P. 1
Para Doks

Para Doks

|Views: 12|Likes:
Published by riquelme100

More info:

Published by: riquelme100 on Feb 02, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/30/2015

pdf

text

original

Sections

  • PARADOKSADAMASMITA
  • PARADOKSVODA-DIJAMANT
  • PARADOKSVODEZAPIÆE
  • ZATVORENIKOVADILEMA
  • PARADOKSPOTROŠNJE
  • PARADOKSNOVÈANEILUZIJE
  • EFEKATZUPÈANIKA
  • LAFEROVAKRIVA
  • GREŠEMOVZAKON
  • PARADOKSKVARENJAMONETE
  • GIFENOVPARADOKS
  • KENEOVASHEMAREPRODUKCIJE
  • PARADOKSDOKOLICE
  • ZAKONOPRINOSIMA
  • PARADOKSŠTEDLJIVOSTI
  • DR AVNIDUG:AKTIVAILIPASIVA
  • TEOREMAOPŠTENEMOGUÆNOSTI
  • BURIDANOVMAGARAC
  • KAKOEKONOMISTIDOKAZUJUSVOJE TVRDNJE
  • KAMATA-NOVAC
  • ÈETVRTOJAJE
  • RACIONALNOSTIRIZIK
  • OPADAJUÆAKRIVAPONUDE
  • RASTUÆAKRIVATRA NJE
  • DISKRIMINACIJACENA
  • POŠTANSKAPORUD BENICA
  • ZAGONETKAZAGAÐIVANJA
  • BERZANSKAZAGONETKA
  • JABUKEIALKIAN-ALENTEOREMA
  • KEJNSOVAPLANTA ABANANA
  • PARADOKSZLATA
  • AKCELERACIJA:PRIÈAOZECUIKORNJAÈI
  • ETIKAUEKONOMIJI
  • KOLIKOGREŠEEKONOMISTI?
  • TRGOVAÈKAVEŠTINA
  • KOLIKOVREDIKVALITET?
  • VEÆEPAKOVANJEJESKUPLJE?
  • MENAD ERSKAFILOZOFIJA
  • ÈISTAEKONOMSKARENTA
  • NESAMOSTALNACENTRALNABANKA
  • POVERENJEGRAÐANAIDEFICIT
  • EKSPERIMENTNARUTGERSUNIVERZITETU

prof.

dr Miomir JAKŠIÆ
Ekonomski fakultet u Beogradu
PARADOKSI I ZAGONETKE U EKONOMIJI
I izdanje
1998.
Sadr aj
1. Priroda ekonomskih zagonetki
2. Homo oeconomicus
3. Ponašanje pojedinaca i eksperimenti
PARADOKS ADAMA SMITA
PARADOKS VODA- DIJAMANT
PARADOKS VODE ZA PIÆE
ZATVORENIKOVA DILEMA
PARADOKS POTROŠNJE
PARADOKS NOVÈANE ILUZIJE
EFEKAT ZUPÈANIKA
LAFEROVA KRIVA
GREŠEMOV ZAKON
PARADOKS KVARENJA MONETE
GIFENOV PARADOKS
1
KENEOVA SHEMA REPRODUKCIJE
PARADOKS DOKOLICE
ZAKON O PRINOSIMA
PARADOKS ŠTEDLJIVOSTI
DR AVNI DUG: AKTIVA ILI PASIVA
TEOREMA OPŠTE NEMOGUÆNOSTI
BURIDANOV MAGARAC
KAKO EKONOMISTI DOKAZUJU SVOJE TVRDNJE
KAMATA - NOVAC
ÈETVRTO JAJE
RACIONALNOST I RIZIK
OPADAJUÆA KRIVA PONUDE
RASTUÆA KRIVA TRA NJE
DISKRIMINACIJA CENA
POŠTANSKA PORUD BENICA
ZAGONETKA ZAGAÐIVANJA
BERZANSKA ZAGONETKA
JABUKE I ALKIAN-ALEN TEOREMA
KEJNSOVA PLANTA A BANANA
PARADOKS ZLATA
AKCELERACIJA: PRIÈA O ZECU I KORNJAÈI
ÈAROBNJAK IZ OZA
DR AVA BLAGOSTANJA
ETIKA U EKONOMIJI
KOLIKO GREŠE EKONOMISTI
TRGOVAÈKA VEŠTINA
KOLIKO VREDI KVALITET?
VEÆE PAKOVANJE JE SKUPLJE?
MENAD ERSKA FILOZOFIJA
ÈISTA EKONOMSKA RENTA
NESAMOSTALNA CENTRALNA BANKA
POVERENJE GRAÐANA I DEFICIT
EKSPERIMENT NA RUTGERS UNIVERZITETU
2
PARADOKSI I ZAGONETKE U EKONOMIJI
1. Priroda ekonomskih zagonetki
Ekonomska teorija i praksa, a tako je i u drugim sferama ljudskog
mišljenja i delanja, obiluje zagonetkama i paradoksima koji privlaèe pa nju i
èije je tumaèenje i objašnjavanje svojevremeno u znaèajno doprinosilo
pomeranju granica ekonomskih znanja i ustanovljavanju racionalnog
poretka.
Postoje tri tipa paradoksa i zagonetki u ekonomiji:
(1) svakodnevne opservacije koje nam nisu jasne (zašto se veæa
pakovanja po jedinici mere skuplje prodaju); njih je moguæe razrešiti
primenom baziènih ekonomskih znanja koja, èesto, obiènim ljudima i nisu
dostupna;
(2) negdašnji paradoksi koji su davno ili skoro razrešeni (Smitov
paradoks voda - dijamant); sa napretkomekonomskih znanja, prikupljanjem
novih èinjenica i razvojem tehnika i metoda oni su danas definitivno
razrešeni;
(3) nerazrešeni problemi koji su i danas izazovi (paradoks glasanja
biraèa): mo da æe u buduænosti ovi problemi biti razrešeni, ali, s obziromna
današnji nivo teorijskih i emprijskih znanja, njihova izazovnost je timveæa.
Utemeljivaè moderne ekonomije Adam Smit 70tih godina XVIII veka
napisao je: „Ljudi vole paradokse i posebno nastoje da razumeju ono što
drugi ne mogu da shvate”.
Paradokse u ekonomiji predstaviæemo kao svojevrsne prièe, ukazujuæi na
njihovo „tvrdo jezgro” - suštinu problema, „zaštitni omotaè” - retoriku koja
ih je svojevremeno ili i dan danas štitila i agrumente pro et contra korišæene
sve do njihovog finalnog razrešenja.
Paradoksi i zagonetke svojevrsna su istorija napredovanja ljudske
civilizacije, oslobaðanja duha i utemeljenja ekonomskog poretka na
naèelima individualizma, liberalizma i utilitarizma, suoèenog - u uslovima
globalnog društva - sa neizvesnošæu, rizicima i nesavršenom
konkurencijom.
3
Ekonomski paradoksi su fenomeni nepotpuno objašnjeni na
ekonomskimnaèelima i unutar strukture postojeæih teorija. Zajednièki imje
imenitelj pretpostavka, koja nije definitivno dokazana, da se homo
oeconomicus racionalno ponaša i da se nepravilnosti i nelogiènosti
ekonomskih paradoksa razilaze sa ovom baziènom premisom.
2. Homo oeconomicus
Ekonomska racionalnost kao pretpostavljeni aršin mišljenja i postupanja
dvojako se mo e odrediti:
(a) formalno - kao ureðenost individualnih preferencija, njihovu potpunu
tranzitivnost i
(b) neformalno - kao stabilne preferencije koje se ugraðuju u
individualne akcije i izbore, koje otkrivaju ergoizam i materijalizam
pojedinaca.
Naredni niz kljuènih ekonomskih koncepcija mogao bi da èini tvrdo
jezgro „ekonomske sholastike” u odnosu na koju bi izlo eni i paradoksi bili
svojevrsna „jeres”:
(1) svojina: pravo da se stièu, koriste, prenose stvari sa realnom
vrednošæu, kao osnova transparentnog ekonomskog poretka koji æe
podsticati ekonomski racionalno ponašanje pojedinaca i poretka u celini;
(2) ponuda i tra nja: stalne interakcije kupaca i prodavaca koje
institucionalno stvaraju prostorno locirane mehanizme, institucije èija
svojstva procesualnosti i fleksibilnosti podstièustalne promene i napredak;
(3) opadajuæi granièni prinosi: ulaganja inputa u proizvodnju do
odreðene granice uveæavaju proizvodnju, ali sve sporije, nameæuæi potrebu
za stalnim inovacijama;
(4) opadajuæa granièna korisnost: korišæenje predmeta od strane
pojedinaca pretpostavlja da istovetna jedinica korisniku donosi u razlièitim
vremenskim trenucima opadajuæu korisnost;
(5) supstitucija: zamenljivost svih potrošnih i proizvodnih dobara u
osnovi je ravnote e potrošaèa i proizvoðaèa koji alociraju svoje ogranièene
dohotke;
(6) dohodak - cene: sa rastom dohotka raste i potrošnja, a sa rastom cena
opada;
4
(7) tr ište i informacije: tr ište generiše ogroman broj informacija koje
navode pojedince - potrošaèe i proizvoðaèe na stalno traganje za boljim
rešenjima;
(8) marginalna analiza: sve odluke donose se u vremenu i, poput
diferencijalnog raèuna, sa protokom vremena, ekonomske velièine imaju
razlièitu vrednost i znaèaj;
(9) retkost i oportunitetni troškovi: retkost nameæe izbor, a izbor
podrazumeva prihvatanje jedne i neminovnost odbacivanja drugih
alternativa;
(10) racionalna oèekivanja: pojedinci nastoje da steknu i racionalno
„obrade” što je veæi broj potrebnih informacija;
(11) vremenska preferencija: pojedinci kao potrošaèi i proizvoðaèi
preferiraju stvari u sadašnjem u odnosu na buduæi trenutak;
(12) subjektivnost pojedinaca: izbor pojedinaca poèiva na subjektivnim
preferencijama.
(13) dobrovoljnost: demokratski tr išni poredak podrazumeva slobodu
akcije i u ivanje u dobitku, ali i podnošenje gubitka.
Odstupanje od jednog naèela ili više njih zdru enih u svojevrsne
„grozdove” predstavljali su svojevrsno merilo „paradoksalnosti” -
odstupanja od matice mišljenja i delovanja, nekada i danas.
3. Ponašanje pojedinaca i eksperimenti
Izazovi paradoksa naveli su istra ivaèe da pribegnu kvantifikacijama i
laboratorijskim eksperimentima koji su umnogome slièni onima u
psihologiji. Tr išna privreda utemeljena na izboru potrošaèa,
preferencijama proizvoðaèa i potrošaèa, akcijama i reakcijama u tr išnim
igrama ekonomsku praksu èine pogodnom i za eksperimenalnu proveru.
Posebno su testirana temeljna naèela neoklasike - izbor, retkost,
ravnote a, preferencije, ponuda i tra nja, kao provera odr ivosti tih naèela:
da li se radi o privremenim odstupanjima od naèela, ili paradoksima koji ih
negiraju.
Naèelo praviènosti testirano je u eksperimentu u kome je od dvanaest
osoba tra eno da se dogovore kako æe podeliti 14 dolara, uz moguænost da
5
apriorno odreðeni kontrolor, ako dogovor ne bude postignut, za sebe uzme
12 dolara. U svih dvanaest iteracija uèesnici su ravnopravno podelili celu
sumu.
Vršeni su eksperimenti sa „slobodnim jahaèima” - biciklistima koji je
trebalo da okreæuæi pedale, proizvode svetlo i èiji napor je zavisio od njihove
opservacije velièine grupe kojoj su pripadali: napor je bio manji ukoliko je
grupa bila veæa. Zanimljiv je i eksperiment sa „spremnošæu da se plati” koji
je u Švajcarskoj obavljen: studentima je reèeno da ud benik neæe imati do
ispita, osimukoliko ne budu spremni da plate, i to u dve varijante: u jednom
sluèaju samo dva studenta, na lestvici od deset dobijaju ud benik, a u
drugom sluèaju svi zajedno trebalo je da sakupe 4200 franaka, na ime
troškova štampe. I u prvom i u drugom sluèaju, bilo kroz individualiziranu
konkurenciju ili njihove zdru ene napore, obezbeðen je tra eni iznos, što je
trebalo da potvrdi da velikih razlika izmeðu individualistièkog i
kolektivistièkog rešenja nema.
„Problem slobodnog jahaèa”, kao kljuèni za problem odnosa doprinosa
individue podmirenju troškova kolektiva, analiziran je i u eksperiment u
kome je od ispitanika tra eno da naznaèe koliko su spremni da za neko javno
dobro plate: prema prikupljenom novcu to dobro je i proizvedeno i
proporcionalno individualnom doprinosu alocirano na ispitanike; postupci
su više puta ponavljani i pokazalo se da za grupu ispitanika od deset osoba,
posle petog puta niko više nije bio spreman da izdvoji novac.
Veæ klasièni predmet psihološko-ekonomskog eksperimenta koji se bavi
paradoksalnom ekonomskom pojavom je „zatvorenikova dilema”: dva
zatvorenika izolovani jedan od drugog treba da se opredele da li da priznaju
ili ne; postoje èetiri opcije: obojica priznaju (za obojicu je to loše); obojica ne
priznaju (za obojicu je to dobro);jedan, odnosno, drugi prizna (to je za
jednog dobro, a za drugog ne).
Postoje tri grupe ekonomskih eksperimenata kojima se razrešavaju
paradoksi u ekonomiji:
(1) „obraæanje teoretièarima” su oni eksperimenti koji testiraju postulate
teorija;
(2) „traganje za faktima” su eksperimenti koji, bez teorijske podloge,
tragaju za objašnjenjima posledica pojava o kojima se malo zna;
(3) „šaputanje vladaru” su eksperimenti koji treba da ubede kreatore
ekonomske politike u po eljnost ili štetnost nekih mera.
6
Svaki od ovih eksperimenata izaziva i neplanirane posledice: prvi otkriva
ranije nepoznate fenomene; drugi otkrivanjem odreðenih pravilnosti u
pojavnom svetu uslovljava i nove teorije, a treæi iza sluèajnosti uspostavlja
dublje kauzalne veze.
Ekonomski eksperimenti posebno se usredsreðuju na paradokse i
zagonetke vezane za psihologiju izbora. U domenu izbora prvo je
opovrgnuto naèelo „odgaðanja”: izbor izmeðu dve opcije iskljuèivo zavisi
od okolnosti kada te opcije donose razlièite ishode. Kontraprimer je
eksperiment koji je sa ogromnim sumama - dobicima koristio 1953. g.
nobelovac M. Ale:
* opcija A - izaberite milion dolara sa 100 verovatnoæom;
* opcija B - 5 miliona sa verovatnoæom 0,1;
* opcija C - jedan milion sa verovatnoæom 0,89 i
* opcija D - nula dolara sa verovatnoæom 0,001.
Izbor je sigurno opcija A.
Drugo naèelo je ono o „oèekivanjima”: korisnost ishoda biva
ponderisana njihovom verovatnoæom. Ponder kod odluèivanja ne zavisi od
porekla neizvesnosti. Kontraprimer je sledeæi: u dve kutije nalaze se crvene i
crne kulge. U kutiji A zna se da ih ima pola - pola, a u kutiji B odnos je
nepoznat. Nagrada je 100 dolara ako se izvuèe tra ena kugla. Iz koje æete
izvlaèiti kulgice? Pošto je rizik veæi kod kutije Bigraèi æe je izbegavati i tako
demantovati naèelo.
Treæe naèelo odnosi se na „averziju prema riziku”: funkcija korisnosti za
bogatstvom je konkavna. Kontraprimer je sluèaj izbora izmeðu 80 odsto
verovatnoæe da se izgubi 4000 dolara i sigurnog gubitka od 3000 dolara. Za
prvu opciju opredeljuje se 92 odsto ispitanika, a za drugu samo 8 odsto.
Èetvrto naèelo je ono o „integraciji imovine”, koje tvrdi da je domen
funkcije korisnosti konaèno stanje. Kontraprimer je sledeæi: ako biste bili
bogatiji za 300 dolara i treba da birate izmeðu sigurnih 100 dolara dobitka i
50 odsto šanse da dobijete 200 dolara i 50 odsto da ništa ne dobijete šta biste
izabrali; odgovor je prva opcija, a slièno je kada se umesto dobitka nudi
gubitak, kada se svakako bira druga opcija. To povrðuje da je
nekonzistentnost izbora dobitaka ili gubitaka vezana za neku referentnu
taèku, a ne konaèno stanje - ishod.
Peto naèelo odnosi se na „rangiranje preferencija”: preferencije su
nezavisne u odnosu na metod koji se koristi za njihovo otkrivanje.
Kontraprimer je: igraèi treba da izaberu izmeðu dve moguænosti; prva, da se
7
sa velikom verovatnoæom 35 prema 36 dobiju èetiri dolara i druga, da se sa
verovatnoæom11 prema 36 dobiju 16 dolara. Od igraèa je tra eno da odrede
minimalni iznos koji bi tra ili da im saigraè plati sa moguænost da oni
zaigraju, odnosno maksimalni koji bi oni platitili. Najveæi broj igraèa koji je
prilikom izbora odabrao varijantu „veæa sigurnost - manji dobitak” kod
zadatka ocene veæu vrednost dao je drugoj varijanti „manja verovatnoæa -
veæi dobitak”.
Eksperimenti su doveli u pitanje i i naèelo „invarijantnosti”: izbor izmeðu
opcija nezavistan je od njihovog predstavljanja ili opisa. Primer: igraè treba
da izabere izmeðu sigurnog dobitka od 30 dolara i 80-posto verovatnog
dobitka 45 dolara. Prvu opciju izabralo je 78 odsto ispitanika. Kada se
eksperiment ponovio i pored ovog izbora uvela i opcija biranja izmeðu 25
odsto verovatnog dobitka 30 dolara i 20 odsto verovatnog dobitka 45 dolara,
ishodi se menjaju. Iako su ishodi i verovatnoæe podjednaki, dobijaju se
razlièiti ishodi: izbor sigurnog dobitka od 30 dolara tumaèi se izvesnošæu, a
izbor iste opcije u dvoetapnom e. u e. u sa iluzijom izvesnosti.
Slièno je i sa naèelom„dominacije”: ukoliko je opcija Abolja od opcije B
tada se u svakom sluèaju A prefefira u odnosu na B. Ispitanici su stavljeni
8
pred izbor dobitka odnosno gubitka. U sluèaju dobitka birali su izmeðu
sigurnog dobitka od 240 dolara, za šta se opredelilo 84 odsto ispitanika i 25
postotne šanse da se dobije hiljadu dolara i 75 odsto šanse da se ne dobije
ništa, što je izabralo preostalih 16 odsto ispitanika; u sluèaju gubitka sigurni
gubitak od 750 dolara izabralo je 13 odsto ispitanika, a 75 odsto šansu da se
izgubi hiljadu dolara i 25 odsto šansu da se ne izgubi ništa - 87 odsto
ispitanika. Veæinski izbori u sluèaju dobitaka/gubitaka ukazuju na rizik
averziju u sluèaju dobitaka i sklonost riziku u sluèaju gubitaka.
Kljuèno naèelo oportunitetnog troška: „spremnost da se plati jednaka je
spremnosti da se proda” podvrgnuto je proveri. Na pitanja „koliko biste
platili da rizik smrti smanjite za jedan promil?” ili „koliko bi trebalo da vam
plate da preuzmete rizik smrti od jednog promila?” dobijaju se sasvim
razlièiti odgovori, gde suma u drugom sluèaju preuzimanja rizika daleko
nadmašuje prvu.
Eksperimentima je ispitivano i temeljno naèelo marginalne analize o
jednakosti marginalnog troška i marginalnog prihoda. Primer: zamislite da
kupujete jaknu za 125 dolara i kalkulator za 15 dolara (u drugoj iteraciji cene
su 15 dolara i 125 dolara - preokrenute su). Prodavac kakulatora vas
informiše da je kalkulator na rasprodaji u prvom sluèaju 10 dolara odnosno
120 dolara - u oba sluèaja jeftiniji za 5 dolara. Da li biste išli do te radnje koja
je udaljena pola sata? Kada kalkulator košta 125 dolara samo 29 odsto
ispitanika odlazi na rasprodaju, dok èak 68 odsto odlazi na rasprodaju kada
je cena 15 dolara.
Eksperimentima se opovrgava i naèelo o gubicima. Primer: ako doðe do
sne ne oluje da li æete otiæi na košarkašku utakmicu ako ste u jednomsluèaju
kartu platili 20 dolara, a u drugom je dobili besplatno.
Sluièno je i sa naèelom da se novac troši na ono što donosi najviše.
Primer: ulaznica za predstavu košta 10 dolara, a na ulasku u pozorište
konstatovali ste da ste izgubili novèanicu od 10 dolara. Da li biste još uvek
kupili kartu? Potvrdan odgovor dalo je 88 odsto ispitanika, a negativan 10
odsto. Drugi sluèaj je kada ste kartu kupili ranije, a onda konstatovali da ste
je izgubili. Da li biste upili novu? Potvrdan odgovor sada je dalo samo 46
odsto ispitanika, a negativan 54 odsto ispitanika.
Osporeno je i naèelo o „domenu korisnosti” koje glasi: spremnost da se
plati za neko dobro iskljuèivo zavisi od karakteristika dobra, a ne i od
oèekivanih dobitaka od dogovora. Eksperiment se svodio na pitanje koliko
9
ste spremni da platite za pivo u skupom hotelu na obali u vreme ege, ili u
obli njoj radnji. Odgovor je za hotel bio 2,65 dolara, a za radnju 1,5dolara.
Osporeno je i naèelo o „ekonomskimdobicima”: uvek æe biti iskorišæene
sve zakonske moguænosti za sticanje dobitka. U jednom eksperimentu
postavljeno je pitanje koliki biste dali bakšiš za ruèak koji košta 10 dolara u
restoranu koji èesto poseæujete ili u onom u koji više neæe doæi? U prvom
sluèaju iznos je 1,28 a u drugom 1,27 dolara, što su sasvim zanemarljive
razlike iako moguænosti za sticanje dobiti postoje.
PARADOKS ADAMA SMITA
Kada pojedinci nastoje da obezbede materijalno boatstvo za sebe i
u tome nisu ni od koga spreèavani, oni doprinose društvenom
blagostanju i napretku iako to nije bila njihova namera. Zašto se
ovo dogaða?
Odgovor je sadr an u Smitovoj koncepciji nevidljive ruke (engl. invisible
hand) u kapitalnom delu Bogatstvo naroda.
SMIT, Adam (Smith, Adam, 1723-1790), engleski ekonomista i
filozof, uz D. Rikarda najpoznatiji predstavnik britanske klasiène
politièke ekonomije. Roðen u škotskom gradu Kirkaldi u
èinovnièkoj porodici. Studirao je matematiku i èistu filozofiju na
univerzitetu u Glazgovu, a zatim i najstarijem engleskom
univerzitetu Oksfordu. Predavao je na univerzitetu u Edinburgu. U
Francuskoj se upoznaje sa idejama fiziokrata. Tada zapoèinje sa
pisanjem svog dela. Po povratku u Škotsku posveæuje se pisanju
svog najznaèajnijeg dela Istra ivanje prirode i uzroka bogatstva
naroda (1776). Pored ovog dela napisao je i Teoriju moralnih
oseæanja (1759), a prema zabeleškama studenata otkrivena su i
Predavanja o pravosuðu, vojsci, politici i etici (1896).
10
To je metafora koju je Smit koristio da bi objasnio naèelo po kome
po eljni društveni poredak proistièe iz nenameravanih posledica
individualnih akcija ljudi. U Teoriji moralnih oseæanja (1759) A. Smit piše:
„uprkos prirodnoj sebiènosti i brizi o sebi...oni (bogati zemljoposednici)
voðeni su nevidljivomrukomkada ivotne potrepštine dele na isti onaj naèin
kao i kada bi zemlja bila podeljena na jednake parcele”. UBogatstvu naroda
(1776) A. Smit je napisao: „svaki pojedinac nastoji što je najviše moguæe da
uposli svoj kapital na dobrobit domaæe proizvodnje; svaki pojedinac radi
neminovno što je više moguæe kako bi proizvod društva bio što veæi.
Opredeljujuæi se za podršku domaæoj, a ne stranoj proizvodnji i
usmeravajuæi je tako da njen proizvod bude od što veæe vrednosti, on ima u
vidu samo svoj interes i voðen je nevidljivom rukom u ispunjavanju i onih
ciljeva o kojima nije mislio”.
11
12
K. Menger je nevidljivu ruku poredio sa „organskim razumevanjem
društvenih fenomena”, a F. Hajek sa spontanimporetkomkoji podrazumeva
sledeæe:
prvo, èovekove akcije èesto vode posledicama koje su nenameravane niti
su bile predviðene od strane aktera;
drugo, suma svih tih ishoda rezultira u poretku koji je razumljiv ljudskom
umu i èini mu se produktom nekog inteligentnog planera;
treæe, poredak je za sve koristan utoliko što je iako nenameravan za njih
po eljan.
Spontani poredak kao potvrda nevidljive ruke mo e se razumeti kao:
prvo, kao skup pravila jednog društvenog sistema koja deluju
samoorganizujuæe kao ogranièenja, za dobro ili zlo, individualnim
akcijama; drugo, kao nesvesni produkti èovekovih akcija i kao
nenameravane posledice njegovih planova.
Jedno znaèenje nevidljive ruke je neoklasièni postulat u pravila koja
omoguæavaju rangiranje preferencija svih dobara i izvoðenje onih
društvenih institucija koje æe to dopuštati.
Drugo je austrijsko i neoaustrijsko objašnjavanje nevidljive ruke kao
procesualnosti u uslovima neizvesnosti i nenameravanih posledica
èovekovih akcija koje ga dovode do spontanog poretka. Nobelovac K. Erou
o Smitovom paradoksu napisao je sledeæe: „to je najva niji intelektualni
doprinos koji je ekonomska misao dala opštem razumevanju društvenih
procesa”. Smitova ideja o spontanom poretku utemeljenom na (1)
individualizmu (akteri: pojedinci), (2)liberalizmu (procesi: teku slobodno) i
(3) utilitarizmu (ekonomski i društveni cilj: maksimizacija korisnosti) bili su
odluèujuæi udarac srednjevekovnomsholasticimu i religioznomideološkom
monopolu, jer su u ekonomske slobode ubrojili kretanje, trampu, trgovinu,
kredit.
1) Ekonomska filozofija klasiène škole:
pojedinci se rukovode liènim interesom, a to njihovo stremljenje mora
biti ogranièeno zakonom, religijom i obièajima, kako bi se osigurala
podudarnost liènog i društvenog interesa.
2) Ekonomska politika klasiène škole:
obavezujuæi pravni okviri jedino mogu biti spoznati na osnovu iskustva i
uèenja i zato je delotvorna jedino liberalistièka politikla.
13
Klasièari su bili protiv dr avne intervencije: a) takva intervencija mogla
bi se iskoristitiza za uske interese, i b) bili su ubeðeni u superiornost
individualnog u odnosu na dr avno znanje).
PARADOKS VODA- DIJAMANT
Stvari koje imaju najveæu korisnost èesto su besplatne ili imaju
nisku cenu i obrnuto.
Ovo je paradoks voda-dijamant. A. Smit je svojevremeno napisao: „Ništa
nije korisnije od vode, ali se teško mo e dobiti u razmenu za nju...stvari koje
imaju najveæu prometnu vrednost imaju malu ili nikakvu upotrebnu
vrednost (dijamant) gotovo uopšte nema upotrebnu vrednost, ali se za njega
mo e dobiti veoma velika kolièina drugih dobara.”, pisao je A. Smit u
Bogatstvu naroda 1776. godine. On je jednostavno pretpostavio da voda ima
upotrebnu vrednost, a dijamant razmensku vrednost. Pradoksalno je i to da je
deceniju pre - u svojim Predavanjima taj paradoks razrešio na osnovama
retkosti: vode ima u izobilju, a dijamant je redak.
Ispod privida svakodnevne ekvivalentne razmene, ali i kolebanja
pojedinaènih cena A. Smit je tra io regulatora njihovog formiranja; to je
prirodna cena koju odreðuje kolièina rada, koju Smit trojako shvata: a)
utrošeni; b) kupljeni i c) ušteðeni rad; te tri vrste rada poklapaju se samo u
uslovima proste robne proizvodnje.
* Teorija radne vrednosti. Rad je determinanta vrednosti u
predkapitalizmu i to u trojakom vidu: kao a) utrošeni; b) ušteðeni i c)
kupljeni rad:
Smit je pisao: „Na primer, ako kod nekog lovaèkog naroda staje obièno
dvaput toliko rada da se ubije dabar koliko da se ubije jelen, prirodno je da æe
se jedan dabar menjati, ili da æe on biti vredan dva jelena. Prirodno je da ono
što je obièno proizvod rada od dva dana ili dva sata obièno vredi dvaput više
od onoga što je proizvod rada od jednog dana ili jednog sata.”
14
Razmatrajuæi sada faktore od kojih zavise cene roba Smit istièe da svaka
roba ima dve razlièite cene, koje su naizgled nezavisne, ali se ipak nalaze u
veoma èvrstoj povezanosti. To su: a) prirodna cena i b) tr išna cena robe.
Prirodna cena zavisi od ljudskog rada i ima da pokrije radno vreme,
troškove obrazovanja i da kompenzira rizik neuspeha u poslu ili prerane
smrti. U takvom sluèaju kolièina proizvedene robe biæe u zavisnosti od
visine tra nje.
Tr išna cena zavisi od sasvim drugaèijih okolnosti. Prvo, zavisi od
tra nje, a drugo od retkosti neke robe u zavisnosti od potrebe za njom.
Ukoliko robe nema dovoljno, tj., ako je retka, tr išna cena raste (iznad
prirodne cene), a ako postoji višak ponude nad tra njom, tada æe cena pasti.
Stoga su dijamant i plemeniti metali skupi, dok je gvo ðe, koje je mnogo
korisnije, mnogo puta jevtinije.
U to vreme A. Smit nije ponudio pravo rešenje paradoksa skopèano sa
relativnomretkošæu vode i dijamanta. To æe uèiniti stotinak godina kasnije -
70tih godina XIXveka utemeljivaèi marginalizma - K. Menger, L. Valras i S.
D evons teorijompo kojoj cene (razmenske vrednosti) odreðuje marginalna
korisnost, a ne ukupna korisnost (upotrebna vrednost).
Cena je visoka i ukupna korisnost (potrošaèki višak) nizak za dijamante, a
cena je niska i ukupna korisnost (potrošaèki višak) visoka za vodu.
PARADOKS VODE ZA PIÆE
Ljudi ne mogu da ive bez vode i niko neæe smanjiti potrošnju zato
što je ona poskupela. Zato nema smisla da vodprivredna preduzeæa
podi u cene: treba da racioniraju potrošnju.
Tra nja za vodomje veoma neelastièna, iako je njena ponuda ogranièena,
mada još uvek dovoljna za potrebe èoveèanstva. U vreme nestašice nameæe
se pitanje:
(a) da li podiæi cene i time smanjiti pritisak na potrošnju ili
(b) racionirati ponudu.
15
Uveæane cene mogu poveæati prihod vodoprivrede, a racioniranje æe
naiæi na otpor graðana i društveno je neprihvatljivo i neæe moæi da se odr i na
du i rok. Zato je pravo rešenje ovog paradoksa cene - ponuda racinalnija
proizvodnja i distribucija vode, koja æe smanjiti „curenja” u celokupnoj
mre i - gubitke usled zastarelosti mre e: za to su potrebne nove tehnologije i
kapital, a dr ava u tome mo e da pomogne nizom podsticajnih mera, koje
neæe biti diskriminatorne prema odreðenimkategorijama korisnika. Alkian i
Alen navode primer amerièkih èelièana koje su za tonu gvo ða trošile
65.000 galona vode, dok je Kajzer èelièana to uspela da smanji na 40-ti deo -
na 1600 galona; vodokotliæi jednokratno standardno troše 15-ak litara vode,
dok je u Izraelu to smanjeno na treæinu.
ZATVORENIKOVA DILEMA
Kako æe se ponašati zatvorenik i da li æe priznati krivicu, suoèen sa
razlièitim ponudama policije, ali i zavistan od ponašanja svog
sauèesnika.
Dilema zatvorenika je bazièni primer odluèivanja u teoriji igara. Teoriju
igara su otkrili D . Nojman i O. Morgenštern (1944) da bi istra ili
strategijske interakcije ljudi. Naziv pojma - zatvorenika dilema - potièe od
A. Tukera. Policija je sigurna da su dva osumnjièena zajedno poèinila zloèin,
ali nema dovoljne dokaze za to. Osumnjièeni su odvojeni i nudi im se
dogovor. Ako jedan prizna dopuštajuæi policiji da osudi drugog, policija æe
pokazati dobru volju prema onome koji prizna. Ako oboje priznaju, oboje æe
dobiti ni e kazne. Ukoliko niko ne prizna, policija æe obojicu osuditi za
krivièno delo.
16
Zatvorenika dilema prikazuje se sledeæom matricom:
Igraèi Ij
Ii
C D
C R,R S,T
D T,S P,P
Dva igraèa Ii i Ij imaju dva moguæa izbora. Oni biraju C (meðusobno
saraðuju) ili D(odbijaju saradnju). Postoje èetiri moguæa rešenja: T, R, P i S,
koja predstavljaju opciju svakog igraèa. Svaki igraè utvrðuje redosled ovih
opcija (T,R,P,S). Izbor D dominira nad izborom C zato što, bez obzira šta
igraè uradi, obojica preferiraju D u odnosu na C (TR i PS). Ipak, ukoliko
oboje izaberu D dobijaju treæu po preferenciji opciju, P; ukoliko oboje
izaberu C dobijaju drugu preferiranu opciju, R. Opšta kooperacija je
univerzalno preferirana u odnosu na neispunjavanje du nosti, ali
univerzalna kooperacija je pojedinaèno nestabilna (ona dominira) i
pojedinaèno je neprihvatljiva (zahteva kooperaciju drugog).
Igra mo e reprezentovati veliki broj društvenih i politièkih situacija kao
što su odluke da se pridru i sindikatu, ili odluka dr ave da uèestvuje u
slobodnoj trgovini. U mnogim sluèajevima postoji više od dva igraèa, što
komplikuje analizu. Èak, se u mnogim društvenim situacijama igraèi ne
suoèavaju sa odluèivanjem jednom, veæ u kontinuitetu utièu jedan na
drugog.
PARADOKS POTROŠNJE
Da li ljudi menjaju svoju potrošnju sa svakom promenom dohotka -
sa rastom dohotka uveæavaju potrošnju, a sa padom je smanjuju ili
su oprezniji i imaju u vidu i druge faktore.
Odgovor zavisi od „ekonomske filozofije”:
17
* kejnzijanci smatraju da potrošnja zavisi od apsolutnog nivoa dohotka i
da na toj osnovi dr ava treba da interveniše i odr avajuæi zaposlenost
ljudima osigurava i dohodak koji æe oni trošiti i tako æe se reprodukovati
privreda. Njihov zakljuèak je: potrošnja se menja sa svakom promenom
tekuæeg dohotka.
* monetaristi smatraju da potrošnja zavisi i od drugih faktora, u prvom
redu imovine i kamate i da ljudi troše imajuæi u vidu prosek ranijih primanja i
buduæe potrošaèke planove. Zakljuèak je da su oni neosetljivi na podsticaje
dr ave, jer je njihova potrošnja stabilna i nezavisna u odnosu na tekuæi
dohodak.
18
KEJNS, D on Majnard (Keynes, John Maynard, 1883-1946)
utemeljivaè novog ekonomskog pravca - kejnzijanizma:
monopolistièka konkurencija suspenduje tr ište, ne postoji
fleksibilnost cena koja bi u krizi automatski obnovila ravnote u u
situaciji nevoljne nezaposlenosti, pa je potrebna intervencija dr ave
koja æe kreirati efektivnu tra nju i politikom jeftinog novca
osigurati rast proizvodnje i zaposlenosti, jer prioritet moraju biti
realni agregati a ne monetarni. Podjednako uspešan i u drugim
aktivnostima - èlan levo-orijentisane Blumsberi grupe, šef
delefacije britanskog Ministarstva finansija na Versajskog
konferenciji 1918, uèesnik Bretonvudske konferencije o MMF
1946., dekan èuvenog King’s koled a, urednik èasopisa Economic
Journal, uspešni bankar i finansijer. Glavno Kejnsovo delo je Opšta
teorija zaposlenosti, kamate i novca (1936).
19
D . M. Kejns je smatrao da ljudi troše u u skladu sa naèelom apsolutnog
dohotka: na ni emnivou dohotka ljudi proporcionalno troše više, a na višim
manje. Pouka za ekonomsku politiku je: preraspodela dohodaka mo e
uticati na agregatnu tra nju tako što æe se dohoci siromašnih uveæati a, s
obzirom na njihovu graniènu sklonost potrošnji, i agregatna tra nja.
Dovoljno je samo fino doterivanje.
Naspramove Kejnsove „apsolutistièke” hipoteze nobelovci M. Fridman i
F. Modiljani formulisali su hipoteze o relativnom dohotku:
M. Fridman je dokazivao da ljudi troše u skladu sa „permanentnim
dohotkom” kao ponderisanom velièinom prošlih dohodaka, a F. Modiljani
to produ ava na èitav ivotni vek i dokazuje da ljudi štede (i troše) u skladu
sa ivotnim ciklusom, nezavisno od tekuæeg dohotka, imajuæi u vidu svoj
ivotni vek kao vremenski horizont. Potrošnja nije iskljuèivo funkcija
sklonosti potrošnji, nego nasleðenog bogatstva i ivotnog dohotka
pojedinca.
Uzmimo sledeæi primer:
Ako pojedinac ivi NL godina, a njegov radni vek je WL godina, onda
tokom ivota mora da uštedi za penziju tokom (NL - WL) godina. Ako, za
sada pretpostavimo da nije nasledio bogatstvo WR, njegov ivotni dohodak
je YL x WL, tj. radni dohodak puta radni vek. ivotna potrošnja je C x NL
(potrošnja puta broj godina ivota). ivotni dohodak i ivotna potrošnja
moraju biti jednaki, tj.
Cx NL=WLx YL; potrošnja tako uvek zavisi od WL/NLodnosa radnog
veka prema ivotnom veku.
Evo i primera: ako pojedinac poène da radi sa 20 godina, radi do 65
godina, a ivi do 80 godina, tada je NL= 60 godina, WL= 45 godina. Ako je
godišnji dohodak 20. 000 dolara tada je:
(1) ivotni dohodak:
WL x YL = 45 godina x 20. 000 dolara = 90. 000 dolara.
(2) godišnja potrošnja C=(WL/NL)YL=(45/6o)20. 000 =15.000 dolara
(3) ivotna potrošnja Cx NL=15. 000 dolara x60godina =900. 000 dol.
(4) ivotna štednja je (YL- C)WL=5000 dolara x45god. =225. 000 dol.
Tih 225.000 dolara pojedinac æe potrošiti tokom svog penzionerskog
sta a od 15 godina tokom kojih troši, kao i celog ivota, 15. 000 dolara
godišnje.
20
PARADOKS NOVÈANE ILUZIJE
Zašto pojedinci - kao potrošaèi i firme - kao proizvoðaèi odreðeno
vreme rade više i proizvode više kada su njihove plate/cene više, a
zatim menjaju svoje ponašanje i mada plate/cene i dalje rastu oni
ne rade više niti proizvode više?
Objašnjenje se krije u mehanizmu novèane iluzije: u poèetku privredni
subjekti veruju da su samo njihove plate/cene poveæane i da se njihov realni
plo aj poboljšao i zato rade više i proizvode više.
Kada shvate da su i druge cene roba i usluga koje oni troše baremjednako,
ako ne i više poveæane i da njihov polo aj nije bolji, nego je mo da èak i gori
oni menjaju svoje ponašanje - radnici ne rade du e i produktivnije, a firme
smanjuju svoju proizvodnju. Do tog trenutka oni su iveli opijeni novèanom
iluzijom- da veèa kolièina novca koju kroz plate i cene dobijaju znaèi realni,
stvarni boljitak; meðutim, inflacija potapa sve i pre ili kasnije svi, bez
razlike, postaju njene rtve.
21
Ako dr ava ubaci veæu kolièinu novca tada bi tra nja trebalo da se
poveæa, a time i proizvodnja i nezaposlenost obori ispod prirodne stope
nezaposlenosti. To je moguæe samo ako su njihovi dohoci i cene porasli i
ukoliko im se poboljšao relativni polo aj; stoga æe oni biti spremni više da
rade i proizvode i za to vreme nominalne promene izazivaju realne efekte.
Meðutim, ubrzo, i tu je kraj novèane iluzije, oni se osvešæuju i shvataju da su
pored dohodaka porasle i sve cene (radnici), a da su naporedo sa rastom
profita rasle cene inputa (preduzetnici) pa se ni polo aj radnika, ni
preduzetnika nije realno poboljšao. Tu je kraj moguænostima da se
ubacivanjem novca promene realni, relativni odnosi.
U sluèaju smanjivanja kolièine novca, opet su moguæi samo kratkoroèni
efekti, jer primaoci dohodaka smanjuju svoju zaposlenost, preduzetnici
otpuštaju zaposlene, ubeðeni da su impali dohoci i profiti. Ubrzo, meðutim,
uoèavaju da su i svima drugima pali dohoci i profiti i da se relativni odnosi ni
ovog puta nisu promenili. Efekat je da postoji stalna tendencija vraæanja na
22
prirodnu stopu nezaposlenosti, ili stopu nezaposlenosti koja ne ubrzava
inflaciju.
Radnike interesuje realna nadnica i stoga svoju ciljnu nadnicu oni ele da
odrede na nivou koji æe onemoguæiti njeno obaranje ili zaostajanje, a slièno
je i sa preduzetnicima i cenama dobara koja oni nude.
Novèana iluzija neraskidivo je vezana za naèelo neutralnosti novca:
„promena ponude novca nema realnih efekata ni na kolièinu proizvodnje niti
relativne cene, a stoga nema ni promene realne vredosti ponude novca”.
Znaèenje simbola: W - nadnica, N - zaposlenost, S - ponuda, D -
tra nja. Poveæanje tra nje (D na D’) privremeno poveæava
zaposlenost ( N* na N1, ispod prirodne stope nezaposlenosti), rastu
nadnice na W1 da bi dugoroèno ponuda morala da se smanji (S na
S’) zaposlenost pada (N1 na N*) a nadnice i dalje rastu zbog
dinamizirane tra nje (W1 na W2).
23
EFEKAT ZUPÈANIKA
Slobodna konkurencija pretpostavlja fleksibilnost cena: one u
zavisnosti od kretanja ponude i tra nje mogu da rastu i padaju.
Zašto, meðutim, cene brzo i znaèajno rastu, a sporo i manje se
smanjuju?
Ovo objašnjava raèet efekat (engl. zupèanik sa zapinjaèem): zapinjaèa
dopušta okretanje zupèanika u jednom smeru, ali ga blokira u drugom. U
ekonomiji to znaèi da cene mogu da se kreæu u jednomsmeru - da rastu, ali se
blokira njihovo kretanje u drugom - smanjivanje.
Kejnzijanci ovim ukazuju na monopolsku strukturu i silaznu
nefleksibilnost dohodaka/cena: toèak - cene mo e se okretati u jednom
smeru - rast cena/dohodaka, ali ne i u drugom - pad cena - dohodaka.
24
Rast AD1 na AD2 izaziva rast cena (P1 na P2) i rast dohotka (Q1 na
Ql), jer se iz ravnote e u e1 dolazi u ravnote u u e2 . Meðutim, ako
bismo „toèak okrenuli unazad” i oborili tra nju od AD2 na AD1,
tada se ne bismo vratili u e1, nego dolazimo u taèku e2‘, sa
dohotkom Q2 i nivoom cena od P2. Efekat zupèanika pokazuje da
kriva agregatne ponude više nije P1aAS nego P2e2AS. To znaèi da
smo iz kejnzijanske ravnote e u e1 prešli u klasiènu ravnote u e2 i
to je bilo moguæe jer su cene rasle; ali, iz klasiènog domena ne
mo emo se vratiti u kejnzijanski. Razlozi za ovo su slo eni, ali se
svode na nespremnost radnika da prihvate ni e realne nadnice,
pogotovu ne u inflaciji, kao i proizvoðaèa da prihvate ni e realne
cene.
LAFEROVA KRIVA
Zašto se poreski prihodi dr ave smanjuju sa rastom poreskih
stopa?
Objašnjenje se duguje A. Laferu, predstavniku „ekonomike ponude” koji
je dokazivao da su ni e poreske stope sasvim konzistentne sa višim
poreskim prihodima. Artur Lafer je to, navodno, koncipirao za vreme
jednog skupa amerièke ekonomske asocijacije na salveti!
Smanjivanje poreskih stopa po njemu nu no ne mora da izazove inflaciju.
S druge strane, poveæavanje poreskih stopa preko odreðene granice izaziva
pad poreskih prihoda jer su privreda, kao ponuðaèi i domaæinstva, kao
potrošaèi „prigušena” prekomernim porezima.
25
Situacija Poreska stopa Poreski prihod
(1) 0% nulti
(2) x% maksimalan prihod
(3) 100% nulti
Prekomerno poresko optereæenje „strane proizvodnje” - na èemu je,
inaèe, poèivala kejnzijanska ekonomija, je neracionalno i sputava
inicijativu.
Do prelomne taèke viši porezi rezultiraju u višim poreskim
prihodima. Posle toga svako dalje poveæavanje poreskih stopa
nepovoljno deluje na potrošaèe i proizvoðaèe, èime se smanjuje
poreska osnova - društveni proizvod što vodi i smanjivanju
poreskog prihoda. Ukoliko su poreske stope iznad onih za prelomnu
taèku, smanjivanja poreskih stopa izazvaæe poveæavanje poreskih
prihoda.
26
Principi škole ekonomije ponude su sledeæi: poveæati dohodak koji se
donosi kuæi, ohrabriti štednju i investicije pojedinaca za sopstvenu
zdravstvenu zaštitu, penzije, uveæati vojne rashode i usporiti rast novèane
mase.
Ovakva meðuzavisnost, istièu kritièari, nije sporna. Ostaje, meðutim,
otvoreno pitanje gde se zaista nalazi prelomna taèka.
Po A. Laferu za poreske stope iznad onih za prelomnu taèku sasvim je
moguæe smanjiti, a da se poreski prihod ne smanji. Koncepcija je bila
podstaknuta Reganovimzakonodavstvom, posebno ERTAzakonom(Zakon
o porezima za ekonomskim oporavak, 1981) koji je predviðao: 25%
smanjivanje poreza u trogodišnjemperiodu, smanjivanje stopa oporezivanja
kapitalnog dobitka i ubrzanu amortizaciju novih poslovnih zgrada i opreme.
U vreme inflacije ovo je izazvalo kontroverzne efekte i po prvi put su sa
svojim predlozima, a meðu njima je bio i A. Lafer, izašli predstavnici
ekonomike ponude koji su sve ekonomske mere podredili dinamiziranju
proizvodnje, rastu produktivnosti i investicija stimulusima sa strane
proizvodnje.
Kritièari Laferove kroncepcije uputili su sledeæe prigovore: neizvesne su
posledice promena poreskih stopa na inicijativu da se više investira i
poveæava produktivnost; mnogi ekonomisti veruju da negativni efekti sa
strane tra nje nadmašuju one pozitivne sa strane ponude ukoliko se smanje
porezi; ona je jednostavno logièki iskaz koji tvrdi da izmeðu nula i sto odsto
poreske stope mora postojati neka prelomna taèka kada su poreski prihodi
maksimizirani; insistiranje na Laferovim efektima zanemaruje
redistributivne posledice u jednom društvu.
GREŠEMOV ZAKON
Zašto lošiji novac istiskuje iz prometa bolji novac?
Prvo objašnjenj duguje se engleskom finansijeru i ministru finansija iz
vremena kraljice Elizabete I, ser T. Grešemu - „lošiji novac istiskuje iz
27
prometa bolji novac”. On je bio engleski merkantilista, bankar i trgovac, u
vreme kraljice Elizabete I, osnivaè Londonske berze (1568).
Pojava se primeæuje kod korišæenja pohabanog novca (prilikomplaæanja
oslobaðamo se pre pohabane, nego saèuvane novèanice). Ovde se, meðutim,
radi o tome da se uz što manji trošak postigne odreðeni efekat: zlatnikomod
jedne funte èija se materijalna vrednost usled habanja smanjila radije æemo
izmiriti obavezu od jedne funte, nego komadom koji je zadr ao punu
vrednost. Grešemov zakon je posebno bio znaèajan u vreme bimetalizma -
ravnopravnog korišæenja srebrnog i zlatnog novca: kad god bi se zakonom
utvrðeni odnos vrednosti izmedu zlata i srebra na tr ištu promenio u korist
srebra srebro bi nestajalo iz prometa (topilo bi se ili izvozilo), a u prometu bi
ostali samo zlatnici. Kada bi pak, na tr ištu nastalo pomeranje suprotnog
smisla, iz prometa bi nestajali zlatnici, dok bi se zadr ali srebrnjaci.
Moneta kovana od plemenitog metala koji je trenutno precenjen,
potiskuje monetu kovanu od metala koji je trenutno potcenjen.
Grešam je zvoj zakon temeljio na empirijski utvrðenoj pojavi da komadi
metalnog novca, koji se u opticaju habaju, gube od sadr ine i stvarne
vrednosti, ostaju u opticaju, a da se oèuvani i oni od vrednijeg metala
tezaurišu ili postaju predmet trgovanja.
28
Zanimljivo je da su ovi mehanizmu bili još ranije poznati slavnom
grèkom piscu Aristofanu i Nikolaju Koperniku.
Hiperinflacija istovremeno i potvrðuje i osporava Grešemov zakon:
* potvrðuje u meri u kojoj subjekti pribegavaju korišæenju masovnom
korišæenju nekvalitetnog novca, nastojeæi što br e da ga se oslobode,
zadr avajuæi trajno kvalitetni novac.
* osporava u meri u kojoj subjekti na višim nivoima inflacije sve više
izbegavaju prijem nekvalitetnmog novca, što na kraju dovodi i do njegovog
potpunog iskiskivanja drugom - kvalitetnom valutom.
Uvreme hiperinflacije ogromni troškovi dr anja novca smanjuju tra nju
za novcem i enormno poveæavaju tra nju za robama, ubrzavajuæi opticaj
novca do nesluæenih granica; sve robe koje se i bez ikakvog realnog pokriæa
kupe ranije bivaju jeftinije; jedinice vremena u kojima se promene dogaðaju
sve su kraæe - to više nisu ni dani, ni sati, nego minuti i sekunde.
Podaci za Nemaèku 1922/23 pokazuju da su realni bilansi novca - realna
vrednost novca koji su ljudi dr ali u periodu jan. 1922-jan. 1923. smanjeni
na 1/10, što je uveæalo brzinu opticaja (plate isplaæivane dva puta dnevno, u
naturi, uveæana tra nja za robama), i to je znaèilo „bekstvo od novca”, èemu
29
se dr ava opirala štampajuæi sve veæe kolièine novca: poreski prihodi nisu
postojali, zadu ivanje dr ave takoðe, i to je bio jedini izlaz.
Evo samo jednog primera: u jednom pismu banka klijenta obaveštava da
je zatvorila njegov raèun na 68.000 maraka i pošto nema manje novèanice
prila e mu banknotu od 1 miliona maraka, a na pismu je bila poništena
poštanska marka od 5 miliona maraka!
Veliki ekonomista D . M. Kejns je to opisao: „vlade dugo mogu
pre ivljavati štampajuæi novac; drugim reèima, tako one mogu osigurati
kontrolu nad realnim resursima, baš kao da su ih prikupile oporezivanjem.
Sredstvo je prokleto, ali efikasno i to odreðene granice mora se prihvatati.
Kada nema drugog vlade tako pre ivljavaju; to je oporezivanje koje ljudi
najte e izbegavaju i mo e ga nametnuti i najslabija vlada kada ništa drugo ne
mo e da nametne”.
Teško je odrediti granicu hiperinflacije (umerena - do 10% godišnje,
galopirajuæa - do 100%, hiperinflacija - više od 100% ili 1000%).
Evo i nekih podataka: na vrhuncu nemaèke hiperinflacije 1923. cene na
veliko u okt. 1923 u odnosu na jan. 1913. poveæane su 7 mlrd. puta, a veæ 15.
nov. 1923 750 mlrd. puta; u odnosu na jan. 1922 u oktobru 1923. novca je
bilo više 20.2 miliona puta, cene su bile 191.8 miliona puta veæe, a meseèna
inflacija iznosila je 29.720%. Rast cena, sve više je nadmašivao rast
obezvreðenog novca i to iz jednostavnog razloga: roba je sve manje, glad za
robama je sve veæa.
Jugoslavija je u decembru 1993. prevazišla nemaèku hiperinflaciju i
preuzela neslavni rekord najveæe inflacije svih vremena. U osnovi je
postojala i slièna dinamika naše i nemaèke inflacije - kriva uèenja - histerezis
koja je i primorala vladu da u januaru 1994. uvede novi dinar; (u oktobru
1993. u Jugoslaviji inflacija je iznosila 2000%, novembru 20.000%,
decembru verovatno iznad 250.000% - u Nemaèkoj u sept. 1923, 2532%, u
nov. 29.720%).
Ekonomista N. Kaldor je pisao da hiperinflacija staje onda kada u kuæi -
dr avi - više nema šta da izgori.
30
PARADOKS KVARENJA MONETE
Da li sa kovanjem/štampanjem novca društvo mo e da postane
bogatije ili se njen novac kvari - postaje manje vredan?
U Srednjem veku vladari su èesto pribegavali „kvarenju monete” -
kovanice su „kvarili” - umesto obnarodovane kolièine zlata/srebra kovali su
ih sa manje plemenitog metala i kao „ekonomski alhemièari” verovali da su
našli tajnu nepresuènog bogatstva. Meðu prvima ovo je razotkrio V. Peti,
koji je u delu Nešto o novcu na postavljena pitanja davao odgovore.
PETI, Vilijem (Petty, William, 1623-1687) engleski lekar,
ekonomista, matematièar i statistièar, profesor anatomije, muzike,
geometar, zemljovlasnik i ekonomski teoretièar - osnivaè klasiène
politièke ekonomije u Engleskoj. Jedan je od osnivaèa Kraljevskog
društva. Njegov ivot podudara se sa burnim prelaznim razdobljem
prelaska iz feudalizma u kapitalizam, napuštanja merkantilistièke
analize prometa u korist fiziokratsko-klasièarske analize
proizvodnje. Najva nija dela: Rasprava o porezima i kontribucijama
(1662), Politièka anatomija Irske (1672), Nešto o novcu (1682).
Pitanje: Ako bi zbog novog kovanja bio šiling smanjen na 3/4 svoje
sadašnje te ine, ne bi li time imali 1/3 novca više nego što imamo i prema
tome ne bismo li bili za toliko bogatiji?"
Odgovor: Zaista bismo imali 1/3 novokrštenog šilinga više, ali ni uncu
više srebra, ni novca, niti bi mogli dobiti uncu više strane robe nego
pre...Mo da samo u poèetku od ono nešto gore spomenutih budala".
Pitanje: Šta bi se desilo ako bi umanjenje umesto 1/4 iznosilo 1/10?
Odgovor: Delovao bi isti mehanizam, jer ako bi se bogatstvo naroda
moglo udesetostruèiti jednim proglasom èudno je da takve proklamacije
nisu naši vladari veæ odavno izdali".
31
32
Pitanje: Na èiji trošak to treba uraditi?"
Odgovor: Na trošak dr ave koja je bila nemarna.
Svi pokušaji dr ave da nekada kvaranjemmonete, mešanjemplemenitih i
neplemenitih metala, a danas pomoæu inflacije kojom se prikrivaju
strukturni problemi, razreše menjanjem nominalnih velièina vrednosti
novca, cena, dohodaka neminovno podrazumevaju menjanje
realnih/relativnih velièina koje su jedino i znaèajne.
Danas bismo kvarenje monete mogli da ve emo za kredibilitet i
reputaciju vlade koja vodi inflatornu politiku - kvari sopstvenu monetu:
(a) reputacija je steèeno poverenje kod privrednih aktera na osnovu veæ
preduzetih koraka i
(b) kredibilitet je poverenja u vladu u pogledu njenih buduæih koraka.
Pretpostavimo da vlada formuliše politiku koju smatra optimalnom i
najavi je privrednimsubjektima. Ako se toj politici veruje, a u meðuvremenu
vlada spozna da ona nije optimalna tada æe biti podstaknuta da je menja,
odnosno da „vara” svoje partnere u igri, jer jedino iznenaðenje koje ovi ne
oèekuju mo e imati realne efekte, makar i kratkoroène.
To ne mo e da ostane bez posledica po:
a) reputaciju vlade u sadašnjem trenutku i
b) kredibilitet vlade u buduæem trenutku,
jer akteri svoja oèekivanja formiraju prema akcijama vlade koja je sada
pokazala da je spremna da vara - odstupaod najavljenih ciljeva i na osnovu
iznenaðenja izaziva realne efekte po proizvodnju/zaposlenost. To æe se,
meðutim, vladi vratiti kao bumerang, jer subjekti više ne veruju vladi.
Kada subjekti ne veruju vladi revidiraæe inflatorna oèekivanja naviše i
Filipsova kriva æe se pomeriti udesno i to unapred, tako što æe subjekti zdati
cene. Oni neæe dozvoliti da „svi ljudi, svo vreme budu varani” (Model
novèane iluzije nobelovac M. Fridman je i nazvao model varanja (engl. fool-
ing model).
33
GIFENOV PARADOKS
Da li je moguæe da sa rastom cene raste i tra nja? Zašto sa rastom
cene hleba raste i tra nja za hlebom?
Slavni teoretièar A. Maršal u knjizi Principi ekonomije (1890) ukazuje na
Gifenov paradoks kao izuzetak u odnosu na zakon tra nje: sa rastom cene
tra nja opada i obrnuto. R. Gifen je u XIX veku utvrdio da rast cene hleba
uzrokuje rast tra nje za hlebom, pa kriva tra nje umesto opadajuæeg ima
rastuæi tok. Zašto se do ovoga dolazi?
Glavni razlog je u èinjenici da je hleb, i uopšte namirnice tzv. inferiorno
dobro, dobro za kojim je tra nja veoma neelastièna i koji se ne mo e lako
supstituisati. A. Maršal je o ovom problemi pisdao: „G-din Gifen je ukazao
da rast cena hleba izaziva ogromni odliv dohotka za siromašne porodice i
uveæava marginalnu korisnost novca za njih, pa su oni prisiljeni da smanje
34
svoju potrošnju mesa i drugih skupljih namirnica; pošto je hleb još uvek
najjeftinija namirnica koju oni sebi mogu da priušte, oni æe ga trošiti više, a
ne manje”.
MARŠAL, Alfred (Alfred
Marshall, 1842-1924) -
engleski ekonomist, profesor
ekonomije u Kembrid u,
osnivaè Kembrièke
(Maršalijanske) škole. Svojom
teorijom vrednosti, odnosno
cena pokušao je da ujedini
prinicp graniène korisnosti
roba (na strani tra nje) i
princip troškova njihove
proizvodnje (na strani
ponude). Uveo je nove
pojmove u ekonomsku nauku:
elastiènost tra nje i potrošaèki
višak. Prvi upotrebio pojam
ekonomika kao naziv za
ekonomsku nauku. Glavno
delo: Principi ekonomike
(1890)
R. Gifen je pošao od pravilne ppretpostavke da rast cene hleba
pretpostavlja i rast cena namirnica uopšte, i svih drugih cena roba, pa æe za
siromašnije pojedince to znaèiti da je poskupeo hleb, ali i druge namirnice
kojih se oni ne mogu odreæi;smanjiæe se potrošnja drugih roba i u strukturi
potrošnje uveæaæe se ionako visoko uèešæe hleba/namirnica.
GIFEN, Robert (Sir Robert Giffen, 1837-1910) - britanski novinar,
statistièar i pisac. Bio urednik Journal of Royal Statistic Society i
Economista, a od 1876. do 1897. bio je šef britanske statistike.
Glavna dela: Napredak radnièke klase u poslednjih pola veka, Rast
kapitala.
35
Zato u ovom sluèaju rast cena hleba izaziva rast njegove potrošnje, pa se
radi o rastuæoj krivoj tra nje.
KENEOVA SHEMA REPRODUKCIJE
Prvi teoretièar privredne ravnote e i reprodukcije bio je Fransoa
Kene. Mada je u svom delu Ekonomska tablica opisao uslove
ekonomskog napretka - proširene reprodukcije - ipak se sve do pre
desetak godina verovalo da je on pisao samo o prostoj reprodukciji.
U èemu je paradoksalnost Keneove analize reprodukcije?
Rešenje paradoksa dao je 1984. godine V. Eltis u knjizi Klasiène teorije
ekonomskog rasta.
Reprodukcija je poput metabolizma, a njeni nosioci su organi - klase:
proizvodna, sterilna i klasa vlasnika. Uslov za postojanje jednog od tri oblika
reprodukcije je deo èistog proizvoda koji klasa vlasnika namenjuje za
tra nju za poljoprivrednim proizvodima klase vlasnika:
* tra nju jednaka polovini - prosta reprodukcija;
* tra nju veæa od polovina - proširena reprodukcija;
* tra nju manja od polovine - umanjena reprodukcija.
KENEJ, Fransoa (François Quesnay, 1694-1774) - francuski
ekonomista, osnivaè fiziokratske škole. Stekao zvanje doktora med-
icine 1744. i bio dvorski lekar Luja XV. Objavio je znaèajne radove
iz medicine i biologije, a ekonomijom je poèeo da se bavi tek u
starosti, objavljujuæi svoje èlanke anonimno ili pod pseudonimom.
Prve ekonomske radove objavljuje u èuvenoj Enciklopediji.
Najznaèajnije delo Analiza aritmetièke formule o godišnjoj
raspodeli troškova jednog zemljoradnièkog naroda (kraæi naziv:
Ekononska tablica, 1758).
Sluèaj je hteo da je u odštampanoj verziji svog dela Kene naveo
numerièki primer proste reprodukcije, ali je model sveobuhatan i odnosi se i
na proširenu ili umanjenu reprodukciju.
36
Kljuèna velièina je podela vlasnièkih izdataka na one proizvodne i
sterilne (q): u knjizi je odštampana tabela kada je ta vrednost jedna polovina
(0,5). q je kljuèna velièina u prezentaciji Keneovog modela rasta: q je
efektivna tra nja klase vlasnika za hranom proizvodne klase. U osnovi
velièina q odreðuje karakter reprodukcije - proste, umanjene ili proširene.
Ukoliko je:
* za q = 0,5 - reprodukcija je prosta;
* za q veæe od 0,5 - reprodukcija je proširena;
* za q manje od 0,5 - reprodukcija je umanjena.
Keneov numerièki primer reprodukcije je samo ilustracija proste
reprodukcije, a ne i jedina moguænost; to potvrðuju Keneovi stavovi:
„Ukupna suma od pet milijardi, prvobitno podeljena izmeðu proizvoðaèke
klase i klase sopstvenika, s obzirom na to da se svake godine ravnomerno
troši, što obezbeðuje stalno isti godišnji prinos, sadr i jednu milijardu koju
37
troše sopstvenici na kupovine od proizvoðaèke klase; i jednu milijardu za
kupovine od neproizvodne klase; proizvoðaèka klasa, koja za tri mlijarde
proda proizvoda ostalim dvema klasama, od toga vraæa dve milijarde za
isplatu prihoda sopstvenicima a jednu milijardu utroši na kupovine koje
obavlja od neproizvodne klase; tako neproizvodna klasa dobija dve
milijarde koje koristi na kupovine od proizvoðaèke klase radi izdr avanja
svog ljudstva i za sirovine za svoje radove; a proizvoðaèka klasa sama troši
godišnje za dve milijarde proizvoda, što upotpunjuje trošak odnosno ukupnu
potrošnju od pet milijardi godišnjeg prinosa.
Takav je pravilan raspored raspodele troška od pet milijardi koje
proizvoðaèka klasa svake godine iznova stvara trošenjem za dve milijarde
godišnjih avansa koji su obuhvaæeni ukupnim troškom onih pet milijardi
godišnjeg prinosa...Ukoliko bi posednici trošili više kod proizvoðaèke klase
nego kod neproizvodne, da bi sproveli melioracije na svojem zemljištu i
uveæali svoje prihode, taj višak troškova, upotrebljen na radove
proizvoðaèke klase, trebalo bi je smatrati kao dodatak avansima te klase.
Ovde je pretpostavljeno da se trošenje prihoda, u vreme prosperiteta,
ravnomerno raspodeljuje izmeðu proizvoðaèke klase i neproizvodne,
umesto da proizvoðaèka klasa snosi samo treæinu svoga troška kod
neproizvodne klase; zato što su troškovi zemljoradnika manje na
raspolaganju nego troškovi posednika; ali, zemljoradnja više zaostaje, to joj
onda treba više posvetiti od dela raspolo ivih troškova da bi se povratila."
PARADOKS DOKOLICE
Prema zakonu ponude sa rastom cene rašæe i ponuda; tako bi
trebalo i da je na tr ištu rada: sa rastom plate raste ponuda rada.
Zašto se dogaða da radnik èija je satnica 10 din. na sat za redovno
radno osmoèasovno vreme, kada mu se ponudi za prekovremeni rad
15 din na sat. radi neko vreme a zatim, uprkos veæoj plati, smanjuje
svoj rad i preferira dokolicu?
38
U ovom sluèaju kriva ponude bi do odreðene taèke imala uzlazni tok, a
posle silazni.
Da bismo trošli moramo da raspola emo dohotkom; da bismo stekli
dohodak moramo da radimo, odnosno, da nudimo rad. Èinjenica da
pojedinci (domaæinstva) vrednuju i potrošnju i dokolicu nameæe im izbor:
pojedinci imaju odreðene preferencije (npr., da malo rade, a puno troše -
linija preferencije) ali i ogranièenja (npr., mali dohodak za takav lièni izbor -
bud etska linija).
(a) Linija indiferencije: opisuje kako domaæinstvo menja dokolicu
za potrošnju i obratno; viša linija opisuje veæu korisnost, a
maksimalni obim èasova rada je l . (b) Bud etsko ogranièenje:
domaæinstvu na raspolo enju stoji OA za dokolicu ili rad; za svaku
jedinicu dokolice koje se domaæinstvo odrekne stièe se w kolièina
potrošnog dobra. Relna nadnica w odreðuje nagib bud etske linije
AB.
Zdru ivanjem preferencija domaæinstava i ogranièenog dohotka dobija
se odnos rada i dokolice:
39
Za date preferencije i bud etsko ogranièenje AB najveæa korisnost
ostvaruje se u R, gde je linija preferencija tangenta bud etskoj liniji.
Poveæavanje nadnica ima dve posledice na ponudu rada domaæinstva:
(1) poveæava se dohodak, podstièe se tra nja za dokolicom kao izraz
višeg standarda ivota jer su zadovoljene baziène potrebe (dohodni efekat);
(2) rast prinosa od tr išnog vremena uveæava oportunitetne troškove u
smislu izgubljene zarade (supstitucioni efekat).
Pojedinaèna odluka koliko nuditi rada je skopèana sa opštimproblemom
izbora potrošaèa i najbolje se mo e razumeti u okvirima izbora izmeðu dva
izvora korisnosti: (a) dokolice (odmora i u ivanja u ne-radu) i (b) rada
(trošenja dobara i usluga za steèeni dohodak), u uslovima ogranièenog
raspolo ivog ukupnog vremena (bud etsko ogranièenje: dan ima 24 èasa). U
timuslovima idealno posmatrano pojedinci nastoje da izjednaèe marginalnu
korisnost sata utrošenog na dokolicu sa marginalnom korisnošæu rada
utrošenog rad. Izbor je skopèan sa oportinitetnim troškom - odabir 1 èasa
dokolice znaèi rtvovanje potrošnje dobara/usluga koje je mogao da priušti
1 èas rada. Supstitucija dokolica - rad skopèana je sa dva efekta.
40
(1) supstitucioni efekat: ljudi bez novca i dohotka (ili sa nedovoljno
novca) spremni su da rade ili rade du e, zarade više i zato „ rtvuju” slobodno
vreme za radno vreme;
(2) dohodni efekat: na odreðenom nivou dohotka, kada su zadovoljene
odreðene potrebe, na ponudu da rade du e i zarade još više, pojedinci
odgovaraju izborom dokolice i smanjivanjem rada, jer su premoreni
intenzivnim ritmom rada.
Na osnovu ovog zakljuèujemo da neto efekat poveæavanja nadnice na
velièinu ponuðenog rada zavisi od relativne snage supstitucionog/dohodnog
efekta i rezultante njihovih odnosa. Na ni em nivou dohotka prevladava
supstitucioni dohodak, dok na višem nivou dohotka prevladava dohodni
efekat.
Za ponudu rada va an je meðusobni odnos supstitucionog i
dohodnog efekta: (1)DO PRELOMNE TAÈKE sa poveæavanjem
nadnice uveæava se i ponuda rada - da bi zaradili više radnici
supstitušu slobodno vreme radnim vremenom - supstitucioni efekat;
(2)POSLE PRELOMNE TAÈKE sa poveæavanjem nadnice
umanjuje se ponuda rada - na višem nivou dohotka radnici, pošto su
zadovoljili osnovne potrebe, supstituišu radno vreme slobodnim
vremenom - dohodni efekat.
41
ZAKON O PRINOSIMA
Sa ulaganjem faktora proizvodnje - inputa ukupni proizvod raste, a
zatim poèinje da stagnira i opada, mada se ulaganja istovetnih
inputa ravnomerno nastavljaju. Zašto se ovo dogaða?
Sa izuzetkomsluèaja stalnih i rastuæih prinosa, kada se dobija uvek isti ili
rastuæi proizvod, u ekonomiji je mnogo èešæi sluèaj opadajuæih prinosa, koji
i uzrokuje potrebu stalnih usavršavanja u domenu proizvodnje. Jednom
42
pokrenuti proces proizvodnje ni u ekonomiji, kao ni u fizici nema karakter
perpetum mobile - mašine koja neprekidno, bez gubitka energije radi.
Zakon o opadajuæimprinosima glasi: ukoliko je jedan faktor proizvodnje
varijabilan, a svi ostali fiksni, tada æe ukupni proizvod rasti, ali sve sporije;
marginalni proizvod - dodajni proizvod dobijen dodajnom jedinicom
faktora proizvodnje - æe opadati.
Marginalni trošak je trošak anga ovanja dodajne jedinice faktora
proizvodnje; marginalni prihod je prihod dobijen anga ovanjem dodajne
jedinice faktora proizvodnje.
Po prvi put objašnjenje je ponudio A. . R. Tirgo - francuski fiziokrata
koji se bavio poljoprivrednim prinosima.
TIRGO, Rober- ak (Robert-Jacques Turgot, 1727-1781) francuski
ekonomista, predstavnik fiziokratizma. Godine 1774. postaje
ministar mornarice, a potom ministar finansija Luja XIV. Dve
godine rukovodio je privrednom politikom ondašnje Francuske.
Sprovodio je fiziokratske ideje. Najva nije delo: Rasprava o
firmiranju i raspodeli bogatstva.
On je pisao: „Seme zasejano na prirodno plodnoj zemlji, a bez ikakve
obrade, bio bi predujamgotovo u potpunosti izgubljen. Da je zemlja jednom
obraðena, proizvod bi bio veæi, obraðujuæi drugi, treæi put, mo da ne bi
jednostavno udvostruèili ili utrostruèili veæ uèetvorostruèili ili
udesetostruèili proizvod koji æe porasti u veæoj proporciji nego što se
predujmovi poveæavaju, i tako sve do odreðene taèke na kojoj æe proizvod
biti onoliko veliki koliko je moguæe u poreðenju sa predujmovima. Posle
ove taèke, ako se predujmovi i dalje poveæavaju, proizvod æe takoðe rasti, ali
manje, i uvek manje, sve dok plodnost zemlje ne bude iscrpena, a veština
nemoæna da bilo šta doda proizvodu. Sledeæi predujmovi neæe proizvodu
ništa dodati.”
43
Kolièina faktora
proizvodnje
Ukupni fizièki
proizvod
Marginalni fizièki
proizvod
0
0
0
2000
1
2.000
3.000
2
3.000
500
3
3.500
300
4
3.800
100
5
3.900
Kriva ukupnog fizièkog proizvoda raste, ali sve sporije (njen nagib je sve
manji), dok kriva marginalnog fizièkog proizvoda neprekidno opada.
PARADOKS ŠTEDLJIVOSTI
Poveæavanje štednje od strane pojedinaca dovodi do njenog
smanjivanja! Zašto?
Objašnjenje se krije u vremenskoj sekvenci ekonomskih velièina:
poveæavanje štednje - smanjuje kamatu - poveæava investicije - rastu cene
akcija - smanjuje se štednja.
44
Poèetna situacija je bila 1300$ i agregatna tra nja AD1; poveæanje
štednje smanjilo je i dohodak (na 1250) i agregatnu tra nju (AD
2
).
Uovomsluèaju radi se o izboru izmeðu razlièitih formi ulaganja: štednja
je ulaganje u novac èiji je prinos kamata, dok su akcije/obveznice alternativa
ulaganju u štednju. Kad god se smanjuje prinos jednog oblika finansijskog
ulaganja, uveæava se njegova ponuda i pada mu cena, a raste tra nja i cena
drugih oblika imovine. Uovomsluèaju rast štednje obara kamatu kao prinos
na štednju, pa se uveæava ponuda štednje za investicije i tra nja za akcijama
èiji su prinosi veæi. Utoliko veæa štednja uzrokuje manju štednju.
Kejnsovo objašnjenje je unekoliko drugaèije i ukazuje na „štetnost
štednje” kao povlaèenja: kada se štednja uveæa smanjuje se ukupna tra nja -
potrošnja, što izaziva zastoj u realizaciji roba, gomilaju se zalihe, raste
nezaposlenost, smanjuju se dohoci, a time i štednja, pa tako veæa štednja
smanjuje štednju.
Ravnote a investicije = štednja u kejnzijanskoj ekonomiji znaèi da se: a)
dinamiziranje tra nje uvek mora ostvarivati preko rasta investicija, kao
injekcije i/ili b) smanjivanja štednje kao povlaèenja. Uprilog tezi da štednja
nije dovoljna i da nije uvek pozitivna i dobrodošla za oporavak i izlazak iz
krize kejnzijancu su uveli tzv. Paradoks štedljivosti: na pojedinaènomnivou
45
štednja danas osigurava veæu potrošnju sutra, ali na nivou privrede u celini
veæa štednja, posredstvom paradoksa štedljivosti, smanjuje potrošaèke
izdatke i ima negativne posledice na dohodak (i njegove delove - potrošnju i
štednju). Paradoks se sastoji u tome da inicijalno poveæana štednja, preko
smanjenog dohotka smanjuje na kraju i štednju: veæa štednja izaziva manju
štednju. Pokreæe se sledeæa spirala:
poèetna veæa štednja - manja potrošnja - rast zaliha -manja proizvodnja i
zaposlenost - aktivira se multiplikator - još manja proizvodnja i zaposlenost -
veæi pad dohotka - pad štednje.
To ilustruje i sledeæi primer: ako je poèetni dohodak 1300$, a potrošna
funkcija oblika C1= 30+0,80(Y-100) (autonomni izdaci su 30, GSP= 0,8,
porezi su 100) tada:
(1) (2) (3)
GSP = 0,8;
GSŠ = 0,2;
M=5
C1= 30+0,80(Y-100) =
30+0,80(1300-100) = 990
C2= 30+0,80(1250-100) =
30+0,80(1150) = 950
S1= Y
d
-C= 1200-990=210 S2= Yd-C =1150-950=200
* Paradoks štedljivosti: poèetno poveæavanje štednje za 10 smanjilo je
konaèno štednju za 10.
DR AVNI DUG: AKTIVA ILI PASIVA
Umeri u kojoj je dug pojedinca veæi u odnosu na njegovu imovinu,
smanjuje se njegovo bogatstvo; u meri u kojoj je dug dr ave veæi,
veæe je bogatstvo pojedinaca!
Ovo je objašnjavao R. Ajzner braneæi kejnzijansko deficitno
finansiranje: dr ava se zadu uje kod svojih graðana i utoliko su oni njeni
kreditori i za toliko su bogatiji. Ovo, meðutim, previða moguænost
inflatornog poništavanja ranijeg duga, jer i dr ava podle e bud etskog
ogranièenju. Mikroekonomski gledano taèno je da se pojedinaèno bogatstvo
46
pojedinaca mo e, mada ne mora, kreditiranjem dr ave uveæati, ali
makroekonomski na nivou dr ave bogatstvo je nepromenjeno.
Rikardo-Baroova teorema pokazala je da se sadašnje zadu ivanje dr ave
mora tretirati kao buduæi porez koji æe dr ava razrezati, ili pribeæi inflaciji.
Odnos kamate, ponude novca i kreditnih potreba javnog sektora naziva
bermudskim trouglom, imajuæi u vidu neispitano znaèenje njihovih
meðuodnosa. Zbog svog znaèaja ovi meðuodnosi su u središtu
kejnzijansko-monetaristièke kontroverze: kejnzijanci se zala u za
odr avanje kreditnih potreba javnog sektora na stalnom nivou, imajuæi u
vidu potrebu dinamiziranja tra nje, a monetaristi, polazeæi od potrebe
smirivanja inflacije dokazuju nu nost smanjivanja agregata kreditne
potrebe javnog sektora, koji bi tako oslobodio pritiska i novèanu masu.
Odnos novac - kamate - bud etski deficit podrazumeva: ako vlada poveæa
svoje kreditne potrebe tada æe za datu novèanu masu morati da rastu kamate i
optereæenje dr ave zadu ene na tr ištu kapitala, ili æe se poveæati novèana
masa i pokrenuti inflatorna spirala. Tako se tra nja dr ave, ispoljena kroz
47
kreditne potrebe kao nepokrivena potrošnja, dekomponuje na dva toka
poveæavanje kamata, èemu se protive kejnzijanci, ili poveæavanje novèane
mase, èemu se protive monetaristi.
Ukoliko dr avna blagajna kao nezavisna institucija u odnosu na dr avni
aparat i vladu, èvrsto kontroliše novèanu masu, i ni u sluèaju deficita ne eli
da odstupi, tada je pokrivanje bud etskih deficita, „otkrivenih” kroz
bud etskie deficit moguæe jedino pri višim kamatama koje dr avi
omoguæuju da emisijom obveznica doðe do sredstava. U drugom sluèaju,
vlada mo e smanjiti svojj deficit iz kojih se finansiraju zdravstvo,
obrazovanje, nauka, kultura, dovodeæi ih u te ak polo aj.
Suština problema svodi se na izbor izmeðu fiskalne politike i finansiranja
rashoda pomoæu obveznica, što istiskuje privatni sektor na tr ištu kapitala
(engl. crowding out - istiskivanje) i monetarne politike koja kroz
monetizaciju izaziva inflaciju.
Ukoliko je bud etski deficit finansiran prodajom obveznica i emisijom
novca, odnosno bud etski deficit = prodaja obveznica + poveæanje
monetarne baze, tada inflacija umanjuje vrednost javnog duga po dva
osnova: kreditori dr ave mogu oèekivati da æe ona u buduænosti razrezati
veæe poreze da bi pokrila svoje deficite; dr ava æe inflacijomumanjiti realnu
vrednost svog javnog duga.
Inflatorni porez = stopa inflacije ⋅ realna novèana baza
Uzmimo sledeæi primer: ako je inflacija 10%, a udeo novèane mase u
društvenom proizvodu 5%, to znaèi da se kroz inflaciju oduzima 0,5%
društvenog proizvoda.
48
TEOREMA OPŠTE NEMOGUÆNOSTI
Da li pojedinaènim glasanjem na izborima i na tr ištu pojedinci
mogu uspostaviti po eljnu društvenu i ekonomsku ravnote u?
U teoriji društvenog izbora nobelovac K. Erou dokazuje da je nemoguæe
definisati pravilo grupnog odluèivanja koje istovremeno zadovoljava neke
demokratske principe i neke principe racionalnosti teoreme o
nemoguænosti.
K. Erou posmatra društvo koje èine suvereni i racionalni èlanovi. Svaki
pojedinac samostalno procenjuje svoje potrebe i stepen njihovog
zadovoljenja u svakomdruštvenomstanju i alternative po parovima formira
njihov redosled. Pretpostavka o racionalnom pojedincu formalno je
prikazana zadovoljenim uslovima kompletnosti i tranzitivnosti. Formirana
rang-lista alternativa predstavlja funkciju individualne korisnosti.
Polazeæi od ovako prikazanih preferencija svih èlanova društva, problem
društvenog izbora Erou svodi na problem izbora postupka ili pravila
odluèivanja koje æe skupu individualnih rang-lista prikljuèiti jedinstvene
društvene preferencije. Analogno individualnimpreferencijama i društvene
preferencije prikazuju se u vidu rang-liste društvenih stanja.
Društvo je sposobno da se opredeli izmeðu bilo koje alternative i da
donese odluku i pri veoma razlièitim preferencijama svojih èlanova. Uslov
tranzitivnosti relacije društvene preferencije, kao drugi uslov racionalnosti,
garantuje nezavisnost ishoda odluèivanja od izborne procedure.
Postupak ili pravilo kojim se skupu individualnih rang-lista pridru uje
jedinstvena rang-lista alternativa kao preferencija grupe, Erou naziva
funkcijom društvenog blagostanja.
Formiranje grupnih preferencija treba da predstavlja demokratski proces
sa imanja razlièitih individualnih stavova, pa se kao centralni problem
javlja izbor postupaka grupnog odluèivanja koji æe, s jedne strane, biti
racionalan, a sa druge, zadovoljiti etièke principe.
49
Zasluga je nobelovca K. Eroua što je probleme racionalnog društvenog
izbora eksplicitno povezao sa nekim etièkim principima i neposredno
ukljuèio formalizovane vrednosne sudove u matematièku analizu.
Teorema o nemoguænosti ne znaèi da je svako racionalno i demokratsko
odluèivanje nemoguæe. Ona podstièe na analizu etièkih principa.
BURIDANOV MAGARAC
Magarac se nalazi na sredokraæi izmeðu dva jednaka stoga sena.
Ne mogavši da se opredeli umire od gladi. Da li je ovo potvrda ili
negacija marginalistilèke indeferentnosti prilikom izbora?
Ovu prièu navodno je prvi put isprièao an Buridan (1295-1356),
profesor sholastike, koji je, zajedno sa slavnim Vilijemom Okamskim
predavao na pariskom univerzitetu. U ekonomiju su ga uveli po prvi put
teoretièari marginalne analize kao primer indiferentnosti - ravnodušnosti
kod izbora, navodi J. Šumpeter. Nesreæni magarac nije mogao da se opredeli
izmeðu dve alternative, i bio je potpuno „indiferentan” - nije mogao da
preduzme potrebnu akciju.
Postoje tri moguænosti: stog A, stog Bi neizbor - umiranje; treæa opcija bi
trebalo da je na rang lestvici na poslednjem mestu, jer je i puka sreæa
opredeljenja bolja. Ovo je objasnio K. Binmor reèima: „Buridanov
zakljuèak je apsurdan, ne zato što je logièki pogrešan. Ukoliko se ospori
moguænost ”razbijanja simetrije", na primer, bacanjem kocke, tada izgleda
da sledi da æe magarac uginuti od gladi. Zakljuèak je fatastièan jer je i
hipoteza fantastièna!".
Analiza krivih indiferentnosti danas je standardni deo dijagramske
prezentacije u ekonomji. Na krivoj indiferencije potrošaè je podjednako
zadovoljan za razlièitim korpama dobara koje mu stoje na raspolo enju. Te
krive se crtaju tako što se na horizontalnoj i vertikalnoj osi predstavlja
kolièina dobara, a sama kriva indiferencje se izvodi iz funkcije korisnosti èiji
je oblik sledeæi u= u(x, y): korisnost u je funkcija dobara x i y.
50
Nagib krive indiferentnosti je odnos marginalnih korisnosti dvaju dobara
i taj koeficijent se naziva marginalnomstopomsupstitucije - ona predstavlja
moguænost zamene jednog dobra drugim. Po prvi put krivu indiferentnosti
analizirao je F. Ed vort (Matematièka fizika, 1881), a zatimnobelovac D .
Hiks (Vrednost i kapital, 1937).
KAKO EKONOMISTI DOKAZUJU SVOJE
TVRDNJE
Da li je ekonomija empirijska nauka? Da li ekonomisti svoje
tvrdnje moraju empirijski da potvrðuju?
O tome bi kako ekonomija trebalo da dokazuje svoje tvrdnje voðena je
svojevremeno zanimljiva diskusija izmeðu T. Haèison i F. Maklupa. Po
Maklupu postoje dva modela verifikacije: prvi, aprioristièki i drugi, ul-
51
tra-empiristièki: aprioristièki polazi od istinitosti odreðenih hipoteza, dok
ultra-empirista „odbacuje pretpostavke koje se ne mogu nezavisno
verifikovati”. F. Maklup je kritikovao T. Haèisona zbog njegove
privr enosti ultra-empirizmu, koji je, pak odbacivao indirektnu verifikaciju,
navodeæi sledeæi primer: „Pretpostavimo a) da da samproverio i potvrdio da
je površina zemlje pravougaoni trougao i b) da su dve kraæe strane du ine 30
odnosno 40 jardi i pretpostavljajuæi c) da sam svoj proraèun proverio i
Pitagorinom teoremom da je najdu a strana 50 jardi. Profesor Maklup
insistira na tome da postoji barem tuce ekonomista koji bi osporili taènost
ovakvog merenja i ovaj test gde sam na osnovu dve kraæe stranice došao do
zakljuèka da je treæa stranica trougla dugaèka 50 jardi. Ovo tuce
”ulta-empirista" dalje æe smatrati da je zakljuèak c) potpuno neosnovan
zakljuèak spekulativnog pogaðanja sve dok „direktno” i „nezavisno” ne
proverim du inu stranice od 50 jardi".
Naspram ovog vrednosno-neutralnog pristupa neoklasike nalazi se
normativizam utemeljen na vrednosnim sudovima. Nobelovac G. Mirdal je
etiènost ekonomije obrazlo io na sledeæi naèin: „Ne postoji drugi naèin
prouèavanja društvene stvarnosti osim sa stanovišta ljudskih ideala”.
Nezainteresovana društvena nauka nikad nije postojala, zakljuèuje K.
Klapholc. U prilog vrednosnog naboja ekonomije on navodi sledeæe:
(a) moramo postaviti pitanja da bismo dobili odgovore, a na postavljanje
pitanja utièu naše vrednosti;
(b) i u ekonomiji va i da je odgovor na pitanje u funkciji ideologije, jer
levo-orijentisani ekonomista prihvata progresivno oporezivanje, a
desno-orijentisani ga odbacuje;
(c) sve ekonomske koncepcije imaju i ubeðujuæu dimenziju opisivanja
radi upravljanja u eljenom smeru;
(d) ekonomista preporuèuje neke, a osporava druge mere ekonomske
politike i pri tomse ne ogranièava, kao što to misli neoklasika, iskljuèivo na
hipotetièke imperativne savete, veæ i na one sasvim realne.
Nemoguæe je, smatra K. Klapholc, strogo razgranièiti ciljeve i sredstva,
jer ljudi nisu ravnodušni ne samo prema ciljevima, nego i prema sredstvima.
On navodi primer:
(a) vlada treba da preduzme sve mere kako bi poveæala zaposlenost, ako
nezaposlenost preðe x%;
(b) nezaposlenost je prešla x%;
(c) mera A poveæava zaposlenost;
52
(d) vlada treba da preduzme meru A.
Premise (a)-(c) jesu vrednosno-neutralna analiza, dok je premisa (d)
vrednosno-obojena mera ekonomske politike, koja je ubeðujuæom snagom,
nekad i bez direktnog upliva ekonomiste, izvedena.
KAMATA - NOVAC
Da li kamata utièe na novac, ili novac na kamatu ?
Pitanje je pomalo nalik na sholastièko pitanje: šta je starije: koka ili jaje!
Ipak, u njegovoj osnovi su krupne teorijske razlike:
* Kejnzijanska ekonomija smatra da kamata utièe na novac i da se stoga
njenim regulisanjem mo e uticati na nivo privredne aktivnosti:
smanjivanjem kamate uveæava se tra nja za novcem, rastu investicije i
uveæava ponuda novca koja se produktivno i delotvorno mo e uposliti.
53
Kejnzijanci predla u: niske kamate - velika ponuda novca.
* Monetaristièka ekonomija smatra da novac utièe na kamatu i da njega
treba da bude onoliko koliko to iziskuju stabilne cene: u sluèaju male ponude
novca kamate jesu visoke, ali zato da bi obezbedile racionalno korišæenje
oskudnog kapitala.
Monetaristi predla u: visoke kamate - niska ponuda novca.
ÈETVRTO JAJE
Zakon opadajuæe marginalne korisnosti pokazuje da je svaka
dodatna jedinica dobra za korisnika sve manje korisna.
Pretpostavimo da je za kolaè potrebno èetiri jajeta. U ovom sluèaju
korisnost prvog, drugog i treæeg jajeta je daleko manja od èetvrtog,
jer se jedino sa njim mo e napraviti kolaè. Èetvrto jaje ima veæu
korisnost od prethodna tri. Kako se ovo mo e uklopiti u zakon
opadajuæe marginalne korisnosti?
U ovom sluèaju, koji je poznatim uèinio ekonomista M. Rotbard, primer
kolaèa ne narušava zakon opadajuæe krive tra nje, jer dva proizvoda u oèima
korisnika nisu ista. Primer prenebregava èinjenicu da „dorbo” nije nu no
fizièko svojstvo, veæ svojstvo koje potrošaè smatra jednako uslu nim i
zamenljivim.
Kolaè od èetiri jajeta nije jednako dobar, niti zemenljiv sa kolaèem od
jednog, dva ili tri jajeta. Kolaèi od tri i èetiri jajeta nisu jedinice iste ponude,
pa se na njih ne mo e odnositi zakon opadajuæe marginalne korisnosti.
Jedino rešenje u ovom sluèaju je da se svaki kolaè od èetiri jajeta tretira kao
homogeno dobro.
Marginalna analiza u ekonomiji je nastojanje da se odreðivanje cena i
kolièina objasni na osnovama poreðenja dobitaka i troškova „na margini”,
odnosno dobici i troškovi se sagledavaju u svetlu uveæavanja ekonomske
aktivnosti za male dodatne velièine. Ovo je pristup koji prirodno proistièe iz
shvatanja da ekonomski subjekti nastoje da maksimiziraju neki ekonomski
54
cilj, poput korisnosti ili profita. Pretpostavlja se da oni poseduju informacije
koje njihovu aktivnost povezuju sa ciljevima, na primer, o tome koliko
poveæavanje potrošnje poveæava korinost ili koliko poveæavanje
proizvodnje poveæava njihove profite.
Gosen je razvio pojam opadajuæe marginalne korisnosti, koju je nazvao
„Prvi zakon”. On je došao i do „Drugog zakona”, koji je njemu u slavu
nazvao Gosenov zakon, a to je da maksimizacija stepena zadovoljenja
pojedinca mo e biti korišæena na nekoliko razlièitih naèina i da ona izmeðu
svih tih upotreba mora biti alocirana tako da za sve marginalna korisnost
bude jednaka.
Da bi se marginalne tehnike u potpunosti primenile potrebno je da postoji
funkcija, nama poznata, koja povezuje varijable èije vrednosti treba odrediti
(autput dobra u ovom sluèaju) i svih varijabli (inputa ili elemenata
proizvodnje u ovom sluèaju) od kojih njihova vrednost zavisi. Ta funkcija
treba da bude kontinuelna i da se mo e diferencirati, kako bismo mogli da
odredimo marginalne proizvode.
Ti inputi moraju se meriti u fizièkim jedinicama, a ne u novèanim,
ukoliko elimo da njihove marginalne proizvode uzmemo za nezavisne
varijable njihovih cena. U opštem sluèaju svi ti uslovi ne mogu biti
zadovoljeni. Ukoliko inputi u nekom posebnom proizvodnom procesu, èiji
broj mo e biti vrlo veliki, budu mereni u fizièkim jedinicama, tada su oni
najèešæe vezani vezama komplementarnosti, pa se za njih ne mogu
izraèunati posebni marginalni proizvodi.
55
RACIONALNOST I RIZIK
Konzervativni radnik zaraðuje godišnje 35.000 dinara. Njegova
štednja u obveznicama je 10.000 din., a meseèno štedi 200 dinara
koje ravnopravno deli na obveznice i akcije. Igra jednom/dva puta
godišnje lutriju, a jednom godišnje sa 1000 din. okušava sreæu i u
kazinu. Da li ovaj radnik kombinuje svoj konzervativizam sa
rizikom jednostavno zato što je ekonomski neobrazovan? Da li je
on, naprotiv, neracionalan?
Postoji nekoliko objašnjenja ovakvog prilièno raširenog ponašanja.
(1) Ljudi su, jednostavno reèeno, neracionalni i njegova sklonost
kockanju to samo potvrðuje. Ovo nam, meðutim, mnogo ne poma e, jer, (a)
nema gradacija u razlièitim ponašanjima prema ovom obrascu, niti nam (b)
poma e u objašnjavanju uzroènika ovakvih postupaka;
(2) Ljudima, pa i ovom pojedincu, nedostaje znanje i finansijska
disciplina da bi sagledao negativne posledice ovakvih postupaka. Zašto
njegova finansijska disciplina, olièena u stalnoj štednji, biva narušena i
ugro ena kockanjem i gubitkom novca;
(3) Ljudi su konzervativni i imaju averziju prema riziku kada odluèuju o
dugoroènoj štednji i akumulaciji, jer ovi akti nisu cilj sam po sebi, nego
sredstva realizacije drugih ciljeva;
(4) Ljudi imaju averziju prema gubitku: to znaèi da su ljudima va niji
gubici nego dobici i da se više plaše gubitaka, nego što pri eljkuju dobitke,
po onoj narodnoj „bolje vrabac u ruci nego golub na grani”. Subjektivno se
vrednuje više ono sa èimse raspola e nego potencijalno no što bi tek trebalo
steæi: štednja i akumulacija su odr avanje postojeæeg i izbegavanje gubitka i
to se vrednuje više nego potencijalni dobitak od kocke. Averzija prema
riziku podrazumeva: dve izgubljene jedinice (-2x) vrednije su od jedne
dobijene jedinice (x).
56
Objašnjenja na osnovu averzije prema riziku otvaraju probleme
neoklasiènom objašnjenju na osnovu oportunitetnog troška koji
podrazumeva simertiju: pojedinci se odrièu jedne alternative zarad druge: to
pretpostavlja da se manji znaèaj pridaje dobicima nego gubicima. U ovom
sluèaju nameæe se pitanje: da li je 1 dinar dobitka mo da jednak 2 dinara
gubitka!
(5) Poslednje objašnjenje pretpostavlja da su pojedinci racionalni, koji
imaju ureðene preferencije usmerene ka jasno definisanim ciljevima. Ono
odluke donose na osnovu marginalnog oportunitetnog troška pojedinih
opcija, nezavisno od samih opcija, ili njihovog do ivljavanja i shvatanja.
Rizièno ponašanje pojedinaca samo po sebi nije ni racionalno, niti
neracionalno, mada je prelazak bez ikakvog razloga od riziènom ka
neriziènom ponašanju i obrnuto sam po sebi neracionalno ponašanje. Jedno
moguæe rešenje je da pojedinci imaju averziju ka riziku kada se radi o veæim
gubicima - sumama novca, ili sklonost ka riziku kada se radi o manjim
gubicima - manjim sumama novca, jer veæi gubici su veæe smanjivanje
korisnosti i obrnuto.
57
OPADAJUÆA KRIVA PONUDE
70tih godina cena zlata dostigla je nezapamæeni nivo, a
proizvoðaèi su smanjili svoju proizvodnju i ponudu. Tih godina
proizvodnja zlata je smanjena, a zatim 80tih dramatièno poveæana,
kada su cene pale. Kako objasniti ovaj paradoks?
Ud benièki gledano sa rastom cene raste ponuda i obrnuto - sa padom
cene ponuda se smanjuje. Kao i sva druga pravila i ovo ima izuzetak i on je
vezan za oèekivanja o buduæem kretanju: zlato je par excellence berzanski
proizvod i oèekivanja imaju va nu ulogu. Odnos cene i ponude u ovom
sluèaju ne odreðuje samo trenutna cena, èiji bi rast treblo da izazove rast
ponude; moraju se mati u vidu berzanska oèekivanja: „bikovi” guraju cene
naviše, oèekujuæi njihov buduæi rast kupuju sada da bi kasnije prodali
skuplje, dok „medvedi” guraju cene nani e, sada prodaju, dok je skuplje, jer
æe sutra pojeftiniti.
Iz njihove igre proistièe buduæa - terminska cena, koja deluje na
proizvoðaèe koji se ceni prilagoðavaju: ako su buduæe terminske cene više, a
pogotovo znaèajno više, oni æe smanjivati sadašnju proizvodnju i ponudu
izazivajuæi rast trenutnih - spot cena, i obrnuto u sluèaju pada; otuda i
paradoks da više, ali terminske cene izazivaju pad ponude i obratno.
Kriva ponude zlata u ovom sluèaju ima silazni tok.
Ovo je berzanski deo prièe. Postoji i onaj realni - vezan za proizvoðaèe,
proizvoðaèi, èuvajuæi svoje rezerve, nastoje da odr e stalnost proizvodnje: u
toj optici svaki rast cena obezbeðuje im barem isti, ako ne i viši prihod za
mo da i manju kolièinu, koju ima smisla èuvati za buduænost.
Predsednik najstarijeg proizvoðaèa zlata u SADizjavio je 1974.: „Tokom
niza godina oèekivao sam da æe se proizvodnja zlata smanjivati - što br e
rastu cene, br e æe padati proizvodnja. Da je cena zlata 300 dolara po unci
58
(sada se kreæe oko 400 dolara), proizvodnja bi bila na polovini ili treæini
sadašnje”.
Ju na Afrika, najveæi svetski proizvoðaè zlata, vodi sledeæu politiku: za
tekuæu cenu zlata kopa se najmanje profitonosna ruda. Ako cena zlata
poraste i to se oceni kao stalni rast rra nje za zlatom, prelazi se na još manje
profitonosan kvalitet rude, koji podrazumeva veæa ulaganja i troškove.
Poèetni odgovor na rast cene zlata je smanjivanje tekuæe cene zlata, u
oèekivanju još viših cena.
Ovo su, ipak, samo kratkoroèni izuzeci od pravila: kratkoroèna kriva
ponude zlata mo e imati silazni tok; meðutim, dugoroèna kriva ima uzlazni
tok i odra ava zakon ponude - veæa cena - veæa ponuda i obratno. To se
dogodilo i 70ti godina (cene za uncu poveæane od bretonvudskih 35 dolara
na 800 dolara i dok se nisu stabilizovale na nivou 300-400 dolara) dogaðali
su se ovi paradoksi. Sa ustaljivanjem cene i izvesnošæu profita poveæavana
je ponuda - ulaganja u istra ivanje i razvoj i ekspoataciju su uveæani, što je
za sobom povuklo i veæu proizvodnju i ponudu.
59
RASTUÆA KRIVA TRA NJE
Zakon tra nje glasi: sa rastom cene, tra nja se smanjuje i obratno.
Da li je moguæe da rast cena izazove rast tra nje?
Ova zagonetka je jedna od središnjih tema marketinga. Dok se
„proizvodna linija istra ivanja” u ekonomiji usredsreðuje na proizvodnju,
troškove, prihode i profit proistekao iz prizvodnje, dotle „razmenska linija
istra ivanja” polazi od tr išta, tretirajuæi proizvod kao tehnološki produkt
koji sam po sebi ne donosi profit.
Zato je marketing usredsreðen na kanale prodaje, promociju i plasman i
naizgled se èini da je svojevrsna „alhemija” koja stvara profit ni iz èega.
Meðutim, nije tako: iako je teško povuæi liniju izmeðu ovih dvaju
60
menad erskih filozofija, èinjenica je da u uslovima tehnološkog
menad menta mnoge marketinške aktivnosti znaèajno, pa i suštinski,
menjaju karakter proizvoda koji se nudi.
Neka jedna marketing agencija nudi svoju publikaciju po ceni od 10
dinara komad; od 1000 tira a prodato je samo polovina. Izveštaj je
redizajniran i kao „jedinstven” prodaje se sada po ceni od 100 dinara, i
ostatak se na opšte iznenaðenje rasproda! Da li je ovo potvrda paradoksa
tra nje - da sa rastom cene raste tra nja?
Nije, jer se u ovom sluèaju menjaju drugi uslovi, koje ekonomisti
podvode pod propoziciju ceteris paribus (lat. ostalo nepromenjeno); u ovom
sluèaju promenjen je sam proizvod koji se nudi, pa se ne radi o kretanju po
istoj krivoj tra nje (npr. 10 din, tra nja = 500 kom.) nego o novoj krivoj
tra nje (100 din, tra nja = 500 kom.). Ta nova kriva tra nje nalazi se desno u
odnosu na poèetnu, i otuda rivid da je sa rastom cene uveæana i tra nja, jer
kupci smatraju da se radi o novomproizvodu, koji je superiorniji u odnosu na
postojeæi; da li jeste ili nije teško je reèi, jer se kreæemo na „oštrici brijaèa”
proizvodne i razmenske filozofije.
Zato se u ovom sluèaju ne radi o narušavanju zakona tra nje, nego o
korišæenju svih njenih prednosti, što se svodi na sledeæa tri aspekta.
(1) pomeranje krive tra nje udesno - za istu cenu poveæana tra nja;
61
(2) poveæavanje neelastiènosti krive tra nje - stvara se „imidz” proizvoda
koji je nezamenljiv;
(3) diferencira se proizvod - menjaju se performanse samog proizvoda i
kanali njegove prodaje.
Ove moguænosti posebno se danas koriste. Treba, meðutim, imatu vidu
da se neki proizvodi teško mogu diferencirati, da su margine profita niske i
da se na njima na ovaj naèin ne mo e stvarati dodatni profit.
DISKRIMINACIJA CENA
Deca i odrasli plaæaju filmsku ulaznicu 3 dinara, a svi drugi 6
dinara. Veèara koja košta 15 dinara, izmeðu 5 i 6 popodne košta 9
dinara. Praksa zaraèunavanja razlièitih cena za isti proizvod zove
se dikriminacija cena i pretpostavlja monopolsku moæ da se ona i
sprovede, pa je zato ekonomski neefikasna i èesto zakonski
zabranjena. Zašto se, ipak, narušava naèelo jedne cene, na kome
poèiva èitava tr išna konstrukcija?
Postoje tri tipa diskriminacije:
(1) Svaki kupac plaæa zasebnu najvišu cenu koji je spreman da plati, pa u
tom sluèaju celokupni potrošaèki višak (razliku u ceni koju je potrošaè
platio, do više cene koju je bio spreman da plati) apsorbuje proizvoðaè; ovo
je, meðutim, nemoguæe u praksi realizovati, jer nameæe ogromne troškove
istra ivanja tr išta i kanala promocije i prodaje;
(2) zaraèunavaju se razlièite cene za razlièite kolièine - tzv. kolièinski ra-
bat; po jedinici proizvoda plaæa se manje za veæu tra nju;
(3) diferenciraju se proizvodi na tr ištu prema razlièitim skupinama
kupaca, kojima se zaraèunavaju razlièite cene, pod prividom difenciranosti
kvaliteta, marke, servisiranja, plasmana i sl. Ovde je u središtu ispitivanje
elastiènosti tra nje kupaca: viša cena zaraèunava se onima èija je tra nja
neelastièna i obrnuto (npr. iznajmljivanje automobila je skuplje na dan nego
po dana na nedelju dana; avionske karte su skuplje radnim danom nego u
62
vreme vikenda). Proizvoðaèi ovakvu diskriminaciju cena opravdavaju
karakteromproizvodnje koja , navodno, iziskuje više troškove, a samimtim
su ava njihovu marginu profita, što je, svakako, teško utvrditi i danas je
jedan od kamena temeljaca menad erskih aktivnosti. Najte e je razotkriti
ovu treæu vrstu diskriminacije cena, koja se i nalazi na sredokraæi
proizvodne i razmenske strategije i koja je u osnovi marketinškog tvrdog
jezgra koje se zaodeva u proizvodno-tehnološke inovacije.
U sva tri sluèaja proizvoðaèki višak se smanjuje i prisvaja ga proizvoðaè
koji nastoji da smanji razliku izmeðu onoga što je potrošaè platio, a bio
spreman da plati više; sada se nastoji da plati ono što je i bio spremsan. Zato
je u tr išnimprivredama sve manje zamisliva situacija „slobodnog jahaèa” -
u ivanje u dobru bez plaæanja, i to ne samo ekonoskog, nego i javnog dobra.
Svi moraju da plaæaju za svoje u ivanje u èistim rekama, ivotnoj sredini,
stabilnom društvenom poretku.
63
POŠTANSKA PORUD BENICA
Izdavaè je odluèio da putem poštanske porud benice testira dve
cene iste knjige - 15 i 25 dinara. Stotinu pojedinaca je kupilo knjigu
po ceni od 25 (prihod je 2500 din.) a 200 po ceni od 15 dinara
(prihod je 3000 din). Izdavaè je odluèio da u sledeæem krugu sve
knjige prodaje po ceni od 25 dinara. Da li je pogrešio?
Po ceni od 15 din. ostvaren je najveæi prihod i imajuæi u vidu samo cenu
trebalo bi je odrediti na tom nivou. Izdavaè bi, meðutim, u tom sluèaju
pogrešio. Najva niji faktor nije ukupni prihod, veæ ukupni profit, pa izdavaè
mora mati u vidu ukupni prihod umanjen za troškove koju mu obezbeðuje
profit. Sve dok ne zna, niti ima u vidu strukturu troškova svog proizvoda,
teško je reæi koliku cenu bi trebalo da odredi.
Pretpostavimo da je trošak štampe, reklame i ostalog 10 din po kom. i da
je njegov cilj da proda 10.000 kom. Na osnovu inicijalnog testa 50 imena, on
procenjuje da bi mogao da proda 1000 kom. po ceni od 25 din., ili 2000 kom.
po cenu od 15 din. Naredna tabela predstavlja njegov ukupni profit:
CENA 25 DIN.
CENA 15 DIN
Ukupni prihod
25.000 Ukupni prihod 30.000
Ukupni troškovi
10.000
Ukupni troškovi
20.000
Ukupni profit
15.000 Ukupni profit 10.000
64
Iz tabele se vidi da iako ni a cena obezbeðuje veæi ukupni prihod, viša
cena obezbeðuje veæi ukupni profit, pa bi mogli da zakljuèimo da je izdavaè
napravio pravi potez odreðujuæi višu cenu od 25 din. Da li je tako?
Postoje baremjoš dva faktora koja izdavaè ne bi trebalo ga ignoriše: prvi
je ekonomija obima kod štampe i isporuke, na primer 2.000 primeraka,
umesto 1.000 primeraka. Prodajuæi 2.000 kom. ukupni troškovi mogli bi da
budu smanjeni sa 10 na 7 din., pa bi mu se isplatilo da knjugu prodaje po cenu
od 15 din.
Drugi va an faktor odnosi se na iznajmljivanje mejling liste - liste
potencijalnih kupaca, koja se iznajmljuje na vreme i prilièno je skupa, pa bi
obraæanje veæem broju kupaca, s obzirom da je ovo fiksni trošak, bilo
jevtinije.
U ovom sluèaju kalkulacija bi izgledala drugaèije:
CENA 25 DIN.
CENA 15 DIN
Ukupni prihod
25.000 Ukupni prihod 30.000
Ukupni troškovi
10.000
Ukupni troškovi
14.000
Ukupni profit
15.000 Ukupni profit 16.000
Ekonomija obima kod štampe - veæi tira i i ni i jedinièni troškovi
otpreme pokazuju da je profit veæi za jediniènu cenu od 15 din.
ZAGONETKA ZAGAÐIVANJA
65
„Dobro” je nešto što elimo, a „loše” je nešto što izbegavamo.
Zagaðivanje je loše. Pošto je tako po definiciji, logika nam govori
da bi trebalo da ga eliminišemo. Zašto se to ne dogaða?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje prethodno moramo dati odgovor na
pitanja:
(1) Kakav je odnos zagaðivanja i otpada?
(2) Kako odrediti zagaðivanje èiji je nosilac èovek?
Ova pitanja danas su u središtu ekologije. Dok ekonomija predstavlja
nauku o proizvodnji i raspodeli dobara, o materijalnomodr avanju ljudskog
društva, o ljudskim materijalnim potrebama i njihovom zadovoljenju,
ekologija je u istovremeno i ekonomija ive prirode, nauka o proizvodnji i
raspodeli organske materije u prirodi, o gustini naselja organskih vrsta i o
odr avanju ivog sveta uopšte.
Zagaðivanje ne treba brkati sa otpadom. Prvi zakon termodinamike
pokazuje da se materija ne mo e ni stvoriti, niti uništiti, pa bi jednomstvoren
otpad stalno bio odr an u sistemu u nekoj firmi. Drugi zakon termodinamike
- svaka materija degradira tokom vremena osigurava da se otpad nikada u
potpunosti ne mo e pretvoriti u ne-otpad. Sa biološke taèke gledišta to znaèi
da je otpad nu ni produkt procesa proizvodnje i potrošnje koju obavljaju
iva biæa. Štaviše, najveæi deo otpada se kao va an resurs reciklira u
ekosistemima i postaje re-input.
Tipièna biološka definicija zagaðivanja ka e: „zagaðivanje je nepo eljna
promena fizièkih, hemijskih ili bioloških karakteristika svakog ekosistema”
i jasno pokazuje da je zagaðivanje loše. Aktivnosti proizvodnje/potršnje u
ekonomskom sistemu stvara otpad koji ukoliko nije recikliran, takoðe biva
vraæen u ekosistem. Brzo napredovanje industrijalizacije u poreðenju sa
sporim razvojem ekosistema znaèi da ne postoji (a mo da i ne mo e uopšte
da postoji!) razvijeni ekosistem koji bi u toj meri bio razvijen da bi razrešio
problem masovne proizvodnje otpada. Nesposobnost ekonomskog sistema
ili ekosistema koji ga okru uje da razreði brzo i masovno problem otpada
izaziva ne eljene promene u timsistemima. Ekološka definicija zagaðivanja
glasila bi: „zagaðivanje nastupa onda kada proizvod humanoidnog sistema
prevazilazi kapacitet podnošljivosti ne-humanoidnog okru enja, pa je jedan
od ta dva sistema ekološki manje produktivan”. Definicija je bolja utoliko
što polazi od toga da se otpad stvaa, da se samo jedan njegov deo reciklira i
66
da je time poremeæena ravnote a privreda - prirodna sredina, i samim tim
„zagaðivanje je loše”.
Postavlja se pitanje zašto je, ipak, zagaðivanje (1) masovna pojava i (2)
zašto samo razvijene zelje danas mogu da ga u velikoj meri razreše:
(1) zagaðivanje je masovna pojava utoliko što su tehnologije i sama
proizvodna filozofija nasleðene od vremena Industrijske revolucije:
masovno korišæenje inputa iz okru enja i prevaljivanje zagada na to isto
okru enje, èime se remeti ta ravnote a. Pre dva veka „kapacitet
podnošljivosti” nije bio ugro en, a danas jeste, na šta je prvi ukazao Rimski
klub svojimèuvenimizveštajem„Granice rasta” iz 70tih godina, kada se po
prvi put u jednom od zaèaranih kruga govori i o zagaðivanju. Danas se
insistira na ekološki èistim tehnologijama: to su tehnologije koje troše
minimalne kolièine sirovina, energije i po-moænih materija, izazivaju
stvaranje minimalnih kolièina otpadnih materija i iskljuèuju nastajanje bilo
kakvih štetnih proizvoda, sporednih proizvoda ili otpadaka. U tom cilju je
razvijen èitav niz novih proizvodnih procesa (malootpadne i bezotpadne
tehnologije). Primer je proizvodnja celuloze po magnezijum-bisulfatnom
67
postupku, po kome se i pored poveæanja kapaciteta, višestruko smanjuje
zagaðivanje otpadnih voda.
Takve tehnologije omoguæavaju proizvodnju „ekološki orijentisanih
proizvoda”: oni u poreðenju sa konvencionalnim proizvodima stvaraju
manje kolièine otpadnih, posebno štetnih, materija i izazivaju manje
trošenje prirodnih resursa.
U okvirima cost-benefit analize zagaðivanje treba posmatrati na sledeæi
naèin: prisvajaju se dobici, a na druge prevaljuju gubici/troškovi. Pozitivni
eksterni efekti se internalzuju, a negativni eksternalizuju: zagaðivanje je, na
alost, na vrhu te liste.
Teorijski gledano ovo je problem slobodnog jahaèa: za „ekonomsko
dobro” koje je retko mora se platiti cena, a za „slobodno dobro” to nije sluèaj,
jer je iz u ivanja nemoguæe iskljuèiti one „koji ne plaæaju” (svi u ivaju u
èistomvazduhi i zdravoj prirodnoj sredini, a za to samo neki plaæaju, a drugi
ne).
(2) Bogate zemlje danas mogu da razreše problemzagaðivanja jer èvrsto
strukturiranim zakonima i aktivnostma dr ave sankcionišu neekološko
ponašanje: svako zagaðivanje sredine za kompaniju mo e biti prava
ekonomska katastrofa, jer se moraju snositi puni troškovi otklanjanja
posledica, plaiti kazne i biti izlo en itekako opasnom odijumu javnosti.
Dovoljno je prisetiti se poraza koji ju ŠEL naftna kompanije pretrpela kada
je morala da ustukne pred GRINPISOM i sa pola Atlantika vrati u rezalište
naftnu platformu koju je nameravala jednostavno da potopi u Atlantik.
Uzmimo za primer posledice smanjivanja zagaðivanja jedne èelièane na
odreðenom stupnju tehnologije. Smanjivanje zagaðenosti predstavljeno je
na horizontalnoj osi, a troškovi smanjivanja zagaðivanja na vertikalnoj.
Opadajuæa marginalna korisnost odslikava opadajuæu marginalnu korisnost
od smanjivanja zagaðivanja - najveæi dobici po zdravlje i materijalno
blagostanje su na poèetku, a zatimsu ti dobici sve manji i manji. Utaèki Ctih
dobitaka više i nema i zagaðivanja više nema. Rastuæi marginalni troškovi
podrazumevaju da su troškovi po jedinici zagada mali na poèetku, a zatim
sve veæi i veæi, jer su mere najdelotvornije na peèetku.
Ekonomska efikasnost nam ka e da je optimum dosegnut onda kada je
marginalni trošak jednak marginalnom trošku, a to znaèi da je odreðeni
stepen zagaðivanja neminovnost. U taèki E društveno/materijalno
blagostanje je najveæe, jer je i površina AET najveæa: pre taèke P nismo
iscrpli sve dobitke od smanjivanja zagaðivanja, a posle taèke Pdalje njegovo
68
smanjivanje je preskupo. Ekolo isti bi insistirali da se doðe u taèku C, i da
zagaðivanja više nema, ali bi tada bila ugro ena materijalna osnova društva i
privrede; oni bi insistiali na ekološkom odreðenju zagaðivanja i
prevazila enju kapaciteta podnošljivosti ekosistema; kapacitet
podnošljivosti i zakoni termodinamike trebalo bi da potisnu zakon
ekonomske efikasnosti po svaku cenu. S druge starne, ekonomisti smatraju
da definisani svojinski odnosi i dr avna regulativa odvraæaju aktere od
zagaðivanja, utoliko što naknadno otklanjanje posledica zagaðivanja
podrazymeva i više cene koje tr ište u uslovima konkurencije neæe
prihvatiti.
BERZANSKA ZAGONETKA
69
Luj Bahelije, francuski matematièar i berzanski analitièar napisao
je 1900 u radu „Teorija spekulacije”: izgleda da tr ište, agregacija
spekulanata, u jednom trenutku neæe verovati ni u rast, niti pad
cena, jer æe za svaku objavljenu cena ponuda biti jednaka tra nji.
Berzanske cene ne bi mogle ni da rastu nida padaju. Kako
pretpostavku da za svakog kupca postoji prodavac uskladiti sa
berzanskim kretanjima?
Luj Bahelije, berzanski analitièar, smatra se utemeljivaèem teorije o
efikasnom tr ištu i stohastièkim procesima, jer je ukazao na èinjenicu da se
cene na tr ištu kapitala ne mogu predvideti: „matematièko oèekivanje
spekulanta jednako je nuli”. Drugim reèima, verovatnoæa da æe cene rasti je
50 odsto, a da æe padati takoðe je 50 odsto.
Èinjenica je da na tr ištu kapitala na svakog kupca dolazi i prodavac: u
vreme sloma va i „Svi prodaju”, a u vreme buma „Svi kupuju”!.
Ipak, da bi prodaja bila uspešna moraju postojati kupci i obratno: ne mo e
se ostvariti promet Xobveznica, niti zakljuèiti Yugovora ako nisu postojali i
kupci i prodavci. Treba imati u vidu da su registrovane cene na berzi uvek a
posteriori, to su izveštaji o onom što se dogodilo i zato ta ravnote na cena u
sebi ne obuhvata i sve one kupce i prodavce koji su u aukcionarskom
odreðivanju ravnote e „ispali iz igre”, jer pribli avanje ravnote noj ceni,
kao što to pokazuje „Teorija paukove mre e” (Cobweb teorema)
podrazumeva niz iteracija, i iziskuje i vreme i troškove i veæi broj aktera. A
posteriori postoji samo jedna moguænost - broj i obim kupovina jednak je
broju i obimu prodaja, iako su tome mogle da prethode situacije: a) ponuda
veæa od tra nje; b) ponuda manja od tra nje i c) ponuda jednaka tra nji.
Utemeljivaè moderne ekonomije A. Smit pravio je razliku izmeðu prirodne
cene (vrednost) i tr išne cene (cena), pravilno shvatajuæi da cena odstupa od
vrednosti. Upravo subjekti na finansijskimtr ištima - berzanski spekulanti -
u svojim prognozama idu daleko iznad onih 50 odsto o kojima je pisao
Bahelije.
JABUKE I ALKIAN-ALEN TEOREMA
70
Po pravilu najbolje jabuke odlaze na druga tr išta, i ne ostaju u
dr avi Vašington, SAD, gde su i proizvedene. Logièno bi bilo da se
najbolje jabuke naðu tamo gde su i proizvedene.
Diskusija o jabukama pokrenula je pitanja koja su kasnije uoblièena u
Alkian-Alen teoremu. Po mišljenju Armen Alkiana i Vilijema Alena, kada
se na cenu dve sliène robe dodaju isti fiksni troškovi, posledica æe biti
relativni rast potrošnje kvalitetnijeg, boljeg proizvoda, jer je on relativno
manje poskupeo. Zato je verovatno da æe kvalitetniji proizvodi biti
„izvezeni” (na druga tr išta ili inostranstvo.
Delovanje ovog pravila uoèeno je na mnogim tr ištima - pomorand i i
grejpa u Kaliforniji, proizvoda od ko e u Italiji, vina u Francuskoj, mesa iz
Teksasa, kafe iz Kolumbije, jabuka iz Vašingtona, ananasa sa Havaja.
Pomenuti autori su, štaviše, proširili svoju argumentaciju: „Zašto Azijci
natproseèno uvoze skuplje, a ne jeftinije, modele amerièkih automobila?
Zašto su luksuzniji proizvodi prisutniji u svetskoj trgovini? Zašto se
”drugorazredni proizvodi" èešæe troše u mestu proizvodnje nego
transportuju na udaljenija tr išta?".
Debata je kulminirala u odgovoru Alkiana i Alena uredniku lista Sijetl
tajms 19. oktobra 1975. godine, odgovoru na pismo nezadovoljnog èitaoca
koji se alio da u lokalnoj piljari ne mo e da kupi kvalitetne jabuke.
Nezadovoljni kupac je pisao: „Zašto su jabuke iz Vašingtona na lokalnom
tr ištu male i sme urane? Nedavno su moji prijatelji doneli upravo ubrane
jabuke sa farme i one su bile barem èetiri puta veæe od onih u trgovini. Gde
odlaze te predivne jabuke? Da li u Evropu ili na Istoènu obalu? Da li ih mogu
uopšte kupiti u Sijetlu? Potpis: M. V. P.”
Alkian-Alen su mu odgovorili: „U vezi prigovora M. V. P.-a da sve
kvalitetne jabuke odlaze na Istoènu obalu, primeæujemo da je pitanje
”isporuke kvalitetnih jabuka" omiljena tema diskusija na našem
univerzitetu. To je realni problem koje se lako mo e objasniti.
Pretpostavimo da na lokalnomtr ištu dobre jabuke koštaju 10 centi, a loše 5
centi. S obzirom da nas odluka da kupimo jednu dobru jabuku „košta” dve
loše jabuke, mo emo da zakljuèimo da jedna dobra košta koliko i dve loše
jabuke. Dve dobre jabuke koštaju koliko i èetiri loše. Pretpostavimo da su
troškovi transporta na Istoènu obalu po svakoj jabuci 5 centi, bila ona dobra
71
ili loša. Na Istoènoj obali dobra jabuka æe koštati 15 centi, a loša 10 centi.
Sada æe nas dve dobre jabuke koštati koliko tri loše. Mada su obe cene
visoke, dobre jabuke su relativno jevtinije, i porašæe potrošnja dobrih jabka
na Istoènoj obali. Nije to nikakva zavera, to je prost zakon tra nje", zakljuèili
su Alkian i Alen prièu o jabukama uoblièenu i teoremu koja je po njima
dobila svoje ime.
Evo i nekih drugih primera:
* fiksni porez od 1 dinara po boci alkoholnog piæa relativno više
optereæuje piæe koje je koštalo 10 din (porez je 10%), nego ono koje je
koštalo 50 din (porez je 2%), pa æe se kupci verovatno okrenuti onim
skupljim;
* fiksna naknada po telefonskom razgovoru izazvaæe pad broja poziva,
ali produ enje du ine razgovora.
Zakljuèak je jasan: kadgod se porezi, troškovi transporta ili neki drugi
fiksni troškovi dodaju varijabilnimtroškovima, nastupa Alkian-Alen efekat:
potrošaèi menjaju svoj ukus ka kvalitetnijim dobrima.
KEJNSOVA PLANTA A BANANA
72
Ako društvo koje proizvodi samo banane odluèi da štedi više, šta
æe se dogoditi ? Biæe proizvedena ista kolièina banana, ali æe ljudi
na njih trošiti manje. Cene æe pasti, dobici æe se preokrenuti u
gubitke, radnici æe biti otpušteni i još više æe se smanjiti prodaja
banana. Moguæe je da doše do gladi. Kako razrešiti ovo pitanje
koje je postavio slavni lord Kejns?
U Raspravi o novcu (1930) Kejns je zastupao tezu da štednja nije uvek
po eljna, jer štede i investiraju razlièiti ljudi iz razlièitih motiva, pa je
moguæe da se na makronivou štednja i investicije ne izjednaèe i da društvo
usled viška štednje zapadne u recesiju, jer ke društvo, uzdr avajuæi se od
potrošnje, ugrozilo investicije koje su pokretaè razvoja.
Kejns je to ilustrovao primerom društva koje proizvodi samo banane:
rastuæa štedljivost uzrokuje pad potrošnje, cene padaju, profiti se smanjuju,
radnici bivaju otpušteni, nemaju dohodak i pokreæu se jedan za drugim
zaèarani krugovi, sve do krajnje taèke kada proizvodnje banana više nema i
društvo biva suoèeno sa glaðu. Jedino rešenje je da se opozove kampanja
štednje i pokrenu investicije i potrošnja.
PARADOKS ZLATA
73
Nobelovac Pol Samjuelson je zapisao: „Kakvog li apsurda kopati
zlato u utrobi Zemlje, a zatim ga pohraniti i godina èuvati u
lagumima Fort Noksa! Da li se ovaj paradoks zlata mo e razrešiti?
Razmišljanje nobelovca Samjuelsona vezano je za logiku znaèajnih
troškova skopèanih sa zlatnim monetarnim standardom. I drugi ekonomisti
(R. Rafin, P. Gregori) upozoravaju na ovo: prilièno je nerazumno kopati
zlato samo zato da bismo ga pohranili u Fort Noks, a sve zarad ogranièavanja
ponude novca".
74
SAMJUELSON, Pol (Paul Samuelson, 1915 - ) - amerièki
ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za 1970. Istakao se brojnim
doprinosima kvantitativnoj ekonomskoj analizi, a naroèito
multiplikatora i akceleratora, istra uje mate-matièkim metodom
probleme vrednosti, proizvodnje, privredne dinamike, zaposlenosti,
raspodele i drugo. Svetsku slavu stekao je univerzitetskim
ud benikom Ekonomija (15 izd.), prvo izd. 1948., koji se temelji na
sintezi postkjenzijanske makro-i neoklasiène mikroekonomske
analize.
Jedan drugi poznati nobelovac - M. Fridman - procenio je da su troškovi
zlatne podloge oko 4%jednogodišnjeg DBP-a: poveæavanje stoka zlata radi
oèuvanja stabilnosti novca. Fridman je napisao: „korišæenje tolikih
sredstava u prosperitetnimprivredama stvara inicijativu da se naðu i jevtiniji
naèini oèuvanja sredstva razmene”.
FRIDMAN, Milton (Milton Friedman, 1912 - ) - jedan od najpoznatijih
amerièkih i svetskih ekonomskih teoretièara, tvorac nove
kvantitativne teorije novca. Profesor Èikaškog univerziteta i
osnivaè poznate èikaške monetarne škole. Nobelovu nagradu za
ekonomiju dobio 1976. Fridmanov monetarizam je utemeljen na
stabilnoj i dugoroènoj monetarnoj politici, ogranièavanju dr avnih
izdataka i tr išnoj determinaciji cena. Najva niji radovi: Eseji o
pozitivnoj ekonomiji (1953); Kapitalizam i sloboda (1962);
Monetarna istorija SAD, 1867-1960 (1963); Studije o kvantitativnoj
teoriji novca (1956); Sloboda izbora (1980).
Istorijski podaci pokazuju da godišnja proizvodnja zlata nikada nije
premašivala 2% ukupnih svetskih stokova zlata.
R. Garison je debati dodao i jedan zanimljiv argument: uvoðenje
papirnog standarda nije uzrokovalo da zlato izgubi svoju monetarnu
vrednost. Zlato se i dalje proizvodi, preraðuje, kuje, tezauriše i èuva.
Troškovi su i dalje znaèajni. Štaviše, vladine sklonosti da inflacioniraju
privredu i destabilizuju svoj fiat novac veštaèki naduvavaju iznose koji se
izdvajaju za proizvodnju zlata". Vlade svesne svojih „tajnih” inflatornih
aktivnosti nastoje sebe sa saèuvaju proizvodeæi i prikupljajuèi zlato, pa je i
posle ukidanja zlatne podloge 70tih godina kovanje monetarnog zlata
dramatièno uveæano.
75
AKCELERACIJA: PRIÈA O ZECU I KORNJAÈI
76
Zašto rast prodaje proizvoda jedne firme posle izvesnog vremena
uzrokuje stagnaciju, a zatim i smanjivanje, a ne stalno poveæavanje
investicija?
Ovo objašnjava princip akceleracije: to je zavisnost investicija od
promena u tra nji: sa promenom finalne tra nje dolazi do veæih promena
indukovanih investicija. Ove indukovane investicije mogu biti usmerene na
a) investicije u fiksni kapital ili b) zalihe. Razlog za ovo je u èinjenici da
odreðena tehnologija iziskuje fiksnu proporciju prema obimu prodaje i da u
sluèaju veæe prodaje rastu u veæoj meri investicije i obratno, u sluèaju pada
prodaje indukovane investicije padaju u veæoj meri.
U narednom primeru za 1 dolar finalnog proizvoda potrebna su 2 dolara
fiksnog kapitala.
Tabela. Efekti akceleracije na fiksni kapital.
(1) (2) (3) (4) (5)
Godina
Prodaja
eljeni
stok
kapitala
Neto
investicije
(promena u
koloni (2))
Investicije-za
mena
Bruto
investicije
(3)+(4)
77
1
100 200 0 10 10
2
110 220 20 10 30
3
125 250 30 10 40
4
135 270
20
10 30
5
140 280 10 10 20
6
140 280 0 10 10
7
130 260 -20 10 -10
8
125 250 -10 10 0
9
125 250 0 10 10
10
135 270 20 10 30
* U godinama 2 i 3 obim prodaje (kolona (1)) poveæan je sa 100 na 110 i
na 125, respektivno za 10 i 15, pa su neto investicije poveæavane (kolona (3))
za 20 i 30 (fiksni koeficijent 2:1 prodaja : kapital):
a) neto investicije su pozitivne i
b) rast investicija se ubrzava - akcelerira;
* Ugodini 4 obimprodaje poveæan je sa 125 na 135, za 10 - manje nego u
godini 3, pa su neto investicije poveæane za 20, manje nego u godini 3:
a) Neto investicije su pozitivne i
b) rast investicije se usporava - decelerira;
* Ugodini 6 obimprodaje stagnira na nivou od 140 - nema rasta prodaje,
pa nema ni rasta neto investicija:
a) Neto investicije su nula i
b) rast investicija se usporava - decelerira.
* U godini 7 obim prodaje je smanjen sa 140 na 130, za 10, pa se neto
investicije smanjene za 20:
a) Neto investicije su negativne i
b) negativni rast investicija se akcelerira.
Poveæavanje obima prodaje poveæava investicije i ubrzava njivov rast, a
zatimnedovoljno brzi rast prodaje smanjuje investicije i ubrzava njihov pad.
Fluktuacije prodaje izazivaju još veæe fluktuacije investicija.
Sve se dogaða kao u antièkoj prièi: u trci zeca i kornjaèe pobeðuje
kornjaèa koja sporo, ali stalno ide napred ka cilju, dok je zec ostao ukopan
pred ciljem: za firmu je bolji stalni, makar i spori rast, prodaje, nego njene
78
fluktuacije koje posle vrtoglavih brzina donose usporavanje kome se firma
teško prilagoðava.
ÈAROBNJAK IZ OZA
79
Slavni film „Èarobnjak iz Oza” je i prièa o ekonomiji! Zašto?
Mnogi su imali prilike da u razlièitimverzijama gledaju film„Èarobnjak
iz Oza”, prema istoimenoj deèijoj knjizi iz 1900. godine. Film i knjiga su
prièa o devojèici Doroti koja se izgubila u èudnoj zemlji, daleko od svoje
kuæe, tra eæi put nazad. Film, meðutim, ma i svoju alegorijsku poruku, jer je
to prièa o monetarnoj politici SAD s kraja XIX veka!
U periodu 1880-1896. cene u SAD smanjene su 23 odsto - potpuno
neoèekivano, što je izazvalo veliku preraspodelu dohodaka, a najveæi
gubitnici bili su farmeri na Srednjem zapadu koji su postali du nici bankara
na Istoènoj obali: sa padomcena realna vrednost njihovih dugova je uveæana
i banke su se na raèun farmera obogatile.
Populisti su u to vreme predlagali kao rešenje slobodno kovanje srebra,
jer je u SAD u to vreme bio va eæi zlatni standard - kolièina zlata
opredeljivala je nivo cena. Pristalice ovog rešenja smatrali su da i srebro,
pored zlata, treba ubaciti u opticaj, èime bi se poveæala ponuda novca i cene
pogurale naviše, a farmeri oslobodili pritiska dugova.
Populisti su u kampanji 90tih godina XIX v. istupili sa sloganom: „svi
smo pod hipotekom. Osim naših biraèkih glasova”.
Frenk Baum, autor knjige „Èarobnjak iz Oza” u svojoj knjizi predstavio
je glavne protagoniste ovih zbivanja, i danas oko toga više nema spora:
knjiga je i prièa o monetarnoj istoriji i ovo su ekonomska tumaèenja glavnih
likova prema H. Rokofu:
DOROTI: Tradicionalne amerièke vrednosti
TOTO: Partija prohibicionista
STRAŠILO: Farmeri
LIMENKO: Industirjski radnici
LAV PLAŠLJIVKO: Vilijem Brajan - tadašnji predsednièki kandidat
HALAPLJIVKO: Graðani Istoka
ZLA VEŠTICA SA ISTOKA: Grover Klivlend
ZLA VEŠTICA SA ZAPADA: Vilijem Mekkinli
ÈAROBNJAK: Markus Hana, predsednik Republikanaca
OZ: skraæenica za zlato (engl. ounze)
PUT OD UTIH CIGLI: Zlatni standard.
80
Na kraju knjige Doroti je našla put, ali ne tako što je sledila uti put od
icgle; posle lutanja i mnogih dogodovština ona je nauèila da èarobnjak ni
njoj , niti njenim prijateljima ne mo e da im pomogne. Shvatila je magiènu
moæ svojih srebrnih cipela koje su joj pomogle, baš kao što je i srebro trebalo
da pomogne farmerima.
Kada je film sniman 1939. srebrna boja je postala crvena, jer producenti
oèito nisu ni znali da se radi o prièi o amerièkom novcu u XIX veku.
Mada su populisti izgubili bitku, ipak su se izborili za inflatorno
finansiranje i razdu ivanje farmera na taj naèin. Otkriveni su veliki rudnici
zlata kod reke Klondajk u Aljasci 1998. i obilje ponude zlata izazvalo je
inflatorne posledice, pa su se cene za samo 15 godina vratile na preðašnji
nivo.
I jedno drugo slavno knji evno delo ima svoj ekonomski predtekst -
Robinzon Kruso. Manje je poznato da je njegov autor Danijel Defo
(1660-1731) bio i ekonomski pisac - autor dela Opšta istorija trgovine
(1713), Plan engleske trgovine (1728) i drugih, izla uæi projekte gradnje
saobraæajnica, osnivanja banaka i štedionica, stvaranja penzionih fondova.
U liku Robinzona Krusoa Danijel Defo je objedinio sve ideale nastajuæe
graðanske klase - nisioca prvobitne akumulacije kapitala prema naèelima
protestantske etike štedljivosti i radinosti u uslovima neprijateljskog
okru enja koje još više naglašava njegove individualne ekonomske vrline.
P2 = DR AVA BLAGOSTANJA
PARADOX = Da li dr ava blagostanja uveæava, namesto da smanjuje
nezaposlenost?
U novije vreme neki ekonomisti (E. Felps, P. Krugman, A. Melcer)
dokazuju da niz mera koje „ubla avaju udar nezaposlenosti” uveæavaju
prirodnu stopu nezaposlenosti, nezaposlenost za koju je inflacija stabilna:
kada je nezaposlenost ispod prirodne stope inflacija se ubrzava i obratno.
Napuštajuæi ekstreme monetarizma (bilo koja nezaposlenost za nultu
inflaciju) odnosno kejnzijanizma( nulta nezaposlenost po cenu bilo koje
inflacije) R. Lajard se opredeljuje za pristup: „onaj ravnote ni nivo
nezaposlenosti koji stabilizuje inflaciju”; to je korekcija statièke hipoteze o
NRU (engl. „natural rate of unemployment” - prirodne stope
nezaposlenosti) u korist dinamièke hipoteze o NAIRU(engl. „non accelerat-
81
ing inflation rate of unemployment” - nezaposlenosti koja ne ubrzava
inflaciju).
Uobièajene stimulativne mere koje uveæavaju agregatnu tra nju ne
smanjuju prirodnu stopu nezaposlenosti. U EU prirodna stopa
nezaposlenosti uveæana je od 2% (1960-ih) na 8% (1980-ih), a u SAD,
respektivno, od 5 na 6%. Kao dva najva nija uzroènika navode se:
(1) dez-inicijativne posledice mera dr ave blagostanja i
(2) tr išne snage koje uveæavaju razlike u platama radnika razlièitih
kvalifikacija: dr ava blagostanja uvodi poreze i propise koji uveæavaju
troškove nuðenja posla, uz dare ljivo zakonodavstvo za sluèaj
nezaposlenosti koje umanjuje inicijativu radnika da prihvataju posle.
Rezultanta je uveæana „rezervna nadnica” minimalna nadica za koju su
radici spremni da prihvate posao. S druge strane, ta nadnica mo e biti
dovoljno visoka da uzrokuje da nekvalifikovani I polukvalifikovani radnici
ne mogu naæi posao jer im se ni ne nude poslovi za tako visoke rezervne
82
nadnice. Ovo biva praæeNo rastuæim raskorakom u visini nadica, koje rastu
za one sa višim kvalifikacijama, koji postaju insajderi, zaštiæeni od potresa
na tr ištu rada u uslovima usavršene tehnologije.
Zato se danas uvodi novi pojam - nezaposlenost dr ave blagostanja, s
obziromda se trajno umanjuje zainteresovanost radnika da prihvataju posao,
uveæava njihova izbirljivost i minimalna nadnica, što remeti tr išno
uspostavljenu nagodbu rad - dokolica, èemu treba dodati rastuæe nadnice
kvalifikovanih insajdera, rastuæe poreske obaveze preduzeæa, što sve, zbirno
uzev, „ubija poslove”.
Buduæi razvoj iæi æe u dva pravca:
(a) amerièkom: podsticanje firmi da nude slabije plaæene poslove uz
uveæanu inicijativu radnika da prihvate poslove ili
(b) švedskom: dr avno siubvencionisanje preduzeæa da bi nudila i slabije
plaæene poslove; prva varijanta rizikuje masovne otpore sindikata, a za
drugu su neophodna znaèajna sredstva. Jedno dodatno rešenje, za koje se
zala e E. Felps je „subvencionisanje slabije plaæenih poslova” u formi
poreskih olakšica za otvaranje i popunjavanje ove vrste poslova.
ETIKA U EKONOMIJI
Da li etièke norme utièu na privrednu aktivnost pojedinaca i firmi?
Da li je etika prepreka ili podsticaj sticanju profita?
83
Za razliku od srednjevekovne katolièke etike Tome Akvinskog koja je
poèivala na podvojenosti (1) individualne korisnosti i (2) društvene štetnosti
akumulacije bogatstva i profita, današnja ekonomija odnos etike i profita
svodi na odnos društvene odgovornosti za razvoj individualnih aktera u
uverenju da se indivudualne i društvene dobrobiti poklapaju.
Usavremenoj tr išnoj privredi sukob etiènosti i profitabilnosti razrešava
se na nivou samih korporacija koje etiku ugraðuju u onoj meri u kojoj im to
omoguæava delotvorniji odnos i prema zaposlenima, i prema društvu i
potrošaèima.
Danas se govori o potrebi ustanovljavanja etièke korporacije koja æe biti i
profitabilna i društveno etièki odgovorna. Da bi se to postiglo potreban je
èitav niz akata, propisa i procedura, stvaranje formalizovane i
neformalizovane „etièke poslovne kulture” koja æe uskladiti interese
zaposlenih, kompanije i društva u celini.
Ovo timpre ako se ima u vidu duboki raskorak etiènosti i profitabilnosti u
modernim amerièkim korporacijama:
* u poslednjoj deceniji dve treæine od pet stotina najveæih korporacija
uèestvovalo je barem u jednoj nelegalnoj aktivnosti veæeg obima;
* 55 odsto Amerikanaca veruje da menad eri nisu pošteni u svojim
aktivnostima;
* 69 odsto Amerikanaca veruje da zaposleni odnose i zloupotrebljavaju
potrošni materijal;
* 60 odsto da menad eri podmiæuju poslovne partnere;
* od hiljadu anketiranih direktora najveæih kompanija dve treæine smatra
da problem društvene odgovornosti nije prenaglašen.
Ne postoje dokazi da se neetiènosti isplati i da su te kompanije
profitabilnije. Ipak, brojni zakoni tu nisu od veæe pomoæi, jer ih poslovni
svet oseæa kao nešto strano, kao nešto što ih sputava i su ava polje njihove
aktivnosti. Zato je potrebno stvaranje korporativne etièke kulture na nivou
firmi, koje æe aktivnosti podmiæivanja, ucenjivanja, industrijske špijuna e,
potkupljivanja suparnièkih kadrova suziti i tako osloboditi prostor za
slobodnije poslovne veze.
Izvore uspona neetiènosti treba tra iti u sledeæem tipu stavova: „Sve je
prisutniji stav u SAD da je sve dozvoljeno, relativno i da ne postoji ništa što
bi bilo apsolutno dobro ili loše”.
Poslovna etika nije nešto apstraktno: to je precizno formalizovan skup
naèela, propisa, procedura, postupaka koji pojedince treba da uklope u
84
preduzeæe, a preduzeæe u okru enje. U jednoj anketi od 279 ispitanika 80
odsto je ciljeve menad erske etike formulisalo ovako:
1) biti društveno odgovorna korporacija;
2) odrediti smernice ponašanja poslodavcima;
3) usavršiti menad ment;
4) biti usklaðen sa lokalnim, dr avnim i federalnim propisima;
5) uspostaviti korporacijsku kulturu.
Evo nekih izabranih naèela iz tih „etièkih pravilnika”:
* Ispoljite uljudnost, poštovanje, poštenje, praviènost, pristojnost u
kontaktima;
* Ako nameštenik nije odgovarajuæe obuèen, treba ga vratiti kuæi da se
ponovo obuèe;
* Svi nameštenici svoj posao moraju obavljati efikasno i izbegavati sve
one aktivnosti koje mogu biti uneskladu sa najboljiminteresima kompanije;
* Nikakvo davanje ili primanje mita nije dozvoljeno
Li Jakoka, „guru” korporativne Amerike u svojim memoarima seæa se
kako ga je kao uglednog menad era jednog petka pretpostavljeni ironièno
upitao: „Zar je veæ poèeo vikend?” zato što je obukao plavo, umesto sivog
odela. Korporativna kultura mo e biti eksplicitna i implicitna; u prvom
sluèaju èine je propisi, pravilnici o pravilima ponašanja nameštenika, dok se
u drugom sluèaju radi o razuðenim i slo enim formama socijalizacije
nameštenika koji poseduju sasvim razlièite stavove i poglede na svet. Zato
se za ustanovljavanje i realizaciju jedinstvene korporativne kulture koriste i
normativna i neformalna sredstva. Razlièite subkulture moraju se uèiniti
funkcionalnim u odnosu na dominantnu, što ne znaèi njihovo gušenje, ali je
nadzor i kontrola neophodna i nezaobilazna.
KOLIKO GREŠE EKONOMISTI ?
Koliko su ekonomisti u pravu? Da li je ekonomija sumorna nauka?
Šta znaèi tvrdnja da je ekonomija „sumorna nauka”? Naspram
osamnaestovekovnog ekonomskog optimizma Adama Smita, optimizma
85
Industrijske revolucije, sumornost ekonomije utemeljena je u delima
Davida Rikarda i Tomasa Maltusa - ekonomista pesimista. Ako društvo ne
mo e, kao što je to verovao Smit, generirati dovoljni višak i osiguravati
neogranièeni progres, suoèava se sa distributivnimproblemima, sukobima i
antagonizmima; kasnije to dolazi do izra aja u njenom usredsreðivanju na
„sumorne teme” - inflacije, nezaposlenosti, usporavanja rasta.
Sumoran znaèi: nešto što karakterom ili izgledom izaziva tugu ili
depresiju; depresivno mraèan, turoban ili snu den". U ekonomiju ovu
dimenziju uneo je Tomas Karlajl koji je 1849. godine napisao: „Društvena
nauka - ne ‘vesela” veæ ‘ alosna’ - nauka koja tajnu univerzuma otkriva u
‘ponudi i tra nji’ i koju bismo mogli nazvati sumornom naukom".
Dimenziju sumornosti Karlajl utemeljuje na viktorijanskom duhu XVIII
veka, njihovom protivljenju navodno neutemeljenom optimizmu
evolucionizma i progresa koji je u ekonomiji ishodio iz privr enosti
utilitarizmu, individualizmu i liberalizmu klasièara, uverenju da nevidljiva
ruka sve pojedince maksimalno podstièe i usmerava, osiguravajuæi
istovremeno i društvenu ravnote u.
Ovo je istorija. Savremena dimenzija sumornosti proistièe iz
uèestvovanja i podlo nopsti svih ljudi upravo ovim dimenzijama
sumornosti od kojih pokušavaju da se spasu ili ih iskoriste za svoju dobrobit.
Takva dimenzija sumornosti ekonomije uslovila je èetiri normativistièka
viðenja sveta:
1) UD BENIÈKAVERZIJAKLASIÈNEEKONOMIJE: stvarni svet se
usklaðuje sa idealnom slikom savršene konkurencije, protoka informacija i
ravnote e i ekonomski ishod obim i struktura proizvodnje - neutrališu
sumornost ekonomije, naravno, ako ste privr enici i delatnici ove
paradigme;
2) LESEFER- POZITIVANPRISTUP: pozitivnost se ugleda u kritièkom
odnosu prema idealizovanoj slici sveta i uverenju da dr avna politika mo e
biti korektivni mehanizam;
3) LESEFER- NEGATIVANPRISTUP: stvari bi bile bolje ako dr ava ne
bi intervenisala, a realnost se razlikuje od idealne slike samo zbog
nepromišljenih akcija dr ave,
4) BEZNADE NA DR AVA: dr ava bi svojim, pozitivnim ili
nregativnim akcijama, mogla da poboljša stvari, ali je to uzaludan i
beznade an pokušaj, jer nju èine ljudi rukovoðeni liènim interesima i
gramzivošæu.
86
Nastojeæi da raskinu zavisnost od sumorne ekonomije ljudi postaju
privr enici, robovi nekog od ova èetiri modela mišljenja, nesvesni robovi
metafizièkih neproverljivih iskaza o kojima je pisala D oan Robinson. elju
da izbegnu posledice sumorne ekonomije oni prikrivaju zaštitnim
omotaèima retorike. Zato su svi eksperti, svi se razumeju u ekonomiju,
ekonomija nije „tvrda zaštiæena nauka”.
87
Mo da je rešenje i u onome što je povodomKarlajla pisao Alfred Maršal:
svet bi zaista bio sumoran kada bi se ceo ivot svodio na ekonomiju", ili
kasnije D on Majnard Kejns: „ne bi trebalo da precenjujemo znaèaj
ekonomskih pitanja, niti da navodnoj neophodnosti njihovog rešavanja
rtvujemo druge, va nije i trajnije ideje”.
TRGOVAÈKA VEŠTINA
Petar prodaje tra ene „Panter” farmerke za 20 dinara i proda
1000 pari. Ivana u istom kraju grada te farmerke prodaje za 30
dinara i prodala je 600 pari. Ko je uspešniji.
Mnogi bi svoj zakljuèak izveli samo na osnovu ukupnog prihoda - Petrov
prihod je veæi (20.000 din) u odnosu na Ivanin (18.000 din.) i on bi bio
uspešniji! Pri tomoni imaju u vidu samo stranu tra nju, a ne i stranu ponude i
vrlo verovatno razlièite troškove.
Da bismo došli do taènog odgovora potrebno je da analiziramo i troškove
„iza” ponude.To znaèi da moramo obuhvatiti troškove velikoprodaje,
marginalne troškove prodaje svakog para farmerki, kupljenu koèièinu za
prodaju i troškove prometa svakog trgovca pojedinaèno. Razmotriæemo tri
moguænosti.
Sluèaj A: jednaki velikoprodajni i maloprodajni troškovi
Ako svaki trgovac proda sve farmerke koje je po istoj ceni kupio od
velikoprodaje i ima iste maloprodajne troškove, tada æe Ivana verovatno,
mada ne i obavezno, imati veæi prihod za svoju formiranu cenu. Mada je
Ivanin ukupni prihod 2.000 dinara manji od Petrovog (20 X 1000 - 30 X
600), njeni ukupni troškovi sugurno su manji za više od 2.000 dinara, s
obzirom na kupovinu i prodaju daleko manjeg broja farmerki (600 umesto
1000 komada).Ovo va i sve dok su ukupni velikoprodajni i prodajni
88
troškovi po paru farmerki veæi od 5 din./komad. Na primer, za 6 dinara
ukupne troškove, Petrov profit je 14.000 dinara (14 X 1000), dok je Ivanin
profit 14.400 dinara (24 X 600)., s im da margina profita postaje sve veæa
ukoliko su velikoprodajni plus prodajni troškovi iznad 5 din./kom. Ako su ti
troškovi ispod 5 din./kom. Petrov profit je veæi.
Sluèaj B: nisu prodate sve farmerke
Ako prodavci ne uspeju da prodaju sve farmerke, tada æe uspešost zavisiti
od kupljene kolièine. Na primer: pretpostavimo da su obe radnje kupile po
1000 pari farmerki za 4 dinara, plus 2 dinara prodajni troškovi.
Pretpostavimo da je sni ena cena (po kojoj se ostatak mo e prodati) 5
din./kom. Kao u sluèaju A Petar æe imati profit 14.000 dinara. Meðutim, i
profit za Ivanu je sada 14.000 dinara, 400 din. manje nego u sluèaju A, jer
400 pari po 6 dinara nije prodato odmah po 6 din., nego po sni enoj ceni od 5
din., što profit smanjuje za 400 (400 kom. X 1 din.). Daq li bi za Ivanu bilo
bolje da ih nije ni prodavala uz ovaj gubitak profita?. Odgovor je odreèan.
POèetni velokoprodajni troškovi veæ su uèinjeni i tu se ništa ne mo e
poboljšati. Njen profit jeste manji od Petrovog, ali je bolje prošla nego da je
gubitak još veæi, jer su u ovomsluèaju jedino relevantni prodajni troškovi.
Sluèaj C
1
: razlièiti prodajni troškovi, bez viška zaliha
Pretpostavimo da su uslovi isti kao u sluèaju A, s tim da se razlikuju
Petrovi i Ivanini prodajni troškovi. Ivana isplaæuje više plate i ima više
prodavnica od Petra, pa su njeni troškovi prodaje 5 din, a Petrovi 2 dinara!
Ko æe imati veæi profit? Petar æe imati profit od 14.000 dinara, dok æe Ivanin
profit biti samo 12.600 dinara (21 X 600).
Sluèaj C
2
: Razlièiti troškovi prodaje i prevelike zalihe
89
Pretpostavimo da su uslovi slièni onima opisanimu sluèaju B, s timda su
Petrovi i Ivanini troškovi prodaje razlièiti. Ivana isplaæuje više plate i ima
više prodavnica od Petra, pa su njeni troškovi prodaje 5 din, a Petrovi 2
dinara! Ko æe imati veæi profit? Petar æe imati profit od 14.000 dinara, dok æe
Ivanin profit biti samo 12.800 dinar, 1.600 dinara manje nego u sluèaju A, jer
400 pari farmerki nije prodato po poèetnoj ceni od 9 din./kom. nego po ceni
od 5 din./kom., što je prihod i profit smanjilo za 1.600 dinara.
KOLIKO VREDI KVALITET ?
Jovan eli da kupi automobil, ali nema dovoljno za nov i zato
kupuje polovan. Ne poznaje stanje na tr ištu polovnih automobila i
tra i savet od prijatelja. Mirjana ga savetuje da je cena najva niji
90
pokazatelj kvaliteta, jer „uvek dobijaš ono što si platio”! Milan ga
savetuje: „Kupi najjeftinija kola, ionako su polovna”. Miloš ka e:"
„Kada kupuješ polovni auto, kupuješ neèiji problem”. Koga bi
Jovan trebalo da posluša?
Ovi saveti meðusobno su protivstavljeni i izgleda da svi ne mogu biti u
pravu. Koji æe savet Jovanu najviše koristiti zavisiæe od prirode njegove
tra nje za polovnim automobilom, iznosom koji je spreman da potroši,
prirodom tr išta na kome kupuje.
„Uvek dobijaš ono što si platio”
Ovaj Mirjanin savet odra ava rasprostranjeno poverenje u efikasno
funkcinisanje tr išta i vrednovanje kvaliteta. Mirjana je uverena da cena
odra ava kvalitet i na strani ponude i na strani tra nje, jer ga vrednuju i kupac
i prodavac. Kvalitet je „oktriveno svojstvo” za kupca i ona ima dve
dimenzije: fizièku - uslu nu koja je merljiva i objektivna i imaginarnu -
subjektivnu, koju je teško meriti. Cena æe biti dobar indikator kvaliteta, ako
je tr ište automobila konkurentno. Atribut konkurentnosti podrazumeva da i
91
kupci i prodavci raslola u sa dovoljno informacija i automobilima i
njihovim cenama i da mogu „ukrstiti” cenu i kvalitet prilikom formiranja
ponuðene cene i plaæanja cene.
„Kupi najjeftinija kola, ionako su polovna”
U prethodnom sluèaju pretpostavili smo da je tr ište konkurentno i da
razlièite cene odra avaju i razlièite kvalitete: plaæajuæi više dobijate bolje i
obratno. Šta, meðutim, ako to nije sluèaj i ako je tr ište automobila
nekonkurentno i da se isti tip automobila nudi po razlièitim cenama. Cene
tada Jovanu ne bi znaèile mnogo i on bi donoseæi odluku samo na osnovu
njih mogao da pogreši. Kupac bi u tom sluèaju modao da osim cene uzme u
obzirt i informacije koje i samprikuplja, ali za koje su mu potrebni i znanje i
novac i vreme. Dobitak na strani kvaliteta iziskivao bi dodatne troškove i
zato bi filozofija kupovine u ovom suèaju mogla da bude da se kupe što
jeftinija kola, jer bi što manji trošak smanjivao i moguænost veæe greške.
„Kada kupuješ polovni auto, kupuješ neèiji problem”
Tr ište polovnih automobila karakterišu asimetriène informacije, ovo je
strukturno obele je nekih tr išta i njega ne mo e da razreši politika
konkurencije. Konkurentnost tr išta podstièe aktere da obezbede korisne i
taène informacije, kako bi maksimiziralo zadovoljavanje svojih potreba.
Neodgovarajuæe informacije uveæavaju troškove kupovine - transakcione
troškove. Na tr ištu polovnih automobila ove inicijative slabe - automobil je
trajno potrošno dobro, tra nja za njim je neelastièna, kupovbina iziskuje
znaèajna sredstva i zato je verovatno da æe vlasnik neæe lako i rado rastati od
svog automobila. Ako ga prodaje za to postoji neki razlog i eto problema:
kupovinompolovnog automobila „kupujete neèiji problem” koga on eli da
se oslobodi! Kupci veruju da su dobri znalci i da ovo mogu da utvrde,
oslanjaju se na znanje svojih agenata; meðutim, èinjenica je da cene
polovnih automobila padaju, ali ne dovoljno brzo koliko i pad njihovog
kvaliteta i zato u ovomsluèaju vrlo verovatno va i „dobijate manje nego što
ste platili!”.
92
Prema najnovijimpodacima i u postojbini automobilizma - SAD, graðani
se sve èešæe odluèuju za kupovinu polovnih automobila, a odluèujuæu ulogu
imaju sve više cene novih automobila: ankete pokazuju da se broj onih koji
kupuju polovne automobile u 1997. u odnosu na 1996. poveæao sa 27 na 32
odsto, a da je broj onih koji su kupovali nov auto smanjen sa 73 na 68 odsto.
U SAD u 197. godini prodato je 41 milion polovnih i 15,1 milion novih
automobila.
VEÆE PAKOVANJE JE SKUPLJE ?
Zašto su u supermarketima veæa pakovanja (na primer, sardina,
putera i sl.) po jedinici mere skuplja u odnosu na manja? Da li to
narušava zakon opadajuæe krive tra nje?
Zaraèunavanje veæe cene po jedinici mere za veæa pakovanja u odnosu na
manja je èesta pojava u supermarketima, jer razlièiti kupci imaju razièit
intenzitet potreba. Cena koju kupac plaæa otkriva samo minimum koji je on
spreman da plati, ali ne i maksimum. Otuda se dodatni „potrošaèki višak”
mo e pretvoriti u veæi profit ako prodavac iznaðe dodatne naèine da
zaraèunava razlièite cene za iste ili sliène proizvode razlièitim kupcima,
odnosno, da sprovodi praksu diskriminacije cena. Jedan od èesto korišæenih
naèina kome pribegavaju proizvoðaèi i grosisti je distribucija kupona sa
diskontima. Kupci koji su manje osetljivi na cene, èija je tra nja visoka, kao i
potrošaèki izdaci neæe voditi raèuna da sakupljaju i naplate kupone, što im
se, inaèe, nudi. Strategija štampanja kupona donosi veæi profit od
zaraèunavanja jedinstvene cene, jer se oslanja na veæi broj informacija o
potrošaèkoj tra nji. Druga strategija proizvoðaèa je ponuda savršenijeg tipa
istog proizvoda i to tako što se proizvod donekle usavršava i oznaèava kao
„super”, „novi”, „premijum”, „ekstra”, „ultra” i sl., što kupce navodi da plate
višu cenu da bi došli do kvalitetnijeg proizvoda. Proizvoðaèi na ovaj naèin
za sebe pridobijaju deo potrošaèkog viška i uveæavaju profite.
Najèešæi primeri ovakvog formiranja cena u SAD su u prehrambenoj
industriji: veæa pakovanja èesto povlaèe za sobomi veæe troškove pakovanja
93
po jedinici mere (potrebni su èvršæi materijali za pakovanje, transport u
hladnjaèama je skuplji, na policima je du e vreme zauzet prostor i du i je pe-
riod njihove realizacije). Na strani tra nje argument za kupovinu veæih
pakovanja su niski troškovi èuvanja proizvoda kod kupca i visoki troškovi
traganja za odgovarajuæim proizvodom, relativno niska sklonost poreðenja
cena, što sa svoje strane uveæava moguænost da se praksom diskriminacije
cena - u ovom sluèaju zaraèunavanjem viših cena po jedinici mere za veæa
pakovanja - ostvari dodatni profit.
Jedna skorašnja anketa u SADobuhvatila je 62 proizvoda i pokazala da se
sklonost kupovanjyu veæih pakovanja duguje prvenstveno faktorima na
strani tra nje. Ovome treba dodati i neobaveštenost kupaca: manje od
polovine ispitanika u jednoj anketi znalo je cene prehrambenih proizvoda
unutar margine od 5 odsto!
MENAD ERSKA FILOZOFIJA
„U mom poslu uzlazna kriva ponude nema smisla. Sve što znam je
da kada poveæam svoje cene moj prihod ne raste, nego pada. Ne
prodajem više proizvoda, nego manje.”, ka u menad eri. Kako ovo
objasniti ?
Ovo rezonovanje je primer nerazlikovanja ponude i tra nje. U suštini,
promena cena izaziva promenu prihoda, ali je va nije šta se dogaða sa
profitom!
Pretpostavmo da se radi o konfekciji èiju tr išnu situaciju opisuje naredna
slika.
Prošle godine prodato je 10.000 košulja po ceni od 45 din. i uukpni prihod
je bio 450.000 din, a a profit 100.000 (troškovi proizvodnje jedne košulje su
35 din.). Sada, po savetu „eksperta”, menad er menja svoju strategiju:
tra nja za košuljama je,. navodno, neelastièna i neæe se smanjivati sa rastom
cena, jer su košulje ljudima uvek potrebne, a radi se i o poznatom
proizvoðaèu; menad er odluèuje da cenu poveæa na 60 din/kom. i te godine
94
je prodato samo 7.000 kom., a ukupni prhod je 420.000 din. Jasno je da je
pretpostavka o neelastiènoj tra nji bila pogrešna, jer je sa rastom cena
tra nja smanjena.
Pretpostavimo da je sada trošak proizvodnje jedne košulje 40 din. Ukupni
godišnji profit je 140.000 din. - znaèajno veæi nego prethodne godine.
Èini seda je preporuka „eksperta” o neelastiènosti tra nje bila netaèna, ali
je bila taèna ona o moguænosti poveæavanja cene: prodaja i prihod su
smanjeni, ali je profit veæi!
Meðutim, ovo ne mora da traje dugo: nastupa kriza i za cenu od 60 din,
prodato je 6000 ko.m, umesto 7000 kom. - 1000kom. manje; ukupni prihod
sada je 360.000 din, a sa naraslim troškovima od 45 din./kom. ukupni
troškovi su 270.000, a profit samo 90.000din. Menad er je pred iskušenjem
da poveæa cene da bi povratio svoj raniji profit.
Njegov „ekspert” sada ga savetuje da ne poveæava cena, nego da ih
smanji: menad er ga nije poslušao i cene je poveæao na 70 din./kom,
razmišljajuæi „uspelo je prošli put, uspeæe i sada!”.
„Espert” je ovog puta bio u pravu: prodaja je još više smanjena - sa 6.000
na 4.000 kom., ukupni prihod je iznosio 280.000 din, a sa proseènim
troškovima od 50 din./kom. profit je iznosio samo 80.000 din. Time je samo
potvrðena osnovna menad erova filozofija: „Sve što znam je da kada
poveæam svoje cene moj prihod ne raste, nego pada. Ne prodajem više
proizvoda, nego manje.”
Zato odluèuje da smanji cene na 60 din./kom., recesija je okonèana i raste
tra nja za njegovim košuljama, prodaja dosti e 7.000 ko.m, on poveæava i
cenu na 70 din., pa je ukupni prihod sada 490.000 din., a profit za smanjene
troškove od 45 din./kom. sada rekordnih 175.000 din. Konaèno je menad er
„otkrio” rastuæu krivu ponude.
ÈISTA EKONOMSKA RENTA
Zašto košarkaš Majkl D ordan, hokejaš Vejn Grecki, glumac D on
Travolta, pevaèica Madona zaraðuju desetine miliona dolara, a
izuzetni profesori i lekari stotine puta manje? Retki su pojedinci
95
koji ne bi potvrdili ocenu „obrazovanje je va nije od industrije
zabave”, mada to u praksi nije tako.
Odgovor na ovo pitanje mogao bi da znaèi da su preferencije i potrebe
ljudi nekonzistentne ili da tr ište daje neoptimalna rešenja. Nadnice svih, pa
i vrhunskih zabavljaèa i sportista trebalo bi da budu odreðene ponudom i
tra njom. Kako onda objasniti stostruke razlike u platama koje nisu
utemeljene na razlikama u slo enosti rada, kvalifikacijama ili rezultatima?
U ovom sluèaju enormne razlike u platama trebalo bi objašnjavati
prirodom „izvedene tra nje”. faktori proizvodnje, a rad jeste faktor
proizvodnje, tra en je u meri u kojoj je tra en njegov proizvod: pošto su
proizvodi „rada” sportista i zabavljaèa veoma tra eni - kroz sport i industriju
zabave godišnje se u razvijenim zemljama obræu stotine milijardi dolara i
plate njihovim kreatorima moraju biti velike. Ovome treba dodati i
„neelastiènu tra nju” za njihovim ‘radom" koja u te plate ugraðuje i
elemenat èiste ekonomske rente.
Sa rastom tra nje samo do odreðene mere raste ponuda rada
zabavljaèa/sportista, a posle prelomne taèke ona postaje neelastièna i svaki
96
dalji rast rra nje samo uveæava njihove dohotke, bez rasta ponude, koja je
pod strogom monopolistièkom kontrolom.
Èinjenica je da u ovom sluèaju va i i Galbrajtov „preokrenuti redosled”:
sportski klubovi i industrija zabave „kreiraju” preferencije konzumenata -
publike o odr avajuæi je na dovoljnom visokom nivou odr avaju tr ište sa
ogromnimgodišnjimobrtomi profitima. Godine 1992. u SADna ulaznice je
utrošeno „samo” 8 mlrd. dolara, u odnosu na 528 mlrd. dolara utrošenih na
obrazovanje; ovi podaci, meðutim, umnogome prikrivaju ogromni promet
sporta i zabave preko prihoda od reklame, autorskih prava i slièno; u
obrazovanju je radilo u SAD te godine 4 miliona nastavnika, a u
sportu/industriju zabave samo 20.000.
NESAMOSTALNA CENTRALNA BANKA
Zašto su èeste promene guvernera centralne banke pokazatelj
inflatornog okru enja i nestabilne valute?
Samostalna centralna banka je potreban, mada ne i dovoljan, uslov,
uravnote enog neinflatornog makroekonomskog razvoja. Ta samostalnost
odreðuje se trojako kao:
* personalna - imenovanje guvernera i rukovodeæih organa i procedure
donošenja odluka;
* finansijska - razdvojenost monetarne politike centralne banke od
fiskalne politike dr ave i
* politièka - samostalnost u formulisanju ciljeva i sprovoðenju potrebne
politike.
A. Cukierman je uveo i dodatnu meru samostalnosti CB - uèestalost
promena guvernera, što odra ava „politièku osetljivost” CB, koja se
odreðuje kao promena na èelu CB u roku od šest meseci posle politièkih
promena; ovo predstavlja naredna tabela. U periodu 1950-89. g. proseèna
osetljivost za izabranu grupu zemalja (OECDi nerazvijeni) iznosila je 0,24,
za OECD je iznosila 0,10, a za nerazvijene 0,34.
97
Tabela. Uèestalost promene guvernera, 1950-89.
Zemlja
Promene
Belgija
0,13
Kanada
0,10
Danska
0,05
Finska
0,13
Francuska
0,15
Nemaèka
0,10
Grèka
0,18
Island
0,03
Irska
0,15
Italija
0,08
Japan
0,20
Luksemburg
0,08
Norveška
0,20
Španija
0,20
Švedska
0,15
Švajcarska
0,13
Turska
0,40
Britanija
0,10
SAD
0,13
Analiza samostalnosti centralne banke prvenstveno ima u vidu evoluciju
od monetarizma ka novoklasièarskoj teoriji: namesto obavezujuæeg „k
pravila” o projektovanom i realizovanom odnosu novca i društvenog
proizvoda insistira se na reputaciji i kredibilitetu vlade, èiji je ugaoni kamen
samostalnost centralne banke u odnosu na vladu i politièki re im. Još od
pronalaska fiat novca i vladinog monopola na njegovo štampanje, dr aoci
novca prisiljeni su da permanentno apsorbuju inflatornu ponudu novca.
Vlada ima duboko ukorenjene interese da kreira inflaciju, uveæava emisioni
prihod - sinjora i tako uvodi subjekte u sve više i više poreske grupe,
98
smanjujuæi postojeæi javni dug, obeæavajuæi prolaznu stimulaciju privrede i
zaposlenosti. „Dr ave dugo mogu pre iveti štampajuæi novac, mada je
sredstvo prokleto”, napisao je Kejns, i sam privr en ovakvoj ekonomskoj
filozofiji.
Nezavisni status centralne banke morao bi da poèiva na sledeæim
elementima:
(1) zabrani kreditiranja javnih vlasti
(2) samostalnost CB u odnosu na vladine smernice
(3) suverenost u domenu politike deviznog kursa
(4) Personalna samostalnost CB
Ovo je jedan od temeljnih uslova samostalnosti, jer i pored zapisanih
odredbi u normativnim i zakonskim aktima vlada lobistièki, po svaku cenu,
nastoji da guverner/rukovodioci CB budu pojedinci koji politièki i struèno
podr avaju njenu politiku i spremni su da je u datim ogranièavajuæim
uslovima (npr., monetarna stabilnost) maksimalno realizuju. Jedno rešenje,
koja je opštesprihvaæeno, je da mandat guvernera/rukovodeæeg tela CB
mora biti du i od mandata vlade (du i od 4-5 godina, po pravilu 10 godina), i
da treba omoguæiti reizbornost na tu funkciju, što bi znaèilo da guverner na
tom polo aju mo e biti i 20 godina; tada bi trebalo birati osobu izmeðu 45 i
55 godina, koja æe na tom polo aju doèekati i penziju.
Debata o samostalnosti CB smešta se i u šire okvire politièkog sistema i
koncepcije o politièkim ciklusima. Osnovna ideja preuzeta je iz koncepta
Filipsove krive: u ekonomiji postoji nagodba inflacija - nezaposlenost: veæa
inflacija podrazumeva manju nezaposlenost i obratno. Sada je tome dodata i
politièka dimenzija:
(1) levièarske vlade optiraju za višu inflaciju/ni u nezaposlenost, a
desnièarske obratno - za ni u inflaciju/višu nezaposlenost. Razlièite partije
imaju razlièite preferencije;
(2) sa pribli avanjem izbora ova statièka nagodba bitno se modifikuje:
levièarske vlade nagoveštavaju borbu protiv inflacije, a desnièarske protiv
nezaposlenosti, da bi se stvari vratile na staro kada izbori proðu;
(3) u polarizovanim i nestabilnim politièkim sistemima cena nagodbe
inflacija-nezaposlenost je veæa;
(4) sve prethodno bitno ogranièava samostalnost CB.
Posebno je zanimljiva veza bud eta u predizbornoj i izbornoj godini i
nestabilnosti domaæe valute poistekle iz pritisaka na CB.
Ispitivano je i kretanje bud eta pomoæu sledeæih indikatora:
99
I
10
- bud etska ravnote a u izbornoj godini minus bud etska ravnote a u
prethodnoj godini;
I
11
- bud etska ravnote a u izbornoj godini minus bud etska ravnote a u
narednoj godini.
Analiza pokazuje da je u veæini sluèajeva (66%) u periodu 1972-84. g.
bud etska ravnote a pogoršana u izbornoj godinu u odnosu na prethodnu,
što potvrðuje znaèajno mesto bud eta u politièkim ciklusima.
Tabela. Bud et i politièki privredni ciklusi.
Prognoza teorije:
saglasnost sa ishodom
I10 (bud et u
izbornoj g. minus
prethodnoj)
I11 (bud et u
izbornoj g. minus
narednoj)
Svega
DA NE
DA
NE DA NE
100
Australija
3 2 1 3
Austrija
1 2 0 3
Belgija
4 0 3 1
Danska
3 1 2 2
Finska
3 0 1 2
Francuska
2 1 0 3
Nemaèka
0 4 4 0
Holandija
2 1 2 1
Norveška
1 2 1 2
Švedska
2 2 2 2
Britanija
2 1 3 0
SAD
2 2 3 0
Svega
25 14 18 18 43 32
% DA
64 50 57
Uticaj politike na makrekonomiju danas se manifestuje na dva naèina:
(1) politièko-ideološku usmerenost vlada na realizaciju odreðenih cljeva,
s tim da dva obele ja imaju dominantno obele je:
(a) nestabilnost re ima: uèestalost promena re ima i partija i
(b) polarizacija: nesaglasnost kljuènih politièkih aktera o pravcima
promena;
(2) politièka nesaglasnost o realizaciji ciljeva.
Jedna od ustanovljenih veza tièe se karaktera politièkog re ima:
predstavièke demokratije sklone su akumuliranju ogromnog (1) bud etskog
deficita i (2) javnog duga, jer „politièka usitnjenost” - izra ena kroz broj
poslanika u parlamentu, koji je veæi od 5 po izbornom okrugu - doprinosi
uslo njavanju politièkog procesa, uveæavanju opasnosti od lobiranja.
Predstavnièke politièke sistema optereæuje odsustvo fiskalne discipline.
Ovome treba dodati i èinjenicu da koegzistencija nekoliko veæih partija
101
otvara prostor i za politièki ekstremizam partija koje favorizuju interese
svojih biraèa. Predstavnièke demokratije karakterišu:
(1) vlade sa kraæim mandatima i
(2) koalicione vlade što pogoduje akumulaciji deficita i duga.
A. Cukierman i drugi pokušali su da"pravno kodiraju" samostalnost
centralne banke, oslanjajuæi se na dva naèela: (1) kodiraju se samo precizno
utvrðene pravne karakteristike i (2) karakteristike unete u statute centralnih
banaka. Te pravne karakteristike svrstane su u èetiri grupe:
(1) imenovanje, razrešenje, trajanje mandata guvernera;
(2) formulisanje i sprovoðenje politike, posebno razrešavanje konflikata
na liniji vlada - CB;
(3) ciljevi CB;
(4) ogranièenja u pogledu kreditiranja od strane CB.
Pet najsamostalnijih CB
Pet najnesamostalnijih CB
Zemlja
Pravna samostalnost
CB (indeks)
Zemlja
Pravna samostalnost
CB (indeks)
SR Nemaèka
0,69 Katar 0,20
Švajcarska 0,64
Nepal 0,18
Austrija
0,61 SFRJ 0,17
Danska
0,50 Maroko 0,14
SAD
0,48 Poljska 0,10
Autori su analizirali i frekvenciju rotacije guvernera - kao odraz
stabilnosti privrede i samostalnosti CB za istu grupu zemalja u istom
periodu. Na prvom mestu je bio Island sa koeficijentom 0,034 (jedna
promena guvernera za 29 godina - period 1950-89.), a na poslednjemArgen-
tina 0,93 (promena guvernera svakih 13 meseci). NBJ (SFRJ) je bila negde u
sredini sa koeficijentom 0,23 (promena guvernera svakih 7,9 godina), što u
našim uslovima nije bila potvrda samostalnosti NBJ.
102
POVERENJE GRAÐANA I DEFICIT
Sa rastom kredibiliteta - ugleda vlade raste i moguænost njenog
zadu ivanja kod graðana, ali rast duga umanjuje taj ugled. Zašto?
Postojanje poverenja subjekata (graðana/firmi) afirmiše i jaèa
kredibilitet vlade i povratno, ustanovljeni i jak ugled vlade izaziva
poverenje. Odnos jeste psihiloško-bihevioristièki i podrazumeva pozitivnu
energiju i sinergetske efekte.Poverenje je širi pojam od standardnih
„oèekivanja” i podrazumeva i nemerljiva oseæanja, psihološka stanja,
iskustvo i uèenje. Kredibilitet vlade u tim uslovima teško i dugotrajno se
zadobija, a lako i brzo gubi, jer ga odreðuju domaæinstva na osnovama: (a)
racionalnih oèekivanja formiranih na osnovu svih raspolo ivih informacija i
(b) steèenog poverenja kroz mukotrpni proces pokušaja i greške.
Postoji èetvorougao faktora: (1) reputacija, (2) poverenje, (3) kredibilitet
i (4) oèekivanja.
Na primeru inflacije to znaèi: (1) antiinflaciona reputacija vlade izaziva
(2) poverenje subjekata koje je temelj (3) antiinflacionog kredibiliteta i
osnova (4) antiinflacionih oèekivanja koja olakšavaju dalji antiinflacioni
103
kurs. To je svojevrsna igra subjekata i vlade u kojima svako sledi svoju
strategiju prema matrici dobitaka i troškova. U tim uslovima vlade su
izlo ene „fiskalnom pritisku” koji se mo e definisati kao raskorak izmeðu
„ciljnog” nivoa rashoda koji je prihvatljiv i sposobnosti da se prikupe porezi.
Sve hiperinflacije XX veka duguju se bud etskim deficitima koji su
proistekli iz realno nestišljivih bud etskih rashoda u ratnoj situaciji. D . M.
Kejns je 1924. godine napisao: „Vlade, èak i Nemaèka i Ruska, mogu
pre ivljavati dugo štampajuæi papirni novac. Tako one mogu osigurati
kontrolu nad realnim resursima, baš kao da su ih prikupile oporezivanjem.
Sredstvo je prokleto, ali efikasno i do odreðene granice mora se prihvatati.
Kada nema drugog vlade tako pre ivljavaju; to je oporezivanje koje ljudi
najte e izbegavaju. To je oblik operezivanja kome se javnost najte e
odupire, pa ga mogu nametnuti i najslabije vlade, koje ništa drugo ne mogu
da uèine.”
Èinjenica je, meðutim, da ove „epizode”, na alost po dr avu, traju
kratko; mo da i „na sreæu”, jer su one i najveæi gubitnici u hiperinflaciji:
dobitke od inflatornog poreza poništavaju i premašuju gubici od izgubljenih
104
poreza. Ovaj trenutni evidentni materijalizovani gubitak za pojedince,
privredu i dr avu uputpunjava i dalekose ni dugoroèni gubitak poverenja,
bez èega se ne mo e graditi ni kredibilitet. A. Rejnolds je 1993. napisao za
stanje u Rusiji: „Efikasna zabrana štampanja novca radi pokriæa deficita ili
dr avnih preduzeæa i garantovana zamena rublji za zlato tehnièki je moguæa,
èak i sprovodiva ako bi se u to verovalo. Problem je u tome što je teško
uspostaviti poverenje i kredibilitet”.
Da bi bila solventna dr ava mora imati dovoljno prihoda iz tekuæeg duga i
emisije novca da pokrije bud etski deficit, plus plaæanje kamate na dug i
otplate dospele glavnice. „Kotrljanje duga” uveæava glavnicu, pogoršava
danas kljuèni „makroekonomski indikator zdravlja” - racio javni
dug/društveni proizvod - i navodi i dr avu na pomisao da bi Ponzi shema
mogla da se koristi: kada nema dovoljnog priliva po osnovu obveznica
uveæavanjem kamate po svaku cenu privuæi kapital.Dve su dimenzije
problema:
(a) deficit se mora smanjiti na podnošljiv nivo koji neæe izazivati
štampanje novca;
(b) javnost mora biti uverena u trajnost eliminisanja deficita i
uravnote enja bud eta.
EKSPERIMENT NA RUTGERS UNIVERZITETU
Zašto sa zadu ivanjem dr ave raste štednja graðana?
105
Ovo je bio predmet i zanimljivog eksperimenta u kome je na Rutgers
univerzitetu uèestvovalo 38 studenata makroekonomije.
Oni su bili „domaæinstvo” koje treba da apsorbuje dr avni dug, bez
poznavanja logike same teoreme ili eljenih rezultata istra ivanja. Tokom
svih iteracija (bilo ih je 23) rukovodilac eksperimenta (u ulozi ministra
finansija) zapoèinjao je sa najavom (1) dodatnog dohotka, (2) poreza i (3)
obveznica koje se nude. Eksperiment je poèeo u periodu 1 sa dohotkom od
500 dolara, jedinstvenim porezom od 30 dolara i prvom emisijom
obveznica, po proceduri kojom se prodaju blagajnièki zapisi SAD. Vlada je
nameravala da emisijom obveznica obezbedi ukupno 380$ (38
domaæinstava puta 10$), a tokom èitavog eksperimenta obveznice su
prodavane u 10 jednakih denominacija. Od studenata se tra ilo da podnesu
svoje ponude (sa kamatom) za kupovinu obveznica na poèetku svakog
perioda, a „pobeðivali” je deseterica koja je ponudila ni u kamatu i dobijala
deset obveznica (time su oni iskazivali „poverenje” i po niskoj kamati davali
kapital vladi koja u iva kredibilitet i koja „pobeðuje” - dobija ga po niskoj
ceni). Eventualni rast kamata odra avaæe i rast nepoverenja u dr avu.
Studenti su svoj dohodak, štednju i zadu ivanje tretirali maksimalno
realno, a njihova štednja se delila na kamatonosne obveznice i
nekamatonosnu štednju.
Evo i dobijenih rezultata koji je trebalo da potvrde ili ospore
Rikardo-Baroovu teoremu po kojoj:
Rast deficita izaziva rast privatne štednje
Pojedinci oèekuju rast poreza kod isplate obveznica i pripremaju se za to -
štede.
Eksperiment je imao 23 perioda, odnosno, tri faze: I faza (1-6 period), II
faza (7-15 period), III faza (16-23 period.)
106
UI fazi (period 1-6) emisija obveznica po domaæinstvu raste od 10 na 20
dolara (ukupna emisija od 380 na 760 dolara), uz jedinstveni porez od 30
dolara po svakomdomaæinstvu. Nuðeno je uvek po 10 obveznica, vrednosti
38 dolara (period 1) i 76 dolara (period 6).
II faza (period 7-15) je bilo stabilno stanje kada je emisija obveznica po
domaæinstvu ostala na nivou od 20 dolara i porez po domaæinstvu je ostao
nepromenjen.
III faza (period 16-23) poèela je neoèekivanim fiskalnim šokom -
napuštanje pokriæa deficita porezima u korist obveznica, jer su sledili
politièki izbori, pa nije bilo oportuno poveæavati poreze, nego pokriæe
deficita „odlagati” za vreme posle izbora. Porezi su u periodu 16 smanjeni na
0, a emisija obveznica je uveæana za 2,5 puta (od 20 na 50 dolara po
domaæinstvu).
Domaæinstva je trebalo da se rikardijanski racionalno ponašaju i da svoje
izdatke sama pokrivaju i ne zadu uju buduæe generacije. Potvrda
Rikardo-Baroove teoreme podrazumeva:
Deficit koji se pokriva obveznicama izaziva rast privatne štednje
koja æe u trenutku dospeæa obveznica biti korišæena za isplatu
naknadno uveæanih poreza.
Evo i dobijenih rezultata eksperimenta.
107
I faza (Tt = 30$, Yt=
500$)
Period Bt(a) Rt(b) St(c)
1 38 5.31 15.53
2 38 5.33 14.99
3 41.8 5,49 15.03
4 45.6 5.83 13.61
5 57 6.48 12.20
6 76 7.60 8.39
II faza (Tt = 30$, Yt =
500$)
7 76 7.65 8.53
8 76 7.70 8.63
9 76 7.74 8.82
10 76 7.87 9.29
11 76 7.99 9.76
12 76 8.14 10.13
13 76 8.20 9.11
14 76 8.31 9.37
III faza (Tt = 0$, Yt =
500$)
16 190 8.57 10.01
17 190 8.53 11.30
18 190 8.55 11.30
19 190 8.57 11.32
20 190 8.90 11.33
21 190 9.66 11.35
22 190 9.73 11.34
23 190 9.82 11.34
U I fazi dobijeni su sledeæi rezultati: proseèna kamata u periodima 1-6
poveæana je za 43,12% Ovaj rast kamata pratio je 100% poveæavanje
dr avnog duga (sa 380$ na 760$). Proseèna štednja domaæinstva pala je za
46%.
Ovo su tradicionalni kejnzijanski rezultati, koji osporavaju
Rikardo-Baroovu teoremu: rast dr avnog zadu ivanja izaziva rast kamata, u
portfelju domaæinstva rastu obveznice, a pada štednja, jer su domaæinstva na
ovakvo ponašanje navedena rastom kamata i tretmanom obveznica kao
imovine.
108
U II fazi rast dr avnog duga odr ava se na 760$, porezI su nepromenjeni
(30$), kao i dohodak (500$), što treba da „opusti” domaæinstva pred za njih
neoèekicvanu promenu u fiskalnomre imu - pokriæe duga ne više porezima
(Tt= 0$, nego obveznicama (Bt= 1900$).
U III, odluèujuæoj, fazi dolazi do pomenute neoèekivane promene
fiskalnog re ima: porezi su nulti (Tt= 0$) i taj gubitak poreza (38
domaæinstava puta 30$ = 1140$) pokriva se u celini dodatnim
obveznicamama, pored onih iz faze II (760$), što ukupno èini 1900$ (760$
iz II faze i novih 1140$).
Ukljuènom- 16 periodu trebalo je utvrditi da li se domaæinstva ponašaju
na rikardijanski naèin - da li usled novih obveznica (i opasnosti od
naknadnih novih poreza) štede više. Od 15-og do 16-og perioda kamate su
poveæane samo za 1,80%, uprkos rastu od 150%dr avnih obveznica, što je u
oèitoj suprotnosti sa rastomkamata od 43%u I fazi. Uistomperiodu štednja
jeste poveæana za 6,80%. Sa odr avanjem dr avnih obveznica na nivou od
1900$, nultim porezima i konstantnim dohotkom od 500$ dolazi do daljeg
rasta kamata.
U osnovi Rikardo-Baroova teorema jeste potvðena, mada je stepen
meðuzavisnosti manji nego što se oèekivalo. Objašnjenje treba tra iti u
odgovorima samih ispitanika: njih 73% osetilo je nelagodnost kada je
dr ava emisiju obveznica u periodu 16-23 od 760$ uveæala na 1900$ i
obeæala kamatu u uslovima neizvesnog fiskalnog re ima. 44% ispitanika
plašilo se otpisa dugta, 36%je oèekivalo rast poreza, a samo 11%je verovalo
u masovnu inflatornu monetaziju duga, dok preostalih 9% nije moglo da
objasni svoje razloge.
U ovom eksperimentu rast kamata odra avao je i rastuæu premiju rizika
koju nameæu domaæinstva da bi ponudila kapital. Sa rastom emisije
obveznica (od 200$ na 1900$) i stalni dohodak (500$, što znaèi konstantnu
stopu rasta) podnošljivost duga - racio dug/ društveni proizvod sve je lošija.
Rezultati eksperimenta tako su delimièno potvrdili Rikardo-Baroovu
teoremu da rast emisije obveznica biva praæen rastom privatne štednje, u
oèekivanju naknadno uveæanih poreza.
109

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->