karl marks rezultati neposrednog procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige ,,Kapitala“

T a

xMarksizam i savrem enost

Karl Marks Rezultati neposrednog procesa proizvodnje
Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige „K apitala” Ovom knjigom se prvi put u celini na srps'kohrvatskom jeziku objavljuje Marksov rukopis „Rezultati neposrednog pro­ cesa proizvodnje” . Reč je o rukopisu koji je pisan u vremenu između juna 1863. i decembra 1866, po svoj prilici u prvoj polovini ovog perio­ da. M arksov plan „K apitala” iz tog vre­ mena predviđao je ovaj tekst kao Šestu glavu Prvog toma „K apitala” . Međutim Marks nije tekst uvrstio u konačnu verzi­ ju Prvog toma, niti ga je Engels publikovao u Drugom i Trećem tomu. Razlozi za to su ostali nepoznati. Rukopis je u sklopu zrele Marksove pol.itekonomske analize šezdesetih godina ve­ oma značajan. U prvom delu rukopisa Marks razmatra robu kao proizvod kapi­ tala i taj deo, kako on sam ističe, pred­ stavlja prelaz od Prvog na Drugi tom „K apitala” . U drugom delu rukopisa iz­ ložena je kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vrednosti, a u trećem možda najznačajnijem, delu M arks govor o produkciji, odnosno reprodukciji kapi talističkih odnosa proizvodnje, veoma važ noj problematici koja nije obrađena i

i

Marksizam i savremenost

Zvonimir Damjanović. Milan Kučan. str. Ivan Cifrić. Budislav Soškić. Ivan Perić. David Atlagić. Milož Nikolić. 114 -136) Nacrt korica Vladana Mrkonja . Janez Zahrastnik Glavni i odgovorni urednik David Atlagić Urednici Miloš Nikolić i Vera Popovic Predgovor Vera Pilić Preveli Vera Pilić [Šesta glava. Ali Dida.Uređivački odbor Izdavačkog centra Komunist Nijaz Dizdarević (predsednik). Olga Perović. Najdan Pašić. 3 — 113) Josip Brkić (Pojedinačne strane — dodatak. Nikola Cingo. Simo Nenezić. Kirc Hadži Vasilev. Vojo Rakić. Milan Mali. str. August Vrtar. Vladimir Bovan.

1977. .Karl Marks Rezultati neposrednog procesa proizvodnje Rukopis neobjavljene Šeste glave Prve knjige „Kapitala" Izdavački centar Komunist Beograd.

Naslov originala Karl Marx Kapital Erstes Buch Der Produktionsprozess des Kapitals Sechstes Kapi tel Resultate des unmittelbaren Produktionsprozesses Marx-Engels Archiv II/VII Moskau 1933 .

Predgovor .

.

koja nije uključena u Prvi tom. koja osobito u poslednjem periodu dobijaju na intenzitetu. Ukoliko je ovo tačno.1 Dalje. po svojoj sadržim. po prvi put. takođe. po­ trebno je i posebno razmišljati. i to. brem enitih p rotivrečnostim a koje traže rešenja. Pokušaj da se zakašnjenje u o b ja v ljiv a n ju M arksove zaostavštine nadoknadi urodio je o b ja v ljiv a n je m ran ije još nepu blikovanih ra d o va i m ora se takođe uzeti u o bzir u o k v iru o vog ra zm atranja. Ta potreba postoji uvek. onda je još jasnija potreba da se o Šestoj glavi Prvog toma Mark­ sovog „Kapitala” kaže sve što je do danas poznato i što pred­ stavlja rezultate izučavanja riznice i zaostavštine osnivača marksiz­ ma. rezultat izmenjenih društveno-ekonom skih odnosa u svetu. njenom nastanku i. p red sve pravce. Pojačano interesovanje u poslednjem periodu je. koji se danas opaža već i golim okom. sem onoga što je do sada u svetu poznato u vezi sa 1 M išljenja smo da je u pitanju posebna kom pleksna tem a k o ja jc baš zbog o vog svoga glavnog obeležja u vezi i s pitanjim a o kojim a govorim o. pred teorijsko-m etodološka istra ž iv a n ja posebno. onda je to ne samo pri­ lika nego i potreba da se kaže bar najosnovnije o njenoj suštini. značaju.Kada se pred našim čitaocem. samostalnu i zaokrugljenu celinu. (O uz­ rocima ovoga procesa. VII . a ni u kasnije. a čiji je nastanak ve­ zan s okolnostima i uslovima koji su ili potpuno poznati ili se re­ lativno jednostavno mogu identifikovati. S ve to s ta v lja povećane zahteve pred nauku. a samim tim i na frekvenciji sa kojom se u domenu teorijsko-metodoloških istraživanja publikuju u svim krajevima sveta. istraživati i zaključke saopštavati). o njenom mestu u okviru ge­ neze Marksovog učenja. nađe knjiga koja sadrži Šestu glavu Prvog toma Marksovog „Kapitala”. izm eđu osta­ log. što znači i onda kada se čitaocu pruža studija koja čini sama po sebi. može se reći.

zatim idu stranice od broja 459 do 469 m. M oskva 197 0 . pa onda od broja 263 do 264. Ovu smo mogućnost na ovom mestu i postavili kao svoj cilj. Na kraju je još nekoliko pojedinačnih stranica. još iz jednog razloga: Šesta glava koja je na nared­ nim stranicama pred našim čitaocem. prili­ kom priprema za štampu Drugog i Trećeg toma „Kapitala”. nje­ govu studiju: . M eđutim . „M isi”. To je period jula 1863. sem već rečenog. od broja 469 do 495. kao što su „nauka o nauci” ili si..K a p ita la ’ ”.sadržinom ove knjige — delimično kao rezultat potvrđenih pret­ postavki. godine. iza. koji smatramo veoma važnim. na čemu je radio s Marksovom najmlađom kćeri Eleonorom? Karl 2 K a o što je poznato. M eđutim . sam pojam nagađanja je nespojiv s naukom. u periodu njegovih temeljnih ekonomskih studija. druga je i opširna tema koja bi mogla objasniti kada „nagađa­ nje” koje može ali ne m ora da bude identično s pojmom „hipoteza” pre­ staje to da bude i samim tim postaje deo nauke. koliko nam je poznato. u vreme kada je pripreman Prvi tom „Kapitala” za štampu. a ujedno i jedinstveni kom entar čine studije V ita lija Solom onoviča Vigodskog (V ita lii Solom onovič Vigodskii). S obzirom na to što je pored velikog interesovanja za sve što je u vezi sa Šestom glavom koju sadrži ova knjiga do danas u svetu ipak veoma malo rečeno — veoma mali broj komentara je do sada poznat — to postoji mogućnost da se još vrlo mnogo 0 njoj kaže.. a koja je u stvari nastavak njegove poznate studije: „Istonija jednog v e ­ likog otkrića K a rla M arksa”. rešenja ne mo­ gu biti adekvatna. naročito u povezanosti s celinom Marksovog učenja 1 u kontinuitetu njegovog razvoja. može se reći da n ajm erodavniji. u o p š t e nije bila predmet bilo kakvih komentara u nas a i u svetu je o njoj malo pisano. sve dok u centar tog domena ne stane m e t o d. niti ga je Engels kasnije objavio. želimo poći i korak da­ lje. izd. Sta predstavlja ovo poglavlje koje ni Marks nije uključio u Prvi tom „Kapitala”. J Sto se tiče kom entara u svetskim razm eram a. opširno se bave i ovim razgraničenjem. Numeracija stranica rukopisa počinje sa brojem 441. VIII . Posebni podsistemi nauke. potom stranice numerisane brojevima 454. M oskva 1965. 444 i za njima slede stranice od broja 441 do 458. i decembra 1866. „M isi”. Ovaj rukopis završen je već juna i864.K istorii sozdanija .3 Šesta glava Prve knjige Marksovog „Kapitala” nosi naslov: „ P r o c e s p r o i z v o d n j e k a p i t a l a — Rezultati neposre­ dnog procesa proizvodnje” Nastala je u periodu Marksovog inten­ zivnog rada. a delimično još uvek samo kao pretpostavka ili „naga­ đanje”2 — a što smatramo svojom dužnošću da u sažetom vidu saopštimo našem čitaocu (kako bi to imao u vidu prilikom čitanja teksta u celini ili u pojedinim delovima). Posebno vid .

Moskva 1933). godine. Ona se delimično može objasniti Marksovom p r o m e n o m p r v o ­ b i t n o g p l a n a „Kapitala”. zreloj fazi stvaralaštva tako i s prvom fazom. ne samo s Engelsom nego i s prijateljima. tora II/V1I. U prvi mah ta činjenica se javlja kao paradoksalna. uporedo 4 N a ra vn o. Kao što je poznato. o čemu svedoči već i sam naslov. kao što smo rekli. O vd e želim o da naglasim o samo to lik o da postoji veza ko ja ide i dalje od Drugog tom a. veoma dobro služe autentični navodi iz Marksove prepiske. i činjenicom što se kod njega plan istraživanja i plan izlaganja nikada nisu po­ klapali. da rukopis sadrži razmatranje srži Marksovog učenja. izdavačima i sa svima ostalima. Zapravo. kao i o svim ostalim rezultatima neposrednog procesa proizvodnje — nego se zna i to da ovo poglavlje predstavlja m o s t ka Drugoj knjizi. da je u pitanju veza koju tekst ostvaruje kako s Marksovim učenjem u kasnijoj. već na početku. njegovom poznatom navikom da stalno menja način izlaganja usavršavajući ga. Marks ovaj tekst nije uključio u Prvi tom „Kapitala”. kasnije to učinili Engels i Kaucki. objašnjenju Marksovog rada na ekonomskim problemima u celini.poći od nepobitne činjenice da je Šesta glava. kao neizostavna se javlja i potreba da se nastanak Šeste glave posmatra kroz g en e z u. Potrebno je . Sem uključivanja u objašnjenje promene prvobitnog plana „Kapitala”. Naš prevod sledi ovo izdanje na nemačkom jeziku (Arhiv Marksa i Engelsa. Uprkos tome. čini nam se da ta . IX .4 Dodali bismo. objavljena 1933. N eposredni n a vod i sadržine Trećeg tom a stoje ćitaocu na raspolaganju u delovim a u kojim a se M arks z a d rž a v a na redosledu izlaganja u narednim knjigam a. međutim. a posebno još neobjašnjenim fazama. Osim toga. koja je pred nama. cclina ra zm atra n ja šeste glave neobjavljenog rukopisa u povezanosti kako s prvo m fazom M arksovog s tv a ra la š tv a tako i s Trećim tom om „ K a p ita la ” može pokazati i vezu s ukupnim sistemom M arksovog učenja i m etoda.Kaucki (Karl Kautsky) ga takođe ne uključuje u „Teorije o višku vrednosti”! Činjenica je.pažnja u celini nije bila dovoljna. niti su. što ćemo pokušati i da dokažemo. Iako je to i do sada činjeno u toku svih razmatranja riznice i zaostavštine osnivača marksizma. tek povodom 50-godišnjice Marksove smrti. Takođe je danas već poznato da ne samo što je reč o glavnom Marksovom otkriću — o poreklu viška vrednosti i o nastanku kapitala. ovo poslednje važi i za one delove Marksovog opusa koji su objavljeni za vreme njegovog života i koje je on sam predavao (ili slao) izdavaču. Institut Marks-Engels-Lenjin u Moskvi. a ne samo kroz kronologiju Marksovog stvaralaštva.

a koji se u literaturi o genezi marksizma označava kao period od 1861— — 1863. Pri tome se akcenat stavlja na ana­ lizu do sada heterogenih gledišta o ovome problemu.. a posebno šeste glave. na „kapitalu uopšte”. njegovog metoda i pogleda na svet.s originalnim tekstom iz zaostavŠtine (Nacblass) objavljuje i ruski prevod u Drugom tomu (VII). Poznato nam je da je u junu 1969. Kugel5 Rukopis ie objavljen pod naslovom : „II C a p itale: Libro I.o kapitalu” i posebno na prvom odeljku te knjige. sinteza i rezul­ tati ovog razmatranja vode nas ka zaključku i sagledavanju od­ govora na pitanje zašto Šesta glava. nije ušla ni u jedan od četiri toma. godine. odnosno na do danas još neosvetljene uzroke. Poslednje izdanje Šeste glave (Institut marksizma-lenjinizma pri CKKPSS. Poznato je da je u pismu L. kao posebna knjiga. jer to pomaže razjašnjavanju mesta i značaja svih delova ovoga rukopisa. do 1863. godine do juna 1864. izd. Danas je izvesno da Šesta glava predstavlja j e d i n i saču­ vani deo rukopisa na kome je Marks radio u periodu od 1863. Marks je usredsredio pažnju na prvu od šest zamišljenih knjiga. „La nuova Ita lia ” Editricc. a koji sadrži i druge rukopise.5 Nas predgovor nije identičan ni sa jednim od pomenutih. C ap i­ ta l’ ” izdato je od strane U nion G ćnćrale d’Edioions. Marksa i F.. Prim a edizione: giugno 1969. objav­ ljena ova glava. Drugim rečima. polit. i 2) da osvetli značaj razmatranja uzroka promena prvobitnog plana i strukture „Kapitala”. Moskva 1974) objavljeno je u 49-om tomu Sabranih dela K. iako se u njemu vodi računa o svemu Što oni sadrže. s kratkim informacijama o prevodu i isključivo informativnim uvodom A. lit. Potrebno je istaći šta je prethodilo pisanju ovoga rukopisa. u Italiji. Naše razmatranje na ovom mestu ima za cilj da odgovori na dva kompleksna pitanja: 1) da odredi vreme i uslove u kojima je rukopis nastao. Francusko izdanje „Un chapiter inedit du. kao i sve što je tome nastanku prethodilo. u prevodu i s predgovorom Bruna Mafija i u Francuskoj s predgovorom Rogera Dangervillea. na knjigu . kao i o svim do sada poznatim komentarima. uprkos činjenici što je u njoj reč o fundamentalnim problemima Marksovog sistema učenja. Leontijeva. traduzione e note di Bruno M a ffi. sa predgovorom koji se odnosi na ceo tom. Firenze. 197 1. Presentazione. X . Engelsa. R isultati del processo di produzione im m ediato”. capitolo V I inedito. U periodu koji je prethodio pisanju Šeste glave. koja je pred nama. Takođe je sigurno da je Šestu glavu Marks neposredno napisao od jula 1863.

celina toga rukopisa je izgubljena. da će rad sadržavati ne razmatranje konkurenci­ je i kredita. decembra 1862. 8) Teorija viška vrednosti. sastavio planove prvog i trećeg dela „Kapitala”. kao i ni­ vo uopštavanja i -podvlačenja niza obuhvaćenih kategorija. ta glava je pisana kao zaključna glava Prvog toma „Kapitala”. O tome uostalom svedoči i njena struktura. Kada je do toga došlo. naslov i problematika koju sadrži nalaze označeni kao S e d m a glava. Svakome ko je makar i u glavnim crtama izučavao genezu marksizma jasno je da se po tome planu i odvijao Marksov rad na „Kapitalu” u 1863. Međutim. 4) Relativni višak vrednosti. 7) Rezultat procesa proizvodnje. koji nije ništa drugo nego budući Prvi tom „Kapitala”. To je period koji je i najznačajniji za probleme koje razmatramo i naziva se perio­ dom u kome je nastala t r e ć a v a r i j a n t a „ K a p i t a l a”. Jedino objašnje­ nje se može naći u činjenici da u vreme kada je pisao tu glavu Marks još -nije bio čvrsto odlučio da prvi deo u prvoj glavi po­ sebno obradi i izda.manu (Kugelmann). Kada se uzmu u obzir sva dosadašnja poznata gledišta o na­ stanku Marksovog „Kapitala”. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje”. a druga u godine 1861— 1863). Bitno je imati u vidu da je Marks još u januaru 1863. godini. dok je peta glava imala dva odeljka. Odeljak pod nazivom „Proces proizvodnje kapitala”. nego samo onu problematiku koja je u anglosakson­ skoj literaturi poznata kao „principi političke ekonomije”. 5) Odnos apsolutnog i relativnog viška vrednosti. Marks je imao nameru da podeli na devet glava. -u kome on govori o ovome rukopisu. Tako je bar on posmatrao svoj sopstveni rad. jasno je da se nume­ racija glava pomerila za jedinicu i ranija Sedma glava postala je Šesta. i to: Roba. od 28. (Prva varijanta pada u godine 1857— 1859. a izuzetak čini sačuvana „Šesta glava. 6) Pretvaranje viška vred­ nosti u kapital. Novac. U prvom izdanju se Prvi tom sasto­ jao iz šest glava koje su se pretvorile u odeljke. avgusta 1863. godine. Inače. 9) Teorija o proizvodnom i neproizvodnom radu. 3) Apsolutni višak vrednosti. Ostaje još da se objasni odakle potiče naziv „Šesta glava” kada se u gornjem planu od januara 1863. u XVIII svesci rukopisa iz perioda 1861— 1863. a podnaslov će biti „Kritika poli­ tičke ekonomije”. Nakon toga Marks ulazi u narednu fazu pripreme rukopisa za štampu. 2) Pretvaranje novca u kapital. zakoni­ tosti i njihove međusobne zavisnosti i uslovljenosti. Sačuvano je Marksovo pismo Engelsu od 15. saopštio da će se tnjegov rad zvati „Kapital”. a samim tim i geneza Marksovog XI .

Grosman je objašnjavao da se Marksovo delo deli prema pojedinim funkcijama industrij­ skog kapitala. „Die A nderung des A ufbauplans des Marxschen . „Z ur M ethode der politischen O konom ie” i studiju R om ana R osdolskog. Marks je tek kasni­ je. 192 9 (u nas je o v a studija poznata po svo­ me izdanju koje nosi naslov „Plan i metod . Fridriha Berensa (Friedrich Behrens) i Romana Rosdolskog (Rosdolsky)6. poslednje je npr. a koja je đ oživela više izdanja. Stoga je navodno zadržavanje iz­ vornog plana bilo nemoguće. Grossmanna. zatim . u „ A rc h iv fiir die Geschichte des Sozialismus una der A rbeiterbew egung”. G rossmann. tako da je.K a p ita l’ und ihre Ursachen”. 1863. odnosno pitanje da li je do nje uopšte došlo. Kao što je poznato. Beograd 1974). uprkos prividnoj razlici između Grosmanovih i * O vd e mislimo na poznatu studiju H. Beograd 1975.K a p ita la ’ ”. dospeo do toga „da ne uzima kao predmet svoje analize neposredno dani pojavni svet”. po njegovom mišljenju. u kojim a se n e p o s r e d n o govori o ovim problem im a. 1 3 — 42. pa se zbog toga sve donedavna smatralo da se nalaze na dva suprotna pola u ovoj diskusiji. može se zaključiti da jedan od prvih razloga koji­ ma se može objasniti zašto Šesta glava nije ušla ni u jedan od tomova niti u „Teorije o višku vrednosti” jeste promena plana „Kapitala”. XII . izdao B IG Z . da je ta podela data sa stanovišta empirije i sa sta­ novišta građe koju treba obraditi. Fridrih Berens ovu promenu tumači unutrašnjom dijalektič­ kom vezom i „sazrevanjem” Marksovih gledišta. Marks tek nakon promene plana „Kapitala” „izgradio svoje delo po strogo naučno-metodičkim gledištima”. Nasuprot tome.sistema učenja.) 7 V id. IC „K om unist”.K a p ita la ’ ”. Berensova i Grosmanova (Grossmann) razmatranja se na prvi pogled isključuju. između iBerensovih i Grosmanovih gledišta nema bitne razlike. izd. Po njemu. Prva raspoloživa literatura o promeni plana. šire. R. Sasvim sažeto govoreći. ta diskusija se svodi na to da Grosman uglavnom tumači takozvane spoljašnje uzroke i spoljašnje promene mesta pojedinih poglavlja u „Kapitalu”. „P rilog povijesti nastajanja M a rxova . i u kojim a su pomenuti posredno ili ne­ posredno samo dodirnuti. u kojim a se tretiraju m etodološki problem i. čak Berens izričito protivreči Grosmanovim stavovima. „Prilog povijesti na­ stajanja M a rxo va . (O vde mislim o na brojne studije koje sadrže i polem iku instrum entalističkih interpretacija M arksove teorije i ostalih p ravaca. str. Sem tih studija postoje danas i brojne. Rosdolsky. ' H. a danas je to već poznato. „Plan i metod . sem tekstova Engelsa i Kauckog. uglavnom je koncentrisana oko studija Henrika Grosmana.® Istraživanja poslednjih godina po­ tvrđuju da su. na studiju Friedricha Behrensa. U suštini.K ap ita­ la ’ ”. koja prema ovom autoru izviru iz „biti materijalističke dijalekti­ ke”7.K a p ita la ’ ”.

„Grundrisse” su dokaz da se Marks problemima reprodukcije bavio još 1858.Berensovih gledišta. do 1866. uzgredno. ali i na kritiku ne samo gledišta klasične građanske ekonomije nego i na kritiku vulgarne građanske ekonomije i sitnoburžoaskih shvatanja. R o s d o l s k i . s njenim teorijama viška vrednosti. P o B e r e n s u . Ne ulazeći u detaljniju kritiku B e r e n s o v i h gledišta. i 3) obojica shvataju Marksov izvorni plan strukture kao osla­ njanje na vulgarno-ekonomsku metodologiju. jedan od najboljih poznavalaca Marksovih auten­ tičnih rukopisa novoga vremena. kao i onih ko­ je im suprotstavlja B e r e n s. kao što će čitalac moći i sam da se uveri kroz studij autentičnih Marksovih misli. počele 1863 — došao na ideju da mora da „umesto analize empirijski postojećih područja u prvi plan stavi funkciju tvorbe viška vrednosti”. Po prvome je Marks tek u toku svojih studija procesa reprodukcije — koje su. 3 7. koji je pre­ minuo pred početak 70-ih godina. potvrđuje ovu identičnost sledećim argumentima: 1) obojica objašnjavaju promenu plana takozvanim spoljašnjim uzrocima i Marksovim bavljenjem određenim delimičnim područjem. Dokazi koje R o s d o l s k i pruža protiv B e r e n s o v i h stanovišta. oni se sastoje u tvrdnji da je Marks ono što je imao reći protiv Smitove i Rikardove metodologije već raniie rekao i da se to nalazi takođe u delu „Grundrisse”. Naime. ukazuje na r a z l i k u između G r o s m a n a i B e r e n s a . Roman Rosdolski. Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”. daleko su bleđi. posebno onoga o Marksovom oslanjanju na vulgarno-ekonomsku metodologiju. na primer. Po njemu. op. R osdolsky. godine. ospora­ va i suštinu argumenata koje iznosi G r o s m a n . R o s d o l s k i izričito osporava da je on insistirajući na dijalek­ tičkom objašnjenju uspeo da ode korak dalje od G r o s m a n a. str. R o s d o l s k i . XIII . iznova vraća na kritiku Smitovih i Rikardovih gledišta. * R . čime se nedvosmisleno odbacuje G r o s m a n o v a argumenta­ cija..9 Tako. njihova objašnjenja „slična kao jaje jajetu”. po njemu. Marks zahvaljuje za ovu iznenadnu inspiraciju „ponovljenoj kritičkoj raspravi s klasičnom građanskom ekonomijom”. samo kroz jednu napomenu. 2) obojica lokalizuju vreme promene plana u godinu 1863. cit. Ukazujući na ovu razliku. u stvari. pruža dokaze da se Marks i u razdoblju od 1863.

naročito su informativna njegova izlaganja o to­ me kako je promena plana do sada tumačena. XIV . nijednu mi­ sao u kojoj se neposredno čak i samo pominje šesta glava koja je ovde predmet našeg razmatranja.Kada smo ovo rekli. odnosno kakvi su G r o s m a n o v i i B e r e n s o v i pokušaji toga objašnje­ nja (vid. koji uzima u obzir sve dosada poznato iz autentičnih Marksovih i Engelsovih studija. Njegovo insistiranje na upravljanju pažnje na uzroke promene plana koji proističu iz Marksovog dijalektič­ kog metoda i njegovog razvoja. ima Prvi tom „Ka­ pitala” u obliku u kome je štampan. uprkos detaljnom i veoma brižljivom ispitivanju i uprkos uporednoj analizi kako prve tako i druge dispozicije „Knjige o . U vezi s našim daljim tretiranjem promene izvornog plana „Kapitala” i napuštanja prvog plana veoma su značajna razmatra­ nja R o s d o l s k o g . Upravo Šesta glava Marksovog „Kapitala”. naročito strane 1—42 i 62—75. sadržina i metod pružaju novu mogućnost u ostvarenju toga zadatka 'koji danas stoji pred naukom.. Kao što je moguće zaključiti iz našeg dosadaš­ njeg razmatranja. njena struktu­ ra. na primer. Me­ đutim. u italijanskom prevodu.Kapitalu’ ”. B.Ka­ 10 V id. Osim toga. može se reći da svaki odeljak šeste glave predstavlja visok teorijski nivo uopštavanja i ne odudara ni jednim svojim delom od onoga što se inače zove stan­ dardom u ekonomskoj nauci koji je Marks postavio svojim opu­ som. ipak je dragoceno kao ukazivanje na orijentaciju koja tek kroz buduća istraživanja može dati veoma mnogo relevantnih zaključaka. nismo želeli ni jednom iznetom pojedinošću da izrazimo gledište o saglasnosti i prihvatanju B e r e n s o v i h gledišta u celini. B e r e n s je bio pristalica i sledbenik stavova Đerda L u k a č a (Georgy Lukacs) naročito u prvoj fazi Lukačevog stvaralaštva.Kapitala’ ” — pa bi bilo logično očeki­ vati da se u njoj može naći objašnjenje zašto šesta glava Markso­ vog „Kapitala” nije ušla ni u jedan od tomova — može se reći da dve knjige ove studije ne sadrže nijednu rečenicu. i uprkos tome što cela studija nosi naslov „Prilog povijesti nastajanja Marxova . i drugi veoma poznati i merodavni istraživači istorije nastanka Marksovog . posebno „Kapitalom”. posebno za razvoj metodoloških studija. M a ffi: P redgovor citiranom izdanju neobjavljenog ru ko­ pisa Šeste glave. iako nije pružilo adekvatno objaš­ njenje i konačan odgovor. Iako Šesta glava nije pri­ premljena za štampu u Marksovoj redakciji i ne sadrži „poslednju Marksovu snažnu sintezu”10 koju. pomenute studije). odnosno izbora koji je učinio Kaucki.

mislimo na značajna istraživanja takođe rano pre­ minulog istraživača riznice marksizma i posebno nastanka Markso­ vog „Kapitala” Valtera Tuhšerera (W a l t e r T u c h s c h e e r e r ) i njegovo posthumno publikovano delo pod naslovom: „Bevor das . koju je objavio K a u c k i i na koju se R o s d o l s k i poziva. b) konstantni kapital i varijabilni kapital. pre svega. Berlin. Relativni višak vrijednosti. Međutim. A. d) borba za normalni radni dan. 7. 1968. Roba. e) isto­ vremeni radni dani (masa istovremeno zaposlenih radnika). Wakefieldova teorija kolonija. 5. rad i c itira dispozicija prem a R os- XV . 4. V. For­ malno i realno podređivanje rada kapitalu. Teorije o proizvodnom i neproizvodnom radu.Kapital’ entstand” („Pre no što je nastao . ne pružaju nikakav neposredan odgovor na pitanje zašto je dosadašnja sudbina ovog Marksovog rukopisa bila takva kakvu je danas sagledavamo.11 Prva od pomenutih dispozicija glasi: „Prvi odjeljak » P r o i z v o d n i p r o c e s k a p i t a l a ’ podijeliti ovako: 1. Ov­ de. Proizvodni i neproizvodni rad. Preobražaj novca u kapital. b) podjela rada.” 11 O vd e se pon ovo poređenja dolskom . i sadržaja Šeste glave Mark­ sovog „Kapitala”. izd.Kapitalu’ ” u januaru 1863. c) mašinerija itd. Rezultati proizvodnog procesa. 9. odnosno dispozicija I i III odeljka „Knjige o . Ponovni preobražaj viška vrijednosti u kapital. 3.Kapital’ ”). (Pod 6 ili pod 7 može biti prikazan change u pojavi law of appropriation).pitala”. koji stoji čitaocu na raspolaganju u ovoj knjizi. Od­ nosi (proizvodnja) između najamnog rada i viška vrijednosti. moguće je naći n e p o s r e d n o naslove odeljaka koji se podu­ daraju. a) Proces rada i proces oplod­ nje kapitala. Prvobitna akumulacija. komparativnom analizom dispozicije koju sadrži studija R o s d o l s k o g . 8. 2. Teorije o višku vrijednosti. Iznos viška vrijednosti i stopa viška vrijednosti (veličina i visina). Kombinacija apsolutnog i relativnog viška vrijednosti. Novac. a) Jednostavna kooperacija. Proizvodnost kapitala. c) apso­ lutni višak vrijednosti. Uvod. 6. Apsolutni višak vrijednosti. kao što smo već na početku naglasili.

što je vid­ ljivo iz neposrednog teksta sadržaja: Šesta glava: 1. Kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vred­ nosti. veza se nužno uspostavlja. Rosdolski za drugi rukopis „Kapitala”. godine.Sara sadržaj Šeste glave sa svojim naslovima i podnaslo­ vima pokazuje doslovno vezu s prvom dispozicijom. može se govoriti da R o s d o l s k i pretpostavlja da se među još neobjavljenim delovima Marksovog drugog ruko­ pisa „Kapitala”. Proizvodni i neproizvodni rad e. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje. Dopuna o formalnom potčinjavanju rada kapitalu d. Bruto i neto-proizvod f. Već i analiza. Posebno je uočljivo mesto Šeste glave. kako sam kaže — „onim iz 1861— 1863”. a o čemu smo već napred govorili. . dovela bi do zaključka da Šesta glava neobjavljenog rukopisa koji nije ušao u „Kapital” p r e d s t a v l j a t e m e l j ­ n u i s u š t i n s k u r a z r a d u p r o b l e m a k o j i su b i l i n a z n a č e n i u p r v o j d i s p o z i c i j i . (Bez obzira na aspekte iz kojih se analiziraju pojave. nalazi i sve ono što će budući istraživači videti kao problem za identifikovanje i određivanje mesta i značaja u genezi mark­ sizma. a. Mistifikacija kapitala etc. Realno potčinjavanje rada kapitalu ili specifičnost kapi­ talističkog načina proizvodnje c. Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i reprodukcija specifično kapitalističkog proizvodnog odnosa. a da se studija R o s d o l s k o g pojavljuje mnogo kasnije. Ovde ponovo podsećamo da je Šesta glava prvi put objavljena 1933. o kojem smo go­ vorili. vrlo važni dijelovi toga rukopisa još XVI . kao Što i u studiji čijim se samim imenom kaže da govori o istoriji nastanka „Kapitala” ne ukazuje na postojanje Šeste glave koja nije o b j a v l j e n a i koja znači deo realizacije strukture sadržane u prvoj dispoziciji.) Čudnovato je da R o s d o l s k i to ne pominje. 3. Na ovom mestu ponovno isticanje ima za cilj da prikaže odsustvo ovog zapažanja u studiji Rosdolskog. . 4. 2. u kojoj bi se zadržalo na poređenju „spoljašnjeg” poređenja naslova prve dispozicije i razrađenog sadržaja Šeste glave. kaže sledeće: „ . Istina. Formalno podređenje (subsumcija) rada kapitalu b. Robe kao proizvod kapitala.

II. M arx. I.” pisao zbog toga da „stvari sebi objasni”. Berlin 195 3 (posebno V o rw o rt). Engels upućuje na Marksov primer rečima: „Kad bi ta gospoda znala kako za Marksa nikad ništa nije bilo d o v o l j n o d o b r o što je 12 K . Potrebno je zadržati se i na tezi prema kojoj se promena plana Marksovog „Kapitala”. pp. menjao redosled kojim se nižu sadržina. str. „G rundrisse der K ritik der Politischen O kon om ie” (R ohentw u rf) 1 85 7 — 185 8 . str. a možda i objašnjenje zašto Šesta glava Prvog toma „Kapitala”. 1 — 63. Tako. Kautskijevo izdanje „Theorien”. . Prema tome je i logičan i osnovan zaključak koji savremeni metodolozi. problematika koja se tom njegovom studijom iznosi na svetlost dana pruža dokaze i oslonce za našu pretpostavku k a k o je Marks ostvario razradu označenih tema koje sadrži prva dispozicija i koju čitalac može da prati na sledećim stranicama. marksisti i marksolozi. V I I — X V I i Foundations o f the C ritique o f P o litical E conom y. izvlače identifikujući to Marksovo delo s njegovom naučnom laboratorij om. poglavlja i potpoglavlja njegovog dela. vidi u Marksovoj misli koju je podvukao u pogovoru „Kapitalu” i koju je i Engels kasnije često isticao. naime da se Marksov metod istraživanja i metod izlaganja nikad ne poklapaju. 4. D ietz V erlag.Theorien’) ograničio samo na objavljivanje dijela rukopisa koji govori o . A ostatak bi.uvijek nestrpljivo očekuju svoje objavljivanje15. iako R o s d o l s k i u studiji u kojoj se posredno ne pominje Šesta glava ne daje neposredan odgovor o njenom mestu u genezi marksizma.12 Osim toga. činjenica je i to da je Marks često. posebno b y M artin Nicolaus. vjerojatno ispunilo preko 1000 stranica. London 197 3 (E d. Ovu Marksovu osobinu veoma je dobro poznavao Engels i na nju više puta ukazivao.: Q uintin H oare.”). XII—XIII). usavršavajući svoje napise. Poznato je da je Marks sve obimne i brojne sveske koje sačinjavaju „Grundrisse . nije ušla ni u jedan tom. U potvrdu ovoga može izvanredno dobro poslužiti i tekst šeste glave n e o b j a v ­ l j e n o g rukopisa koji je pred nama. kako se može zaključiti iz Engelsovih i Kautskijevih podataka („Das Kapital”.Theorien iiber den Mehrwert’. kad govori o potrebi da oni treba prethodno da steknu temeljito obrazovanje iz niza disciplina od kojih je jedna i politička ekonomija. Kautsky se (isto vrijedi i za novo izdanje . . XVII . .” Ukratko. . kada govori o mladim novinarima i o njihovoj ulozi u borbi za pobedu naprednih ideja. Ova teza je tačna i ona se može sagledati i iz cele geneze Marksovog sistema učenja. str. o kojoj govorimo. (u fusnoti stoji doslovno: „Kao što je poznato. . na primer. „N ew L eft R e v ie w ’’).

po ovom autoru. iako neophodna faza u njegovom istraživanju. onaj kome pripada primarna uloga na tome planu. M arks. Marks je pisao ceo „Kapital”.15 Danas je već jasno da se promena izvornog plana „Kapi“ 14 15 „Prilog — 2 4 1. Marks je navodno znao da je ceo taj posao privremenog -karak­ tera. . jer je takva i njegova stvarna uloga. 20 7 XVIII . odnosno da je u pitanju prolazna.: K . Onaj ko je stvaralac društvenog bogatstva. op. uz studiju kritici političke ekonom ije”.. Zbog toga je već i u okvirima koji nam stoje na raspolaganju nužno naglasiti da je. Nesumnjiva je zasluga Romana R o s d o l s k o g što je pokrenuo sva ova pitanja. str. kao što je poznato. izvorni plan „Kapitala” i. nalazi se u podjarmljenom polo­ žaju. Kao argument je moguće navesti Marksov Uvod za „Prilog kritici političke ekonomije” u kome on pokazuje. i u stanju nauke. odnosno objašnjenja koja nisu prihvatljiva. Sve ovo je u tesnoj vezi s našom temom o kojoj raspravljamo i s tekstom koji je pred nama. kao što je poznato.”13 Kao što je poznato. Takođe je značajno i njegovo veoma stimulativno pokretanje pitanja o uzrocima: 1) izmene izvornog plana Marksovog „Kapitala” i 2) činjenica koje su dovele do razlike između Marksovog metoda istraživanja i metoda izlaganja (a koje R o s d o l s k i razmatra samo u vezi s izmenom prvobitnog plana Marksovog „Kapitala”). R osdofsky. u tim odnosima mrtvi rad gospodari živim radom itd. pa prema tome i Šestu glavu neobjavlje­ nog rukopisa. „ K u ltu ra ”. R. avgusta 1890. Kapitalističkim produkcionim odnosima stvari su postavljene na glavu. Radnik treba da bude glavni faktor privrednog i društvenog razvoja. kad je radio na njegovoj realizaciji. „U vod u kritiku političke ekonom ije”. i gledišta kojima se do sad ova promena objašnjavala. prvobitni plan „Kapitala” n e m o ž e se p o s m a t r a t i k a o „ r a d n i m o d e 1”. odnosno njen sistem. cit. Naime. već kada je pravio prvi plan. V id .trebao da pruži radničkoj klasi. r e d o s l e d kojim posmatra građansku ekonomiju. š-to je konstatovao istinski „maćehinski odnos” prema metodu u marksizmu koji postoji već vrlo dugo i koji je posledica.14 Međutim. Smitu. Engels u pismu K . štaviše. uz ovaj doprinos. R o s d o l s k i u svojoj studiji zapao i u zablude. Beograd 1969. da bi radničkoj klasi pokazao kakav je njen položaj i da bi -joj izložio zaključke koji na osnovu otkrića koje sadrži „Kapital” ukazuju na to šta valja činiti da se taj položaj izmeni. 5. vrlo složenih Okolnosti u društvu.

V id . S. osobito je značajan danas P aul M attick. „Bemerkungen zum E rklarungsanspruch der M arxschen T heorie” u zborniku „A spekte der M arxschcn Theorie”. sa svojim brojnim studijam a. Prihvatiti ili ne složiti se sa stanovištem da je prvobitni plan Marksovog „Kapitala” bio prolazna faza za 'koju je Marks unapred znao da će je napustiti. februara 18 5 8 . S. Tako.Z ur K ritik der Politischen O konom ie’ ”. detaljn ije u M arksovom pismu L asalu od 22. do jasnog sagledavanja o d n o s a procesa istraživanja i pro­ cesa izlaganja. Ako se ima u vidu u poslednje vreme u svetskoj literaturi toliko puta ponov­ ljena konstatacija o i n s u f i c i j e n c i j i razvoja metoda i ako se uporedi njegova nedovoljna razvijenost s potrebama koje stoje pred različitim podsistemima nauke.18 Takođe se oko pitanja napuštanja prvog plana „Kapitala” grupišu i sva današnja brojna heterogena gledišta o poznatoj „klasičnoj” kontroverziji između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”. Još je Rosdolski u pom enutoj. posebno dijalektike apstraktnog i konkretnog itd. 3 6 3 — 386.17 Reklo bi se kao da Marks i marksizam o tim problemima nisu imali ili nemaju šta da kažu. znači prihvatiti ili odbaciti ona stanovišta u kojima se ponavljaju stare ili ističu nove kontroverzije u vezi s Marksovim sistemom učenja.. svetskog tržišta. na prim er. na današnjem stupnju razvoja metoda i teo­ rije. koju je još „građanski Marks” — Bem-Baverk (Behm-Bewerk) 14 O o v o j M arksovoj podeli v id . 2 13 i 214. D etaljnije vid . moguće je utvrditi značaj problema. i to s m etodološkog stanovišta. pomenuta Marksova napomena o redosledu kojim će tretirati sistem građanske ekonomije16 daje danas priliku Markso­ vim 'kritičarima za nova uočavanja nedostataka. 1. ili deo njegove dijalektike. Posebni momenti u istraživanju vodili su Marksa ka odluci da izmeni svoj prvobitni plan. Suhrkam p V erlag.tala” može tumačiti samo potrebom 'koja je proistekla iz p r o ­ c e s a M a r k s o v o g i s t r a ž i v a n j a . 197 3 .) j7 O d M arksovih k ritič a ra . F ra n k fu rt/ M a in und W ien 19 7 1. na prim er. njegovu poznatu studiju „M arx und K eyn es”.. (C itira n o prem a K . D ietz V erla g . M arks. na primer. i op o v rg a v an ja : Frederich Eberle.. „B riefe iiber . B erlin 1 9 7 1 . Tačno poznavanje motiva i uzroka promene plana dovelo bi do raščišćavanja. XIX . “ D anas već postoje i studije u kojim a su op ovrg n u ta o v a glediš­ ta. c itiran oj studiji ukazivao na nctačnosti ovih kritik a . iz posebnog ugla posm atranja. Rešenje ovog problema značajno bi i znatno uticalo na to da sva istraživanja krenu bržim tempom. Pri prelazu od prvog plana „Kapitala” na drugi izostala su razmatranja države. međunarodne trgovine.

Među protagonistima ovih shvatanja treba posebno istaći rezultate istra ■ živanja Ronalda Mika (Meek). „logički model” stav­ ljanju društveno-ekonomskih kategorija u istorijske okvire. isto tako. Kao što je nekada Rudolf Hilferding pobijao ovu navodnu protivrečnost. kao što smo već naglasili. ma kako oni bili konstruisani. poklanjali nedovoljnu pažnju. a. no izvesno je da se uvek ispoljava. kasnije) napustio. U našoj naučno-stručnoj literaturi sve ove kontroverzije nisu bile predmet posebne pažnje. tako i danas upravo oko promene prvobitnog plana Marksovog „Kapitala” nastaju nove kontrover­ zije.davno istakao. pokazuje se nekada pre. Sve ovo ne samo da su posebne teme iz okvira još nerazrađenog metoda kome su i marksisti. Voljno ili nevoljno prihvatanje tih stavova vodi ka priznanju o raspadu Marksovog sistema učenja koji je bio i ostao. na opovrgavanju neodrživih kritičkih primedbi upućenih Marksovom sistemu. Ovakva gledišta nisu ništa drugo nego v a r i j a n t e pomenute stare kontroverzije između Prvog i Trećeg toma „Kapitala”. o tome da li je Prvi tom Marksovog „Kapitala” samo apstraktni model koji je Marks (na primer. a posebno mnogi marksolozi. Na pozicije onih protagonista koji se zalažu za ove stavove padaju često i veoma dobri poznavaoci Marksovog sistema. nego pred­ stavljaju i teme koje zahtevaju da im se obrati pažnja ukoliko se želi da ostvari onakva uloga nauke kakva joj danas pripada. a nekada kasnije. Današnjem istraživaču stoji na raspolaganju već niz međusobno kontradiktornih studija. kako su to Marks i Engels više puta isticali. a koje govore. celina — „umetnička celina”. ali i nova teorijskodcritička razmatranja u vezi s metodom i teorijom. u studijama različitih domena. Devijacije od Marksovog metoda u svim tim raspravama nastoje pretpostaviti tzv. uz isticanje da je sam pojam „vrednost” suvišan i da savremena „metodologija i tehnika XX . a ponekad i neposredno zadiru u pitanje apstraktnog i konkret­ nog u Marksovom „Kapitalu”. „logičnih” mo­ dela. a Treći tom analiza i sinteza na temelju konkretne stvarnosti. u kojima se težilo ka „logičnom” modelu u istraživanju a potpuno se zanemarivali društveno-ekonomski uslovi u kojima se istraživanje vrši. i onih koje su među sobom komplementarne. na primer. Kontroverzije oko promene plana Marksovog „Kapitala” razvijaju se i ponekad se samo graniče. Kao posledica takvih shvatanja javljaju se modeli privrednog i društvenog razvoja „bez delovanja zakona vrednosti”. Ona i nisu ništa drugo nego dalji razvoj marksizma koji se tokom cele svoje geneze razvijao upravo na teorijsko-kritičkoj analizi. uprkos postojanju pravaca. Neadekvatnost tzv.

Već sam redosled kojim Marks razvija svoju analizu pokazuje ono naj­ hitnije u njegovom metodu i teoriji. na zasedanju G eneralnog saveta P rv e in­ ternacionale. On je bio završio „Grundrisse” i „Prilog kritici političke ekonomije”. „dijalektiku apstraktnog i konkretnog” kod Marksa. i još nešto: ona pokazuje istovremeno i nastanak toga metoda. smatramo da smo odabrali put da čitaocu nared­ nih stranica kažemo. Zapravo. godine. N a ­ kon toga rad je pub likovan u mnogim k rajevim a sveta na raznim jezicim a. uspešno uspeva da odgovori na složena pitanja npr. kao što je poznato.19 Biće od posebnog interesa.istraživanja”. proizvodni i ne­ proizvodni rad. M arks pročitao na engle­ skom jeziku 20. formalno podređenje rada kapitalu. realno potčinjavanje rada kapitalu. danas poznat pod naslovom „Najamnina. U protivnom bi svi argumenti kojima bi se podvlačio značaj Šeste glave bili deskripcija i olako prelaženje preko njene važnosti. bruto i neto-proizvod. juna 186 5 . do koga je došlo povodom pitanja oveniste Džona Vestona (John Wes­ ton). cena i profit”. na način koji nije ni uopšten. ju­ na 1965. privrednog razvoja. mistifikacija kapitala itd. na nemačkom jez/iku. ni lišen veze sa sadašnjim kretanjima u teoriji. Neposredno posle ra­ da na rukopisu šeste glave održao je predavanje na dva zasedanja Generalnog saveta Prve internacionale. Upravo Marksova upozo­ renja o potrebi menjanja mesta nekih delova rukopisa. a to je: kapitalistička proiz­ vodnja kao proizvodnja viška vrednosti. 20. rad na šestoj glavi se delimično poklapa s vremenom u kome je nastao Marksov rad. tačnije. a l i p r i to m n e m e n j a p u t svog i s t r a ži v an j a . Ističući ovo. posebno o značaju Marksovih gledišta i celog sistema koji sadrži Šesta glava. pokazuju da je Marks tokom istraživanja dolazio na pomisao o tome koji bi način izlaganja bio najbolji. i za pažljivog čitaoca. i 27. XXI . U nas je takođe već doživco više izdanja. U vreme nastanka Šeste glave (period 1863— 1864) Marks je već imao za sobom „najbolje godine” svoga plodonosnog istra­ živačkog i mukotrpnog rada. a list „Neue Z eit”. pokazujući nastanak i razvoj pojedinih kategorija. U t o k u s a m o g i s t r a ž i v a n j a Marks ukazuje na optimalni put •kojim treba izlaganje da ide. svodeći sve na cene. R ad je p rv i put štam pan na engleskom jeziku u Londonu 1 89 8 . u periodu 1 8 9 7 — 1 89 8 . Tako Šesta glava još jednom potvrđuje da se sve karakteristične crte Marksovog metoda najjasnije uočavaju baš u „Kapitalu”. i 27. koja u ovom izdanju ostavljamo na onim mestima na koja ih je sam Marks stavio. i za onoga ” 9 v aj svoj rad je.

u stvari. izraz .vrednost ili cena rada’ nema nikakvog smisla” . da je. Celinom svojih rezultata Šesta glava predstavlja veće bogatstvo problema uključenih u razmatranje. cena i profit”. govori o istorijskom obliku rada. Bez obzira na termin „vrednost rada i cena rada”. ako budem upotrebljavao. ceni i profitu i onima koje sadrži Šesta glava. . i dalje: . nužno je zadržati se na jednoj kategoriji. očigledno je da Marks na stranicama Šeste glave. cena i p ro fit” M arks o ovom e g ovori u o k viru odeljka koji upravo nosi naslov „V rednost rad a” (odeljak 9). da uporedi rezultate Marksovih istraživanja iznetih u ovom pomenutom izlaganju o najamnini. Marks najpre kaže: „ V r e d n o s t i l i c e n a r a d n e s n a g e poprima spoljašnji izgled c e n e i l i v r e d n o s t i s a m o g a r a d a . to će biti samo kao uobičajeni ter­ min za » v r e d n o s t r a d n e s n a g e ’ ”. kao i u rukopisu „Najamnina. sigurno. kao uostalom što i kaže u Prvom tomu „Kapitala”. posredi vrednost radne snage koja je određena vred­ nošću životnih namirnica nužnih za reprodukciju radne snage radnika i radne snage njegovog potomstva. koja ima smisla i za kojom postoji po­ treba. cena rada. a drugi deo ostaje kao neplaćeni rad. Isto tako Marks i o najamnom radu u Šestoj glavi. u nastavku. . potrebno je umesto objašnjenja podsetiti čitaoca na razloge kojima Marks objašnjava upotrebu ovih termina. Najamnina je samo plaćeni d e o rada koji je radnik u toku dana obavio. odnosno cenu radne snage.2 0 ” U radu „N ajam nina. Radi izbegavanja svake dileme ili nesporazuma koji 'bi mogli dovesti i do nagađanja o periodu nastanka ove neobjavljene glave ili slično. kategoriji „vred­ nost rada. . i iz toga dela koji prisvaja kapitalist nastaje višak vrednosti. odnosno vrednost radne snage i visina najamnine”. . Uprkos činjenici što su termini prisutni. Marks implicitno pod vrednošću ili cenom rada podrazumeva vrednost. misli. iako strogo govoreći izraz .v r e d n o s t r a d a ’. i to veoma opširno. i za onoga ko istraživačkim radom želi da uzme učešća u rešenju i rešavanju otvorenih pi­ tanja oko daljeg razvoja metoda. koja postoji na stranicama Šeste glave. viši nivo apstrakcije i. viši stepen teorijsko-metodološkog razmatranja istih problema koje nalazimo i u prvom radu. . Ne upuštajući se ovom prilikom detaljnije u takvu komparativnu analizu. XXII . ceni i profitu” objašnjava upotrebu termina „vrednost rada i cena rada” na narednim stranicama. .ko studira Marksov sistem učenja. Ono što je Marks doslovno rekao u „Najamnini.

B. Tesna saradnja s Engelsom koju sagledavamo kroz pre­ pisku iz toga perioda to najbolje potvrđuje. cit.Vreme nastanka Šeste glave je bilo istovremeno i doba kada se rađala Prva intemacionala (ista godina.2 2 Jedna mo­ gućnost se vidi u tome da je Marks nakon promene izvornog plana možda imao neku određenu nameru s ovim rukopisom: da ga. Vršeći izbor problema na koje bi trebalo podsetiti čitaoca pre nego što pređe na čitanje šeste glave neobjavljenog ruko­ pisa. Razlog tome je što nijednu od tih pretpo­ stavki koje se inače pominju u vezi sa Šestom glavom21 ne sma­ tramo dovoljno osnovanom. štampa kao poseban odeljak. kao i citirani pred govor italijan skom prevod u o v e glave. doba koje je zahtevalo ogroman teorijski rad ali i praktično usmeravanje. Istovremeno je to period u kome sazrevaju rezultati ukupnih dotadašnjih njegovih napora na istraživačkom planu. međutim. i po­ red činjenice što danas to potvrđuju i ranije nepoznati i neobjav­ ljeni Marksovi rukopisi koji se sukcesivno pojavljuju. “ V id. Danas je jasno da je u to vreme već bila gotova i celina koncepcije koju sadrže sva tri toma „Kapitala”. što to na narednim stranicama sam Marks kaže objaš­ njavajući nam i neposredno i s v o j i me t o d i s t r a ž i v a n j a i svoj metod izlaganja. budno prateći rad Internacionale. ne upuštamo se u pretpostavke zašto Marks nije uključio i celinu ovoga rukopisa u Prvi tom. tj. da nije bez in­ teresa navesti do sada poznata nagađanja o tome. Međutim. malo vremena deli neobjav­ ljeni rukopis Šeste glave od pojave konačne verzije Prvog toma „Kapitala” (1867). eventualno. Smatramo. op. XXIII . septembar 1864). ili čak da je zaboravio na ovaj rukopis („on je jednostavno izmakao njegovoj zaista budnoj pažnji u teškom poslu oko traženja i 21 O vde mislimo na posredne navode koje sadrži studija R . Marksa u to vreme razdiru težnje da izvrši i jedno i drugo. ili kao deo Druge knjige. ili da je Engels mislio da Prva knjiga ne trpi dodatke. Često naglašava da je mnogo važnije da istraje u završavanju započetog teorijskog opusa. Z n a č a j Šeste glave neobjavljenog rukopisa „Kapitala” vidimo u tome što ona to još jednom i z r i č i t o d o ­ k a z u j e . Kad je završio Prvi tom „Kapitala”. iako on. Marksu su bili poznati rezultati istraživanja koje sadrži Treći tom. odnosno zašto to nisu učinili ni Engels ni Kaucki. M a ffi. ipak i dan-danas postoje kontroverzije o tome pitanju. R osdolskog.

Prepiska između Marksa i Engelsa — posebno „Pisma o »Kapitalu’ ”. političke okolno­ sti. možda. odakle potiče višak vred­ nosti. D ietz V crlag. Smatrajući da se istraživanje Marksovog metoda. zemljišna svojina. . nego više puta Marks se žali prijateljima da rezultate do kojih je došao mora modifikovati ili se pitati ./koji bi izdavač to objavio”? S ovom asocijacijom je u vezi i naredna koja nas vodi Marksovoj oceni opreznosti koju zapaža kod vulgarnih ekonomista. vodi na poznato Marksovo pismo Jozefu Vajdemaru (Jo­ seph Weydemeyer)2 3 u kome Marks upravo razlaže. 225. tj. Tom prilikom izričito kaže da će deo .spremanja rukopisa Drugog i Trećeg toma i plana za izdavanje Četvrtog toma”). S tim < u vezi je i činjenica: u Šestoj glavi ne­ objavljenog rukopisa se u nekim delovima u veoma sažetom ob­ liku. treba da kreće po putu koji je oslobođen svih pre­ preka koje su se u dosadašnjoj praksi javljale u vidu biograf“ M arx an Joseph W cydem eyer in M ilw aukee. i izlaganja i istraživanja. i na metod izlaganja. dok opet ne stanem na noge”. Govoreći o prvoj knjizi čiji je predmet k a p i t a l . država. za koje kaže da uvek shvataju koliko je opasno ulaziti u to is­ pitivanje koje pokazuje odakle nastaje.Z ur K ritik der Polilischen O konomie’ ”. kako misli političku ekonomiju da podeli u šest knjiga (kao što smo već napomenuli: „Kapital. zatim „prepiska os­ nivača marksizma sa trećim licima” — obiluje podacima da su sve ove mogućnosti takve da dolaze u obzir. imajući u vidu tadašnje društvene prilike. C iti­ ran o prem a: K a rl M arx. realne uslove u vezi s izdavanjem rukopisa.”. Marks pominje da se ona sa­ stoji iz četiri odeljka. 1. Ne jednom. na pri­ mer. najamni rad. Može li se po­ staviti pitanje da je Marks zbog toga odložio izdavanje ove sve­ ske. ali zato veoma o š t r o . S. odnos prema njemu i.. postavlja pitanje kapital-odnosa i naročito reljefno prikazuje potčinjavanje rada kapitalu kao i sve specifičnosti kapitalističkog proizvodnog odnosa. Pre toga kaže prijatelju: „Ti shvataš p o l i t i č k e razloge . Berlin 19/ 1. „B riefe iiber . svetsko tržište”). moguće naći mno­ go dragocenih razjašnjenja ne samo činjenica nego i uzroka koji su uticali na genezu marksizma.o . naročito na redosled publikovanja pojedinih rukopisa. 226. Februar 1859. tačku po tački. XXIV . spoljna trgovina. tzv. koja je uprkos dosadašnjim izučavanjima nedovoljno proučena. pa čak. .Kapitalu’ z a d r ž a t i . Asocijacija nas. Zbog ovoga smo i istakli da je i u prepisci. ne na poslednjem mestu.

V . Iljenkov. bez biti celog sistema Marksovog učenja. koja i dan-danas može biti obogaćena novim detaljima. bilo p rija . poznati dugovi.e lja ili drugih poznatih istra­ živa ča ž iv o ta i dela osnivača m arksizm a. što je nemoguće inače relevantnom biografijom osnivača marksiz­ ma.). Eberle. IC „K om unist”. O v o je moguće z aklju čiti i nakon p rou čavan ja brojnih d o sada pub likovanih biog ra fija iz pera bilo saborca. Mafi.2 4 od­ govoriti potrebi za dubljim proučavanjem dijalektike Marksovog fundamentalnog i za metod enciklopedijskog dela „Kapitala”. XXV .skill podataka koji su služili kao neka vrsta zamene za suštinsko objašnjenje otvorenih pitanja. u kome su sadržana sva ona pitanja o kojima piše i u neobjavlje­ nom rukopisu Šeste glave. Sva se ona nalaze u Marksovoj teoriji radne vrednosti čije delove. ne želimo da dalje isključivo ni­ žemo druge momente iz Marksova života koji su i te kako uticali i na njegov rad (progonstva. bez srži. o tome detaljn ije: „ U v o d ” (F. stoga. kaže B. po­ kušali smo da za našeg čitaoca kratko označimo kakve su to promene u pitanju. smrti dece itd.2 5 Reč je o mogućnosti koje Marksova analiza i sinteza na narednim stranicama pružaju da se shvate upravo ona pitanja koja i dan-danas imaju izvanredno aktuelan znčaj. Ne želimo. Smatrajući to i osnovnim doprinosom koji ovaj autor daje uvo­ deći italijanskog čitaoca u najosnovnije u Marksovom učenju. „D ija lek tik a apstraktnog a konkretnog u M arksovom . tj. Proučavanjem Šeste glave. Već smo naglasili da ovaj Marksov rukopis naoružava u polemici pro­ tiv svih shvatanja kojima se odbacuju Marksov zakon vrednosti i njegovo delovanje u celini. podrobnije razmatranje pojedinih problema i kategorija još neposrednije osvetljava smisao i korist koju danas pružaju Marksova shvatanja na sledećim stranicama. nalazimo na narednim stranicama. kao i E. ruše se mnogi mi­ tovi građanskog društva. bolesti u porodici. V id. posebno stim uliše na ostvarenje ovoga zadatka. Međutim. ili kojima se prima „marksizam bez zakona vrednosti”. U ovom e se slažu brojni istraživači k o ji rade na ovom planu. 7 — 2 1).K a p ita lu ’ ” . citirano u Z borniku ra d o va . str. O v a studija. tako reljefno prikazane. koja stoji na raspolaganju našem Čitaocu. građanskog shvatanja. B eograd 1 97 5 . Marksovo M S ve radne proslave jubileja određenih datum a iz ž iv o ta i rad a osnivača m arksizm a u svetu uvek im aju kao re z u lta t i po koje zrnce n o v o otkrivenoga i do tada nepoznatog iz ž iv o ta M arksa i Engelsa. zapravo pogleda na svet ne samo vladajuće klase u kapitalističkom društvu Mark­ sovog vremena nego i pogleda na svet koji i danas postoji u onim delovima sveta u kojima je kapitalizam ušao u svoju zrelu fazu. slabo zdravstveno stanje. po našem m išljenju.

na . zatim na diskusije o teoriji produkeione funkciie i slično. Beograd 1976. ne samo daleko olakšano nego se na ovom mestu. .2 6 Takođe je sada moguće jasnije sagledati i odnos ranih radova prema „Kapitalu”. kako je prilazio tome u delu „Grundrisse” 1857— 1858. (V idi detaljnije o ovom e naš prilog i diskusiju na 9kupu „M arks i savrem enost 19 7 5 ”. Tuchscheerera „B evor . Miinchen 1973. Z bornik ra d o va u izdanju Instituta za m eđunarodni radnički pokret. razmatran baš s gledišta kako je Marks prilazio — otuđenju i postvarenju u „Ekonomsko-filosofskim rukopisima” iz 1848. Pojam kapitala i Marksovo razračunavanje.. nameće se neodoljivom snagom utisak kao da Marks piše sve ono što je nužno reći u savremenim polemikama oko pojma kapitala. upotpunjeno je na ovom mestu.Das K a p ita l’ entstand”. Može se reći ne samo to da je ta analiza potpunija (po obimu) od one koju sadrži Prvi tom „Kapitala”. u mark­ sizmu kao celini. z a o k r u g l j e n a a na l i i4 V id. „'kapital koji pro­ izvodi . kapital koji samo u dodiru sa živom radnom snagom stvara novu vrednost. Dok se ovi redovi čitaju. dobij aju ovim nove sveže sokove i. između neoklasične i kembričke škole o pojm u kapitala koja je u nedavnom razdoblju dom inirala u ekonom skoj teoriji. sa tada i do tada vladajućim gledištima. celinom Šeste glave. Brojne rasprave poznate pod sažeto označenim nazivom teorije otuđenja i razotuđenja. sadržinom narednih stranica.) XXVI .objašnjenje fetiškog karaktera robe. Marks ovde kao i kod drugih kategorija koje sadrži šesta glava a n t i c i p i r a odgo­ vore koje treba dati u današnjoj teorijsko-kritiokoj analizi savremene građanske ekonomije. 11 O vde se misli na polem iku. posebno XIV glava i „Teorije o višku vrednosti”. najzad. Oelssnera pomenupoj studiji W . a kako je posmatrao taj proces i njegovo prevazilaženje u „Kapitalu”. na prim er. kao i studiju I. na narednim stranicama. ali Marks pokazuje „kako i kapital biva proizveden”. daju i novi opšir­ niji Marksovi stavovi o ukupnosti proizvodnog odnosa čija je karakteristika fetiški karakter robe. nego je to i p o t p u n a .2 7 Ova anticipacija vredi i za Marksovu analizu o proizvodnom i neproizvodnom radu koju sadrži ova sveska. koje je nastalo zbog toga da bi Marks bolje objasnio fetiaki karakter novca.”. Fetschera pod naslovom „ K a rl M arx una der M arxismus Von der Pilosophie des P roletariats zur proletarischen W eltanschauung”.primer. . prikazuje nam „kapital” kao društveni odnos. P redgovor F. Poimanje suštine Marksove analize fetiškog karaktera robe postaje. sa­ gledava se i njihov pravi smisao.

Kao što će se iz teksta moći zaključiti. Marks uključuje i razmatranje usluga u ovo područje analize . Cak i na pojedinačnim stranicama čitalac će moći da razmišlja o problemima koji danas dominiraju u diskusiji o metodu (dijalektika apstraktnog i konkretnog. po Marksu.. da se što je moguće vernije sledi Marksova misao. koja već više od jednog veka pokušava da opovrgne Marksa. em­ pirijska istraživanja i teorijsko uopštavanje itd. . . Njime se .o proizvodnom i neproizvodnom radu u o p š t e ” kao ograničena . a da se ne izgubi ništa bitno. tema o proizvodnom i neproizvodnom radu zauzima jedno od omiljenih mesta. godine. . . ipak naredne stranice taj odgovor daju opširnije i samim tim i jasnije podvlače ono što je suštinsko u teoriji i u metodu. Šesta glava) na to šta je proizvodan a šta ne­ proizvodan rad. ne može tehnologija proizvodnje jednoga predmeta uticati na opredeljenje da li je jedan rad proizvodan ili nije . Uz neobjavljeni rukopis Šeste glave dat je i prevod pojedi­ načnih stranica. . do 1867. Marks pokazuje osnovnu karakteristiku svoga metoda stavljanjem teme koju raz­ matra u društveno-istorijske okvire u kojima se određene kate­ gorije posmatraju. u svim delovima. Marks kvalifikuje sva ona gledišta u kojima se postavlja pitanje . Iako i do sada poznati Marksovi rukopisi i posebno „Kapital” i „Teorije o višku vred­ nosti” pružaju nedvosmislen odgovor (koji ne odudara od onoga koji sadrži ova. može se zaključiti da dokazi o tačnim datumima kada je koja stranica na­ stala ne postoje. reč je o materijalu koji je Marks pripremio da ga eventualno uklju­ čuje uz odgovarajuće odeljke. Naro­ čito je uvlačenje argumenta o tehničkom progresu „pomagalo” ovim naporima da se Marksova gledišta o proizvodnom i nepro­ izvodnom radu prikažu kao prevaziđena. Prema do sada poznatim pojedinostima. Taj deo bi mogao biti publikovan i kao poseban deo rada. Uprkos toj činjenici Marksova gledišta o proizvodnom i neproizvodnom radu u oveštalim klišeima građanske ekonomske teorije. O prevodu Šeste glave je takođe nužno reći i podvući neko­ liko bitnih činjenica. ali sve u periodu od 1863. koja važi za sva vremena. . Marks pokazuje da nema jednom zauvek date definicije proizvodnog i neproizvodnog rada. Zatim. .).z a. poznato je da se pojedinačne strane odnose na druge nesačuvane glave izgubljene varijante Prvog toma „Kapitala” i napisane su u različito vreme. Dalje.pokušava. Inače. za sve društveno-ekonomske formacije i za sve dru štveno-ekonomske i političke sisteme. . Marksova konstrukXXVII .

Za­ hvaljujući na ovoj pomoći ne možemo da zanemarimo ni pomoć i sugestije kod prevoda sledećih reči i izraza: Gegenstandliche Bedingungen der Arbeit. Pružajući ovu knjigu čitaocu smatramo da tek sledi početak diskusije o svemu onome što ona obuhvata. Očekujući ne samo takvu diskusiju nego i istraživanje koje bi bilo inspirisano mislima koje se nalaze na narednim stra­ nicama. V E R A PILIĆ XXVIII . Entdusserung. Nakon toga je rukopis pregledao drug J o s i p B r k i ć i predložio nam neka terminološka rešenja koja su. i to čak i kao misao saopštena na nemačkom jeziku. kao i sve postojeće teškoće koje izviru iz suštine i oblika rukopisa. godine. smatramo da predgovorom ne treba dalje da zadržavamo čitaoca da što pre pređe na autentični Marksov tekst. Verausserung. mislimo da je prevod ostao veran originalu. Beograd. Prevodilac se nije odlu­ čio da skraćuje Marksovu rečenicu čak ni u onim delovima u ko­ jima je ona suviše duga. kao što to uostalom uvek mora biti kad je u pitanju tumačenje Markso­ vog dela. sachlich i gegenstandlich. doprinela da pre­ vod zadržavajući napreci istaknutu autentičnost Marksove misli i rečenice dobije na preciznosti i terminološkoj ujednačenosti. Prateći tekst čitalac će biti i sam u mogućnosti da sagleda značaj ovog ujednačavanja. po našem mišljenju. Ubeđeni smo da ta diskusija treba da bude multidisciplinarnog karaktera. Na taj način. aprila 1977.čija. Prevod je završen juna 1976. sachliche Bedingungen. Marksov stil i čak Marksov izraz. kao i dinglich.

N aslovna strana M arksovog rukopisa .

V . x> . . v ' .y » » > / •■ ■-'•\*W ^ ii j r U v .\ “ - ^ 'ir : -* '-± £ L v_rf.s ^ -../ .-‘ V *-^ "' .■ * ^*/v_ -vv.A ^ ‘ " ‘^TN ^ • t TV » ^ . a _ r ^ jt .— -----. ^ k ^ . j / > * ^ Ou. ^ “ ^ .'x d t . -V - **•<* '*-'*- < čw .b •’■ * -£ A !JA.r **Yv*W»i.V ..—r^-: ^ v ^ P rv a strana M arksovog rukopisa .. -.^ > r'■ r. < ..* * ..- . '. > __—^ V r '-.' ' .'.j- — — *"'/■* v v u m A 1- —• .w i 1 /.*>-'4a~ /A— V 1^ *"'* W “ '*^ r ^ r .--.

.

.

Kapital Prva knjiga .

.

] . 3) ona je. Nem.441 ii Šesta glava Rezultati neposrednog procesa proizvodnje U ovoj glavi treba razmotriti tri tačke: 1) robe kao proizvod kapitala. kod nas strana 4 — 166) i treću (rukopis strane 4 9 2 — 495.* * [P rem a ovom uputu mi smo drugu ru briku (rukopis strane 4 5 9 — 4 9 1. Od te tri rubrike treba br. a ne kao prvu. red. kapitalističke] proizvodnje. najzad. jer ona čini prelaz ka dru­ goj knjizi — procesu prometa kapitala. proizvodnja i reprodukcija celokupnog odnosa. kod nas strana 1 6 6 — 178) stavili na p rvo i drugo mesto. kod nas strana 1 8 0 — 2 28) na k raj. 1 u poslednjoj obradi za štampu staviti kao poslednju. Zbog toga što je tako zgodnije počinjemo ovde s time. čime se taj neposredni proces proizvodnje karakteriše kao specifično kapitalistički. a p rvu rubriku (ruko­ pis strana 4 4 1 — 458. 2) kapitalistička proizvodnja je proizvodnja viška vrednosti.

.

] . tako se pod istim pret­ postavkama vlasnik robe i vlasnik novca pretvaraju u kapita­ liste. tj. kao roba ili novac. Razmenska vrednost treba da služi tome da se stvori što više razmenske vrednosti. Ali taj no­ vac treba da se oplodi. potencijalno]. pogrešno način postojanja upotrebne vrednosti kapitala — sredstva za rad — kao takva proglašavati kapitalom. s druge strane. pojavljuje se kapitalista u već poznatim karakternim oblicima vlasnika robe ili vlasnika novca. Prvobitno se kapital pojavljivao kao novac koji treba da se pretvori u kapital ili koji je kapital još samo po ćuvđpei [po mogućnosti. svom novčanom izrazu. s jedne strane.| | [I]** Kapitalistička proizvodnja kao proizvodnja viška vrednosti Dotle dok se kapital pojavljuje još samo u svojim elemen­ tarnim oblicima. Veličina vrednosti treba da raste. Kao što se roba i novac pretvaraju u kapital samo pod određenim pretpostavkama. dakle kao suma razmenskih vrednosti u samostalnom obliku razmenske vrednosti. tako je. Stoga su pak vlasnik robe i vlasnik novca po sebi i za sebe isto toliko malo kapitalisti koliko su roba i novac po sebi i za sebe kapital. da se postojeća vrednost ne samo održi nego i da stvori increment [povećanje]. red . U svom prvom (tako reći) provizornom obliku kao novac (kao polazna tačka formiranja kapitala) kapital postoji samo još kao novac. ekonomisti greše kad te elementarne oblike kapitala — robu i novac — kao takve poistovećuju s kapitalom. A vrednost. neki vilak vred** [U ru kopisu:] ad 2) [ Nem . Kao što.

x može da se pretvori u x + A x i bez kapitalističkog procesa proizvodnje. Pokaže li se to s obzirom na postojeću sumu vrednosti ili sumu novca kao njeno određenje. ali ne pod datim uslovom i pretpostavkom. pojavljuje kao namera.A x. Ta suma novca po sebi tek jest kapital. u neku sumu novca ili sumu vrednosti = prvobitnoj sumi vred­ nosti + neki višak preko te prvobitne sume vrednosti. pretvori u x + A x. a increment kao fluxion. pojavljuje se tako kao određujuća svrha. tj. tj. tako da se data vrednost — data suma novca predstavi kao fluens. svrha.). dalde. Veličina te sume vrednosti ograničena je visinom ili kvantitetom određene sume novca koja treba da se pretvori u kapital. čime ono i postaje kapital.nosti. u datu vrednost + visak vrednosti. Na taj ćemo se samostalni novčani izraz kapitala vratiti pri razmatranju njegovog procesa prometa. jer ona treba da bude upotrebljena. Način na koji se to postiže. gde imamo posla još samo s novcem kao polaz­ nom tačkom neposrednog procesa proizvodnje. Dakako. Ako je prvobitni kapital neka suma vrednosti = x. onda je svrha da se to x. po svom određenju. u kojem je apstrahovana svaka veza s upotrebnom vrednošću. što se ona pretvara u promenljivu veličinu. koji jedni drugima konkurišu. tj. utrošena na način kojemu je svrha njeno povećanje. nastupaju jedni prema drugima kao osobe koje stoje jedna 6 . tendencija. u kojoj je izbrisana sva upotrebna vred­ nost. onda se s obzirom na kapitalistu. što je ona od početka fluens koji treba da stvori fluxion. kapital time što se njena veličina povećava. vlasnika te sume novca. dovoljna je jedna jedina napomena: kapital ovde postoji još samo kao data suma vrednosti = N (novac). ne menja ništa u svrsi i rezultatu procesa. njen unu­ trašnji nagon. u kojemu je ona otpala. otpada također svaka smutljiva međupojava i kasnije zbunjujuće indi­ kativne tačke stvarnog procesa proizvodnje (robne proizvodnje itd. Ta suma vrednosti postaje. dakle kao ono čime se prvobitna vrednost pretvara u kapital. stvarna procedura tog pretvaranja x u x 4. u čijoj ruci ona treba da izgubi tu funkciju. U tom prvobitnom jed­ nostavnom vrednosnom ili novčanom izrazu kapitala (kapitala koji to treba tek da postane). da članovi društva. dakle u obliku novca. Proizvodnja viska vrednosti — koja uključuje održa­ vanje prvobitno predujmljene vrednosti. a karakteristična specifična priroda kapitalističkog procesa proizvodnje pokazuje se isto tako apstraktno jednostavnom. u datu novčanu veličinu -h dodatni novac. podsticajni interes i konačni rezultat kapitali­ stičkog procesa proizvodnje. jer se ona i izdaje u svrhu tog povećanja. Ovde.

koja ništa ne menja u konstantnoj prirodi veličine vrednosti. da se društveni proizvod proizvodi kao roba. = (v + A v). Odnos pak tog incrementa prvobitne veličine x prema delu od x. kako je razlika c = 0. drugo. ukoliko je on razmenska vrednost — predstavlja se x u procesu kao c (konstantna veličina) + v (promenljiva veliči­ na) = c + v. v v Kako je ukupni kapital C = c + v. budući da se jedan deo vrednosti x pojavljuje samo u obliku određene upotrebne vrednosti. jedan deo od x opet pretvara u konstantnu veličinu — naime. što je u stvari formula stope viška vrednosti. dobivamo raz­ liku C — C. pretvaranje x u x + A x. 3) C' — C = c -f + A v—c= A v 4) A C = A v. pokazuje nadalje kojim tokom treba da ide istraživanje. pogotovo u tom delu. Ax Av — = — . I radi se o tome da se taj sa­ stavni deo pronađe i istovremeno pokaže kojim posredovanjima od prvobitno konstantne veličine postaje promenljiva. čiji je to stvarno increment. Ali sad je razlika A (c +i>) = c + (v + A v) i. umesto u njenom novčanom obliku. change. može se C smatrati funkcijom od v. pretvara u robu. Taj izraz mora da bude funkcija jedne promenljive veličine. ona mora da se u procesu pretvori u neku drugu veličinu koja sadrži promenljivi elemenat.nasuprot drugoj samo kao vlasnici roba i samo kao takvi među­ sobno kontaktiraju (to isključuje ropstvo itd. Prema tome. increment C = A C.) 460 | j Ova svrha procesa. dakle: 1) C = c + v 2) C = c + (v + A v). kako se dalje pokazuje pri razmatranju stvarnog procesa proizvodnje. dakle. Njezin je increment. Imamo. a to je promena. stvarno A v. Oduzmemo li jednačinu 1) od jednačine 2). ili da se u nju pre­ obrati tokom procesa. Ono što se prvobitno činilo kao A x jest. dobivamo C = C . 1 . u sredstva za rad. Budući da se. gde je c konstantno a v promenljivo. ne pod drugim uslovom. Kao data suma novca x je od početka konstantna veličina. (To isključuje sve oblike u kojima je za neposredne proizvođače upotrebna vrednost glavna svrha i pri čemu se u krajnjem slu­ čaju višak proizvoda itd. Ako v raste za A v. = 0.) i. dakle. mora biti (A v = A x (jer je A x = A v )).

proizvodnja viška vrednosti. prisvajanje nepla­ ćenog rada u stvarnom procesu proizvodnje. 8 .Imamo. Proporcija u kojoj je C poraslo = ------= ---------. neposredna jedinstva upo­ trebne i razmenske vrednosti. da bi se račun rektifikovao. tj. dakle. Ali C — C = = veličini za koju se C promenio (= A C). konstantni kapital u ovom istra­ živanju o A C i l i A v = o dao je nulu. kupovina roba.(stopa viška vredv A v A v nosti). Kao što je roba neposredno jedinstvo upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. dakle. Dakle. u x + A x.(proC c+ v fitna stopa). izlaze iz procesa kao rezultat. treba taj faktor. koje ulaze u proces rada. Ili. da­ kle. kako se kasnije pokazuje. Onde pak gde to nije. Kao što robe. tj. Ali. Pokazalo se nadalje da je za pretvaranje x u kapital. neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplo­ đivanja vrednosti. predmet rada. U tom slučaju pretvara se jedan deo x samo u sredstva za proizvodnju. a predmet rada. tj. koje se pokazuje opredmećeno kao višak vrednosti. za vrijednost x. ovde je = o. gde je još predmet rada = roba. mada ima upotrebnu vrednost. potrebno da se vrednost ili suma novca x pretvori u faktore procesa proizvodnje. ukoliko se posmatra pretvaranje x. Faktor procesa rada. Iz procesa proizvodnje ne može uopšte nikada izaći nešto što u njega nije ušlo u obliku uslova proizvodnje. proces proiz­ vodnje robe. increment ukupnog kapitala = incrementu promenljivog dela kapitala. tako da je A C ili change konstant­ nog dela kapitala = o. as far as value is concerned [dok se tiče vrednosti] uzeti = o. tako one u njega ulaze kao konstituirajući elementi. koja. specifična funkcija kapitala kao kapitala jeste. 4). da nije roba. mora se zanemariti A v Proporcija u kojoj je v poraslo = -----. (3) a otuda (4) A C = A v. kao proizvod. ograničava se na kupovinu sredstava za proizvodnju. = incrementu C ili A C. mi posma­ tramo stvar u potpunom obliku. ukoliko se posmatra vrednost. U određenim industrijskim granama moguće je da jedan deo sredstava za proizvodnju — predmet rada — nema nikakvu vrednost. Stvarna. najpre u faktore stvarnog procesa rada. nije ništa drugo nego proizvodnja viška rada. tako je proces proizvodnje.

sume koja ima da se oplodi i pretvori u kapital. [To je sve. To je dalje određenje oblika kapitala. i tako je — s obzirom na sredstva za proizvodnju — upotrebna vrednost dalje određena. Određenje oblika upotrebne vrednosti postaje ovde samo bitnim za razvoj ekonomskog odnosa. najpre. dalje razvijana obeležja koja su različita od onih proste. opredmećen u pređi. morao je zadovoljavati bilo kakvu društvenu potrebu te stoga posedovati bilo kakva upotrebljiva svojstva. njena je posebna sadržina. na dru­ goj. u instrumente. tkanje itd. na drugoj strani produktivne radne snage. otelovljen. radna snaga koja se svrsishodno ispoljava.] Drugačije je s upotrebnom vrednosću roba koje funkcionišu u procesu proizvodnje. njeno dalje određivanje bilo potpuno sporedno za odre­ đenje pojma robe.. Ali upotrebne vrednosti koje ulaze u proces rada dalje se u njemu razdvajaju u dva strogo pojmovno razlučena momenta i suprotnosti (sasvim tako kako je upravo bilo rečeno. To su ta određenja upotrebne vrednosti koja proizlaze iz pri­ rode samog procesa rada. u faktore procesa proizvodnje jeste čin prometa roba. Ali u obema obli­ cima događaju se dalja određenja. Taj čin je. procesa razmene. objektivni uslovi proizvodnje. ekonomske kategorije. dakle. imanentan momenat ukupnog procesa. još izvan neposrednog procesa proizvod­ nje. u tkanini. ili. oa kada umesto neposrednog procesa proizvodnje posmatramo celinu i kontinuitet kapitalističke proizvodnje. Sto se. pomoćne materijale itd. ukoliko se on sub specie upotrebne vrednosti pojavljuje unutar neposrednog procesa proizvodnje. kupovina sredstava za proizvodnju i radne snage. a razrešava se u nizu kupo­ vina. subjektivan uslov proizvodnje. predenje. 461 | |Posmatramo li sad oblik kapitala unutar neposrednog pro­ cesa proizvodnje. ima on kao jednostavna roba dvostruki oblik — upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. ali je njegova nužna pretpostavka. onda je samo to pretva­ ranje novca u faktore procesa proizvodnje. Usled prirode procesa rada raščlanjuju se najpre sredstva za proizvod­ nju u predmet rada i sredstva za rad. to čine opredmećena sredstva za proizvodnju) — na jednoj strani opredmećena sredstva za proizvodnju. Svrsishodan oblik proizvoda jedini je trag što ga je svrsishodan rad ostavio a sam 9 . Artikl koji je trebao da bude roba i stoga nosilac razmenske vrednosti. On ga samo uvodi.Pretvaranje predujmljene sume novca. određenije. U jednostavnoj robi određeni je svrsishodan rad. tiče upotrebne vrednosti. u sirovine na jednoj strani. samostalno posmatrane robe. Voila tout.

kao radna snaga koja se svrsishodno ispoIjava. funkcionišu kao sredstva za proizvodnju svrsishodno de­ latne. a koji je upravo radna snaga actu [delatna]. specifične radne snage. kao ono što postoji. Kao takvi nje10 . posmatrajući celinu procesa. hemijske. Proces proizvodnje kapitala. Nju proces neprestano izbacuje kao proizvod. upotrebnih vrednosti. oblik što ga kapital kao upotrebna vred­ nost poprima u procesu rada raspada. kao realan oblik kapi­ tala u procesu proizvodnje. fizičke prirode. opredmetio posebno koristan rad. samog rada. U robi je prisutna upotreb­ na vrednost. tj. upotrebna vrednost kapitala pojav­ ljuje se ovde kao proces koji proizvodi upotrebnu vrednost. ako posmatramo njegovu real­ nu stranu — ili ako ga posmatramo kao proces koji putem ko­ risnog rada s upotrebnim vrednostima stvara nove upotrebne vrednosti — jeste pre svega stvarni proces rada. Treće. ukupni proces rada kao takav pojavljuje se. u stvari ukinut. svrsishodno delatne radne snage. Ili. dakle. žito itd. u živom uzajamnom delovanju svojih objektivnih i subjektivnih momenata.taj trag može biti izbrisan kada proizvod ima oblik prirodnog proizvoda. zapravo. Pojedinačna je roba. jeste sama živa radna snaga. koje funkcionišu kao sirovina i sredstvo za rad. u kojoj se kapi­ tal pojavljuje unutar procesa proizvodnje. koja odgovara njenoj prirodi. gde je proces. Jedan deo upotrebne vrednosti. u upotrebnu vrednost izmenjenog oblika — određen pro­ izvod. u 462 | | pojmovnu razliku. tj. Dok je u robi upotrebna vrednost data stvar s određenim svojstvima. koja odgovara posebnoj upotrebnoj vrednosti sredstava za proizvodnju i kao aktivna radna snaga. tako da se proizvod sam pokazuje samo kao momenat procesa. između objek­ tivnih uslova rada (sredstava za proizvodnju) i subjektivnih uslo­ va rada. u kojemu se otjelovio. ona je sada pretvaranje stvari. kao sve­ obuhvatan oblik upotrebne vrednosti. kao što je stoka. pomoću živog rada koji deluje putem njih i u njima. prema toj specifičnoj odre­ đenosti. koja izvire iz procesa rada. prvo u pojmovno razlu­ čena i uzajamno povezana sredstva za proizvodnju. U procesu proizvodnje nastaje roba. drugo. Tako se. gotov proizvod. koja sredstva za proizvodnju čini predmetnim momentima svog posla i stoga ih od prvobitnog oblika njihove upotrebne vrednosti pretvara u nov oblik proizvoda. ali kao radna snaga određene specifikacije. bio on mehaničke. pro­ ces u kojemu sredstva za proizvodnju. što se u procesu rada pokazuje samo kao proizvod. Same upotrebne vred­ nosti prolaze stoga u procesu rada neki stvarni proces pretva­ ranja. koji je prošao svoj proces nastanka.

izvlači za­ ključak da je proces rada kao takav. zgrada. kako su. kao sredstvo stvaranja vrednosti. Kapital se tako posmatra kao neka stvar. Tako se identičnost dokazuje time da se čvrsto drži onoga što je identično svim procesima proizvodnje ne vodeći računa o njihovim specifičnimrazlikama. realan oblik ili oblik objektivnih upotrebnih vrednosti. dakle. zapravo. ukoliko su one prisutne u obliku u kojemu stvarno funkcionišu kao kapital. oruđa. dakle. izvlači se iz toga zaključak da su sva sredstva za proizvodnju fiuvdjiet. da je svaki rad.govi su momenti. u posedu kapitaliste kao vlasnika roba. jer je proces proizvodnje kapitala uopšte proces rada. u pro­ cesu prometa. mašina itd. njegov materijalni supstrat. jer je najamni rad rad. dakle. koja igra neku određenu ulogu u procesu proizvodnje. te upotrebne vrednosti već prisutne (na tržištu). nužno najamni rad. sirovina. koje je kapitalista kupio da bi ih kao sredstva za proizvodnju potrošio u procesu proizvodnje odnosno procesu rada. za njeno povećanje. pomoćnih materijala i sredstava za rad. Kako je. pre negoli prema svojoj specifičnoj svrsi funkcionišu u procesu rada — jer se. proces rada u svim društve­ nim oblicima nužno proces rada kapitala. tj. zasad. tj. Ta su proizvodna sredstva. da je kapital stoga nužan momenat ljudskog procesa rada uopšte. njegovo su vlasništvo. Isto tako se. kapital. u obliku roba. To je ista ona logika po kojoj se zaključuje da je zlato. S druge strane kapitalista je s drugim delom predujmi je­ li .. potpuno sve­ jedno na kojem se stupnju ekonomskog razvoja i na osnovici kojeg načina proizvodnje on događao. Identičnost se dokazuje time da se apstrahuje od razlika. kapital — ukoliko se pokazuje u objek­ tivnim uslovima rada — po svojoj upotrebnoj vrednosti sastoji od sredstava za proizvodnju. po sebi i za sebe novac. njegovi pojmovno određeni sastavni delovi — delovi procesa rada uopšte. čak na još intenzivniji način. nužno oblik sredstava za proizvodnju — sredstava za rad i predmeta rada — koja služe za proizvodnju novih proizvoda. sredstvo za oplođivanje vred­ nosti. recimo samo ovo: Prvo: robe. samo njegov novac pretvoren u robe i isto toliko postojanjenjegovog kapitala kada je on bio novac. te da je otud nešto večno i uslovljeno prirodom ljudskog rada. nadalje. bez obzira na svaki njegov istorijski oblik. jer je novac zlato. svakog procesa rada. od kojih se kapital sastoji. One su. dakle. i ukoliko ona funkcionišu kao sredstva za proizvodnju. Ovde. Na tu odlučujuće važnu tačku vratićemo se iscrpnije u toku ovog odeljka. ulogu koja mu kao stvari pripada. actu [delatni] ka­ pital.

novac — taj deo kapitala što ga je kapitalista utrošio za kupo12 . a ne ono kako mu kapitalista pristupa u procesu rada. protive subjektivnom uslovu rada.ne sume novca kupio radnu snagu. Drugačije je pak s delom kapitala koji zovemo promenljivim. tih stvari kao kapitala. da se to pokaže. i utoliko kao postojanje kapitaliste. sa­ mom radu ili čak radniku koji radi. Drugo: sredstva za proizvodnju ulaze iz prometa u proces rada kao određene robe. Ali ovde se ipak pokazuje sledeća specifična razlika: stvarni rad je ono što radnik kapitalisti stvarno daje kao ekvivalenat za deo 463 kapitala koji je pretvoren u najamninu. Tako se događa da se. u svom realitetu. Posmatran u svom realnom obliku. To dakle čini suprotnost prema objektivnim uslovima rada. kao pamuk. delom iz razvoja specifično kapitalističkog načina proizvodnje (u kojemu mašinerija itd. unutar samog procesa rada. važi po sebi i za sebe kao roba. živi rad. Otuda na osnovici kapitalističkog pro­ cesa proizvodnje to nerazlučivo stapanje upotrebnih vrednosti. ostvarenje njegovih proiz­ vodnih sposobnosti. Ona ulaze u obliku upotrebne vrednosti koju su imala dok su još cirkulisala kao robe. on je ono što kapitalista od njega dobija u procesu rada. suprotstavlja radu. kako sa stanovišta kapitaliste tako i sa stanovišta radnika. u čemu kapital postoji u obliku sredstava za proizvodnju. npr. Kad su ušla u proces. pamuku kao pamuku itd. Posmatran kao lična funkcija. sredstvo za proizvodnju kao postojanje kapi­ tala. delom iz opšte prirode kapitalističkog procesa oplođivanja vrednosti (uloge koju u tome igraju sredstva za proizvodnju kao usisivači živoga rada). njegovo kretanje. postaje stvarni go­ spodar nad živim radom). kao eminently capital. To čini osnovicu za fetišizam politekonomista. upravo. rad je funkcija radnika. Posmatran sa stanovišta razmene. koji se kao kapital. što je određeni društveni proizvodni odnos. To je trošenje njegove životne snage. drugom elementu. ugalj. za | | kupovnu cenu rada. u kojemu se pretvara predujmljeni kapital. dakle. On mu stoga pripada isto tako kao što mu pripadaju objektivni uslovi procesa rada. kako će se poka­ zati. kao unutar tog načina proizvodnje u njemu zahvaćeni proizvod. a ne kapitaliste. radnike ili kako je u Glavi IV razloženo. a ne kretanje kapitaliste. funkcionišu ona tad sa svojstvima koja odgovaraju njihovim upotrebnim vrednostima a koja im kao stvarima stvarno pripadaju. To se dalje razvija. vretena itd. a koji se stvarno pretvara u promenljivi deo kapitala tek svojom razmenom za radnu snagu. te se stoga pojavljuje i izvan procesa proizvodnje Suvapei kao specifičan način egzistencije kapitala. a odre­ đenje tih sredstava za proizvodnju.

Ipak. ponovo pretvara u sredstvo za život. tačnije procesom rada. u kojima se on može pred­ staviti. Nem. Novac je samo preobraženi oblik tih sredstava za život. ziva radna snaga. koja stvara vrednost i koja •kao element što stvara vrednost može biti veća ili manja. uključena u njih tako da se radnik pokazuje samo kao instrumenat kupljen od kapitala. Ali tada. razlika između radnika i mašine može se u praksi svesti na razliku između životinje i mašine. pada izvan njega. red. štaviše. deo tih sredstava za život troše članovi porodice koji još ne rade ili koji više ne rade. Jedan deo kapitala. a koja ulaze u individualnu potrošnju radnika. 4. također konstantnih veličina vrednosti. čim ga je primio. str. jedan element. a time i ukupan kapital. npr. [V id i naKu napom enu. postajuća — i stoga within different limits [u okviru različitih granica] sadržana — veličina. napro­ tiv. quoad matieres instrumentales. to nije potrebno i otud ne spada u određenje pojma kapitala. isto tako kao i kasnija po­ trošnja tih roba kao upotrebnih vrednosti.vinu radne snage — ne predstavlja ništa drugo nego sredstva za život koja se nalaze na tržištu (ili su na nj within certain terms [uz određene uslove] ubačena). što ga radnik. umesto neke postale. dok mašine troše svoja za vreme svog funkcionisanja (životinja?). Međutim. U stvari. po­ trošnja sredstava za život od samih radnika može u stvarnosti biti tako obuhvaćena [uključena] u procesu rada kao potrošnja matieres instrumentales [pomoćnih materija] od mašina. čim je poprimio svoj realan oblik sredstava za život koja ulaze * [U ru kopisu:] 3. To pretvaranje. Svakako. to pojmovno nije na tako uzak način (ono dalje videćemo ad [2]* pri reprodukciji čitavog odnosa) sadržano u kapital-odnosu. neke konstantne veli­ čine vrednosti. ili sredstava za život. pretvara se upravo time u promenljivu veličinu što se umesto novca. dodatak određene porcije sredstava za život kao svojih matieres instrumentales. U prošeku radnik potroši svoja sredstva za život za vreme prekida neposrednog procesa rada. Istina. deo kapitala koji je uložen u najamninu formalno se pokazuje kao deo koji pripada ne viče kapitalisti. zamenjuje. jeste proces koji nema ništa neposredno zajedničko s neposrednim procesom proizvod­ nje. nego radniku. a koji za svoju funkciju u procesu rada zahteva potrošnju. posmatra li se čitava rad­ nička klasa. ulazi kao faktor u proces proizvodnje. i njihove potrošnje. i uopšte. To se događa više ili manje već prema obimu i brutalnosti eksploatacije radnika. u svim okolno­ stima samo kao tekuća. može se predstaviti kao promenljiva veličina.] 13 .

Pređimo sada na proces oplođivanja vrednosti. Taj privid — bez obzira na ono što ima da bude kasnije izloženo — ne­ staje jednostavno tako što je oblik upotrebne vrednosti. da funkcionišu s average kvalitetom a da radu. u ko­ jemu kapital postoji na kraju procesa proizvodnje. teku­ ći preko postavljenih vrednosti napreduje ka stvaranju vrednosti.. dalde da robe. koji. zgra­ de. ono od čega se one sastoje. ne daje ništa više nego average 14 .u potrošnju radnika. taj deo kapitala ima kao roba pre svog ulaska u proces proizvodnje — kao sredstvo za život — potpuno se. npr. prema tome. dakle. Što se. na osnovici kapitalističkog načina proizvodnje. dakle. vrednost konstantnog dela kapitala koji ulazi u proces proizvodnje kao vrednost. a stvar je kapitalista da pri kupovini tih sred­ stava za proizvodnju paze na to da za stvaranje proizvoda imaju average [prosečno] odgovarajuća dobra kao upotrebne vrednosti. ne suprotstavljaju neobične prepreke. bilo kao sirovine. u što takođe spada da primenjena mašinerija itd. zavisi on od toga: da vrednost sredstava za proizvodnju koja ulaze u proces nije veća nego je potrebno. te dakle oboje postoje istovremeno kao kapital i stoga u suprotnosti prema živoj radnoj snazi. Oblik upotrebne vrednosti. razlikuje od oblika što ga on poprima unutar tog procesa a koji je radna snaga sto se delatno ispoljava te stoga sam živi rad.. mašineriju itd. rad koji se nalazi in actu oplođivanja vred­ nosti. Umesto vrednosti promenljivog dela kapitala imamo sada oplođivanje vrednosti kao proces. živom faktoru. dela vred­ nosti konstantnog dela. sredstva za proizvodnju u eminentnom smislu a u razlici i suprotnosti spram sredstava za život pojavljuju kapital po sebi i za sebe. kvalitet sirovine. Razmenska vrednost kapitala koji ulazi u proces proizvodnje manja je od razmenske vrednosti kapitala koji je bačen na tržište ili je predujmljen — jer on je samo vrednost roba koje ulaze u proces kao sredstva za proizvodnju — tj. sadrže opredmećeno drultveno potrebno radno vreme za svrhu proizvodnje. a to je opet razlog zašto se. oblik proiz­ voda. najpre. S obzirom na razmensku vrednost pokazuje se opet razlika između robe i kapitala koji se nalazi u procesu oplođivanja vred­ nosti. koji se neprestano realizuje kao vrednost. ali takođe. bilo kao mašine itd. održavanja stare urednosti tiče. npr. Po tome se dakle taj deo kapitala specifično razlikuje od onoga koji postoji 464 | | u obliku sredstava za proizvodnju. a taj proizvod postoji i u obliku sredstava za proizvodnju i u obliku sredstava za život.

svrsishodno obavlja.) Sto se pak živoga faktora u procesu oplođivanja vrednosti tiče. (Putem task work. a koji je određen prirodom pro­ cesa rada i njegovih predmetnih uslova. [spo­ menuto održavanje zavisi od toga]. reprodukuje. da se upotrebna vrednost.dechet (prošek) roba itd. da se proces proizvodnje ne ometa. Razlika između upotrebne vrednosti predujmljenog kapitala ili određenih roba u kojima on postoji i oblika upotrebne vred465 nosti kapitala u | | procesu rada odgovara razlici između razmen­ ske vrednosti predujmljenog kapitala i pojave razmenske vredno­ sti kapitala u procesu oplođivanja vrednosti u tom što tamo sred­ 15 . Sve ovo je stvar kapitaliste. višak vrednosti. ne prekida i da se stvarno napreduje ka proizvodu u datom roku (odseku vremena). stvarno pojavi kao rezultat u uspelom obliku. da se rad uredno. održa­ vanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi dalje od toga da se on po mogućnosti troši samo proizvodno. Ako u kapitalističkoj proizvodnji kapitalist i rizikuje. i izvan procesa proizvodnje. rizik. To delom zavisi od kon­ tinuiteta rada koji počinje s kapitalističkom proizvodnjom. Konačno. da se sredstvima za proizvodnju doda tolika količina rada koliko je iznosila vrednost promenljivog kapitala ili najamnine. Ali. (Kapital se protiv tog rizika zaštićuje udruživanjem. odbijanjem od n a ja m n in a zna on da to sebi obezbedi. a ne samo procesu proizvodnje ka­ pitala. jer bi u proizvodu mače bio sadržan veći deo opredmećenog rada nego što je to društveno potrebno. treba 1) vrednost promenljivog kapitala održati time da se on naknađuje. da se pretvaranje sredstava za proizvodnju odvija prikladno. Ovde opet počinje nadzor i disciplina kapitalista. Delom to zavisi od samih radnika. To nije svojstveno kapitalističkom procesu proizvodnje. Utoliko sa svakim procesom proizvodnje nastupa neki rizik za vrednosti koje u njega ulaze. međutim. delom zavisi i od slučajeva koji se spolja ne daju kontrolisati. i tu počinje nadzor kapitaliste. neka dodajna količina rada opredmeti u proizvodu. kojemu te vrednosti 1) podležu. Ne­ posredni proizvođač koji radi sa sopstvenim sredstvima za pro­ izvodnju podleže istom riziku. rizikuje on samo zato što je uzurpirao svojinu nad sredstvima za proizvodnju. koja lebdi pred oči­ ma kao svrha. [održavanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi od toga]. da se ne rasipa. i koji je 2) svojstven svakom procesu proizvodnje. time da se neki višak količine rada preko one količine koja je sadržana u najamnini. 2) stvoriti increment njegove vrednosti. tj. Ali.) Nadalje.

istina. dolazi živi faktor radne snage koja uvećava svoju vrednost u novim upotrebnim vrednostima. a ako je moguće i viši. sredstva za proizvodnju moraju postojati u nekoj meri koja je dovoljna ne samo za apsorpciju potrebnog rada nego i za apsorpciju odre­ đenog viška rada. To znači. svojina kapitalista i stoje nasuprot nje­ govu radu. da bi nadoknadio vrednost promenljivog kaoitala. Drugo. dok na mesto gotovih upotrebnih vrednosti. faktor realnog rada. njegov oblik kao upotrebna vrednost. ulazi u proces oplođivanja vred­ nosti kao takva. Stoga ga kapitalist primorava da njegov rad ima bar normalni društveni prosečni stepen inten­ zivnosti. s druge strane. za određeno vreme radnik mora obaviti normalnu dru­ štvenu količinu svrsishodnog rada. Da bi radno vreme radnika srazmemo svom trajanju stvo­ rilo vrednost. nadalje. jer mu svaka intenzivnost rada preko prosečnog stepena stvara višak vrednosti. kako je to ranije izloženo. ulazi u proces u istom obliku upotrebne vrednosti koji su imale robe od kojih se taj kapital sastoji. a što ovde vrednost sredstava za pro­ izvodnju. Ali. delatnošću živog faktora koja postoji kao proces oplođiva­ nja vrednosti. konstantnog kapitala. a pri datom trajanju procesa rada da po mogućnosti poveća njegovu intenzivnost. najamninu. on je taj koji ih upotrebljava u svome radu. nego se naknaduje delatnošću koja stvara vred­ nost. S tim osobitim karakterom kapitalističkog procesa oplođiva­ nja vrednosti modificira se dalje i realan oblik kapitala u procesu proizvodnje. Sredstva za proizvodnju koja radnik upotrebljava u stvarnom procesu rada jesu. od kojih se sastojao promenljivi kapital. On će. koji je njegovo sopstveno ispoljavanje života. ono mora biti društveno potrebno radno vreme.stvo za proizvodnju. dok vrednost promenljivog kapitala uopšte ne ulazi u proces. pokušati da proces rada što je više moguće produži preko granica u kojima se mora raditi. i primorava ga da svoj proces rada što je više moguće produži preko vremena koje je potrebno za nadoknadu najamnine. konstantni 'kapital. Kapitalist primorava radnika da svom radu da normalan stepen intenzivnosti. menja se intenzivnost i ekstenzivnost stvarnog procesa rada. Pri datoj intenzivnosti procesa rada on će težiti da produži njegovo trajanje. On će tražiti da se taj minimum koliko je više moguće prebaci i pokušati da u datom vremenu izvuče iz radnika što je više moguće rada. Prvo. U stvarnom procesu rada koristi 16 . kao kapital.

kapital. 466 j| Na osnovici kapitalističke proizvodnje pokazuje se ta spo­ sobnost opredmećenog rada da se pretvori u kapital. kao napor. tj. sasvim onako kako se društveni oblik. te stoga kao svojstvo. koje im kao stvarima. kao upotrebnim urednostima. Živi rad. nego je stvarni rad taj koji se održava i oplođuje usisavanjem živoga rada te time postaje vrednost koja se oplođuje. i kao takav funkcioniše. rad radnika je. koji od vrednosti što ju je stvorio istovremeno stvara sebi samom tuđu vrednost. štaviše. Nije radnik onaj koji upotrebljava sredstva za proizvodnju. Sredstva za proiz­ vodnju pokazuju se još samo kao usisivači što je moguće veće količine živoga rada. stvar stoji drugačije sa stanovišta procesa oplođivanja vred­ nosti. sredstva za proizvodnju eminemment [osobito] upravo se stoga opet pokazuju nasuprot živom radu kao postojanje kapitala. I. samo način postojanja vred­ nosti kapitala. bez obzira na ono što je ranije izloženo. upravo onako kako se pokazala vrednost kao svoj­ stvo neke stvari i ekonomsko određenje te stvari kao robe. kao proces osiromašivanja radnika. upravo kao onaj koji stvara vrednost. nego su sredstva za proizvodnju ta koja upotrebljavaju radnika. u kojemu unutar proizvodnje posednici uslova za proizvodnju istupaju prema živoj radnoj snazi — kao stvar. mrtvog rada nad živim. Nije živi rad onaj koji se ostvaruje u stvarnom radu kao svom objektivnom organu. kao rad u procesu svog opredmećenja. koja održava vrednost i stvara novu vrednost. da se sredstva za proizvodnju pretvore u sredstvo komande nad živim radom i sredstvo njegove eksploatacije. neprestano se otelovljuje u procesu oplođivanja vred­ nosti opredmećenog rada. kao nešto što im pripada po sebi i za sebe (kao što je s time na toj osnovici Suvđpei povezano). što je od njih nerazdvojno.on sredstva za rad kao provodnike svog rada a predmet rada kao materiju u kojoj se njegov rad ispoljava. njemu pripojen. 2) Vlast 2 fiesta glava Kapitala 17 . Upravo time radnik pretvara sredstva za proizvodnju u svrsishodan oblik proizvoda. pokazao kao svojstvo neke stvari. kao sredstvi­ ma za proizvodnju pripada. kao njen stvarni kvalitet. Ta snaga. a taj proces pokazuje se kao proces njegovog samooplođivanja i. Ona se stoga pokazuju po sebi i za sebe kao kapital. Ali kao onaj koji stvara vrednost. Ali. određeni društveni odnos. i to sada kao vladavina minu­ log. koji je rad dobio u novcu. jeste stoga snaga kapitala. čim je radnik stupio u proces proizvodnje. lična delatnost radnika. a kapital — koji izražava određeni proizvodni odnos. Rad je. 2ivi rad pokazuje se još samo kao sredstvo oplođivanja postojeće vrednosti i stoga njene kapitalizacije. kao trošenje životne snage.

u stvari. deluje to izokretanje kao nužna prolazna taška da bi se na račun većine iznudilo stvaranje bogatstva kao takvog. a kapitalist. dakle sredstva za život) nad samim radnikom. uistinu. a kapitalisti kao supstanca koja stvara i povećava bogatstvo i koja se kao takva pokazuje. jesu samo sa svešću i voljom izvršene funkcije samog kapitala — vrednosti koja se sama oplođuje usisavanjem živoga rada. Taj je odnos sasvim isti u materijal­ noj proizvodnji i u stvarnom društvenom procesu života — jer taj je proces proces proizvodnje — koji se u ideološkoj oblasti pokazuje u religiji. bezobzirnih proizvodnih snaga društvenog rada. koje su postale sredstva vladavine (ali samo kao sredstva vladavine samog kapitala) nad radnicima. kapital kao ličnost. proizvodi tog procesa. Kapitalist i radnik stoje u prometu jedan prema drugom samo kao prodavci roba. proces samooplođivanja vrednosti predujmljenog kapitala. zapravo. premda se taj odnos ostvaruje tek unutar procesa proizvodnje. koji se prodajom svoje radne snage eventualiter pretvorio u najamnog radnika. mrtvoga rada nad živim. proizvoda nad proizvođačem. tj. tj. koji njemu pripada kao muka. i postojanja vrednosti kapitala. napor. ali zbog specifično polarizacione prirode vrsta roba. Istorijski posmatrano. ulazi radnik nužno u proces proiz­ vodnje kao sastavni deo upotrebne vrednosti. postaje stvarnim kapitalistom tek onda kad radnik. Funkcije. koje jedino mogu stvoriti materijalnu osnovicu slobodnog ljudskog društva. puki rezultati procesa proizvod­ nje. kao što radnik funkcioniše samo kao personificirani rad. prem­ da se taj odnos ostvaruje tek u stvarnom procesu proizvodnje. realnog postojanja. u spomenutom procesu stvarno dođe pod komandu kapitala. što uključuje održavanje stare vrednosti. koje kapitalista izvršava. nasuprot radniku osamostaljenih uslova rada (u koje sem objektivnih uslova procesa proizvodnje — sredstava za pro­ izvodnju — spadaju i objektivni uslovi održavanja i dejstvovanja radne snage. kao elemenat što je pripojen kapitalu u procesu proizvodnje. robe. koji je. promenljivi faktor. samo vladavina osamo­ staljenih. To je proces otuđenja nje18 . Kroz taj protivrečan oblik mora se proći upravo tako kao što čovek mora svoje duhovne snage najpre religiozno oblikovati kao sebi nasuprotne nezavisne moći. koje oni jedan drugome prodaju. kao nje­ gov živi.kapitalista nad radnicima jeste. koji postoji kao kupac ra­ da samo buvapei. u suštini proces proizvodnje viška vrednosti. izokretanje subjekta u objekt i obrnuto. Kapitalista funkcioniše samo kao personificirani kapital. kao što smo videli. Vlast kapitaliste nad radnikom jeste stoga vladavina stvari nad čovekom. budući da su.

s druge strane. Proces proizvodnje je neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplođivanja vrednosti. Ali potom se oba čina moraju odvojiti. a radnik prodaje raspolaganje nad svojom radnom snagom. Kao što je onaj prvi odnos. Samooplodnja vrednosti kapitala — stvara­ nje viška vrednosti — jeste. roba.467 govog sopstvenog rada. Prvobitan odnos. u kojemu would be capitalist (budući kapi­ talista] kupuje rad (posle Gl. personificirani kapital. dobija njegova delatnost. Prvi pripada prometu. | | u stvari. dok je radnik kao njegova žrtva. kao što je njegov neposredni re­ zultat. pokaže upravo isto toli­ ko porobljen kapital-odnosom. neposredno jedinstvo upotrebne i razmenske vred­ nosti. samo racionalizirani nagon i svrha tvorca blaga — potpuno siromašna i apstraktna sadržina. a radnik puka personifikacija rada za kapital. Ukoliko je proces proizvodnje istovremeno stvarni proces rada a kapitalista kao nadglednik i vodilac tog procesa ima da obavi neku funkciju u stvarnoj proizvodnji. kako ćemo kasnije videti. da bi životario. raznoliku sadržinu. od početka u buntovničkom odnosu i oseća ga kao proces porobljivanja. određujuća. vladajuća i presežuća svrha kapitaliste. Radnik je ovde od početka iznad kapi­ taliste utoliko što je kapitalist ukorenjen u spomenutom procesu otuđenja i u njemu nalazi svoje apsolutno zadovoljenje. 19 . rezultat i proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje. apsolutan nagon i apsolutna sadržina nje­ govog posla. u kome radnik i kapitalista nastupaju jedan prema dru­ gome prividno kao vlasnici roba. tj. s jedne druge strane. mada. jeste nužan uvod i uslov — sadrži po sebi u sebi — upravo u stvarnom procesu proizvodnje razložen odnos. proces rada je samo sredstvo procesa oplođivanja vred­ nosti. a proces oplođivanja vrednosti je kao takav u suštini proizvodnja viska vrednosti. Ali. svoj rad. proces opredmećenja neplaćenog rada. dakle. u stvari. IV možemo reći rad umesto radna snaga) od radnika da bi kapitalizirao neku novčanu vrednost. koja dopušta da se kapitalista. Drugi nastaje na osnovi prvoga tek u stvarnom procesu proiz­ vodnje. Ali sam proces rada pokazuje se samo kao sredstvo procesa oplođivanja vrednosti upravo kao što se upotrebna vrednost proizvoda pokazuje samo kao nosilac njegove razmenske vrednosti. spe­ cifičnu. na suprot­ nom polu od radnika. Time je ukupni karakter procesa proizvodnje specifično određen. naprotiv. tako je on. u kome vlasnik roba postaje kapitalist.

Samo je predenje itd. koja pretvara sredstva za proizvodnju u određeni proizvod. 468 | j Iz ranije izloženog sledi da izraz „opredmećeni rad” i su­ protnost kapitala kao opredmećenog rada prema živom radu mogu da dovedu do vrlo pogrešnog shvatanja. Taj realni rad je vrednostan ukoliko ima normal­ no određen stepen intenzivnosti (ili ga samo uračunava. Višak vrednosti pokazuje se stoga takođe u nekom višku proizvoda. načinu. da bi se sredstva za pro­ izvodnju pretvorila u proizvode. načinu egzistencije. Nije do3 Bez zablude raspra o tome da 1! osim rada i priroda učestvuje u proizvodu (kontribuira) uopšte nije bila moguća. ovde kao količina prede koja prelazi količinu čija je vrednost = = vrednosti najamnine.. Proces rada pokazuje se otud kao proces oplođivanja vrednosti radi toga što je u njemu dodajni konkretni rad količina društveno potrebnog rada (po svome intenzitetu) = = određenoj količini društveno prosečnog rada i radi toga što ta količina. Ranije* sam već pokazao da je analiza robe na „radu” kod svih dosadašnjih ekonomista dvosmislena i nepotpuna. materijalizuje u proizvodu. ukoliko ga ima) i ukoliko se taj realni rad da tog intenziteta u određenim. sem one koja je sadržana u najamnini.. 20 . onda se već iz toga vidi da je on samo jedinstven.Ako proces proizvodnje posmatramo sa dva različita gle­ dišta: 1) kao proces rada. upotrebna vrednost. vremenski merenim kvantitetima. konkretnom. 2) kao proces oplođivanja vrednosti. a drugi puta. da bi se vrednost oplodila. ono što se pridodaje i koje svojim pridodavanjem neprestano proizvodi sve više pređe. O vo se odnosi samo na konk retni rad. Rad biva samo pridodan u svom određenom. da bi se stvorila vrednost i višak vrednosti. u pređu. = količini rada sadržanog u najam­ nini. jednom. Ne radi se dvostruko. nedeljiv pro­ ces rada. Kad bi proces rada bio prekinut na tački gde je količina pridodanog rada u obliku predenja itd. predstavlja neku dodatnu količinu. u kom je on svrsishodna delatnost. To je kvantitativno izračunavanje poseb­ nog konkretnog rada kao potrebnog društveno prosečnog rada. da bi se stvorio svrsi­ shodan proizvod. vreteno i pamuk npr. izračunavanje koje pak odgovara realnom momentu prvo normal­ ne intenzivnosti rada (da se za proizvodnju određene količine proizvoda upotrebljava samo za to društveno potrebno radno vreme) i produženju procesa rada preko trajanja koje je potrebno za naknadu vrednosti promenljivog kapitala. specifičnom ob­ liku. onda ne bi bio proizveden nikakav višak vrednosti.

Po prvome prikazuje se stvar u određenoj upotreb­ noj vrednosti robe. gajenje pa­ muka itd. zbog čega takođe po svom samostalnom izrazu. po drugome pak u novcu. u kojima su otelovljeni određeni. konkretnu upotrebnu vrednost. I sa toga stanovišta pokazuje se su­ protnost između jedne strane kao raspoloživosti postojanja kapi­ tala i živoga rada kao. elemenat za ostvarenje živoga rada. novcu. pokazuje kao konkretan rad u upotrebnoj vrednosti roba. upotrebne vrednosti. a koji je u suprotnosti prema onim radovima što su već opredmećeni u svojim. nego ona nastaje u samom procesu proizvodnje. po robi kao ceni. Nadalje. konkretni radovi. opiti rad. ovaj odre­ đeni artikal. njenom određenom stvarnom postojanju. Razlika između opredmećenog i živog rada pokazuje se u realnom procesu rada. po drugome u njegovom bezrazličnom novčanom izrazu. dobija izraz koji je zajednički svim robama i razlikuje se samo kvantitetom. s jedne strane. Po prvome prikazuje se razlika konkretnog rada u podeli rada. po drugome samo o kvantitetu rada. u kome se on. njego­ vog specifičnog karaktera. njegova određena priroda i vrsta ukoliko se on uzima kao elemenat stvaranja vrednosti a roba kao njegovo opredmećenje. društveno potreban. jesu proizvodi. S prve tačke gle­ dišta sve zavisi od njegove posebne upotrebne vrednosti.. trošenja životne snage radnika. potpuno ravnodušan prema svakoj posebnoj sadržini. a s druge strane uzima kao druš­ tveno potreban rad u razmenskoj vrednosti. izgleda stvar čim se posmatra proces oplođivanja vrednosti. U pro­ cesu proizvodnje ta nam se razlika aktivno opire. nego na rad u dvojakom obli­ ku. njima svojstvenim proizvodima. npr. Sasvim drugačije. za razliku od drugih vrednosti. Nismo to više mi oni koji je povlačimo.voljno tu analizu svesti na „rad”. Po prvome reč je isključivo o kvalitetu. Kao takav on je bezrazličan. koji upravo upotrebnoj vrednosti što ju je stvorio utiskuje specifičan pečat i stvara od nje. bez obzira na to da li ovaj sad postoji kao novac ili kao puki obračunski novac u ceni robe. rad koji se tek ostvaruje i koji neprestano izbacuje iz sebe svoj proizvod. 21 . međutim. u procesu rada pojavljuje se opredmećeni rad kao pr^dmetan momenat. izrada mašina. dok se predenje pojavljuje u procesu ne samo kao spe­ cifično različit rad od onih radova koji su sadržani u sredstvima za proizvodnju nego kao živi rad. stvaranje i proizvodnja nove vred­ nosti.. pre svega. Nasuprot tome sasvim se apstrahuje njegova posebna korisnost. Sredstva za proizvodnju. pamuk i vreteno itd.

pravu svrhu kapitalističke proizvodnje — da se kapital kao opredmećeni rad (accumulated labour. jeste njegovo pretvaranje iz konstantne veličine vrednosti u veličinu vrednosti koja je promenljiva i procesivna. Ah tek u samom procesu proizvodnje pretvara se opredmečeni rad 22 . drugi živ. koja je sadržana u tim sredstvi­ ma za proizvodnju. pre-existent labour and so forth — [akumulirani rad. in fact [u stvari].]) i od eko­ nomista njemu suprotstavlja. To. jedan mrtav. dakle. kao opšti društveni rad. U obimu u kojemu minuli rad zamenjuje živi postaje i on sam proces. Stoga je eminently [eminentno] u ovom smislu — koji se odnosi na proces oplođivanja vrednosti. Rad. Samo kroz prvobitni proces razmene između kapitaliste i radnika — kao vlasnika roba — ulazi u proces proizvodnje živi faktor. jeste određena dodatna količina opšteg društvenog rada i pokazuje se kao dodatna veličina vrednosti ili suma novca. preegzistentni rad i tako dalje]) protivi živom radu (immediate labour etc. Oni se međusobno razlikuju samo po tome što je jedan opredmečen u upotrebnim vrednostima a drugi se nalazi u procesu tog opredmećenja. Rad koji je već sadržan u sredstvima za proizvodnju isti je kao novododati rad. rad koji je opredmećen u sred­ stvima za proizvodnju.Rad. konkretnim radom. i da se povećava u stepenu u kome on usisava živi rad. oplođuje se. koji je ovde sadržan u sredstvima za proizvodnju. jedan opredmećen u perfektu. | |u vrednost koja samu sebe oplođuje. Svakako. To njegovo usisavanje dodatnog živog rada jeste njegov proces 469 samooplođivanja. njegovo stvarno pretvaranje u kapital. jedan je prošli. međutim. ne is­ ključuje da se postoječa vrednost. koji se dodaje. drugi se opredmečuje u prezentu. isključivo povećava samo preko svoje sopstvene količine nego i preko količine rada što je opredmećen u promenljivom kapitalu. taj dodatni rad može da se doda samo u obliku konkretnog rada a stoga isto i sredstvima za pro­ izvodnju samo u njihovom specifičnom obliku kao posebnim upo­ trebnim vrednostima a vrednost. drugi sadašnji. jeste određena količina opšteg društvenog rada i stoga se predstavlja u određenoj veličini vrednosti i sumi novca. Ali oni ovde neprestano padaju u protivrečnosti i dvosmislenosti — čak i Rikardo — zato što nisu jasno analizirali robu na osnovi rada u dvojakom obliku. radna snaga kao momenat realnog oblika kapitala. postaje fluens koji stvara fluxion. a koji sam sebe opredmećuje kao novac. održava se samo njihovom potrošnjom kao sredstava za rad. u ceni tih sredstava za proizvodnju. — [neposredan rad itd.

N a iz b risa ­ nom odeljku tekst koji sledi a koji nije prevučen nosi sa ovim u vezi n a tp is:] 6. Za proces predenja kao takav npr. D itto spada o vd e str. Prem a ovom upozorenju donosim o na ovom mestu oba pom enuta odcljka. * [O vd e je M arks učinio napom enu:] N ote [sa slcdećim u po zo re­ n jem :] O no od strane 9 6 do 1 0 7 pod ru b rik o m : „N eposred ni proces p ro ­ iz v o d n je ”. On bi mogao zajedno s p ristalicam a m onetarnog sistema na p ita­ nje: šta je kapital? o d g o vo riti: k a p ita l je n ovac. Materijal za rad i sredstvo za rad oni postaju samo u ruci predioca koji radi. 9 6 — 107 ) je M arks naknadno prenum erisao u 4 6 9 a — 469m . [T ekst preškrabanog odeljka glasi:] [4 6 9 a ] [• • •] II je r ka p ita l kojim se kupuje rad n a snaga sastoji se.] 23 . red. i oni to postaju zbog toga što on prede a ne zbog toga što on taj pa­ muk. u stva ri. T ako bi neki antički ekonom ista na p itan je: šta je rad nik? m orao odg o vo riti istom logikom : ra d n ik je rob (jer je rob bio ra d n ik antičkog procesa rad a). pretvara se on u robe koje čine faktore procesa rada. Izm ene („oboje međusobno to re c tify [re k tific ir a t i] ”) nisu preduzete. N a z a g la v lju strane pisao je M a rk s:] To p ripada str. radna snaga i. 4 6 9 ). 4 9 6 [(pogrešno: str. od ž ivotnih sredstava. N eposredni proces p roizvodnje. tj. bez kojih ne može raditi. radnih instrum enata itd. upreda nekim vretenom. spada ovde. Da bi se novac pretvorio u ka­ pital. nevažno je to što pamuk i vreteno predstavljaju novac kapitaliste. U procesu rada nemaju te stvari nikakva drugog smisla sem da služe kao životna sredstva rada. Ali ove stvari ne igraju tu ulogu u procesu rada zato što ih kapi­ talista kupuje. prvo. kupuje zato što one tu ulogu igraju u pro­ cesu rada. s obzi­ rom na proizvod rada kao njegova sredstva za proizvodnju. Nov­ cem se moraju kupiti. treba ga sa prethodnim to blend (spojiti) i oboje međusobno to re c tify [rc k tific ira ti — is p ra v iti]. Tekst koji treba dod ati na str. što je utrošeni novac po svom određenju kapital. D odatne strane (p rvo b itn o str. 2 6 2 — 64 ove knjige. m ada su o v a živ o tn a sredstva rad niku d ata kroz n ovac. \Nem. dakle kapital. postoji on u procesu prom eta u obliku novca. koji pripada nekoj drugoj osobi. naprotiv.usisavanjem živoga rada u kapital i stoga se rad pretvara u ka­ pital* 469a | | Kapitalistički proces proizvodnje je jedinstvo procesa rada i procesa oplođivanja vrednosti. zato što su one preobraženi oblik njegovog novca. proizvodi kao sredstva za proizvodnju nekog novog proizvoda. drugo. upotrebne vrednosti rada — s obzirom na živi rad kao njegov materijal i sredstvo. 46 9 a (96) počinje jednim odeljkom koji je M arks preSkrabao (4 puta popreko prevučeni o d eljak koji je sačinjavao n astavak teksta nekadaš­ njih strana 1 — 95 koje nam ne stoje na raspolaganju.. s ob­ zirom na to da su sama ta sredstva za proizvodnju već proizvodi. je r kada k apital postoji u procesu rad a m aterijalno u obliku sirovin a. stvari bez kojih se radna snaga ne može upotrebiti. nego on ih.

. „ C a p i t a l . . p r o d u i t . te radnik stoga radi za kapitalistu umesto za sebe samog. ukratko sredstva za život radnika. koji se smeju nad naivnošću monetarnog sistema kada on na pitanje: šta je novac? odgovara: zlato i srebro je novac.. G. u pređu. Oni ne kažu ništa drugo ni kada izjavljuju da su ma­ terijal za rad i sredstva za rad.). oruđa. Robe ne postaju kapital time što se upotrebljavaju i proizvod­ no troše u procesu rada. Kapital. o r m eant to be em ployed. . 1. . između ostalog. c. Ipak. sirovina. Ali to važi i za rad.). u stvari. a pa rticu la r species o f w e a lth . . naročita v r s*a b o g a ts tv a . utoliko što i zbog toga što po svojim materijalnim svojstvima služe kao upotrebne vrednosti u procesu rada. etc. „ C a p ita l .^ to the obtaining o f oth er articles o f u tility . p red o d re đ e n . samo hleb. Ipak. I ne pripadaju mu samo pojedini elementi procesa rada. ne ustručavaju se da na pitanje: šta je kapital? odgovore: kapital je pamuk.12 7 Stolica sa četiri noge i pre­ 117 „ C a p ita l is th a t p a rt o f the w ealth o f a country which is em­ ployed in production. m achinery. mašinerije etc. predstavljaju oni njegov kapital. R icardo. pripada mu čitav proces rada. tj. . em ployed. Torrens. R am say. ra w m ateri­ als. jer kupcu radne snage rad pri­ pada isto tako kao što mu pripadaju i predmetni uslovi rada koje je kupio. c. 1. .” ] (F. zlatan i srebren. Materijal za rad i sredstva za rad ne postaju po prirodi kapital zato što se novac pri pretvaranju u kapital pre­ tvorio u faktore procesa rada. je onaj deo bogatstva jedne zem lje koji se upo trebljava u proizvod n ji i sa­ stoji se iz hrane. tools.” [ „ K a p i t a l. . te dakle i nužno poprimio oblik materijala za rad i sredstava za rad. za istu tu drugu oso­ bu. sredstva za proizvodnju ili pro­ izvodi što se upotrebljavaju za novu proizvodnju — kapital.koje pripada istoj toj drugoj osobi. . c.” ] (89. u svrhe reprodukcije. | | meso. .). pro­ ces rada ne menja svoju opitu prirodu zato što je kapital zavla­ dao procesom rada. postaju to isto toliko malo koliko zlato i srebro postaju po prirodi novac zato što je novac.. isti savremeni eko­ nomisti.” ] (21. ana consists o f food. 1. koji je ranije posto­ jao u obliku novca. postoji sada u obliku procesa rada. da su predmetni uslovi rada po prirodi kapital. ceothing. On takođe predstavlja njegov kapital. d estin ed . Ukoliko je kapitalista kupio te stvarne elemente procesa rada. . nužnih da sc postigne radni e fe k a t. predstavlja taj novac. jer iako kapitalista novcem kupuje 469b radnu snagu. com me moyens d ’une nou- 24 . . nego one time postaju elementi procesa rada.. odela..” [ „ K a p i t a l.” [„ K a p ita l je deo nacionalnog bogatstva upotrebljen ili nam enjen upotrebi. za dobijanje drugih korisnih a rtik a la . Ispravno je tad kada drugi dodaju: kapital je meso i hleb.. in favouring reproduction. „ C apital is a portion o f the national w ealth.. necessary to give e ffect to labour. ukratko.

da i je (prim arna m aterija) tu odista instrum enat (sredstvo) pro iz vo d n je ? N ije li više predm et na koji treba da deluju sredstva za p ro iz v o d n ju ? ” (p. I. što se prikazuje u stvarima. udara nam u oči kada otvorimo prvi bolji priručnik iz ekonomije i odmah na prvoj strani pročitamo da su elementi procesa proizvodnje. ii prend le nom de capital. Rossi.svlakom od somota predstavlja pod izvesnim konjunkturama pre­ sto. t. 3 18 ) . noževi. Paris. Na jednoj strani nabrajamo elemente procesa v e lle prod u ction . . 37 2 pogrešno z ove „sredstvim a za p ro iz v o d n ju ” ." [„Z bog toga što je jedan fond određen za m aterijalnu p ro iz v o d n ju uzim a on im e kapitala. sve­ deni na svoj najopštiji oblik. žito. kako on tada k a p ita l i na str. P a riser A usgabe vo n 182 3 ). . kad je on upotrebiien u pro izvo d n o i operaciji kao sirovin a. comme instrum ent ou comme approvisionnem ent. c. „L orsqu’un fonds est consacrć k la production m aterielle. qu’une chose d evien t capital. p r o iz v o d i. p. Jo h n S tu a rt M ill.12 S Moglo bi se isto tako reći da su oni zemljišna svojina. makaze. Iz toga sledi da je radnik isto tako malo po prirodi rob.. eorsqu’e lle est em ployće dans une operation productive.) 01 V id i B.” ] ^S en ior. po prirodi kapital. „II n’y a aucune differen ce entre un c a p ita l et toute autre portion de richesse: c’est seulement par l ’em ploi qui en est fa it.est-ce (la m atičre prem ičre) vra im e n t lž un instrum ent de p roduction ? n ’est-ce pas jlutot l ’objet sur lequel les instrum ents produeteurs d o iv e n t a g ir?” [„ a li. p.-ž-d . koja određeni društveni proizvodni odnos. kada jednom k a p ita l zam eni njegovim m ate­ rijaln im pojavnim oblikom . kao sredstvo ili kao z a lih a . i otu da opredm ećene uslove rad a pogrešno nazove kapitalom . 36 4 . tj. .” [„N em a nik a k ve razlike između k a p ita la i č itavog ostalog dela b og atstva: samo njegova upotreba čini jedan pred ­ met kapitalom . kao sred stvo jedne n ove pro iz v o d n je . 18. B riisseler Ausgabe 184 2 ). zemlja. Ova glupost. mada to gledište Aristotelu nije sasvim strano. f 25 . i — najamni rad. a ne presto po prirodi svoje upotrebne vrednosti. V . 1. C ours d ’Econom ie P o litiqu e. 3 6 7 ). c. shvata kao stvarno prirodno svojstvo samih tih stvari.”] (C herhu liez."'] (207. oni u odnosu na sam rad razliku ju kao m a terija l za rad i sredstva za rad . vretena. a u antičkom procesu proizvodnje taj rad­ nik je rob. 1 8 4 1 . ali . C ours d'E conom ie P o litiq u e. zato što ih najamni radnik dan-danas troši u procesu rada. ali da su u odnosu na p ro iz v o d na isti način p ro iz vo d n a sredstva. ukratko. . kao što su vreteno i pamuk. „Le c a p ita l est cette p ortion de la richesse p ro d u ite qui est destinće k la reproduction.] O n ne u viđa da se. Rossi se muči s „teškoćom ” da li se i siro v in a može računati u k a p ita l. comme m atičre prem ičre.” ] (p. I. R iche ou P au vre. b. Najhitniji činilac procesa rada jeste sam radnik. kapital i rad. pamuk. Storch . Principles o f P o litic a l E conom y. 1 8 3 6 — 37. I. materijal za rad i sredstva za rad.” [K a p ita l je onaj deo proizved enog b ogatstva koji je određen za reproduk ciju. ta stolica je zbog toga stvar koja služi za sedenje.. M ože se p ra v iti ra z lik a izm eđu „c a p ita l-m a tič re ” [k a p ita l-m a te rija ] i „cap ital-in stru m en t” [k a p ita l-in stru m en t].” [ „ K a p i t a l .

Rad je večni prirodni uslov ljudske egzistencije. (Dalje ćemo u tekstu videti da ta iluzija ekonomista. Ako im stoga prikačim ime kapital u uverenju da „semper aliquid haeret” [uvek se nešto i prilepi]. i to zato što se i kapital. od kojih su jedan deo već proizvodi ranijeg rada. koji s nožem što ga je ukrao od Rusa seče trsku i od nje sebi plete čamac. Bastiata. | | nego čak i kod pravih stručnih pisaca. te je stoga daljim izlaganjem ispravljaju. koja kod klasičnih ekonomista traje samo dode dok oni kapitalistički proces proizvodnje posmatraju isključivo s tačke gledišta pro­ cesa rada. Proces rada nije ništa drugo do sam rad. koji prisvajanje procesa rada pomoću kapitala mešaju sa samim procesom rada te stoga predmetne elemente procesa rada jednostavno pretvaraju u ka­ pital. Sredstva za rad i materijal za rad. između ostalog. onda sam dokazao da je postojanje kapitala večiti prirodan zakon ljudske proizvodnje i da je Kirgiz. da­ kle. ili u spisima za malu decu 469c jedne mother Martineau [majke Martino]. posmatran u trenutku svoje stvaralačke delatnosti.rada mešajući ih sa specifičnim društvenim karakterima koje ti elementi imaju na određenom istorijskom stupnju razvoja. koje nalazimo izbućkano sa samodopadljivom važnošću ne samo od jednog F. Ali odmah se pokazuje da je ovo veoma zgodan metod za to da bi se dokazala večnost kapitalističkog načina proizvodnje ili da bi se dokazalo da je kapital neprolazni prirodni elemenat ljudske proizvodnje uopšte. dokaže večita prirodna nužnost kapitala. igraju svoju ulogu u svakom procesu rada uvek i u svim okolnostima. sama njegova nužnost za određeni istorijski stupanj razvoja društvenog procesa proizvodnje. negira se. proističe iz prirode samog kapitalističkog procesa proizvodnje. ili u ekonomskom traktatiću Society for the advancement of useful knowledge [Dru­ štva za napredak korisnog znanja]. nezavisno od svih određenih društvenih oblika. jer na tvrdnju da kapital nije 26 . pretvara u pred­ metne elemente procesa rada — i kako ta iluzija. Umesto da se tako. upravo isto tako ka­ pitalista kao gospodin fon Rotšild. Stoga su opšti momenti procesa rada ne­ zavisni od svakog određenog društvenog razvoja. Isto tako bih mogao dokazati da su se Grci i Rimljani pričešćivali zato što su pili vino i jeli hleb i da se Turci svakodnevno škrope katoličkom svetom vodom zato što se svakodnevno peru. To je takvo impertinent [drsko] plitko trabunjanje. kako se nameravalo. a na drugoj strani dodajemo jedan elemenat koji pripada procesu rada kao nekom večnom procesu između čoveka i prirode uopšte. štaviše obrat­ no.

pokazuje se još jače kada nam gospodin F. da je k a p ita l stoga isto to lik o potreban p ro iz v o d n ji kao sam rad . i niti jedno niti drugo nemaju po sebi i za sebe ništa s određenjem da budu kapital. ili. M oney and M orals etc. na prim er. priča da je sirovina kapital i da njezinom preradom on postaje proizvod. ekonom ski doprinosi ovih b rb ljiv ih genija.” (59. a ne ka p ita lista. iz a z v a o je nekoliko godina posle svog izlaska jedan anonim ni p rotivspis (antispis) L ord B rougham a koji ie isto tako površan kao što su to. Vejlend npr. and the va lu e created. Nesposobnost da se proces rada shvati samostalno a ipak istovremeno kao jedna strana kapitalističkog procesa proizvodnje. w e obtain fo r the purpose o f combining it w ith o u r ow n (!) ind ustry. ali o v a uzajam na z avisn ost između k a p ita la i rad a nema n ik a k ve veze s re la tivn im položajem k apitaliste i ra d n ik a . ali nisu kapitalisti. . s pravom se odgovara da nam je. 00 „The m aterial w hich . inače.13 0 Gospodin Prudon je ovo iskoristio sa svo129 „K a že nam se da rad ni jedan k orak ne m ože da učini bez k a p itala.” [ „ K a p ita l je neka v rsta mistične reci. sirovina i proizvod jesu određenja koja pripadaju nekoj stvari s obzirom na proces rada. L ab our defend ed against the claims o f C a p ita l etc. niti bi nacija bila osirom ašena Čak ni za vredn ost jednoga F arthinga. Oboje.) „C a p ita l is a sort o f cabalistic w o rd like church o r state. Po tome je koža proizvod štavioca. sirovina i proizvod. i kad bi svak i k a p ita lista i svak i bogati čovek u V e likoi B ritan iji iznenada um ro. N jegov citirani spis. Z a posao pro iz v o đ a č a bitan je ka p ita l. K a p ita l nije ništa drugo nego nepotrošena p ro iz v o d n ja i ukupan ka p ita l koji u ovom trenutku postoji. 185 2 ). L abour's w rongs and Labour's rem edy etc. B ra y . F. is called c a p ita l. o v a istina mu sv ak od n evn o izlazi pred o č i. T v o ra c ovog anonim nog spisa je Th. 27 . i tu postoji isto ta k o v e lik a ra z lik a između ovoga dvoga kao između brodskog tereta i teretnice.. R adnik sve o v o z n a . potreban kapital. čiji se značaj još i danas priznaje (vid i. predstavljaju kapital čim je kapitalista pri­ svojio proces rada.” ] (17 . and. dakle. John L alo r. L ondon. jedan od n a jznačajnijih m odernih engleskih ekonom ista. premda oboje. . and form ing it into a product.. ili bilo kojoj drugoj od tih opštih izra za koje su pronašli oni koji v a ra ju ostali deo čovečan stva da bi sakrili ruku k oja ih čerup a. a kapital obućara. J . postoji nezavisno od neke posebne ind ividue ili neke posebne klase i na koji način nije identičan s n jim a. L ondon. ni jedan jedini deo bogatstva ili k a p itala ne bi sa njim iščezao.ništa drugo do materijal za rad i sredstvo za rad ili da su pred­ metni elementi procesa rada po prirodi kapital. Hodgskin. Leeds 1839. ona čak dokazuje da drugi m ora da iz d rž a v a p rvo g. a fte r the lab ou r has been exerted. o r a n y oth er o f those general term s w hich are invented b y those w h o fleece the rest o f m ankind to conceal the hand th a t shears them . 182 5 ). da kapital nije ništa drugo nego /we12 9 koje je izmišljeno za obmanu masa. da je lo p a ta za č oveka k oji kopa isto to lik o v a ž n a kao njegov rad. slično c rk v i ili d rža v i.

Isti a rtik l može biti p ro iz vo d za jednoga a k a p ita l za drugog. kako ona dolazi iz klaonice. c. and c ap ital to another. da se proizvodi ponekad prerađuju kao sirovina i. koja pre svog ostvarenja mora da izdrži teško iskušenje debate između kupca i prodavca. neke gotove robe. „Isti kapital postoji čas u obliku sume novca. W a y land. Radom štavioca postaje taj kapital opet proizvod. da bude kupljen ili prodan. Thus. Te stvari zapravo nisu kapital. on se zove p roizvod . kako se proizvod pretvara u kapital. .) 28 . a kapital obućara. da bi postao kapital. sirovinu. Proudhon . P aris 1 8 5 0 . p. 1. the same article m ay be product to one. pada mu onda opet na pamet da je proces proizvodnje ipak i proces oplođivanja vrednosti i da spomenute stvari s obzirom na proces oplođivanja vrednosti dolaze u obzir samo kao vrednost. p ri tom c itira ti: G ra tu it du C rSdit.. „Posredstvom čega se pojam pro• izvod iznenada pretvorio u pojam kapital. dobijam o rad i njegovog kom binovanja s nasom sopstvenom (!) industrijom . K o ž a je p roizvod kožara. imaju neku vrednost. Fr. Isti „filozof” primećuje: „La difference pour la socićtć. 25. dok kapitalistički proces proizvodnje posmatra samo sa gledišta procesa rada. da je o njegovoj ceni moralo da se debatira i da ju se fiksira nekom vrstom legalne konvencije. I tu kožu kupi štavilac? On smesta tu kožu ili njenu vrednost unosi u svoje eksploatacione fondove. Ako ekonomista. drugo." [„M a terija l k o ji. on preit is called a product.. Ta razlika je individuama sasvim subjektivna”]. čas u obliku neke sirovine. Ova koža. and the capital o f the shoemaker. radi njegovog obliko­ v a n ja u p ro iz vo d . To znači da je proizvod. instrumenat itd. i pošto je rad obavljen i vrednost stvorena. 180 .” ] (F. jeste proizvod klaoničara [mesara]. ali odgovor zaslu­ žuje pitanje.” Gospodin Prudon se odlikuje aparatom lažne metafizike i njime najobičnije elementarne predstave unosi u svoje „eksploa­ tacione fondove” najpre kao kapital i zatim ga prodaje publici kao visokoparni „proizvod”. Discussion entre M. da su proizvodi istovremeno robe. gospodin Prudon nam priča samo dve prilično poznate činjenice. entre capital et produit n’existe pas. Leather is the product o f the currier. tj. p. označava kapital kao puku stvar. U stvari. B astiat et M .jom uobičajenom „dubinom”. zove se k a p ita l. Posredstvom ideje vrednosti. 179 . Cette difference est toute subjective aux individus” [„Za društvo ne postoji razlika između kapitala i proizvoda. 182. jeste po sebi i za sebe besmisleno. . morao da prođe autentično ocenjivanje vrednosti.) (Slede sada gore navedena govna iz Prudona. nekog instru­ menta. Pitanje. jednom.

On P o litica l Econom y etc. p. by Jo h n C azcn ove. p. B. sad kao „komercijalna i d e j a 13 3 Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje nije niti puki proizvod (upotrebna vrednost) niti puka roba..biva u vrednosti koju one imaju”. 10. 183 2 . Prvi proces pripada sferi prometa roba i stoga se zbiva na tržištu roba. O naj deo im ovine jedne zem lje koji se čuva ili upo­ tre b lja v a s izgledom na p ro fit u p ro iz v o d n ji i raspodeli b og atstva. C halm ers. London. p. kapital se označava kao bogatstvo koje se upotrebljava u proizvodnji da bi se stvorio „profit”. p.131 Ukoliko se ta vrednost 469d „održava. 273. T hat portion o f the stock o f a c o u n try w hich is kept o r em ployed w ith a v ie w to p ro fit in the production and distribution o f w e a lth . objašnjenje koje se odnosi samo na p o ja ­ vu ka p ita la u procesu prom eta. što je upravo označeno kao stvar. otjelovljuju više rada nego što je za njihovu proizvodnju predujmljeno u obliku novca ili roba.. K a d a C a re y ka ž e : „ C a p i­ t a l . R. P rinciples o f P o litic a l Econom y. N ouv. .13 2 označava se ono.” ] (Sism ondi. To je kupovina i prodaja radne snage. P h iladelphia. Čim se ekonomista ovoga seti.) 134 „C a p ita l. . umnožava. svi a rtik li koji im aju razm ensku vre d n o st” ] ( H .. ka­ pitaliste)”.. C a re y . 4 2 9 . 2 -n d edition. a proces oplođivanja vrednosti ili proizvodnja viška vrednosti kao svrha. U prvom procesu stoje kapitalista i radnik jedan prema drugom samo kao vlasnik novca i vlasnik roba a njihova je transakcija. t. 2 9 4 ).13 4 Videli smo da se pretvaranje novca u kapital raspada u dva samostalna procesa koji pripadaju sasvim različitim sferama i egzistiraju odvojeno. S a y . Etudes etc. t. II. više ne propada.Le capital est une idee com m erciale. kao i transakcija između svih kupaca i 131 J . proizvod koji ima razmensku vrednost. c. U kapitalističkom procesu proizvodnje pokazuje se pro­ ces rada samo kao sredstvo. ostaje [ona] slično nekom metafizičkom i nesupstancijalnom kvalitetu uvek u posedu istog proizvođača (tj.) 29 . Drugi proces je potrošnja kupljene radne snage ili sam proces proizvodnje. p. Princ. 1 8 3 7 .) „ K a p ita l deo za proizvod n ju is generally fo r the purpose o f obtaining p ro fit em ployed w ealth [„uopšte u cilju dobijanja p ro fita upotrebljeno b ogatstvo” ]. . „{75. | | koja ju je stvorila...” ] (T. London. tj. Th. I. t. N ew edition etc. D efin itions in P o litic a l E conom y. etc. C. . tj. II. 133 . all articles possessing exchangeable v a lu e ” [ „ K a p it a l. odvaja od robe. Sism ondi. Proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje su robe koje imaju više razmenske vrednosti.” [„ K a p ita l je jedna ko­ m ercijalna ideja. 99.” [„ K a p ita l. 1. M althus. njegov specifični proizvod jeste višak vrednosti. 18S 3. onda to po n o vo spada u objašnjenje k a p ita la koje smo pom enuli još u I g la v i: „ C a p ita l — is com m odities” [„ k a p ita l su robe” ]. P a rt I. N ote.

ako 30 . dakle sve kupce radne snage na jednoj strani. kupuje ova sredstva za pro­ izvodnju. međutim. Videli smo da kapitalista mora da pretvori svoj novac ne samo u radnu snagu nego i u predmetne faktore procesa rada. Dakle. na drugoj strani. pokazuje nam kapitalistu i radnika samo kao kupca i prodavca robe. a drugi izvodi prvi. apsolutno ništa ne menja činjenicu da su kapitalisti br. stvarne i lične. Prvi uvodi drugi. dovoljno je izolovati prvi proces i zadržati se na njegovom formalnom karakteru. To što je kapitalista br. sredstva za proizvodnju. jer. razmena ekvivalenata. dalde. sredstva za [469e] proizvodnju i | | sredstva za život. onda je radnik upravo primoran da umesto neke robe prodaje sopstvenu snagu kao robu. Ova jednostavna veština nije nikakva ča­ rolija. II. I vlasnik novca i od kapitaliste br. stoje nasuprot kao tuđa svojina sva sredstva za proizvodnju. čovek može da živi samo ukoliko on proizvodi svoja sredstva za život a on može da proizvodi sredstva za život samo ako poseduje sredstva za proizvodnju. Posmatramo li. Ali. pošto je kapitalista kupovinom prisvojio sve faktore procesa proizvodnje. koji na obostranu korist i po slobodnom ugovoru razmenjuju novac i robu. I. pre no što je taj proces počeo. Prvi proces. sve radnike na drugoj. III. ukupni kapi­ tal na jednoj strani. kupovina i prodaja radne snage.prodavača. oni se uzajamno uslovljavaju. jer mu. premda oba procesa postoje samostalno jedan uz drugi. ali je čitava zaliha mudrosti vulgarne ekonomije. II i III zajedno isključivi vlasnici novca. dok radnik novcem što ga je primio od kapitaliste br. Ono po čemu se radnik razlikuje od ostalih prodavača roba jeste samo specifična priroda. sredstava za proiz­ vodnju i sredstava za život. ne menja ništa u tome da kupac predstavlja novac a prodavač robu. U drugom procesu pojavljuje se radnik pro tempore [za sada] kao živi sastavni deo kapitala samog a kategorija razmene ovde je sasvim isključena. svi predmetni uslovi rada isto tako kao i sva sredstva za život. svekoliko pred­ metno bogatstvo stoji nasuprot radniku kao svojina vlasnika roba. Ali. specifična upotrebna vrednost robe koju on prodaje. posebna upotrebna vrednost roba ne menja apso­ lutno ništa ekonomsku određenost oblika transakcije. koji poseduje sredstva za proizvodnju. Pretpostavljeno je da on radi kao nevlasnik i da mu uslovi njegovog rada stoje nasuprot kao tuđa svojina. da bi se dokazalo da odnos između kapitaliste i radnika nije apsolutno ništa drugo nego odnos između vlasnika roba. a sve prodavce radne snage. novac. I kupuje sredstva za život [životne namirnice] od kapitaliste br.

čovek koji je lišen sredstava za život ne može da stvori nikakva sredstva za proizvodnju. Unapred je. personificirane u njihovim vlasnicima. nije ni njihova priroda da služe kao novac. stvarni uslovi koji su potrebni za ostvarenje rada otuđeni od samog radnika. ali ta njegova privatna potrošnja. nego sredstva za život kupuju radnika da bi ga pripojila sredstvima za proizvodnju. nabraja „hranu i odelo” kao stvari koje daju „effect to labour” [efekat rada] i stoga kao 469f „kapital” služe u procesu rada. bar de jure. radna snaga je već prodata.poseduje predmetne uslove rada. U tom smislu Kikardo npr. Sredstva za život su poseban materijalni oblik egzistencije u kome kapital staje nasuprot radniku pre nego što ih radnik prisvoji prodajom svoje radne snage. kao što je to ukupna privatna po­ trošnja robova koji rade. da su. ni njihova priroda da služe kao roba. suprotstavljaju radnoj snazi koja je lišena sveg predmetnog bogatstva. kao što i. | | ma kako se to stvarno dešavalo. Moguće je da kapital u kapitalističkoj proizvodnji zaista apsorbuje čitavo raspoloživo vreme radnika. ni materijalna upotrebna vrednost tih roba da služe kao sredstva za život i sredstva za proizvodnju. nadareni sopstvenom voljom i sopstvenom dušom. sredstva za život prešla su. čak se pokazuju kao fetiši. Ali. sredstva za život. sena u konja. da se. ulja u točku. ta sredstva za proizvod­ nju i sredstva za život kao samostalne moći. jesu 31 . to što novcu i robi čak u prvom procesu. trošenje sredstava za život uistinu pokaže kao puki događaj procesa rada. jasno da je radnik koji je lišen sredstava za proizvodnju lišen također sred­ stava za život. pre nego što su se stvarno pretvorili u kapital. Dakle. dakle. u fond potrošnje radnika. Ne kupuje radnik sredstva za život i sredstva za proizvodnju. (vidi gore belešku 127) pored sirovina. čim ih slobodni radnik troši. U stvari. kao što je trošenje uglja u parnoj mašini. nego Činjenica da se taj novac i ta roba. Kupac radne snage je samo personifikacija opredmećenog rada koji jedan deo sebe samog daje radniku u obliku sredstava za život da bi svom drugom delu pripojio živu radnu snagu i tim se pripajanjem pot­ puno održao i premašio svoju prvobitnu masu. od početka utiskuje karakter kapitala. dakle. Ali. oruđa itd. obrnuto. čim proces proizvodnje počne. da robe figuriraju kao kupci osoba. radnik mora da održava svoju radnu snagu sredstvima za život. dakle. koja je istovremeno reprodukcija njegove radne snage. Ta sredstva za proiz­ vodnju nisu elemenat procesa rada koji pored dejstvujuće radne snage sam ne pretpostavlja ništa drugo sem materijal za rad i sredstva za rad. dakle. pada van pro­ cesa proizvodnje robe.

čim ih on počne trošiti. ako ga posmatramo kao celinu a ne samo u trenutku neposredne proizvodnje roba. Bez salariata [najamnog rada]. S tih 100 talira radnici kupuju sredstva za život. Stvari [Sachen] koje su predmetni [gegenstandliche] uslovi rada. čime je uslovljeno pretvaranje jednog dela kapitala u promenljivi kapital. u stvari materijalno stanje promenljivog kapitala. kupovina i prodaja radne snage. bilo od istog kapitaliste. nema proizvodnje viška vrednosti. K a k o on. Oni su. Iako je. onda tih 100 talira čine njegov promenljivi kapital. stv a r nepravilno shvata. on je apso­ lutna osnova kapitalističkog procesa proizvodnje i momenat sa­ mog tog procesa proizvodnje. 32 . a bez proizvodnje viška vrednosti nema kapitalističke proizvodnje. postaju kapital samo nasuprot najamnom radu. i stvari koje su predmetni uslovi za održanje samog radnika. Ako kapitalista od 500 talira 400 pretvori u sredstva za proizvodnju a 100 uloži u kupovinu radne snage. dakle. nego u obliku živoga rada što ga je kapital sebi prisvojio kupovinom radne snage. premda čine mate­ rijalni oblik egzistencije promenljivog kapitala koji se pojavljuje na tržištu. da bi živeo. i u kakvu zabludu dospeva. bilo od dru­ gih.robe koje je on kupio. Predmetno bo­ gatstvo pretvara se u kapital samo zato što radnik. dakle sredstva za proizvodnju. proces koji je odvojen od neposrednog pro­ cesa proizvodnje i koji je samostalan i prethodi mu. Kapital nije stvar [Ding]. ili od­ ređeni društveni odnosi pokazuju se kao društvena prirodna svoj­ stva stvari [Dingen]. videće se u jednom kasnijem poglavlju . nisu nijedan od materijalnih elemenata u kojima se kapital po­ javljuje u neposrednom procesu proizvodnje. dakle nema niti kapiTo je ono p ra vo Sto leži u osnovi Rossijeve polem ike p ro tiv na­ b rajan ja životnih sredstava kao sastavnih delova proizvodnog kapitala. dakle. ona su prestala biti kapital. U neposrednom procesu proizvodnje promenljivi kapital više ne postoji: niti u obliku novca niti u obliku robe. Suma vrednosti. Tih 100 talira samo su novčani oblik tih sredstava za život. koja je predujmljena u novcu ili robama. pretvara se uopšte u kapital samo tim preobražajem promenlji­ vog kapitala u rad. čira ona pređu u njegove ruke. Ona. dakle. međutim. prodaje svoju radnu snagu. kao što ni novac nije stvar. kao i u novcu. čim se dakle individue odnose jedna prema drugoj kao slobodne lič­ nosti. i to više. unutar sfere prometa kao kupac radne snage. U kapitalu. pokazuju se određeni društveni pro­ izvodni odnosi osoba kao odnosi stvari prema osobama. dakle sredstva za život.

dekretom uklonio velike krize iz Engleske.13 6 Pređemo li sad od prvog procesa.shvaćen — dostojno istog slatkorečivog ignoranta. otk rio . a 1 8 6 1 . Najamni rad ili salariat jeste. ukratko. c’est la disparition des grandes crises industrielles en A n g leterre” [„ono što je odlučujuće i sigurnije.que ce n’est pas la form e de la rem uneration qui crće pou r lui (l’ou vrier) cette dćpenđance” [„ d a nije oblik nag ra đ iva n ja koji s tv a ra za njega (radnika) ovu zavisn ost” ]. da bi rad bio najamni rad. što se može pročitati iz z v a ničnih iz veštaja engleskih trgovinskih kom ora. kupovine i prodaje radne snage. kao vrednost — opredmećeni rad — koja se prema živom radu odnosi kao prema pukom sred­ stvu svog sopstvenog održanja i povećanja. B astiat razum e o suštini kapitalističke p roizvod n je kada objašnjava sa laria t [n ajam n in u ] kao fo r­ m alnost izvan kapitalističke p roizvod n je i koja je nevažna. Ako se. B astiat 1 8 5 1 . potencirana vred­ nost. koji pretpostavlja osamostaljenje sredstava za proizvodnju i sredstava za život prema stvarnom radniku. (378. je. nužan uslov za stvaranje kapitala i stalno potrebna pretpostavka za kapitalističku proizvodnju. Najamni rad je. 3 Šesta glava Kapitala 33 . iako prvi proces.. Novac ne može postati kapital a da se ne razmeni za radnu snagu kao robu koju sam radnik pro­ daje. dakle. kao takav ne ulazi u neposredni proces proizvodnje. nužan društveni oblik koji moraju da poprime predmetni uslovi rada. koja kao kupci IJ‘ O datle se može za klju čiti šta jedan F. u kojima on postoji. ulazi on. koji ie u istom spisu. 185 1.) Iako je F. razmena novca za radnu snagu ili prodaja radne snage. kao kapital. Paris.) To je jedno otkriće — uz to još pla g ija t uzet iz dela p ra vih ekono­ mista koji je rđavo.tala niti kapitaliste! Kapital i najamni rad (tako nazivamo rad radnika koji prodaje sopstvenu radnu snagu) označuju samo dva faktora istog odnosa. kao vrednost koja postoji za sebe i po sebi. moraju ti predmetni uslovi stajati nasuprot radu kao tuđe. kapital prema svojoj materijalnoj strani ili prema upotrebnim vrednostima. rad se može pokazati kao najamni rad čim mu sopstveni predmetni uslovi stupe nasuprot kao samo­ stalne moći. S druge strane. dakle. samostalne moći. u proizvod­ nju celoga odnosa.. to je nestanak v e li­ kih industrijskih k riza u E ngleskoj” ]. izbegla jednu ind ustrij­ sku krizu dotle neslućenog obim a samo usled izbijan ja am eričkog gra­ đanskog rata.ce qui est plus dćoisif et plus infaillible encore. Stoga. dakle. naprotiv. nužan društveni oblik rada za kapitali­ stičku proizvodnju. tuđa svojina. baš kao što je kapital. i o tk riv a . H arm onies Economiques. može sastojati samo od predmetnih uslova samog rada. dakle 1 8 5 1 . opet jedna v e lik a kriza. (396. dakle personifici­ rana sredstva za proizvodnju i sredstva za život. z a h v a tila je Englesku već 185 7 .

zaključuju ugovor s radnicima kao prodavcima, pređemo li s tog procesa, koji se događa u sferi prometa, na robnom tržištu, na sam neposredni proces proizvodnje, to je on, pre svega, proces rada. U procesu rada stupa radnik kao radnik u normalan delatan odnos, koji je određen prirodom i svrhom samoga rada, prema sredstvima za proizvodnju. On ih prisvaja i postupa s nji­ ma kao s pukim sredstvom i materijalom svog rada. Samo469g stalna, | | čvrsta i samovoljna egzistencija tili sredstava za proiz­ vodnju, njihovo odvajanje od rada, sada se zaista ukida. Stvarni uslovi rada pokazuju se u svom normalnom jedinstvu s radom kao puka materija i organi njegovog stvaralačkog delovanja. Sirovu kožu, koju radnik štavi, obrađuje on kao puki predmet svoje proizvodne delatnosti, a ne kao kapital. On ne štavi kožu kapitalisti.13 7 Ukoliko je proces proizvodnje samo proces rada, troši radnik u tom procesu sredstva za proizvodnju kao puka životna sredstva rada. Ali, ukoliko je proces proizvodnje istovre­ meno proces oplođivanja vrednosti, troši kapitalista u njemu radnu snagu radnika ili prisvaja živi rad kao životnu krv kapitala. Sirovina, uopšte predmet rada, služi samo tome da usisa tuđi rad a oruđe za rad služi samo kao konduktor, provodnik za taj proces usisavanja. Time što je živa radna snaga pripojena stvar­ nim sastavnim delovima kapitala, postaje on oživljena neman i počinje da deluje „kao da je đavo ušao u nj”. Budući da rad stvara vrednost samo u određenom korisnom obliku i budući da svaka naročito korisna vrsta rada iziskuje materijal i sredstva specifične upotrebne vrednosti — vreteno i pamuk npr. za pre­ denje, nakovanj, čekić i željezo za kovački rad itd., rad može da bude usisan samo ako kapital poprimi oblik specifičnih sredstava za proizvodnju, koja iziskuje određeni proces rada; i samo u tom obliku može se živi rad usisati. Ovde, dakle, vidimo zašto kapitalisti, radniku i po\it-ekonomisti, koji proces rada može da zamisli samo kao proces što ga je prisvojio kapital, materijalni elementi procesa rada zbog njihovih materijalnih svojstava važe kao kapital. Također, vidimo zašto polit-ekonomista ne može materijalnu egzistenciju tih elemenata kao pukih faktora procesa rada da odvoji od s njima pomešanog društvenog svojstva koje od njih pravi kapital. On to ne može zato što stvarno isti taj
117 „V idim o dalje iz razm atranja samog ekonomiste kako kapital, rezu ltat rad a, u procesu proizvodnje postaje opet supstrat, m aterijal rad a, kako, dakle, za trenutak postavljeno odvajanje kapitala od rada opet nalazi izraza u jedinstvu jednog i drugog .” (F. Engels, Deutsch-franzdsische Jah rbiich er usw., p. 99.)

34

identični proces rada, kojemu sredstva za proizvodnju svojim materijalnim svojstvima služe kao puka životna sredstva rada, pretvara ista ta sredstva za proizvodnju u puko sredstvo usisava­ nja rada. U procesu rada, posmatranom za sebe, radnik upotreb­ ljava sredstva za proizvodnju. U procesu rada koji je ujedno kapitalistički proces proizvodnje sredstva za proizvodnju upo­ trebljavaju radnika tako da se rad pokazuje samo kao sredstvo pomoću kojega neka određena veličina vrednosti, dakle neka određena masa opredmećenog rada usisava živi rad da bi se održala i povećala. Proces rada pokazuje se tako kao proces samooplođivanja vrednosti opredmećenog rada pomoću živoga rada.'3 8 Kapital upotrebljava radnika a ne radnik kapital, i samo stvari koje upotrebljavaju radnika, koje stoga u kapitalistima poseduju samostalnost, sopstvenu svest i sopstvenu volju, jesu kapital.™ Ukoliko je proces rada samo puko sredstvo i realan oblik procesa oplođivanja vrednosti, ako je on, dakle, proces koji se sastoji u tome da osim rada, koji je bio opredmećen u najam­ nini, opredmeti u robama visak neplaćenog rada, visak vrednosti, dakle da proizvodi visak vrednosti, onda je polazišna tačka či­ tavog tog procesa razmena opredmećenog rada sa živim radom, razmena manje opredmećenog rada za više živoga rada. U samom
111 „L abour is the agency b y w hich c a p ita l is made p rod u ctive o f . . . p r o fit.” [„ R a d je sredstvo kojim k a p ita l p r o iz v o d i. . . p r o fit.” ] (J o h n W ade, 1. c., p . 161.) „U građanskom društvu je ž iv i rad samo sredstvo da se poveća akum uliran i ra d .” (p. 12, M anifest d er Komm unistischen Partei, 1848.) 119 O dređeni ekonom ski k a ra k te r ž iv o tn ih sredstava da sebi kupe radnike ili p ro iz vo d n ih sredstava, kože, kalup a itd. da prim ene obućarske šegrte, o v o izokretanje [odnosa] između s tv a ri i lica, dakle ka p ita lis­ tički k a rakter, srastao je s m aterijalnim karakterom p ro iz v o d n ih elem e­ nata tako nerazd vojn o u kapitalističkoj p ro iz v o d n ji, a stoga i u fa n ­ ta ziji polit, ekonom ista, da R ik a rd o, na prim er, dok sm atra potrebnim da m aterijalne elemente ka p ita la bliže karakteriše, kao samo od sebe razum ljivo, bez daljeg razm išljanja ili d aljih prim edbi u p o tre b lja v a eko­ nomski p ra ve izraze, kao što su „ C a p ita l, or the means o f em ploying labour” [„ K a p ita l <ili sredstva za zapošljavan je ra d n ik a ” ], (dakle ne „means em ployed by la b o u r”) [„sred stva koja z a p o šlja va ra d ” ] nego „means o f em ploying labour” [„nego sredstva koja z a p ošlja vaju ra d ” ] (1. c., p. 92), „q u an tity o f labour em ployed b y a ca p ita l” [„k oličin a rad a koju prim enjuje k a p ita l” ] (p. 4 1 9 ib.), „fon d koji postoji da ih zapo­ sli (radnike)”, (p. 252 itd.). T ako se i u današnjem nemačkom jeziku k apitalist, personifikacija stv a ri koje uzim aju rad, n a z iva poslodavcem , a stva rn i radnik onaj koji p rih va ta posao. ,,U građanskom društvu je k apital sam ostalan i ličan, dok je delatn a ind ividua nesam ostalna i bez­ lična.” ( M anifest der Komm unistischen P artei, 1 . c.)

35

procesu razmene razmenjuje se neka količina rada koji je opred­ mećen u novcu kao robi za isto toliku količinu rada što je 469h opredmećen u živoj radnoj snazi. | | Razmenjuju se ekvivalenti koji odgovaraju zakonu vrednosti robne razmene, jednake koli­ čine opredmećenog rada, iako je jedna količina opredmećena u stvari a druga u živoj osobi. Ali ova razmena uvodi samo proces proizvodnje, posredstvom kojega se, u stvari, razmeni više rada u živom obliku nego što ga je utrošeno u opredmećenom obliku. Stoga je velika zasluga klasične ekonomije što je ceo proces proizvodnje kao takav prikazala kao proces između opredmećenog rada i živoga rada, i što je stoga kapital prikazala, u suprotnosti prema živom radu, samo kao opredmećeni rad, tj. kao vrednost koja samu sebe oplođuje pomoću živoga rada. Njen nedostatak sastoji se ovde samo u tome što je ona, prvo, bila nesposobna da pokaže kako ta razmena više živoga rada za manje opredme­ ćenog rada odgovara zakonu robne razmene, određenju vrednosti roba radnim vremenom, i što je stoga, drugo, razmenu određene količine opredmećenog rada za radnu snagu u procesu prometa neposredno strpala u istu hrpu sa usisavanjem živoga rada, koje se dešava u procesu proizvodnje, pomoću opredmećenoga rada, koji postoji u obliku sredstava za proizvodnju. Proces razmene između promenljivog kapitala i radne snage brka se u klasičnoj ekonomiji sa procesom usisavanja živoga rada pomoću konstant­ nog kapitala. I ovaj nedostatak proističe iz njene „kapitalističke” ograničenosti, jer za samog kapitalista, koji rad plaća tek nakon što se on oplodio, izgleda razmena neke male količine opredme­ ćenog rada za neku veliku količinu živoga rada kao jedan jedini neposredovani proces. Kada dakle suvremeni ekonomista kapital kao opredmećeni rad suprotstavlja živome radu, onda on pod opredmećenim radom ne razumeva proizvode rada ako oni imaju neku upotrebnu vrednost i ako su otelovljenje određenih koris­ nih radova, nego ako su oni materijalizacija određene količine opštedruštvenog rada, dakle vrednost, novac, koji sam sebe op­ lođuje procesom prisvajanja tuđeg živog rada. To prisvajanje posredovano je razmenom između promenljivog kapitala i radne snage, razmenom koja se dešava na robnom tržištu, ali se izvr­ šava tek u stvarnom procesu proizvodnje.14 0
,< 0 Neposredni rad i opredmećeni rad, sadržaj i minuli rad, živ i i nagom ilani rad itd. su otuda oblici u kojim a ekonom isti izražavaju odnos između kapitala i rada. „L abour and c a p ita l. . . the one im mediate labour, . . . the other hoarded lab ou r .” [„ R a d i k a p it a l. . . jedan tekući rad . . . drugi nagom i-

36

Podređivanje procesa rada kapitalu najpre ne menja ništa u stvarnom načinu proizvodnje i pokazuje se praktično samo u sledećem: radnik stupa pod komandu. . I. da bi njega (id est bogataša) trebalo ubediti. na prim er. svaki čas isporuči proizvod jednog časa rada. p. c. W a k e fie ld u svom e izdanju A . da bi trebalo udesici da svak i put kad bude razm en jivao gotov rad za rad koji će se o b a v iti poslednji ima veću vred n ost od p rvo g ..) G ospodin W . 2 3 1 . 75. p. il a fa llu con ven ir que toutes es fois qu’il echangerait du tra v a il fa it contre du tr a v a il a fa ire .) f 37 . but o f la b o u r ” [„nego u ra d u .) „Com m e tou t homme est forcć de consom m er a v a n t de produire. da Senior krsti kapital „apstinencijom ” . za šta on. .” ] (T orrens. prethodni ra d . th a t is accum ulated la b o u r. . 3 1 ] . De la Richesse com m erciale. London. Paris. p. kao . present la b o u r.” ( W . et ne peut ni v iv re ni tra v a ille r. .) „A ntecedent la b o u r (capital) . . ch. da za izradu proizvoda upotrebi samo prosečno potrebno radno vreme. naravno. budući da minimum kapitala mora biti dovoljno velik da radnika lan i ra d . samo s obzirom na svoj rad koji pripada kapitalu. t. R icardo. radnik pojavljuje na tržištu stalno kao prodavač a kapitalista stalno kao kupac. en retour de celles qu’il prom et de p roduire p a r son t r a v a i l .” [„S a d a šn ji rad . akum ulisani rad .) „The specific advances o f the capitalists do not consist o f cloth [„Sp e cifič n a pred u zim anja k ap italista ne sastoje se u m a teriji] (uopšte u upotrebnim v re d n o stima).” [„ K a k o je svak i čovek prim oran da troši pre nego što p ro iz vo d i. The M easure o f V alue etc. Sm ita. tj. tra ži kam ate. 183 6 . 1 8 2 1 p. . [p. N ote.” ] ( M althus. 1803. . vodstvo i vrhovni nadzor kapitaliste. >our l ’y (id est le riche) fa ire consentir. l ’o u v rie r p a u vre se tro u v e dans la dependance du riche... 1. Roscher. im m ediate la b ou r.) „A ccu m ulated la b o u r ( c a p i t a l) . I. 4 9 9 . . O vo je nevesto zato što je (!) vlasn ik ka p ita la ipak (!) vise (!) učinio od pukog (!) stv a ra n ja (!) i o d ržan ja istog (!). 1 8 2 3 .. u p ra vo uzd ržavan je od sopstvcnog u živan ja. G . le d ern ier au rait une v a le u r supćrieure au p rem ier. zavisi od j| prodaje svojih roba pojedinim stalnim kupcima. . utoliko je proces rada sam u celini kontinuiran i ne prekida se kao onda kad radnik. Sism ondi. 37. I.nagom ilani ra d ’. Elements o f P o litic a l E conom y. s’il n ’obtient de lui des denrćes et des m archadises existantes.” ] (£. L ondon.” ] (36. jadni rad nik se n alazi u z a ­ visnosti od bogatog i ne može ni žive ti ni ra d iti ako od njega ne dobije životne nam irnice i robu za održan je kao u z v ra t za onu koju obećava da će proizvesti svojim radom . koji čak i ne sluti šta kažu engleski ekono­ misti.. c. Ukoliko je ka­ pital-odnos odnos koji vlada nad proizvodnjom. London. kao nezavisni proizvođač 469i roba. tekući ra d .. 1. 18. Roscher. p ra v i sledeću i gram atički „vestu” profesorsku prim edbu: „ R ik a rd o va škola običava da podredi i k ap ital pod pojam rad a. dakle. Kapitalista pazi da on ne traci vreme i da npr.” ] (Jam es M ill. . t.” [„ R a d i k a p ita l. c. te se. 17.) „L ab our and C a p ita l." ] (1. a osim toga on se neblagovrem eno na to podseća.” [ „ A kum u lisan i rad (k a p ita l ) .

neprestano zapošljava i da može da dočeka prodaju roba.14 1 Naj­ zad, kapitalista prisiljava radnika da trajanje procesa rada pro­ duži što više može preko granica radnog vremena koje je po­ trebno za reprodukciju najamnine, pošto upravo taj višak rada kapitalisti daje višak vrednosti.lU
141 „ I f in the progress o f tim e a change takes place in their econo­ m ical position (w orkm en), i f they become the w orkm en o f a capitalist who advances their wages beforehand, tw o things take place. First they can n ow labour continuously; and, secondly, an agents is provided, whose offic e and whose interest it w ill be, to see th at they do labour continuously . . . H ere, then, is an increased continuity in the labour o f a ll this class o f persons. T hey lab ou r d a ily from m orning to night, and are not in ter­ rupted by w aiting fo r o r seeking the cu sto m e r. . . But the continuity of labour, thus made possible, is secured and im proved by the superintendence o f the capitalist. He has advanced their wages; he is to receive the p ro­ ducts o f their labour. It is his interest and his privilege to see that they do n o t labour in terru p ted ly o r d ila to rily .” [„U k o lik o sa odm icanjem v re ­ mena dođe do prom ene u njih ovom ekonom skom položaju (radnika), uko­ lik o postane rad nik kod kapitaliste koji unapred daje najam ninu, dešavaju se dve stv a ri. P rv o , oni sada mogu da rade kontinuirano; i drugo, pred­ viđen je jedan agent čiji je posao i čiji je interes da gleda da oni rade kontinuirano, ovde tada postoji povećani kontinuitet rad a svih tih klasa. O ni svak odnevno rade od ujutro do uveče i ne prekidaju čekajući ili tražeći m u šterije . . . a li kontinuitet rad a je omogućen, obezbeđen i po­ boljšan k a p italistovim supernadzorom . On je poboljšao njihove najam ­ n in e; on treba da prim i p roizvod e njih ovog rada. N jegov je interes i n jegova p riv ile g ija da v id i da oni ne rad e s prekidim a 'ili sporo.” ] (Jones, R ., 1. c., p. 37, sq. passim.) 141 ,,U n axiom e gćnćralem ent admis p a r les ćconomistes est que tout tra v a il doit laisser un cxcćdant. C ette proposition est pour moi d’une v ć ritć universelle e t absolue: c’est le corollaire de la loi de la p roportion nalitć (!), que l ’on peut regarder comme le sommaire de toute la science ćconom ique. Mais, j ’en demande pardon aux ćconomistes, le principe^ que tou t tr a v a il doit laisser un excedant n'a f a s de sens dans le u r theorie, et n’est susceptible d ’aucune dem onstration .” [„Jed an aksiom koji je opšte p rihvaćen kod ekonom ista je to da svaki rad treba da d l višak. Ta p ro ­ pozicija je za mene univerzaln a i apsolutna istina: to je posledica zakona srazm ere (!), koji se može posm atrati kao sinteza svih ekonomskih znanja. A li ja molim to da ekonom isti oproste, princip da svaki rad d o z vo lja va da se dobije višak nema smisla u n jih ovoj teoriji d nije potkrepljen ni­ k akvim dokazom .” ] (Proudhon, Philosopnie de la M isere.) J a sam u spisu Misere de la Philosophic, Reponse a la Philosophic de la Misere de M. Proudhon, Paris 1 84 7 , p. 7 6 — 9 1, pokazao da gospodin ^Prudon nema ni najm anje pojm a o tome šta je to ,,excćdant du tra v a il”, naime v isak p ro iz vo d a u čemu se višak rad a ili neplaćeni rad rad nika pred­ s tavlja. Pošto on u kapitalističkoj proizvodnji faktički nalazi^ da _svaki rad pruža ta k a v „v iša k ”, pokušava on sebi da objasni o vu činjenicu iz neke misteriozne prirodne osobine rad a i da se iz zabune izvuče kroz sesquepedalia verba kao što su „corollaire de la loi de la proportionnal'ite” [„posledica zakona 9razmere” ].

38

Kako vlasnika roba upotrebna vrednost robe zanima samo kao nosilac njene razmenske vrednosti, tako kapitalistu proces rada zanima samo kao nosilac i sredstvo procesa oplođivanja vrednosti. I unutar procesa proizvodnje — ako je on proces oplođivanja vrednosti — sredstva za proizvodnju nastavljaju da budu puka novčana sredstva, nevažna za poseban materijalni oblik, posebnu upotrebnu vrednost u kojoj je predstavljena ta razmenska vrednost, upravo tako kao što se u istom tom pro­ cesu sam rad ne uzima kao proizvodna delatnost određenog ko­ risnog karaktera, nego kao sups tanca koja stvara vrednost, kao društveni rad uopšte, koji se opredmećuje i u kojemu je jedino zanimljiv momenat — njegov kvantitet. Stoga svaka posebna sfera jeste za kapital samo posebna sfera u koju se ulaže novac da bi se od njega napravilo više novca, da bi se održala i da bi se povećala postojeća vrednost ili da bi se prisvojio višak rada. U svakoj posebnoj sferi proizvodnje proces rada različit je, pa su stoga različiti i faktori procesa rada. Ne mogu se sa vretenom, pamukom i pređom praviti čizme. Ali ulaganje kapitala u ovu ili onu sferu proizvodnje, mase, u kojoj se ukupan kapital dru­ štva deli na različite oblasti proizvodnje, najzad, odnos u kome se kapital seli iz jedne sfere proizvodnje u drugu, sve je to od­ ređeno izmeničnim odnosom u kome društvo treba proizvode tih posebnih oblasti proizvodnje, tj. upotrebne vrednosti roba što ih one stvaraju; jer, iako se plaća samo razmenska vrednost neke robe, ona se kupuje uvek samo radi njene upotrebne vrednosti. < Pošto je roba neposredni proizvod procesa proizvodnje, kapi­ talista može realizirati kapital koji postoji na kraju procesa u obliku robe, pa dakle i višak vrednosti što je sadržan u kapitalu, samo ako nađe kupce za svoje robe.> Ali kapital je po sebi i za sebe ravnodušan prema poseb­ nosti svake sfere proizvodnje, i samo se prema većoj ili manjoj teškoći u prodaji roba ove ili one sfere proizvodnje određuje u šta se on ulaže, kako se ulaže i koliko prelazi iz jedne sfere pro­ izvodnje u drugu ili koliko se menja njegova podela između raz­ ličitih sfera proizvodnje. U stvarnosti ta pokretljivost [Fliissigkeit] kapitala nailazi na frikcije, koje ovde dalje ne treba raz­ matrati. Ali, s jedne strane stvara on sebi, kako ćemo kasnije videti, sredstva da bi se te frikcije, ako proističu iz prirode sa­ mog procesa proizvodnje, prevladale, a s druge strane, sa razvo­ jem njemu svojstvenog načina proizvodnje odstranjuje on sve zakonite i vanekonomske zapreke svog slobodnog kretanja u raz­ ne sfere proizvodnje. Pre svega, ruši on sve zakonite ili tradicio39

nalne granice koje ga sprečavaju da po slobodnoj volji kupi ovu ili onu vrstu radne snage ili sebi po volji prisvoji ovu ili onu vrstu rada. Iako, nadalje, radna snaga u svakoj posebnoj sferi proizvodnje ima svoj poseban oblik, recimo, sposobnost za tka­ nje, pravljenje obuće, kovanje itd., pa stoga svaka posebna sfera proizvodnje iziskuje radnu snagu koja se razvila shodno toj sferi, tj. iziskuje posebnu radnu snagu, ipak ona ista pokretljivost kapitala pretpostavlja njegovu ravnodušnost prema posebnom 469k karakteru j| procesa rada koji je on sebi prisvojio, istu onu po­ kretljivost ili varijabilnost u radu, dakle u radnikovoj sposobnosti da upotrebi radnu snagu. Videćemo da kapitalistički način pro­ izvodnje sam stvara prepreke koje su suprotne njegovoj sopstvenoj tendenciji, ali on odstranjuje sve zakonite i vanekonomske prepreke toj varijabilnosti.14 3 Isto onako kako je za kapital, kao vrednost koja samu sebe oplođuje, nebitan posebni materijalni oblik u kome se on pojavljuje u procesu rada, svejedno dakle da li kao parna mašina, kao gomila đubreta ili kao svila, isto je tako radniku nebitna posebna sadržina njegovog rada. Njegov rad pripada kapitalu, taj rad je samo upotrebna vrednost robe koju je on prodao i on je i prodaje samo zato da bi prisvojio novac a s novcem i sredstva za život. Promena u vrsti rada zanima radnika samo zato što svaka posebna vrsta rada zahteva druga­ čije razvijenu radnu sposobnost. Ako ga njegova ravnodušnost prema posebnoj sadržini rada ne čini sposobnim da po komandi menja svoju radnu sposobnost, pokazuje on tu ravnodušnost time što one koji će ga zameniti, generaciju koja dorasta, već prema ponudi na tržištu baca iz jedne grane rada u drugu. Sto je raz­ vijenija kapitalistička proizvodnja u jednoj zemlji, utoliko je veći zahtev za varijabilnošću radne snage, utoliko je ravnodušniji rad­ nik prema posebnoj sadržini svoga rada i utoliko je intenzivnije kretanje kapitala iz jedne sfere proizvodnje u drugu. Klasična ekonomija pretpostavlja varijabilnost radne snage i pokretljivost kapitala kao aksiome, i to s pravom utoliko ukoliko je ovo ten­ dencija kapitalističkog načina proizvodnje koja se, usprkos svim zaprekama što ih on najvećim delom sam stvara, bezobzirno
,4J „E very man, if not restrained by law , w ould pass from one em ploym ent to another, as the various turns in trade should require.” [„ S v a k i čovek, ako to nije zakonom zabranjeno, preći će iz jednog za­ poslenja u drugo onako kako to različiti obrti u trgovini budu zahtev a li.” ] (4, C onsiderations concerning taking o ff the B ounty on C om exported etc., London, 1753.)

40

and w h a te v e r be the condition o f the soil. i nigde ne prolazi s istom nonšalancijom k roz različite poslovne grane. Na pravom robnom tržištu razlikuje se radnik od vlasnika roba kao prodav­ ca. kao što se u čistoj mehanici apstrahuju posebne frikcije. Međusobna razlika dvaju vlasnika roba kao kupca i prodavca samo je razlika koja neprestano iščezava. 47. Stoga iz Sjedinjenih D rž a v a potiče sva m ašinerija koja evropske .. ipak je ovaj odnos od početka specifično obojen osobitom sadržinom njihove trgovine. roba. utoliko više što je pretpostavka kapitalističkog načina proizvodnje da se istupanje obeju strana na tržištu u istom oprečnom određenju stalno ponavlja ili da je stalno.” (46. . ako se gaji duvan. postaje ku­ pac. apstrahuju se frikcije. kapitalista. and tobacco is produced w h a te v e r be the state o f the m arket. na prim er. 1.) 41 . O v a „ v a rija b iln o st” radne sposobnosti p o ja vlju je se ovde kao sasvim ra zličita osobina slobod­ nog rad nika u suprotnosti prem a robu koji radi. k a pitalistička p ro iz v o d n ja još uvek fa ls ifik o va n a feudalnim ostacim a. obu ćarstvo itd. nije čovek nigde tako ravnod ušan prem a v rsti ra d a kao u Sjedinjenim D rža va m a i nigde nije ta k o svestan da njegov rad uvek isporučuje i predaje isti proizvod — novac. U E vrop i je. S druge strane. B ilo je „ocmeno” crnce p ro d a va ti u rODstvo. tek sada počinju u Engleskoj da vode k apitalistički duguje se okoln osti što je engleski ka p ita l im ao zn a ­ čajne feudalne predrasude o „respektabilnosti” . time što u sferi prometa svi naizmenično igraju jedni protiv drugih iste uloge. istupa isti vlasnik roba naizmenično kao prodavač i kao kupac robe. i kao prodavač. Istina. v a rija b ilite t ra d a i ravnod ušnost rad nika prem a sadržini njegovoga posla više ne p o ja v lju je nego u S je­ dinjenim D rža v a m a Severne A m erik e. i f tobacco be cultivated . i radnik. Ali na tržištu rada. samo kao kupac. nakon što je prodao svoju radnu snagu. i kapitalisti istupaju prema njemu kao puki prodavci roba. Što se.sprovodi. koje u svakom posebnom slučaju njene primene treba prevazići. pretvorio je u novac. Da bi se jasno opisali zakoni političke ekonomije. duvan postaje jedina ku ltu ra i duvan se p roizvod i ma k a k v o bilo stanje trž išta i ma k a k v i bili uslovi tla . i u samoj Engleskoj. pekare. tobacco becomes the sole staple.. C airns. Posmatramo li odnos vlasnika roba uopšte na tržištu. „Slave labour is em inently d efective in point o f v e r s a tility .” [„R opski rad je veom a defektan s gledišta p o k r e tljiv o s ti. u stvari.neotm ene” poslovne grane podređuje kapitalističkom načinu proizvodnje. istupa novac prema njemu neprestano kao novčani oblik kapitala i stoga vlasnik novca kao personifi­ cirani kapital. ali nije bilo „otm eno” p ra viti kobasice. c. čizme ili hleb. kao što on sa svoje strane istupa pre144 Nigde se p o k re tljiv o st k a p ita la. kao svaki drugi vlasnik novca. naprotiv. čija je rad na snaga sta­ bilna i može se prodati samo jednom na lokaln o uobičajeni način.. . Ali novac je u njegovoj ruci samo sredstvo prometa.14 4 Iako kapitalista i radnik istupaju na tržištu jedan prema drugom samo kao kupac. novac.

nego kapital. novac. Fabrikant je . Nije ova društvena podela rada i osamo­ staljenje različitih grana rada ono što npr.) 42 . tj. posmatrano prema razmenskoj vred­ nosti. Ali pošto je rad prestao da pripada samom rad­ niku već pre nego je počeo. kapital. te tako postaje vrednost. čisto ekonomski. kao osoba prema nekoj drugoj osobi. njegov proizvod nije samo roba. rad nik je . Unu­ tar procesa proizvodnje rad se pretvara u kapital. Njihov odnos kao odnos kapitaliste i rad­ nika jeste pretpostavka za njihov odnos kao kupca i prodavca. Nije to kao kod drugih prodavača roba odnos koji jednostavno proizlazi iz prirode same robe. 329. . tj. .. nego su to kapitalista i radnik koji u sferi prometa. na tržištu.™ Nisu to puki kupac i puki prodavač koji stoje jedan nasuprot drugome. A kao takav on se pokazuje pošto delatnost radne snage. tj. Proizvod pripada kapi­ talisti i on je nasuprot radniku isto toliko kapital koliko i ele­ menti proizvodnje. p. 469m | | Budući da je visak vrednosti specifičan proizvod procesa proizvodnje. istupaju jedan prema drugome kao kupac i prodavač. radnoj snazi. postojeća vrednost — ili no­ vac — postaje stvarno kapital tek pošto se on pokaže kao samooplođujuća vrednost. od obučara čini pro­ davca čizama i kupca kože ili kruha. sredstva za život i sredstva za proizvodnju — istupa[ju] prema mogućnosti bogatstva. deluje u procesu proizvodnje kao energija koja mu je pripojena i čak mu pripada.[4691] ma vlasniku novca kao | | puka personifikacija radne snage i otud rada. opredmećenje tuđeg rada i stoga vrednost koja samostalno istupa nasuprot radnoj snazi. Lage der arbeitenden K lassen etc. koje napreduje ka uzajamnoj personi­ fikaciji. opreamećuje se u procesu proizvodnje.rad n ik’. Stvarno bogatstvo. Engels. živog izvora razmenske vrednosti i stoga bo­ gatstva.k a p ita l’. kao radnik. rad.” (F. rad. nego svaki proiz­ vodi određeni proizvod kao robu. Delatnost radne snage. pošto se on kao vilak vrednosti razlikuje od sebe kao prvobitno predujmljene vrednosti. S druge strane. jeste ono što se za njega opredmećuje. kao procesivna vrednost. 145 „Odnos fa b rik a n ta prem a radniku j e . to čime novac kao opšti oblik opredmećenog rada postaje kupac radne snage. čijom prodajom on sebi pri­ svaja proizvode drugih. što je opet rezultat opredme­ ćenja viška rada. posmatran prema upotrebnoj vrednosti. da naime nijedan neposredno ne proizvodi proizvode za svoje životne potrebe. a drugo. Nego je podela jednovrsnih elemenata samog procesa proizvodnje i njihovo osamostaljenje jednih nasuprot drugima.

N. data vrednost postaje procesiuna vrednost te stoga vrednost koja stva­ ra neki od sebe različit višak vrednosti.* 263 [. Prem a M arksovom navodu (vid i stranu 42 i našu N ote 44). Predujmljena suma vred­ nosti. 90. koji je M arks označio stranam a 2 6 2 — 264. To postaje za njih dohodak (tj. tako da je ona jedina svojina kojom radnik raspolaže i jedina roba koju je on imao da proda. posmatrajući celinu kapitalističkog procesa proizvodnje. Proces oplođivanja vrednosti ne treba ovde da se uzme u ranijem smislu kao proces stvaranja vrednosti. T.] | | tj. koji čine strane rukopisa 4 6 9 a — 469m . nego kao proces za stvaranje viška vrednosti. u prvom redu na dva momenta: Prvi je. taj čin nije samo momenat i pretpostavka nego i stalni rezultat tog procesa. istim usisavanjem i prisvajanjem rada u procesu proizvodnje predujmljena. osniva se nastanak kapitala. ovaj se rezultat postiže ukoliko je živi rad. veći nego rad što ga iziskuje reprodukcija radne snage. c. Ova kupovina i prodaja radne snage pretpostavlja odvajanje predmetnih uslova rada — dakle sred­ stava za život i sredstava za proizvodnju — od same žive radne snage. .. Ali. I.” {Sismondi. spada u njih ovu ind ividualnu po­ trošnju . što je isto. veći nego rad koji je sadržan u promenljivom kapi­ talu ili koji je uložen u najamninu ili. sledi sada drugi. P. kao što se uopšte proces rada pokazuje samo kao sredstvo procesa oplođi­ vanja vrednosti. . koja je samo Suvapet bila kapital. Stra n a 2 6 2 nedostaje.) „R adnici koji svoj rad razm en juju. 43 . p.) * [O vd e se z a v rš a va p rv i um etak koji počinje na strani 44. realizuje se kao stvar­ ni kapital14 6 samo time što se rad u toku procesa proizvodnje pretvara u kapital. kao i kapitalistički proces pro­ izvodnje. dok je n jih ov rad postao kapitalom za njih ovog gospodara. 105. p.U procesu proizvodnje rad postaje opredmećeni rad u opreci prema živoj radnoj snazi. Ukoliko predujmljena vrednost postaje kapital samo putem proizvodnje viška vredno­ sti. To odvajanje ide čak dotle da spomenuti uslovi rada istupaju prema radniku kao 144 „O ni (radnici) razm enjuju svoj rad (treba da glasi: svoju radnu snagu) za pšenicu (id est sredstva za život). Sama proizvodnja roba pokazuje se samo kao sredstvo za tu svrhu. čin koji spada u sferu prometa. kapital.}. tj. p re ­ obraćaju %a u kapital. red. da bi se iz proizvodnje dobila natrag veća vred­ nost nego što iznosi suma vrednosti koju kapitalista u njemu i za njega (proces proizvodnje) predujmljuje. Drugo. Ali." (I. . kupovina i prodaja radne snage. Nem. koji je rad­ nik imao da da i koji se stoga i opredmetio u proizvodu njego­ vog rada. .

.” (1. cena ra d a koii oni obave bila bi niža.. .) „G odina je n a j­ bolja kao period. T ačno ie da uzroci koji dižu iznos radničkih najam nina često dižu stopu kapitalistovog p ro fita . the price o f the w o rk done by them w ould be low er. jer je kapitalista kao njihov vlasnik samo nji­ hova personifikacija u suprotnosti prema radniku kao pukom vlasniku radne snage. dok bi četvorica tra žila svaki po 3 1. u načelu _ zainteresovan za iznos najam nina.) 44 . 1. T helabourer. što je duži period.samostalne osobe. Pošto je iznos najam nina dat.” [„R a d n ik o v položaj ne zavisi od iznosa koji on prim i u bilo koje vrem e jedanput. A k o bi trojica mogla biti unajm ­ ljena po 3 1. R adnik ie. . 10 sh. O bu hvata letnje i zimske najam nine. on the oth er hand. fo r on that depends the degree o f exertion im posed on him . Nem. the longer the period taken. by increased ind ustry. nego od prošeka prim anja za vrem e datog p e r i o d a . is p rincipally interested in the am ount o f wages. through the wages o f the three w ould be higher. 10 sh. c. The am ount o f his wages being given. o r having di­ minished the period fo r yhich it had p reviously been necessary to ad­ vance that price. but in consequence o f the ad d itio n a l supply o f la b o u r having dim inished its. mada bi najam nine trojice bile više. the more accurate w ill be the estim ate. . Drugi momenat je stvarni proces proizvodnje. I f the three W ould he hired at 3 1. it is c e rta in ly his interest that the price o f labour should be high. tj. 5.. a piece.* * [Sledeći citat čiji početak nedostaje stoji u rukopisu neposredno ispod prednjeg nemačkog teksta s kojim nema nikak ve veze.:] „to three capital w orkm en or to 4 ord in ary o n e s . On je mnogo više nastavak jedne fusnote koja se odnosila na tekst strane 262 koja nedostaje. both the am ount o f wages. dakle da bi se uopšte živi rad pripojio mrtvom radu kao sredstvo za njegovo samoodržanje i samopovećanje. not b y the raise o f wages. ili četvorici običnih . c. w hile the 4 required 3 1. dakle samooplođivanje. od toga zavisi stepen egzercira nad njim . svaki. 1. If.. ne usled porasta najam nina. nego kao posledica dopunske ponude rada sm anjile su se njegove cene. A k o pri razvijen ijo j industriji jedan čovek obavlja posao dvojice.. one man perform s the w o rk o f tw o.” (7. 14.” (7. c.) [„trojici glavnih radnika. to će tačnija biti procena. Bez razmene promenljivog kapitala za radnu snagu ne bi bilo samooplođivanja ukupnog kapitala a stoga ni stvaranja kapitala ili pretvaranja sredstava za proizvodnju i sredstava za život u kapital. s druge strane. It is true that the causes w hich raise the am ount o f the labourers’ wages often raise the rate o f the ca p ita list’s p ro fit. i iznos najam nina stopa p rofita biće uopšte povećani. ili se smanjio period u kome je bilo potrebno da poraste cena. dakle stvarni proces potrošnje radne snage koju je kupio vlasnik novca ili robe. and the rate o f profits w ill generally be raised. Ovo odvajanje i osamostaljenje je pretpo­ stavka za to da bi se kupovina i prodaja radne snage odvijala. a piece. price. red.. but on his average receipts during a given p e rio d .”] Iz istog napisa: „The labourer’s situation does not depend on the am ount which he receives at any one time. njegov je interes da cena rad a bude visoka.

proces koji ne pre­ tvara samo živi rad u opredmećeni. ako je rad koji je utrošen za proizvodnju pređe u jednom satu = normal­ noj količini pređe koju jedan sat predenja pod datim društvenim uslovima u prošeku daje.] ** [O vd e se z a v rš a va drugi um etak (str. 42 ove sveske). Posmatramo li. dakle i živi rad pretvara u kapital. u njegovoj sferi. onda je rad što je opredmećen u pređi društveno potreban rad. 46 9 rukopisa (str. u koji­ ma se kapital neposredno pokazuje u procesu rada. sredstva za proizvodnju (dakle opet opredmećeni rad) služe kao sredstva za isceđivanje i apsorpciju tog živog rada — dakle. Sredstva za proizvodnju pokazuju se ovde ne samo kao sredstva za ostvarenje rada nego upravo isto tako i kao sredstva eksploatacije luđeg rada**. 96— 108)*. dakle. predenje može da po sebi i za sebe bude iznad ili ispod nivoa društveno prosečnog rada. 44 do 84 ove sveske. npr. od radnog vremena iste veličine (dužine) opredmećenog u odre­ đenoj količini zlata. V id i strana 4 2 — 44. nego da se opredmeti vise rada no što ga je bilo sadržano u promenljivom kapitalu. određena količina rada utrošenog u predenje može da bude = > < od iste količine društveno prosečnog rada. pokazuje se ceo proces kao proces u kome [se] 1) manje opredmećenog rada razmenjuje za više živog rada. prvi.U stvarnom procesu proizvodnje predmetni uslovi rada — materijal i sredstva za rad — ne služe samo za to da se živi rad opredmeti. Oni. služe kao sredstva apsorpcije i sredstva isceđivanja viška rada. oba momenta. koji važi kao * [O no u zagradi odnosi se na str. [469] | | O vrednosti ili novcu kao opredmećenju opšteg društve­ nog prosečnog rada treba reći još ovo: Npr. 2 6 2 — 264 rukopisa. Kao takav ima on količinski određen odnos prema društveno prosečnom radu uopšte. red. i 2) predmetni oblici. višku proizvoda). Nem. Ali. i drugi. razmenu radne snage za promen­ ljivi kapital. npr. Tj. od čega strana 2 6 2 nedostaje). stvarni proces proizvodnje (u kome je živi rad pripojen kapitalu kao agens). normalnim stepenom intenzivnosti. Sledeće je nastavak str. naše N ote. dakle. Stoga je to proces u kome se proizvodi ne samo roba nego i višak vred­ nosti i stoga — kapital (usp. ukoliko je ono što kapitalista realiter (stvarno) dobija za najamninu — živi rad.] 45 . nego istovremeno opredme­ ćeni rad u kapital. Nem. dakle. naime na strane 4 6 9 a — 469m rukopisa. koji se pokazuje u višku vrednosti (i surplusproduce. kao proces koji se odvija između opredmećenog i živog rada. ako se predenje obavlja sa. red.

tako da taj rad pokazuje jednaku. veću ili manju količinu društveno prosečnog rada. Pre procesa proizvodnje istupaju oni svi jedan prema drugome kao vlasnici roba a zajednički im je samo novčani odnos. kad pri­ jašnji vlasnik robova svoje bivše robove zaposli kao najamne rad­ nike itd. dakle. Odnos između maj­ stora i pomoćnika iščezava. On. Time nastu­ paju ranije razložene promene. ali prvi nipošto ne uključuje nužno poslednji. To je opsti oblik svakog kapitalističkog procesa proizvodnje. a unutar procesa proizvodnje kao personificirani 46 . Sada on stoji nasuprot njemu samo kao vlasnik kapitala. kad hijerarhijsko raz­ vrstavanje koje je važilo u esnafskom [cehovskom] načinu pro­ izvodnje iščezne pred jednostavnom suprotnošću kapitaliste. ali to je istovremeno poseban oblik pored razvijenog specifično-kapitalistickog načina proizvodnje. Kad seljak koji je prije nezavisno proizvodio za sebe samog postaje nadničar. tj.mera. Ovo nazivam formalnom supsumpcijom rada pod kapital. postaje kao faktor procesa proizvodnje zavisan od kapitaliste koji njime upravlja a sam njegov posao zavisi od ugovora što ga je on kao vlasnik robe (vlasnik radne snage) prethodno sklopio s kapitalistom kao vlasnikom novca. kao što pomoćnik stoji nasuprot njemu samo još kao prodavač rada. Majstor je s pomoćnikom stajao u odnosu kao majstor zanata. to je za njega istovremeno neposredno proces eksploatacije tuđeg rada. jer poslednji uključuje prvi. Formalna supsumpcija rada pod kapital Proces rada postaje sredstvo procesa oplođivanja vrednosti. sam izražava određenu količinu društveno prosečnog rada.. Proces rada se supsumira pod kapital (to je njegov sopstveni proces) a kapitalista stupa u proces kao dirigent. koji je ranije bio nezavisan. To je proces koji se događa sa faktorima procesa rada. Seljak. Rob orestaie da bude oruđe proizvodnje koje pripada njegovom korisniku. to su onda drugačije društveno određeni procesi pro­ izvodnje pretvoreni u proces proizvodnje kapitala. radi za nekog zakupca. vodilac. u koje se pretvorio novac kapitaliste. i koji se događa pod njegovim vod­ stvom i sa svrhom da se od novca napravi više novca. 470 | | Proces proizvodnje je postao proces samoga kapitala. procesa samooplodnje kapitala — fabrikacije viška vrednosti. koji dopušta da zanatlija kao najamni radnik radi za sebe.

koji istovremeno sa odnosima različitih agensa proizvodnje revolucionile vrstu tog rada i realni način celog procesa rada. Njihov je odnos određen radom kao pukim faktorom kapitala što sebe sam oplođuje. pod taj kapital-odnos). Kontinuitet rada raste ako na mestu proizvođača koji su ranije zavisili od pojedinih redovitih kupaca. a radna snaga koja stvara vrednost kao samooplođujuća snaga kapitala. To je. koji je razvijen već pre nastupa kapital-odnosa. i u celini. Dalje se kapitalista brine za to da rad ima normalan stepen valjanosti i intenzivnosti i da što je više moguće produžava pro­ ces rada. Radna snaga koja održava vrednost pokazuje se kao samoodržavajuća snaga kapitala. poslednji. to samo po sebi i za sebe ne menja karakter samog realnog procesa rada. ili što se pro­ dužava trajanje procesa rada. Ako nastupe promene u tim nasleđenim procesima rada koje je kapital uzeo pod svoju komandu. Naprotiv. koju smo do sada posmatrali (supsumpciju načina rada. npr. onda te modifikacije mogu biti samo poste­ pene posledice već izvršene supsumpcije datih. koji je postojao pre te svoje supsumpcije pod rad i koji se oblikovao na osnovi ranije različitih procesa proizvodnje i drugih uslova proizvodnje — kapital sebi supsumira dati.). budući da time raste višak vrednosti što ga taj proces proizvodi. realnog načina rada.funkcioneri faktora toga procesa. pre­ ma specifično kapitalističkom načinu proizvodnje koji se razvija napredovanjem kapitalističke proizvodnje (rada na višem nivou itd. nepo­ sredni proizvođač kao „rad”. Sto rad postaje intenzivniji. veliki kontrast. kako je pokazano. u prirodi je stvari da — pošto je nastupila supsumpcija procesa rada pod kapital. u stvarnom procesu proizvodnje. Sad nastaje i mistifikacija koja je imanentna kapital-odnosu. nasleđenih pro­ cesa rada pod kapital. imaju u kapitalisti stal­ nog isplatioca. prema pojmu. 47 . koji više nemaju da prodaju nikakvu robu. postojeći proces rada. opredmećeni rad kao korisnik živog rada. zanatski rad ili način poljoprivredne proizvodnje koji odgovara sitnom samostalnom seljačkom gazdinstvu. što rad postaje kontinuiraniji i ravnomerniji s gledišta zainteresiranog kapitaliste. na osnovi nekog postojećeg procesa rada. dakle. Uprkos svemu tome sa spomenutom change (promenom) nije nipošto od početka nastupila bitna promena u realnom na­ činu procesa rada. dakle. U suprotnosti je sa poslednjim što supsumpciju procesa rada. kapitalist kao „kapital”. pod kapital nazivamo formalna supsumpcija rada pod kapital.

Ono što se npr. ovaj odnos može nastupiti sasvim nominalno još samo onde gde kapitalista nije zaposlio bar toliko radnika da višak vrednosti što ga on proizvodi bude dovoljan za njegovu privatnu potrošnju i da dostaje kao akumulacioni fond. dakle. Jer. može vi­ šak vrednosti da bude proizveden samo produženjem radnog vre­ mena. od početka razlikuje i čime se sve više raz­ likuje. na osnovi postojećeg načina rada. koji je samo formalno supsumiran pod kapital. nepromenljivi prirodni uslovi ljudskog rada. Ovome kao jedinom obliku proizvodnje viška vrednosti odgovara stoga formalna supsumpcija rada pod kapital.Kapital-odnos kao odnos prinude da bi se produženjem radnog vremena iznudio višak rada — odnos prinude koji se ne osniva ni na kakvim odnosima gospodstva i prinude nego jednostavno proizlazi iz različitih ekonomskih funkcija — zajednički je za oba načina. II. Robinzon itd. kao vrhovni nadzornik i vodilac procesa. ali specifično kapitalistički način proizvodnje poznaje još i druge načine da se iznudi višak vrednosti. dakle. Naprotiv. Ono u čemu se sam proces rada. broj radnika kojima komandira isti employer [poslodavac]. 471 | i Opšti momenti procesa rada. s voljom i svešću nadarenu funkciju kapi­ tala koji se bavi svojim procesom oplođivanja. na osnovi esnafskog načina proizvodnje pokazuje kao maksimum (npr. dakle npr. u stvari. kako su prikazani u Gl. s ob­ zirom na broj pomoćnika). na jednoj strani obim predujmljenih sredstava za proizvodnju. jesu određenja koja su nezavisna od svakog istorijskog i specifično društvenog karaktera procesa proizvodnje i koja ostaju jednako istinita za sve moguće oblike razvoja tog procesa. u stvari. tako da on sam bude oslobođen neposrednog rada i da radi još samo kao kapitalista. To su. diremtion [pretvaranje] predmetnih uslova rada u ma­ terijal i sredstva nasuprot živoj delatnosti samih radnika itd. u stvari apsolutna određenja ljudskog rada uopšte. jedva može da bude minimum za kapital-odnos. čak na osnovi starog nasleđenog načina rada — jeste visi nivo na kome se on izvodi.. dakle kao apsolutni visak vrednosti. da obavlja. čim je on prestao da ima čisto životinjski karakter. Ovo povećanje nivoa stvara i realnu osnovu na kojoj nastaje specifično kapita­ listički način proizvodnje u inače povoljnim istorijskim odnosi­ 48 . dakle. a na drugoj. dakle datog razvoja proizvodnih snaga rada i načina rada koji odgovara toj proizvodnoj snazi. tako reći. Ovo se odmah poka­ zuje očitim u tome što oni važe za ljude koji rade nezavisno i proizvode ne u razmeni s društvom nego samo u razmeni s pri­ rodom.

Ali ovde je pre­ laz već više prisutan nego što je to u odnosu zelenaškog kapitala. Ovde još nema formalne supsumpcije rada pod kapital. Ogromne kamate koje on vuče. Neposredni proizvođač još uvek ostaje i prodavač roba i korisnik svog sopstvenog rada. a delom je sredstvo da bi on zakrzljao i da bi se postiglo da dalje vegetira u najnepovoljnijim uslovima. samo su drugo ime za vi­ šak vrednosti. On potiče delom iz zakrzljavanja tog načina proizvodnje. kao način koji nije vladajući u društvu. oni u 16. Ali on se ne meša u sam proces proizvodnje koji se kao i uvek odvija pored njega na svoj uobičajen način. u stvari. zatim sakuplja njihove proizvode i prodaje ih. podstaknuta time što je vred­ nost = društveno potrebnom radnom vremenu. Oba oblika. može pojaviti na pojedinim tačkama unutar ranijih društvenih oblika. naravno. To je onaj oblik iz kog se delom razvio savremeni kapital-odnos i koji tu i tamo još čini prelaz ka pravom kapital-odnosu.ma. ako on daje na­ loge nekom broju proizvođača. Drugi primer je trgovinski kapital. ukoliko on preuzme inicijativu. III bilo je iscrpno izloženo kako se s proizvodnjom relativnog viška vrednosti — (koja je za pojedinog kapitalistu. kao npr. višak rada. ili takođe da predujmljuje novac itd. 472 JI Realna supsumpcija rada pod kapital ili specifično kapitalistički način proizvodnje U Gl. pretvara svoj novac u kapital time što od neposrednih proizvođača iznuđuje neplaćeni rad. ali još ne u svojoj vladajućoj funkciji koja određuje opšti oblik društva. zelenaški kapital. pri čemu on može da predujmljuje i sirovinu itd. u funkciji neposrednog kupca rada i neposrednog prisvajača procesa proizvodnje. Npr. na koja ćemo se kad za to bude prilika kasnije vra­ ćati. bez obzira na njihovu veličinu. Ni tu još nema formalne sup­ sumpcije rada pod kapital. iako se on. veku. kao što su npr. u Indiji. oruđe za rad ili takođe oboje u obliku novca. predujmljuje sirovinu. ukoliko on neposrednim pro­ izvođačima. podređenim funkcijama. Najjasniji postaje različiti karakter formalne supsumpcije rada pod kapital ako ga se usporedi sa stanjima u kojima kapital već postoji u određenim. tako iznuđuje od neposrednih proizvođača. opredmećenom 4 Šesta glava K ap itala 49 . reprodukuju se kao sporedni i prelazni oblici unutar kapita­ lističkog načina proizvodnje. kamate koje on uopšte. On.

razvija se sad mnogo dalje nego što je to bio i mogao biti slučaj kod samo for­ malne supsumpcije rada pod kapital. me­ hanike. Mistifikacija. Bilo je pokazano (Gl. čim je individualna vrednost proizvoda ispod njegove društvene vred­ nosti i stoga može da bude prodan za sumu preko svoje indivi­ dualne vrednosti) — menja ceo oblik načina proizvodnje i nastaje specifično kapitalistički način proizvodnje.. s druge strane. S druge strane. između različitih agensa proizvodnje. za određene svrhe. 50 . (samo je ovaj podruštvljeni rad taj koji može da na neposredni proces proizvodnje primeni opšte proizvode ljudskog razvoja. i to ne samo kao tuđe nego kao neprijateljsko i suprotno i kao ono što je opredmećeno i personificirano u kapitalu. na osnovi kojeg se i s kojim se istovremeno tek razvijaju i proizvodni odnosi. tek se ovde jasno (specifično) pokazuje i istorijsko značenje kapitalističke pro­ izvodnje. i uopšte pretvaranje procesa rada u svesnu primenu prirodnih nauka. kooperaci­ jom. kao što. na ne­ posredni proces proizvodnje — sve to se pokazuje kao proizvod­ na snaga kapitala.u proizvodu.. taj razvoj proizvodne snage podruštvljenog rada u suprotnosti prema više ili manje izoliranom radu pojedinaca itd. za njega stvoren višak vrednosti. što je. podruštvljenog (zajedničkog) rada. 3) kako se radniku ono „društveno” itd. a svakako ne ni kao proizvodna snaga pojedinog radnika ni kao proizvodna snaga radnika kombinovanih u procesu proizvodnje. itd. podelom rada u radionici. te s njime primena nauke. a posebno između kapitaliste i najamnog radnika. koji svemu tome odgovaraju.. njegovog rada ne samo „predstavlja” nego „stvarno” protivi. tog opšteg proizvoda društvenog razvoja. a ne kao proizvodna snaga rada ili samo kao proizvodna snaga rada ukoliko je ona istovetna s kapitalom. tehnologije itd. isto kao i svi radovi na višem nivou. kao što je matematika itd. koji odgovaraju kapitalističkom načinu proizvodnje. Društvene proizvodne snage rada. ili proizvodne snage nepo­ sredno društvenog. razvoj ovih nauka pretpostavlja određen stepen materijalnog procesa proizvodnje). hernije itd. dakle. primenom mašinerije. koja uopšte leži u kapital-odnosu. Kao što se proizvodnja apsolutnog viška vrednosti može pa smatrati kao materijalni izraz formalne supsumpcije rada pod ka­ pital tako se proizvodnja relativnog viška vrednosti može posmatrati kao realna supsumpcija rada pod kapital. upravo preobražajem samog neposrednog procesa proiz­ vodnje i razvojem društvenih proizvodnih snaga rada.

odnosa. koja se vrši. dakle formalna supsumpcija rada pod kapital. odvojeno — a apsolutni vi­ šak vrednosti uvek prethodi relativnom — odgovaraju dva odvo­ jena oblika supsumpcije rada pod kapital ili dva odvojena oblika kapitalističke proizvodnje. Sto mu potpunije ovi uslovi rada stoje nasuprot kao tuđa svojina. Ono što je bitno za formalnu supsumpciju jeste: 1) čisti novčani odnos između onoga koji prisvaja višak rada i onoga koji ga (pro)daje: ako podređenost nastaje. Oblik koji se osniva na apsolutnom višku vrednosti nazivam Formalna supsumpcija rada pod kapital. id est [to jest] metoda kojom se iznuđava višak rada. uslov i pretpostavka realne supsumpcije. kao sredstva koja je monopolisao ku­ pac njegove radne snage. tehnološki gledano. može opet biti osnova za uvođenje prvog u nove grane proizvodnje. samo kao vlasnik uslova rada kupac je ovde onaj koji prodavca dovodi u ekonomsku zavisnost od sebe. jer se on samo formalno razlikuje od prijašnjih načina proizvodnje na čijoj osnovi nastaje [uvodi se]. Proces rada. jeste drugačija. iako onaj dalje razvijani. a ne iz njemu pretpostavljene podre­ đenosti kojom bi proizvođač bio stavljen u drugačiji odnos nego što je novčani odnos (odnos vlasnika roba prema vlasniku roba) prema Exploiteuru [eksploatatoru] njegovog rada usled politič­ kih itd. nastaje ona iz određenog sadržaja prodaje. drugi oblik. samo 51 . od kojih prvi uvek prethodi drugom. 473 | | Dopuna o formalnoj supsumpciji rada pod kapital Pre no što krenemo dalje na razmatranje realne supsump­ cije rada pod kapital. U samom načinu proizvodnje ne događa se ovde još nikakva razlika. bilo da je u njemu Producer selfemploying [samostal­ ni proizvođač] bilo da neposredni proizvođači moraju drugima da isporučuju višak rada. evo još nekih dopuna iz mojih beležnica. odvija se kao pre. to je formalniji odnos kapitala i na­ jamnog rada. Prinuda.Ovim oblicima viška vrednosti — apsolutnom i relativnom — ako se posmatraju svaki za sebe. 2) ono što je uključeno u prvi odnos — jer inače radnik ne bi mogao da prodaje svoju radnu snagu da mu njegovi objektivni uslovi rada (sredstva za proizvodnju) i subjektivni uslovi rada stoje nasuprot kao kapital. a ne nika­ kav politički i društveno fiksirani odnos nadređenosti i podre­ đenosti.

kao proizvod­ ne mase koja premašuje tradicionalne potrebe radnika — i stva­ ranje slobodnog vremena za razvoj. kako je ranije izloženo. to je manje razvijen i onaj odnos. Tek s nekim mini­ mumom kapitala prestaje sam kapitalista da bude radnik i [po­ činje] da se ograničava samo na upravljanje procesom rada i trgo­ vinu s proizvedenim robama. I realna supsumpcija rada pod ka­ 52 . time što kapitalista nastupa kao po­ trošač radne snage. Sto manje kapitalistička proizvodnja prevazilazi for­ malni odnos. u samom procesu rada nastaje. Razlika rada koji je formalno supsumiran pod kapital od ra­ nije vrste primene rada pojavljuie se u onom obimu u kome ra­ ste veličina kapitala što ga pojedini kaoitalist upotrebljava. pretvaraju u samostalne kapitalističke grane rada. Svakako. koji se obavljaju samo za potrebe porodice. 1) ekonomski odnos nadredenosti i podređenosti. pokazuje se najviše onde gde se poljski i domaći sporedni radovi. ne dotičući još sam način proizvodnje. stvarajući vrednost. koji kao vrednost primenjenih sredstava za proizvodnju ulazi u taj proizvod. time što se čini sve da bi proizvod otelovio samo društveno potrebno (ili rather [bolje] još manje) radno vreme. koji se upotrebljava za njegovu proizvodnju. i konačno. budući da on pretpostavlja samo sitne kapitaliste koji se u pogledu načina ob­ razovanja i načina rada tek malo razlikuju od samih radnika. 2) nasta­ je veći kontinuitet i velika intenzivnost rada i veća ekonomija u primeni uslova rada. na stvara­ nje potreba i sredstava za zadovoljenje tih potreba. Prinuda na višak rada — a time. izraze sebe samog). Ipak. dobija pri formalnoj supsumpciji rada pod kapital samo jedan drugi oblik nego u ranijim načinima proizvodnje. te je stoga nadzire i njome dirigira. odnos vlasnika uslova rada i samog radnika postaje čisti odnos kupovine i prodaje ili novčani odnos a eksploatacioni odnos od­ vaja se od svih patrijarhalnih i političkih ili takođe religioznih amalgama. kao i s obzirom na opredmećeni rad. koji povećava pro­ izvodnju. nezavisno od materijalne pro­ izvodnje.sada kao proces rada koji je podređen kapitalu. s jedne strane. povoljniji je za razvoj varijacija radnih sposobnosti te time i za diferenciranje načina rada i načina zarade. sam proizvodni odnos proizvodi novi odnos nadredenosti i podređenosti (koji proizvodi i političke itd. ali oblik koji povećava kontinuitet i intenzivnost rada. i to isto tako s obzirom na živi rad. dakle broj radnika koje on istovremeno upošljava. 474 | | Razlika u vrsti odnosa nadredenosti i podređenosti.

to make one p a rt o f a state w o rk . ali gospodar slobodnog čoveka daje mu toliko m alo hrane kolik o je to moguće. i to samo tako da izvršioci budu ro b o v i: rop stvo je stoga bilo svuda uvedeno. the m aster. bilo da je trgovac postao industrijski kapitalista. and as b y the supposition. sledi još jedan k ra ta k o d e lja k . istinski kapitalistički način proizvodnje. . na koju se fusnota odnosi. R. but the m aster o f a free man gives him as little food as possible. nego na prethodni. red. and this convictio n. P ractical. .) „U stara vrem ena. jer n e p ra vd a učinjena prem a rad niku ne pada samo na njega. there w ill be few labour. [d a bi se postiglo da čovečan stvo ra d i iznad svojih potreba. 1. Nem. događa se tek onde gde su kapitali izvesne veličine neposredno prisvojili proizvodnju. . i dobrog b ič e v a n ja ”. h o w e v e r erroreous. 182 8 ).) „The difference betw een the conditions o f a slave and a la b ou rer under the m oney system is v e ry in c o n s id e r a b le . snabdeo je M arks fusnotu sledećom napom enom koja joj p re th o d i:] 4 O v o a) se ne odnosi na poslednji pasus. rob iz m e đ u . because. B ut w hen states come to be form ed and have occasion fo r idle hands to defend them against the violence o f their enemies. Pošto ispod teksta rukopisa str. The slaves w ere forced 53 . . O v a sloboda ra z ­ likuje roba od slobodnog rad n ika isto tolik o k olik o se engleski v o jn ik ratne m ornarice ra z lik u je od trgovačkog pom orca . * T ekst ove fusnote se na la z i na jednom naknad no napisanom . they w ill o n ly la b ou r fo r them selves. because a labourer thinks him self fr e e . (56. G ospodar roba veom a dobro razum e svoj sopstveni interes da bi oslabio svoje ro ­ bove uskraćujući im hran u .” ] (5 6 — 57. as much as an English man o f. ma kako pogrešno.. . o f the slave u nd er­ stands too w e ll his ow n interest to w eaken his slaves b y stinting them in their fo o d . but one the w hole class o f m asters. For this purpose sla ve ry w as c a lc u la te d .. a me­ thod must be found to increase their lab ou r above the p roportion o f their w ants. has no smail influence on the ch aracter o f a p op u la tion . the in ju ry done to the la b ou rer does n ot f a ll on him self alone. nego na celu klasu gospodara ..” [„ S lo b o d n i rad n ik im a uopšte u zev slobodu da m enja svoga gospodara. dodatom listu koji M arks nije num erisao. TTie condition o f a lab ou rer is superior to th a t o f a slave. food at any rate must be procured fo r those w ho do not la b u r. T ada je bilo potrebno da se rop stvo množi kao što je sada potrebno da se razori.” ] (\.w a r sailor is distinguished from a m erchant sa ilor . . nema m ali uticaj na k a ra k te r pop ulacije. P o lo ž aj ra d n ik a je viši od položaja roba.:~\ [474a] | | a) „A free la b ou rer has g e n erally the lib e rty o f changing his m aster: this lib e rty distinguishes a slave from a free la b ou rer. [N akon ov e prim edbe sledi tekst fusnote. to m antain the o th er p a rt gratuitou sly.” [„ R a z lik a izm eđu položaja roba i rad nika pod m onetarnim sistemom je v rlo neznatna . to m ake m ankind laborious beyond th eir w ants. „ M otiv koji slobodnog čoveka tera na rad je m noeo žešći od onoga koji tera rob a: slobodan čovek im a da bira između teškog ra d a i c rk a v a n ja (vid i mesto dalje). bilo da su na osnovi formalne supsumpcije nastali veći industrijski kapitalisti3*. . L ondon. c. c. the w ants o f the labourers are sm all. 47 4 .pital. R azlog je jasan. je r ra d n ik sm atra sebe slobodn im . Edmonds. trebalo je učiniti tako da jedan deo d rža v e ra d i da bi se drugi deo iz d rž a v a o ]. P. . and if they have few w ants. i o v o ubeđenje. M o ra l and P o litic a l Econom y. . I f m ankind be not forced to labour. .

čisto ekonomski. otpuštali su fa rm e ri”. formalno dobrovoljan. kod svih selfsustaining peasants [samostalnih seljaka]. A li kad su d rža v e obrazo van e i kad se ukazala p rilik a da ih besposlene ruke brane od srdžbe n jih ovih n eprijatelja. Ovde.. vazalstvo. i p ri pretpostavci da su želje radnika bile m ale.] 54 . p rim orava ljude _ da rade veom a teško i vise da bi postigli isti efekat kao kada ih je bilo više. farmers [farmera]. and byh ard labour upon a sm all spot. ljudi su »ada prim oran i da rade je r su rob ovi svojih sopstvenih potreba. stoljeću”.) [O v o upozorenje se odnosi na našu u p rošloj N ote navedenoj M arksovoj prim edbi. kao što je to bio slučaj u S p a rti. because they w ere slaves to others . p. te su..)* Ili odnos nadređenosti i podređenosti u procesu proizvod­ nje zamenjuje raniju samostalnost u procesu proizvodnje.” ] (1. L judi su bili p rim oran i da rade.” [„Sm anjenje broja ru k u u sitnoj p oljop rivred i.” [„ K a d ljud i ne bi bili prinuđeni da rade. patrijarhalne itd. (Verte \_okreni~\. doga­ đa se samo promena u njegovom obliku. bilo landlordu [zemljoposedniku]. kao što je to bio slučaj u G rčkoj i u Rimu. dakle.. . Posledica je b ila: „The w ith d ra w in g . as was the case in S p a rta . in supplying w ith m anufactures those whose service was necessary fo r the state. kaže isti S teuart. the same effect is produced as w ith slight labour upon a great extent. o r they fille d a ll the servile places which freemen fill now . na određen način. m orala je d a bude obezbeđena hrana na svak i način za one ko ji ne rad e . m orao je biti pronađen metod da se poveća n jih ov rad iznad srazm era njih ovih želja. a number o f hands from a triflin g agriculture forces. c. kmetstvo. 3 8 — 40). oblike podređenosti. je r su bili rob ovi ostalih. men are now forced to labour because they are slaves o f their ow n y a n ts. Oblik postaje slobodniji. bilo Di m alo rada. bilo drža­ vi.” ] (J.. . . . H ere then w as a v io le n t m ethod o f making m ankind laborious in raising f o o d . ili su napunili sva služinska mesta na kojim a su dotle bili zaposleni slobodnjaci i oni su bili tako zaposleni. rad ili lakše i manje lakim radom u velikom obim u. postoji gubitak rato labour the soil w hich fed both them and the idle freemen. prem a tome. in a manner. „dok su s jedne strane lord ovi otp uštali svoje km etove. . Steuart (D ublin Edition) v.Ako odnos nadređenosti i podređenosti zameni ropstvo. the husbandmen to w o rk h a rd e r. koji su se p retvara li u industrijske kapitaliste. zato što je on samo još stvarne prirode. Iz jednoga means o f subsistence [sred stva za opstanak] p retvorena je p oljop rivred a u trade (trgovinu ). and th ey w ere likew ise em ployed. rad ili bi samo za sebe. p. „die idle mouths [besposlena usta]. . koji su imali da plaćaju rentu na proizvode. 105. Tu je posto­ ja o nasilan m etod da se lju d i n ateraju da rade na povećanju h ra n e . poljsko-kućne sporedne in­ dustrije ili samostalnog zanata.U 16.. 1. Men w ere then forced to labour. kao npr. as in Greece and in Rome. R obovi su bili prinuđeni da rade zem lju k oja je h ranila i njih i besposlene slo­ bodne ljude. red. da snabdev a ju p roizvod im a one čija je služba bifa neophoana d rža v i. . Nem. i kad bi im ali m alo želja. U te svrhe je bilo stvoreno ro p s tv o .

od­ ređuje ovde rezultat rada. Majstor je.nije samostalnosti u procesu proizvodnje a sam odnos nadredenosti i podređenosti jeste proizvod uvođenja kapitalističkog na­ čina proizvodnje. još neadekvatan oblik odnosa kapitala i najamnog rada. materijala za rad (iako alat može pripa­ dati i pomoćniku). isto tako kao njegovi pomoćnici. može majstor da no­ vac pretvori delom u objektivne uslove zanata a delom tim nov­ cem kupi pomoćnike i drži šegrte tek pošto je završio propisane stepene šegrta. njegove pomoćnike i šegrte. zauzima u korporaciji hijerarhij­ ski položaj. U samom procesu proizvodnje figurira on kao zanatlija. Utoliko je on kapi­ talista. što ga delom trpi gradska manufaktura pri svom nastanku. a koji je u Evropi bio tako odlu­ čujuće važan za obrazovanje kapitalista s jedne strane i za obra­ zovanje slobodnog radničkog staleža s druge. Ali kao kapitalista on nije majstor. koji nipošto još nije poprimio slobodni oblik kapitala. zasniva se na njegovom sopstvenom majstorstvu u zanatu. već prema tome da li se kapital. s je­ dne strane. nego odnos majstora u zanatu. postoji odnos kupca i prodavca. u svom sopstvenom zanatu. U toj određe­ noj grani rada. te stoga nasuprot njima. koji iziskuje duže ili kraće vreme učenja. Najzad. Tehnološka baza ovog odnosa je zanatska radio­ na u kojoj je više ili manje vešto rukovanje s oruđima za rad odlučujući faktor proizvodnje. te sam isporučio [prodao] svoje majstorsko delo. koji kao takav. alata. Njegov odnos prema šegrtima i pomoćnicima nije stoga odnos kapitaliste kao takvog. Taj položaj. prvo. pomoćnik i šegrt odnose se jedan prema drugom kao slobodne osobe. da primi koji god oblik. ima da u prvom redu sam bude zanatlija i is supposed [pretpostavlja se] — majstor u svom zanatu. jeste ograničen. razmenjuje za ovaj ili onaj oblik živog rada. vrednost uopšte. Ovde. is supposed. prelaz. njemu pripada proizvod. Plaća se najamnina a majstor. može odnos kapitaliste i najamnog radnika zameniti esnafskog majstora. Njegov kapital je zato i po svom materijalnom obliku kao i po svom obimu vrednosti vezani kaoital. istina. pomoćnika itd. Prema svojim šegrtima on ima sasvim isti odnos kakav ima profesor prema svojim učenicima. tek on upućuje svoje pomoćnike u tajne zanata. ovde u posedu uslova za proizvodnju. koji se u analognom obliku razvio u uskim krugovima i u Atini i Rimu. Samostalan lični rad i stoga njegov profesionalni razvoj. On. da bi prisvojio višak rada. On nije određena količina opredmećenog rada. Srednjovekovni esnafski odnos. Svoj novac može on da pretvori u kapital samo 55 . rada koji može da primi ovaj ili onaj oblik uslova rada.

Još manje može trgo­ vac svoj novac da pretvori u proizvodni kapital. dakle pretvaranje u kome pre svega tehnološki proces još ostaje isti.u svom sopstvenom zanatu. Ograničenje proizvodnje u celini zatečene potrošnje jeste ovde zakon. odnos majstora prema ostalim majstorima kao članovima istog esnafa. Najzad. u stvari. tj.^ Majstor nije sad više kao majstor kapitalista. krojačkom poslu) majstor dobiva sa­ mo od svojih mušterija. 476 | | Puko formalno pretvaranje zanatske radione u kapitalistič­ ku. Metodi rada koje on primenjuje nisu samo iskustve­ ni nego i propisani od esnafa — važe kao nužni. propisan maksimum obima vrednosti nje­ govog kapitala. Majstor može 56 . Svrha i rezultat eksploatacije tuđeg rada nije ovde razmenska vrednost kao takva niti bogaćenje kao takvo. On ne istupa prema svojim radnicima kao puki trgovac. kao takav pripadao je on korporaciji koja je [posedovala] izvesne zajednič­ ke uslove proizvodnje (esnafske veze itd. nego egzistencija koja odgovara određe­ nom staleiu. Cena rada zavisi od njegove volje isto tako malo kao i metod rada. Njegov je kapital vezan za određeni oblik upotrebne vred­ nosti te stoga isto tako malo istupa prema njegovim radnicima kao kapital. Tako i s te strane krajnji cilj nije razmenska vrednost nego upotrebna vred­ nost rada. Ograničeni oblik koji sprečava nje­ gov imetak da funkcioniše kao kapital pokazuje se. on može samo da robe „sakuplja”. politička prava. može da ga upotrebi ne samo kao sredstvo sopstvenog rada nego i kao sredstvo eksploatacije tuđeg rada. u tome što je. Sirovinu ovde u mnogim granama rada (npr. nego je cela esnafska radiona usmerena na to da isporučuje određeni kvalitet. a ne da ih sam proizvodi. nadalje. jer preko esnafa treba da svim majstorima bude osigu­ ran alikvotni deo zarade njihovog zanata. a u skladu s time je regulisan i broj majstora. Instrument je ovde odlučujući. stoga se on tu još ne pojavljuje kao kapital. U kapitalističkom odnosu iščeza­ vaju ta ograničenja društveno-političkim vezama u kojima se ka­ pital ovde još kreće.). Ono dakle nipošto nije regulisano ograničenjima samog kapitala. Ne zavisi od njegove volje da isporučuje rad ovog ili onog kvaliteta. nego je kao kapitalista maj­ stor. Ograničenje njegove proizvodnje nije više uslovljeno ogra­ ničenjem njegovog kapitala. On je radio po porudžbini — izuzevši ra­ dove koje je radio za trgovce — za neposrednu upotrebnu vred­ nost. udeo u gradskoj upravi itd. Kapital (novac) se može po volji razmenjivati za svaku vrstu rada a stoga i uslova rada. sastoji se u otpadanju svih spomenutih ograničenja — čime se takođe menja odnos nadređenosti i podređenosti. On ne sme držati više od određenog broja po­ moćnika.

povećava se kontinuitet radni­ ka koji radi za kapitalistu. morala se esnafska radiona. responsibel [odgovoran] za ro­ be koje isporučuje i mora isporučiti s određenim kvalitetom. delom u istoj grani rada. koji radi za strange customers [nepoznate mušterije]. odakle razlika u najamnini delom u različitim granama rada. Kontinuitet odnosa roba i robovlasnika jeste odnos u kome se rob održava direktnom prinudom. svest] of responsibility [odgovornosti]: pošto je on. veštini. koja je sama od sebe prerasla svoje granice. Kod roba se minimum najamnine pokazuje kao konstantna veličina koja ne zavisi od njegovog rada. kao vrednost svih roba. ali mu je ipak zagarantovana. već prema vrednoći. a ne za svoju egzistenciju. kao svaki prodavač roba. Svest (ili radije predstava) o slobodnom samoodređenju. naprotiv. Njegov rad nije ograničen slučajnim potrebama pojedinih customers [mušterija]. ali on ne postoji u ovoj nepo­ srednoj realnosti za pojedinog radnika. tu postoji prostor (within narrow limits [unutar uskih granica]) za indi­ vidualnost radnika. usporedi li se s radom roba. slobodi. a delom je ta razlika određena merom njegovog ličnog učinka. Nadalje. Kod slobodnog radnika se ta vrednost njegove radne snage i prosečna najamnina koja ioj odgovara ne pokazuje u toj predestiniranoj granici. ako neće da ga drugi prodavci roba iste species [vrste] istisnu sa tržišta. jer je intenzivniji. na­ protiv. koja ne pripada njemu. Cena rada čas pada ispod vrednosti radne snage čas se penje iznad nje. S obzirom na samostalnog zanatliju. Dok rob radi samo teran spoljnim strahom. radi gonjen svojim wants [potrebama]. Tako se veličina najamnine pokazuje naizmenično kao rezultat njegovog sopstvenog rada i individualnog kvaliteta tog rada. slobodni radnik. Ovde je prošek za klasu više ili manje kon­ stantan. Sa iznenadnim širenjem trgovine a time i potražnjom trgovačkog staleža za robama. radnika. snazi itd. postaje produktivniji. a s time [je] povezano feeling [osećanje. To je posebno razvijeno onde gde se plaća 57 . čija najamnina može da bude iznad ili ispod tog minimuma. nego samo potrebom eksploatacije kapitala koji ga zapošljava.prestati da sam bude zanatlija. Ovaj rad. od jednoga pravi mnogo boljeg radnika nego što je drugi. for­ malno pretvoriti u kapitalističku. pošto njegova egzistencija i egzistencija njegove porodice zavisi od neprestanog obnavljanja prodaje vlastite radne snage kapitalisti. Slobodan radnik. mora da ga sam održava. nezavis­ noj od njegovog sopstvenog rada i određenoj njegovim pukim fi­ zičkim potrebama.

tradicionalno i lokalno ograničena upotrebna vrednost za radnika svrha i rezultat njegovog rada. dat podsticaj za razvoj sopstvene radne sposobnosti. pojedinim individua­ ma ipak je moguće da se posebnom energijom. kako je pokazano. kontinuiranijom. ili ne. ili pozlaćeni. otvoren pro­ stor za individualne razlike. s jedne strane. Time je. razmenske vrednosti. talentom itd. ili pobakreni. ali ne jednom određenom kapitalisti te on tako u određenoj sferi može da bira kome će se prodati. i to prema meri njegovog ličnog učinka. Rob pripada određenom masteru [gospodaru]. u koji se ona neprestano moraju rastvarati — ipak je novac. Radnik sam jeste onaj koji novac pretvara u bilo koje upotrebne vrednosti i s njime kupuje bilo koje robe. prevladavaju velike razlike u najamnini. ili papirnati oblik potrebnih sredstava za život.najamnina po komadu. ništa ne menja u opštem odnosu između kapitala i rada. A li | | Viša vrednost te radne snage mora se platiti njemu samom a iskazuje se u višoj najamnini. radnik se. nije ništa drugo nego posrebreni. već prema tome da li poseban rad zahteva razvijeniju radnu sposobnost. mo­ že menjati svog mastera [gospodara]. Rob za svoje održanje prima potrebna sredstva za život u naturalnom obliku. a s druge. Slobodni radnik prima sred­ stva za život u obliku novca. koji ovde funkcioniše samo kao iščezavajući oblik razmenske vrednosti. radnu sposobnost koja iziskuje veće proizvodne troškove. ali to se njega samog ništa ne tiče. ipak se time taj odnos iskazuje različito za po­ jedinog radnika. istma. Iako ona. Svi ti izmenjeni odnosi čine delatnost slobodnog radnika intenzivnijom. dakle. baš kao što je apstraktno moguće da ovaj ili onaj radnik sam postane kapitalista i eksploatator tuđeg rada. i po vrsti i po obi­ mu — u upotrebnim vrednostima. apstraktnog društvenog oblika bogatstva. Drugačije je kod slobodnog radnika koji je sam vlasnik svoje radne snage. mora prodavati kapitalu. uz­ dignu u više sfere rada. a kao vlasnik novca. Ma koliko da je sigurno da masa rada mora da se sastoji od više ili manje unskilled labour [nekvalifikovanog rada] i da stoga masa najamnine mora biti određena vrednosću jednostavne radne sposobnosti. Ma koliko salair [najamnina] sad. Ovde. razmenska vrednost. koji je isto tako fiksiran. 58 . između viška rada i potrebnog rada. novac kao apstraktno bogatstvo. a ne određena. pokretljivijom i veštijom nego što je delatnost roba. u stvari. bez obzira na to što ga ona osposobljava za jednu sasvim drugu istorijsku akciju. Kod roba mogu posebna sposobnost ili spretnost povisiti kupovnu vrednost njegove ličnosti. kao puko sredstvo prometa.

o kojima govori Šekspir. novine ulaze u potrebna sredstva za život engleskog grad­ skog radnika. On može svoju najamninu profućkati na rakiju itd. slobodan radnik je principi­ jelno prijemčiv i pripravan na svaku varijaciju svoje radne spo­ sobnosti i svoje radne delatnosti (kako se to pokazuje kod surpluspopulation [prenaseljenosti] seoskog stanovništva koje ne­ prestano prelazi u gradove). gde se naiamni rad razvio gotovo oslobođen sećanja na staro esnafsko društvo itd. on mora sam za to platiti. Međutim. njemu nametnuta i predana vrsta delatnosti. On može nešto uštedeti. Pošto je kod najamnih radnika svrha rada samo najamnina. on je sam sebi odgovoran za način na koji he spends his wages [troši svoju najamninu]. Kapita­ listički odnos se ovde pokazuje kao uspon na društvenoj lestvici. Nasuprot robu. ovde je moguća poneka varijacija: tako npr.kao kupac roba on je u sasvim istom odnosu prema prodavcima roba kao i svi ostali kupci. naravno — upravo kao i obim vrednosti novca koji je zaradio — da novac pretvori u prilično ograničen krug sredsta­ va za život. međutim. nego. potpuna ravnodušnost prema određe­ nom sadržaju rada i prelasku iz jedne grane u drugu. radnik je potpuno ravnodušan prema sadržini svog ra­ da i stoga prema posebnoj vrsti svoje delatnosti. Ako je formirani radnik više ili manje nesposoban za tu varijaciju. Ukoliko. radnik uči da sam vlada sobom. podela rada nije sa­ svim unifikovala radnu sposobnost. Obratno je onde gde se slobodni seljak ili zanatlija pretvara u najamnog radnika. Kakva razlika između pround yeomanry of England [engleskih ponositih seljaka]. koji treba gospodara. obratno. u kojoj je izbrisana svaka posebnost upotrebne vrednosti. određena količina raz­ menske vrednosti. pokazuje se vrlo izrazito i ova varijabilnost. Svakako. Ali. Dok u esnafskom ili kastinskom sistemu ta delatnost. zgrtati blago. novac. i engleskih poljoprivrednih nadničara. to važi samo kad se posmatra pre­ tvaranje kmetova i robova u slobodne najamne radnike. koji ne varira prema proizvodnim odnosima. iziskuje da se proizvodnja prilagodi jednom uvedenom 59 . gleda on na nju kao na uvek otvorenu za novi naraštaj.. on može da tako radi kao slobodni agens. važi kao stručna delatnost. zapošlja­ vanje njegove radne snage. ona je kod roba kao i kod stoke za rad samo određena. U Severnoj Americi. koja obećava bolju najamninu. dakle. Suprotnost te varijabilnosti prema jednoličnom. tradicionalnom karakteru ro­ bovskog rada. Uslovi njegove egzistencije primora­ vaju ga. a novorastuća generacija radnika je takva da se može rasporediti u nove grane rada ili u osobito razvijene grane rada i biti im na raspola­ ganju.

u kome nije ograničena okoštalošću svake određene poslovne grane same. beleška.. Razvijaju se druhvene-proizvodne snage rada a s radom na visokom nivou raz­ vija se primena nauke i mašinerije u neposrednoj proizvodnji. ta neprekidna varija­ cija — odgovara mnogostrukosti upotrebnih vrednosti te je stoga i stvarni razvoj razmenske vrednosti — pa je prema tome napredujuća podela rada u celini društva moguća tek s kapitalističkim načinom proizvodnje. the improvement of the national territory. srazmerno ovoj zameni”. . . „Agriculture for subsistance . . A. svoje vrste]. koji menja realnu prirodu procesa rada i svoje realne uslove — kapitalistički način proizvodnje. . sada do: Realne supsumpcije rada pod kapital Opšta karakteristika formalne supsumpcije ostaje. London 1774) [„Poljoprivreda za opstanak . . kapitalistički način proizvodnje. . dakle. iskorišćavanje nacionalne teri­ torije . . S jedne strane. propor­ tioned to this change” (49. koji se sada for­ mirao kao način proizvodnje sui generis [poseban. 478 | | Posle ovog dodatka o formalnoj supsumpciji rada pod ka­ pital.] Realna supsumpcija rada pod kapital razvija se u svim onim oblicima koji razvijaju relativan višak vrednosti u razlici od ap­ solutnog. zamenjena poljoprivredom za trgovinu . naglašavaju stoga svi pisci Sjedinjenih Država kao određenu karakteristiku slobodnog najamnog rada Severa prema robovskom radu Juga (vidi Cairns). Neprestano obrazovanje novih vrsta rada. Ali na ovoj osnovi nastaje jedan tehnološki i drugi specifični način proizvodnje.. Pri realnoj supsumpciji rada pod kapital ulaze u proces rada sve changes [promene] koje smo ranije izložili. dolazimo. 60 . kapitalu. u produktivnosti rada i u odnosu kapitaliste i radnika potpuna revolucija (koja se neprestano nastavlja i po­ navlja)0. Young. . id est [to jest] direktno podređivanje procesa rada. Political Arith­ metic. . . changed for agriculture for trade .i tradicionalno nasleđenom načinu rada. . ma kakav on tehnološki bio. . B M anifest d er Komm unistischen P artei (1848). S realnom supsumpcijom rada pod kapital dešava se u sa­ mom načinu rada. Ona počinje sa slobodnim zanatsko-esnafskim radom.

što je veća društvena produktivnost rada u njoj razvijena. masa proizvodnje. Već pri razmatranju mašine­ rije bilo je rečeno da njeno uvođenje u jednu granu povlači za sobom to uvođenje u druge grane i ujedno u druge vidove iste grane. Bez obzira na po­ većana sredstva saobraćaja. svile itd. ova promena materijalnog oblika jeste osnova za razvoj kapital-odnosa. S druge strane.stvara izmenjeni oblik materijalne proizvodnje. Krupna industrija baca u njoj još nepodložne grane takve mase ljudi ili u njima stvara takav relativan višak populacije 61 . Upravo produktivnost rada. U is­ tom obimu kapital mora da povećava veličinu vrednosti i po­ prima društvene dimenzije. revolucionisalo čitavu brodograd­ nju. u kojima su zanatlije još samo formalno (supsumirani) ili takođe još samostalni. a s druge strane stalni rezultat specifično kapitalističkog načina proizvodnje. Kapitalista mora biti vlasnik ili posednik sredstava za proizvodnju na nekom društvenom nivou. lana.. mašinsko predenje u industriji pamuka vodi do mašinskog predenja vune. Čim je ona prisvojila poljoprivredu. čiji adekvatni oblik stoga odgovara određenom stepenu razvoja proizvodnih snaga rada. uzrokuje sa oslobođenim kapitalom i radom neprestano nastanak novih poslovnih grana. koja je iziskivao ovaj način proizvod­ nje na višem nivou. rudar­ stvo. dovela je do potrebe uvođenja krup­ nog načina proizvodnje u samu mašinogradnju. Česta primena mašinerije u rudnicima uglja. Npr. masa viška stanovništva. Ovaj proces [je] stalan. Istovremeno kapita­ listička proizvodnja teži tome da osvoji sve one industrijske 479 grane koje dotad još nije | | zahvatila. Već smo videli da je određeni i stalno rastući minimum ka­ pitala u ruci pojedinih kapitalista s jedne strane nužna pretpo­ stavka. tek je to uvođenje mašinerije u samu mašino­ gradnju — naročito cikličkih prime motors — koje je omogućilo uvođenje parobroda i železnica. dakle da izgubi svaki individualni karakter. manufakturu najvažnijih odevnih materijala itd. u kojima postoji još samo formalna supsumpcija. u kojima kapital opet može da radi na nižem nivou i da opet može proći različite stepene raz­ voja. i to u obimu vrednosti koji je izgubio svaki odnos prema mogućoj pro­ izvodnji pojedinca i njegove porodice. dok i te nove poslovne grane ne budu vođene na dru­ štvenom nivou. koja razvija ovaj način pro­ izvodnje. Minimum kapitala je to veći u nekoj poslovnoj grani što se ona više kapitalistički vodi. mašinsko predenje vodi do mašinskog tkanja. masa sta­ novništva. zahvata ona druge sfere. manufakturama pamuka itd.

Evo sledeće torijevske jeremijade: „In the good old times.kakvu iziskuje pretvaranje zanata ili malih formalno-kapitalističkih radiona u krupnu industriju. yet the course of events has invested them with a monopoly of a ll.. čim uopšte neposredna svrha proizvodnje postane 62 . and thrown upon the market of labour. kad je tok opadanja posla dostigao izvestan stepen. every man was contented with one avocation.”] Materijalni rezultat kapitalističke proizvodnje jeste.) [. to find out a live hood in the best manner they could. Thus. Oni su postali svaštari i ukoliko se uzme u obzir cela zemlja. In the cotton trade..” (56. and as far as the country is concerned in the business. predioci pamuka. porast mase proiz­ vodnje te povećanje i umnogostručcnje proizvodnih sfera i nji­ hovih ogranaka. 1833. and all. blanchers. contented and happy. svako je bio zadovoljan jednim zanimanjem. printers etc. nego su im okolnosti pružile monopol na sve . osim razvoja društvenih proizvodnih snaga rada. prerađivači. the whole of the people were ousted. cotton spiners. however. till in time. belioci. they are masters of none. manufactures. They have become Jack-of-all trades. svi su živeli od profita svoga sopstvenog rada i svi su. Međutim. prvo je kapitalista prisvojio jednu gra­ nu. već sa formalnom supsumpcijom rada pod kapital. istina.U dobra stara vremena kad je opšti moto bio „živi i pusti druge da žive”. dyers and several other independent branches all living upon the profits of their respective trades. By and by. and then another. štampari etc. a onda drugu. bili zadovolj­ ni i srećni. U industriji pamuka su bili tkači. as might be experted. . malo-pomalo. onda se treba plašiti da oni nisu maistori ni za šta. sve dođe dok svi ljudi nisu bili istisnuti i bačeni na tržište rada da tamo na najbolji mogući način nađu nasušni hleb. although no carter secures to these men the right to be cotton-spinners. .. čime se tek adekvatno razviia razmenska vred­ nost proizvoda — sfera u kojoj oni deluju ili se razvijaju kao razmenska vrednost. . koliko se moglo dokazati. first one branch was adopted by the capitalist. there were weavers. Carlisle. when the downward course of trade had proceeded to some extent. when „Live and let live” was the general motto. Public Economy Concentrated etc. it is to be feared. . Pošto tako nikakav zakon nije tim ljudima osigura­ vao pravo da budu predioci pamuka. farbari i razne druge nezavisne grane. „Proizvodnja radi proizvodnje” — proizvodnja kao samosvrha — počinje.

Odatle krize. koji. za raz­ liku od razmrvljenosti tih uslova kod proizvodnje na nižem nivou. nezavisno od volje pojedinih kapitalista. sem rastućem minimumu kapitala koji je potreban za proizvod­ nju. Njen cilj [je] da pojedini proizvod itd. ta imanentna tendencija kapital-odnosa realizuje se adekvatno — i sama postaje nužan uslov. (Njen protivrečan karakter uključuje ogra­ ničenje proizvodnje preko kojeg ona stalno hoće da pređe. pokušava da individualnu vrednost svoje robe snizi ispod njene društveno određene vrednosti. Svim tim oblicima proizvodnje (relativnog viška vrednosti). nego. ili protivrečan karak­ ter: proizvodnja u suprotnosti prema proizvođaču i ravnodušna prema njemu. S jed­ ne strane.proizvođenje sto je moguće većeg i sto je moguće višeg viska vrednosti. I razvoj ovog stvarnog bogatstva. obratno. — To je proizvodnja 7 koja se ne vezuje za unapred određujuća i unapred određena ograničenja potreba. to se pojavljuje kao nagon pojedinog kapitaliste. koji se potpuno razvija tek na osnovici kapitalističkog načina proizvod­ nje. da se nivo proiz­ vodnje ne određuje prema datim potrebama. To postaje zakon u kapitalističkom načinu proizvodnje. da bi prekršio ovaj zakon ili ga lukavstvom upotrebio u sopstvenu korist. stoga. 480 | | Kako je ovo poslednje već ranije u suštini iscrpno izlo­ ženo.) To je jedna strana po kojoj se ona razlikuje od ranijeg načina proizvodnje. pokazuje kao adekvatno provođenje zakona vrednosti. koji proizvodi na isuviše niskom nivou. Stvarni [wirkliche] proizvođač kao puko sredstvo proizvodnje. hiperprodukcija itd. 63 . pozitivna strana. ukoliko bi kapitalista. a stvarno [sachliche] bogatstvo kao samosvrha. otud što je mo­ guće više pojeftinjenje roba. otelovljavao u proizvo­ dima više od društveno potrebne količine rada. masa proizvoda se određuje nivoom proizvodnje koji je propisan sa­ mim načinom proizvodnje i koji neprestano raste. I ovaj zakon ostvaruje se samo uključujući drugi. dakle. moguće je ovde biti sasvim kratak. takođe tehnološki — tek pošto se razvio specifično kapitalistički način proizvodnje a s njim i realna supsumpcija rada pod kapital. a to se postiže samo proizvodnjom radi proizvodnje. Međutim. ovo se pojavljuje kao zakon. ekonomiju. u suprotnosti prema ljud­ skom individuumu i na njegovu štetu. Druga je negativna strana. Ali. if you like [ako hoćete]. sadrži što je moguće vise neplaćenog rada. zajedničko je to da opiti uslovi za rad mnogih radnika koji neposredno kooperiraju dopuštaju. s druge strane. To se. kao takvi. čim uopšte razmenska vrednost proizvoda postane odlučna svrha. Produktivnost rada uop­ šte = maksimum proizvoda s minimumom rada.

bez ekvivalenta za radnika. dakle. istovremena upotreba čini da njihova relativna vrednost (s obzirom na pro­ izvod) pada. [proizvodan je. Sa stanovišta kapitalističkog procesa proizvodnje mora se tome pridodati bliže određenje. Ali proces rada je samo sredstvo procesa oplodnje kapitala. Utoliko je proizvodan onaj rad koji se opredmećuje u robama kao jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti. dakle. Njihova zajednička. rad koji se realizuje u nekom surplusvalue [višku vred­ nosti]. ako posmatramo pojedinačnu robu. nekoj robi. da je proizvodan onaj rad koji neposredno oplođuje kapital ili proizvodi višak vrednosti. dakle samo onaj rad koji se u procesu proizvodnje direktno troši radi oplodnje kapitala. tačnije. primenilac radne snage. Proizvodni i neproizvodni rad O ovome ćemo ovde odmah nešto ukratko reći pre no što nastavimo dalje razmatrati izmenjeni oblik kapitala koji nastaje kao rezultat kapitalističkog načina proizvodnje. ili ako po­ smatramo ukupan proizvod. Pošto je neposredna svrha i pravi proizvod kapitalističke proizvodnje — višak vrednosti. za kapitalistu. koji u alikvotnom delu ukupne ma64 . izvršioca tog rada. u jednom njenom alikvotnom delu otelovljen je neplaćeni rad. S jednostavnog stanovišta procesa rada uopšte izgleda nam proizvodan onaj rad koji se realizuje u nekom proizvodu.] samo onaj rad koji promenljivi ka­ pital i stoga ukupni kapital postavlja kao C + A C = C + A y. prema tome.s time što delotvornost tih zajedničkih [opštih] uslova proizvod­ nje ne uslovljava proporcionalno jednako velik porast u njiho­ voj masi i njihovoj vrednosti. To je. proizvodan je samo onaj rad i samo onaj radnik. koji neposredno pro­ izvodi višak vrednosti. Proizvodan je dakle onaj rad koji se otelovljuje u robama. Kapitalistički proces rada ne ukida opšta određenja procesa rada. rad koji neposredno služi kapitalu kao agency nje­ govog samooplođivanja. dakle u prekomernom incrementu [povećanju] robe za monopoliser [onoga ko je monopolisao] means of labour [sredstva za rad]. predstavljenom u surplusproduce [višku proizvoda]. On proizvodi proizvod i robu. ali. kao sredstvo za proizvodnju viška vred­ nosti. ma koliko da njihova apsolutna masa vrednosu raste.

šta su proizvodni rad i proizvodni radnik sa stanovišta kapitala.481 se roba otelovljuje samo neplaćeni rad. a različite proizvodne sposobnosti. Ali tad je: delatnost ove ukupne radne sposobnosti njena neposredna proizvodna potrošnja od kapitala. koje jedna drugoj konkurišu i čine ukup­ nu proizvodnu mašinu. te stoga. jedan kao ma­ nager. oplođuje kapital. Posmatra li se ukupan radnik.. kako to kasnije treba da bude šire izloženo. Samo je onaj radnik proizvodan čiji je proces rada = pro­ izvodnom procesu potrošnje radne snage — nosioca tog rada — od kapitala ili kapitaliste. može pitanje. drugi više glavom. dalja od neposrednog manuelnog rada ili bliža njemu.. šta je uopšte proizvodan rad i stoga se zadovoljiti tautološkim odgovorom — da je proizvodan svaki rad koji uopšte proizvodi. neposredna proizvodnja viška vred­ nosti. koja kapitalistički oblik proizvodnje smatra njenim apsolutnim oblikom i stoga jedinim prirodnim oblikom proizvodnje. engineer [rukovodilac. što je ovde bolje. koji je samo član tog ukupnog radnika. na veoma različit način učestvuju u ne­ posrednom procesu stvaranja roba ili. inženjer]. nego sve više društveno kombinovana radna sposobnost. tehnolog itd. dakle. Pri tome je sasvim svejedno da li je funkcija pojedinog radnika. od koga se radiona sastoji. Proizvodan je onaj radnik koji obavlja proizvodan rad i proizvodan je onaj rad koji neposredno stvara višak vrednosti. proces samooplodnje kapitala. tj. rezultira nekim proizvodom ili bilo kojom upotrebnom vrednošću. K ap itala 5 Šesta glava 65 . dakle proizvod koji kapi­ talistu ništa ne košta. radnika kojega kapital direktno izrabljuje i koji je uopšte podređen njegovom procesu oplodnje i procesu proizvodnje. nepo­ sredno pretvaranje te sposobnosti u kapital. tj. pobrkati s pita­ njem. Iz toga odmah proizlaze dve stvari: Prvo: pošto s razvojem realne supsumpcije rada pod kapi­ tal ili specifično kapitalističkog načina proizvodnje stvarni funkcioner ukupnog procesa rada ne postaje pojedinačni radnik. nekim rezultatom. proizvo­ da — jedan više radi rukom. treći kao neposredni manuelni radnik ili čak samo kao nekvalifikovani pomoćnik — sve više se funkcije radne sposobnosti podvode pod pojam proizvodnog rada a njihovi nosioci pod pojam proizvodnog radnika. ostvaruje se njegova kombinovana delatnost materialiter [materijalno] neposredno u ukupnom pro­ izvodu koji je ujedno ukupna masa roba. | | Samo građanska ograničenost. drugi kao overlooker [nadzornik]. uopšte.

bilo od svojih usluga. Kad god se rad kupuje da bi bio potrošen kao upotrebna vrednost. iracionalno. već R — N — R (poslednje rad ili sa­ mu uslugu). a ne kao kapital. kako smo videli. Novac ovde funkcioniše samo kao sredstvo prometa. stoji nasuprot kao kapitalista. biti ispunjen. malo proizvodno troše. a ne kao kapital. Prvi uslov može. a ne robe. kao usluga (Dienst). ako njegov proizvod po svojim prirodnim svojstvima po66 . među­ tim. a ne za to da kao živi faktor zameni vrednost promenljivog kapitala i da bude otelovljen u kapitalističkom procesu proizvodnje. Prvo. isto se toliko malo troše usluge koje on dobrovoljno ili prinudno (ako je reč o državi itd. Njegov rad biva tada postavljen (setzend) radi njegove upotrebne vrednosti. postaju faktori kapitala. koji ne samo da delom održava. posednik radne snage istupa prema kapitalu ili kapitalisti kao njen prodavač. ali nije zato svaki najamni radnik proizvodni radnik. nadničar itd. Radnik može biti najamni radnik. One stoga nisu proizvodni radovi niti su njihovi nosioci proizvodni radnici. koje kapitalista kupuje za svoju privatnu potrošnju. on se troši neproizvodno. a ne pro­ izvodno. i to varirajućih. Ovaj rad se opredmećuje neposredno u toku procesa proizvodnje kao tekuća veličina vrednosti. On je najamni radnik. One ne postaju faktor kapitala. kao reprezentant kapitala.) kupuje za svoju potrošnju radi njihove upotrebne vrednosti. rad nije pro­ izvodan rad niti je najamni radnik proizvodni radnik. Kapitalista mu. a svako hoće da postane trgovac ro­ bama. kao direktni prodavač živog rada. On razmenjuje svoj novac za njegov rad kao revenu (dobit). izraženo. Svaki proizvodni radnik jeste najamni radnik. Drugo. postaje sam jedan od njegovih sastavnih delova. dakle. delom reproducira predujmljene vrednosti ka­ pitala nego ih ujedno povećava te se stoga stvaranjem viška vrednosti pretvara u samooplođujuću vrednost. Sto se više proizvodnja uopšte razvija kao proizvodnja roba. a ne kao razmenska vrednost. 482 | j Koliko se robe. s jedne strane. što je uvedeno tim prethodnim procesom koji pripada pro­ metu. to više mora svako [Jeder].Drugo: podrobnija određenja proizvodnog rada proizlaze sama po sebi iz datih karakterističnih obeležja kapitalističkog procesa proizvodnje. da pravi novac. bilo od svog proizvoda. njegova radna snaga i njegov rad kao živi faktor nepo­ sredno se otelovljuje u procesu proizvodnje kapitala. Njegova potrošnja ne konstituiše N — R — N'. u kapital. Ovo je prva pretpostavka. a da drugi ne bude. Ovo se dešava svaki put kad nedostaje drugi momenat.

S druge strane. čije je puko samootelovljeno sredstvo [agency] živi rad. u kojima. pretvara se s jedne strane direktno u najamne radnike. cena tih različitih delat­ nosti od bludnice do kralja — pod zakone koji utvrđuju cenu najamnog rada. barristers [advokati] itd. oblik rada kao najamni rad. koja odgovara kapitali­ stičkom stanovištu. lekari. da se s razvojem kapitalističke proizvodnje sve usluge [Dienste] pretvaraju u najamni rad a svi njihovi izvršioci u najamne radnike. u Engleskoj. koje su imale oreol svetosti. S druge strane. a s druge strane. postaju apsolutnima. potpa­ daju oni — ocena njihove vrednosti. 67 . s jedne strane. ma koliko bio različit sadržaj njihovog rada i njihovo plaćanjeb.)a U kapita­ lističkoj proizvodnji. a A r is to teles. Ali. Time se srećno previda differentia specifica [specifična razlika] tog „proizvodnog radnika” i kapitalističke proizvodnje — kao proizvodnje viška vrednosti. pretvore u radnika koji razmenjuje za novac samo svoje usluge (tj. Ta pojava pak. proizvodnja proizvoda kao roba. svoj rad kao upotrebnu vrednost). (Vidi Aristotel. dakle.stoji samo kao usluga a ovo se pravljenje novca pokazuje kao krajnja svrha svake vrste delatnosti. gde barristeri i physician [lekari] nisu mogli ili ne mogu podnositi tužbe za naplatu). dakle. Dalja zabluda proističe iz dva izvora. Razrada ove poslednje tačke spada u posebnu raspravu o najamnom radu i najamnini. da dakle najamne radnike povezuje s proizvodnima isti karakter. koje su bile izvršavane gratis [besplatno] ili su bile plaćane zaobilaznim putevima (kao svi professionals [predstavnici slobodnih profesija]. Vojnik je najamni rad­ nik. unatoč tome što ona odgovara vladajućem načinu proizvodnje. zato što je on najamni radnik. pod nju se idealiter [idealno] supsumiraju i oni odnosi koje taj način proizvodnje još nije supsumirao. ali on zbog toga nije proizvodni radnik. kao procesa samooplodnje kapitala. b M anifest d er Kom m unistischen P artei. najamnik. daje utoliko više povoda za brkanje jednih s drugima što je to pojava koja karakteriše kapitalističku proizvodnju i koju je ta proizvodnja sama stvorila. ona apologetima daje povoda da proizvodnog radnika. odnos kapitala i najamnog rada faktički još ne postoji te stoga uopšte nije upotrebljiva kate­ gorija proizvodnog i neproizvodnog rada. ne ovamo. Prvo: u kapitalističkoj proizvodnji se neki delovi procesa kojim se proizvode robe obavljaju na način koji pripada ranijim načinima proizvodnje. Mnoštvo funkcija i delatnosti. važile kao samosvrha.

suprotstav­ lja samom radniku kao kapital one vrednosti koje je stvorio. npr. takav rad koji za radnika reprodukuje samo prethodno određenu vrednost njegove radne sposobnosti.Npr. Ovakve anomalije pružaju onda dobrodošlo polje za nagvaždanje o proizvodnom i neproizvodnom radu. nego trošenje revenua [dobiti]. dakle. s pretvaranjem oblika proizvodnog rada nestala bi revenu [dobit] kapitala i sam kapital. njegova sopstvena sredstva za proizvodnju istu­ paju prema njemu kao kapital. Ako. govorimo o proizvodnom radu. a poslednji proizvodan rad. Funkcioneri mogu time postati najamni radnici. ali oni time ne postaju proizvodni radnici. poreze. nego neposredno s kapitalom. Specifičan odnos između opredmećenog i živog rada sastoji se u tome da prvi čini kapital. 68 . Ali ovo spada u faux frais de production [neproiz­ vodne troškove proizvodnje] i za kapitalistički proces proizvod­ nje jeste po sebi i za sebe slučajan oblik. s novcem koji je po sebi kapital. kao delatnost koja stvara vrednost. selfemploying labourer [samostalni radnik] je svoj sopstveni najamni radnik. koji je određen da funkcioniše kao kapi­ tal i da kao kapital stane nasuprot radnoj snazi. cenu za vladine usluge itd. Kad bi se npr. onda govorimo o drultveno određenom radu. oplođuje kapital. Sve se to odnosi na stipulacije [ugovore] između vlasnika roba kao kupaca i pro­ davača roba. njemu imanentan. Proizvodni rad je samo skraćeni izraz za čitav odnos i na­ čin na koji radna snaga i rad figuriraju u kapitalističkom procesu proizvodnje. Mogućnost tog pretvaranja oblika pokazuje da je on spoljašan. pa dakle za njih izdati novac so far [utoliko] činiti jedan deo predujmljenog kapitala a njihov rad se pokazati stoga kao rad koji se ne razmenjuje s revenu [dobiti]. Dalje. nebitan i slučajan za kapitalistički proces proizvodnje. Kao svoj sopstveni kapitalista koristi on samoga sebe kao najamnog radnika. Uzmimo odmah poslednji slučaj. Proizvodni rad se direktno razmenjuje s novcem kao kapitalom. dakle. procesi materijalni akti itd. Proizvodan rad je. porezi bi se plaćali kao i uvek. ali ne bi više bili predujam kapitala. a nasuprot tome. tj. Naprotiv. za njega nužan. 483 | | Drugo: izvesni neproizvodni radovi mogu incidentaliter [slučajno] biti povezani s procesom proizvodnje i čak njihova cena može da uđe u cenu robe. a ne nipošto tim proce­ som uslovljen. svi indirektni porezi pretvorili u direktne. i nema nikakve veze s odnosom kapitala i rada. radu koji uključuje sa­ svim određen odnos između kupca i prodavca rada.

posmatrana po obliku. Kapitalistički proces proizvodnje nije samo proizvodnja ro­ ba. njegovom posebnom korisnošću ili sa osobitom upotrebnom vrednošću. koja peva kao ptica. Ali učitelj. vi­ šak vrednosti. pripada prelaznim oblicima. jeste proizvodni radnik. jer ona proizvodi direktno kapital. Neka pevačica. neproizvodni je radnik. On je kasnije taj proizvod prodao za 5 funti i utoliko je postao trgovac robom. ali se ipak mogu direkt69 . ona je utoliko najamni radnik ili trgovac robama. koji je u nekom institutu angažovan s drugima kao najamni radnik. Ali ista pevačica. Milton. On je proces koji apsorbuje neplaćeni rad a od sredstava za proizvodnju čini sredstva za usisavanje neplaćenog rada. koji druge podučava. kompendije o političkoj ekonomiji. Npr. U celini su radovi koji su konzumirani samo kao usluge a nisu se pretvorili u proizvode koji egzistiraju odvojeno od radnika te stoga izvan njih kao samostalne robe.Specifičan proizvod kapitalističkog procesa proizvodnje. nije proizvodni radnik. npr. jeste proizvodni radnik. Ako ona svoje pevanje prodaje za novac. proizvodni je radnik. stvara se samo razmenom s proizvodnim radom. Ipak je većina tih radova. u kojoj se on otelovljuje. pisac koji proizvodi za svog knjižara. Iz onoga što je dosad rečeno proističe da je određenje rada kao proizvodnog rada određenje koje po sebi i za sebe nema apsolutno nikakve veze s određenom sadrzinom rada. koju angažira kakav entrepreneur [preduzetnik] i koji je pušta da peva kako bi pravila novac. kao delatnost svoje prirode. nego njegov specifičan karakter kao stvaralačkog elementa razmenske vrednosti (viška vrednosti). približno je proizvodni radnik ako je njegova proizvodnja supsumirana pod kapital i dešava se samo radi njegove oplodnje. who did the Paradise lost [koji je stvorio „Iz­ gubljeni raj”]. Ali lajpciški literarni proleter koji proizvodi knjige po komandi svog knjižara. bio je neproizvodan radnik. Milton je proizveo Paradise lost („Izgubljeni raj”) kao što svilena buba proizvodi svilu. Ono što čini specifičnu upotrebnu vrednost tog rada za ka­ pital nije njegov određeni koristan karakter niti su to isto tako posebna korisna svojstva proizvoda u kome se taj rad opredmećuje. jedva formalno supsumirana pod kapital te. dakle. da bi svojim radom oplodio novac preduzetnika knowledge mongering institution [ustanove koja trguje znanjem]. Učitelj. Naprotiv. 484 | | Rad iste sadrzine može stoga biti proizvodan i nepro­ izvodan.

pod kate­ gorijom najamnog rada koji ujedno nije proizvodni rad.. rast bogatstva bio zaprečen [check erhielte]. Ali stvar je veoma jednostavna ako se temeljito analiziraju momenti pro­ cesa reprodukcije. knjiga II. onda je. Ova sorta proizvod­ nog rada proizvodi upotrebne vrednosti. opredmećuje se u pro­ izvodima. Oni se stoga mogu sasvim zanemariti i tretirati samo u vezi s najamnim radom. Veliki deo godišnjeg proizvoda. gardening. zanemarive veličine u poređenju s masom kapitalističke proizvodnje. najbednije požude. mogli bi da u slučaju potrebe opet funkcionišu kao kapital. ako je on več uslovljen prirodnim porastom populacije. o procesu reprodukcije. koja iznova ulaze u reprodukciju. fancies itd. koji spadaju u neproizvodni proces potrošnje. Somewhere [bilo gde] moraju se oni potrošiti kao neproizvodni. krojački rad]) može obavljati isti workingman [radnik] u službi indu­ strijskog kapitaliste ili neposrednog potrošača itd. nemaju nikakvu upotrebnu vrednost za proces reprodukcije (oni je mogu dobiti samo razmenom ma­ terije s reproduktivnim upotrebnim vrednostima. koji se troši kao revenu [dohodak] i ne ulazi više kao sredstvo za proizvodnju ponovno u proizvodnju.no kapitalistički eksploatisati. a u svom realitetu. III. koji su određeni samo za neproizvodnu potrošnju. Isti rad (npr. jer u prvom slu­ čaju proizvodi kapital. zadržavan nesrazmernom primenom takvog proizvodnog rada. tailoring itd. Podrobnije razmatranje o ovome spada u Gl. kao artikl. naravno. koji se otelovljuje u neproizvodnim artiklima. a u drugom ne. jer je u prvom slučaju njegov rad momenat procesa samooplodnje kapitala. ali je on u prvom slučaju proizvodni radnik. ali to je samo displacement [zamena]. bilo reprodukovano premalo potrebnih sredstava za život ili premalo sredstava za proizvodnju itd. Drugi takvi artikli. kad bi jedan neproporcionalni deo bio tako reprodukovan. onda je luksuz sa stano70 . U oba slučaja je on najamni radnik ili nadničar. a u drugom neproizvodni. [vrtlarstvo. a u dru­ gom ne. Ova sadržina je sasvim nebitna za određenje proizvodnog rada (iako bi. Ovde treba anticipirati samo ovu napomenu: uobičajena ekonomija ne može sa stanovišta same kapitalističke proizvodnje reći nijednu razum­ nu reč o granicama proizvodnje luksuznih predmeta. umesto da se ponovo pretvori u sredstva za proizvodnju i sredstva za život. Ako je proces reprodukcije ili njegov napredak ometan. dakle. bilo roba bilo same radne snage — ukratko. koja se proizvodno troše). sastoji se od proizvoda (upotrebna vrednost) koji zadovoljavaju najfatalnije.

kojeg je uposlio merchant tailor. za proizvodnju viška vrednosti]. 3) Iz toga što u stvarnom procesu reprodukcije. koji je svojstven kapitalističkom načinu proizvodnje i izvire iz njegove suštine. pretvaram u upotrebnu vrednost. bogatstva. u kojima on može biti prisvojen od bogatstva koje je namenjeno samo uži­ vanju. čini tom kapitalisti sastoji se u tome da on 12 časova radi. Krojački pomoćnik čini mi istu uslugu. bilo da radi za mene kod merchant tailor ili u mojoj kući. koja pripada mojoj individualnoj potrošnji i treba da zadovolji moju individualnu potrebu. jeste samo sredstvo za reprodukciju njegovih potrebnih sred­ stava za život. u tome da on 6 časova radi besplatno. svojstva koja pripadaju materijalnim nosiocima tih određe­ nosti oblika ili kategorije po sebi i za sebe. po kome su eko­ nomske određenosti oblika. on je samo moyen de battre monnaie. 1) Fetišističkog nazora. samo proizvodan rad koji rezultira nekim proizvodom (materijal­ nim proizvodom.. Usluga. biti proizvodan rad itd. koji sam potrošio. između rada koji se otelovljuje u re­ produktivnim artiklima i rada koji se otelovljuje u pukim luxu­ ries [luksuznim artiklima]. jer je ovde reč samo o materijalnom bogatstvu). postoji velika razlika. za kapitalistu. on je apso­ lutna nužnost za način proizvodnje koji proizvodi bogatstvo za neproizvođače. Stoga. dakle. npr. Uostalom. kojemu je sasvim svejedno kakva je priroda upotrebne vrednosti i kakav je karakter primenjenog konkretnog rada. koju on njemu čini. a ne u kapital. a plaćen je samo za 6 itd. 2) Iz toga što je rad. de produire la survalue [sredstvo za pravljenje novaca. 485 | | Težnja da se proizvodni i neproizvodni rad odrede njiho­ vom materijalnom sadržinom potiče iz tri izvora.) Za samog radnika taj proizvodni rad. Ja ih kupujem od merchant tailor [trgovca odelima]. posmatra­ jući njegove realne momente. s obzirom na formiranje itd. sastoji se. Na­ protiv. (Primer: Za mene je sasvim svejedno da li ću kupiti pantalone ili ću kupiti tkaninu te pozvati u kuću nekog krojačkog pomoćnika kome ću platiti njegovu uslugu (id est [to jest] nje­ gov krojački rad). biti roba. jer su tako jeftinije. U oba slučaja novac. mora mu dati nužne oblike. dakle. Činjenica da se ovo dešava u formi šivenja pantalona samo skriva stvarnu transakciju. čim to može merchant tailor 71 . kao i svaki drugi rad. usluga što je isti krojački pomoćnik. posmatrajući proces rada kao takav.višta kapitalističke proizvodnje za osudu.

facio ut des. da je u tim prelaznira oblicima upravo eksploata­ cija radnika najveća. dakle. ili uopšte nije postojao. ar­ tisan itd. rade većinom (ako nisu samostalni) za neki trgovački kapital. već između novca i robe.) Radnik takođe kupuje usluge novcem. [samostalnog radnika. dok u kapitalističkoj proiz­ vodnji to do ut facias izražava veoma specifičan odnos između predmetnog bogatstva i živog rada. ništa ne menja na stvari. Nijedan čovek ne kupuje lekarske ili pravničke „izvršne usluge” da bi tako utrošeni novac pretvorio u kapital. ja kupujem njegovu robu. moguće je dvoje: 1) Ona rezultira robama koje postoje odvojeno od proiz­ vođača. do ut des [dajem da učiniš. Ti ljudi. omiljeni Sejov [Say]. Tamo gde npr. Bastjaov [Bastiat] i Konsortenov oblik da bi se izrazio odnos kapitala i rada. ali mje manir [način] pretvaranja novca u kapital. čak i kad se ona obavlja samo za razmenu. što je jedan način trošenja. ono je. ta kategorija je potpuno isključena. mogu da u intervalu između proizvodnje i po­ trošnje cirkulišu kao robe. a učinjena usluga iskazuje se u tome da su od jednog talira nastala dva. Razlika proizvodnog i neproizvodnog rada sastoji se samo u tome da li se rad razmenjuje za novac kao novac ili za novac kao kapital. ako ne drže pomoćnike kao sculptors [vajari] itd. 486 | | U nematerijalnoj proizvodnji. jer nema direktne razmene između novca i rada bilo koje vrste. naravno. u ovom kupo­ vanju usluga nije uopšte sadržan specifičan odnos rada i kapitala. I ovde je kapitalistički način proizvodnje ograničen i po prirodi 72 . dakle. dajem da daš]. u oblik u kome je potpuno nestao određeni karakter krojačkog rada. ovde su sasvim nevažni oblici istog odnosa. tj. ako on nije koristan kao stvar [Sache]. Do ut facias. Pošto.nastoji da pantalone opet pretvori u novac. činim da učiniš. slike. kao kod selfemploying labourer. zanatlije]. proizvodi robe.. kao knjige. Velik deo usluga spada u troškove potrošnje roba. kao svi umetnički proizvodi koji se razlikuju od umetničkog rezultata umetnika koji ih stvara. nego kao delatnost. na primer kuvarica itd. Ovde je kapitalistička proizvodnja primenljiva u veoma ograničenoj meri. ili je potpuno izbrisan. Usluga je uopšte samo izraz za posebnu upotrebnu vrednost rada. knjižara. Taj odnos jeste samo pre­ lazili oblik ka puko formalnom kapitalističkom načinu proizvod­ nje. npr. činim da daš. 2) Proizvod se ne može odvojiti od čina proizvođenja. facio ut facias. Činjenica.

u nastavnim ustanovama učitelji mogu biti puki najamni radnici za preduzetnika fabrike učenja. nego proizvodnja viš­ ka vrednosti. koji samo reprodukuje radnika. Gl. koji se otelovljuje u proizvodu). koji ne proizvodi produit net 73 . III.” (Matlhus: Principles of Political Economy. Kapitalista kao reprezentant proizvodnog kapitala u njego­ vom procesu oplodnje obavlja proizvodnu funkciju. kao njegove suprotnosti) temelji se dakle na tome da je proizvodnja kapitala proizvodnja viška vrednosti a rad što ga on upotrebljava rad koji proizvodi višak vrednosti. Nasuprot supotrošačima surplusvalue [viška vredno­ sti]. koja se sa­ stoji upravo u tome da diriguje proizvodnim radom i da ga eksploatiše. III) Budući da svrha kapitalističke proizvodnje (i stoga proiz­ vodnog rada) nije egzistencija proizvođača. Kako pak stvar stoji s drugim funkcijama kapitala — i agensima kojima se on unutar tih funkcija služi — može se tek kasnije izložiti. 2-nd edition. Isto važi i za naciju kapitalista. London 1836). sav potrebni rad. (Kao rukovodilac procesa rada može kapitalista obav­ ljati proizvodni rad u smislu da je njegov rad uključen u celokupan proces rada. (Želim lekara. njegova klasa je proizvodna klasa par excellence.stvari može se dešavati samo u nekim sferama. koji nisu ni u kakvom neposrednom i delatnom odnosu prema svojoj proizvodnji. a ne njegovo potrkalo.) Npr. 487 Bruto i neto proizvod (Spada možda bolje u Knj. Tome slično ne treba uzimati u obzir za celinu kapitalističke proiz­ vodnje. tj. koji directly [neposredno] povećava his master’s wealth [bogatstvo svog gospodara]. Mi ovde poznajemo samo još kapital unutar neposrednog procesa proiz­ vodnje.) „Proizvodni labourer [radnik]. Razlika između proizvodnog i neproizvodnog rada važna je s obzirom na akumulaciju. Određenje proizvodnog rada (pa stoga i neproizvodnog. koji ne proizvodi višak rada. jeste suvišan i bezvredan za kapitalističku proizvodnju. budući da je samo razmena za proiz­ vodni rad jedan od uslova ponovnog pretvaranja viška vrednosti u kapital. Sav produit brut [bruto proizvod].

suvišni. tj. potreban je samo onaj broj ljudi koji je za kapital unosan [profitable]. izu­ zev za razmnožavanje ljudi. rents i profits [rente i profiti]. samo ako su isti njeni revenu net et reel [neto dohodak i realni dohodak]. postaju oni na nekom naprednijem stepenu proizvodnje. London. nazoru koji odgovara starinskim. u stvari samo u obliku surplusproduce [viška proizvoda]. nego da od 12 miliona njih 7 ili 58 3/4 [% ] životare kao takve mašine. Jer uvek je bolje da od 10 miliona ljudi samo 50% njih životare kao čiste proizvodne mašine za 5 miliona. pretpostavlja da je kapitalistička proizvodnja essentiellement [u suštini] proizvodnja vilka vrednosti.(surplusproduce [višak proizvoda]). da bi se proizveo isti revenu net. Isto važi za naciju kapitalista. koji ih više ne treba. . svejedno da li on »pokreće 100 ili 1000 ljudi’). ako bi bilo potrebno da bude upotrebIjeno 7 miliopa ljudi da bi se proizvela hrana i odeća za 12 miliona? Hrana i odeća onih 5 miliona bila bi uvek revenu net”. 1774. is a most useless purpose”. singly taken. ma kako se ona obrađivala. pri­ jašnjim načinima proizvodnje. „Nije li realni interes nacije isti (kao i inte­ res nekog privatnog kapitaliste kome je. u kome se otelovljuje surplusvalue [višak vrednosti]. Arthur Young. (47. Ili.) [„Od kakve bi koristi bila za savremenu kraljevinu cela jedna (između samostalnih malih farmera kao u prvo vreme sta­ rog Rima) podeljena provincija. Political Arithmetic etc. Kad bi 5 miliona ljudi moglo da proizvodi hranu i odeću za 10 miliona ljudi. which. bila bi hrana i odeća tih 5 miliona revenu net.000’. ako su radnici na jednom određenom stepenu razvoja proizvodnje bili potrebni da bi se proizveo produit net [neto proizvod]. veoma nekoristan cilj”. Ovo je suprotno npr. što je. što stoji do toga da li se ona sastoji od 18 ili 12 miliona individua? . however well cultivated.] Činjenica da je svrha kapitalističke proizvodnje net produce [neto proizvod]. Bi li zemlja izvukla neku korist iz toga ako bi joj.samo nipošto ne padne ispod 2. Ili. ako profit njegovog ka­ pitala od 20. uzeto izolovano. bilo po­ trebno 7 miliona ljudi.000 . Po njemu su gradski magistrati 74 . except for the mere purpose of breeding men. čak ni filantropija ne može ništa da kaže protiv ove Rikardove postavke. „Of what use in a modern kingdom would be a whole province thus divided (između selfsustaining litde farmers kao u first times of ancient Rome). isto je tako suvišan kao i sam taj radnik.

za čije je održanje bio zainteresiran čitav stari poredak. zaslužuje on s kapitalističkog stanovišta građansku krunu.) Pojedini kapitalista time samo sledi imanentni zakon i stoga moral kapitala to pro­ duce as much surplusvalue as possible [da proizvodi što je mo­ guće više viška vrednosti]. koji kapitalističku proizvodnju još uvek tu i tamo zamenjuje s proiz­ vodnjom za neposredne proizvođače. jer isti kapital zapošljava više ruku. da je npr. 75 . Ovo. agriculture for subsistance [po­ ljoprivreda za održanje] agriculture [i] for trade [poljopri­ vredi za trgovinu]. delom od A. 488 | J Međutim. da industrije itd. Smita.itd. te ih upravo time izjednačuje i proporcionira proizvodnju. da radnici ne bi ostali bez hleba. One potiču delom iz fiziokratije (vidi knjigu IV). Svi ti nazori su za razvijeni kapitalistički način proizvodnje zastareli i neistiniti. treba da kao izvori egzistencije velikog mnoštva ljudi budu na­ cionalno zaštićene od inostrane konkurencije itd. dok bi u zemlji mogao zaposliti mnoštvo surpluspeople [prekobrojnog stanovništva]. jer taj vrli građanin sprovodi zakon koji unutar svetskog tržišta kao i unutar zidova nekog društva razdeljuje kapital već prema stopi profita što ga daju posebne sfere proizvodnje. nema nikakve veze s posmatranjem procesa rada. te stoga dopušta da se iz onih koji su ranije bili zaposleni u poljoprivredi izvuče u manufakturi neto proizvod. pronalaske. Ali ova suprotnost nije određena unutar samog kapitalističkog načina proizvodnje. pošto je radnik kao takav važio kao samosvrba a njegova zarada u staleškim okvirima kao njegova privilegija. Veliki bruto proizvod (as far as the variable part od capital is coccerned [ako je reč o promenljivom delu kapitala]) u proporciji prema malom neto proizvodu je­ ste = maloj proizvodnoj snazi rada i istoga kapitala. Smita. Ali to je takođe suprotno nazoru A. To je suprotno [takođe] nazoru protekcionističkog sistema. zabranjivali npr. koji je još nacionalno obojen (za razliku od freetrade [slobodne trgovine]). gde do­ bija 10% interesa [kamate]. s ovom razlikom bruto i neto proizvoda tradi­ cionalno su povezane svakojake konfuzne predstave. pri tome se kapitalističkoj proizvodnji često su­ protstavlja nekapitalistička. npr. ulaganje kapitala u poljo­ privredu „produktivnije”. Nadalje. pogrešni. onoj koja zapošljava ruke ova koja tržištu isporučuje mnogo veći proizvod. daje ruskom caru za ratove protiv Turske itd. (Svejedno je da li se novac npr. međutim. Kad pojedini kapitalista šalje novac u inostranstvo.

onda on u kapita­ lističkoj proizvodnji raste u odnosu na neto proizvod. nego im. koji pripada kapitalisti. u celini. istupa nasuprot kao kapitalistički aranžman. što je moguće veće povećanje onih koji žive od produit net. pokazao kao svojstvo neke stvari. koji se rastvara u najamninu + net produce. naprotiv kao društvena kombinacija u kojoj pojedina radna sna­ ga funkcioniše samo kao poseban organ ukupne radne snage što čini određenu radionu. ako on stvara vrednost. drugo. To je tako pre svega zato što: 1) rad kao ispoljavanje radne snage.Videli smo. pokretačka duša kapitalističke pro­ izvodnje. štaviše. da je zakon kapitalističke proizvodnje povećavanje konstantnog kapitala u odnosu na promenljivi i na višak vrednosti. id est [to jest] najamnina. bez obzira na radnika. pri­ pada pojedinom radniku (to je ono čime on realiter plaća kapi­ talisti ono što mu kapitalista daje). Ako se ukupni proizvod nazove bruto proizvodom. pokazuju se sve društvene proizvodne sna­ ge rada kao proizvodne snage. kao kapitalu inherentna svojstva. biva im nametnut [angetan]. nazove neto proizvodom. ako se deo proizvoda. onda neto proizvod raste u odnosu na bruto proizvod. net produce. iako im [tj. kao napor. Najviši ideal pak — u skladu s relativnim porastom produit net — kapitalističke proizvodnje jeste što je moguće veće smanjenje onih koji žive od salaira [najamnine]. Inače je učenje o neto proizvodu kao krajnjoj i najvišoj svrsi proizvodnje samo brutalan. ali tačan izraz za to da je oplođivanje vrednosti kapitala te stoga i stvaranje viška vred­ nosti. Budući da je živi rad — unutar procesa proizvodnje — već otelovljen u kapitalu. radnicima] on kao rad koji se opredmetio u proizvodu. upravo kao što se u novcu opšti karakter rada. ne pripada. istina. 489 | | Mistifikacija kapitala itd. povećanje neto proizvoda u odnosu na onaj deo proizvoda koji zamenjuje kapital. Sad se te dve stvari zamenjuju. 76 . Samo u poljoprivredi (pretvaranjem oranica u pašnjake) neto proizvod često raste na štetu bruto proizvoda (celokupne mase proizvoda) usled izvesnih određenja koja su svojstvena renti a koja ovde ne treba razmatrati.

dakle. Ali ti uslovi pokazuju se. iscrpljuje celinu. taj društveni ka­ rakter uslova rada — u koje. 3) objektivni uslovi rada poprimaju s razvojem kapitalistič­ kog načina proizvodnje izmenjen oblik. mašinerija. kao što je npr. 77 . što delimično anticipira kasnije izlaganje. a apsolutna pretpo­ stavka te zajedničke upotrebe jeste zajednički rad konglomerisanih radnika. pokazuju se kao nešto što je imanentno kapital-odnosu i od njega neodvojivo. loženju. sama ta upotreba jeste samo predmetni izraz društvenog karaktera rada i društvene proizvodne snage koja iz toga proističe. i ono što. koji tim uslovima za proizvodnju pri­ pada nezavisno od radnika. Kao što se društveni karakter njihovog sopstvenog rada po­ kazuje kao kapitalistički. spada njihov oblik kao mašinerije i capital fixe [stalni kapital] u bilo kom obliku — pokazuje se kao nešto potpuno samostalno. kao dati uslovi. Sva ta relativna pojevtinjenja konstantnog kapi­ tala pri apsolutnom porastu njegove vrednosti zasnivaju se na tome da se ova sredstva za proizvodnju. kao oblik kapitala. Bez obzira na kombinaciju samog rada. ekonomija u ceni sirovina. u obimu i efektu uslova za proizvodnju društveno kombinovanog rada. zajednički upotrebljavaju. takvim se kudikamo više pokazuje društveni rad koji sadrži uslove za proizvodnju kao zajedničke uslove za proizvodnju.. bilo da se npr. Isto se tako posebni oblik ovih uslova. robnih kuća pri masovnoj proizvodnji itd. ne može upotrebiti sem za kombinovani rad. uslove kombinovanog rada. kao način postojanja kapitala te stoga takođe kao nešto što su kapitalisti aranžirali nezavisno od radni­ ka. ad 3) ovde ćemo. smanjenje administrativnih troškova. ponovno korišćenje otpadaka. između ostalog. zapravo. nezavisni od njega. koji se u njima kreće. uštedi na građenju.2) se ove društvene proizvodne snage rada ili proizvodne snage društvenog rada istorijski razvijaju tek sa specifično kapi­ talističkim načinom proizvodnje. odmah reći sledeće: profit za razliku od viška vrednosti — može da raste usled ekonomične upotrebe zajedničkih uslova rada. nešto što postoji nezavisno od radnika. osvetljenju itd. Dakle. nasuprot radniku. predstavlja­ jući društveno bogatstvo. sredstva za rad kao i materijal za rad. Oni postaju raz­ vijeniji od koncentrisanih sredstava za proizvodnju. bilo da vrednost prime motora ne raste u istom stepenu u kojemu rastu njegova snaga.). zavisno od dimenzije u kojoj se upotrebljavaju i od ekonomije s kojom se upotrebljavaju (potpuno nezavisno od oblika mašinerije itd.

zajedničko je­ dinstvo u kooperaciji. ne pokazuju se kao sredstva supsumirana radniku. nego kao sredstva pod koja je on supsumiran. posmatramo li samo puko formalan odnos. npr. Taj odnos. stvarno [sachlich]. postaje kompliciraniji i na izgled mi steriozniji time što se s razvojem specifično kapitalističkog na­ čina proizvodnje nasuprot radniku osamostaljuju i istupaju prema njemu kao „kapital”. posmatramo li formalnu supsumpciju. 490 | | Sam kapitalista jeste vlastodržac samo kao personifikacija kapitala (zbog čega on u italijanskom knjigovodstvu neprestano figuriše kao dvostruka figura. pokazuje se kao razvoj tog kapitala. i ekononnsanje s njima (te porast profita koji iz toga proističe i pojevtinjenje roba) pokazuje kao nešto sasvim različito od viska rada radnika. čitave radione kao takve. Nauka kao opšti duhovni proizvod društvenog razvoja. jer kao proizvodna snaga kapitala deluje nasuprot radu. koja svoj manje razvijeni način deli sa svojim razvijenijim načinom. koji ovde uopšte funkcioniše kao personifikacija društve­ nog karaktera rada. primena pri­ rodnih snaga i nauka. ali prinuda u obliku koji je pogodniji za proizvodnju. Sredstva za proizvodnju. jer ga kapital eksploatiše nasuprot radu. Već je ovaj odnos u svojoj jednostavnosti personifikacija stvari [Sachen] i postvarenje [Versachlichung] osoba. opšti oblik kapitalis­ tičke proizvodnje. ne samo te stvari [Dinge] — ti proizvodi rada. tu. bez njihovog učešća i često 78 . to više što za veliku većinu pražnjenje radne snage ide ukorak s time. stvarni [sachlichen] uslovi rada. to je prinuda koju kapitalistički način proizvodnje deli s ranijim načinima proizvod­ nje. međutim. Kao takve društvene snage one su nasuprot radu „kapitalizirane”. kombinacija u podeli rada. Capital employs labour [kapital zapošljava rad]. kao upotrebne vrednosti i kao razmenske vrednosti — nego se i društvenom obliku rada predstavljaju kao oblici raz­ voja kapitala i stoga tako razvijene proizvodne snage društvenog rada kao proizvodne snage kapitala. kao debtor [dužnik] sopstvenog kapitala). a opšti razvoj društva. kao direktan čin i tvorevina ka­ pitaliste. zatečeno. U stvari. proizvoda rada kao mašinerije — sve to istupa prema pojedinim radnicima kao osamostaljeno. Proizvodnost kapitala. ovde se pokazuje isto tako direktno otelovljena u kapitalu (njena primena kao nauke na materijalni proces proizvodnje.Stoga se npr. sastoji se najpre samo u prinudi na višak rada. odvojena od znanja i sposob­ nosti pojedinog radnika). kao tuđe.

pokazuju se u velikoj meri. A ovo poprima to realniji oblik. koji živi u kapitalisti. supsumirani pod kapital. te stoga kao snage koje pripadaju kapitalu i stoje nasuprot radu. kao puki oblici postojanja sredstava za rad što postoje nezavisno od njih i njima vladaju. dakle van ovog kapitalističkog spoja. prema kome se pojedini radnik ne samo pasivno od­ nosi nego i koje se događa u suprotnosti prema njemu. i čak isključivo kao sredstva eksploatacije rada. kao. Kapitalista koji upotrebljava neku mašinu ne treba da se u nju razume. sama nji­ hova radna sposobnost modificira ovim oblicima tako da u svo­ joj samostalnosti. čine suvišnim u njegovim samostalnim oblicima. što se više. s razvojem mašinerije uslovi rada pokazuju se kao uslovi koji su i tehnološki ovladali radom i istovremeno ga zamenjuju. proističu iz njega i u njemu su otelovljene. (Vidi Ure. za razliku od njihove pojedinačne radne sposobnosti. u stva­ ri. postaju elementi ovih društvenih tvorevina. u mašineriji vidljivi proizvodi rada pojavljuju kao proizvodi koji vladaju radom — isto je. gubi svoju samostalnu proizvodnu sposobnost. 79 . kao sredstvo da se prisvoji višak rada. radnici. postaje nemoćna. s prirodnim snagama i naukom. odvajaju od veštine i znanja pojedinog radnika — i mada su. One se. posmatrano po njihovom izvoru. sva ova na društvenom radu zasnovana primena nauke. proizvodom opšteg društvenog razvoja u njegovoj ap­ straktnoj kvintesenciji — istupaju oni prema njima kao sile kapi­ tala. potiskuju. gde ulaze u proces rada. pri­ rodna snaga. opet proizvod rada — one se svuda. Društveni oblici njihovog rada — subjektivno-objektivno — ili oblik njihovog društvenog rada jesu odnosi koji su stvoreni sasvim nezavisno od pojedinih radnika. a po sudu i volji cele radione inkarniranima u kapitalisti ili njegovim understrappers [reprezentantima]. ali te društvene tvorevine ne pripadaju njima. ali da bi ih eksploatisao on ih mora primeniti na proizvodnju. kombinacije koje pripa­ daju kapitalu. One stoga istu­ paju prema njima kao oblici samog kapitala. Kapital. naravno.protiv njega. I tako se razvoj društvenih pro­ izvodnih snaga rada te uslovi tih razvoja pokazuju kao delo kapitala. i proizvodi rada. s jedne strane. ako oni stvarno. pokazu­ ju kao otelovljene u kapitalu. u kome društveni karakteri njihovog rada istu­ paju prema njima u izvesnoj meri kapitalizirani — kao što se npr.) Ali u malini deluje realizovana znanost prema radniku kao kapital. naravno. ako je ona stvorena njihovom vlastitom kombinacijom — postoje kao funkcije kapitala. a s dru­ ge strane. U ovom procesu. upotrebljava sva ta sred­ stva samo da bi eksploatisao rad. I. u stvari.

— na to primorava. Kod procesa akumulacije smo videli kako se momenat. Ovo se svodi na razmenu neke date količine opredmećenog rada za veću ko­ ličinu živog rada. ali ih razvija kao sile koje ovladavaju pojedinim radnikom i koje su mu tuđe. kao zakon kapitala protiv obaju. postvareni oblik „dru­ štvenih proizvodnih snaga rada” ili proizvodnih snaga društvenog rada. 2) kao personifikacija i reprezentant. (2) Upotrebna vrednost. prema svojim od­ ređenim odnosima. kao njegova upotrebna vrednost. dakle. Kako zakon kapitalističke proizvodnje — stvaranje viška vrednosti itd. Ona se stoga prikazuje kao svojstva koja pripadaju kapitalu kao stvari [Ding]. Proizvodni rad — kao rad koji proizvodi vrednost. ko­ jim već minuli rad u obliku proizvodnih snaga i uslova za proiz80 . Društvena prirodna snaga rada ne razvija se u procesu oplođivanja vrednosti kao takvom. sredstvo za rad. 491 | | Uslovi rada gomilaju se kao društvene sile nasuprot rad­ niku i u ovom obliku oni su kapitalizirani. u ma kakvim društvenim kombinaci­ jama ovi radnici ulazili u proces proizvodnje. dakle. proizvodan: 1) kao prinuda na vilak rada. kao vrednost raste. ali vrednost koja se oplo­ đuje. On deluje kao prinuda kapitalista jednih prema drugima i prema radnicima — dakle. i predmetne i subjektivne. usled razlike između vrednosti radne snage i svoje oplodnje. povećava se [ein Increment erhalt].Pošto se sastoji od roba. Tako kapital postaje veoma misteriozno biće. nego u stvarnom [wirklichen] procesu rada. Kapital je. nego s radom [prisvaja] takođe njegove društvene kombinacije i razvoj sredstava za rad koji odgovara tim društvenim kombinacijama. razloženo je ranije. prema radnicima predstavlja društveno proizvodnu snagu rada. koja su rad u sebi otelovila. stoji nasuprot kapitalu uvek kao rad pojedinačnog radnika. Kapitalistička proiz­ vodnja razvija pre svega naveliko — otkida od pojedinog samo­ stalnog radnika — uslove procesa rada. vrednost koja time što jeste vrednost stvara vrednost. kapital je dvostruk: • (1) Razmenska vrednost (novac). Dok kapital. No upravo ovde on nije samo materijal za rad. a ovde kapital. kojima rad pripada. Rad je proizvodan upravo kao izvršilac tog viška rada. proizvodni rad prema kapitalu predstavlja uvek samo rad poje­ dinačnog radnika. deluje u procesu rada.

71. St.. 3 ed. p. J. philanthropique et egalitaire par excellence”. filantropska i egalitarna vlast par excellence”. . 309.. Gratuite du credit etc. ii represente la civilisation”. en ce que son bien-etre suit la marehe du progres social”. 1850. v.Le capital e’est la puissance democratique..] „Stock cultivates land: stock employs labour”. 91).Le capitaliste est l’homme social par excellence. . [„Akumulacija kapitala ili sredstava za primenu rada mora u svakom slučaju da zavisi od proizvodnih snaga rada”.] (162.) . . John Wade. (76. 3 ed. (29. History of the Middle and Working Classes etc. . „Kapital je samo drugo ime za civilizaciju”. prema upotrebnoj vrednosti i razmenskoj vrednosti. po­ većava reprodukciju — ne samo masu vrednosti koja održava određenu količinu živog rada nego i masu upotrebnih vrednosti koje taj momenat nanovo proizvodi — pokazuje kao kapitalu imanentna snaga. „Kapitalista je društveni čovek par excellence. consideree en bloc. collective force”. London.. c.'] Jedan komentator Rikarda primećuje na to: „If the productive powers of labour mean the smallness of that aliquot part of any produce that goes to those whose manual labour produced it. must in all cases depend on the productive powers of labour”.] „Capital is . Paris. (104. edit. 1. Bastiat. 1814. Buchanan. b. II. kolektivna snaga”. 1. on reprezentuje civilizaciju”. London. posmatrana u celini. (92. III. ch. c. (p. Principles. jer opredmećeni rad funkcioniŠe prema rad­ niku uvele kao kapitalizirani rad.) [„Klasa kapitalista. 1835).) [„Imovina obraduje zemlju: imovina primenjuje rad”. Ricardo. . F. (A. the sentence is nearly iden­ tical”. [„Kapital je . c.] Plitko: „Productive Power of capital [Proizvodna snaga kapitala] nije ništa drugo nego količina realnih productive po­ wer [proizvodnih snaga] kojima kapitalista može da komanduje posredstvom svog kapitala” (p. .vodnju. nalazi se u normal­ nom položaju u tom pogledu što njeno blagostanje raste uporedo s društvenim napretkom”. . .) „La classe des capitalistes. V. „The accumulation of capital. Cherbuliez.) [„Kapital je demokratska. or the means of employing labour . Observations on certain verbal disputes in Political 6 fiesta glava K ap itala 81 .. se trouve dans une position normale. . 1. . (75. Mill: Essays on some unstelled questions of Political Economy. 1821). Riche ou Pauvre. 1821). Smith..

) [„Ako proizvodne snage rada ozna­ čavaju malu količinu onog alikvotnog dela svakog proizvoda koji je proizveden ručnim radom.”) [„Oni koji žive od profita — (indu­ strijski kapitalisti) — hrane sve ostale i jedino oni uvećavaju opšte blagostanje i sva naša sredstva za uživanje. et tout travail bien dirige est productif”. Transponovanje društvenih proizvodnih snaga rada u stvar­ na [dingliche] svojstva rada toliko je ukorenjeno u svesti. 1821. naš rad proizvodi sva ostala bogatstva.] Neprestano transponovanje rada u kapital dobro je izraženo u sledećim naivnim rečenicama Destutt de Tracyja: „Ceux qui vivent de profits — (les capitalistes industrieux) alimentent tous lesautres. Rad proizvodi sva druga bogatstva. Destutt de Tracy 1. puisque le travail est la source de toute richesse. u ovom svom otuđenom obliku predstavljaju kao nužni oblik. postavka je gotovo istovetna”. To je tako zato što je rad izvor svega bogatstva i zato što samo oni komanduju korisno živom radu. dobro je usmeren. korisno upotrebljujući akumulisani rad. kapital je onaj koji povećava sve bogatstvo. dakle i u svesti onih koji su zahvaćeni ovim načinom proizvodnje. već samo njegov proizvod. Svaki dobro usmereni rad je proizvodan. svaki proizvodan rad. 1. Zato radna sposob­ nost nije bogatstvo. c. et seuls augmentent la fortune publique et creent tous nos moyens de jouissance. „Traitć d’Economie Politique. notre travail produit tous les autres. te dakle suprotan karakter tog razvoja izgleda upravo tom načinu imanentan. i svaki je pravilno usmereni rad proizvodan”.) [„Naše sposobnosti su jedino naše prirodno bogatstvo. c. i on sam nije bogatstvo. Cela dolt etre. London. „Nos facultćs sont notre seule richesse originaire. Osnova je tome 1) oblik u kome se na bazi kapitalističke proizvodnje. tj. et puisque eux seuls donnent une direction utile au travail actuel. primena nauke. on proizvodi bogatstva za sve ostale izuzev za sebe samog. tj. da se prednosti mašinerije. stvar prikazuje.”] Budući da je rad izvor svega bogatstva. 82 .] Naše sposobnosti su naše jedino izvorno bogatstvo. pronalazak itd. svaki rad koji kapi­ talisti donosi profit. (242. u kapitalističkom načinu proizvod­ nje. en faisant un usage utile du travail accumule”. i stoga sve ovo kao svojstva kapitala. (243.Economy. 2) istorijska činjenica da do ovog razvoja dolazi najpre i za razliku od ranijih načina proizvodnje.

Sta se dešavalo za vreme celokupnog procesa? Radnik je prodao raspolaganje svojom radnom snagom za neophodna sredstva za život. kapitala po definiciji. nale Note. Sta je. dakle. On. čak posle nje­ nog pretvaranja u faktore procesa rada — u sredstva za proiz­ vodnju. Kapital je. svoj rad. dakle. u koju se pre­ tvorio promenljivi kapital. posmatrajući njega. stuarnim otelovljenjem živog rada u predmetne oblike postojanja kapitala. 4. rezultat?? Simplement i purement [jednostavno i jasno] — reprodukcija njegove radne snage. koja stvara i povećava vrednost.] 83 . tek stvarnim usisavanjem dodajnog rada. dao? Delatnost koja održava vrednost. Predujmljena suma novca ili suma vrednosti. to je kapital. jeste najpre kapital samo po sebi. po mogućnosti]. vrednost. pretvara se u kapital ne samo ouaj rad već i predujmljena suma vrednosti od mogućeg kapitala. kako smo videli. urednost koja sama sebe oplođuje. bez obzira na trošenje svoje radne * [U rukopisu:] ad 3) [Vidi str. koja rada vrednost. konstantni kapital — i u radnu snagu.[II*] Kapitalistička proizvodnja je proizvodnja i rep­ rodukcija specifično kapitalističkog proizvodnog odnosa ] | Proizvod kapitalističke proizvodnje nije samo vilak ured­ nosti. Sta je on. red. N—R—N’. za neku datu vrednost koja je određena vrednošću njegove radne snage. Nem. u delatni i stvarni kapital. a on je samo ta­ kav još više pre svog pretvaranja u faktore stvarnog procesa proizvodnje. Tek unutar tog procesa. prema tome. izlazi iz tog procesa onakav kakav je. samo 5uvj[m [potencijalno.

Višak vrednosti se iznova pretvara u dodajni kapital. sredstava za ostvari­ vanje i povećavanje postojećeg kapitala. bilo da mu se potčine radničke mase koje su povećane prirod­ nim porastom populacije. kao samostalna i samim radom stvorena moć ponovo nasuprot tom radu. Toliko koliko se s kapitalističkim načinom proizvodnje razvija društvena proiz84 . Ali stvar ne ostaje na tome. dakle. Ranije su proizvodni uslovi stajali nasuprot radniku kao kapital utoliko što ih je on nalazio osamostaljene nasuprot sebi. bilo da on pod sebe supsumira one delove stanovništva koji ranije još nisu bili za­ hvaćeni kapitalističkom proizvodnjom. Pri podrobnijem posmatranju pokazuje se da kapital reguliše ovu proizvodnju same radne snage. ne proizvodi samo kapital. On se tek u njemu pretvorio u stvarni kapital. pomoću kojeg on jedino može da funkcioniše kao dodajni kapital. nego kapital proizvodi na sve višem stepenu proizvodne najamne radnike koje on treba. Rad proizvodi svoje uslove proizvodnje kao kapital.snage. kao puka subjektivna radna snaga koja mora da. a kapital rad kao sredstvo svojega ostvarenja kao kapitala. Ono što je bilo pretpostavka. Kapital. Tako je kapital stvorio kapital. u suprotnosti prema sebi. Kapitalistička proizvodnja nije samo reprodukcija odnosa. 9 nije se samo realizovao kao kapital. Proces akumulacije je sam imanentan momenat kapitalističkog procesa proizvodnje. kao što su žene i deca. ponovo prođe kroz isti proces da bi se održala. Utoliko je iskaz. on proizvodi sve veću masu radnika. pokazuje se kao stvaranje novog ka­ pitala ili povećanog kapitala. ne proizvodi samo. u njega ušao. pro­ izvodnju mase ljudi koju ima da eksploatiše primereno svojim eksploatacionim potrebama. Kapital. materijal. Rad. sada je rezultat procesa proiz­ vodnje. ona je njegova reprodukcija na sve višem nivou. Ukupni proizvod jeste sada oblik u kome on postoji kao ostvareni kapital a kao takav stoji on kao svojina kapitaliste. naprotiv. u vrednost koja sebe oplođuje. uslove rada na sve višem stepenu kao kapital. Sada je proizvod njegovog sopstvenog rada to što ih on nalazi nasuprot sebi kao uslove proizvodnje pretvorene u kapital. dakle. rad kao najamni rad. On uključuje novo stvaranje najamnih radnika. da proces proizvodnje stvara kapital samo drugi izraz za to da je taj proces stvorio visak vrednosti. ne izlazi iz tog procesa onakav kakav je u njega ušao. Proces proizvodnje nije stoga bio samo njegov proces reprodukcije nego proces njegove proizvodnje kao kapitala.

Ovde treba razlikovati dva momenta po kojima se repro­ dukcija samog tog odnosa na sve širem nivou razlikuje kao rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje od prvog oblika. najamnina je samo deo proizvoda što ga radnik neprestano proizvodi. nego se. neprestano se iznova prikazuje na površini razvijenog kapitali­ stičkog društva. radni proletarijat. a pod uvek nepovoljnim za drugu. koji je taj odnos posedovao na povr­ šini. idu ukorak. U istom pak odnosu razvija se. kao bogatstvo koje njime vlada. najamne radnike. (Vidi Jenki [Yankee.]) Time iščezava i privid. kako se pokazalo pri izlaganju speci­ fično kapitalističkog načina proizvodnje. kupovinu i prodaju radne snage. kao kapital. suprotno tome. Njegovo iscrpljivanje i spome­ nuto obilje odgovaraju jedno drugom. 493 | | Porast kapitala i prirast proletarijata pokazuju se stoga kao supripadni. mada polarno razdeljeni proizvodi istog procesa. ne samo na uvek masovnijem stepenu proizvodi. posebnoj upotrebnoj vrednosti roba. Ujedno se povećava masa tih živih sredstava za proizvodnju kapitala. Taj deo se pretvara u sredstva za život i stoga u sredstva za održanje i povećanje radne snage. beda i zavisnost.vodna snaga rada raste i nasuprot radniku nagomilano bogatstvo. stvara sebi ne samo više radnika i neprestano zahvata i one grane proizvodnje koje mu ranije nisu bile podvrgnute. na tržištu roba. istorijski pojavljuje. svoj proces života. a s druge strane. koje su jedan drugom imali da prodaju. koja kapital treba za svoju samooplodnju. kapitaliste. s obzirom na početni proces koji se događa unutar prometa. s jedne strane. jedino kao reproduk­ cija i proširenje uslova reprodukcije i uslova akumulacije koji mu pripadaju. pokazuje se. da ravnopravni vlasnici roba istupaju jedan prema drugom u prometu. dakle. reprodukuje pod uvek povoljnim okolnostima za jednu stranu. Posmatrajući kontinuitet procesa proizvodnje. 85 . ka­ ko se on. Ili ovaj prvobitni oblik preostaje samo još kao privid odnosa koji mu je osnova. Taj odnos se ne samo reprodukuje. njegovo subjek­ tivno siromaštvo. To održanje i povećanje radne snage. širi se nasuprot njemu svet bogatstva kao svet koji mu je tuđ i koji njime vlada. a razlikuju se jedan od drugoga kao svi ostali vlasnici roba samo po materijalnoj sadržini svojih roba. 1) Prvo. kao rezultat procesa. kapitalističkog odnosa.

ovekovečivanje od­ nosa kapitala kao kupca a radnika kao prodavca rada. Odnos pukih prodavača roba uključuje da oni razmenjuju svoje sopstvene radove koji su otelovljeni u različitim upotrebnim vrednostima.Kapitalistički proces proizvodnje nije samo pretvaranje vred­ nosti ili robe. nego ovi proizvodi koji su pretvoreni u kapital nisu proizvodi kapitala. koja se stal­ no obnavlja. Time iščezava privid pukog odnosa vlasnika roba. u kapital. nego to. kao puki novčani odnos. Greše. koju je sam radnik proizveo. kao kupca njegove radne snage i kao konstantnog kapitala. Ne reprodukuju se stalno samo uslovi ove trgovine. živog rada kao pukog sred­ stva za održanje i povećanje nasuprot njemu osamostaljenog predmetnog [gegenstandlichen] rada. nego proiz­ vodi radnika. Ta stalna kupovina i prodaja radne snage i stalna istupanja robe. kontrakta [ugovora] između vlasnika roba koji su ravnopravni i jednako slobodno suprotstavljeni. ali to je oblik koji se samo po obliku razlikuje od drugih direktnijih oblika porobljivanja rada i svojine nad njim od vlasnika uslova za proizvodnju. za održanje i pove­ ćanje radne snage. i time oblik salarijata. koje kapitalista delom iznosi na tržište. Kupovina i prodaja radne snage kao stalni rezultat kapitali­ stičkog procesa proizvodnje uključuje da radnik mora stalno ponovo da kupuje jedan deo sopstvenog proizvoda za svoj živi rad. i stalno mu pozajmljuje drugi deo svog proizvoda. Dok radnik tako svoje proiz­ vode reprodukuje kao kapital. Ovim posredovanjem kupovine i prodaje prikriva taj oblik stvarnu transakciju i neprekidnu zavisnost. i oni koji na najamni rad. dakle. On mu stalno jedan deo svojih proizvoda — po­ trebna sredstva za život — prodaje za rad. gospodstva koje je proizvedeno u kapitalističkoj pro­ izvodnji. objektivne uslove rada. Neprestano obnav­ ljanje tog odnosa kupovine i prodaje posreduje samo stalnost specifičnog odnosa zavisnosti i daje mu lažan privid transakcije. kao kapital. reprodukuje kapitalista radnika kao najamnog radnika i stoga kao prodavca svoga rada. kao sredstvo za samooplodnju kapitala. gledaju kao na nešto spoljašnje kapitalističkoj proizvod­ 86 . Ovaj početni odnos pokazuje se sada kao imanentan momenat gospodstva predmetnog rada nad živim.jedan kupuje. pokazuje se samo kao posredujući oblik radnikovog podjarmljivanja kapitalu. a što 494 drugi mora prodati. kupca samog. prodaju rada kapitalu. a delom drži unutar procesa rada po sebi. jeste rezultat | j procesa. To je oblik posredovanja koji je imanentan ovom načinu proizvodnje. čime .

te tako stvara materi­ jalnu osnovu novo formiranog društvenog procesa života i time novu društvenu formaciju. nalaze samu njegovu suštinu. daje joj odgovarajući oblik. prividu kapital-odnosa. vide kako se proizvodi unutar kapital-odnosa. stvara realne uslove novog načina proizvodnje. u usiovima proizvodnje i odnosima saobraćaja. tek stvara realne uslove za vladavinu kapitala nad radom. Mi smo. 2) Da bi kapital-odnos uopšte nastupio. s jed­ ne strane. koji s jedne strane stvara nove materijalne proizvodne snage. koji ukida suprotan oblik kapitalističkog načina proizvodnje. međutim. a s druge strane se tek na njihovoj osnovi razvija te time. te stoga tvrde da taj odnos karakterišu supsumiravši radnike i kapitaliste pod opšti odnos vlasnika roba i time ga apologiziraju. Ali one treba da budu razvijene samo do te mere da bi došlo do formalne supsumpcije rada pod ka­ pital. Unutar nekog ranijeg načina proizvodnje morala su se razviti sredstva saobraćaja te sredstva za proizvodnju i potrebe koje teže prema prevazilaženju starih proizvodnih odnosa i prema njihovom pre­ tvaranju u kapital-odnos. ^ ekonomista. on je bitan oblik posredovanja kapitalističkog proizvodnog odnosa. S druge pak strane ona u proizvodnim snagama rada koje je razvila nasuprot radniku. u stvari. pretpostavljen je određeni istorijski stepen i oblik društvene proizvodnje. 87 . ali ne vide kako se proizvodi sam taj odnos i kako on u sebi ujedy no proizvodi materijalne uslove svog iščezavanja te se time od' vstranjuje njegovo istorijsko pravo kao nužnog oblika ekonomskog roi^< jfi razvoja. proizvodnje društvenog bogatstva. Time nastaje potpuna ekonomska revolucija koja. koji su sami zahvaćeni kapitalističkim predstavama | v 1 i koji. videli ne samo kako kapital proizvodi nego kako i on sam biva proizveden i kako iz tog procesa pro­ izvodnje izlazi bitno izmenjen u odnosu na onaj [oblik] u kome je u njega ušao.nji. A ovo shvatanje se bitno razlikuje od shvatanja građanskih . koji ga uvek iznova proizvodi. s druge strane. ispunjava je. stvara sebi nove realne uslove. Na osnovi ovog izmenjenog odnosa razvija se. specifično izmenjeni način proizvodnje. i oni koji u ovom površnom odnosu u ovom suštinskom formalitetu. brišu njegovu differentiu specificu [specifičnu razliku]. naprotiv. istina. ovaj izmenjeni oblik načina proizvodnje i poseban stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga jeste osnova i uslov — pretpostavka njegovog formiranja. S jedne strane on preobličuje način proizvodnje.

posmatrane po svom obliku (po ekonomskoj određenosti svog oblika). Stoga je roba kao njegov neposredni proizvod ono čime se pre svega moramo ponovo baviti. dakle. moramo sada robu da pobliže raz­ motrimo kao neposredni rezultat kapitalističkog procesa.* [454] | j Prelaz od 1) i 2) ovoga poglavlja na 3) što ovde obra­ đujemo najpre kao 1)** Videli smo da je kapitalistička proizvodnja proizvodnja viška vrednosti i kao takva proizvodnja viška vrednosti (u akumulaci­ ji) ona je istovremeno proizvodnja kapitala te proizvodnja i rep­ rodukcija čitavog kapital-odnosa na sve proširenijem (višem) ni­ vou. od ovog specifično društvenog oblika proizvoda — kao osnove i pretpostavke kapitalističke proizvodnje. Ali robe su. jesu neprestano obnavljani rezultat toga pro­ cesa. Pre kapitalističke proizvodnje veliki deo proizvoda se ne proizvodi kao roba. proteže se samo na višak proiz* [Ovom rečenicom prekida se u rukopisu tekst 6 glave. kako smo videli. društveni odnosi i stoga društveni položaj agenata proizvodnje jednih nasuprot drugima — sami proizvodni odnosi bivaju proizvedeni. red. koji ulazi u proizvodnju. naše Note. Nem. Robe su elementi ka­ pitalističke proizvodnje i robe su njen proizvod. kao što se takođe otelovljuje u određenoj količini robe ili surplusproduce [viška proizvoda]. već isto tako njihov specifično društveni karakter. bilo to u obliku novca.] ** [Vidi str. nije tad roba. Pretvaranje proizvoda u robe dešava se samo na pojedinim tačkama. bilo kao upo­ trebne vrednosti. Prihvatamo se pojedinog proizvoda i analiziramo određenosti oblika koje on kao roba dobija. Kapital proizvodi višak vred­ nosti i reprodukuje sam sebe samo kao proizvođač roba. Mi. S druge strane. a onda dalje procese koje je ona morala da prođe. [444] | | Mi polazimo od robe. 4. Nem. koje mu daju pečat robe. veliki deo proizvoda. ne postaje roba. ne­ potpuni rezultati. One imaju prvo da pretrpe izvesnu promenu oblika — one moraju ponovo ući u proces razmene u kome prolaze ove promene oblika — pre nego što opet mogu da funkcionišu kao bogatstvo. ne ulazi kao roba u proces proizvodnje.495 | | Rezultat neposrednog procesa proizvodnje Ne pokazuju se samo predmetni uslovi procesa proizvodnje kao njegov rezultat. one su oblik u kome se kapital ponovo pojavljuje na kraju procesa proizvodnje. red. Ali višak vrednosti se proizvodi samo kao deo robne vred­ nosti.] 88 .

rezultat kapitalističke proizvodnje. red . Tek na njenoj osnovi postade roba opšti oblik proizvoda. to više ulaze svi elementi proizvodnje u njen proces kao roba. i što se ona više razvija. Proizvodi niti ulaze u proces kao trgovinski artikli čitavim obimom niti kao takvi u celini iz njega izlaze. Ono što se najpre pokazuje kao element te proizvodnje kasnije se prikazuje kao njen sopstveni proizvod. Nem. otud odre­ đeni stepen razvoja trgovine. Kao takvu pretpostavku razmatramo mi robu pošavši od nje kao najjedno­ stavnijeg elementa kapitalističke proizvodnje. koji je na str. i c iC °k a gornja odeljka. roba je proizvod. S druge pak strane. promet roba i promet novca u određenim granicama. jeste pretpostavka.5 Ipak. iz p eriod a oko 17 5 2 .vodnje ili samo na pojedine njegove sfere (manufakturne proiz­ vode) itd. 444 rukopisa obeležen višestrukim zagradama. učinio je Marks opasku: Saglasno tome stavljamo na ovo mesto tekst sledećeg odeljka. u k ojoj p o tvrđ u je ? r r *' ’ i trgovinski a rtik l sm atrano samo u Francuskoj.* V id i francusku studiju.] 89 . polazna tačka stvaranja kapitala i kapitalističkog načina proizvodnje.

red. Ali ona se sama obrazuje na đsnovi različitih stepena proizvodnje kojima je zajedničko to što u njima kapitalistička proizvodnja još uopšte ne postoji ili postoji samo sporadično. roba se u njima pokazuje ne samo kao stalna elementarna pretpostavka [elementarni <uslov postojanja> ] kapitala nego i.[4 4 1 ] I I [III]* Robe kao proizvod kapitala Roba. Roba i novac su oboje elementarne pretpostavke kapitala.'] 1 Z u r K ritik d e r politischen Oekonomie. štaviše. postojanje proizvodnje roba i prometa roba nipošto ne pretpostavlja kapi­ talistički način proizvodnje. kao elementarni oblik građanskog bogatstva. Ovaj kružni tok našeg izlaganja odgovara isto tako istorijskom razvoju kapitala. do izvesnog obima razvijenog stepena trgovine. obrnuto. trgovina robama jedan od uslova nastanka. nego. kako sam ranije već razložio. razvijena razmena roba i oblik robe kao opšte potrebni društveni oblik samog proizvoda rezultat je tek kapitalističkog načina proizvodnje. s druge strane. pretpostavka za nastanak kapitala. Do formiranja kapitala ne može doći sem na osnovi prometa roba (koji uklju­ čuje promet novca). ali tek pod izvesnim uslovima postaju kapital. S druge strane. kao neposredni rezultat kapitali­ stičkog procesa proizvodnje. 74. dakle na nekom već datom. B erlin. 185 9 . bila je naša polazna tačka. S druge strane. Oni su istorijska pretpostavka kapitalističkog načina proizvod* [U ru kopisu:] ad 1) [Uporedd str. za koji je razmena roba. Nem. 90 .1 takođe „pripada predgrađanskim oblicima društva”. dok. robe se sada pokazuju kao proizvod kapitala. 4 ov e sveske. s druge strane. društva razvijene kapitali­ stičke proizvodnje. Posmatramo li. p.

koje iz prometa ulaze u proces proizvod­ nje samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. a sami različiti uslovi proizvodnje pokazuju se obuhvatnima upravo kao robe. kako se ona slučajno pojavljuje unutar društva. Pretvaranje novca. sav se proizvod pretvara u robu a predmetni uslovi svake sfere proizvodnje posebno ulaze u nju kao roba. proizvodi svoj proizvod nužno kao robu. Jer roba. s druge strane. čim je. Ako kapital npr. kao nužni oblik proizvoda i stoga ospoljenje proizvoda [Entausserung]. proizvodnja roba. U to je uključeno takođe da razvijena podela rada. koji je i sam samo preobraženi oblik robe. i kapitalistička podela rada unutar radione.2 Stoga se u srazmeri s razvojem kapi­ talističke proizvodnje. s jedne strane. Ako se stoga roba. kupovina i prodaja zahvataju ne samo višak proizvodnje nego i samu njenu supstancu. bitno kao proizvod i rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje. postaje proizvodnja. ostvaruju i opšti zakoni o robi. a veliki deo uslova rada još se neće pretvoriti u kapital. U stvari. istorijski karakter. te umesto proizvoda svoga rada pro­ daje štaviše sam svoj rad ili tačnije svoju radnu snagu. po čitavoj svojoj dubini i širini. a ne kao roba. npr. onda će se velik deo proizvoda proizvoditi još neposredno kao sredstvo samoodržanja. jedna drugu uzajamno uslovljavaju i proizvode. dakle. još nije osvojio poljoprivredu. Ovde se pokazuje kako čak ekonomske kategorije koje pri­ padaju ranijim epohama proizvodnje dobijaju na osnovi kapita­ lističkog načina proizvodnje specifično različit. oni koji se tiču vrednosti u različitim oblici­ ma prometa novca.442 nje. id est [to jest] kapitala. Čim je radno stanovništvo prestalo da ili samo još pripada objektivnim uslovima rada ili da samo još stupa na tr­ žište kao proizvođač roba. 91 . pokazuje kao pretpostavka formiranja kapi­ tala. tek kad roba postane opsti oblik proizvoaa. veliki deo radnog stanovništva još neće biti pretvoren u najamne radnike. Kapital. roba postaje opsti elementarni oblik bogat­ stva samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. u kapital dešava se čim se radna snaga za samog radnika pretvori u robu. Na ranijim stepenima proizvodnje proizvodi delimično poprimaju oblik robe. | | Ali s druge strane. ako je ona opsti elementar­ ni oblik proizvoda. mora svaki proizvod poprimiti oblik robe. pokazuje se roba. po svom ukupnom obimu. kao nužni oblik njegovog prisva­ 1 Sismondi. naprotiv. kategorija trgovine robom osvojila sferu koja ju je isključivala ili je u nju bila samo sporadično uključena.

s druge strane.. sami proizvođači ponovo direktno koriste kao sredstvo za rad ili da H se ono prethodno prodaje a onda pono­ vo pretvara u sredstvo za rad. ako se sa robom postupa kao sa samo­ stalnom razmenskom vrednošću. sav proizvod samo na osnovi kapitalističke proizvodnje. Sva proizvodna sredstva za rad funkcionišu. Od trenutka kada sama radna snaga uopšte postaje roba. prodaju kao robe — a oni bez prodaje 92 . u kojoj poljoprivreda postaje kapitalistički vođena grana industrije — u kojoj se kapitalistička proizvodnja uvreži na selu — u istoj meri u kojoj poljoprivreda proizvodi za tržište. svejedno da li kao npr. artikle za prodaju a ne za sopstvenu neposrednu po­ trošnju — u istoj toj meri ona obračunava svoje izdatke. jedan deo konstantnog kapitala. svejedno da li jedan deo | | proizvoda. 1) Tek kapitalistička proizvodnja čini robu opštim oblikom svih proizvoda. dok. 3) Kapitalistička proizvodnja ukida osnovu proizvodnje ro­ ba. pojedinačnu nezavisnu proizvodnju i razmenu vlasnika roba ili razmenu ekvivalenata. Stoga je tek uopšte s kapitalističkom proizvodnjom i upotrebna vrednost posredovana razmenskom.. seme svih vrsta itd. proizvodnje) i stoga kao s novcem. s njima se postupa kao s razmenskim vrednostima i tačno obračunava elemenat vrednosti koji ona daju proizvodu na jedan ili na drugi način. seno. dakle i kapitalističke podele rada unutar radione. dakle. kao npr.janja. Razmena kapitala i radne snage po­ staje formalna. Ako se ne pretvore u stvarni novac. Tri tačke. pretva­ raju se ona u računski novac. prenose na proizvod samo svoju vrednost ili kao sirovina materijalno u 443 njega ulaze. Pošto se. bez obzira na njihovo služenje kao upotrebnih vrednosti u procesu proizvodnje. mašinerija itd. kmetstvo) ili ostaje baza nesamorodne zajednice (Indija). seme u poljoprivredi. postupa sa svakim item [stavkom] tih izdataka kao s robom (bilo da je ona sada kupuje od trećeg lica ili od sebe same. pretpostavlja potpuno razvijenu podelu drultvenog rada. sada ujedno kao elementi procesa oplodnje vrednosti. proiz­ vodi robe. poprima oblik robe pa su i svi proizvođači stoga nužno proizvo­ đači roba. U istoj meri npr. sto­ ka. Sa ovog stanovišta postaje sasvim svejedno u kom obliku sami uslovi proizvodnje ulaze u proces rada. žito. 2) Proizvodnja roba nužno vodi ka kapitalističkoj proizvod­ nji čim je radnik prestao da bude deo uslova proizvodnje (rop­ stvo.

red . u jednostranosti i masovnosti proizvoda. oni se obračunavaju u samostalnom obliku razmenske vrednosti. razvija se. nego trgovac koji se bavi metamorfozom robe kao sopstvenim poslom. sredstva za rad. Njegov kupac nije | | nepo­ sredni potrošač. koji proizvodi kao kapitalista. tj. s time što su ti uslovi proizvodnje* sve više i više stvarno kupljene robe (ili robe koje se mogu kupiti). koju je prouzrokovao razvoj ka­ pitalističke proizvodnje. dakle. u kome se. kupuje svoje izdatke. dakle. ele­ menti proizvoda — koji su s tim proizvodima identične stvari [Dinge] — i. Bez obzira na ovo formalno: u istoj meri se razvija da farmer npr. kao što je proizvod jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti. kad ih in natura [u naturi] vraća natrag u proizvodnju. trgovina đubrivom. ako se uzme u obzir proces oplodnje vrednosti. Roba kao opsti nužni oblik proizvoda. koja ujedno čine delove vrednosti njegovog kapitala. U istoj meri u kojoj proiz­ vodi postaju robe. pokazuje se opipljivo u proizvodnji na višem stepenu. trgovina priplodnom stokom itd.) I to. kao specifično svoj­ stvo kapitalističkog načina proizvodnje. Ovaj masovni proizvod mora se ostvariti kao razmenska vrednost. koja mu nameće društveni i za društvene odnose strogo vezani karakter. u njoj sve više i više industrijski dela. kao nešto sasvim slučajno.’ Najzad. dok se * [T o znači uslovi proizvodnje. — dok on prodaje svoje prinose. resp. proći metamorfozu robe ne samo kao nužnost za održanje pro­ izvođača. (On ih stoga obračunava kao sebi prodane kao proizvođaču. 93 .] 1 Sismondi. a time svoj karakter kao razmenska vrednost. nevažno i nebitno. kao novčane veličine. postaju to naravno i uslovi proizvodnje. roba. Neposredni proces proizvodnje je ovde stalno ujedno proces rada i proces oplodnje vrednosti. (odnosno) kao novac. trgovina semenom. Stoga taj 444 proizvod takođe spada u trgovinu. Oni su za njega već i bez toga robe kao artikli. nego i kao nužnost za obnavljanje i kontinuitet samog procesa proizvodnje. a nasuprot tome dopušta da se njen neposredni odnos pokaže kao upotrebna vrednost za zadovoljenje potreba proiz­ vođača.uopšte ne važe kao proizvodi — ulaze oni u proizvodnju takođe kao robe. Nem. dakle to da za pojedinog farmera ovi uslovi proizvodnje takođe stvarno ulaze iz prometa u njegov proces proizvodnje a promet stvarno postaje pretpostavka njegove proizvodnje. ovo se razvija u istom odnosu u kome se razvija kapitalistički način proizvodnje u poljoprivredi. proizvod razvija svoj karakter kao robe.

s kapitalističkom proizvodnjom stalno uvišestručava mnogostru­ kost sfera proizvodnje, dakle, sfera razmenljivosti proizvoda.4 Određenje robe, kakva ona izlazi iz kapitalističke proizvod­ nje, razlikuje se od određenja robe kao elementa, pretpostavke kapitalističke proizvodnje. Mi polazimo od pojedine robe kao samostalnog artikla u kome se opredmećuje određena količina radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veličine. Dalje određenje robe pokazuje se sada dvostrukim: 1) Ono što se u njoj opredmećuje, bez obzira na njenu upotrebnu vrednost, jeste određena količina društveno potrebnog rada, ali dok je kod robe kao takve sasvim sporno (i, zapravo, nebitno) od koga potiče ovaj opredmećeni rad itd., dotle roba kao proizvod kapitala sadrži delom plaćeni, a delom neplaćeni rad. Ranije je bilo rečeno da taj izraz nije korektan utoliko što se sam rad ne kupuje i ne prodaje direktno. Ali u robi je opredmećena neka ukupna suma rada. Jedan deo ovog opredmećenog rada (bez obzira na konstantni kapital, za koji je plaćen ekvivalent) zamenjen je za ekvivalent najamnine, a drugi je ka­ pitalista prisvojio bez ekvivalenta. Oba su dela opredmećena, te stoga postoje kao delovi vrednosti robe. I radi kratkoće jedan se karakteriše kao plaćeni rad, a drugi kao neplaćeni. 445 | | 2) Pojedinačna roba se ne pojavljuje samo materijalno kao deo ukupnog proizvoda kapitala, kao alikvotni deo onog dela [lot] koji je on proizveo. Mi uopšte više nemamo pred sobom pojedinačnu samostalnu robu, pojedinačni proizvod. Rezultat toga procesa nisu pojedinačne robe, nego masa roba u kojoj se reprodukovala vrednost predujmljenog kapitala + višak vrednosti — prisvojenog viška rada, i svaka pojedinačna roba: nosilac vred­ nosti kapitala i viška vrednosti koji je on proizveo. Rad koji je upotrebljen na pojedine robe uopšte se više ne može obraču­ nati — već radi obračuna prošeka, dakle idealne procene koja važi za deo konstantnog kapitala što u vrednost ukupnog proiz­ voda ulazi samo kao Dćchet [gubitak], kao i uopšte za društveno potrošene uslove proizvodnje, te, najzad, radi neposredno dru­ štvenog rada, a koji se izjednačuje i procenjuje s prosečnim ra­ dom mnogih kooperativnih individua. On važi samo kao alikvotni deo ukupnog rada koji otpada na njega i idealno je procenjen. Pri određivanju cene pojedine robe, on se pokazuje kao puki idealni deo ukupnog proizvoda u kome se kapital reprodukuje.
* U p ored i: P rilog W akefield. K ritic i političke ekonom ije, str. 17. Takođe i

94

3) Kao takva — nosilac upotrebne vrednosti kapitala + viš­ ka vrednosti, za razliku od one robe koja nam se prvobitno činila samostalnom — kao proizvod kapitala — u stvari, kao promenjeni oblik kapitala koji sad treba da se oplodi, pokazuje se sada ta roba u obimu, dimenzijama prodaje, do koje mora doći da bi se ostvarila stara vrednost kapitala i ditto [navedeni] višak vrednosti što ga je on proizveo, a to se nipošto ne dešava time da se pojedinačne robe ili deo pojedinačnih roba prodaje po njihovoj vrednosti. Ranije smo videli kako roba, da bi bila spremna za promet, mora da dobije dvojaki način egzistencije. Ona mora da istupi nasuprot kupcu ne samo kao artikl određenih korisnih svojstava, kao određena upotrebna vrednost, koja zadovoljava određene potrebe bilo individualne bilo proizvodne potrošnje. Njena razmenska vrednost mora dobiti neki oblik koji je, iako idealan, različit i distinktivan, nezavisan od njene upotrebne vrednosti. Ona se mora pojaviti kao jedinstvo upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti, ali u tome istovremeno kao podvojenje. Nje­ na razmenska vrednost dobija ovaj samostalni oblik, koji je potpuno nezavisan od njene upotrebne vrednosti, kao puko po­ stojanje materijalizovanog društvenog radnog vremena u svojoj ceni, tom izrazu u kome je razmenska vrednost izražena kao razmenska vrednost, tj. kao novac, i to kao računski novac. No, postoje, u stvari, pojedinačne robe, kao što su npr. železnice, velike građevine itd., koje su s jedne strane tako kon­ tinuirane prirode, a s druge takvog obima da se ukupan proizvod predujmljenog kapitala pojavljuje kao pojedinačna roba. Ovde bi, dakle, važio zakon, koji se pokazao pri razmatranju pojedi­ načne robe, da njena cena nije ništa drugo nego njena vrednost izražena u novcu. Ukupna vrednost kapitala + višak vrednosti bila bi sadržana u pojedinoj robi i izražena u računskom novcu. Određenje cene takve robe ne bi se dalje razlikovalo od ranije date cene pojedinačne robe, jer bi ukupan proizvod kapitala ovde stvarno postojao kao pojedinačna roba. Nepotrebno je, dakle, da se na tome dalje zadržavamo. Većina roba, međutim, diskretne je prirode (i čak se kon­ tinuirane mogu obrađivati većinom idealno kao diskretne veli­ čine), tj. one su, posmatrajući ih kao mase određenog artikla, deljive prema merama koje im po običaju pripadaju kao posebne 446 upotrebne vrednosti, | | npr. a kvartera žita, b centa kafe, c aršina platna, x tuceta noževa, gde se sama pojedinačna roba sma­ tra jedinicom mere itd. 95

Osvrnuli smo se, dakle, najpre na ukupan proizvod kapita­ la, koji se uvek može posmatrati kao pojedinačna roba, ma kog obima ona bila i bila ona diskretna ili kontinuirana, [dakle] kao jedna jedina upotrebna vrednost, čija se razmenska vrednost stoga pojavljuje i u ukupnoj ceni kao izraz ukupne vrednosti tog ukupnog proizvoda. Pri razmatranju procesa oplođivanja vrednosti pokazalo se da deo predujmljenog konstantnog kapitala, kao što su građevine, mašinerija itd., daje proizvodu samo određene kvote vrednosti, koje on kao sredstvo za rad gubi u procesu rada. [Takođe se pokazalo] da on nikada ne ulazi u proizvod materialiter [mate­ rijalno] u obliku sopstvene upotrebne vrednosti, da on tokom dužeg perioda nastavlja da služi u procesu rada proizvodnji robe te da se deo vrednosti što ga on tokom određenog vremenskog perioda daje proizvodu koji je proizveden tokom tog perioda, ocenjuje prema odnosu tog određenog perioda naspram ukupnog perioda, za vreme kojeg on postaje neupotrebljiv kao sredstvo za rad, gubi time svoju ukupnu vrednost i time je svoju ukupnu vrednost preneo na proizvod, tako da je, ako on npr. služi tokom 10 godina, i ako je prema pro^ečnom obračunu proizvodu jedne godine dao 1/10 svoje vrednosti, 1/10 svoje vrednosti dodao godišnjem proizvodu kapitala. Ako ovaj deo konstantnog kapi­ tala, nakon odbijanja izvesne mase proizvoda, nastavlja da služi kao sredstvo za rad, i po gore pomenutoj prosečnoj proceni ne­ prestano reprezentuje određenu vrednost, ne ulazi on u formi­ ranje vrednosti odbijene mase proizvoda. Njegova ukupna vred­ nost uopšte je određujuća samo za vrednost odbijene mase pro­ izvoda, mase proizvoda za čiju je proizvodnju on već poslužio, ako je vrednost koju je dao za vreme određenog vremenskog pe­ rioda procenjena kao alikvotni deo njegove ukupne vrednosti, određena odnosom tog vremenskog perioda, u kome je on služio i daje deo svoje vrednosti, prema ukupnom vremenskom periodu, u toku kojega on služi i daje svoju ukupnu vrednost proizvodu. Uostalom, njegova i dalje još postojeća vrednost ne dolazi u obzir za procenu vrednosti već odbijene mase roba. Ta vrednost, dakle, može s obzirom na tu masu da bude jednaka nuli. Ili, Što izlazi na isto, za ovu svrhu stvar se, radi jednostavnosti, može posmatrati tako kao da bi narastao ukupni kapital, a takođe deo njegovog konstantnog dela, koji tek u dužim periodima pro­ izvodnje potpuno ulazi u njegov proizvod, potpuno sadržan u proizvodu ukupnog kapitala, koji treba da razmotrimo.
96

njegovom podelom na dalje alikvotne delove. i neka je stopa viška vrednosti = 100% . određena potrebnim sredstvima za život. Konstantni kapital. pokazati u ceni od 40 £. jeste dakle = 120 £. mašinerija itd. 120 £ dakle. u ovom slučaju ----------------.. ma­ šineriju itd. mora se on. lan. dakle. ako je najamnina. ovde aršin platna? Očigledno tako da ukupnu cenu ukupnog proizvoda podelimo brojem proizvoda. a druga polovina 447 predstavlja višak rada | | ili čini višak vrednosti. ili jednako velika razmenska vred­ nost u sasvim različitoj količini upotrebnih vrednosti. u kojima upotrebna vrednost sadrži svoju meru. dakle s određenim cenama. Ukupna cena 1200 aršina [platna]. podeljenih prema datoj masi na alikvotne delove. npr.Pretpostavimo. tako da ukupnu cenu proizvoda podelimo s brojem mera. [dakle]. koga je bio pokrenuo 7 Šesta glava K ap itala 97 . od čega polovina naknaduje najamninu.. Uzmimo da se u ovom slučaju proizvodnost tkanja platna učetvorostruči. U ovom slučaju je proizvedeni višak vrednosti = 20 £ a ukupna vrednost 1200 aršina platna = 120 £} od čega je 80 £ vrednost koju je dodao konstantni kapital. a višak rada toliki koliki i plaćeni rad. pokazuje u veoma različitoj količini proizvoda. tako da radnik polovinu radnog dana radi za sebe a drugu polovinu gratis Lbesplatnoj za kapitalistu. Pošto. ovo za pojedini aršin 1200 aršina platna daje cenu od 2 sli [šilinga]. Sto se pak tiče novododatog rada. Neka je predujmljeni kapital = 100 £. Kako pak odrediti vrednost pojedinačne robe. Cena pojedinačne robe određena je tako time što je njena upotrebna vrednost obračunata kao alikvotni deo ukupnog proizvoda a njena cena kao odgovarajući alikvotni deo ukupne vrednosti koju je proizveo kapital. = 20 £. proizvedena kapitalom od 100 £. a 40 £ vrednost novododatog rada. elementi kapitalističke proizvodnje samo već ulaze u proces proizvodnje kao roba. Videli smo da se isto radno vreme. to je vrednost koju dodaje konstantni ka­ pital već data kao cena. s izuzetkom novododatog rada. onda možemo dalje isto tako odrediti cenu za pola aršina itd. & 20 £ varijabilni kapital. budući da vrednost u kojoj se prikazuje dodati rad zavisi od njegove količine. npr. sad dalje razvija kao merilo. u gornjem slučaju 80 £ za lan. od čega je 80 £ konstantni kapital. Ako se aršin. koji služi kao mera platna. ali nipošto od odnosa u kojima se on plaća. saglasno različitim stepenima proizvodnosti ili proizvodne snage rada. da je ukupan proizvod = 1200 aršina platna.

177 3 . žita. ili 24 d [penija] na IV 2 sh. koji je sadržan u tom aršinu. 8 d. Pretpostavimo da se količina rada spent upon an acre of land [utrošena na jednom akru zemlje]. usisao V4 manje dodatog živog rada prilikom svog pretvaranja u platno. ili 18 d. 56 70 Vrednost ili cena ukupnog p ro iz v o d i ---------------------7 L ------------. Neka je od te 4 £ na­ jamnina 2 £. Lon­ don. Za ovu svrhu. npr.rad prikazan sa 40 £. a cena pojedinog aršina = -----------------= 1 4800 aršina aršin l 1/2 sh. međutim.ditto # p. prikazuje u veoma različitim količinama iste | | upotrebne vrednosti. Cena pojedinog aršina pala bi od 2 sh. onda će on pokrenuti četiri puta više od toga. 107. prema pretpostavljenom odnovišak rada 100 s u ---------------. pošto bi njegova količina ostala nepromenjena. još bolje je uzeti primer u kome predujmljeni ukupni kapital ostaje isti. a 3 £ rad koji je opredmećen već u konstantnom kapitalu. A n In q u iry into the C onnections etc. U kupan broj k v a rte ra „ A k o im a 5 4*/* 4 3V i 3 2'/« 2 on može za p rodati oko * 1 qr 28 sh. B y a Farm er.= . a višak rada 2 £. Ako se proizvodnost tkačkog rada učetverostručila.. iznosio je 80 £. ili — ista koli­ čina tkačkog rada razdelila se na veću količinu proizvoda. povoljnog ili nepovoljnog godišnjeg 448 doba.. 31 35 40 46 sh. I broj aršina bi se učetve­ rostručio. Ukupna cena 4800 aršina sada je 360 £ dakle = 360 £. prikazuje sa £ 7. [dakle] za V4» jer je konstantni kapital. in the production of wheat [u proizvodnju žita]. porastao od 1200 na 4800 aršina. npr. Ali crop soli vary [žetva varira] s vavišak rada 100 rijacijom godišnjeg doba. ali se proizvodna snaga rada usled pukih prirodnih uslova. Ali novododati tkački rad će se kao i do sada prikazati sa 40 £. od čega 4 £ prikazuje novododati rad. dakle za 320 £ lana itd. 98 . npr.

nikakva razlika. niti u ukupnom višku vrednosti što ga je kapital proizveo niti u alikvotnom delu viška vrednosti. onda je u istom odnosu dodano manje plaćenog ili manje neplaćenog rada. isti alikvotni deo ukupnog proizvoda. pošto predujmljena suma opredmećenog i novododatog živog rada osta­ je konstantna. a pojedini kvarter. okolnošću da se novododati rad podelio na manje kvartera i da veća količina novododatog rada stoga otpada na 449 pojedine kvartere. ali odnos između ovih dvaju sastavnih delova novododatog rada ostaje nepromenjen. te ne* [K o d M arksa očigledno greSka u p isan ju :] red. tendencija i rezultat kapitalističkog na­ čina proizvodnje je neprestano povećavanje proizvodnosti rada. čije razmatranje za ovu svrhu nije bitno. a ako je [do­ dato manje živog rada]. Ali. ili* u od­ nosu u kome se ukupni radni dan deli na plaćeni i neplaćeni rad. bila ona veća ili ma­ nja. porastom cene kvar­ tera ne bi u ovom drugom slučaju. koja su s istim dodatim radom pretvorena u proizvode. koji je sadržan u vred­ nosti pojedinog kvartera. [dakle] s padajućom produktivnošću rada. Ako je pod datim pretpostavkama određenoj količini sredstava za rad dodato više živog rada. ova va­ rijacija u cenama pojedinačnih roba koje su proizvedene istim kapitalom ne menja apsolutno ništa u stopi viška vrednosti.] varijab iln om [ Nem . ali odnos u kome se ova ukupna količina deli na plaćeni i neplaćeni rad ostaje isti za svaki alikvotni deo te ukupne ko­ ličine koja je sadržana u pojedinom aršinu. pod datom pretpostavkom. Ono što se promenilo s obzirom na pojedine aršine. bilo da aršin. 99 . Bez obzira na pojedine ometajuće uticaje. prikazuje u veoma raz­ ličitim količinama kvartera. razdeljuje na plaćeni i neplaćeni rad. Isto tako. Ukupna vrednost u kojoj se prikazuje novododati rad ostaje ista. srazmerno tome delu uopšte novododate vrednosti. Ovaj isti rad se. međutim. to je ukupna količina tkačkog rada koji mu je dodat. ima stoga veoma različite cene. jer je konstantnom* kapitalu dodana uvek ista količina živog rada a odnos viška vrednosti prema najamnini ili plaćenog dela rada prema neplaćenom ostaje isti. u odnosu viška vrednosti prema promenljivom kapitalu. j| uopšte bila povučena nikakva razlika u od­ nosu u kome se ova veća ili manja količina rada. uz rastuću proiz­ vodnost rada. a stoga i neprestano povećavanje mase sredstava za proizvodnju. onda je njemu u istom odnosu dodato više plaćenog ili neplaćenog rada.Vrednost ili cena ukupnog proizvoda kapitala od 5 £ koji je predujmljen za 1 akru ostaje ovde uvek ista = 7 £. košta 2 ili l 1/2 sh. koju apsorbuje pojedini kvarter.

bilo bi sada potrebno još samo 100 . pr^tno450 stavimo dalie :| da ie radn i dan b io = 10 sati a sad ie produžen na 12 s«ti.prestana podela novododatog rada na veću masu proizvoda i sto­ ga snižavanje cene pojedinačne robe ili uopšte pojevtinjenje cene roba. Ali ovo pojevtinjenje cene roba ne uključuje po sebi i za sebe uopšte nikakvu promenu niti u masi viška vrednosti koja je proizvedena istim promenljivim kapitalom niti u pojedinačnoj robi sadržanoj proporcionalnoj podeli novododatog rada na pla­ ćeni i neplaćeni ili stopi viška vrednosti koja je ostvarena u po­ jedinoj robi. odnos plaćenog i neplaćenog rada. uopšte. a čija bi cena stoga rasla ili padala. [odnosno] sniženju ovih cena robe i pojevtinjenju robe. u gorniem slučaiu ne dođe ni do kakve variiaciie u proizvodnosti tkačkog rada ili rada koii isnoručuie lan. koja za pojedine robe varira. od 10 sati na 12. Prema toj pretoostavci oni su proizveli 40 £. ne dolazi ni do kakve varijacije u proizvodnoi sna^i rada koii ie sav u nini sadržan. Pošto je 10 : 12 = 162/ j : 20. dakle. Prema prethodnoi pretpostavci 80 £ iz­ dano ie kao konstantni kanital. a 20 £ kao oromenliivi. koje proizlaze iz varijacije u proizvodnoj snazi rada. Ovih 20 £ tr*>ba da nredstavlia 20 dana (npr. ostati konstantna. radnih dana) za 20 tkačfl. vretena itd. radili su dakle pola dana 7a sebe. Ako neka određena količina lana. o kojoi ie reč. nego u proizvodnoj snazi rada koji stvara sredstva za rad. Obratno. onda konstantnost cena roba ne isključuje variiaciju u stODi viška vrednosti. onda to apsolutno ništa ne menja odnos u kome se to više ili manje tkačkog rada deli na plaćeni i neplaćeni. može. stopa viška vrednosti koju je kapital ostvario. Uprkos varijaciji u cenama robe. deli na plaćeni i neplaćeni rad. Ako varijacija u cenama robe ne isključuje kon­ stantnu stopu viška vrednosti. onda je isto tako jasno da ta tako izazvana varijacija u cenama robe ne bi izmenila konstantnu podelu u njima sadržanog dodatog živog rada na plaćeni i neplaćeni. a nola dana za kapitalistu. tako da bi višak rada bio poučan za 2 sata no čnveku. Apsolutna koli­ čina novododatog živog rada nekoj količini već opredmećenog rada ništa ne menja odnos u kome se ova veća ili manja količina.. da nnr. vretena itd. Da bismo stvar pojednostavili uzećemo da u grani rada. Ali. konstantnu podelu dodatog rada na nlaćeni i neplaćeni. Ukupni radni dan porastao bi za ’/s. promenu u oroDorcionalnoj podeli novododatog rada na plaćeni i neplaćeni. resp. dakle. za svoje pretvaranje u aršin platna apsorbuje manje tkačkog rada. Kad ne bi dolazilo ni do kakve varijacije u proizvod­ noj snazi sredstava za rad novododatog rada.

[na 1 aršin]* 5 1/3 d. i stoga ne proizvodi samo vile robe po istoj cent. Aršin bi dakle koštao: ------------. ostala ista i pošto bi na 40 £ došlo 80 £ konstantnog kapitala.. što je stvarna suma viška vrednosti sadržanog u 1280 aršina. Tim više raste suma viška vrednosti od 20 na 28 ili za 8. = 4 d. Cena pojedinog aršina bila bi nepromenjena. dakle proizvelo 1200 aršina platna. sumu od 116 £ avrednost robe koju je on proizveo = 148 £. (Jer 20 ljudi. Cena robe ostaje ovde ista. No pošto je 120 £ = 1200 aršina."] 101 . Kapital uložen u najamninu ostaje isti. Ranije je na 1200 aršina dolazilo 20 £ viška vrednosti. Za sada je dovoljno [da uočimo] da pri konstantnim cenama 451 robe Jj raste višak vrednosti. 40 pošto je 8 X 5/2 = ------. to 128 £ je 128 £ = 1280 aršina. vrednost od 240 sati dnevno za sedmicu izrazila bi se u 48 £. sada 5 '/« d. dakle na 1 aršin 20 £ 2 1 1 = -----. a 162/3 ljudi. na 48 £ došlo bi96 £ konstantnogkapitala. Ali. Sto se pak tiče stope viska vrednosti. koji rade 10 sati. porastao od 1200 na 1280 aršina. dakle za 4096. pošto je proizvodna snaga rada itd. Isto tako su dodanih 8 £ viška vrednosti = 80 aršina (a 2 sh. ona je prvobitno bila 100% . u stvari.162/3 tkača da bi se pokrenuo isti konstantni kapital od 80 £. što je 2x /i ili 5/2 od 20. Ovi okrugli brojevi [Sauzahlen] mogu se kasnije opravdati. dakle. pošto je 5'/3 d.= 1 1280 = ------£ = 2 sh.= 20. red. Uloženi kapital dostigao bi. Sada na 1200 1200 120 60 3 aršina dolazi 28.sh. rade 200 sati. 10 jer je on koštao uvek istu ukupnu količinu tkačkog rada koji je opredmećen u sredstvima za rad i njima novododan.= £= ------. porastao bi višak vrednosti koji je sadržan u svakom aršinu. rade takođe 200). koji rade 12 sati. A pošto se vrednost 200 sati dnevno za sedmicu izražava u 40 £. * [U rukopisu:] 28 £. proizvodna snaga rada ostaje ista. To je procenat 20 za koji je narastao ukupan višak vrednosti. po aršinu) i broj aršina je. nego više robe u kojoj je sadržano vile neplaćenog rada. a sada je 140% . [ Nem. oni će sada umesto 200 sati — dodati 240 sati rada. Ali. jer isti promenljivi kapital pokreće vile rada. Ili ako ostavimo kao dosad 20 radnika. X 1280 = = 28 £.

8 d. onda se 240 časova prikazuje u 48 £. 1440 aršina. 2 sh. Ako 200 časova pokreće kapital od 80 £. ali da je zbog povećanja u proizvodnosti rada. A sada sledeće poređenje: I 80 II 6 20 20 20 28 120 144 100% 140% 20 28 1200 144 0 2 sh. Proizvede li se za 200 časova 1200 aršina. povećanje stope viška vrednosti ostalo bi isto. onda je ukupni rad od 20 = 240 časova. 4 :4 = 100% 2 4 — d. međutim. onda je ovaj ukup­ ni rad = 200 časova. Ako se dan produži od 10 na 12 časova (a višak rada od 5 na 7). određena je brojem radnika. što ništa ne menja na stvari). naprotiv. id est (to jest) produženjem radnog dana. Kad bi se ona zbog produženog radnog dana smanjila — kad bi bila upotrebljena samo ista količina rada kao pre. ali ne i iznos njegove apsolutne sume. da je radni dan ostao isti tj. onda 240 časova pokreće kapital od 96 £. proizvede se za 240. = 10 časova. niti u 102 . Ukup­ na masa viška vrednosti. a radni dan je = 10 časova. 4 d. i ovaj se odnos pokazuje ditto (takođe) u pojedinom aršinu. koji su upotrebljeni kod ove povećane stope. Uzmimo sada obrnuto. od 100% na 140%. pre kojega treba još dodati sledeće: Ako je 20 v prvobitno = 20 desetčasovnih dana (koje kao radne dane u sedmici možemo pomnožiti sa 6. odnos u ukupnoj količini upotrebljenog rada povećao se od 5 : 5 na 7 : 5. 3 1 2 4 — : 3 — = 140% 3 3 7 : 5 = broj časova je porastao od 5 na 7 Zbog povišenja apsolutnog viška vrednosti. 8 d. dakle radi produženog radnog dana upotrebljen smanjeni broj radnika.Tačatt račun pokazan je u sleđećem poređenju. Ako se 200 časova rada prikaže u 40 £.

100% . Na aršin bi došlo 3 7 s d. a od 20 = 40. kao gore. tako da radnici sada rade 6 časova za kapitalistu umesto 5. Ukupni proizvod (po vrednosti) od 1 bio je = 2 £. Vred­ nost ukupnog proizvoda je kao i dosad 120 £. Ranije je 7 2 bila plaćena. stopa viška vrednosti povećana je za 50% . Pošto se u cenama proizvodnje nije uopšte ništa promenilo. ako je 5 časova po danu sedmica = 20.452 konstantnom kapitalu koji upotrebljava tkački rad. Imali bismo dakle: 5 5 ""lili. broj aršina = 1200. imamo odnos 6 : 4 . 4 — : 3 — = 5 5 5 = 24 : 16 = 150% 103 . Promenljivi kapital je pao sa 20 na 16.. Sada su od 10 časova 4 plaćena a 6 nisu. a cena aršina = 2 sh. a sada je 6 : 4 = 150 : 100 = 100 = 150% . potreban rad bio sveden od 5 na 4 časa. nego u drugim industrijskim granama. plaćenog tkačkog rada i 47s d. | | Odnos viška rada prema potrebnom 100 radu bio je 5 : 5 = ------. Uvek je 20 ljudi upotrebljeno za 10 časova = 200 časova. Ali ova se količina drugačije raspodeljuje. 1 I Stop a viška rad a 4 4 1 4 — d. ovo 24 16 daje : ------. kojih pro­ izvodi ulaze u najamninu. ili umesto odnosa 5 : 5 . čime on sada kupuje istu masu sred­ stava za život kao i ranije. (Dakle). niti u samom tkačkom radu. oni uvek jednako pokreću isti konstantni kapital od 80 £. tako da umesto stope viška vrednosti od 100% imamo stopu od 150. T[o] u plaćanju 20 ljudi koji obav­ ljaju još samo 4 časa potrebnog rada = 16 £ umesto ranijih 20. dakle 2/s je plaćeno a 3/s nije plaćeno. 7 2 neplaćena. Ali. a 4 umesto 5 za sebe. onda je 4 = 16. III 80 16 24 120 150% 24 1200 2 i 8 d.ili 24 : 16. ali kao i dosad pokreće istu količinu apsolutnog rada. neplaćenog.

utiču na njega samo ako one ulaze u 104 . Račun bi. A ako 200 pokreću 80 c. onda bi se povećala ukupna količina upotrebljenog rada. nego tada uz ovu povišenu stopu viška vrednosti i veću količinu rada. dakle potrebno upotrebiti istu količinu rada s većom dobiti za kapital. Ako su 40 £ = 200 časova. ako je zbog sniženja najamnine (ovde je to posledica povećane proizvodne snage) po­ trebno manje promenljivog kapitala da bi se upotrebila ista koli­ čina rada. a ne samo odnos viska rada prema plaćenom radu. onda 250 časova pokreću 100 c. 15 0 % ______________________________________________________________5______________ Treba uopšte primetiti ovo: da je. od čega je 30 višak vrednosti. s time što plaćeni deo iste količine pada s ob­ zirom na neplaćeni. bio ovaj: ST O PA «! C 0. Cene robe uopšte.-0 Ou-r» Vi > s a V) 3> u g -O 4 l i l a 100 20 30 150 150% 30 1500 2sh . dobija dvostruko. ako on na­ stavi da ulaže istu masu promenljivog kapitala. jer on uz istu ukupnu količinu ne iskorišćava samo povišenu stopu viška vrednosti. i 2) pri konstantnim cenama robe stopa i masa viška vred­ nosti može varirati. ona bi se dakle povećala za V4Povećala bi se ukupna količina upotrebljenog rada. 200 časova proizvode 1200 aršina. Ako. 4 — d. dakle. Pošto 16 pri ovoj novoj stopi daje 40 £. 8 d. najzad. kako je to izloženo pri razmatranju pro­ izvodnje viška vrednosti. Ali ako bi u III bio uložen isti promenljivi kapital od 20. bilo bi 50 = 250 časova. although his variable capital has not increased in magnitude [mada se njegov promenljivi kapital nije povećao]. pošto ona ostaje ista ako se uloži promenljivi kapital od 16. onda 20 daje 50. 453 | | Pokazalo se dakle: 1) Pri promenljivim cenama robe stopa i masa viška vred­ nosti može ostati konstantna. onda 250 časova proizvode 1500 aršina. Pošto je 20 za V4 više od 16. i da nasuprot tome kapitalista.Ovde zapažamo da suma viška vrednosti iznosi samo 24 umesto 28 kao u II.

Ova poslednja primedba — (ad 2) i zakon 2) ) pokazuje kako se roba kao proizvod kapitala. svojim poskupljenjem poskupljuju) — uključuje. čije je pojevtinjenje ili poskupljenje. istina. obrnuto. koji je sadržan u svakoj pojedinoj robi. ne­ bitno za određenje vrednosti same radne snage. da one mogu padati ako se skraćuje ukupni radni dan ili ako poskupljenjem drugih roba raste po­ trebno radno vreme dok radni dan ostaje isti. mada cene roba ostaju iste i mada pro­ izvodna snaga živog rada. zbog čega na pojedinu robu otpada manji alikvotni deo rada. ostaje ista. kao alikvotni sastavni deo kapitala. menja između plaćenog i neplaćenog. dakle i za one koje direktno ili indirektno ne ulaze u reproduk­ ciju radne snage. Iz 1) sledi da sniženje cena roba koje je posledica razvoja proizvodne snage rada. Ta dva izložena zakona važe uopšte za sve robe. promenljivi kapital određene veličine vrednosti nipošto ne pokreće uvek istu količinu živog rada i ako se on stoga smatra pukim simbolom količina rada koje pokreće. pojevtinjenje roba — bez obzira na onaj deo roba koje svojim pojevtinjenjem pojevtinjuju samo radnu sna­ gu (kao što je. kao nosilac kapitala koji se oplodio i stoga u sebi sadrži alikvotni deo viška vrednosti što ga je kapital stvorio. To se dešava zato što promenljivi kapital date veličine može upotrebiti veoma n e j e d n a k e količine rada date proizvodne snage (a cene roba ostaju iste dotle dok se ne promeni proizvodna snaga rada) ili promenljivi kapital varirajuće veličine upotrebljava j e d n a k e količine rada date proizvodne snage. on je simbol promenljive veličine. da je u pojedinim robama materijalizovano ma­ nje rada ili da se isti rad otelovljuje u većoj masi roba. čiji su rezultat ove robe.troškove reprodukcije radne snage i stoga deluju na njegovu sopstvenu vrednost. onda pritom uvek pretpo­ stavljamo da je ukupna cena robne mase koju je proizveo ka­ pital = ukupnoj vrednosti te mase i stoga cena alikvotnog dela pojedinačne robe = alikvotnom delu spomenute ukupne vred105 . (Moglo se isto tako izložiti i obrnuto. koja se upotrebljava neposredno u pro­ izvodnoj grani. dakle. koje u kraćim periodima može biti paralizovano suprotnim uticajima. (Kad govorimo o cenama roba. mora posmatrati drugačije nego što smo u početku našeg izlaganja posmatrali pojedinačnu samostalnu robu. ali po sebi i za sebe ne uključuje da se proporcionalna podela rada. Iz 2) sledi — (vidi ad III i lila ) — da stopa i masa viska vrednosti mogu da rastu. Ukratko. delovanje.

Ali mi uopšte nećemo uzimati u obzir prodaju pojedinih delova robne mase iznad ili ispod njihove vrednosti. u stvari. pošto smo imali 80. Cena je ovde uopšte samo novčani izraz vrednosti. U našem gornjem primeru reprodukovao se kapital od 100 £ u 1200 aršina platna. [dakle] od samostalno posmatrane robe. preosta­ lih 400 aršina bilo bi. nego kad bi se npr. kao nosilac ukupnog kapitala. posmatrani za sebe. kao elementarni deo reprodukovanog i oplođenog kapitala — razli­ kuje se od pojedinačne robe od koje smo kao od pretpostavke obrazovanja kapitala pošli. pošto je vred­ nost ukupnog proizvoda = 120 a 80 = samo 2/3 ukupnog pro­ izvoda. po toj ceni prodalo 800 aršina i kad se druga dva dela ne bi mogla prodati. možemo stvar prikazati tako da su 80 £ otelovljeni u 800 aršina ili 2A ukupnog proizvoda.nosti. takođe u tome što se — sem u dosad posmatranim tačkama koje se tiču određivanja cene — vrednost kapitala koji je predujmljen za njenu proizvodnju ne realizuje ako se ona prodaje po istoj ceni. kao puki nosioci vrednosti. u kome kapital koji ima da se oplodi sada najpre postoji. tj. onda bi od prvobitne vrednosti kapitala 100 bilo reprodukovano samo 4A. Ovih 800 aršina mogli bi se. međutim. Kad se sada po ceni = 80 £ ne bi prodao 1 aršin. po ceni od 120 £. a još manje se (u tom slučaju) realizuje višak vred­ nosti što ga je taj kapital stvorio. 106 . 20 £ promenljivog kapitala ili najamnine u 200 aršina ili ‘A ukupnog proizvoda. kao jedini aktuelni proizvod ukupnog kapitala od 100. kad bi oni bili prodani čak po 90. koja nedostaje. prodati takođe [po ceni] iznad njihove vred­ nosti. i to V3 ispod njihove vrednosti. Svakako. 20 |20|. prodano po samo 30 £. a ipak bi kao nosioci ukupnog kapitala bili prodati po svojoj vrednosti. ne samo materijalno kao deo upotrebne vrednosti od koje se sastoji kapital nego i kao nosioci vrednosti od koje se sastoji kapital — robe se mogu prodavati po ceni koja odgovara njihovoj vrednosti a ipak biti prodane ispod njihove vrednosti kao proizvod kapitala i kao sastavni deo ukupnog proizvoda. npr. bilo bi prodano ispod njihove vrednosti. 800 aršina. jednaka preo­ staloj trećini ovog proizvoda.) [454] !| Pojedinačna roba — kao proizvod kapitala. a veličina vrednosti od 40. Prema ranijem razlac v m ganju. pošto se prema pretpo­ stavci robe uopšte prodaju po njihovoj vrednosti. Cene koje su različite od vrednosti nisu se do sada u našem izlaganju još uopšte pojavile. a 20 £ viška vrednosti ditto [takođe] u 200 aršina ili drugoj 'A ukupnog proizvoda.

nego čitavu ukupnu vred­ nost. Prema tome pojedinačna roba 800 80 20 bi se prodavala za 50% skuplje. a pojedina 80 8 4 2 roba nije = ---------. Ipak. a ova će se razlika.= -------= ------. potreba kapitalističkog načina proizvodnje. Ako se od tog ukupnog proizvoda.= ---------= 3 sh. raste broj roba koje moraju biti prodate. pripada this point better to the sub­ sequent book [ova tačka više narednoj knjizi]). Stvar je u tome da se pojedinačna roba prodaje po svojoj ceni X s brojem koji je imenitelj nje kao alikvotnog dela. 1200 aršina isporučuje d o ceni od 2 sh.£ = 2 sh. kao kod samo­ stalne robe. dakle. umesto po dva. proda samo 800. Tačka na koju ovde ipak želim da još posebno upozorim.. i reprezentuju dakle vrednost od 120 a ne od 80. onda ovih 800 aršina ne predstavljaju 2/i alikvotnog dela ukupne vrednosti.= ------. nego da se ona proda po svojoj vrednosti (ceni) kao nosilac kapitala koji je predujmljen za njenu proizvodnju i stoga kao alikvotni deo ukupnog proizvo­ da kapitala. Jer bi dodatnih 100 aršina možda iziskivalo određene mere u konstantnom kapitalu koje bi se isplatile za dodajnu proizvodnju od 1200 aršina.[ | Ovde nije reč samo o tome da se roba. koja je tretirana kao samostalna. pošto s razvojem kapitalističke proizvodnje i s njoj odgovarajućim pojevtinjenjem robe raste njena masa. (Iz toga je takode jasno zašto kapitalista. Kao alikvotni deo proizvedene ukupne vrednosti pojedinačna roba mora se prodavati po svojoj ceni i stoga kao alikvotni deo prodatog ukupnog proizvoda. nego npr. nego 800 80 40 20 120 12 3 = -----. sve više i više pokazivati i sve više i više uticati takođe na realno određivanje cene robe itd. ako bi se prodavala po 3 sh. (Odavde već samo po sebi proizilazi da. potrebno je stalno širenje tržišta. ali ne po toj ceni i za proizvodnju od dodatnih 100 aršina itd.) Iz toga se vidi kako se roba kao proizvod kapitala razlikuje od pojedinačne robe. dakle kao dodatak preostaloj 1199/1200. kao 1/1200 ukupnog proizvoda. proda po njenoj vrednosti. 1200 aršina = 120 £. što dalje budemo sledili kapitalistički proces proizvod­ nje i prometa. ako on npr. jeste ova: .. ne bi mogao po toj ceni isporučiti 1300 aršina. Ona se mora pro­ davati ne kao samostalna roba.

ali ne i deo vrednosti novododatog tkačkog rada. Primer ove konfuzije — Prudon (verte [okreni]). npr. uglja. koje npr. pred­ stavljaju (darstellen. str. Premda su oba ova iz­ voda [Darstellungen]. u suštini istovetna. delove proizvedene upotrebne vrednosti. ka­ ko ćemo kasnije videti. mašinerije itd. za najamninu. pripadaju u lot 1 [grupu 1]. Ova prividna protivrečnost — čija je nerešenost. otelovljuju) samo vrednost potrošene pa­ mučne pređe. svaki aršin platna. ukupni proizvod može podeliti na određene količine. dok s druge strane.. a treći. konačno. kao reprodukciju konstantnog kapitala koji je u njemu utrošen.U Gl. red.* (Cena aršina u gornjem primeru ne određuje se izolovano.] ff 108 .. što reprodukuje samo vrednost konstantnog kapitala. nego kao alikvotni deo ukupnog proizvoda. kako je ranije pokazano. 4 d. 3.) 456 | j (Ono što sam napred izložio o određivanju cene ranije sam tako prikazao (pojedine izraze iz toga treba možda ubaciti u prethodno izlaganje [)]: * [O v a j podatak se odnosi na stranu 4 5 7 rukopisa. iznad svoje cene po svojoj ceni i čak iznad svoje cene ispod svoje cene. izgledaju u prethodnom izlaganju tako kao da otelovljujusamo rad koji je opredmećen pre procesa proizvodnje.. 800 aršina = 80 £ = vrednosti predujmljenog konstantnog kapitala. Dakle. Jer pojedinačne robe. ulja. kako se. samo vrednost viška vrednosti. II. vrednost promenljivog kapitala i višak vrednosti — s jed­ ne strane otelovljeni u svojim proporcionalnim delovima u sva­ koj pojedinačnoj robi kao alikvotnom delu ukupne upotrebne vrednosti i kao alikvotnom delu proizvedene ukupne vrednosti. oni jedan drugom protivrece u svom načinu izražavanja. a u svojoj ceni od 2sh. i kako se ponavljaju. sem u njemu sadržanog lana itd. artikle. drugi samo vrednost promenljivog. 4 d. ove prve knjige videli smo kako su različiti delovi vrednosti proizvoda kapitala — vrednost konstantnog ka­ pitala. Nem. s druge strane. posmatran kao upotrebna vred­ nost ipak sadrži određenu količinu tkačkog rada koji mu je upravo dao oblik platna. recimo. sadrži 16 d. 2 2 2 o ve sveske. od čega jedan deo predstavlja samo vrednost konstantnog kapitala. neplaćenog rada što je u njemu materijalizovan. malo pre izložena postavka da se pojedinačna roba ili određeni deo ukupnog proizvoda može prodavati po svojoj ceni ispod svoje cene. izazvala fundamentalne greške u analizi — at first view (na prvi pogled) deluje zbunjujuće na onoga ko posmatra samo cenu pojedinačne robe upravo onako kao što ga zbunjuje.

= ---------= V2 itd. kao rezultat i direktan proizvod određene količine rada. Ako je radno vreme koje je sadržano u kapitalu izraženo u novcu = 100 £. od čega je 40 £ promenljivi kapital a stopa viška vrednosti = 5 0 % . ukupan proizvod nije jedna jedina kontinuirana stvar [Ding]. tako da se čitav kapital reprodukuje u pojedinačnoj robi. a cena pojedinačne robe predstavljaće. onda je tona = --------. ukupna cena ukupan broj proizvoda podeljena s ukupnim brojem proizvoda koji se meri različitim merama. Ako je ukupan proizvod npr. onda se ukupna masa rada koji je sadržan u proizvodu izražava u 120 £. kuća — onda kapital mora obračunati cenu pojedinačne robe. Sada. ako je = 75 120 12 = 240 tona. po toni = --------. onda je. ukupna cena ukupnog proizvoda = ceni pojedinačne robe pomnoženoj s ukupnim brojem proiz­ 107 . = 60 tona uglja. vrednosti količine materijaliziranog rada koju je kapital preneo na proizvod) + količina rada koja je zamenjena za promenljivi kapital. stvar se formalno (a kas­ nije stvarno u proizvodnim cenama) menja u ovome: proizvedena masa upotrebnih vrednosti predstavlja količinu rada = vrednosti konstantnog kapitala koji je sadržan u proizvodu i u njega utro­ šen (tj. već prema upotrebnoj vrednosti proizvoda. od koje jedan deo zamenjuje vrednost promenljivog kapitala a drugi čini višak vrednosti. veći ili manji alikvotni deo tih 120 £ po komadu. tj. prema tome..= 1 £ 12 sh. onda je = --------. onda 120 £ je 60 tona = 120 £ = 2 sh. već prema razli­ čitoj proizvodnosti rada. u obrnutom odnosu prema ukupnom broju roba. s druge strane.. Ako je prema tome cena pojedinačne robe = ukupnoj ceni mase roba (broj tona) podeljenoj s ukupnim brojem roba (ovde tona). Ukupna vrednost od 120 £ razdeliće se. Pre nego što roba može da uđe u promet. na više ili manje proizvoda. mora se njena razmenska vrednost pretvoriti u cenu.. razmensku vrednost pojedinačne robe predstaviti u računskom novcu. Cena poje240 14 ukupnoj ceni proizvoda dinačne robe je dakle = -------------------------------.Prvobitno smo tu pojedinačnu robu uzimali kao samostalnu. ako je proiz60 120 vod = 75 tona. kao npr. Ako. proizvod kapitala. kad je ona rezultat. dakle.

predstavlja se ona u istoj ukupnoj ceni od 120 £. dok je cena pojedinačne robe pala. a drugi faktor. a cena pojedinač* [U rukopisu s to ji]: Proizvodnost masa roba [ Nem . broj. npr. kad je rad bio neproizvodniji. raste. zbog čega cena pojedinačne robe pada. međutim. alikvotni deo ukupne cene u kojem se izražava višak vrednosti od 20 £ i koji je zavisan od tog dela. Dok. u istom odnosu u kome participira u ukupnoj ceni. Ako je deo cene. Ako je s proizvodnošću povećana masa roba. Iz istog razloga — porasta proizvodnosti rada {obrnuto bi bilo pri opadanju proizvodnosti rada). iste vrednosti od 120 £ otelovi u većoj masi proizvoda. uložena veća količina neplaćenog rada nego ranije.] 110 . postoji tendencija pojevtinjenja same radne snage i stoga ujedno tendencija skraćivanja pla­ ćenog dela rada i produžavanja neplaćenog pri istoj veličini rad­ nog dana. koji otpada na pojedini proizvod — alikvotni deo ukupne vrednosti — manji zbog većeg broja proizvoda. dakle. cena. u stvari. koji dopušta da se ista količina rada. zbog povećane proizvodnosti rada.vedenih roba. da — bez obzira na produženje radnog dana — s pojevtinjenjem roba. Time se. smanjuje vrednost radne snage. zbog veće proizvodnosti rada. a zbog toga i njena vrednost. masa proizvoda bila manja. u pojedinu tonu. zauzima veće proporcionalno mesto u ukup­ noj ceni proizvoda. red. sada će deo ove cene. rasti uprkos tome što cena proizvoda pada. tada jedan faktor. ne menja odnos onog dela cene pojedinačne robe koji izražava višak vrednosti prema onom delu cene robe koji predstavlja najamninu ili plaćeni rad. Obrat­ no. Ali ovo se dešava samo zato što višak vrednosti. Dotle dok je utrošena količina rada ista. bez obzira na to koliko od toga otpada na pojedinačnu robu s njenom ma­ som koja varira u odnosu na proizvodnost rada. tj. raste proporcionalni sastavni deo ove cene koji se sastoji od viška vrednosti ili je u manju ukupnu količinu rada koji je uložen u pojedinačnu robu. iako pada ukupna količina rada koji je u njoj sadržan. Pri razmatranju kapitalističkog procesa proizvodnje [poka­ zalo] se. Iako zbog toga cena pojedinačne robe pada. koje određuju vrednost radne snage i ulaze u nužnu potrošnju radnika. koji predstavlja višak vrednosti. ako je opala proizvodnost.* onda je povećan i broj. u ranijoj pretpostavci cena pojedinačne robe participira i u višku vrednosti u istom onom odnosu u kome ona čini alikvotni deo ukupne vrednosti. opada. onda je takođe manji deo viška vrednosti koji otpada na taj proizvod.

Živeti radeći jeste princip koji pod režimom kamata implicira protivrečnost. troši se na neku masu roba. koji je samo = salairu [najamni­ ni] treba da kupi masu roba koja je = salair + višak vredno­ sti? Pošto je nedeljna plata. sadrži jedan deo = visku vrednosti. koju Prudon pominje.. implique contradiction”.”] To je sasvim tačno: da bismo stvar pojasnili. Vivre en travaillant” implicira pod ovim pretpostavkama stoga „contradiction” . a ne gleda na robu kao na proizvod ukupnog kapitala.) u trgovini dodaje na radničku najamninu da bi se formirala cena životnih namirnica.. (105. umesto da je posmatra kao samostalnu. . dok je cena nedeljno potrebnih sredstava za život = nedeljnoj ceni rada sadr­ žanog u njima + cena u kojoj se pokazuje neplaćeni višak rada. U ukupnoj ceni 120 £ sada je više neplaćenog rada a stoga i u svakom alikvotnom delu ovih 120 £ [)]. sem jednog dela = najamnini. od čega ka­ mata. onda će naći da se nedeljni proizvod razlaže na jedan deo čija cena = na111 . gleda kao na proizvod kapitala. Ali ako on robu. . „l’ouvrier”. „II est impossible que Vinteret du capital (ovo je samo po­ sebno imenovani deo viška vrednosti) s’ajoutant dans le com­ merce au salaire de l’ouvrier pour composer le prix de la marchandise. = samo nedeljnoj sumi sredstava za život. Prudon je sasvim u pravu ako je reč o prividu. Proudhon. Kako je sada moguće da radnička klasa sa svojim nedeljnim prihodom. da radnik može da ponovo kupi ono što je proizveo. posmatrajući svaku pojedinačno i sve zajedno. l ’ouvrier puisse racheter ce qu’il a lui-meme produit.il est impossible que. Ergo: . Dis­ cussion entre M. Gratuite du Credit.. sous le regime de l’interet. i verovatno samo mali proporcionalni deo. l’ouvrier puisse racheter ce qu’il a lui-meme produit.457 ne robe viša. potpuno je jasno da radnik s primljenom sumom novca ne može kupiti potrebna sredstva za život. Paris 1850. jer se kamata na kapital ( . | | Slične su puzzles [zbrke] koje zbunjuju Prudona radi toga što on gleda samo na cenu pojedinačne. njemu plaćenoj ceni njegovog sedmičnog rada. te stoga ne razmatra odnos u kome se ukupan proizvod pojmovno razlikuje (sich teilt) od njemu odgovarajućih cena.) [„Nemoguće je. posmatrana za celu klasu. samostalne robe. Jer je suma novca koju je on primio = nedeljnoj plati. Vivre en travaillant est un principe qui. o kome je reč. cela radnička klasa. pretpostavimo da je radnik. čini samo jedan. Bastiat et M. čija cena. Nedeljna plata koju ona dobija i s kojom ona sada ima da kupi sredstva za život itd. Fr.

112 . stoga što radnička klasa ne bi prema njoj uopšte mogla živeti.jamnini. Tako.). U tome „zbunjujuće” [„verwirrend”] izraženo je osećanje nemoći vulgarne ekono­ mije prema ovoj zbrci. uopšte uzevši. Tako gospodin W. nego da se iz toga izvuče jednom praznom frazom (vidi br. 458 j| U stvari.1).. na drugoj strani. ali upravo je samo onaj prvi deo taj koga r a d n ik ponovo kupuje (pri čemu je za ovu svrhu svejedno što on pri toj ponovnoj kupovini može biti i biva obmanut od Epiciera [bakalina] itd. kamati itd. (U stvari. Njoj ne preostaje ništa drugo nego da iz svoje teorijski neprevazidene sofisterije apeluje na „opšti” ljudski ra1 Forcade. gospodin Forcade (ovde1 citirati to mesto) prigovara mu ne samo da njegova postavka. još i sirovine itd. još teži od onoga kako ga Prudon postavlja — a to je za njega razlog da ga ne rešava čak ni u onom obimu u kome ga je P[rudon] postavio. površ­ nom i sofističkom obliku u kome ih shvata Prudon i u kome joj ga lupa o glavu. elemente cene konstantnog kapitala). u stvari. na jednoj strani. u Prudonovom maniru je dobro to što on.. But what next? [Ali šta zatim?] On pokazuje da je problem. stvar stoji s Prudonovim prividno dubokim i nerešivim ekonomskim paradoksima. = promenljivom kapitalu koji je uložen u toku nedelje. Sasvim tačno. mada cena robe uključuje sve one elemente itd. Ona nije sposobna da reši protivrečnosti same kapitalističke proizvodnje. razotkriva njihovu teorijsku bedu. artikulirajući zbrku ekonomskih fenomena. suviše dokazuje. za razliku od vulgarnih ekonomista koji je pokušavaju prikriti. čak i u tom zbrkanom. radi toga što cena roba koje radnik kupuje uključuje sem salair + kamate itd. otvoreno. njegova je postavka još gora zato što implicira pretpostavku da je prava cena robe = salairu [najamnini] koja je u njoj sadržana. samo neko povišenje.. Thucydides Roscber [Rošer] označava Prudonovo delo . nego i da on. samo­ voljno.) Ali još je gora kritika koju mu upućuje vulgarna ekonomija.Qu‘est-ce [/đ] Propriete?” [„Sta je svojina”?] kao „zbrkano i zbunjujuće”. Forcade. ne sadrži višak vrednosti itd. sa sofističkom samodopadljivošću. (ukratko. = količini plaćenog rada koji je u njoj sa­ držan i višku vrednosti. ne ide dovoljno daleko u artikulisanju paradoksa... Npr. Oni se sastoje u tome što on zbrku koju ekonomske pojave proizvode u njegovoj glavi artikuliše kao zakon te pojave. iznad te prave cene robe. i na drugi deo čija je cena = samo višku vrednosti itd. ali su nesposobni da je shvate.

Stoga promet roba moramo sada razmatrati kao proces prometa kapitala. koji je utrošen za vreme iste proizvodnje. već istovremeno mora proći kroz one promene oblika koje smo prikazali kao metamorfozu roba. onda svaki od njih realizuje neki višak vrednosti. v id i u o v o j svesci strane 3 — 113 . prodaju po cenama koje su određene njihovom vrednošću. on prodaje jedan deo vrednosti robe. viškom vrednosti bremenit kapital sam. a time ne samo u stvarnu razmenu materi­ ja.* * [O vd e se z a v rš a v a stv a rn a tem a V I glave (u M arksovom num erisanju rukopisa strane 4 4 1 — 495 sa um etkom strane 46 9 a (96) do 469m (107) i 263 do 26 4 (od čega početak strana 2 6 2 nedostaje). nego istovremeno višak rada. ne postiže se dakle uzajamnim zakidanjem — ovo se može odnositi samo na to da jedan drugom oduzme deo viška vrednosti koji mu pripada — niti time da oni jedan drugom svoje robe prodaju iznad njihove vrednosti. Ova pretpostavka. one su oplođeni. ako. koji je sada ujedno proces reprodukcije kapitala. (N. materijaliziran. dakle. Kao roba. Dobit. proizvod kapitala mora ući u proces razmene roba. koje su oči­ gledno trebalo da služe prerad i ili u postojećem obliku da budu ugra­ đene. Ali te robe su sada ujedno nosioci kapitala. B. 8 Šesta glava Kapitala 113 . Što sada sledi su pojedinačne strane. koje čine proizvod kapitala. opredmećen kao višak vrednosti.) Sada je ujedno rešena teškoća koja je izložena u Gl. koji njega ništa nije koštao. knjiga II ili još kasnije. njegov proizvod. Prvi rezultat neposrednog kapitalističkog procesa proizvod­ nje. tj. uključuje dalja određenja koja su bila strana apstrakt­ nom razmatranju robnog prometa. Ako je reč samo o formal­ nim promenama — promeni ovih roba u novac i njihovoj po­ novnoj promeni u robe — taj proces je već izložen u onome što smo nazvali „prostim prometom” — prometom roba kao takvih. jesu robe. Lepa uteha za navodne „teoretičare”. Nem. I.]. čitava klasa kapitalista prodaje robe po njihovoj vrednosti.zum i da se poziva na to da stvari ipak idu svojim tokom. III. jeste osnova istraživanja i u narednoj knjizi. već time što se one prodaju po njihovoj vrednosti. Donosim o ih u postojećem redosledu koji nastaje ako se sledi M a rk sovo numenisanje koje pokazuje ve lik e praznine. I u tom po­ gledu njihov promet. koju ka­ pitalisti naizmenično prave. red . To će biti [izloženo] u narednoj knjizi. da se robe prodaju po cenama koje odgovaraju njihovim vrednostima. Ako se robe. u čijoj ceni je nadoknađena ne samo vrednost predujmljenog kapitala koji je potrošen za vreme njihove proizvodnje. Ceo ovaj pasus o Prudonu dolazi mnogo bolje u Gl. koji on nije platio.

jer se ona prodaje kao sposobnost. Prodavanje (Verausserung) snage i njeno stvarno ispoljavanje (Ausserung). red. kako smo ranije videli. Razmenska vrednost ove robe postoji stoga pre njene prodaje. već je prestao da mu pripada. ali ona se plaća tek pošto je bila trošena jedan dan. u stvari. novac kupca samo kao platežno sredstvo. njeno postojanje kao upotrebne vred­ nosti. Stoga radnik svuda predujmljuje kapitalisti upo­ * [U rukopisu stoji:] prodavca [ Nem. ta snaga proizvela.. Čim njegov rad stvarno počne. jednu sedmicu. vremenski se stoga ne poklapaju. Ali kod takvih upotrebnih vrednosti. ali njena upotrebna vrednost nastaje tek u naknadnom ispoljavanju snage. tj. ima za posledicu da je prodana roba kao upotrebna vrednost stvarno prešla u ruke kupca* tek zaključenjem ugovora između kupca i prodavca. Razmenska vrednost ove robe. pustio da radi za mene. on ga. Naročita priroda ove specifične robe. Radna snaga prodaje se na jedan dan. dakle. . određena je pre no što je ušla u promet. više ne može prodati. jednako kao vrednost svake druge robe. radne snage.]. Upotrebna vrednost isporučena mi je ovde tek pošto sam u kući stanovao mesec dana. U svim zem­ ljama razvijenog kapital-odnosa radna snaga se plaća tek pošto je funkcionisala. deluje. gde se formalno ospoljenje (Entausserung) robe prodajom i stvarno prepuštanje njene upotrebne vrednosti ne poklapaju. kao snaga i jer je bilo potrebno određeno radno vreme da bi se ta sposobnost.[Pojedinačne strane] j| < privremeno raspolaganje > njegovom radnom snagom. jednu sedmicu itd. Stvar je ista kao s ku­ ćom čija mi je upotreba prodata na jedan mesec. Isto mi je tako upotrebna vrednost radne snage isporučena tek pošto sam je upotrebio.

pre nego mu se plati njena razmenska vrednost. derbširskog paspalja itd. A n In q u iry into those Principles. nije puka tlapnja. t. za njih je „a m atter o f necessity is to take. 36. premda se ona tek kasnije realizuje. L ondon. H assall’s. . 18 1 5 . son s a la ir e . . paspalja itd. Cena radne snage određuje se pri kupovini ugo­ vorom. ne spadaju u područje našeg istra ž iv a n ja . hleba dnevno nije uzeo ni č e tvrtin u toga iznosa h ra n e” ]. o f bread a d a y did not take in one fou rth o f th a t am ount o f n u tritio n ” [„sirom ah koji je živeo s 2 lbs. 1. from their baker... X L X V I I I ) . 52 „L ’o u v rie r prete son ind ustrie. c. činjenica da novac funkcioniše kao kupovno sred­ stvo ili kao platežno sredstvo ništa ne menja u prirodi same rob­ ne razmene. . . što se. . C ours d ’E conom ie P o litiqu e. sapuna. a ne niti na vrednost proizvoda. a takođe izveštaj C om ittee o f 1 8 5 5 on the A d u lte ra ­ tion o f B read i C.) A li. bez obzira na „injurious effects on h e a lth ” [„štetne učinke po z d ra v lje ” ]. l ’o u v rie r ne transm et rien de m a terie l ” [d a iz ­ gubi . zašto „ v rlo v e lik deo radničke klase”. z asn iva na p riro d i o d ­ nosa. da zbog tih primesa „the poor men w ho liv e d on 2 lbs. L on­ don. . R azlog pak. p. 1 8 2 1 . kreča. (37. . Petersburger A usgabe. II. o r from the chendler’s shop w h a te v e r bread m ay be offered to them ” [„ s tv a r nužde da kupuju kod tog pekara ili u p ilja re vo j radnji bez obzira na to k a k a v im se hleb nudio” ]. respecting the N ature o f D em and etc. dodaje Trcmenhere. ra d n ik ne ulaže ništa m a terija ln o ” ]. . k a lijevog karb onata [p e p e ljik e ]. „ fu ll p ric ed ”. O v i „und er­ sellers” v elikim delom k riv o tv o re hleb d od avanjem stipse. uostalom . c. Trem enherea o G rievances com plained o f by the Jo urneym en B akers etc. i „und ersellers".trebu svoje robe. on „ne rizik u je ništa" sem de p red re . niti na vrednost rada.” ] (S torch. ustupa je na kredit. kupuje hleb s primesom stipse. jer oni dobijaiu naiam ninu tek krajem nedelje.” [„ S a v rad je plaćen pošto je p restao. 1 8 6 1 ). „on ly pay fo r the w eek ’s supplv to the fa m ily at the w eek’s end” [„te k krajem nedelje plaćaju za snahdevanje poro­ dice” ] i. . Ipak. S ir Joh n G ord on iz ja v io jt pred kom itetom 1 85 5 . U vremenima kriza i čak pri pojedinačnim bankrotima pokazuje se da ovo stalno kreditiranje kapitalista od radnika.it is notorious that bread composed o f those m ixtures. 115 . svoju najam ninu . dodaje S to rc h lu k a v o . koje proističe iz po­ sebne prirode prodate upotrebne vrednosti. Izveštaj v la d in o g kom esara H. 186 2 ). (V idi gore citiranu Blue Book.) D ruge praktične konsekvence koje p ro ­ izlaze iz o vog načina plaćanja.” [„ R a d n ik k re d itira svoje p red uzeće. Ovaj oblik plaćanja isto tako ne može izmeniti činjenicu da se to određenje cene odnosi na vrednost radne snage. oni koji ga prodaju ispod te cene. n avod i Trem enhere (1. može da bude umesan jedan prim er. Poslednja klasa čini p rek o 3/4 svih pekara. navodeći izjave svedoka. koji kao takav uopšte nije roba. oni koji prodaju hleb po njegovoj p unoj ceni. dopušta da je kupac troši. (p. p.” ] (10 4 .5 2 Međutim. A d u lte ra tio n s Detected. is made exDressly fo r sale in this m anner” [„opšte je poznato da je hleb sačinjen od tih m ešavina izričito umešen za takvu prod aju ” ]. L ondon. U Londonu postoje dve v rste pekara. X X X I I . S.) „ A ll labour is paid a fte r it has ceased. iako im je p reva ra poznata. 2 -n d edition.

” [„O bičan rad nik.) „Iz jednog uporednog pregleda o cenama žita i najam nina iz^ vrem ena v la d a v in e E dvarda III. que le salaire de l ’ou vrier se borne k ce qui lui est nćcessaire pou r lui p rocurer sa subsistance. R eflexions sur la Form ation et la D istribution des Richesses.5’ 53 P e tty određuje vred n ost dnevne najam nine kao vrednost „daily fo o d ” [„d nevne hrane” ] koja je rad niku d o vo ljn a „so as to live. (16 7 2 ) izd. štoviše. . 234. plaća se ako se plaća cena sredstava za život. neće biti dovoljn e za izd ržavan je takve porodice koja če­ sto ima mnogo č la n o v a ” ]. T.Razmenska vrednost radne snage. Jacob . The natu ral price o f la b o u r. p..) „The price o f the necessaries o f life is. sposobnosti za život i sebe ovekovečio s ljudima koji ga zame­ tijuju.Le simple o u vrie r.” [„C en a životn ih potrepština je.” ] (48. 2 -n a edition. . 173 4 . and w ith the d iffe re n t stages o f national im provem ent. . support such a fam ily as is often the lo t o f m any o f them to h a v e ” [„prem da je cena životnih potrepština ta k v a da rad n ikove najam nine. da je peck [cca 9 lita ra ] žita činio neku vrstu stožera. nešto preko stožera. Principles o f Political E conom y.. Its (lab our’s) natural p r ic e . 18 13 . dakle od pre 5 0 0 godina. an undim inished aupp ly o f la b o u r. O euvres. oko koga su najamnine. in the m arket. C itira n o prem a D ureau de la M alle. (69. and generate” [„d a bi živeo.” (M althus. . 1844. 1836.” ] ( T urgot. 10. . though it varies under d iffe re n t climates. V anderlin t. m nožio se” ]. .) . M althus. consists in such a q uan tity o f the necessaries and com forts o f life.) „The price o f lab ou r is a lw a ys constituted o f the price o f neces­ saries. (1 7 6 6 ). (p. Paris. the cost o f producing la ­ bou r. are necessary to support the labourer. 19. n’a rien qu’a utan t qu’il p a rvie n t & d’autres sa p e in e . London.] R adnik ne dobija odgovarajuću najam ninu. U svim vrstam a posla treba da dođe i stvarno d o la z i do toga da najam nina rad nika graniči s onim što mu je neophodno za osiguranje svog o d rž an ja . zdravlja. koja su po običaju u nekom datom stanju društva potrebna da bi radnik upotrebio svoju radnu snagu s potrebnim stepenom te snage. In q u iry into etc. P o litical A natom y o f Ireland.) „The natu ral price o f any article. koje odgovaraju njegovu ni­ skom položaju. proizlazi da je dnevna nadnica rad nika u o v o j zem lji čeŠce b ila ispod jednog pecka žita (= 1/4 bušela) nego iznad. En tou t genre de tra va il il d oit a rr iv e r et il a rriv e en e ffe t. is t h a t . . . izražene u žjtu. . . „w henever the price o f ne­ cessaries is such. radio. N ote. edition Daire. koji ima samo svoje ruke i svoju veštinu. u stv a ri. I. trošak (cena) p ro iz v o d ­ nog ra d a. qui n’a que ses bras son industrie.. London. . . as. th at the labouring m an’s wages w ill not. . bestowed upon its production . nema ništa drugo za prodaju sem svoje m u k e . p. m ay. M oney answers a ll Things. oscilirale već prem a tra žn ji i ponudi. 1 6 9 1 . kako se pokazalo. from the nature o f the climate and the habits o f the country. . in a n y given tim e and place be regarded as v e ry 116 .” [„C en a rad a je uvek određena cenom životnih potrepština”. suitably to his lo w ran k and station. Rent. labour. as a labouring man. London. and to enable him to rear such a fam ily as m ay preserve. L ondon.

koji svoj novac želi da pretvori u kapital.) * [U rukopisu sto ji:] tražn ja. 5 5 — 65 passim. Oni. .” [„ P riro d n a cena svak og a rtik la jeste o n a . da spreče snižavanje cene radne snage ispod njene vrednosti. 1 8 1 5 . čija ukupna vrednost čini vrednost radne snage. Ali. Trades' Unions nemaju nikakvu drugu svrhu nego da spreče pad nivoa najam­ nina ispod njene u različitim poslovnim granama tradicionalno date veličine. npr. Vlasnik novca npr. može rasti ili padati. kao kod svake robe. Analiza ovih kolebanja. nego u nauku o najamnini. . ali on istovremeno zna da se ova kolebanja međusobno poravnavaju. sastoji se od one količine životn ih potrepština i ž ivotn o g kom fora koja je.. ne spada ovde. s jedne strane. A n Essay on the E xtern al C o rn T rade. p. . T orrens. sm atra v rlo stalnom (konstantnom ).” ] (/?. P riro d n a cena rad a . . Cena radne snage može. znaju da izmena u odnosu tražnje i ponude* izaziva promenu u tržišnoj ceni. zbog klim atskih uslova i običaja određene zem lje. pojava takve promene veoma se razlikuje od jednostrane tvrdnje n e a rly sta tio n ary . Sam nivo životnih potreba. polazi od vrednosti radne snage kao date veličine.] 117 . London. s druge strane nema ži­ votinje koja [kao čovek] može smanjiti svoje potrebe u istom nezamislivom stepenu i koja se može ograničiti na isti minimum svojih uslova za život. u bilo koje vrem e i na bilo kom mestu. On zna da i cena pamuka i najamnina stalno odstupa od prošeka. k o ja je utrošena na njegovu proizvod n ju . kao u teoriji. nema takve životinje koja ima isti talenat za samosustezanje. . . čiji se značaj za englesku radničku klasu jedva može preceniti. . vrednost radne snage je svesno i izričito načelo Trades’ Unions. naravno. dakle odstupati u jed­ nom ili u drugom pravcu od cene koja je samo novčani izraz te vrednosti. [ N em . red. uostalom. . Stoga najamnina ulazi u njegov račun kao data veličina vrednosti. O takvom fizičkom minimumu egzistencije nema | | govora kad je reč o vrednosti radne sna­ ge. u pro­ izvodni kapital fabrike pamuka.Ako se čovek između svih ostalih životinja ističe neograničenošću i elastičnošću svojih potreba. m ada se ona razliku je u različitim klim atskim uslovim a i s ra zličitim stepenom nacionalnog ra z v o ja . međutim. obaveštava se pre svega o prosečnoj visini najamnine u mestu gde namerava da podigne fabriku. U nastavku ovog istraživanja pokazaće se da je za analizu kapi­ tala sasvim nevažno da li se pretpostavlja visok ili nizak nivo radničkih potreba. [njihov temelj]. nesmanjenu ponudu rad a . potrebna da bi se rad nik održao i koja mu omogućuje da odgoji ta k v u porodicu koja je u stanju da održi. P riro d n a cena rad a . ukratko. porasti iznad njene vrednosti ili pasti ispod nje. S druge strane. na tržištu. . I u praksi se. može da se. .

Lon­ don. ravnomernom na­ jamninom za sve radnike u jednom [određenom] poslu”. “ 1. 55 1. da je takva promena postala stvarnost. Dunning (sekretar londonskog ujedinjenog društva knjigo­ veža). između visine koja je rezultat poštene (fair) operacije razmene roba. čiji u pravo citirani spis ne samo pogađa s tv a r nego je i razrađ uje sa sretnom ironijom .. S druge strane. kao zapreku koja kapitalistu sprečava da sledi težnju svoga srca i da poseban talenar itd.kupca. 7. tj. A li moralno^ indignirani ^ R eview er o tk riv a još nešto gore. 6. 18 6 0 . snizi ispod „minimuma na­ jam nine” .5 6 Tra­ des’ Unions stoga nikad ne dozvoljavaju svojim članovima da ra­ de ispod ovog minimuma najamnine. uobičajenu vredn ost prosecne radne snage.5 4 Njihova svrha jeste „da slučajna ne­ posredna potreba nekog radnika njega ne primorava da se zado­ volji s manjom najamninom od one koju su prethodno odredite tražnja i ponuda u određenoj grani rada”5 5 i tako smanji vrednost radne snage u određenoj sferi uopšte ispod njenog uobičajenog nivoa. u ovom slučaju kapitaliste. T rades' Unions a n d S trik e s: th eir philosophy ana intention. odgovara da T rades’U nions d o z v o lja v a ju kapitalisti „to pay fo r superior skill. kojemu se ovi freeborn Britons [B ritanci rođeni od slobodnih ro d ite lja ] dob rovoljno pod vrgavaju u nepojm ljivom zaslepljenju. c. p.. a kapitalisti uniformnom. To je racionalni (logički temelj) Trades’ Unions. O Com binations o f Trade) denuncira te saveze rad nika p ro tiv despotizm a kapitala kao ropstvo. posebno i nagradi. 57 R azum e se da kapitalisti ovu „uniform rate o f labour ” [„ jedin­ stvenu stopu ra d a ” ] denunciraju kao z a h v a t u ličnu slobodu radnika. 17. p. T rades’ Unions su Sacrilegium [o sk v rn jiv a č i] jer povređ uju zakone Free T rade [ slobodne trg ovin e ] ! Quelle horreur [k a ­ k a v u ž a s]! G ospodin D unne* odgo vara između ostalog: „It w ould not 118 . postoji „velika razlika između visine najamnine koja je određena tražnjom i ponudom. prosečnog rad nika u svakom poslu. radnik. i visine najamnme koju prodavač. T. najam nine „common run o f men” [„običnog čov e k a ” ]. as much m ore as ne pleases” [„d a plati za veću veštinu ili radnu sposobnost onoliko kolik o hoće” ]. Ovu vrednost radne snage „sami radnici smatraju mini­ mumom najamnine. Radnici nastoje da u ugovoru o prodaji svoga rada barem donekle uspo­ stave odnos jednakosti s kapitalistom. U ratu želimo da se neprijateljska vojska ne p o d vrg a v a despotizm u discipline. tj. tj. kada kupac i prodavač međusobno trguju na ravnoj nozi. mora da bez pogovora pri­ hvati ako kapitalista trguje sa svakim čovekom pojedinačno i diktira sniženje eksploatacijom slučajne bede pojedinačnih rad­ nika (nezavisno od opšteg odnosa tražnje i ponude). G ospodin D unne*.c. ali ga sprečavaju da 9 9/ 100 mase najam nine. or w ork in g a b ility. p. 7.5 7 Oni su osiguravajuća dru­ 54 /. U redu je to što Edinburgh R e v ie w e r (18 6 0 .

13. čiji p ro fiti treba da koriste ljudskom m aterijalu iz kojega ih je on do sada isccao. za 10 časova neprekidnog rad a na vojničkim košuljam a. to nije slobodna razm en a . i f you w ill. dnevno.” (Times. a za pojedine delove odeće ne može za ra d iti više od 1 sh. C a ll it trade. it is not free exchange. uzgred rečno. 1. iznojena je iz radnika koji stvarno obavljaju posao”5 8 i nije ništa drugo nego razlika između vrednosti radne snage koju je platio prvi preduzetnik i cene koja je ispod vred­ nosti radne snage. uz što one m oraju još da priprem e i konac itd . but the freedom is a ll on his ow n side.. šv a lja ne može za ra d iti više od 1 sh. ali sloboda je na njegovoj strani. najkarakterističnija** . naim e.” ] (47. za dve košulje dnevno. d. .5 9 A to je. P ri sadašnjim ugovornim odnosim a njih ove se najam nine kreću od 5 d o 8 d.) * [T reb a da g la si:] D unning [N em . dok. ako želiš. . U svim poslovima u Londonu postoje takozvani „Sweaters” [oni koji cede znoj].] ” 1. . so th a t he w h en ever he pleases.) ** [O vd e se p rek ida tekst strane 25. c. To sezove slobodnom trgo­ vinom . p. Jedan primer može pojasniti svrhu tih udruživanja (Kombinationen) radnika radi zaštite vrednosti radne snage. ova razlika. koja čini njegov profit. U za sve prednosti koje dru štvo može da da. m art 186 0 . red. O v a j re z u lta t se naime postiže uklanjanjem „m iddlem an” [„p osred n ik a ” ]. m ay give the „sw eaters” price fo r th eir la b o u r.. p oslod avac želi da se ophodi sa svojim čovekom pojedinačno ta k o da u vek kad god ga je v o lja može da da „ sviterovsku ” cenu za njegov ra d . u engleskom grnčarstvu da bi se angažovali mladi apprentices [šegrti] (od 13 godina) uz nisku najamninu po komadu. taj rad za njega obave drugi po nižoj ceni. . red. 6. Z o vi to trgovinom .štva koja su u tu svrhu osnovali sami radnici. 59 . if one o f the parties w ere to have one arm disabled o r tied dow n. Nem."\ . . th eir right arm as bargainers being tied dow n b y their necessities in its sale. c. njegova z d ra v a ru ka kao kupca v e ­ zana je njegovim potrepštinam a u p rod aji. a koju iznojivač plaća stvarnim radnicima. .” [„N e može biti slobodne razm ene udaraca ako jedna od strana im a jednu ruku nesposobnu ili vezanu dok se druga slobodno služi s obe . | | Oblik najamnine po komadu koristi se npr. the em ployer wishes to deal w ith his men singly.. w h ile the oth er had the free use o f both . 6. međutim. . za desetočasovni rad. tako da se oni „na veliku korist svoga majstora” prekidaju od posla uipravo u pebe a free exchange o f blow s. Tliis he calls free trade.U Londonu je osnovano fila n tro p sk o udruženje koje nam erava da sklapa kupoprodajne ugovore za vojnu odeću po istim cenama koje v la d a sad plaća u g ovarivačim a a da uprkos tome izgladnelim švaljam a p lati dod atak od 3 0 % na njih ove sadašnje najam nine.Sweater je neko ko preuzima [na sebe] da prvom preduzetniku isporuči određeni kvantitet rada za uobičajenu najamninu. za dvanaestočasovn i rad.

a practice w hich is not o n ly v e ry prejudicial to the interests o f the trade. do 3_ sh.. želi da snizi cenu rad a.” ] (X III. the em ployer wishes to reduce the price o f the w ork . and th at it is so often made use o f as a means o r reducing w ages. glavni prig o vo r u raznim poslovim a gde se ra d i po kom adu jeste p ri­ tužba da p oslodavac.” [„Im a. Ovo se zvanično navodi kao jedan od uzroka degeneracije stanovništva u fabrikama gmčarije.) * [T reba da g la si:] D unning [N em . koii zahteva pre k v a n tite t nego k v a lite t roba. This system.} 120 . razlog za sniženje najamnine. na akord] — povećanje sage [pada cena] zbog povećane in­ tenzivnosti rada. u službi ind ustrijalaca. ali v e ro v a tn o postoji drugi v e lik i razlog kome treba pripisati rđ ave kon­ stitucije gm ćara. p e r w eek. O v a j sistem. so advantageous to the em ployer. tends d ire ctlv to encourage the young potter greatly to o v e r­ w o rk him self during tne 4 o r 5 years during w hich he is em ployed on the piese w o rk system . mnogo om ladine koja je prim ljena na šegrtovanje u ranom dobu od 13 i 14 godina kao preseri grnčarske robe. čim je ono dostiglo određenu visinu. p.riodu njihovog razvoja. w hen the men are found to earn good w ages a t it. but is p ro b a b ly anoth er great cause to which the bad sonctitutions o f the potters is to be attributed. A fte r th at they begin to w ork on the piece-w ork system . tako koristan za poslodavca. Posledice prenapornog posla u vrućim pećima u tim ranim godinama mogu se lako a n ticip ira ti. nedeljne) u onim grana­ ma rada u kojima se tek uvodi task-work [rad plaćen po koma­ du. i to se tako često upo trebljava kao sredstvo sniženja najam nina. earning journeym ens’ wages. 6 d.” [„Z aista. The consequences o f o verw ork in tne hot stoves a t th a t e a rly age m ay re a d ily be anticipated. 22. „ o f em ploying a great num ber o f apprentices and taking them at the age o f 13 and 14 is v e ry common in a certain class o f m anufactories. as Longe says.4 1 Povećanje ukupne najamnine (npr. 1. w ho requires q u an tity rather than quality o f goods. nedeljno. Task-work je tako direktno denunciran kao sredstvo sniženja na­ jamnine. the main objection in d iffe re n t trades to w orking by the piece is the com plaint that. ali s niskim najam ninam a”. in the em ploy o f the m an ufacturer. C h ild re n ? Em ploym ent Commission First R eport. Za prve d ve godine oni su plaćeni najam ninom od 2 sh. teži direktno tome da podstiče mladog grnčara na k rajn je naporan posao za vrem e 4 ili 5 godina u toku kojih je zaposlen po akord sistemu. zarađujući najam nine pom oćnika. m any youths w ho are taken as apprentices a t the e a rly age o f 13 and 14 as flar-pressers and h ollow are presseser. ako se ustanovi da ljudi na tome poslu zarađu ju dobre najam nine. 186 3 . „The practice”. „zapošljavan ja velikog broja šegrta i nji­ hovog prim anja od 13 i 14 godina veom a je uobičajena u određenim v r ­ stam a fa b rik a . postaje za same masters [gazde]. but a t lo w w ages”. For the first tw o years they are paid w eekly wages o f 2 s.” ] (Dunne *. kao što kaže Longe. 6 d.) 42 „Indeed. praksa koja niie osobito p rep oručljiva za interese posla. London. red. to 3 s.4 2 41 „There are. Posle počnu da rade po akord-sistem u. jer je smatraju višom od najamnine koja je radniku dovoljna. „P ra k sa ”. c.

or of its produce. Ali ovde bi kod cene rada bila reč o kvalitativnoj inkongruenciji. povećanje u njenoj prirodnoj ceni neminov­ no prouzrokuje povećanje u prirodnoj ceni rada. uostalom. kao njegove najamnine. Uz str. Beleška 16.Mora u suštini biti jasno da način kako se isplaćuje najam­ nina sam po sebi i za sebe ništa ne menja u njenoj prirodi. Ali.) [„Kada je pšenica deo ishrane radnika. a smaller quantity of the productions of labour will remain with the employer. kada se zahteva veća količina rada da se nabavi hrana. Torrens. ne može uopšte izmeniti činje­ nicu da su one. and is consumed by him while at work. i on je potroši u toku rada. or. prema katkad tehnič­ koj prirodi rada. 236. ako nije paralisana drugim okolnostima. ima tendenciju da snizi sam ovaj nivo. an increase in its natural price. An Essay on the External Corn Trade. mada u pretpostavljenom slučaju kvantitativno prevelike ili premale — kvantitativno inkongruentni izraz vred­ nosti robe. 244. when it requires a greater quantity of labour.] 121 .” (235. R. ne­ cessarily occasions an increase in the natural price of labour. as a greater quntity of his labour. Nem. Jasno je da su individualne razlike najamnine. becomes necessary to the subsistance of the labouring manufacturer. „When corn forms a part of the subsistance of the labourer.”] * [Naredni odlomak je u rukopisu jednom precrtan.* Najamnina kao ukupna cena dnevnog prosečnog rada protivreči pojmu vrednosti. koje više va­ riraju s najamninom po komadu nego s najamninom po vremenu. as his wages. ili (što je isto) proiz­ voda njegovog rada. or (what is the same thing) of the produce of his labour. dopušta samo jedan ili drugi način — može više nego drugi pospešiti razvoj kapitalističkog procesa proiz­ vodnje. manja količina proizvoda rada ostaće poslodavcu. Svaka cena se mora dati svesti na neku vrednost. Ali najamnina po komadu. But. pošto je cena po sebi i za sebe samo novčani izraz vrednosti i okolnost što su aktuelne cene više ili niže od cene koja odgovara njihovoj vrednosti. ili. must remain with the labourer. drugim rečima. iako taj način plaćanja — koji. ako je za hranu proizvođača koji radi potrebna veća količina njegovog rada. samo odstupanja od nivoa najamnine. 1815. veća količina rada ili njegovih proizvoda mora ostati radniku. red. in other words.

260

j| Pošto je vrednost robe = potrebnom radu koji je u njoj sadržan, onda bi vrednost radnog dana — u kojemu se inače radi pod adekvatnim uslovima proizvodnje i s prosečnom, uobi­ čajenom društvenom merom intenzivnosti i veštine — bila jed­ naka danu rada koji je u njoj sadržan, što je besmislica i ne daje uopšte nikakvo određenje. Vrednost rada — tj. cena rada (kva­ litativno) lišena svog novčanog izraza — jeste, dakle, iracionalni izraz i u stvari je samo preobraženi i izokrenuti oblik za vrednost radne snage. (Cena, koja se ne da svesti na vrednost, bilo nepo­ sredno ili nizom međučlanova, izražava proizvoljnu puko slučaj­ nu razmenu bilo čega za novac. I tako se stvari (Dinge), koje u biti nisu robe i stoga su u ovom smislu extra commercium hominum [izvan trgovine], njihovom razmenom za novac pretva­ raju u robe. Otuda veza između podmićivanja i korupcije i nov­ čanog odnosa. Pošto je novac preobraženi oblik robe, na njemu se ne vidi odakle potiče, šta je u njega preobraženo, savest, ne­ vinost ili krompir.) Ali, najamnina po komadu, kada treba da služi neposredno kao izraz nekog odnosa vrednosti, isto je tako iracionalna kao što je to najamnina po vremenu kao najneposredniji oblik na­ jamnine. Npr. u nekom komadu robe (bez obzira na konstantni kapital koji je u njemu sadržan) opredmećen je jedan čas ra­ da = 6 d. sage. Radnik dobija 3 d., ili vrednost tog komada s obzirom na radnika nije odredena vrednošću koja je u njemu sadržana, merenom radnim vremenom. U stvari, ova najamnina po komadu stoga ne izražava neposredno odnos vrednosti. Nije reč o tome da se vrednost tog komada meri radnim vremenom koje je u njemu sadržano, nego obrnuto, da se potrebno radno vreme, koje je radnik utrošio, meri komadom. Najamnina koju on dobija jeste, prema tome, najamnina po vremenu, pri čemu komad ima samo tu funkciju da meri vreme za koje je on plaćen i da služi kao jemstvo da je on utrošio samo potrebno radno vreme, dakle, da je radio s odgovarajućom intenzivnošću i da, sem toga, njegov rad (kao upotrebna vrednost) poseduje odgo­ varajući kvalitet. Najamnina po komadu, dakle, nije ništa drugo nego određeni oblik najamnine po vremenu, koji je sa svoje strane samo preobraženi oblik vrednosti radne snage, odnosno cene radne snage koja kvantitativno odgovara toj vrednosti ili od nje odstupa. Kada najamnina po komadu ima tendenciju da dozvoli velik prostor za slobodno ispoljavanje individualnosti rad­ nika, dakle, da najamninu pojedinih radnika više ili manje po­ digne iznad opšteg nivoa, ona isto tako uzrokuje sniženje na-

122

jamnine drugim radnicima ispod nivoa i pad samog tog nivoa oštrom i krajnje napetom konkurencijom medu radnicima. Ukoliko se intenzivnost rada — pri inače istim okolnostima — meri s masom proizvoda koje radnik isporuči za određeno vreme, mora se, kada se upoređuju najamnine po vremenu (npr. najamnina radnog dana date dužine) u različitim zemljama, isto­ vremeno uporediti kakve su te najamnine kada su izražene kao najamnina po komadu. Tek time se dobija pravi odnos između potrebnog rada i viška rada ili između najamnine i viška vred­ nosti. Tada će se često ustanoviti da je, iako je fiktivna najam­ nina po vremenu viša u bogatim zemljama, najamnina po ko­ madu viša u siromašnim zemljama, da radnik, dakle, ovde za­ pravo traži veći deo radnog dana za reprodukciju svoje najam­ nine nego tamo, dakle, da je stopa viška vrednosti ovde manja nego tamo a odnosna najamnina stoga veća. Dakle, realna cena rada je ovde, u stvari, viša nego tamo. Posmatramo li različite nacije, između njih postoji, sem u trajanju i produktivnosti, koja je nezavisna od pojedinih radnika, isto tako velika razlika u in­ tenzivnosti kao i u trajanju radnog dana. Intenzivniji nacio­ nalni radni dan je = manje intenzivnom -T x. Uzmemo li da je radni dan u zemljama koje proizvode zlato i srebro me­ ra internacionalnog radnog dana, onda će se intenzivniji en­ gleski radni dan od 12 časova npr. izraziti u više zlata nego manje intenzivni španski; tj. on će biti viši u poređenju sa prosečnim radnim danom koji se realizuje u zlatu i srebru. Viša nacionalna najamnina, posmatramo li ukupan dan date dužine, viša je ne samo po upotrebnoj vrednosti nego i po razmenskoj vrednosti te stoga i u novčanom izrazu (uz datu vrednost zlata i srebra viši novčani izraz mora uvek izražavati višu vrednost a manji uvek manju vrednost; posmatrajući novčane najamnine istovremeno kod različitih nacija, vrednost zlata i srebra uvek je već data, pošto čak promena u toj vrednosti postoji za raz­ ličite nacije istovremeno, dakle, ako se tiče njihovog uzajamnog odnosa, nema nikakve promene), ne pretpostavlja, dakle, u stva­ ri, višu cenu rada, kao cenu za određenu količinu rada. Pri dužem trajanju rada kao i, što je u međunarodnim razmerama isto, pri većoj intenzivnosti rada, može najamnina u jednoj zem­ lji biti veća nego u drugoj, ali, prvo, ipak može iznositi manji deo ukupnog dana, dakle biti relativno manja i, drugo, može predstavljati čak manju cenu rada. Npr. ako radnik dobija dnev­ no 3 sh. za 12 časova, onda je to manje nego kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 21/2 sh. za 11 časova. Jer jedan čas 123

viška rada uključuje mnogo veće trošenje, dakle, bržu reproduk­ ciju radne snage. Još veća bi bila razlika kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 2 V 2 sh. za 10 časova, a 3 sh. za* 379 | | „Although skill and mechanical science may do much, the preponderance of the vital element is essential in the exten­ sion of manufactures. The system of morcellement, in preventing a rapid development of the population, has thus tended indi­ rectly to retard the extension of manufactures. It has also had that effect in a direct manner. It has retained a large population attached to and occupied upon the soil. The cultivation of the soil is their primary occupation — that which is followed with pride and contentment — their employment in spinning, wea­ ving, and the like is but a subsidiary one necessary for their support. Their savings are hoarded for the purpose of increasing their inheritance and they are not prone to wander from home in search of fresh occupation or new habits. (Dakle, upravo ovde gde je saving = hoarding relatively to a high degree still exists, and is able to exist under the given circumstances, is the forma­ tion of capital, relatively speaking, and the development of ca­ pitalistic production, prevented, in comparison to England, by the very same economical conditions that are favourable to the hoarding etc.). The position of a proprietor, the possession of a house, of a plot of ground, is the scief object also of the factory operative, and of almost every poor man who has not already a property; in fact, all look to the land . .. From this description of the character and occupations od a very numerous class of the French people, it will be readily inferred that, unlike that of England, the manufacturing industry of France is represented by small establishments, (ovde se ispostavlja da je potrebna eks­ proprijacija zemljišnog poseda, potrebna za razvoj krupne indu­ strije) some moved by steam and water, many dependent for their moving power upon animal labour and many factories still entirely employing manual labour only. The characteristic of French industry is well describered by Baron C. Dupin, as con­ sequent upon the system of the tenure of land. He says:, As France is the country of divided properties, that of small hol­ dings, so it is the country of the division of industry, and of
* [S tra n e 261 i 2 6 2 nedostaju. Umesto ovog nastavka koji nedo­ staje priložen je list označen kao strana 379, koji se po temi donekle p rirodn o nadovezuje na prethodni tekst i koji je M arks prepisao: a d b) R azličita centralizacija sredstava za proizvod n ju kod različitih naroda. N akon ove natuknice dolazi sledeći tekst. Nem. red .]

124

7 43 dakle. A li to je npr. (P ow erloom only) 2 (P ow er i handloom ) 2 a O no što se pokazuje kao prethodna (p rvobitna) akum ulacija je­ ste. u Francuskoj se u b raja u factories i ono što u Engleskoj uopšte ne spada u tu kategoriju. [daje] sledeći rezultat: | | „The number of factories in France is 3 times as large as those in England. 68. „Isti Factory Inspector (A Redgrave) daje (za 1852) pregled francuskih (extile manufactures. „La grande culture n ’ćxige pas une plus grande masse de capitau x que la petite ou la m oyenne cu ltu re.3 3 0 7 0 6 .4 5 0 5 9 6 . i iz toga pokazuje „the following remarkable difference between the system of textile manufacture of Eng­ land and that of France”. u stv a ri. 1855). while the number of persons employed in them is only l/s greater. takode jasno na prim eru odnosa farm ing c apitalist [zaku p ca] i seljaka itd.small workshops* (67. presented to the House of Com­ mons in 1850. 31 Oct. (p. Water 959 i Other Mechanical Power 2. elle .0 8 2 54 1 37 U stv a ri. 6 puta više u Engleskoj nego u Francuskoj.053 (konjska snaga). 69. 1.9 8 6 4 . Rep[ort ] of Ins[pectors] ol Fac­ to rie s]. of whate­ ver importance.057 > . samo osam ostaljenje uslova za p roizvodnju — n jih ovo od­ va ja n je od selfem poying producer [sam ostalnog p ro iz v o đ a č a ] i njegovo p retvara n je u najam nog rad nika. U tekstu je to pokazano na prim eru m an ufakture. odakle proizlazi da je < pogonska snaga Steam 2.)\ On uporeduje ovaj return s return of the number of factories etc.. c. but the very different proportions of machinery and moving power will be best shown by the following comparison: France E ngland N um ber o f Factories N um ber o f persons E m ployed A ve ra g e N um ber o f Persons in each fa c to ry A vera g e N um ber o f spindles to each person Em ployed A ve ra g e N um ber o f Persons to each loom 1 2 . Naime.

1 8 2 5 . je samo pomoćno. svakom od njih potrebno za vlastito izdržavanje.” [„V e lik a kul­ tura ne iziskuje veću masu kapitala nego m ala u i srednja. Karakteristiku francuske industrije je dobro dao ba­ ron C. govoreći relativno. Izveštaj fabričkih inspektora. Dupin. Nji­ hova Štednja se gomila radi povećanja njihove nezavisnosti i oni nisu skloni da se odsele od kuće u traženju novog zanimanja ili novih navika. i razvoj kapitalističke proizvodnje. postoji još do relativno visokog stepena. On kaže: „Pošto je Francuska zemlja usitnjenih poseda. za širenje fabrika je bitno preovladavanje živog (vital) elementa. potrebna za razvoj krupne industrije). prerađivačku industriju Francuske karakterišu sitna preduzeća (ovde se ispostavlja da je potrebna ekspro­ prijacija zemljišnog poseda. Iz ovoga opisa karaktera i zanimanja velikog broja klasa francuskog naroda lako je zaključiti da. indi­ rektno je težio da zadrži širenje fabrika. u stvari. kao posledicu sistema zakupa zemlje. gde je štednja = zgrtanje blaga. A nnales A gricoles de R o v ille . ona je stoga i zemlja usitnjene industrije i malih radiona (67. Redgrejv) daje (za 1852) pregled francuskih fabri­ ka tekstila. a mnoge fabrike još u celini zapošljavaju samo ručni rad. . posedovati kuću. to je glavna stvar i za onoga koji radi u fabrici i za sva­ kog od većine siromaha koji nemaju svojine. Isti fabrički inspektor (A. malih imanja. ali u ovim ra zličitim sistemima k ap italije m oraju biti različito distribuirane. sprečavajući brz razvoj stanovništva. (Dakle. sprečeno formiranje kapitala.) 126 . Sistem ugnjetavanja. za razliku od Engleske. mnoga su zavisna od pogon­ ske snage stoke. pri istim ekonomskim uslovima koji su po­ voljni za zgrtanje blaga itd. upravo ovde. 68. svi upu­ ćuju pogled ka zemlji. Obrada zemlje je njihovo primar­ no zanimanje — ono kojim se oni bave s ponosom i zadovolj­ stvom — a njihovo zaposlenje na predenju. . bez obzira na njihov značaj. On je imao isti efekat i na direktan način. On je zadržao veći broj stanovnika vezanih za zemlju i zaposlenih na njoj. dans la grande kulture les capitaux appliqućs k l ’agriculture doivent se tro u v e r entre les mains d'un petit nom bre d ’homines qui salarient les bras qu’ils em ploient. 31. od kojih neka rade na parni pogon.) Biti vlasnik. 2 1 8 2-čm e livraison . deo zemlje.” ] (p. odakle proizlazi da je en ćxige moins au contraire.[„Mada veština i mehaničko znanje mogu da učine mnogo. a pod datim okolnostima je i moguće da postoji. oktobar 1855). ali u ovim različitim sistemima kapitalije m oraju biti ra zličito distribuirane. u v e ­ lik o j ku ltu ri k ap itali anagazovani u p oljop rivred i treba da se nađu u rukam a m alog broj ljud i koji treba da plate ruke onih koje zapošljavaju . M atbieu de Dom basle. u poređenju s Engleskom. tkanju i si.

u Francuskoj se u b ra ja u fa b rik e i ono što u Engleskoj uopšte ne spada u tu kategoriju.3 3 0 59 6 .0 82 U s tv a ri. i iz toga pokazuje „sledeću značajnu raz­ liku u sistemu fabrika tekstila Engleske i Francuske”. i dru­ ge mehaničke snage 2. uFrancuskoj jeemployed[zaposleno] vile osoba nego u Engleskoj.1 Prema tome. s obzirom na 127 13 1 . 69. c..4 5 0 Engleska 4 .)a. 6 p uta više u Engleskoj nego u Francuskoj (samo m ehanički razboj) Prosečan b ro j osoba na svak i razt>oj 2 (m ehanički i ručni razboj) 2 ----------------------------------. dakle. zaposleno je manje osoba u odnosu na broj preduzeća. dok je broj osoba zaposlenih u njima veći samo za Vs. Nadalje. koji je podnet Donjem domu 1850.. dakle. 1.= — približno).9 8 6 7 0 6 . 54 137 7 43 dakle. On upoređuje ovaj izveštaj sa izveštajem o broju fabrika itd. [daje] sledeći rezultat: „Broj fabrika u Francuskoj je 3 puta veći nego u Engleskoj. ali veoma različit udeo mašinerije i pogonske snage najbolje će se videti iz sledećeg poređenja: Francuska B roj fa b rik a B roj zaposlenih osoba Prosečan b ro j osoba u svak o j fab rici Prosečan broj vre te n a na svaku zaposlenu osobu 12 . ali i na average estab­ lishment [prosečni broj osoba u preduzeću] dolazi u Engleskoj 54 27 više nego 2 puta toliko koliko u Francuskoj (----------= --------= 136 68 = ------.alisamo zbogtogaštosuuengleskim Return [statističkim podacima za Englesku] isključene sve handloom weaving [tkalje u kućnoj radinosti].057 > (str.< pogonska snaga pare 2. veća aglomeracija osoba pod 34 3 komandom istog kapitala. Naime. ali je u njima zaposleno samo ‘/s više osoba.053 (konjska snaga). U Francuskoj je 3 puta više fabrika. vode 959.

oth er processes 1 . the steampower employed in factories of Great Britain = 108.738 6 12 1. produced by 6.” (1.0 82 ________ 43 178 8 2 4 6 2 3 8 4 32 8 25.409 horses.6 3 1. onda bi na Francusku dolazilo 4. distributed as follows: Factories Em ployed Em ployed E m ployed E m ployed in in in in spinning o n ly w eavin g o n ly finishing etc. the proportion of France upon this estimate should give a steam power = 128. the proportion of persons employed about 51/2 persons to each horse power of steam.mass of machinery coming upon each person [masu mašinerije koja dolazi na svaku osobu]. whereas the whole of the steam power of France aws in 1852 only = 75.49 4 1.945.080 steam-engines.053 P ow er in horses 16.282 (p. of the bones and sinews of ma­ nufactures. Kad bi sve osobe bile prediori.appears to have been in 1852 2053 and the power of those engines to be equal to 20.4 38 101 242 27 2 2.0 82 43 178 8 2 4 6 2 384 3 28 2 5 . while the number of steam engines employed in the textile factories of France.518 horses. of the average power of less than 12 x /i horses to each. u Engleskoj je 6 puta više spindles [vretena] nego u Francuskoj.526 128 .) „The absencem in France.282 horses. 1. Tako u Engleskoj 1 power loom [meha­ nički razboj] dolazi na 2 osobe.631. c.180 spindles [vretena].) [O sobe 59 6 . c. 70.438 20. coal and iron must ever retard her progress as a ma­ nufacturing country. a u Francuskoj 1 power or 1 hand loom [1 mehanički ili 1 ručni razboj]. Persons 5 9 6 .113 horses.631.526.5 2 6 In England 25. u Engleskoj za */s manje. Nadalje.

as is the capital that employs him. dakle i mnogo više sirovina koje on preradi za isto vreme. much greater.080 parnih mašina. [Proizvodna snaga njegovog rada je stoga'mnogo veća nego kapital što ga zapošljava. proporcija zaposlenih osoba je oko 51/2 osoba na svaku konjsku snagu. Z aposleni samo u drugim procesim a 1. The number of establishments much smaller in England than in France. The number of workingmen employed on the average. Nadalje. 70. in one single establishment. a snaga ovih mašina bila jednaka 20. mehanička snaga primeniena u fabrikama Velike Britanije = 108.7 38 612 1. much greater in England than in France. pro­ porcija Francuske prema ovim procenama daje pogonsku snagu = 128. po svakoj.] 9 Šesta glava Kapitala 129 .1.).4 9 4 1.409 konja. c.5 konja. koju je proizvodilo 6. although in a small proportion only.113 konja. compared to the Frenchmen [u uporedenju s Francuzom]. mora stalno usporavati njen razvoj kao industrijske zemlje” (1.) „Nedostatak kostiju i mišića svake industrijske proizvodnje.4 38 101 24 2 272 2. uglja i čelika.282 konja. c.U Engleskoj 25.518 konja. dok je cela mehanička snaga u Francuskoj bila samo = 75. prosečne snage od manje nego 12. compared to the number of establishments.053 K o n jsk a snaga 16 . therefore.2 8 2 (str. The productive power of his labour is. . broj parnih mašina primenjenih u fabrikama tek­ stila u Francuskoj bio 2053. dok je 1852. u Francuskoj.526.4 38 2 0 .631. Broj prosečno zaposlenih radnika u pojedinačnom preduzeću mnogo je veći u Engleskoj nego u Francuskoj.] Na pojedinačnog radnika u Engleskoj fabrici dolazi mnogo više mašinerija za rad i pogonske mašinerije (Mechanic Power) [mehaničke snage]. although the total number employed in France greater than in England. Broj pteduzeća je manji u Engleskoj nego u Francuskoj. mada je ukupan broj zaposlenih' u Francuskoj veći nego u Engleskoj i mada samo u malom omeru u poredenju s brojem preduzeća. raspodeljena na sledeći način: Fabrike Zaposleni sam o na pred enju Z aposleni sam o na tkan ju Z aposleni samo na fin išira n ju itd.

there would be no capitalist nor capitalistic production. can possibly be converted himself into an exploiteur du travail d’autrui. The truth is this. and favoured by ab exceptional fortune. It is this one of the delusions carefully entertained by the Political Economy. veoma različit stupanj razvoja proizvodnih snaga i kapitalističkog načina proizvodnje uopšte. odgovara tačno stepenu razvoja na kome su njihovi poslodavci umesto njih samih uštedeli njihov višak vrednosti. tj. therefore. con­ verting it into. and account for. by confounding it with. koncentrisan. can be used as capital. and corresponding to a mode of production upon whose ruins capi­ talistic production can alone be reared. and. „hoarding”. to explain. odgovara stoga stepenu na kome je velika masa stvarnih proizvođača lišena mogućnosti i uslova za „štednju”. and correspond to. corresponds exacdy to the degree in which their surplus labour is hoarded etc.Ovde se pokazuje da je. i „nagomilan”. na kome surplus labour der producers can be „saved” and „hoarded” and „accumulated” and brought together in great masses. is in one word precluded from all power of appropriating its own surplus labour to any important degree. But where there was no travail to be exploite. and the corresponding inability of these people themselves to lay any claim to their own surplus labour. because of their more or less complete expropriation from their means of production. and gifted with bourgeois instincts. exclusive of it. It is. coresponds. shodno relativno većoj ili manjoj eksproprijaciji mase neposrednih proizvođača. as far as phraseology goes. a process quite its opposite. this capitalistic Accumulation. može biti korišten kao kapital. the facility of appropriating other people’s surplus labour in great masses. that in tills Bourgeois society. [Stepen raz­ voja. Ali ovo je upravo u obrnutom odnosu prema „saving” [štednji] i „hoarding” [zgrtanju blaga] samog neposrednog proizvođača. therefore. every workman if he is an exceedingly clever and shrewd fellow. Capitalistic Accumulation and concentration are based upon. i „akumulisan” u velikoj masi. or impo­ sture. the most ludicrous delusion fullacy. by their employers instead of by themselves. to the degree in which the great mass of the real producers is precluded from the capacity and the conditions of „saving”. usled istorijskih okolnosti koje su različito delovale na relativnu veličinu koncentracije sredstava za proizvodnju. čiji je broj u Francuskoj veoma velik u usporedbi s njihovim brojem u Engleskoj. na kome višak rada proizvođača može da bude „ušteđen”. Stepen razvoja. „accumulating”. 130 . id est concentrated.

. po kojoj radnici mogu da životare i nastave svoju vrstu. obrne u proces njoj potpuno oprečan. na što je on ranije ili kasnije neminovno sveden kad su * [O v a j broj. ukratko. (Ricardo. that is at which labourers can be got to exist and propagate their species. koje čine naredni tekst.” (Samuel Laing. teši radnike time da zbog povećava­ nja proizvodne snage rada raste ukupan kapital za promenljivi sastavni deo.] 131 . bought at the minimum market price at which it can be produced. Ovo je jedna od obmana koje brižljivo neguje politička ekonomija. prisvajanja viska rada drugih ljudi u velikim masama. is essential to preserve the common unskil­ led labourer from falling into the condition of a piece of mach­ inery. kako se fra­ zeologija razvija. čovek kome je sreća izuzetno naklonjena. i stoga increased demand for menial srvants [povećana tražnja za slugama].] j| 75* Rikardo. . koji je isključuje i koji odgovara načinu proizvodnje na ruševinama koje­ ga se kapitalistička proizvodnja jedino može uspostaviti. . može biti preobražen u eksploatatora rada drugih. zbog više ili manje potpune eksproprijacije sredstava za proizvodnju. je bitna da sačuva neobučenog radnika da ne padne na nivo komada mašinerije. i otrovan buržoaskim instink­ tima. Kapitalistička akumulacija i koncentracija zasnivaju se na mogućnosti. Istina je to da u tome buržoaskom društvu svaki radnik. Principles.) 76 „Property . Ali onde gde nema rada za eksploataciju. lišena svake moguć­ nosti da prisvaja sopstveni višak rada u svakom značajnijem stepenu.) [„Svojina . „akumulaciju”. i odgovarajućoj nemogućnosti tih ljudi da postave bilo kakav zahtev za sopstvenim viškom rada. kup­ ljenog po minimalnoj tržišnoj ceni po kojoj može da bude pro­ izveden. when the interests of capital and labour are quite distinct. ili prevara ovu kapitalističku akumula­ ciju objasniti i obrazložiti tako da se ona zameni i. to which he is invariably reduced sooner or later. London. Stoga je najkomičnija obmana. i odgovaraju joj. National Distress. kao i sledeći brojevi. Nem.„zgrtanje blaga”. p. . nisu b ro je vi strana nego redni b ro je vi fusnota. a takođe i onaj deo viška vrednosti koji je potrošen kao Revenue [dohodak]. ako je izričito pametan i okretan čovek. p. onde nema kapitaliste ni kapitalističke proiz­ vodnje. and are left to adjust themselves under the sole opera­ tion of the law of supply an demand. 46. red. u stvari. 1844. tj. 473. Strane na kojim a se te fusnote nalaze nisu paginirane.

tj. samo za kapitalom. dakle. koja se razvija samo posredstvom uticaja što ga potrebe oplodnje kapitala vrše na širenje ili kontrakciju emigracije. naročito u kolonijama i Sjedinjenim Američkim Državama. i mi je uzimamo kao uzorak zato što je ovde kapitalistički način proizvodnje razvijen. opovrgla je maltusijance u svim njihovim očekivanjima i predviđanjima. Irci su rešili problem uprkos svom siromaštvu. Iseljeni deo [stanovništva] velikim delom šalje go­ dišnje sredstva za iseljavanje onih koji su ostali u zemlji. Nadalje. Uz to. nije viša nego 1847. koja je pomorila milion ljudi. oni su držali da nije moguće iseljavanje koje prekoračuje masu priraštaja stanovništva. Ako stvarni priraštaj ili opadanje radničkog stanovništva u desetogodišnjem ciklusu industrije može da izvrši bilo kakav primetan uticaj na tržište rada. isto tako su opadala sredstva za zapošljavanje radnika u poljoprivredi. najvećim delom još na du njoj neodgovara­ juće seljačke privrede. Desilo se upravo suprotno. imamo li u vidu da je cena sredstava za život različita. najpre. godine. a periodi u kojima emi­ gracija opada jednaki onima u kojima opada emigracija suviška kapitala. da je emigracija ka­ pitala. Irska emigracija od 1848. jednaki su onima u kojima se više do­ punskog kapitala šalje u inostranstvo. ne sastoji se najvećim delom od radnika. Ona dosad biva više nego nadoknađena imigracijom iz Irske.” J! 77 Irska. emigra­ cija iz Engleske. nego od sinova zakupaca itd. Emigracija. kao na kontinentu Evrope. a nije. mno­ go veći u odnosu na godišnje akumulacione fondove od broja iseljenika u odnosu na godišnji priraštaj stanovništva. Pr­ vo. agrikole [zemljoradnike]. Ali se stanovništvo za 15 132 . veka. ista gospoda su predvidela da će famine [glad]. kada je pritisak na iseljavanje najveći. Potrebno je primetiti. malo utiču kolebanja emigracije. i exodus koji je posle toga sledio. deo godišnjeg dohotka koji se ulaže u inostranstvu. to bi moglo biti samo u Engleskoj.interesi kapitala i rada sasvim različiti i prepušteni sami sebi da budu regulisani jedino dejstvom zakona ponude i tražnje. u stvari. iako njihova nadnica danas. Kad bi emigracija u Engleskoj poprimila ozbiljne dimenzije u odnosu na godišnji priraštaj stanovništva. Proiz­ vodnja je opadala brže nego stanovništvo. Na apsolutni odnos između kapitala upotrebljenog u zemlji i radne snage. imati u Irskoj upravo onako dejstvo kakvo je imala Black Death [kuga] u Engleskoj sredinom 14. ako se posmatra njen sastavni deo. Drugo. jedan deo odlazi. Periodi stagnacije i krize. u pitanje bi došao njen polo­ žaj na svetskom tržištu.

9 0 9 1 5 .9 7 6 2 4 .8 6 5 . 706. proizvod­ nja stoke je donekle porasla i lord Dufferin [Dafein].5 6 1 Sm anjenje 4 8 . Svakako.6 0 5 2 9 . 1886. 1866 : 342. p. i 1865.7 83 7 . ima potpuno pravo kad kaže da je taj broj još suviše velik.5. Statistics Ireland.3 98 1 6 5 . Eneida.8 9 2 1 . a onih koje su ubrale 1000— 2000 £. Lord Duf­ ferin.3 3 2 7 6 1. 7.9 9 9 166 .1 6 0 4 . Posmatramo li dve poslednje godine. i „Exoriare aliquis ultor” [„Neka (iz kostiju mojih jedanput) neki se osvet­ nik rodi” — Vergilije. a 1865 : 66. U međuvremenu. 4.6 8 3 3 9 . 8 2 6 . zaključuje s pravom da Irska još uvek ima previše stanovnika.3 12 . August 1866). IV.9 9 0 3 .6 5 9 . Incomes [d ohoci] izm eđu 3000— 4000 4000— 5000 5 0 0 0 — 100 0 0 1 0 0 0 0 __5 0 0 0 0 46 19 30 23 1865.8 2 6 .godina smanjilo od 8 miliona na otprilike 4. tri.17 1 4 4 6 . koji Irsku želi da pretvori u pašnjak za ovce. 1 8 6 4 :3 1 5 . od kojih svaka 91.0 17 1 3 . 625] stravično će se [obi­ stiniti] s one strane Transantlantika. nego i sebe same.9 8 9 3 . Dub­ lin. Irci ne nose u Ameriku samo sopstvene kosti. Tako je npr.6 5 9 6 4 .3 8 8 3 .9 4 5 (Das official [zvanično]: Agricult. 1864. 133 .) Ovo ne sprečava da se pojedinci pri bržem iskorištavanju zemljišta obogate. W h eat [p šenica] O ats [z o b ] B a rle y [ječam ] Bere [ječam ] Potatoes [k ro m p ir] Turnips [re p a ] F lax [la n ] 8 7 5 . broj osoba koje su ubrale od 900 do 1000 £ godišnjeg dohotka iznosio 1864 : 59. koji pripada ovim „prekobrojnim”. 50 28 44 25 a tri osobe. 509 (Income and Properity Tax Return.7 82 7 . od kojih svaka 87.5 0 6 1865 qrs.7 2 7 7 3 2 .3 0 1. Uzmimo 1864: 186 4 .4 6 7 . nalazimo za glavne crops [useve]: 1 8 6 4 qrs.

našli su da je unosno da isteraju pojedine svoje podanike. kada su vlasnici poseda bili spremni da povećaju prihod sa svoga gazdinstva. a da seljačke oranice pripoje gospodarskim posedima. zaposednuta od gazda. Isterani ljudi pali su kao ljudi bez doma u bedu. spomenuti neposredni proizvođači bivaju ekspropriisani pod imenom koncentracije ka­ pitala (centralizacija).] *** [N i o v a strana nije num erisana. Jer upravo u prošlom (18) veku. uvodi kapitalistički način proizvodnje delimično * [O v a i sledeća strana takođe nisu paginirane.} 134 . koja je pretila da zemlja opusti. Freitag). inače. Ovde se tačno pokazalo što su to uistinu feudalna otmena osećanja!** [***] | | Mada se obrazovanje kapitala i kapitalistički način proizvodnje osnivaju na ukidanju ne samo feudalnog načina proiz­ vodnje nego i na eksproprijaciji seljaka. zanatlija.] ** [T ekst ov e strane je jednom ve rtik a ln o precrtan.postali tereti pot­ puno nesnošljivi. Kada je Fridrih II osvojio Sleziju.[*] »Tek pod Fridrihom II bilo je podanicima (seljacima) za većinu provincija kraljevine Pruske obezbeđeno nasleđivanje i pravo vlasništva. Ovo „oduzi­ manje zemlje od seljaka” („Bauernlegen”) bilo je naročito teško u istočnoj Nemačkoj. mada spomenuti proces eksproprijacije. Nem. jer su vlasnici poseda sad od njih zahtevali da obrađuju još i ranije seljačke oranice. zato su seljaci tražili osvetu. I ova odredba je doprinela tome da se pre­ krati muka seoskog stanovništva. Nem. snabdevena stokom i oruđima i kao nasledni i vlasnički posed razdata seljacima. Sva oduzeta naselja morala su biti ponovo izgrađena. kuće su bile u ruševi­ nama. Isto je tako u Kursachsenu [Saksonija] takva zlo­ upotreba bila uzrok bune” (G. razvija u istoj meri u kojoj se ukidaju spomenuta privatna svojina i način proizvodnje koji se na njoj zasniva. na uki­ danju načina proizvodnje koji se zasniva na privatnoj svojini neposrednih proizvođača nad uslovima proizvodnje. kako se kasnije sistematski ponavlja u clearing of estates [čišće­ nje veleposeda]. svo­ jim radom olakšali obradu gospodarskih poseda. odaslani su bili vojnici. red. ali su ostalim podanicima . oranice su bile u rukama vlastele. kada je jednom uveden. a pobunjenici bačeni u tamnice. mada se ka­ pitalistički način proizvodnje. čiji vlasnici su. red. dakle. uopšte. Na ostrvu Riigen ista zloupotreba je još u vreme Morica Arnta [Moritz Arndt] prouzrokovala bune seoskog stanov­ ništva. red. bilo je tamo mnogo seljačkih poseda bez gazda. dočekivali pojedine plemiće u zasedi i ubijali ih. Nem.

Ali A i B zajedno nikada ne potroše ni atom proizvoda buduć­ nosti.. pretpo­ stavlja privatnu svojinu neposrednih proizvođača nad uslovima proizvodnje — što je pretpostavka po kojoj bi kapitalistički na­ čin proizvodnje bio nemoguć u poljoprivredi i manufakturi itd. filozofija prava itd. — i stoga svaki napad na ovaj oblik prisvajanja prikazuje kao napad na onu radom stečenu svojinu. privatno vlasništvo u spo­ menutom obliku uključuje uvek barem ropstvo članova porodice. mešati sa spomenutim načinom proizvodnje. 2 ) ideološki i pravno ta se ideologija privatne svojine koja se zasniva na radu bez premišljanja prenosi na svojinu koja se zasniva na eksproprijaciji neposrednih proizvođača. i to sa državnim dugovima. koje naprosto iskorišćava i eksploatiše glava porodice).kao nasilni akt — ipak. uvek pojavljuje velika teškoća da se ekspro­ prijacija svojine radnih masa prikaže kao uslov postojanja svoji­ ne koja se zasniva na radu. in pretending that you can burthen poste­ rity to supply the wants of the existing generation” [. Pri tome se. što se zasniva na sve većem neprekidnom prisva­ janju i na temeljitoj eksproprijaciji neposrednih proizvođača. naravno. Svako vreme plaća sopstvene troškove ratovanja. koji mu stvarno ili prividno pozajmljuje robe. A može B-u. u težnji da mo135 . (Uostalom. obrnuto. „In pretending to stave off the expenses of the present hour to a future day. Nasuprot tome. j| 79 Tako npr. reč o svaljivanju sadašnjih tereta na buduće generacije. radnik može u ovoj godini potrošiti rad za sledeće tri godine. pokazuju prednosti eksproprijacije mase i kapitalističkog načina proizvodnje. koji ostaju formalno isti u obojim oblicima.U težnji da se troškovi današnjice prebace na budućnost. koji. dok proizvodni odnosi kako su ih oni opisali pripadaju kapitalističkom načinu proizvodnje. Ono što to omogućuje jeste odnos kupca i prodavca. i čak na svaku svojinu. Kod svih tih pisaca nalazimo ovu dvo­ strukost: 1) ekonomski protiv privatne svojine koja se zasniva na radu. ne samo teorija kapitalističkog načina proizvodnje (politička ekonomija.) nego i sam kapitalista voli u svojim predstavama vlastitu svojinu i svoj na­ čin prisvajanja. kao što čak ima pesnika i muzičara budućnosti. Opšta pravna predstava od Loka do Rikarda jeste stoga predstava malograđanske svojine. dati obveznicu na proiz­ vode budućnosti.

a nameštaj itd. brani se apsurdan stav „that you can consume what does not yet exist. Trebalo je. 1824). da se možete hraniti namirnicama pre nego što je njihovo seme posejano. 29. izbačen pred vrata. All the wisdom of our statesmen will have ended in a great transfer of property from one class of persons to another. Thoughts on the Funding System and its Effects. pre svega naći krov nad glavom za tih hladnih noći. 1863).73 žete da natovarite potomstvu da zadovolji potrebe sadašnje ge­ neracije”]. . Čitava mudrost naših državnika završiće se u velikom prenosu svojine jedne klase ljudi na drugu. that you can feed on provisions before their seeds have been sown in the earth . (Reynolds Newspaper. Npr. kopača ugljena] od eksploatatora što se tiče stanova. stvarajući ogroman fond za nagrađivanje špekulacija i pronevera”] (8. M. . Percy Ravenstone. pokazuje se pri svakom štrajku. Masa dece je umrla i propala za vreme ovog pohoda rada protiv kaoitala. in creating an enormous fund for the rewards of jobs and peculation” [„da možete potrošiti ono što još ne postoji. A. dakle. štrajk u Durhamu [Daremu].. ali su ih vlasnici zemlje opet srušili. Ljudi su sa ženama i decom isterani napolje po naj­ žešćoj zimi. j| Die Colliers [ Rudari] Kakve su posledice ove zavisnosti colliersa [rudara. . wigwams Tkolibe] od treseta. London. novembar 1863. jedan deo provalio je u svoje evacuated dwellings [ispražnjene stanove] i occupied [zauzeo ih] u toku noći. godine. 136 . November. . Eksploatatori rudnika dali su nakon toga idućeg dana zakovati i polugama osigurati vrata i prozore. Ljudi su onda pribegli tome da podignu drvene cabins [kolibe]. da bi izbačenima uskratili taj luksuz da po ledenoj noći spavaju na golom podu praznih cottages [kućica]. 9.

. 83 88 90 H4 1 4 4 1 — 4 5 8 ] ROBE K A O P R O IZ V O D K A P IT A L A ......... ....................... ................... F o rm alna supsum pcija ra d a pod k a p ita l 472 4 73 ........... .64 B ruto i neto p ro iz v o d M istifikacija k a p ita la ...................... ... 76 4 9 2 — [ 4 4 1 ] K A P IT A L I S T IČ K A P R O IZ V O D N JA J E P R O IZ V O D NTA I R E P R O D U K C IJA SP E C IF IČ N O K A P I T A ­ L IS T IČ K O G P R O IZ V O D N O G O D N O S A ......... 495 R e z u lta t neposrednog procesa p roizvod n je .............. ..... P O JE D IN A Č N E S T R A N E .....................Sadržaj S tra n a PREDGOVOR Šesta gla va 4 4 1 — 45 9 R E Z U L T A T I V O D N JE N E P O S R E D N O G P R O C E S A P R O IZ ­ ......................... 73 487 489 itd ........ .............. ......... . 3 5 46 49 V 4 5 9 ..... ..............4 9 2 K A P IT A L I S T IČ K A P R O I Z V O D N JA K A O P R O IZ ­ V O D N J A V IŠ K A V R E D N O S T I .......... .... D opuna o fo rm a ln o j supsumpciji ra d a pod k a ­ p ital 51 R ealne supsumpcije ra d a pod ka p ita l ........... 60 P ro iz v o d n i i n ep roizvod n i r a d .... ......... R ealn a supsum pcija rad a pod k a p ita l ili speci­ fično k a p italistički način p ro iz v o d n je ..... ..

.

N IP „ K om u n ist” Izd avački c entar „ K om u n ist” K a rl M arks R ezultati neposrednog Drocesa p roizvod n je P rv o izd a n je K o re k to r Jelena M ilu tin o vić T ehnički u red nik Jo vica Bojić štam pa Štam parsko preduzeće „B udućnost” N ovi Sad. 8. Sum adijska 12 T ira z : 3 0 0 0 Ušlo u štam pu 1. 2. 197 7 . 197 7 . JziŠlo iz štam pe 2 5. .

.

Kritika saodlučivanja Daniel Chauvey. Nejednaka razmena. Socijalistički samoupravni način proizvodnje U štampi: Antonio Labriola. S onu stranu struktura­ lizma Radovan Richta i saradnici. Iljenkov. Velika prekretnica soci­ jalizma Lelio Basso. Marksizam i internacionala. I—II Frank Deppe. Korak nazad. Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom . I — II E. dva kora­ ka napred Edvard Kardelj. Ogledi o historijskom materijalizmu Ernst Bloch. Razvoj slovenačkog na­ cionalnog pitanja Dušan Bilandžić. Filozofija i socijalizam Ernesto Ragionieri. Marksizam i filozofija Andre Gorz. A lfred Schmidt — Gian-Enrico Rosconi Frankfurtska škola A rghiri Emmanuel. Kritički eseji . Prilog povijesti nasta­ janja Marxova . Strukturalizam Aldo Zanardo. Političko orgamzovanje sa­ moupravnog društva Ivan Kuvačić. Marksizam i funkcionalizam Zoran V idaković.. Izgledi evropske ljevice Henri Lefebvre.. Civilizacija na raskršću Najdan Pašić. Nova radnička klasa Roger G araudy.Kapitala”. Radnička straiegija i neokapitalizam Serge M allet. V. M iladin Korać. Ideja i praksa društve­ nog razvoja Jugoslavije 19 4 5 — 1973. Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo Paul M at tick.i savremenost Dosad objavljeno: Karl Korsch.Kapitalu” Boris M ajer. Samoupravljanje Roman Rosdolsky.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful