You are on page 1of 21

Teri Smit

Bilbao afekt: kultura kao industrija

Muzejski bum U oblastima savremene kulture naroito u upeatljivo dizajniranim i imenom arhitekte brendiranim umetnikim muzejima okrueni smo impliciranim obeanjem: inspirativan doivljaj za posetioce, ekonomska korist za lokalitet i okruenje, brda kulturno kapitala za sve uesnike, najnoviji, najuzbudljiviji dizajn i poslednja re tehnolo ije! U arhitekturi atrakcije s kraja dvadeseto veka, verski hramovi, poslovni centri i javni spomenici potisnuti su u dru i plan! "ao biznis trenutka nametnula se kultura! #um iz radnje muzejskih ra$evina vrednih vi%e milijardi dolara lobalni je &enomen! 'radovi %irom planete, naroito oni koje je lobalizacija urnula na mar inu, ulau velike sume novca kladei se na (oporavak kroz kulturu)! *ria o ekonomskom uspehu muzeja #ilbao 'u enhajm, kojom emo se detaljnije baviti u nastavku, ispriana je ve bezbroj puta! Muzeji su postali mesta op%te spektakularizacije kulture, potrebe da ba% sve +istorija, dravna uprava, (atrakciju,) to jest, mesto-do a$aj! Svetski pre led projekata iz radnje umetnikih muzeja sainjen .//0! odine, koji nije ni priblino iscrpan, navodi osamdeset etiri tekua projekta! U trideset sluajeva u pitanju je pro%irenje ili temeljno renoviranje, dok se preostala pedeset etiri odnose na sasvim nove muzeje ili nove ra$evine u blizini ve postojeih! 1eina novih muzeja posveena je savremenoj umetnosti! 2a osam projekata cena nije navedena ili u vreme sastavljanja izve%taja nije bila dostupna! 2a preostale projekte izdvojeno je ukupno 3!4/3 miliona dolara, u proseku %ezdeset dva miliona dolara po projektu! 5li to je iznos radovi, novi &ilmovi, kulturno nasle$e, prirodni &enomeni, istaknute javne i privatne &unkcije, ak i sami mediji, bude pretvoreno u

. zasnovan na planiranim tro%kovima, za koje svi uesnici znaju da e biti prema%eni! 'otovo svi projekti &inansirani su iz privatnih izvora, uz od ovarajue ili dopunske subvencije iz javnih &ondova! U skladu sa trendom (privatizacije sve a), tipinim za osamdesete odine, sto odi%nji obrazac ovakvih kulturnih poduhvata kao nee a %to prvenstveno spada u nadlenost vlade postavljen je na lavu! 6ene se kreu od 7,8 miliona dolara za *alatu Tokio renovirani deo Muzeja moderne umetnosti u *arizu po projektu arhitekata 5n 9akon i :an-;ilipa 1asala, kojim je ovaj prostor pretvoren u me%avinu mesta za tehno zabave i centra za savremenu umetnost +za otvaranje je uprilieno mini-bijenale na temu bijenala, do iznosa od <8/ miliona dolara pri samom vrhu liste, koliko je trebalo da bude uloeno u pro%irenje Muzeja moderne umetnosti u =jujorku po projektu >o%ioa Tani uija i saradnika +da bi konani raun dosti ao celih ?8? miliona,! @pak, niko se jo% nije ni pribliio iznosu od 0,. milijarde dolara, koliko je potro%eno za muzej 'eti, dovr%en 0AA4! odine!0 U op%toj slavljenikoj atmos&eri, direktor Muzeja moderne umetnosti u =jujorku, 'len B! 9ouri, o lasio se upozorenjem: (1erujem da su muzeji postali vodee javne ra$evine na%e vremena, %to je dovelo do nadmetanja izme$u institucija i takmienja ko e napraviti najspektakularniju z radu koja se moe zamisliti! *retpostavlja se da e z rada animirati zajednicu, privui &inansijsku podr%ku i tako osi urati stvaranje bolje kolekcije i bo atijih &ondova! 5li to je sumnjiva raunica! U mno im sluajevima z rade su potpuno zasenile znaaj kolekcija!) . =eki veruju da e se bum radnje i obnavljanja muzeja uskoro zavr%iti i da e se panja usmeriti na ne%to novo! Uprkos izuzetnom uspehu projekata recikliranja ra$evina iz vremena industrijske revolucije me$u kojima je najpoznatija Cerco ova i Be Mueronova trans&ormacija stare elektrane #enksajd u novu z radu alerije Tejt Modern u 9ondonu muzeji, ledano iz stro o racionalistike ekonomske perspektive, uvek posluju (u crvenoj zoni) i neophodna im je stalna &inansijska podr%ka u obliku donacija i prilo a da bi opstali! =jihova nova ulo a kao atraktora pravda se tako %to se tro%kovi iz radnje odbijaju od oekivanih prihoda koje ne ostvaruju sami muzeji ve njihovo okruenje, kroz rast cena nekretnina, ekonomski napredak, uveanje javnih prihoda od poreza i porast broja turista! 7 Samo
0 .

#lake Dskin, (The @ncredible 'roEin 5rt Museum,) Artnews, vol! 0//, br! A +oktobar .//0,, 03.-8! 'lenn B! 9oErF, citirano prema Los Angles Times, 70! mart .//.! 7 1idi 5drian Dllis, (Museum boom Eill be &olloEed bF bust), The Art Newspaper, br! 00< +jul-av ust, .//0,, 03! 2a trezveniji prikaz isto &enomena u ranim &azama razvoja moete po ledati Martin ;eldstein,

7 odinu dana posle otvaranja, uprava alerije Tejt Modern bila je primorana da zatrai od rada sredstva za an aovanje dodatno osoblja da bi iza%la na kraj sa neoekivano velikim brojem posetilaca +8,.8 miliona,! 5li tako su bar otklonjene sumnje u vo$enje dvojno knji ovodstva! Bevedesetih odina mo ao se stei utisak da se svako meseca ne de u svetu otvara novi muzej, dok ih je sve vi%e i vi%e bilo u najavi! 'lavni izvor uzbu$enja bila je novina sama: savremena umetnost, arhitektura, dizajn i moda! =ajspektakularnije z rade s kraja veka kao i najuspe%nija umetnost bile su one u kojima su razliite vizuelne umetnosti zajedniki nastupale, promiskuitetno se me%ale, neprimetno se stapale ili sukobljavale u paljivo ude%enim dvobojima! Svaka je postajala sadraj, a potom i sadratelj dru e! Ba bi nam se onda trans&ormisana vratila, kao sadraj ve trans&ormisano sadratelja!3 2aista, treba li se uditi zbo to a %to su milioni dolara podle li isku%enju privlanosti nevi$enih &ormi i misterioznih enterijera ma inih kutija moderne arhitektureG Kako se Bilbao ukljuio u ikonomiju "ako protumaiti injenicu da je na kraju dvadeseto i poetku dvadesetprvo veka najikoninija z rada upravo muzej savremene umetnosti, a ne toranj iz ra$en povodom neke svetske izlobe, poslovni neboder, aerodromski terminal ili opera, a jo% manje neka privatna ra$evina, trni centar ili &abrikaG To %to je izbor pao na muzej ne predstavlja iznena$enje: destrukcija, kao nalije raditeljsko buma dvadeseto veka kao (kolateralna %teta) rata, nebri e i de radacije ivotne sredine u rozila je znatna podruja zemaljske povr%ine, od centralnih radskih zona do nacionalnih parkova! U mno im sluajevima njihovo pretvaranje u muzeje i zone za%tiene kulturne ba%tine predstavljalo je najsi urniju opciju za ouvanje! =e treba da nas iznenadi to %to je ikonina milenijumska ra$evina muzej savremene umetnosti! Uostalom, upravo su industrije kulture i zabave, uz sektore uslu a, turizma i novih tehnolo ija, bile oblasti najintenzivnije rasta poslednjih decenija pro%lo veka u veini ekonomija bar onih
ur!, The Economics of Art Museums +6hica o: UniversitF o& 6hica o *ress, 0AA0, ili Hlin Iobison, Iobert ;reeman i 6harles 5! IileF, ur!, The Arts in the World Economy +Canover: Salzbur Seminars and UniversitF *resses o& =eE Dn land, 0AA3,! 3 Hva interpretacija je detaljnije razvijena u TerrF Smith, What is Contemporary Art? +6hica o: UniversitF o& 6hica o *ress, .//A,!

3 najrazvijenijih! 2ahvaljujui blokbaster izlobama, vizuelne umetnosti su privukle milione novih poklonika, i to ne samo predstavljanjem (remek-dela( bilo koje &orme umetnosti sa bilo koje take na planeti, ve i upornom prodajom prie o modernoj umetnosti od impresionista do *ikasa i Matisa kao nizanju talasa nekada %okantne, a danas sasvim prihvatljive inovacije! 9o ika mode je u celosti preneta i primenjena na istoriju moderne umetnosti! @ sama ve u ra$ena u modne cikluse, na scenu je stupila Savremena Umetnost: njena poslednja re, spremna za izla anje! 2apravo, projektom za #ilbao 'u enhajm, kao i svojim sledeim radom, koncertnom salom Bizni u 9os 5n$elesu, 'eri se nametnuo kao lavni projektant kultur-industrijsko ekvivalenta onih tipskih jednospratnica koje je dizajnirao 5lbert "an, a koje su u prvoj polovini veka bile od tako su%tinsko znaaja za masovnu proizvodnju modernosti!8 U trenutku kada su svetovi umetnosti ulazili u tranziciju ka lobalizaciji, 'u enhajm se na%ao u jedinstvenoj poziciji da povede juri% +ili, u veem broju sluajeva, otklizavanje, ka novim &ormama i postavkama! 2ako%enom rampom u sredi%tu projekta za njujor%ki 'u enhajm, ;renk 9ojd Iajt je unutra%nji prostor muzeja i doslovno postavio ukoso u odnosu na najvei deo modernistike umetnosti, naroito one koja je slavu sticala pedesetih odina, kada je muzej ra$en! Umetnici kao %to su 1ilijem de "unin i ;ranc "lajni estoko su se protivili! Tavanice i podovi su se koso spu%tali +odnosno peli uvis,, a zidne povr%ine su bile pre%iroke za slike i skulpture standardne veliine i premale za murale ili skulpture namenjene otvorenom prostoru! < 2 rada je
8

2a "ana vidi TerrF Smith, Making the Modern !ndustry" Art and #esign in America +6hica o: UniversitF o& 6hica o *ress, 0AA7,, po lavlje ., i #rian 6arter, ur!, Al$ert %ahn !nspiration for the Modern +Michi an: UniversitF o& Michi an Museum o& 5rt, .//0,! < "osa rampa pojavljuje se na Iajtovim preliminarnim skicama za 'u enhajm u =jujorku ve u septembru 0A37! odine, i od tada dominira projektom! Iajt je esto ovorio i pisao o nameri da izmeni tradicionalni plan muzeja u kojem se prostorije niu kao odaje u palati, kao i o primedbama koje je imao na raun (bele kocke), omiljene kod modernistikih kustosa i umetnika! Umesto to a, eleo je plan otvoreno tipa koji e posetiocu omo uiti da bira putanju kroz jedan su%tinski domai prostor! To je verovatno najjasnije &omulisano u pismu iz 0A8?: (2idovi se bla o na inju upolje da bi &ormirali dinovsku spiralu sa jasno de&inisanom svrhom: novo jedinstvo posmatraa, slike i arhitekture! *rema planu, posmatra koji se zavojito spu%ta niz dinovsku spiralu ne treba da vidi slike koje su savr%eno uspravno postavljene, kao da su naslikane na zidu koji stoji iza njih! #udui bla o zako%ene ka zidu, tako da ledaju uvis, u susret posmatrau i svetlu, pratei tako potisak spirale navi%e, slike su na la%ene u sebi kao takve, one ne stoje JravnoK, ve se ele antno prila o$avaju kretanju koje proizvode ovi bla o zakrivljeni masivni zidovi!) +Iukopis, jun 0A8?, ;9L 5rchives, prema citatu iz #ruce #rooks *&ei&&er, (5 Temple o& Spirit,) u Solomon I! 'u enheim ;oundation, The &olomon '( )uggenheim Museum, =eE Mork: Solomon I! 'u enheim ;oundation, 0AA8, 4! 1idi tako$e ;rank 9loFd Lri ht, The )uggenheim Correspondence, izbor prepiske sa komentarima #rusa #ruksa *&aj&era, ;resno: 6ali&ornia State UniversitF *ress, 6arbondale: Southern @llinois UniversitF *ress, 9ondon: 5rchitectural *ress, 0A?4!, Hno %to je ovde naroito zanimljivo jeste Iajtov duboki uvid u prostorne koncepcije umetnika koji su najrevnosnije

8 poela da dobija smisao kao izlobeni prostor tek sedamdesetih odina, kada su se

umetnici okrenuli protiv ortodoksije pravih u lova bele kocke i prihvatili svaki oblik muzeja kao izazov ili kao datost! Birektno iskustvo takve situacije pretoeno je u kritiku tipino muzeja umetnosti pozno modernizma iz pera Tomasa "rensa, direktora 'u enhajma! Dnciklopedijski istorijski pre ledi koji kulminiraju u trenutku sada%njosti imali su smisla u vreme kada su ljudi dolazili u metropolu, kao centar moi, da bi obavili vane poslove i zadovoljili potrebu da vide i pone%to naue o osvedoeno najboljoj umetnosti koja postoji! Me$utim, pred kraj dvadeseto veka, daleko %iri kru daleko raznovrsnijih ljudi do%ao je u priliku da relativno lako putuje svetom! Ti ljudi su dobro obave%teni, poseduju speci&ina interesovanja i otvoreni su za op%te ideje o umetnosti iz razliitih perioda i sa razliitih prostora! *reciznije ne o bilo ko dru i, "rens je izloio %ta je to %to ova publika trai: (tematski park sa etiri atrakcije: dobra arhitektura, dobra stalna kolekcija, primarna i sekundarna tekua izloba i pratei sadraji poput prodavnica i restorana!)4 Bevedesete uspe%nosti poslovanja! "rensu je, kao i mno ima, bilo jasno da su vodei radovi najbolje savremene umetnosti +pozna minimalistika skulptura i slikarstvo, instalacija i konceptualna umetnost, po dimenzijama preveliki i u konceptu previ%e hiroviti uz to esto i izrazito neprijateljski da bi se lako dali smestiti u muzej Moderne Umetnosti, ak i ako je u pitanju muzej koji je u jednakoj meri predimenzioniran, neuhvatljiv i nekooperativan, kao 'u enhajm u =jujorku! Tako$e je uoio da je u veini zemalja &inansiranje kulture iz dravno budeta u opadanju, po%to su vlade di le ruke od od ovornosti za kreiranje nacionalne ba%tine +%to se kao projekat razlikuje od projekta za%tite spomenika pro%losti,!
kolekcionirani u vreme starije inkarnacije 'u enhajma, Muzeja neobjektivno slikarstva, sa posebnim na laskom na konstruktivistikom slikarstvu! Hva umetnost je proraunato potiskivala ivice platna izvan opaaja posmatraa da bi nje ovu ili njenu svest an aovala i rom unutra%njih povr%ina, &ormi, boja, naznaka! Iajtove skice pokazuju da je razmi%ljao o mo unosti da slike budu postavljene sasvim blizu jedna dru oj, na nain koji e dozvoliti da rupe slika u prostoru ulaze u interakciju sa dru im takvim rupama! @pak, kada je muzej otvoren, direktor Bejms Bonson Svini je insistirao na ravnim belim zidovima +Iajt je izjavio da je to kao prihvatanje visoko 6 kao osnove tonalnosti itavo orkestra, i zasebno postavljenim slikama okaenim na %ipke koje vire iz zida, %to je bio izvor tehnikih problema koji do danas mue ovaj prostor! +1i%e o svemu ovome, kao i o daljoj sudbini Iajtove esto modi&ikovane ra$evine, moe se proitati u =eil 9evine, The Architecture of *rank Lloyd Wright , *rinceton: *rinceton UniversitF *ress, 0AA<, po lavlje 0/, i 1ictoria =eEhouse, Towards a New Museum +=eE Mork: Monacelli *ress, 0AA?,, 0<.-?! Iajtov komentar se nalazi u The )uggenheim Correspondence, .3?!, 4 6itirano u Mar aret >! "in , (Theme *ark Thesis,) Museum News +septembarNoktobar 0AA/,: </-<.!

odine e zauvek biti obeleene injenicom da je veina

raditelja muzeja prihvatila ove minimalne zahteve kao maksimalne kriterijume

< (=eophodno je razviti nove modele raspodele resursa, moramo istraiti sve raspoloive mo unosti za razvoj!)? Utiva pro ramska amoralnost je tipian jezik lobalizacije! U ovom sluaju, "rens je primenio oprobani model iz nekih sirovijih vremena: &ran%izu! (#rend) kvaliteti muzeja 'u enhajm #ilbao svedoe o tome! Arhitektura atrakcije Me$u mno obrojnim muzejima iz ra$enim devedesetih odina nijedan nije

uspeo da privue i zadri toliko panje kao 'u enhajm #ilbao, muzej koji je osmislio losan$eleski arhitekta ;renk 'eri jo% 0AA0, da bi bio dovr%en 0AA4! odine! *ostoji li uop%te neka dru a ra$evina koja se tako prirodno ukljuila u ikonomiju i sa takvom lakoom postala ikonotipG To se odi ralo u trenutku kada je borba brendova, lo otipa, destinacija, slavnih linosti, itd! za panju dosti la takav intenzitet da se mo lo uiniti da stiemo do zasienja +mada je tranja, zapravo, neutaiva,! Ouvenje muzeja je jednim delom proizvod napora uloenih u rad na publicitetu! 5li to je i &unkcija odre$enih kvaliteta same ra$evine! Mno i od ovih poivaju upravo na uspe%nosti z rade kao kompleksa briljantnih re%enja za projektovanu namenu! @ vi%e od to a 'u enhajm #ilbao je, zapravo, savr%ena ilustracija doktrine vi%e jeste vi%e! "urt 1! ;orster je to izvrsno &ormulisao reima: (*re ne o %to a opi%emo kao bilo %ta dru o, #ilbao 'u enhajm moramo oceniti kao predimenzioniran, preteran i prejak!) A Hvaj muzej nije samo e zemplar spektakularnosti ve i jedinstveno ovaploenje to kvaliteta, za meru spektakularniji ne o bilo koja dru a aktuelna ili uporediva instanca! "ako je to mo ueG Pta znai preterivanje koje ne samo da preteruje u i po sebi ve postaje i ne%to vee od sebeG Spektakl je danas kapital akumuliran do take u kojoj postoji prvenstveno kao be%avni protok slika! To je kljuni uvid 'i Bebora, centralna ideja #ru+tva spektakla!0/ U stabilnijim civlizacijama ikona je &iksirana slika koja oevidno lii na ono %to predstavlja,
?

@ntervju sa *hilipom >odidiom, Connaissance des Arts, )uggenheim ,il$ao +specijalno izdanje, *aris: .///,: 0A! A "urt L! ;orster, (;rank H! 'ehrF 'u enheim Museum,) u 1ittorio Ma na o 9ampu nani i 5n eli Sachs, Museums for a New Millennium Concepts -ro.ects ,uildings +Munich!9ondon!=eE Mork: *restel, 0AAA,, 0.A! 0/ 'uF Bebord, &ociety of the &pectacle +Betroit: #lack and Ied, 0A44Q =eE Mork, 2one #ooks, 0AA3,!

4 dodeljeno znaenje koje se neznatno menja prolaenjem vremena! U klasinom primeru reli ijskih slika iz 1izantije, ili onih u rkoj pravoslavnoj crkvi, slika se prihvata kao ovaploenje duha bo a ili sveca ko a prikazuje! Me$utim, u doba pozno kapitala, ikonotip je ona slika koja u protoku slika uspeva da se istakne, obino zahvaljujui upornom ponavljanju, zaustavlja tok kojem nema kraja i stie meru postojanosti! Slika ne zadrava ikoninost zahvaljujui tome %to se njena priroda razlikuje od prirode dru ih slika u toku, ve upravo zbo to a %to je ista, ali na jedan prena la%en nain! Mada sin ularna po svojoj kon&i uraciji, ona je tako$e, i primarno, proizvod mobilnosti sopstvene reproduktibilnosti, kao i reproduktibilnosti posmatraa! Hvakav tip ikonine slike je enerator razliitih vrednosti: ona moe pruiti zadovoljstvo oku, uzbuditi ula ili stimulisati duh! Me$utim, u dana%njem, lobalizovanom stanju kapitala ona to ini da bi proizvela ekonomsku vrednost! 1rednost koja nije shvaena samo kao novac mada to jeste lavna mera pore$enja sa dru im ekonomskim initeljima ve kao ona sama: ikonotip emituje bezbrojne slike sebe samo , bezbrojne repeticije, i mno%tvo povezanih slika i vrednosti! Balje, on promovi%e samu ikonomiju, ekonomiju iji je deo! 2apravo, 'u enhajm #ilbao je do kraja devedesetih postao kljuni simbol uspona simboliko do statusa vane ekonomske polu e i pokretaa u svetskom poretku za koji se svuda smatra da je pokretan spektakularno%u! Dkonomska inte racija novca i muzeja se odi rava tu, pred na%im oima, i ponavlja se na svakoj &oto ra&iji 'u enhajma u #ilbau! Muzej je prilino ko%tao: u javnosti esto spominjani iznos od 0// miliona dolara je prema%en! Muzej iz leda skupo: u pore$enju sa konstruktivnom solidno%u veine evropskih ra$evina devetnaesto veka ili &unkcionalno%u razvijenih struktura dvadeseto veka ovaj muzej odi%e ekstrava antno%u kojom zrae mermerne ploe i titanijumske oplate, laviriniti ne&unkcionalno prostora i nadasve proraunato odbijanje da bilo koji oblik bude ponovljen ili da se upotrebi neki tipski element, zbo e a se svaki komad morao praviti posebno, po narudbini! Hni koji hvale 'erija zbo kori%enja di italnih pro rama kao naina da se prevazi$e (drevna distinkcija izme$u ruke koja oblikuje i instrumenata koji izvode radove) zavaravaju i sebe i svoje itaoce: ove jedinstvene, ekscentrine oblike opet su morali napraviti radnici i ma%ine, a potom ih u raditi! 00 *reterivanje se prikazuje s
00

2a primer oaranosti tehnolo ijom, vidi "urt ;orster, (The Museum as 6ivic 6atalFst,) u *rank /( )ehry Museo )uggenheim ,il$ao +Stutt art: Ddition 5Rel Men es, 0AA?,, 00!

? ponosom! =a omilan tu pred na%im oima, vi%ak vrednosti kao vrednost po sebi uinjen je vidljivim! *oruka lasi da je umetnost koju veina ljudi doivljava kao vrhunski domen luksuza s one strane neophodno si%la u svet, da ivimo u svetu koji e ponekad neoekivano proizvoditi ovakve zapanjujue pojave! 5li, ta iznenadna pojavljivanja ipak su autorski potpisana! U ovom sluaju, 'eri je umetnik, tvorac dela, a nje ova jedinstvena ori inalnost si nalizirana je kao najvrednije od dra ocenih bla a koja z rada uva ona nije skrivena iza zidova, ve je prikazana spolja, kao centralna poruka! Sledea vrednost koja nam se predstavlja jeste vrednost kompanije 'u enheim Museums @nc: poruuje nam se da je to kompanija posveena vrednostima umetnike ori inalnosti i njihovom prikazivanju u muzejima %irom sveta! *otpisana arhitektura posaje brendirana arhitektura, spremna za dalje ustupanje u obliku &ran%ize na svakoj lokaciji koja se uini po odnom! Sadratelj postaje sadraj "ao i muzej 'eti u 9os 5n$elesu, koji je nastajao u isto vreme, 'u enhajm #ilbao je proslavljeni umetniki muzej u ijim kolekcijama nema radova koji se jednostavno (moraju) videti i koji bi muzej uinili (obaveznom) destinacijom! "olekcije ovih muzeja ne proizvode ak ni e&ekat zbirke svih (uda sveta), od vrste kakvu poznajemo iz #ritansko muzeja, 9uvra ili Metropolitena! Hito je da je lavna atrakcija ovde z rada sama! *ored kvaliteta &oto eninosti, 'erijev dizajn privlai panju kao veoma uspelo arhitektonsko ostvarenje, kao mesto vredno posete jer predstavlja amblem savremene arhitektrure moda i arhitekture kao takve, kako tvrde neki komentatori! U nedavno objavljenoj knjizi !kone arhitekture dvadeseti vek, ovaj muzej je predstavljen kao primer najvi%e reda!0. @storiarka arhitekture 1iktorija =juhaus nije usamljena u oceni da je u pitanju kulminacija dva veka du e potra e za novim oblikom muzeja i do danas najsavr%enija realizacija to tipa: (@nventivnost i pluralizam novih 'erijevih &ormi predstavljaju model arhitekture muzeja budunosti koji se ubudue mora imati u vidu!) 07 Hri inalnost 'erijevih &ormi ni de se ne dovodi u pitanje, uprkos tome %to su one
0.

Sabine Theil-Silin , ur!, !cons of Architecture" The Twentieth Century +Munich, 9ondon, =eE Mork: *restel, 0AA?, 0?.-7! 07 =eEhouse, Towards a New Museum, .8A!

A neu odno anticipirane arhitektonskim &antazijama Cermana ;insterlina iz dvadesetih odina i, kao %to emo u nastavku videti, uzornim projektima >erna Ucona, Droa Sarinena i dru ih autora iz pedesetih i %ezdesetih odina! *ro ramski klju arhitekture ovo muzeja krije se u sledeeoj "rensovoj izjavi: (6ilj je bio da dobijemo muzej koji e bez razlike biti u stanju da u osti kako najvee i najmasivnije radove savremene skulpture tako i *ikasove crtee!) 03 To jest, da u isto vreme bude muzej savremene i moderne umetnosti! *lan muzeja poiva na koliziji tri tipa alerijsko prostora: (bele kocke) tipine za modernistike muzeje, veliko i otvoreno industrijsko okruenja koje pre&ereiraju autori minimalistike skulpture +naroito u aleriji iz ra$enoj oko du akih, izvijenih elinih hodnika danas uvenoj (ribljoj)

0mi.e Iiarda Sere, te &leksibilno i prila odljivo prostora koji savremeni umetnici rado koriste za postavljanje instalacija! Tako$e, 'eri je dobio slobodu da od atrijuma napravi sopstvenu skulpturu! Pto je i uinio, veoma uspe%no! Druditsku i odmerenu skulpturalnu ima inaciju primenio je i na &orme eksterijera, otovo i ne skrivajui ambiciju da stvori ne samo najubedljiviju postojeu savremenu skulpturu, ne o i naj randiozniju!08 To su neki od procesa zahvaljujui kojima je 'erijev 'u enhajm #ilbao postao ikonotip, kako umetnosti tako i arhitekture! U &azi projektovanja, "rens i baskijska administracija su kao poeljne uzore esto navodili 'u enhajm u =jujorku i z radu opere u Sidneju! "rens ovori sa tipinom %irinom i koncizno%u: (Iazmi%ljajte o z radi opere u Sidneju, o centru *ompidu o z radi koja je u stanju da ponese identitet mesta! Iekao sam im da razmi%ljaju u kate orijama katedrale u Partru! :elimo z radu koja e na kraju dvadeseto veka proizvoditi priblino isti e&ekat kao %to je to inila katedrala u Partru u 03! ili 08! veku!)0< 'erijeve pozajmice od >erna Ucona, projektanta z rade opere u Sidneju, evidentne su kuda od da se okrenemo, a naroito ako uporedimo uzdune preseke! *osmatrane kao arhitektura, sve tri ra$evine iz ledaju kao svemirski brodovi koji su sti li iz budunosti i sve u svojoj okolini trenutno uinili anahronim! @novativnim arhitektonskim kvalitetima pozivaju nas na hodoa%e! Bru i naziv za to je arhitektura
03

6itirano u 6ossje van #ru en, *rank /( )ehry )uggenheim ,il$ao +=eE Mork: Solomon I! 'u enheim ;oundation, 0AA4,, 008! 08 Hve interpretacije detaljnije razvijam u What is Contemporary Art? 1an #ru en, *rank /( )ehry )uggenheim ,il$ao predstavlja najkompletniji prikaz same z rade i procesa njeno nastajanja! 0< 6itirano u Connaissance des Arts, )uggenheim ,il$ao +specijalno izdanje, *aris: .///,: ..! "atedrala u Partru je zapravo ra$ena u periodu od 00A3! do 0.</! odine!

0/ atrakcije, arhitektura destinacije, arhitektura kao zabava, kao zabavni park koji za temu ima Savremenu 5rhitekturu pretvorenu u Umetnost! Htuda nije neobino %to je u nekoliko nedavno objavljenih udbenika 'u enhajm #ilbao upotrebljen kao amblem savremene umetnosti kao takve, kao zasebne kate orije u istoriji umetnosti!04 Trenutana ikoninost! *rocese spektakularizacije u njihovom savremenom nainu moemo pratiti na delu upravo u napredovanju od speci&ino ka lobalnom! U ovom sluaju, aktivirana kate orija ovekove elje, iskustva i spremnosti na delovanje jeste savremena umetnost! Hna se iz skupa umetnikih praksi trans&ormi%e u %iru instituciju Savremene Umetnosti! "onkretna z rada na odre$enom mestu je neophodna, ali ne i dovoljna +bar vi%e ne,! @ sama z rada mora postati ovaploenje spektakularnosti i mora biti u ra$ena u sistem promovisanja koji je i sam namenski usmeren na spektakularizaciju! 'ra$evina i sistem daju prioritet pre sve a onim kvalitetima koji se na najpo odniji i naje&ikasniji nain mo u projektovati, vizuelizovati, oslikoviti! To je primarna osnova poziva upueno posmatraima da postanu potro%ai! #ilbao 'u enhajm je danas poznatiji od svo njujor%ko imenjaka i bar jednako poznat kao z rada opere u Sidneju! Hn oznaava svoj rad, upisuje a na mapu kao izuzetno poeljnu destinaciju! U prve etiri odine muzej je posetilo pet miliona ljudi, oko 0//!/// meseno! Dkonomski uspeh je prevazi%ao oekivanja i najveih optimista: do .///! odine, rad je kroz izvedene ekonomske aktivnosti ostvario prihod od 8// miliona dolara i naplatio poreza u vrednosti od 0// miliona dolara! Oak i tokom .//. %to je annum horri$ilis za turistiku industriju privukao je ?80!<.? posetilaca i proizveo prihod za lokalnu ekonomiju od 0<. miliona dolara! Oak i prema merilima stro o racionalistiko ekonomsko knji ovodstva, koje se ne obazire na posredno ostvarenu dobit ili kulturni kapital, inicijalni tro%kovi iz radnje pokriveni su ve u prve tri odine rada! 'radovi koji su se nalazili u slinoj situaciji kao #ilbao a takvih je mno o i broj im je u porastu bacili su se na iz radnju kulturnih atrakcija: neko vreme, u odinama

04

Bramatini po led uvis iz atrijuma dospeo je na korice knji e 1iktorije =juhaus Towards a New Museum! Tu je uspe%no saet njen ar ument! *o led spolja na titanijumska jedra pod zalazeim suncem krasi korice knji e Bavida Lilkinsa, #ernarda Schultza i "athrFn M! 9indu&&, Art -ast" Art -resent +Dn leEood 6li&&s, =!>!: *rentice Call, .//0,, izdanje iz .//.! odine! Uz muzej 'eti Iiarda Majera, ovo je jedan od vrhunskih radova koji se razmatraju u Sam Cunter, >ohn >acobus, Baniel Lheeler, Modern Art -ainting" &culpture and Architecture +=eE Mork: 5brams, .///,, 33/!

00 pre i posle .///, inilo se da kompanija 'u dobrodo%licu! Muzej #ilbao je enerisao bezbrojne slike sebe samo , zapanjujue raznolikih &ormi! *ostao je ikonotip: to jest, slika koja ne prikazuje samo konkretni arte&akt, osobu ili mesto, ve poseduje dovoljno sna e da predstavi i odre$enu kate oriju ljudsko iskustva! >o% se ne zna koliko bi daleko mo ao otii u privlaenju daljih pro%irivanja i dopuna! 5li nje ove moi zbrajanja jasno su potvr$ene +u ovom tekstu se izlae kako je to ostvareno,! Muzej je %irom sveta priznat kao objekat koji se prikljuio izabranoj +i prilino maloj, rupi svetski poznatih lokaliteta, me$u kojima se u oblasti Mediterana nalaze ra$evine iz vremena piramida i sedam uda staro sveta, na istoku 5n kor 1at i 1eliki zid u "ini, itd! U pitanju je najnoviji simbol svetski poznato lokaliteta, opipljivi dokaz da se takve ekonomski i kulturno poeljne stvari i danas mo u raditi, ako se uspe%no udrue pravi arhitekta i pravi naruilac! S obzirom na %iri kontekst, te%ko je zamisliti da bi neko danas jo% mo ao stupiti pred 'u enhajm #ilbao sasvim nevino po leda! >er za svako a ko je imao bilo kakvo kontakta sa ikonomijom on ve postoji, kao ikonotip! Geri podie MekGugenhajm Mada slike u ikonomiji i po sebi mo u biti upeatljive, e&ektne i inspirativne, znaajan deo njihove sna e potie otuda %to su u ra$ene u neke dru e, slikom neprikazane sisteme moi! 9judi koji su birali mete za 00! septembar to su odlino znali, a e&ekti njihovo razaranja (simbola amerike ekonomske, politike i vojne moi) dobro su poznati!0? Hvaj violentni ne ativitiet svakako stoji u opreci prema skupu intencija koje su zainteresovane strane unele u projekat #ilbao, ali i dalje sadri neke korisne lekcije! 2a poetak, podsea nas da naroito obratimo panju na aranmane koji su omo uili iz radnju, kao i na podelu od ovornosti za budue odravanje! =akon %to je odlueno da se iz budeta od 0,8 milijardi dolara izdvojenih za pro rame kulture kao centralni projekat &inansira z rada muzeja, baskijska administracija je bez odla anja isplatila sto
0?

enheim @nc! svuda moe raunati na

;ormulacija koju je Hsama bin 9aden upotrebio da bi opisao prirodu meta u S5B koje je 5l "aida odabrala za 00! septembar .//0, u intervjuu od ?! novembra .//0! objavljenom u )uardian Weekly, novembar 08-.0, .//0, 7!

0. miliona dolara kao naknadu za honorar arhitekte i pokrivanje tro%kova i prihvatila od ovornost za dalje &inansiranje projekta, ukljuujui pokrivanje eventualnih ubitaka u eksploataciji! ;ondacija 'u enhajm je za naknadu od dvadeset miliona dolara prihvatila da stavi na raspola anje delove svoje kolekcije, obezbedi potrebne strunjake +%to znai zapo%ljavanje manje broj kustosa, konzervatora, itd!, ne o %to bi inae bilo potrebno, i pomo ne u &ormiranju lokalne kolekcije! "rens je insistirao da baskijska administracija unapred obezbedi pedeset miliona dolara za kolekciju koju bi inili radovi nekoliko umetnika %panskih i internacionalnih iji e se razvojni put temeljno pratiti i predstavljati, ukljuujui tu i kupovinu njihovih (remek-dela)! Sudei po onome %to je vi$eno na otvaranju, izbor evropskih umetnika je najveim delom ostao unutar ranica naklonosti koju njujor%ki 'u enhajm inae aji prema visokom modernizmu i ozvanienoj Savremenoj Umetnosti! To se odnosi i na izbor %panskih umetnika, Dduarda Oilide i 5ntonija Tapijesa! Hni jesu veliki umetnici u svakom po ledu, ali ve su sasvim dobro predstavljeni na dru im mestima u Ppaniji +u Madridu, odnosno #arseloni,! Mada se u pres-materijalima insistira na posveenosti &ondacije 'u enhajm prikupljanju (naj%ire spektra vizuelne kulture ./! veka), naivno bi bilo zaista i oekivati takvu vrstu %irine od institucije koja stoji na elu projekta de&inisanja ulo e Savremene Umetnosti u procesima lobalizacije!0A Ie ionalni umetnici su do sada imali o ranien pristup u 'u enhajm #ilbao i nema naroitih iz leda da se to u budunosti promeni! =e treba sto a da nas udi %to je muzej u radu poznat kao (Mek'u enhajm)! *a ni to %to je opisivan kao (najblistaviji spomenik amerike kulturne he emonije u Dvropi!)./ "ako se internacionalizam 'u enhajma slae sa lokalnim umetnikim kulturamaG Muzej likovnih umetnosti u #ilbau, koji je jo% od 0A03! odine vodea institutcija posveena vizuelnim umetnostima u re ionu, dobio je uputstvo da se uzdri od prikupljanja i izla anja nove i savremene umetnosti dok se pre ovori o projektu 'u enhajm i iz radnja muzeja ne privedu kraju! Tako je op%irno najavljivani plan razvoja centra koji e doprineti obnovi baskijske kulture u zaetku pokopan! 2abrinutost aktera lokalne scene zbo kolonizacije od strane (Mek'u enhajma) dovela je do otvaranja alternativnih radskih prostora posveenih savremenosti! 1remenom su se ovi
0A ./

Connaissance des Arts, )uggenheim ,il$ao +specijalno izdanje, *aris: .///,: 3/! Stanislaus von Moos, (5 Museum DRplosion: ;ra ments o& an HvervieE,) u 9ampu nani i Sachs, Museums for a New Millennium Concepts -ro.ects ,uildings, 04!

07 pretvorili u neku vrstu prethodnice 'u enhajma! Oak i danas, politika izla anja u revitalizovanom Muzeju likovnih umetnosti u lavnom re ionalnih umetnika, uz poneku nacionalnu i internacionalnu zvezdu ukazuje na na lo opadanje interesovanja kako se pribliavamo savremenosti! Ba li je u pitanju samo lokalni &enomen ili je to posledica prisustva 'u enhajma u raduG Hvo je jedno od kljunih pitanja za umetnost unutar savremenosti! *okret Duskadi ta 5skatasuna +Sloboda #askijcima, ve decenijama nudi sopstvenu verziju od ovora na pitanje o baskijskoj razliitosti! =jihov plan da aktiviraju bombu na ceremoniji otvaranja muzeja osujeen je u poslednjem trenutku, po cenu ivota jedno od pripadnika obezbe$enja! =e tako nasilno, ali veoma uporno, baskijska administracija +kao i administracije veine dru ih re iona u Ppaniji, insistira na vi%em stupnju autonomije u odnosu na centralne vlasti u Madridu! =jihov aranman sa 'u enhajmom kojim su se odrekli umetnike kontrole u korist neke &ondacije sa sedi%tem u =jujorku predstavlja vrstu kockanja na internacionalnom nivou! *rava meta ovakvo izbora je njihova podre$enost na lokalnom nivou! +@ma ironije u tome %to je ovakav pristup dobio neku vrstu odjeka dodu%e u obrnutom smeru u odluci centralnih vlasti s poetka .//7! odine da se Ppanija, kao jedna od malobrojnih evropskih drava, pridrui (koaliciji spremnih) i prui podr%ku invaziji S5B na @rak!, *ovezana rupa pitanja otvorena je kada su "rens i baskijska administracija u prvim mesecima po otvaranju muzeja zatraili da izloe *ikasovu )erniku! =a kraju krajeva, upravo je bombardovanje oblinje baskijsko rada od strane &a%istikih sna a +nemake avijacije koja je podravala ;rankove pobunjenike, inspirisalo *ikasa da napravi ovo remek-delo za me$unarodnu izlobu u *arizu 0A74! odine! 'eri je dobio zaduenje da za ovu sliku i radove koji je prate projektuje poseban alerijski prostor, u nadi da e )ernika stii u #ilbao! U strahu da e ostati bez centralno eksponata postavke u Muzeju moderne umetnosti kraljice So&ije u Madridu i imajui na umu mo )ernike kao simbola ujedinjene post&rankistike Ppanije, centralne vlasti su zahtev odbile!.0 Bobar deo sukoba koji su se vodili oko 'u enhajma obeleilo je esto kori%enje brodskih i pomorskih meta&ora! Tipian novinski citat mo ao bi
.0

lasiti:

2a detaljniji prikaz lokalne situacije, vidi (=e otiatin the 6enter in #ilbao,) po lavlje u Selma Colo, ,eyond the -rado Museums and !dentity in #emocratic &pain +Lashin ton: Smithsonian @nstitution *ress, 0AAA,, i >oseba 2ulaika, Cr1nica de una sedducci1n El museo )uggenheim ,il$ao +Madrid: DdStorial =evea, 0AA4,!

03 (*rivezan uz dokove reke =ervion, o romni titanijumski komandni brod ;renka H! 'erija nije samo jedan od simbola obnove rada, ve i jedan od najspektakularnijih radova ovo arhitekte!).. S dru e strane, losan$eleski umetnik 5lan Sekula vidi muzej kao (izvozni proizvod 9os 5n$elesa, kao levijatana kali&ornijske postmoderne nasukano na zapu%tenoj renoj obali ekonomski ruinirane pomorske i industrijske baskijske prestonice!).7 Hslanjanjui se na svoje poznavanje avionske i svemirske industrije, Sekula dovodi u pitanje i pohvale 'erijevoj tehnolo%koj so&isticiranosti izreene povodom obla anja lavnih delova muzeja tablama titanijuma, na la%avajui da se titanijum u industriji u lavnom koristi u enterijerima, i to u obliku le ure sa elikom, za one elemente koji moraju biti la ani i otporni na visoke temperature! Titanijum je, komentari%e on, (metametal, metal koji upuuje na so&isticirane metalur%ke tehnolo ije, naroito kod luksuznih potro%akih proizvoda kao %to su skupe auto-&okus kamere nemako dizajna!).3 =ajzanimljivija zapaanja proistiu iz nje ovo pristupa ra$evini iz u la &oto ra&a, kada je tretira kao jedan od lokaliteta u usto ispreplitanoj istoriji svetske pomorske industrije! ,il$ao +diptih, je deo nje ovo projekta iz 0AA?-A! pod naslovom ,u2en.e Titanika! =a njoj je muzej prikazan iz visine, sa susedno brda, uokviren ruiniranim z radama i radnikim naseljima! =asuprot tome, na turistikim snimcima kojima se biskajski re ion promovi%e kao zemlja prirodnih udesa i neverovatnih kvazi-prirodnih &enomena kao %to je muzej, na% po led na ra$evinu uokviren je paljivo odabranim kro%njama drvea +koje na brdu nema u izobilju,! Iea ujui na prihvaenu lakou kori%enja brodskih i pomorskih meta&ora, Sekula komentari%e: (!!!preciznije bi bilo uporediti 'u enhajm sa dinovskim modulatorom svetla! Hn uvodi jedan novi nivo spekularne re&leksije u prilino jednolian radski pejza koji je prethodno bio o ranien na tercijarne tonove! Hno %to muzej donosi u #ilbao jeste estetski kontrolisana i prizmatino koncentrisana verzija visoko spekularnih kvaliteta losan$elesko radsko pejzaa, nje ovih nasumino razbacanih i svuda prisutnih sjajnih povr%ina stakla i metala sa kojih suneva svetlost riko%etira i

..

*hillip >odidio, (5rchitecture,) )uggenheim ,il$ao +specijalno izdanje Connaissance des Arts, *aris: .///,: .4! .7 5llan Sekula, (#etEeen the =et and the Beep #lue Sea +Iethinkin the Tra&&ic in *hoto raphs,,) /cto$er, 0/. +;all, .//.,: 0?! .3 Sekula, /cto$er, 0/., ./!

08 saima se u nehumano blje%tanje od koje e vas zaboleti lava!) .8 Hvo obja%njava dva dominantna iz leda muzeja: nje ovu zaudnost u datom okruenju i nje ovu savr%enu prirodnost u ulozi ikonine slike u lobalnom saobraaju! Bejvid van 2anten opisuje ovu konjukciju jo% zajedljivijim reima! 2a nje a, osobene &orme muzeja sme%tene u okruenje industrijske pustare deluju kao prizor iz none more, kao sablasna izraslina, svetlea rba koja simbolizuje kolektivnu krivicu izazvanu izdajom proizvodne baze velikih modernih radova i na% strah da e u vanzemaljskim biima zasvetleti sparu%ena, otovo u a%ena srca i poeti da seju e zotine, a opet spekularne ma%tarije spektakla arhitekture!.< Sekula zakljuuje prikaz jo% obuhvatnijim zakljukom: (2a ovu beni nu i suzdranu verziju amerike aero-kosmike prosveenosti, za ovaj svetionik i kontrolni toranj podi nut daleko od mora, stanovnici #askije, koji e konano namiriti sve raune, imaju puno pravo da se oseaju zahvalnim! 2a sada nema planova za neki novi 'u enhajm u Canoju, #eo radu, #a dadu ili #asri!) .4 U poslednjem komentaru Sekula dovodi potencijalne e&ekte 'u enhajm &ran%ize u vezu sa radovima koji su poslednjih odina bili bombardovani od strane S5B! @pak, nije mo ao predvideti sablasnu i potpuno nenamernu pre&i uraciju implozije Svetsko tr ovinsko centra, koja se posle do a$aja od 00! septembra .//0! mo la uitati u 'erijeve projekte ra$ene za novi 'u enhajm na @st Iiveru u =jujorku izme$u 0AA?! i .//0! odine!.? Vena no ina propadanja 9judi koji su zamislili 'u enhajm #ilbao prihvatili su se zadatka stvaranja +moda ak vrhovne, katedrale savremene umetnosti! 1elika ambicija, nema sumnje, a opet ambicija koja je, nadam se, obuhvaena u vi%e elementa ove analize! Hno %to ovaj muzej poku%ava da bude jeste upravo katedrala savremenosti! Bozvolite da ukaem na
.8

Sekula, /cto$er, 0/., ./! Birektor muzeja 'u enhajm #ilbao, Cuan @njacio, potom je od ovorio na kritike koje je izneo Sekula, /cto$er, 0/3 +Sprin .//7,: 084-A! .< Bejvid van 2anten, privatno saop%tenje, april .//7! @z ove perspektive muzej bi mo ao iz ledati ako izvrnemo Beleza i 'atarija i upotrebimo &i uru iz nauno-&antastine animacije kao stvorenje sastavljeno samo od or ana, to jest, bez tela! .4 Sekula, /cto$er, 0/., .0! .? U *rank )ehry Architect" 3443 )uggenheim Museum, kalendaru publikovanom povodom izlobe (;renk 'eri 5rhitekta), 'u enhajm, maj-av ust .//0, modeli predloeno projekta prikazani su in situ na strani za mesec mart! =a istoj stranici ispisan je sledei tekst: (H%tra &orma karakteristina za nebodere %to je kvintesencija njujor%ke arhitekture izlomljena je i rekombinovana sa telom zakrivljenih linija koje asocira na kretanje vode i ener iju rada!) *rojekat je obustavljen u januaru .//7! 1ratiemo mu se u 7! po lavlju!

0< nje ov neminovni neuspeh tako %to u ovu meta&oru upotrebiti ne%to doslovnije! Sa povr%inom od .3!/// kvadratnih metara, sa 0/!<// kvadrata izlobeno prostora na tri nivoa i atrijumom koji see u visinu preko pedeset metara, ovaj muzej nesumnjivo ima dimenzije velikih katedrala Dvrope i ostatka sveta! Ba su takve ra$evine proraunato kori%ene kao uzor u &azi planiranja znamo iz ve citiranih "rensovih komentara! 5li, za razliku od veine katedrala, ovaj muzej je zavr%en za samo nekoliko odina, iza nje a kao autor stoji samo jedan, svetski poznati arhitekta, namere naruilaca su dobro poznate, a sve %to ima veze sa nje ovim nastajanjem i realizacijom iscrpno je dokumentovano! "ada se posmatra spolja, stie se utisak da ne poseduje ni neke od onih odlika katedrala koje mno i smatraju privlanim, naroito katedrala koje su nastajale na vrhuncu hri%anstva, u srednjem vekuQ struktura koje se podie kao izraz zajedniko verovanja, ezoterino znanja i kolektivne voljeQ ra$evina koje su nastajale tokom du ih perioda vremena i nosile na sebi uoljive tra ove predomi%ljanja, promena u stilu, do ra$ivanja i lutanja! @pak, trenutak re&leksije e pokazati da su navedeni kvaliteti i ovde implicitno prisutni! 'eri je stekao slavu kao arhitekta tako %to je u svoje dovr%ene ra$evine ukljuivao elemente koji proizvode e&ekat nedovr%ene radnje, radnje koja traje +poznati primer iz 0A4?! je prerada tipske kue u Santa Moniki u autorsko delo,! =e%to od ovih kvaliteta prepoznajemo i na z radi muzeja, pre sve a u nemiru i kretanju omotaa, u promenama karaktera koje posmatra opaa dok se kree oko z rade, u previranju koje moe doiveti dok prolazi kroz nju! @pak, intenzitet ovih e&ekata pre navodi na pore$enje sa vrhuncima baroka ne o sa latkim povr%inama peri&erijsko 9os 5n$elesa! Tako$e, ako po ledamo crtee i sam projekat, shvatiemo da 'eri jeste bio opsednut oblikom krsta u &ormi katedrale! #orba koju je vodio sasvim je oi ledna, kao i njeno konano razre%enje: dvostruko ukr%tanje dva tipa katedrale koji se susreu u prostoru atrijuma! *aralelno se odvija borba se razliitim elevacijama i nivoima! *ro&il najsliniji katedrali nastaje kada se konstrukcija posmatra iz pravca reke! @pak, najdublja paralela je ona na nivou meta&iziko ! 'ra$evina je duhovno +ak i teolo%ki, instanca ono a %to je u nju sme%teno: praksa savremene umetnosti, shvaena kao nasle$e rano modernistiko slikarstva i minimalistike skulpture u postmodernoj umetnosti, dizajnu, arhitekturi ivotni stil trans&ormisan u jednu sveop%tu Savremenu Umetnost! "ao %to su mno i ve tvrdili +po re%no poverovav%i u lobalni trijum& sekularizma,, savremeni stil je nova reli ija!

04 #ilbao je mesto de su 'eri, 'u enhajm i baskijska administracija udruili sna e da bi sazidali katedralu! =ema sumnje da su poverovali da mo u postati ozbiljna konkurencija najveoj turistikoj atrakciji u re ionu: uvenom lokalitetu hodoa%a Santja o de "ompostela! #ez obzira na stvarne razmere, arhitektura atrakcije e uvek proizvoditi utisak mno%tva de%avanja unutar i oko nje! *oev%i od polovine devetnaesto veka, model za arhitekturu intenzivnih de%avanja bio je va%ar, svetska izloba! Stotinu odi%nja izloba ili, jo% randioznije, odina kasnije, udruivanjem industrije zabave i tematskih

parkova ova &orma je unapre$ena, naroito u sluaju Biznilenda! Trni centri su je ubrzo dopremili u susedstvo svako a ko poseduje automobil! #udui da polazi od takvih iskustava, arhitektura atrakcije uvek poseduje neki istaknuti vizuelni element koji privlai po led ili to ini ra$evina kao celina! Htuda 'erijevo opredeljenje za zakrivljene ili ponovljene &orme, nedovr%ene oblike, decentrirane tlocrte %to su sve brziNspori motivatori po leda! Hvo je naroito korisno kada &oto ra&ije jednom ponu da krue, lokalno ili %irom sveta! U mno%tvu znakova, simbola i brendova kojima smo svakodnevno bombardovani, one uspevaju da se istaknu! To pomae da z rada postane lo otip! >edno od o ranienja arhitekture atrakcije jeste nunost pronalaenja jedinstvene, a ipak trenutno itljive i prepoznatljive &orme za z radu kao celinu +kao u 'erijevom sluaju, ili za neki njen spektakularni deo +kao %to je ulazni hol muzeja Santja o "alatrava u Milvokiju, koji zamenjuje celinu,! Tako ih ljudi koji pro$u pored kolima ili pe%ice, i naroito oni koji slike vide u medijima, mo u odmah prepoznati! Tri%na vrednost prepoznatljivo iz leda brenda, lo otipa, kvaliteta danas ini obavezni deo projektno zadatka za ra$evine ove vrste! To je kljuni konstitutivni element arhitekture kao destinacije! Oini se da je 'eri otkrio nain da projektuje ovakve z rade, ne odabirom neko upeatljivo e%talta u koji e uklapati od ovarajue &unkcije i estetiku, ve enerisanjem svih navedenih elemenata napredujui od unutra%nje prema spolja%njem! Upravo ta slikovnost erijevsko tipa koja nudi ekscentrine, super-kul atrakcije izvedene kori%enjem najnovijih tehnolo ija, ta mehanicistiko-or anska instalacija kvazi-nasumino haosa koji uspeva da &unkcioni%e, to je danas najprepoznatljiviji oblik natpisa koji proitan lasi: (Hvde se krije koncentracija visokih kulturnih vrednosti)! "oncertna sala 1olt Bizni u 9os 5n$elesu, koja je kao ideja zaeta

0? neposredno pre ne o %to je pristi la porudbina za #ilbao, savr%eni je izraz ove konjukcije!.A U novoj &azi ener ine lobalne ekspanzije &ran%iza, za 'u enhajm muzeje %irom sveta vai sledea jednaina: 'u enhajmT'eriT1elika UmetnostT2lato! 5rhitektura i ikonomija su ostvarile savr%en spoj! ! remenu" i# an remena "ako e produena savremenost muzeja 'u enhajm #ilbao podneti odmicanje dvadeset prvo vekaG ;orster, taj dobronamerni tuma 'erijevo opusa, uprkos tome %to je #ilbao opisivao kao (predimenzioniran, preteran i prejak), u nastavku komentara obrazlae svoju &ascinaciju sledeim reima: (Muzej je nepomino brdo usred rada i viju avo stvorenje oprueno na uskoj zaravni iznad reke! "ao osvetljena peina kada se posmatra iznutra i kao metalna planina kada se posmatra spolja, muzej se istovremeno prikazuje kao savr%eno uklopljen i kao apsolutno stran mestu na kojem se nalazi!)7/

.A

#iv%i direktor Muzeja savremene umetnosti u 9os 5n$elesu, Iiard "o%alek, nije usamljen u pohvalama upuenim 'eriju kao jedinom relevantnom arhitekti poetka .0! veka! =je ov projekat koncertne sale 1olt Bizni, vredne .43 miliona dolara, "o%alek smatra uspe%nijim ak i od ono a %to je uradio za 'u enhajm #ilbao! 1idi nje ov esej u &ymphony *rank )ehry5s Walt #isney Concert 6all , uvod: ;rank 'ehrF, pred ovor: Beborah #orda, &oto ra&ije: 'rant Mud&ord, eseji: Iichard "oshalek et al! +=eE Mork: LhitneF Museum o& 5merican 5rtN5brams, .//7!, 6entralna ideja 'erijevo projekta je kreiranje instrumenta za slu%anje! 2bo to a nije %tedeo truda da an auje najbolje postojee strunjaka za akustiku! 6entralno mesto zauzima akustina kutija! +2a kvalitete ra$evine kao koncertne hale, vidi 5leR Ioss, ("in dom 6ome: The ma ic sound o& BisneF Call,) The New 7orker, =ovember 04, .//7! 0<3-0<4!, @pak, kada se iza$e iz lavne sale, opaa se da su volumeni i prostori kreirani adaptiranjem karakteristinih stilova nekoliko savremenih umetnika! Unutra%nji &oajei i prolazi elaboriraju te%ke metalne asemblae Marka di Suvera! Ukupna spolja%nja (kompozicija) je (razre%ena) da upotrebimo 'erijev termin pokrivanjem ovih prostora da se vratimo mojim paralelama napre nutim elikom Iiarda Sere koji prati ritam i lo iku uzburkanih (%koljki) Bejvida Iida! Ba li emo preterati ako u ovim nabujalim oblicima prepoznamo odjek ikonine slike holivudsko erotizma: uvenu &oto ra&iju 'erija 1ajno randa iz 0A84! odine, napravljenu na setu &ilma The &even87ear !tch, na kojoj razdra ana Merlin Monro jedva uspeva da obuzda haljinu pred naletom vadu%ne struje iz ventilacije metroaG Takva vrsta &uzije, koja je jedva zamisliva u najveem delu posveene savremene skulpture i slikarstva +ukljuujui i ono %to radi Sera,, a odve je esta u zonama kompromisa i omek%avanja u savremeni dizajn, prisutna je u 'erijevom neobinom sintetikom na onu! Hsobeno erijevsko umetniko delo, koje uspeva da nadma%i ak i atrijum 'u enhajma u #ilbau, taj blje%tavi, oaravajui poziv na transcedenciju, jeste (tavanica) sale za sednice! =a alost, dostupna je malom broju ljudi! Uzeta kao slika, hala 1olt Bizni ponavlja iz led z rade opere u Sidneju! @majui u vidu marljivost lokalnih publicista koji rade na promociji, samo je pitanje vremena kada e dostii slian stepen i dubinu ikoninosti! 2a prikaze, vidi Martin ;iller, (1ictorF at #unker Cill,) New 7ork 'eview of ,ooks, .7!0/!.//7, 88-</, i 5leRander 9inklater, (;rank 'ehrF: The Master #uilder,) -rospect, ?A +av ust .//7,, EEE!prospect-ma azine!co!uk! 7/ ;orster, (;rank H! 'ehrF 'u enheim Museum,) u Museums for a New Millennium, 0.A!

0A 2apravo, nje ova neobinost i su%tinsko nepripadanje mestu mo li bi se objasniti injenicom da je nje ovo arhitektonsko savr%enstvo ostvareno u skladu sa merilima koja nisu ni lokalna ni lokalna, ve lobalna! =aravno, 'erijeva z rada poseduje kvalitete koji ostaju visoko speci&ini i opiru se prevo$enju sredstvima neposustajue komodi&ikacije na kojoj ekonomija slike danas poiva! >edan od takvih kvaliteta mo lo bi biti nje ovo stvaranje savr%ene &orme koja, meta&orino ovorei, iz leda kao da bi se mo la pona%ati kao ivo bie! 'lavnu aleriju u prizemlju, najduu prostoriju u muzeju koja prati tok reke, sam arhitekta je nazvao (ribom)! Oesta upotreba titanijumskih ploa, kako je objasnio, delom je motivisana slino%u sa krlju%tima ribe! "onstrukcija svetlarnika iznad alerije podsea na zmiju koja se sklupava oko sebe, dok se krov atrijuma otvara u ne%to slino laticama cveta! @pak, kao %to smo ve na lasili, nijedan od tih oblika nije toliko nametljiv da bi proizveo &iksiranu asocijaciju! >az koji se otvara izme$u doslovno i u naznakama meta&orino izuzetno je zanimljiv! Stojei u unutra%njosti atrijuma posetilac stie snaan utisak ovaploene arhitekture! Unutar atrijuma posmatra se osea kao da se nalazi u sredi%tu oka koje di%e! *rostor atrijuma daje oblik ideji o telu kao svevideem oku! Hr anu koji ledajui, pre sve a, di%e! Hvo oko nije hladno racionalni, analitiki prozor s po ledom na svet, koji je u novijoj teoriji esto bio na meti poru e kao (kartezijanski perspektivalizam) ili je pak karikiran kao model modernistiko posmatraa umetnosti! 70 Hno je, zapravo, blie nje ovoj suprotnosti, kao (telo bez or ana), ono %to su &ilozo&i :il Belez i ;eliks 'atari spekulativno za ovarali kao anti-edipalnu silu istorije! 7. Muzej bi se u ovom smislu mo ao doiveti kao ra$evina bez or ana, sastavljena od membrana koje rade oko koje posmatra sebe, spolja i iznutra! U ovakvim instancama meta&ora je istinski delotvorna, jer ostaje u pokretu, u naznaci koja ne doivljava metamor&ozu u doslovnost i odbija da se u njoj skrasi! +2a razliku od ove reenice!, @pak, ona tematizuje posmatraa koji je toliko sa lasan sa umetno%u da shvata da je ovo iskustvo u krajnjoj instanci

70

"ao %to je izloio Martin >aF u #owncast Eyes The #enigration of 9ision in Twentieth8Century *rench Thought +#erkeleF: UniversitF o& 6ali&ornia *ress, 0AA7,, a detaljnije istraio >onathan 6rarF u Techni:ues of the /$server /n 9ision and Modernity in the Nineteenth Century +6ambrid e, Mass!: M@T *ress, 0AA/,! 7. 'illes Beleuze i ;eliR 'uattari, Anti8/edipus! +Minneapolis: Minnesota UniversitF *ress, 0A?7,, po lavlje 0, A-0<!

./ pasivno! Mobilno, da! 5n aovano, i to! 5li ne i izvedeno do nivoa znanja! To se do a$a kada iskoraite u stranu i po$ete nasuprot teksturi! Mo ue je da e ovi kvaliteti z rade-%koljke, njeni sceno ra&ski aspekti, na dui rok postati neprijatno predvidljivi! 2amislite neki ekonomski prevrat kojim bi san baskijske administracije o stvaranju re&erentne kulturne take na obali 5tlantika bio razoren! =a jednom %irem planu, izvesno je da novost posete vremenom bledi, ako je ve mo ue videti iste izlobe na dru im mestima! 5ko ste z radu jednom posetili, za%to biste joj se ponovo vraaliG Stanovnici re iona e se povremeno pridruivati posetiocima ili svraati da po ledaju neku ostujuu izlobu, ali nee dolaziti e%e od to a, osim ako se ne uini znaajan napor da se institucija povee sa lokalnom umetnikom i kulturnom scenom! Coe li se to i do oditi kada radovi na ure$enju okruenja park koji je dizajnirao 6ezar *eli budu privedeni krajuG @li e ovom investicijom u ekonomsku produktivnost modno krila kulture rad biti osu$en na beskrajnu seriju spekularnih projekata, na veitu poteru za savremeno%uG Muzej tako postaje ne%to dopunsko, postaje do a$aj koji nastupa pukim sluajem! *ravi #ilbao e&ekat jeste u tome %to muzej sUm jeste skup e&ekata, %to e rei, a&ekat! 6ar koji nije ni%ta vi%e od odelaG #listavi titanijum je ve poeo da erodira, na nje ovim srebrnim povr%inama vide se crne pru e! *rirodno propadanje +pritisak sila prirode, i istorijsko trajanje +za a$ene ruine pomorske industrije, uzimaju danak! +*rva i dru a priroda nee nestati samo zbo to a %to je na planetu stupila trea!, Sasvim je mo ue kao %to nas istorija ui da e se umetnost razvijati na naine koji e uiniti da ak i ovaj muzej jedno dana iz leda zastarelo! 5li muzej sUm je projektovan nasuprot takvim oekivanjima! Hn pretenduje na status Savremene Umetnost tako so&isticiranih kvaliteta da mu nijedna zamisliva savremena umetnost ne moe biti ravna! =a jo% %irem planu, muzej se pojavljuje kao uvek ve prisutno, kao najvi%i izraz sreno obavljeno ina potro%nje, iskustvo trenutano zadovoljenja veno trajanja! To je su%tina spekularno ! =ada da e uvek biti u vremenu, da e zauvek ostati savremeno! U ovom smislu muzej internalizuje lo iku savremenosti! 5li tu je, naravno, i element hazarda! Pta ako se #ilbao e&ekat u budunosti pokae kao samo jo% jedan primer ono a %to se do a$a kada zaboravimo istorijske pouke katedrale u #oveuG 77 2amislite
77

"atedrala u #oveu, projektovana tridesetih odina 07! veka, verovatno je najpoznatiji primer upozorenja iz istorije evropske arhitekture! 'raditelji su poku%ali da svodove pevnice podi nu toliko visoko da su se

.0 randiozni prostor muzeja ispranjen i napu%ten od svih osim %aice preostalih uposlenika koji nervozno nastoje da ra$evinu za%tite od vandala i beskunika! Uprkos mno im dobrim namerama koje su pratile nje ovo ra$anje, 'u enhajm #ilbao bi lako mo ao postati prvorazredni simbol poslednje valcera reima modernosti, sunano jutarnje neba 00! septembra .//0! *rojekat #ilbao je ovu vrstu rizika prihvatio! (Iizik) kljuna re kapitalizma s poetka .0! veka! 73 *re samo dve decenije, to je bio izazov kojem je malo ko mo ao odoleti! Banas je nje ov jedini proizvod strepnja! *reveo sa en lesko Vor$e Tomi

ovi uru%ili! Umesto da se koncentri%u na transept i brod, ponovo su poeli da rade pevnicu, da bi posao zavr%ili krajem 03! veka! *olovinom %esnaesto veka zapoeli su rad na o romnom tornju koji se tako$e ubrzo sru%io! 2a popravku su potro%ena sredstva od kojih se mo ao iz raditi brod +koji je, tehniki posmatrano, trebalo da bude iz ra$en pre tornja,! =ikada dovr%eni brod dosti ao je visinu od 084 stopa, %to daje odnos visine i %irine od 7,7<:0! *o%to nadma%uje katedralu u 5mijenu, pevnica ove katedrale nosi titulu najvi%e otike ra$evine koja je ikada podi nuta! Hna je tako$e oznaila kraj perioda visoke otike! +1idi >ean #onF, *rench )othic Architecture of the ;3th and ;<th Centuries +#erkeleF: UniversitF o& 6ali&ornia *ress, 0A?7,, .?A-.A8!, Oini se da je ova dramatino zarubljena konstrukcija od samo poetka bila osu$ena da se pretvori u samoobnavljajuu ru%evinu! 73 1idi Iobert Shiller, The New *inancial /rder 'isk in the 3;st Century +*rinceton: *rinceton UniversitF *ress, .//7,! Hp%irnije u Ulrich #eck, 'isk &ociety Towards a New Modernity +9ondon: Sa e, 0AA.,!