруге Маргарет, синова: Драгог, Крста и кћерке
Кристине, сестре КосеЂурићи многобројне родбине, кумова
и пријатеља. Отац Драгољубје уз асистенцију певачког хора
Ј ован Ј овановић Змај, у препуној цркви, одржао опело. По
завршетку опела протојереј Д. Поповић одржао је прави
пастирски говор, паје многимазасузио очи износећи доброте
нашег покојног Рајка, његову вредност и рад као члана
цркве, што се ретко може наћи.
По завршетку опела велика колона аутомобила
испратила је тело покојног Рајка до његове вечне куће на
гробљу код манастира Пресвете Богородице, Грејс Лејк,
Илиној. Над отвореним гробом, у име многобројних његових
сабораца из тешких дана Другог светског рата одржао је
прикладан говор као комшијаи пријатељ Вучета Рутовић, у
коме је између осталог рекао:
„Са Рајком сам се знао још из детињства. Били смо
комшије и искрени пријатељи, као што су и наши преци
били, пасмојаи мој добриРајко продужилито пријатељство
до његовог последњег даха.
Покојни Рајко је рођен 14. фебруара 1921. године од
оцаКрста и мајке Станице,рођене Ј екњић у чувеном братству
Росића у селу Жари, општина Мојковац, срез Еијело Поље
120 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
у ЦрнојГори. Братство Росића кроз векове давало је борце
и јунаке на бранику српског рода и српске православне
светосавске вере. Племе Росића било је међу првим
племенима Срба Црне Горе и тим путем својих предака
ишао је и наш добри Рајко.
По завршетку основне школе радио ј е као
пољопривредник до несрећног Другог светског рата, када су
умарширале нацистичке и фашистичке трупе у Краљевину
Ј угославију и са њима кидисаше домаћи непријатељи српског
народа: хрватске усташе, муслиманске балије, албански
Шиптари и многи други уз помоћ Немаца и Италијана да
униште све што је српско.
Срећом по српски народ, у почетку маја 1941. године
појавио се српски јунак на Равној Гори ондашњи пуковник,
касније генерал и врховни командант Дража Михаиловић
који није признао капитулацију. Он организује народни
четнички покрет; тако је дошло и до организовања четничког
покрета у Црној Гори под командом војводе Павла
Ђуришића, Ђорђа Лашића и других. Рајко као младић узима
пушку и ступа у четничке одреде са својим оцем Крстом,
стричевима и осталим Росићима, у борбу против
многобројнихсрпских непријатељаи крволочних комуниста
све до 14. маја 1943. године кадаје био заробљен од немачких
трупа са многим другим укључујући и војводу Павла
Ђуришића. Тако је Рајкодоспео у немачко ропство. Очекивао
се дан ослобођења из Хитлерових жица да би се вратили у
нашу Отацбину, нашим домовима и породицама. Пале су
Хитлерове жице али је та радост била кратка. На срамоту
западних савезника завладало је још горе ропство српском
народу. Србождер Ј осип Броз са својим комунистичким
олошем узео је власт тако да националним и светосавским
Србима није било места у Отаџбини. Рајко као и многи
други одбио ј е да се врати у друго и горе ропство
комунистичкој олоши која и данас, нажалост, седи на
грбачи српског народа.
Имао је срећу и упознао се са добром девојком
Маргарет са којом се оженио и имали су леп пород: два сина
Драгог и Крста и кћерку Кристину. Рајко је дошао у
Америку 1951. године, запослио се у предузећу Гас
компаније. Добио је заслужену пензију. Био је члан цркве
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и
121
од првогдана доласка у Америку. Био је члан Српске народне
одбране, СИКД „Његош“ , Српске братске помоћи и многих
других националних организација. Помагао је богатосвоју
цркву и све националне српске организације и сваког ко му
се обратио за ма какву помоћ. Сви који су га познавали
волели су га као најближег свога.
Рајко је био добар муж, отац, ђед, кум и пријатељ.
Њему су припадале све људске врлине као великом Србину
и националом борцу.
Драги мој пријатељу, комшија и истински саборче
Рајко, у том вечном животу, у који ми хришћани верујемо,
поздрави плејаду овоземаљских мученика који су положили
своје животе на националној српској њиви у одбрану српског
народа и светосавске вере православне.
А ми твоји најближи саборци, Срби и Српкиње који
смо те познавали молићемо се Богу да ти отвори рајска
врата јер си ти то заслужио својим честитим животом.
Твојој ожалошћеној породици супрузи Маргарет,
синовима Драгом и Крсту и кћери Кристини, снахама,
унучадима, ожалошћеној сестри Коси, зетовима, сестрићима
и сестричинама, кумовима и пријатељима у Америци, и
свима у Отаџбини сестрамаи племену Росић, моје искрено,
братско и пријатељско саучешће.
Вучета Рутовић
122 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ СИКД
„ЊЕГОШ“
Р Е З О Л У Ц И Ј А
Са 40. редовне годишње скупштине, Српског
историјско -културног друштва„Његош“,одржане
дана 2. новембра 1996. године, у сали Српске
православне цркве „Васкрсење Христово“ у Чикагу:
У овим страдалним временима по српски
народ, Српско историјско - културно друштво
„Његош“ , са жаљењем констатује трагично стање
поробљеног српског народа коме прети биолошко
истребљење од српских непријатеља на челу са
српским одродима-комунистима.
Молећи се Богу за спас српског народа, СИКД
„Његош“ са своје редовне годишње скупштине,
упућује пуну подршку свим српским родољубима
који истрајавају на српској њиви.
Чикаго, 2. нов. 1996.
Одбор за резолуцију.
СА РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ
СИКД „ЊЕГОШ“
НОВОИЗАБРАНИ ЦЕНТРАЛНИ ОДБОР СИКД
„ЊЕГОШ“ ЗА 1996 - 1997.
Почасни председник: г. Видак ћеловић.
Председник друштва: г. Илија Буришић.
Потпредседници: гг. Петар Вуканић, Воја
Поповић, Петар Смиљковић, Чедомир Ашанин, Драгољуб
Букић, др Милан Букановић и Дража Петровић
Секретар: Драгица Милошевић
С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д “Њ е г о ш ’
123
Р ачуновоћа и администратор: г. Рако
Шћепановић
Благајник: г. Борђе Вујошевић
Библиотекар: г. Милорад Ралевић
Надзорни одбор: гг. Вукашин Томић, Чедо
Радовић, Синиша Живановић, Милен Весић и Борђе
Вићентијевић.
Р едакциони одбор часописа „Гласник“ г.
Драшко Брауновићуредник: чланови: гг. Драган Рајковћ,
Предраг Савић, Миомир Радовановић, Илија Лубарда,
Драгољуб - Дража Петровић, Вујица Аковић, Борђе
Николић, и г-ђа Милица Миладиновић.
Председници месних одбора:
Чикаго: Вукман Вуканић, Ј ужни Чикаго: г.
Љубомир Шуковић. Источни Чикаго: г. Вукашин Томић.
Милвоки: г. Борђе И. БрашиЋ. Кливеланд: г. Драгољуб
Дража Петровић. Вашингтон: г-ђа Ј елка Ј анковић,
Њујорк: г. Илија Лубарда, Северна Калифорнија: г.
Ј ефта Давидовић, Лос Анђелес: г Петар Смиљковић,
Сан Диего: Др Александар Србић, Детроит- Виндзор:
г. Милутин Бојичић, Хамилтон: Миладин Шошкић,
Торонто: г. Чедомир Ашанин, Аустралија: Н.Ј .В. г. др
Милан Букановић, Аустралија - Викторија: г. Буро
Ј овановић.
ЧЛАНОВИ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА
Чикаго: Петар Бојовић, НикБурашковић, Драган
Пајевић, Душан Тошић, Илија Дабетић, инг. Милорад
Влаховић, Вукман Вуканић, Милорад Рајак, др Радомир
СтеФановић, Радомир Перовић, Милутин Добрић,
Радисав Зечевић, Вука Девић, Стојан Радић, Драгиша
Ј евтовић, Гојко Стевановић, Светислав Гајевић, Ратко
Беочанин, Марко Радоичић, Ратко Стишевић, Владимир
Томић, Љубиша Поповић и Милун Николић.
Ј ужни Чикаго: гг. Милован Шипић, Панта
Стајковић, Михаило Дуловић, о. Сава Чакардић,
Глигорије Ненезић, Мирко Вукелић, Здравко Петровић
и Драган Рађеновић.
124 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Источни Чикаго: гг. Вучета Рутовић, Никола
Андрић, Радован Цимбаљевић, Борђе Вићентијевић,
Ј ован Бадер, Душан Мартић, Др Зарија Буровић.
Гери (Индијана): гг. Вукосав Радовић, Глигор
Дамјановић, гђе Милица Милојевићи Ј елена М. Миличић.
Милвоки: гг. Славољуб Поповић, Милутин
БожовиЋ, Љубисав ћирић, Миљко Цукић, Иво Обрадовић,
Данило Божовић, Симо Ковачевић и Драгољуб Букић.
Кливеланд: гг. прота Буро Мајерле, прота
Милован Кораћ, Глигорије Бурић, Милан Бојовић,
Живомир Сретеновић, Ј елена Вујовић, Миливоје
Благојевић, Олга Петровић, Раде Вујовић, Миодраг
Тијанић, Вујица Аковић, Гојко Бркић, Живорад Перић,
Милорад- Мидо Петровић, Свето Марковић, Мишко
Бољевић, Станоје Стојовић, Драгољуб - Дража Петровић.
Детроит - Виндзор: гг. о. Димитрије Мијатовић,
Душан Обрадовић, Младен Зоњић, Богдан Радојичић,
Новица Косовић и Вуко Драговић.
Вашингтон: гг. инг. Богдан Б. Ј онић, Данило
Паркер и Предраг Пајић.
Њујорк: гг. Љубица Видосављевић, Момчило
Петровић, Крсто Субота и гђа Наталија Д. Петковић.
Лос Ангелос: гг. Вељко Бојић, Предраг Ж. Савић,
Драгољуб Бурковић и гђа Ј аглика Радовић.
Сан Диего: гг. Милорад Чопић, Гаврило Медурић,
Петар Миловић и Војислав Секуловић.
Сан Франциско: Бошко С. Вукчевић, Андро М.
Вучковић и Ј ован В. Вукчевић.
Хамилтон: гг. Михаило Милић, Васо Шоћ, др
Бранислав Поповић, др Жељко Ровић, Ранко Поповић,
проф. Раде Узелац и Маринко Маријан.
Торонто: гг. Миленко Ц. Буровић, Влајко Ј овић,
Перо В. Церовић и Ј ово Зековић.
Нови Ј ужни Велс-Аустралија: Станислав
Новаковић, Гвозден Поповић, Радивоје Морачанин,
Тодор Вукшић и Милка Шућур.
Викторија - Аустралија: гг. Протонамесник о.
Мирослав Ј овановиЋ, Милорад Вековић, Жарко
СретеновиЋ, Милија Борђевић, Милан ЦимбаљевиЋ и
Сретко БошковиЋ.
С а п о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д “Њ е г о ш ’
125
Повереништво: Гери/Индијана/ г. Чедо Б.
Радовић, Баспер/Канада/ г. Радомир - Раја Вуксановић.
Самостални повереници за„Гласник“ Француска:
г. Ранко Булатовић, Швајцарска: г. Радомир Петровић,
Кент.
Немачка: г. Срђан Марков.
Аустралија: Милорад Вековић, Сретен Бошковић,
Миливоје Ковачевић и Добривоје Миловановић.
Пенсилвенија (САД) г. Адам Бурђевић
САВЕТНИЦИ ДРУШТВА
Илиној: др Ј елена Павићевић, адв. Добривоје -
Бата Добричанин, Славко Стоковић и Славко Пановић.
Охајо: Иван Мирковић
Северна Калифорнија: Прота о. Душан Буњевић.
Лос Анћелос: протојереј Илија Дајковић
Хамилтон: г. Милан Маравић.
Детроит- Виндзор: гг. Жарко Вучинић, Станко
Ј елић, Васо Кресојевић и Милун Зоњић.
Париз: г. Миладин Р. Перовић,
Секретар
Драгица Милошевић
Председник
Илија Ђуришић
126 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОРИ,
ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉИВАЧИ
Српског историјско -Културног друштва„Његош“
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОРИ
са прилогом од 500 долара и више
Њ. К. Височанство Кнез Павле Карађорђевић
Михаило Поповић
Анонимни пријатељ СИКД „Његош“
Два анонимна пријатеља СИКД „Његош“ , преко
Душана О. Петковића
Душан Петковић (уписала га супруга Наталија)
Богољуб Арсовић
Предраг М. Живановић
Драгутин - Драган Рајковић
Глигорије Ненезић
Борђе Спајић
Милорад Т. Ј оксимовић
Душан Р. Мирковић (уписали га његови пријатељи)
Младен Радовановић - Чеда (уписао га син Слободан)
Др Рајко Томовић
Бранка Вијук (уписао је супруг Михаило Вијук)
Славко и Драгица Стоковић
Видак ћеловић
Илија Буришић
Др Милорад Драшковић
Мило Поповић
+Станка - Стана Сибинчић (уписао је отац Михаило
Вијук).
М.О. СИКД „ЊЕГОШ“ Лос Анђелос
М.О. Њујорк
М.О. Чикаго
М.О. Ј ужни Чикаго
М.О. Торонто
М.О. Хамилтон
М.О. Кливеланд
+Реља Рајковић / уписала га супруга Марија са децом /
С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д “Њ е г о ш ’
127
ДОБРОТВОРИ
са прилогом од 250 до 499 долара
Анђа Полић
Наташа Бошковић Видосављевић (уписао је супруг
Љубиша Видосављевић)
Петар СмиљковиЋ
Видак П. ћеловић
+Петар и Зорка ћеловић (уписао их син Видак П.
ћеловић)
+Др Рајко Томовић
Ј ован В. Вукневић
Др Митар Остојић
Илија Буришић
Марко Радусиновић
+Бранка Вијук
Драган Рајковић
Драшко Брауновић
+Њ. П. Блаженопочивши епископ Америчко- канадски
Дионисије (уписао унук Борђе Николић)
+Иванка Милошевић (уписала своју јединицу мајка
Драгица МилошевиЋ)
Владо Бјелопетровић
УТЕМЕЉИВАЧИ
са прилогом од 100 до 249 долара
+Др Урош СеферовиЋ
Др Ранко Меденица
Ј ован Контић (уписала га супруга Десанка)
Војислав Д. Пантелић
+Др Рајко Томовић
Бећир Ракочевић
Урош ЗоњиЋ
Лазар Стојишић
Душан Ц. Рош
Пријатељ Н.Н. из Калифорније
Милорад Вековић
Илија П. Буришић
128 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Душан Р. Мирковић
+Горица Мирковић (уписао је син Илија)
Душан О. Петковић (уписала га супруга Наталија)
Милорад Т. Ј оксимовиЋ
Војислав Бајић
Сретко Бошковић
Буро Ј овановић
Владо Поповић
Димитрије Војиновић
Миладин Шошкић
Михаило Милић
+Бурђина Милић (уписао је супруг Михаило)
Милош Радовић (уписала га супруга Даница)
Раде Милатовић
Чедо Ашанин
Аница Рутовић (уписао је супруг Вучета)
Александар М. Весић (уписао га отац Милан)
Драгутин Драган Рајковић
Ј анко Н. Ј анковиЋ
(Анонимни дародавалац преко Ј .Н. Ј анковића)
Борђе Д. Живадиновић (уписала га супруга Бојка)
Стева Михаиловић
Драган Сотировић
Др Михаило Жикић
Борђе И. Брашић
Мирољуб Бурић
Предраг Д. Цемовић
Гојко Стевовић
Драгослав Р. Борђевић
Милорад Мартић (уписао га брат Душан Мартић)
Катарина ћулафић Мартић(уписао је брат Д. Мартић
+Владимир Поповић (уписао га зет Миладин Шошкић)
Никола Кукобат
+Видосава Вида Кљајић (уписао је супруг Вукосав М.
Кљајић)
Матија и Вукосава Вука Делковић (уписао их зет,
пашеног Вукосаве М. Кљајић)
+Мимчило - Мома Ј елић (уписала га Василија Була
Ј елић)
+Надежда М. Рајић (уписао је син Бора и снаха Фрида)
Милан Л.Рајић (уписао га син Бора и снаха Фрида)
С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д “Њ е г о ш ’
129
Љубица Кресовић
Ангелина Боновић
+Предраг А. Миловановић (уписала га сестра Радмила
Стануловић)
+Десанка Деса Брауновић (уписао је супруг Драшко
Даница Б. Вујошевић (уписао је супруг Борђе)
Томо Голубовић (уписала га супруга Милица)
Ј анко Ј анковић (уписала га супруга Ј елка)
Благоје Дамјановић (уписала га супруга Милица)
Милица Дамјановић Тадић
Милорад Стојановић
Здравка Беба Маринковић (уписали је брат др Бранко
Маринковић и сестра Бранка Петровић)
Ј елка Ј анковиЋ
+Рајко Дурковић (уписао га отац Момчило Дурковић)
+Ј елена Дурковић (уписао је муж Момчило)
+Милорад Мило Дурковић (уписао га брат Момчило)
+Душан Томић (уписали га родитељи Вукашин и Ива
Томић)
Александар ЧукиЋ
Марта Шћепановић
Милун НиколиЋ
Нада Николић
Вељко Бојић
Др Александар Срдић
Милорад- Раде Чонић
Васо Шоћ
Борђе Николић
Слободан Божовић
Владислав Томић
Воја Влах
Бора Солаковић
Нико Ралевић
Раде Глишић
Љиљана Марковић
Милорад Вукановић
М.О. СИКД. „Његош“ Милвоки
М.О. Ист. Чикаго. М.О. Детроит Виндзор
М.О. Хамилтон, М.О. Северна Калифорнија
М.О. Н.Ј . Велс (Аустралија)
М.О. Кливеланд
130 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а „Њ е г о ш “
ПРИЛОЗИ КЊИЖЕВНОМ ФОНДУ
СИКД „ЊЕГОШ“
У РАДНОЈ 1995/1996. ГОДИНИ
Долара:
1.000 Видак Беловић
1.000 Месни одбор СИКД „Његош“ Хамилтон
650 Од „Његошевог дана“
500 Илија Буришић, Мило Поповић и М.О.
Кливеланд и фамилија +почившег Реље
РајковиЋа.
342 Драган Рајковић
200 Владо Бјелопетровић
185 Драшко Брауновић
150 Рако Шћепановић / за помен супруге
Марте преминуле 1. јан. 1996./
100 Ј елка Ј анковић, Славко Стоковић,
Мирољуб Бурић, Воја Влах и Борђе
Николић.
50 Вељко Дедић, Предраг Пајић, Милорад -
Мишо ВлаховиЋ, Стојан Радић, Бато
Добричанин, Мирон Пападакис, др Митар
Остојић, др Митар Букумира,
Првослав Андрејевић и Драгић Божовић.
40 Милован Остојић, Анка Анастовски.
30 Борђе Вујошевић, Стево Петровић,
25 Гизеле Војиновић, Славко Пановић,
Вукосав Кљајић (у спомен супруге +
Виде , свс. +Вуке и пашенога +Матије
Делковића), и Михаило Томић,
С а г о д и ш њ е с к у п и г г и н е С И К Д “Њ е г о ш ’
131
20 Петар Смиљковић, Драгољуб Букић,
Вучета Рутовић, Нико Ралевић,
Властимир Церовић, Душко ћурчић,
Савета Недовић, Ј елена Ристић, др
Радомир Матић, Ник Бурашковић и
Лазар...
10 Драган Пајевић, Дејан Лојаница, Михаило
Ј овиЋ.
Молимо читаоце и заинтересоване, да у колико је
направљена нека грешка у списку, да нам то доставе,
како бисмо у наредном броју Гласника исту исправили.
132 Г л а с н и к С р п с к о г и с т о р и ј с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а „Њ е г о ш “
Н А Ш И М С А Р А Д Н И Ц И М А
Умољавамосараднике „Гласника“ да приликомслања
својих рукописа поступају убудуће овако:
1. Куцати текст писаћом машином.
2. Два прореда између редова.
3. На левој страни рукописа оставити празан простор
размака ширине три прста, на десној страни два прста.
4. Сарадници који пишу руком умољавају се, да се
држе тачке 2 и 3 и, по могућности, да пишу што читкије и
јасније.
5. Свима поштованим сарадницимаставља се до знања,
да се рукописи, уколико не буду штампани, неће враћати.
Чланци објављени у нашем „Гласнику “ под потписом
или иницијалима обавезују само њихове писце, а не и СИКД
„Његош“ ни Редакциони одбор „Гласник:а“ .
Редакциони одбор „Гласника** позива све српске
борце и учеснике у покрету отпора ђенерала Драже
Михаиловића, на братску сарадњу и моли их да доставе на
адресу У редника „Гласника“ своје успомене, своје
доживљаје, описе о борби у којима су учествовали, као и све
друге податке из времена Другог свестког рата или у вези
с њим.
Моле се сарадници да радове које шаљу „Гласнику
не шаљу другим часописима или листовима, док од
Уредништва не добију обавештење о одлуци штампања.
Раније објављени радови не долазе у обзир дасе у „Гласнику“
штампају.
ИСПРАВКА: У прошлом 75. броју Његошевог
"Гласника" на 19. страници, у седмом реду одоздо стоји
"1945 године", а треба да стоји "1944 године."
У р .
133
С А Д Р Ж A J
1 И з а к о п р е н е м р а к а , I I I д е о Д . Р а ј к о е и ћ ............................................3
2. В л а д и к а П е т а р П р в и П е т р о в и ћ Њ е г о ш , Ч е д о м и р М . Л у ч и ћ .16
3. Д е м о к р а т и ј а ј е к о н т р о л а в л а с т и , Д р И в а н Д . П а ј и ћ ............ 44
4. Ж и в о т о п и с с в .В а с и л и ј а О с т р о ш к о г , П р о т о је р е ј В ....................
И о ш е в и ћ , ......................................................................................................... 51
5. Н а Д у н а в у , С п а с о је Ј е ф р е м о в и ћ ........................................................... 62
6. Ж и в о т ч о в е к а с а Б а л к а н а , С т а н и с л а в К р а к о в ........................... 71
7. К љ а з Н и к о л а и Ш о б о т а А в д и ћ , В а с и л и је К о м н е н и ћ .................74
8.   а и с т о р и ј у н а ш и х д а н а , А н т о н и је Ђ у р и ћ .................................... 79
9. Т е к с т с п о р а з у м а и з м е ђ у р е п у б л и к е Х р в а т с к е и С Р
Ј у г о с л а в и ј е д а т и р а н 23. а в г у с т а 1996 г о д и н е у Б е о г р а д у .....88
10.   р н ц а , М и п а н М и л е н к о в и ћ ................................................................... 92
11. К а к о с у у м и р а л и б о р ц и з а с л о б о д у , М и л у т и н М .Б о ји ч и ћ ...95
12. Ч е т р д е с е т о г о д и ш њ и ј у б и л е ј С И К Д “ Њ е г о ш ” , М и л а д и н ......
Ш о ш к и ћ .......................................................................................................... 97
Књижевни део
1. Девети октобар Д . Р а ј к о в и ћ ...................................................102
2. Српском песнику, В о ј в о д а М о м н и л о Р . Ђ у ј и ћ ......................103
3. Пропаст, Д . Р а ј к о в и ћ ............................................................... 105
4. Коб, Д . Р а ј к о в и ћ ......................................................................106
5. У јеку заборава, Д . Р а ј к о в и ћ ..................................................107
6. Молитва, Ластари, Вране, З в о н и м и р Ж .Ј о в и ћ ,с в е ш т е н и к .. 108
Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ј а т е љ и
1. +Др Милорад Драшковић, М . Б е љ а к о в и ћ .................................... 109
2. +Реља Т. Рајковић, Д р а ш к о Б р а у н о в и ћ ......................................... 111
3. +Бранко Маринковић, М а р к о К р с т и Ћ ........................................... 115
4. +Рајко Росић, В у ч е т а Р у т о в и ћ ..........................................................119
С а г о д и ш њ е с к у п ш т и н е С И К Д “ Њ е г о ш ”
1996. г о д .
1. Новоизабрани Централни одбор............................................ 122
2. Добротвори и утемељачи друштва,.......................................126
3. Прилози књижевном фонду за 1995/96 год..........................130

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->