Патријарх српски Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914.

године, на
празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у селу Кућанци код Доњег Михољца, у
Славонији. Рано је остао без родитеља. Отац му је у Америци добио туберкулозу и вратио се кући да
умре. После оца, убрзо му се и мајка упокојила. О трогодишњем Гојку и његовом брату (који је
настрадао у Другом светском рату од усташке руке) бринула се тетка. Патријарх Павле је сам
говорио да је као мали био „врло слабачак“, па су му једном чак и свећу запалили, мислећи да је
умро.

Вујански крст
После завршене ниже гимназије у Тузли (1925–1929) и Богословије
у Сарајеву (1930–1936) дошао је у Београд где је уписао
Богословски факултет. За време Другог светског рата, радио је
једно време као вероучитељ у Бањи Ковиљачи, у дому за децу
избеглу из Босне. Спасавајући једно дете да се не удави у Дрини, у
августу 1944. године, Гојко се разболео и добио туберкулозу.
Лекари су рекли да му је остало три месеца живота. Прихватили су
га монаси у манастиру Вујан. Борећи се молитвом против опаке
болести, ипак се излечио. У знак захвалности Богу што му је
подарио здравље, Гојко је изрезбарио један крст који се и данас
чува у овом манастиру.
После периода искушеништва, замонашен је у манастиру
Благовештење 1946. године и добио име Павле. Време жестоке
борбе комуниста против Цркве, све до 1955. године, монах Павле је провео у манастиру Рача.
Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији Св. Кирила и
Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од
1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.
Изабран је за Епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а хиротонисан је 22.
септембра исте године у београдској Саборној цркви. Хиротонију је извршио Патријарх српски
Викентије. За Епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској
Саборној цркви.
Архијереј на Косову и Метохији
Као архијереј на Косову и Метохији провео је скоро 34 године. Било је то веома тешко време за
Србе и Српску Цркву. Обавештавао је не само црквене органе већ и државну власт о нападима
Албанаца на имовину Цркве, монахе па и сам српски народ који се исељавао. Са хришћанском
смиреношћу и трпељивошћу подносио је вређања, па и физичке нападе. О том времену сам
Патријарх Павле је записао: „Добијао сам упозорења да пазим на своје редовне извештаје Светом
Синоду јер они долазе и до руку световне власти, али је било све јасније да је Косову и Метохији
негде, на неком месту, пресуђено да више не буду српски“.
У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и

Основана је и Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве. Старао се о Призренској богословији. увек и свуда је радо приман и поштован од свих. наследивши тако Патријарха Германа. века. Патријарх Павле је добио бројна одликовања. иако је на ту дужност дошао када му је било 76 година.монашио нове свештенике и монахе. У древни престо српских патријараха у манастиру Пећке Патријаршије уведен је 2. где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Посетио је и већину Помесних Православних Цркава и бројне европске и светске државе и државнике. Патријарх српски Трећег децембра 1990. основан је и Православни богословски факултет Универзитета у Нишу. У септембру 2004. године. Отворена је 1994. За време његовог патријарховања обновљено је и основано више епархија. године звање почасног доктора богословља. Настава веронауке је враћена у школе (2002). конзервација). обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Био је највећи путник међу српским патријарсима после Светог Саве. 15. године. призренска Богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш. Са косовским егзодусом. Обишао је све континенте и све епархије Српске Цркве. Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду доделио му је 1988. изабран је за 44. Године 2007. године. Ретко ко од значајних светских личности је долазио у Београд а да није посетио Његову Светост. У јануару 2002. фрескопис. када није било другог одговора. Као Епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима о страдању српског народа на Косову и Метохији. године. председник Србије и Црне Горе одликовао га је Орденом Немање првог степена. уручене су му награде Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Адреја Првозваног. Александар II Карађорђевић доделио му је Орден Карађорђеве звезде . фебруара 2007. а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу. на деведесети рођендан. маја 1994. године. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. са неколико одсека (иконопис. покренута је 1993. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Србињу (Фоча) и Богословија у Крагујевцу 1997. по реду Патријарха Српске Православне Цркве. током посете Русији. Имајући у виду заслуге Епископа рашко-призренског Павла на научном богословском пољу. у Патријарховој личности имао је оличење свог правог моралног лика и пуне истине о себи. Поводом дана државности Србије. Често је путовао. као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. који је дотакао максимум медијске сатанизације на крају 20. Српски народ. године у Београду Академија за уметности и консервацију.

која је припремила и штампала Служебник на српском језику. Заслугом Патријарха Павла умножен је у 300 примерака Октоих из штампарије Ђурђа Црнојевића.првог степена. години. који је званично одобрен од Цркве. манастир Светог Јоаникија Девичког (1989. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора. године у 96. . Управо због свега наведеног. Патријарх Павле провео је на Војномедицинској академији на лечењу. а исправљено издање овог превода 1990. I. остало је да се ово доба води као . године. које је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве издао 1986. II. био је председник Литургичке комисије при Светом Архијерејском Синоду. године. приређује Христијанскије празники од М. чији је први превод. Исто тако. Научни радник Објавио је монографију о манастиру Девичу. Такође. Време Патријарха Павла Обављајући дужност српског првојерарха. Патријарх Павле је дуго година је био председник комисије Светог Архијерејског Синода за превод Светог писма Новог завета. у много чему нашле и успоставиле заједничке нити. Последње две године земнога живота. после полувековне атеизације. Скабалановича. новембра 2009. Приређује допуњено издање Србљака. Упокојио се у Господу 15. године. друго издање 1997). Питања и одговори чтецу пред преоизводством објављује 1988. Дополнитељног требника. а Молитве и молбе 1990. објављен 1984. примио је руски орден Достојанство због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“. од 1972. III (1998). постао је духовни стожер и Цркве и државе које су преко њега. од којих је настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере. Молитвеника.време Патријарха Павла. Године 2009. Великог типика и других богослужбених књига у издању Синода. Аутор је и издања Требника. Девич. У Гласнику Српске Православне Цркве.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful