Komponovanje je likovni proces sastavljanja i

meusobnog povezivanja likovnih elemenata elemenata kompozicije u likovnu celinu prema vlastitoj likovnoj koncepciji. Likovni produkt nastao procesom likovnog komponovanja naziva se kompozicija.
Kompozicija je skladan raspored i smisleno ureen

odnos likovnih elemenata elemenata kompozicije unutar nekog prostora ili formata, u kojem vlada jedinstvo koriene tehnike, materijala, ideje, opaajnih svojstava i primenjenih estetskih naela principa komponovanja.

Format slike
Povrina na koju je slikar ogranien fiziki predstavlja

dvodimenzionalnu ravan koja ima samo irinu i duinu. Ovakva povrina bez dubine naziva se prostor dela, dizajn- polje, odnosno format slike.

 Pre nego to se pristupi komponovanju neke slike

potrebno je odluiti se kako organizovati jedinstvo formata i oblika u njemu. Format je definisan odnosom vertikalne i horizontalne stranice.

 Za skladan i prijatan smetaj objekata koriste se

pravila, kao to su: Geometrijski centar Optiki centar Pravilo treina i dr..

Centar formata
Jedan format osim etiri take njegovih temena

odreuje i peta, nevidljiva, taka centra, koja se nalazi u preseku dijagonala formata ili u preseku linija polovina.
Elementi rasporeeni oko centra interesa treba da su

rasporeeni tako da vode oko posmatraa iz perifernih mesta ka centru. Ipak, centar kompozicije nije ba najbolje mesto gde bi oko posmatraa mirovalo. Sa glavnim objektom postavljenim u centar, posmatra nee biti motivisan da proui ostatak slike.

Optiki centar
Mesto na kojem se seku dva zlatna preseka -

vertikalni i horizontalni- naziva se optiki centar (nije isto to i geometrijski!). Oblik postavljen u optiki centar postaje dominantan, a kompozicija deluje jedinstveno.

Pravilo treina
Vrlo esto se koristi pravilo 3 treine : sa dve

horizontale i i dve vertikale format se deli na 9 jednakih delova, u preseku vertikala i horizontala dobijaju se etiri vane take u koje treba smestiti glavne objekte kompozicije.

Vrste kompozicija
Razlikujemo sledee vrste kompozicija: centralna horizontalna vertikalna dijagonalna ovalna ili kruna piramidalna - trougaona kombinovana haotina

Centralna kompozicija
U ovoj vrsti kompozicije glavni, ili veina likovnih

elemenata se nalazi ili gravitira sredini.

Centralna kompozicija

Horizontalna kompozicija
Likovni elementi svojim poloajem, rasporedom i

oblicima prate horizontalne ose formata. Takva kompozicija deluje mirno i oputajue, a koristimo je kada elimo da prikaemo irinu prostora, neku scenu, grupne portrete, pejsae, panorame, mrtvu prirodu i slina, uglavnom pasivna i statina stanja. Horizontalna postavka omoguuje gledaocu da mirno posmatra sadraj i pojedine elemente na slici. Horizontalnoj kompoziciji odgovara format postavljen po irini.

Horizontalna kompozicija

Vertikalna kompozicija
Kod ove kompozicije likovni elementi prate vertikalne

ose formata. Vertikala prikazuje rast u visinu, sputanje ili pad nanie, odnos onog to je gore (glava), prema onom to je dole (telo, noge). Visoka stabla, vrhovi planina, katedrale, tornjevi, obelisci i neboderi u velikim gradovima, najbolji su primer za to.To je aktivna postavka, koja sugerie ozbiljnost, odlunost, vrstou, autoritet i sl., pa je koristimo kada upravo te osobine elimo da pridruimo elementima na slici, ili istaknuti njihovu vanost. Vertikalnoj kompoziciji odgovara format postavljen po visini.

Vertikalna kompozicija

Dijagonalna kompozicija
Ova vrsta kompozicije koristi dijagonalne ose formata i

kosine za preteni raspored i komunikaciju meu likovnim elementima ma slici. To je iva i i dinamina kompozicija koja odmah privlai panju, jer sugerie pokret i odreenu napetost. Osim toga kosi pravci stvaraju utisak prostora, te slue za neformalno povezivanje elemenata kompozicije. Snaniji utisak dijagonale postiu na vertikalnom, a blai na horizontalno postavljenom formatu

Dijagonalna kompozicija

Ovalna ili kruna kompozicija

Kada se likovni elementi u prostoru ili unutar

pravouglog formata povezuju po vidljivoj ili zamiljenoj liniji krunice ili elipse, nastaje ovalna ili kruna kompozicija, koja sugerie okupljenost razliitih elemenata oko jedne ideje. U ovoj vrsti kompozicije elementi mogu biti rasporeeni i po spirali, kao jednom od krunici bliskih arhetipskih oblika u prirodi. To je topla i blaga kompozicija, a koristimo je kada elimo da naglasimo porodinu povezanost i zajednitvo elemenata na slici (sklad, jedinstvo).

Ovalna ili kruna kompozicija

Piramidalna (trougaona) kompozicija

U ovoj vrsti kompozicije se kao osnovni oblik za

raspored elemenata unutar formata koristi trougao ili piramida. Elementi postavljeni u njima ine dominantnu grupu, kojoj su elementi izvan njih podreeni. To je graditeljska kompozicija koja se jednako dobro moe upotrebiti kako na vertikalnom, tako i na horizontalnom formatu.

Piramidalna (trougaona) kompozicija

Kombinovana kompozicija
Ovo je najprirodnija i najee koriena vrsta

kompozicije, koja na formatu udruuje i kombinuje dva ili vie navedenih osnovnih poloaja i rasporeda likovnih elemenata. Ona je istovremeno i najzahtevnija u smislu postizanja dobre ravnotee. Pri gradnji kombinovane kompozicije nastoji se da se stvori jedinstvo i sklad suprotnih poloaja, smerova i oblika, kao to su vertikalno-horizintalno (arhitektonska kompozicija), horizontalno-vertikalnodijagonalno, ovalno ili spiralno-ravno itd. U kombinovanom rasporedu osim poloaja i oblika, znaajnu ulogu imaju opaajna svojstva (tonovi svetla i tame, boje itd.), kao i odnosi razliitih veliina,

Haotina kompozicija
U ovoj kompoziciji, kao to joj i ime kae, elementi su

razbacani haotino - bez ikakvog rasporeda.