You are on page 1of 32
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj eknomijieknomiji Prof. dr Angelina Njeguš Osnovne tehnologije u
IIII
PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj eknomijieknomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Osnovne tehnologije u digitalnoj ekonomiji
Digitalna ekonomija
Poslovni pritisci na organizacije u novoj ekonomiji
Strategijski informacioni sistemi
Osnovni pojmovi Internet tehnologija
Beograd, 2011/2012.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Plan knjige
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Plan knjige
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Nova ekonomija vs stara
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Nova ekonomija vs stara ekonomija
Ekonomija je sistem ljudskih aktivnosti koje se odnose na proizvodnju,
distribuciju, razmenu i potrošnju roba i usluga u određenoj zemlji.
Ekonomski sistem je skup određenih društvenih institucija koje se bave
proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom roba i usluga u određenom
društvu.
Digitalna ekonomija je posebna nauka koja se odnosi na globalnu mrežu
ekonomskih i društvenih aktivnosti koje se
zasnivaju na digitalnim tehnologijama, servisima i
web sadržajima.
Sinonimi za digitalnu ekonomiju su
„Internet ekonomija”, „Nova ekonomija” ili
„Web ekonomija”.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Digitalna ekonomija
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Digitalna ekonomija
Digitalna ekonomija (Digital Economy, DE) je savremeni način
privređivanja u kome se izrazito koriste informacione tehnologije, a
naročito Internet servisi
Osnovni učesnici u digitalnoj ekonomiji, a koji se obično označavaju
velikim slovima su:
G (Government) - država, administracija, uprava
B (Business) – privreda, preduzeća, institucije
C (Customer/Consumer/Citizen) – kupac, potrošač, građanin
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Poređenje stare i nove
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Poređenje stare i nove ekonomije
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Poslovni pritisci na
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Poslovni pritisci na organizacije u novoj
ekonomiji
Poslovno okruženje je
kombinacija
društvenih, pravnih,
ekonomskih, fizičkih i
političkih faktora koji
utiču na aktivnosti
poslovanja.
Značajne promene u
bilo kojim od ovih
faktora dovode do
stvaranja poslovnog
“pritiska” na
organizaciju
Slika 1
Ambijent u kome
posluje preduzeće
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Pritisci na poslovanje
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Pritisci na poslovanje organizacije
Postoje generalno tri tipa poslovnog pritiska sa kojima se organizacija
suočava i to:
1. Tržišni pritisak:
– Globalna ekonomija
– Jaka konkurencija
– Promena prirode radne snage
– Moćni klijenti
2. Tehnološki pritisak:
– Tehnološke inovacije i zastarelost
– Suviše informacija
3. Socijalni pritisak:
– Vladine regulative (zakoni, propisi)
– Trošenje na socijalne programe
– Zaštita od terorističkih napada
– Etnička pitanja
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Strategijski informacioni
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Strategijski informacioni sistemi
Rešenje: primena savremenih informacionih tehnologija koje prate
ciljeve, strategiju i poslovne procese organizacije
Neke od strategija za sticanje konkurentne prednosti i njima odgovarajuće
IT su:
Strategija orijentacije na kupca
– informacioni sistemi za upravljanje odnosima sa klijentima (Customer
Relationship Management, CRM) alati
– inteligentni i personalizovani portali
– mobilni servisi i dr.
Strategija inovativnosti
– informacioni sistemi za upravljanje životnim ciklusom razvoja proizvoda
(Product Lifecycle Management, PLM) omogućavaju upravljanje životnim
ciklusom proizvoda od ideje, preko dizajna i proizvodnje, do distribucije i
servisiranja
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Strategijski informacioni
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Strategijski informacioni sistemi
Strategija opšteg vođstva u troškovima
– sistemi za upravljanje resursima organizacije (Enterprise Resource
Planning, ERP)
– sistemi za upravljanje lancima snabdevanja (Supply Chain Management
Systems, SCM) i dr.
Strategija diferenciranja proizvoda ili usluga
– Podrazumeva da se proizvod ili usluga izdvajaju od proizvoda
konkurencije po imidžu, tehnologiji, dizajnu, postrodajnim uslugama,
kanalima prodaje, kvalitetu itd.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni pojmovi Internet
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Osnovni pojmovi Internet tehnologija
Internet je globalna mreža računara ili
računarskih mreža koji komuniciraju i
razmenjuju podatke putem
standardizovanog paketa Internet
protokola (Internet Protocol Suite) -
TCP/IP, obezbeđujući nekoliko usluga
tzv. Web servisa.
Internet nije ništa drugo do fizički
povezani računari, bilo putem
koaksijalnih kablova, kablova sa
uporednim paricama, optičkih kablova
bilo bežično putem radio talasa ili
infracrvenih signala
Protokoli su pravila i tehničke
procedure koje upravljaju
komunikacijom i saradnjom umreženih
računara
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Servisi Interneta
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Servisi Interneta
Servisi Interneta se mogu grupisati:
Osnovni servisi (e-mail, FTP, Telnet i dr.)
Javni servisi (IM, WWW i dr.)
Servisi za pretraživanje (Yahoo, Google i dr.)
Sigurnosni servisi ( Pretty Good Privacy - PGP, Secure Shell
- SSH i dr.)
Sistemski servisi (Ping, X-windows i dr.)
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Javni servisi - WWW
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Javni servisi - WWW
World Wide Web (WWW ili kraće Web) – podrazumeva međupovezanu
kolekciju hipertekstualnih dokumenata i multimedijalnog sadržaja dostupnih na
Internetu
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Pregled Web generacija
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Pregled Web generacija
Web 1.0 (1991 – 2004)
Statičke web stranice, slaba interaktivnost, klijent nema uticaj na sadržaj
P2W (People to Web) – razvijali Web sajtove za korisnike
Web 2.0 (2004 – 2009)
Dinamički generisane stranice, jaka interaktivnost, klijenti generišu sadržaj,
kolaborativnost, aplikacije, servisi (SOA, SaaS)
Termini: blogovanje (bloging), Web zajednice (Web communities), hostovanje servisa
(hosted services), Web aplikacije, sajtovi za društveno umrežavanje (social-networking),
sajtovi za deljenje videa (video-sharing), wiki koncept (npr, Wikipedia), mashups i dr.
P2P (People to People) – razvijali Web sajtove kako bi ih korisnici prilagođavali svojim
potrebama
Web 3.0 (2009 -
)
Dok Web 2.0 koristi Internet da bi se povezao sa ljudima, Web 3 koristi Internet kako bi se
povezao sa informacijama / računarima
Npr., lični asistent koji poznaje profil svog vlasnika i pristupa informacijama na Internetu
da bi najbolje odgovorio na zahteve
W2W (Web to Web) – kombinuje više različitih aplikacija u jednu, koristi semantički web,
inteligentne pretraživače, georeferencirane Web aplikacije i dr.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Razvoj generacija Web-a
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Razvoj generacija Web-a
15
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Servisi za pretraživanje
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Servisi za pretraživanje – Semantički Web
Među rezultatima pretrage nalazi se gomila nepotrebnih i nevažnih
informacija, na koje korisnik gubi dosta vremena u potrazi za onom
pravom
Nedostatak standardizacije i zajedničkog rečnika i dalje stvara
heterogenost, koja sprečava razmenu informacija i komunikacija
Semantički Web je naprednija verzija Weba u okviru koje je
derfinisana semantika informacija i servisa na Webu, u cilju boljeg
razumevanja, preciznijih rezultata pretrage Web sadržaja, bolje
integracije podataka, navigacije i automatizacije zadataka
Semantika izučava šta nešto znači, dok sintaksa izučava stukture/oblike
onoga čime se nešto izražava
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Semantički Web
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Semantički Web
Sadašnji Web se sastoji od
resursa (izvora) i linkova
Izvori su Web dokumenti
namenjeni za korisničku
upotrebu i obično ne
sadrže meta podatke koji
opisuju čemu služe i koje
su njihove relacije prema
ostalim Web
dokumentima
Semantički Web se
sastoji takođe od resursa
i linkova, ali ovde su oni
obogaćeni meta
podacima koji daju više
informacija
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Semantički Web
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Semantički Web
Arhitekturu semantičkog weba čine:
XML (eXtensible Markup Language)
RDF (Resource Description Framework) – modeliranje meta-podataka o resursima na web-u
Ontologije
18
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš RDF graf
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
RDF graf
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Pregled Internet
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Pregled Internet tehnologija
Standard za komunikacije
Standard za korisnički interfejs
XML
Portabilan kod
Portabilni podaci
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš TCP/IP protokol TCP/IP
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
TCP/IP protokol
TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) se
sastoji od dva protokola i to:
TCP zaduženog za pouzdani prenos podataka od jednog do drugog
mrežnog račuanara i
IP koji vrši adresiranje, izbor putanje paketa i upravlja rutiranjem
paketa do njihovog konačnog odredišta.
IP adresa (Internet Protocol, IP) je jedinstvena numerička
identifikacija i adresa računara koja se označava kao
kombinacija četiri osmobitna broja u dekadnom sistemu
Pošto su ovi nizovi brojeva teški, kako za pamćenje, tako i za kucanje,
napravljen je DNS (Domain Name System) sistem naziva domena.
Na primer, IP adresa 212.62.45.222 odgovara domenu
fpi.singidunum.ac.rs.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš HTML vs XML HTML
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
HTML vs XML
HTML obezbeđuje samo vizuelni prezentacioni sloj za brouzere i ne bavi se sadržajem podataka
XML se bavi samo sadržajem podataka, a ne i njihovim načinom prikazivanja
XML definiše samo šta su podaci, a ne i šta će se sa njima raditi.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš XML vs HTML
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
XML vs HTML
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Programski jezik JAVA
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Programski jezik JAVA
Specifikacija Jave obuhvata:
Specifikaciju jezika Java
Specifikaciju Java virtuelne mašine (JVM) - deo softvera koji se ponaša kao virtuelni
CPU, interpretirajući, a potom izvršavajući instrukcije bajt koda. JVM predstavlja
specifikaciju platforme za izvršavanje Java programa u čijoj osnovi se nalazi programski
model izmišljenog procesora
Kompanija Sun Microsystems je stavila u javno vlasništvo JVM interpreter,
kompajler i skup drugih razvojnih alata grupisanih u paket pod nazivom
Java Development Kit (JDK).
Pomoću Jave se mogu napraviti dve vrste programa:
Aplikacija – samostalni program za rešavanje jednog ili skupa problema koji se
izvršava na računaru pod njegovim operativnim sistemom
Aplet – dinamički interaktivni program koji se izvršava pomoću čitača u okviru
Web stranice klijenta
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 1
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 1
Korisnički PC (engl. User PC) –
Multimedijalni PC opremljen tako da može da
šalje i prima različite audio i video podatke.
Neke od komponenti su:
1. Zvučna kartica/Mikrofon/Zvučnici, MIDI.
Poznati proizvođači istih su: Creative
Labs/SoundBlaster.
2. Video/Grafika za 3D grafiku, video, playback.
Poznati proizvođači: Matrox, Diamond
Multimedia.
3. Video kamera: Connectix i dr.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 2
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 2
Korisnička komunikaciona oprema –
komunikaciona oprema koja je locirana na
korisničkoj ili korporacijskoj lokaciji.
1. Telefonska linija – Analogni Modem.
Proizvođači: Rockwell, US Robotics i
dr.
2. Telefonska linija – ISDN
3. Telefonska linija – DSL
4. Kablovski modem
5. Električne linije
6. Satelitske veze
7. LAN
8. Ruteri. Proizvođači: Cisco, Ascent,
Bay Networks i dr.
9. Firewalls (zaštitni zidovi)
Mnoge korporacije svojim zaposlenima
takođe obezbeđuju korisničke usluge, kao
što su DNS, Email, Usenet i dr.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 3
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 3
Povezuje
korisničku
lokaciju
sa
provajderom (ISP).
• Komunikaciona linija – RBOCS
• Kablovska
• Satelitska – DirecPC
• Power line – Digital PowerLine by
Nortel.Bežična veza
Proizvođači opreme: Nortel, Lucent,
Newbridge, Siemens.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 4
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 4
ISP POP – Gornja ivica mreže provajdera, gde se
prihvataju veze od korisnika i vrši autentifikacija.
1. Remote ports: Ascent, Cisco i dr.
Korisničke usluge – usluge koje koristi većina
korisnika pristupajući Internetu.
1. Domain Name Server
2. Email Host
3. Usenet Newgroups
4. Specijalne usluge kao što su Telnet, FTP i
dr.
Ovi serveri zahtevaju brze interfejse i ogromna i
brza skladišta.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 5
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 5
Kičmeni stub provajdera (ISP) - Kičmeni stup
provajdera međusobno povezuje POP ISP i ISP sa
drugim ISP i spoljnim sadržajima.
1. Veliki kapaciteti opticaja (engl. Large
capacity circuits)
2. Provajderi kičme
3. Ruteri
4. ATM Switches
5. Sonet/SDH Switches
6. Gigaswitch
7. Network Access Points - NAP
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Arhitektura Interneta - 6
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Arhitektura Interneta - 6
Poreklo online sadržaja – Originalni »real-world«
izvori online informacija.
1. Postojeće elektronske informacije dobijene iz
nasleđenih sistema
2. Tradicionalni odštampani izvori koji su skenirani i
konvertovani u elektronski format
3. Mnogi tipovi audio i video programa se emituju
putem Interneta
4. Internet telefonija
5. Drugi interesantni uređaji koji su kontektovani na
Internet
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Intranet Intranet
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Intranet
Intranet predstavlja lokalnu
mrežu, najčešće unutar jedne
organizacije, koja korišćenjem
Internet tehnologija omogućava
zaposlenima da međusobno
komuniciraju, razmenjuju
dokumenta ili razvijaju aplikacije
Korišćeni servisi intraneta su:
e-mail
upravljanje sadržajem (content
management)
upravljanje dokumentima
(document management)
inteligentna retraga
društveno umrežavanje (social
networking)
upravljanje pristupom
informacijama
upravljanje mrežom i dr.
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji Prof. dr Angelina Njeguš Extranet Extranet je
IIII PoslovanjePoslovanje uu digitalnojdigitalnoj ekonomijiekonomiji
Prof. dr Angelina Njeguš
Extranet
Extranet je privatna mreža
koja koristi Internet
tehnologije i komunikacione
sisteme radi deljenja
pojedinih ili celokupnih
poslovnih informacija ili
operacija sa dobavljačima,
vendorima, partnerima,
klijentima ili drugim
poslovnim organizacijama
Extranet treba da obezbedi
bezbednost i privatnost, što
uključuje firewall servere
(firewall server management),
digitalne sertifikate (digital
certificates) ili slične načine
autentifikacije korisnika,
enkripciju poruka i dr.