You are on page 1of 119

Nenad Jaši!

STARI
NIŠKI ROMI




KSS
NIŠ, 2001
STARI NIŠKI ROMI
Biblioteka "Komren"
Prvo izdanje, 2001.
Autor
Nenad Jaši!
Redakcija biblioteke:
Vidak Markovi!, Andon Kostadinovi!, Živomir Jovanovi!, Dragoljub B. "or#evi!,
Jovan Živkovi!
Urednik
Vidak Markovi!
Izdava!
Komrenski sociološki susreti
Za izdava!a
dr Andon Kostadinovi!
Recenzenti
dr Dragoljub B. "or#evi!
dr Jovan Živkovi!
Rezime na engleskom
dr Dragana R. Mašovi!
Notni zapisi
Jasmina Jaši!
Lektura i korektura
Ljiljana Markovi!
Prelom
Nebojša "or#evi!

Fotografija na naslovnoj strani
Šasina Jašarevi! (1920-1963)
Tiraž
1000
Štampa
Pelikan Print, Niš

Izdavanje knjige pomogao je
FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO BEOGRAD

PREDGOVOR
Prošlo je više od pet stotina godina od pojave prvog dokumenta o
postojanju Roma u Nišu. To je bio turski popis iz 1491. godine. Kasniji turski
popisi još potpunije govore o njihovom prisustvu na ovim podru!jima,
preciziraju"i njihova imena, zanimanja i veroispovest. Pošto su niški Romi u to
vreme bili pravoslavni hriš"ani, neki istori!ari tvrde da oni žive na ovom
podneblju oko sedam vekova. Tome u prilog ide i Crkvena naredba carigradskog
patrijarha koja konstatuje prisutnost Roma na Balkanskom poluostrvu 1289. i
1309. godine.
Bez obzira što su Romi tako dugo ovde nastanjeni, vrlo malo je pisano o
njima. I ono što je objavljeno, osim !asnih izuzetaka, nesistemati!no je i puno
subjektivnih zapažanja autora. Doduše, prili!no je teško objektivno sagledati
istoriju, kulturu i život Roma, jer su oni, zbog viševekovnog stradanja i rasne
netrpeljivosti prema njima, vrlo uzdržani kada treba da se ispolje i izjasne kao
Romi. To je naro!ito izraženo kod onih slojeva Roma koji su se obrazovanjem,
kulturom i ekonomskom mo"i izdigli iznad uvreženih stereotipija o njima, tako da
!esto, kada se piše o tome, izranja nepotpuna slika o Romima koja ne šteti jedino
njima, ve" i samoj životnoj istini.

Budu"i da poznajem život Roma jer sam sve vreme na samom izvoru
podataka, pokušao sam da na osnovu autenti!nih kazivanja i starih romskih
porodi!nih fotografija, kao i onoga što je ve" objavljeno o niškim Romima
napišem nešto novo o njima. Pri tome sam se naro!ito zadržao na opisivanju
života starih niških Roma izme#u I i II svetskog rata. Verodostojne podatke o
njihovim zanimanjima i godinama ro#enja i smrti, uzeo sam sa spomenika na
niškom romskom groblju na Crvenom krstu.
Želim da moj zapis o Romima posluži mladim romskim generacijama za
upoznavanje prošlosti predaka, njihovih života, profesija, verovanja i obi!aja,
skromno se nadaju"i da "e im to koristiti da lakše sagledaju svoj sadašnji i
budu"i život. Hteo sam da, i široj !itala!koj publici, približim život starih niških
Roma - direktno, bez okolišenja i tabua. Držim do toga da "e mnogi, pro!itavši
ovu knjigu, upotpuniti znanje o njima, a možda i promeniti neka ukorenjena
shvatanja o Romima.

U Nišu, februara 2001. Autor
5
ISTORIJSKA PROŠLOST
Romi su se nastanili u Nišu davno pre dolaska Turaka na Balkansko
poluostrvo, a pretpostavlja se da je jedan manji broj došao i zajedno sa turskom
vojskom.
Prvi pisani istorijski dokument koji pominje postojanje Roma u niškoj
oblasti je turski popis iz 1491. godine
1
. Svrha ovog, kao i kasnijih turskih popisa,
bila je evidentiranje obveznika radi sakupljanja džizije - poreze. Iz ovog popisa se
vidi da je u 18 turskih nahija, me#u kojima je i niška, živelo 3 237 obi$nih i 211
udovi$kih doma!instava Roma hriš!ana.
Preciznije podatke o prisustvu Roma u niškoj regiji daje turski popis iz
1498. godine
2
. Niški kadiluk je imao 9 romskih katuna sa 294 obi$na i 5 udovi$kih
doma!instava. Uz pretpostavku da je svako doma!instvo brojalo u proseku pet
$lanova, a svako udovi$ko $etiri $lana, onda je Niški kadiluk imao u to vreme
1 490 Roma. Ve!inom su bili pravoslavni hriš!ani. To su bili katuni Dimitrija
Malog sa 39 ku!a, katun Todora, sina Stanimira, sa 13 ku!a i jednom udovicom,
katun Dimitrija Draža, sina Todorovog, sa 45 ku!a, katun Radi!a, sina Berisalja, sa
85 ku!a i tri udovice, katun Mutje, sina Mila, sa 46 ku!a, katun Duje, sina Duše, sa
18 ku!a, katun Stepana, sina Di$ka, sa 20 ku!a. Pored ovih bilo je i $isto
muslimanskih katuna, i to katun Marka Mustafe sa 13 ku!a i sa jednom udovicom i
katun Alije, sina Huseina konvertita, sa 15 ku!a.
Katuni su pripadali dvojici timarnika. Dažbine su bile u novcu i to li$ne,
porodi$ne i kolektivne. Pla!ali su ih preko svojih starešina katuna. Ova vezanost
Roma za timarnika može se na!i jedino u niškom kraju. Nje nema u ostalim

1
I.Trajkovi!: Romi-Cigani Niša –. Zbornik br. 6-7, Niš 1991, Narodni muzej Niš
2
Istorija Niša I, str.153
6
krajevima evropske Turske. To je dokaz da su niški Romi bili stalno nastanjeni u
Nišu i da su se bavili zanatima od kojih su mogli da žive i da pla!aju porez.

Osman Bali" (1880-1945) trgovac i žena Sadija, u Nišu 1905. godine
Popis iz 1498. godine, me#utim, ne daje jasnu sliku o tome koliko je Roma
naseljeno u samom gradu i po okolnim selima, jer su se tamo popisivali kao
muslimanski i hriš!anski živalj bez posebne naznake da su Romi. U Nišu je, u tom
periodu, na primer, bilo 40 hriš!anskih porodica koje su se bavile uzgajanjem konja
za poštansku stanicu, što je kao zanimanje karakteristi$no za Rome. Ve! popis iz
1523.
1
godine pouzdano ukazuje na to da su Romi živeli i u samom gradu Nišu.
Romski džemat, na $ijem je $elu bio Širmerd, sin Kara#e, izri$ito je zapisano, živi
u gradu Nišu. To je bio džemat od 8 muslimanskih porodica. U niškom kadiluku je
bio i džemat Janusa, sina Alijinog, sa 36 nefera, džemat Kojice, sina Marka
Mustafe sa 8 domova
2
. Nešto docnije, u popisu izvršenom 1530/1531. godine,
ukupan zbir Roma niškog kadiluka je 296 hriš!anskih, 108 muslimanskih i 4
udovi$ke ku!e
3
. U popisu od 1540-1547. godine, u niškom gravitacionom podru$ju
popisana su dva džemata Roma sa 130 domova. U to vreme posebni poreski zakoni
važili su za Rome hriš!ane, a posebni za Rome muslimane koji su uživali poreske
olakšice. Mnogobrojni istori$ari smatraju da je položaj niških Roma pod

1
Isto, str. 154
2
T. Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 41
3
Istorija Niša I, str.154
7
otomanskom vlaš!u bio ravnopravan sa ostalim stanovništvom i da su Romi uživali
sva gra#anska prava.

Avdi" Krdžalija - živinarski trgovac i žena Anumša, u Nišu ,
1910. godine
Putopisac Hans Dernšvam u svom “Dnevniku putovanja u Carigrad i malu
Aziju” od 1553-1555. zabeležio je veliki broj najraznovrsnijih podataka. Izme#u
ostalog je zapisao: “U Nišu je bila jedna sprska crkva... Bilo je Jevreja i Cigana.”
1

Putuju!i od Pešte do Niša, Dernšvam je video pet Cigana koje su Turci vodili
vezane na jednom lancu jer nisu mogli da plate hara$.
2
Stefan Gerlah je, u
“Dnevniku” koji je vodio o svojim putovanjima po Srbiji od 1573-1578, napisao:
“Od Budima pa do Niša u svakoj palanci gde smo stigli ili preno!ili videli smo
Jevreje, Cigane i Arape.”
3

Popis iz 1710. godine govori da je veliki broj Roma, mobilisanih u redove
turske vojske, stradao u austrijsko-turskom ratu. U Niškom kadiluku popisano je
1710. godine 1 038 poreskih obveznika - 483 u samom Nišu i 524 po selima Niške
nahije. Stanovništvo Niša sastojalo se od 334 muslimana, od kojih 10 Roma u
sastavu garnizona i još 29 Roma nomada, koji su davali ciganski hara$ i 120 Srba.
4

Za vreme turske vladavine Niš je bio varoš, gde su pored Turaka i Srba, živeli

1
Isto, str. 182
2
T.Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 53
3
Istorija Niša I, str. 135
4
Isto, str. 210
8
Arapi, Grci-Cincari, Jevreji, Bugari, Arnauti i drugi. Nakon oslobo#enja, veliki broj
turskog stanovništva se iselio, a došlo je i do asimilacije etni$kih grupa u ve!insko
srpsko stanovništvo. Nakon ovog perioda, kao etni$ke zajednice su se izjašnjavali u
zna$ajnom broju jedino Jevreji i Romi.
1

NIŠKO STANOVNIŠTVO PO NARODNISTI 1878-1890
(VAROŠKO I SEOSKO)
2

a) varoško
broj stanovnika po narodnosti
Godine
Ukupno
stanovni
ka
Srbi Turci Jevreji
Grci i
Cincari
Cigani Arnauti Bugari
Stranci
i ostale
tu#e
narod.
1878. 12801 10727 1168 906 - - - - -
1884. 16178 13014 374 1001 133+34 1285 23 17 1025
1890. 19877 16923 213 832 141+21 933 29 14 771
b) seosko
1878. 23927 23697 2445 - - - - - -
1884.
22689
(srez)
30384
(okrug)
22188 - - - - - - -
1890. 31439 31011 1 3 27+ 370 - 2 25
Posle oslobo#enja od Turaka 1884. godine ima 1 285 Roma. U popisu od
1890. godine ubeležena su 993 Roma u Nišu i 370 Roma na selu.
Sve do 1971. godine Romi nisu imali pri popisu posebnu rubriku.
Popisivani su u rubrici kao “drugi”, zajedno sa ostalim manjinskim stanovništvom.
Na prvom Svetskom romskom kongresu u Londonu, 8. aprila 1971. godine,
ustanovljeno je me#unarodno zvani$no ime “Rom”, kako se u stvari, Romi
me#usobno i zovu. Na Kongresu je prihva!ena i himna (“#elem, $elem”), kao i
zastava “To!ak - nebo - zemlja”. Taj dan se širom sveta slavi kao me#unarodni
praznik Roma. Na kraju 20. veka naziv Rom je u svetu uobi$ajen i od svih
prihva!en.

1
Istorija Niša II, str. 194
2
Istorija Niša II, str. 25.
9
NIŠKA ROMSKA NASELJA
U vreme Turaka Niš je bio podeljen na 40 mahala opasanih spoljnim i
unutrašnjim jarkom. Pored turskih i srpskih bile su tu i $etiri romske, kao i jedna
jevrejska mahala. (Prema Prizrenskoj salnami 1873/74).
1

Stare romske mahale bile su: Beograd-mala, Rabadži-mala, %air-mala i
Stambol-kapija-mala. Imena su dobile prema lokalitetu ili prema zanimanju njenih
stanovnika (Rabadži-mala).
Beograd-mala je sa$uvana i nalazi se u blizini današnje glavne autobuske
stanice. Romska Beograd-mala se prostirala na periferiji sadašnje Beograd-male i
to sa spoljne strane jarka. Danas ovo naselje broji nekoliko stotina ku!a.
Rabadži-mala se nalazila iza Pravnog i Ekonomskog fakulteta, u blizini
bivšeg Arnaut-pazara i Trga Pavla Stojkovi!a. Ova mahala je ucrtana u “Francuski
plan” iz 1737. godine i upisana je pod nazivom “Baraques des Egiptiens” (Barake
Egip!ana).
2
Urbanizacijom Niša, ova mahala se izgubila. U njoj je 1930. godine
bilo 36 ku!a - danas nema nijedne.
%air-mala se nalazila u blizini današnjeg raskrš!a ulica Dušanove i
Vojvode Miši!a, na samoj unutrašnjoj ivici spoljnjeg jarka koji je opasavao Niš.
Ostaci ove mahale nalaze se i sada u Ulici Generala %arnjejeva, iza zgrade na
lokaciji prema parku %air.
Stambol-kapija-mala nalazi se na potezu izme#u Narodnog pozorišta,
Doma Vojske Jugoslavije i Dušanovog bazara. Nalazila se na spoljnoj ivici
unutrašnjeg jarka koji je opasavao Niš. Krajem XX veka broji svega osam ku!a.

1
Isto
2
Isto, str. 205
10

11
S kraja XIX i po$etka XX veka po$ela je da se formira nova romska
mahala.
1
Nju Romi Arlije zovu %erge, a Romi Gurbeti Care. Oba naziva imaju isto
zna$enje. Me#utim, zbog blizine nekadašnjeg Sto$nog trga, tj. sto$ne pijace, ovu
mahalu niška varoš tako#e naziva Sto$nim trgom. To ime se i na kraju XX stole!a
koristi kao njen zvani$ni naziv. Romi iz starih romskih mahala, u situaciji da
naprave novi dom, nisu to $inili u svojim mahalama, na temeljima starih ku!a, ve!
su kupovali zemljište od opštine na prostoru %erge-male i tamo gradili sebi
staništa, smatraju!i da !e ova lokacija biti manje podložna rušenju usled širenja
savremenih gradskih $etvrti.

De!ak i devoj!ica ispred svoje ku"e u %erge-mali, 1934. godine
Posle velike poplave, 23. juna 1948. godine, kojom su bile zahva!ene $etiri
petine grada, Niška opština je pokušala da raseli Rome po okolnim selima. Mnoge
trošne ku!erke iz romskih mahala odnela je nabujala Nišava, a ono što nije odnela
poplava, porušili su, po nalogu tadašnje gradske uprave, zatvorenici niškog
Kazneno-popravnog doma. Romi su, sa stvarima, prebacivani kamionima u
obližnja niška sela i smeštani po praznim ku!ama. Me#utim, stari niški Romi, koji
su se bavili zanimanjima vezanim za gradsku sredinu, nisu mogli opstati na selu.
No!u bi se vra!ali u svoje gradske mahale i krišom, u potaji, gradili su, na
temeljima starih ku!a, kakve-takve prostorije za smeštaj. Ali, ono što bi podigli

1
Isto, str. 205
12
preko no!i, gradske vlasti nanovo bi porušile. Stari Romi tvrde da je usledila
intervencija državno-politi$kog vrha tadašnje Jugoslavije, nakon $ega im,
sagra#ene sirotinjske stra!are opština više nije dirala. Tako su posle velike niške
poplave neke stare romske mahale potpuno nestale, a ostale su se pretvorile u
favele. Stvorene su, uz “Crvenu Zvezdu”, na periferiji Niša i druge, nove romske
favele.
Pored ovih naselja, Romi su u periodu izme#u I i II svetskog rata živeli i u
tridesetak ku!a u Jagodin mali.
U drugoj polovini XX veka, veliki broj Roma je dobio stanove od radnih
organizacija u kojima su stekli penziju, a manji broj od Opštine prilikom
raseljavanja delova romskih mahala, ili po nekom drugom osnovu. Mnogi su Romi
prodali ove stanove i kupili ku!e u neposrednoj blizini romskih mahala ali je
ve!ina starih Roma ostala da živi u stanovima koji im pružaju komfor i blagodeti
savremenog na$ina života.





Romkinja ispred svoje ku"e u %erge mali 1932. godine
13

Lepotice iz %erge-male 1934. godine



Slušanje muzike u %erge-mali 1937. godine: %amil Jašarevi" – potporu!nik
(desno) i Faik Asanovi", vodnik – narednik, sa porodicama
14

Budu"i bokseri (u %erge-mali 1935. godine)


Budu"a romska inteligencija iz %erge-male, 1946. godine: sedi
Jaši" Alija kafe – vodeni!ar. Stoje, s leva na desno:Hasan Bali" (maš.
tehni!ar), Durmiš Eminovi" (vojni muzi!ar), Džema Ramadanovi" (radnik),
Sait Bali" (mašinski inženjer), Sali Eminovi" (mašinski tehni!ar)
15

Devojke iz %air male, 1930. godine


Omladina iz %air-male 1946. godine
16

Devojke iz %air-male, 1934. godine: Menkeša Useinovi" (druga s leva) , sa
drugaricama
ARLIJE I GURBETI
Stari niški Romi dele se u dve grupe: Arlije i Gurbeti. Re$ Arlija poti$e od
turske re$i Jerlija što zna$i-meštanin, ovdašnji. Arlije su u stara vremena bili
najbrojnija grupa niških Roma. Gurbet je arapska re$ i zna$i skitnica, pe$albar,
1

tako da je ova grupacija Roma predstavljala, u vreme kad im je nadenut ovaj naziv,
u stvari došljake, pe$albare.
Arlije su kao starosedeoci ve! imali tradiciju gradskog života. Radili su i
tako zara#ivali za život. Stanovali su u ku!ama po ugledu na gradsku sredinu,
obla$ili se prikladno tome, $ak su poha#ali i školu, poput svojih sugra#ana. Bili su
vrlo religiozni, $asni, pošteni i ponositi ljudi. Gurbeti su, kao novodošli, imali
problema da se uklope u urbani život. Oni su uvek zaostajali za svojom bra!om
Arlijama.

1
A. Škalji!: Turcizmi u SH i HS jeziku, str. 293 i 370
17
Izme#u Arlija i Gurbeta postojala je netrpeljivost i nerazumevanje. Arlije
su smatrale da su Gurbeti nekulturni, kavgadžije, bez higijenskih navika,
nepouzdani, itd., a Gurbeti su se, pak, podsmevali Arlijama da su previše ugla#eni,
sebi$ni i uobraženi, jer ne kontaktiraju sa njima. Za njih su potsmešljivo govorili:
”O Arlije kaj randenpe phali kor” (Oni se podšišuju), “Han rnze” (Jedu
škembi!e), itd. Vremenom, postavši starosedeoci, Gurbeti su prihvatili pozitivne
osobine Arlija. Na po$etku XXI veka, razlika izme#u Arlija i Gurbeta samo je u
govoru. Oni se me#usobno druže, u me#uvremenu su po$eli da se oro#uju, pa su
netrpeljivosti iz prošlosti skoro potpuno nestale.
Gurbetski romski jezik spada u vlašku grupu.
1
Teži je za izgovor, jer sadrži
više grlenih glasova. Arlijski jezik ide u red nevlaških romskih jezika, kao i jezik
nema$kih Sinta. Lakši je za izgovor i ima dosta persijskih, arapskih i turskih izraza.
Bez obzira na razli$ite dijalekte, Arlije i Gurbeti se odli$no me#usobno
sporazumevaju. Arlije i Gurbeti su iste veroispovesti, tako da su im i obi$aji
ve!inom isti.
U %air-mali su živeli i Romi poreklom iz Masurice kod Surdulice. Oni
tako#e spadaju u Rome starosedeoce. Njihov se jezik razlikuje od govora Arlija i
Gurbeta, a i pokoji obi$aji – primera radi, slavljenje Vasilice. Me#utim,
"Masuri$ani" su odavno došli u Niš i ve! su se srodili sa Arlijama. Na ruku im je
išla i sama lokacija %air-male koja je bila skoro pripojena arlijskoj Stambol kapiji.
Stari niški Romi su pripadali jedino ovim etni$kim grupama, ali su kroz
Niš u svojim skita$kim $ergama, naravno, prolazili i drugi Romi: Lajaši, Sitari,
Koritari, Me$kari… Oni se nisu dugo zadržavali u gradu, ve! bi, nakon završenog
posla, nastavljali svoje putešestvije. Nakon zemljotresa 1963. godine, veliki broj
skopskih Roma dolazi u Niš, a zadnjih godina zabeležen je i veliki priliv Roma sa
Kosova zbog poznatih prilika u tom regionu.
Po selima niške Opštine žive Romi koji su posle odlaska Turaka ponovo
primili pravoslavlje i uklopili se u svoju sredinu. Njih stari niški Romi zovu
Gavutne Roma, što zna$i Romi sa sela. Oni su se bavili kova$kim i potkiva$kim
zanatom ili sviranjem po seoskim svetkovinama, ali je uglavnom najve!i broj njih
nadni$io na imanjima imu!nih seoskih gazda. Gavutne Roma su u prošlosti živeli
vrlo teško.
Stara romska pesma kaže: “So dingjan ma daje mori ko gavutne Roma. O
gavnutne Roma daje but buti kerena. But buti kerena daje hari maro hana.” (Što
me dade, majko mila, kod selja$kih Roma. Oni puno, majko mila, oni puno rade.
Puno rade, majko mila, malo hleba jedu.)

1
R. "uri!: Seobe Roma, str. 269
18

So dingjan ma
So dingjan ma daje mori
Ko gavutne Roma
O gavutne Roma daje
but, buti kerena
But buti kerena daje
hari maro hana...
Što me dade
Što me dade majko mila
Kod selja$kih Roma
Oni puno, majko mila
Oni puno rade.
Puno rade, majko mila
Malo hleba jedu...



Stara arlijska porodica iz Rabadži-male, 1922. godine: Afeta Asanovi" sa
decom i ro$akom Fetijom Eminovi"
19

Arlija Tasin Memetovi" (stolar)
1921. godine

Stara arlijska porodica iz 1920. godine: Šerafetin Jaši" sa ženom Alisom i
svastikama
20

Arlije iz Beograd-male, 1925. godine. Rašit Kurti" sa ženom Nergom i
svastikom Alijom

Porodica iz %air-male, 1920. godine
21

Arlijke iz %air-male: Ehada Durmiševi" i Zarida Abedinovi", 1926. godine

Stare Arlije na odmoru u Niškoj Banji 1937. godine: Faik Asanovi" (vodnik –
narednik) sa porodicom i ro$acima
22
IMENA (ANAVA, ALAVA)
Ime se na romskom jeziku kaže anav na arlijskom, i alav, na gurbetskom
dijalektu. Svakom detetu se, na tre!i dan od ro#enja, daje ime “na pupak”. Ovo je
njegovo tajno ime i poznato je samo $lanovima njegove uže porodice. Ono ga štiti
od zlih sila. Na sedmi dan od ro#enja, kum daje detetu zvani$no ime. Dete dobija
ime prema dedi, babi ili ostalim precima. Pre dolaska Turaka, niški Romi su imali
pravoslavna imena o $emu je bilo re$i u prethodnim poglavljima. U vreme turske
vladavine, došlo je do islamizacije stanovništva koja je obuhvatila i Rome. Stari
niški Romi su poprimili muslimanska imena, koja su zadržali do kraja XX veka.
Sada, na po$etku novog milenijuma, potpuno se prestalo sa davanjem
muslimanskih imena i ponovo se prešlo na pravoslavna, hriš!anska.
Za $oveka Romi kažu manuš, za ženu manušni, a za ljude manuša. Za
$oveka romskog porekla Romi kažu rom, za ženu romni, za sina !havo i za k!er
!haj. Za sve Rome vele: Amen sam Roma (Mi smo Romi). Odatle poti$e ovaj, sada
ve! me#unarodno priznati, naziv za Rome.
Romi za ne-Rome hriš!anske veroispovesti kažu Gadžo, za ženu Gadži, za
njihovog sina Raklo, a za k!er Rakli. Za ne-Roma muslimanske vere kažu Khoraj
ili Horhaj, u zavisnosti od arlijskog ili gurbetskog dijalekta, za ženu Khorani ili
Horhani.
Nazive za ne-Rome, Romi ne koriste u pežorativnom smislu, ve! njima
ozna$avaju one koji nisu pripadnici njihove zajednice, a $esto bi ih koristili radi
isticanja pozitivnih crta $lanova svoje zajednice. Na primer, kada bi opisivali ne$iju
lepotu, mnogo puta se koristio izraz “Šuži sar Rakli” (Lepa kao ne-Romkinja).
Nije bila retkost da u romskoj mahali majka tepa svom detetu: “O mo !havo, o mo
Raklo” (Sine moj, ne-Rom$e moje.) Stara romska pesma je opevala lepotu romske
devojke re$ima: “Telal avela jekh !hajori. Jekh !hajori sar Rakljori.” (S dola ide
jedno devoj$e. Lepo devoj$e kao ne-Rom$e.)
23

Telal avela
Telal avela jekh $hajori.
Telal avela jekh $hajori.
Jekh $hajori sar rakljori.
Jekh $hajori sar rakljori.
Telal avela jekh $hajori.
Jekh $hajori sar rakljori.
Hem avela hem khelela.
Hem avela hem khelela.
Sano boji sikavela.
Sano boji sikavela.
Hem avela hem khelela.
Sano boji sikavela.
Ko kanoro loli luludi.
Ko kanoro loli luludi.
Ko vastoro parno kikavi.
Ko vastoro parno kikavi.
Ko kanoro loli luludi.
Ko vastoro parno kikavi.
S dola ide to devoj"e
S dola ide to devoj$e.
S dola ide to devoj$e.
To devoj$e to lepoj$e (ne-Rom$e).
To devoj$e to lepoj$e (ne-Rom$e).
S dola ide to devoj$e.
To devoj$e to lepoj$e (ne-Rom$e).
S dola ide igraju!i.
S dola ide igraju!i.
Igraju!i, pevaju!i.
Igraju!i, pevaju!i.
S dola ide igraju!i.
Igraju!i, pevaju!i.
Crven cveti! joj u kosi.
Crven cveti! joj u kosi.
U rukama kr$ag nosi.
U rukama kr$ag nosi.
Crven cveti! joj u kosi.
U rukama kr$ag nosi.


24
MEŠOVITI BRAKOVI
U periodu izme#u I i II svetskog rata, niški Romi su vrlo retko ulazili u
mešovite brakove, ali je bilo nekoliko romskih devojaka udatih za momke turske
narodnosti. Deca iz tih brakova su kasnije ve!inom sklapala brakove sa Romima i
izjašnjavala se kao Romi.
U periodu posle II svetskog rata, sklopljen je veliki broj mešovitith
brakova izme#u romskih i ne-romskih devojaka i mladi!a. Na ovaj korak se
odlu$uju oni romski mladi!i i devojke koji uglavnom ne žive u romskim
mahalama, a naro$ito oni koji su po obrazovanju, kulturi i nivou životnog
standarda, prevazišli o$ekivanja ne-romske sredine o Romima. Supružnici iz ovih
brakova se ve!inom ne deklarišu niti se eksponiraju kao Romi, a to ne $ine ni
njihova deca. Ipak, ne romska sredina $uva saznanje o njima da su Romi i ne želi
da ih druga$ije tretira. Oni tako#e nailaze i na veliko nerazumevanje kod ne
romskih roditelja, pa se $esto odlu$uju da promene životnu sredinu i odsele u drugi
grad gde zapo$inju novi život (to isto $ine i Romi, intelektualci, koji nisu u
mešovitim brakovima). Na taj na$in, sebi i svojoj porodici obezbe#uju normalne
uslove za život i rad, neoptere!ene stereotipijama o Romima. Me#u ovim Romima
ima veliki broj akademski obrazovanih, $ak i doktora nauka. Oni su uspešni,
vredni i marljivi na poslu i cenjeni u svojoj životnoj okolini.
DRUŠTVENI ŽIVOT I SOCIJALNE AKTIVNOSTI
Stari niški Romi su do II svetskog rata živeli u svojih pet mahala: Beograd-
mali, Rabadži-mali, Stambol-kapiji, %air-mali i %erge-mali.
U vreme Turaka mahale su imale svoje starešine – malbašije, koje su
zavodile red u mahalama i bile su posrednici izme#u vlasti i Roma. One su ubirale
porez, izdavale naredbe za kuluk i zastupale Rome na sudu. Malbašije su bile iz
redova Roma. One su imale pomo!nike arze. A upravno-administrativnu vlast nad
Romima imali su i džizjedari – hara$lije.
1

Posle Turaka, romske starešine su dobile naziv knez, a potom kmet –
kodžobaša. Njihove dužnosti su ostale iste kao i u vreme Turaka. U periodu izme#u
I i II svetskog rata, kmetovi su bili: Parko, Jašar Jašarevi! zvani Rnza i Arif
Eminovi! (u %erge-mali), Salija zvani Peciko i Hamdija Demirovi! (u %air-mali),

1
T. Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 83
25
Trajko Latifovi! (u Beograd-mali) i Gane Zeki! (u Rabadži-mali). Tako#e je u
niškoj opštini mati$ne knjige ro#enih i umrlih, vodio Muharem Alijevi! a Memed
Memedovi! je bio opštinski odbornik.
Romi su bili u$esnici i stradalnici i u svim ratovima koji su se vodili na
ovim prostorima. Za vreme II svetskog rata su ih okupatori zatvarali u logore, a
preko stotinu je pogubljeno na niškom stratištu, Bubnju.
1
U to vreme je kvinsliška
policija stalno dolazila u romske mahale i uz batinjanje, sakupljala Rome i
odvodila ih na prinudni rad. Naro$ito je veliki broj odvo#en da odvla$i i zatrpava
streljane žrtve na Bubnju. To su vrlo teško preživljavali. Budili bi se no!u sa
strašnim traumama. Neki su, ne mogavši da izdrže te prizore, bili primorani da se
prijave za prinudni rad u Nema$ku, odakle se mnogi nisu vratili. Pored toga, niški
Romi su bili i u$esnici narodnooslobodila$kog rata. Najpoznatiji me#u njima je bio
poginuli partizan, prvoborac, Iba Ademovi! (1920 – 1945).

Iba Ademovi" (1920-1945)
Poginuli partizan, nosilac spomenice 1941. godine.
Romi su bili, u periodu izme#u I i II svetskog rata, $lanovi mnogih
kulturno-umetni$kih i sportskih društava. Ve! 1928. godine, oformili su svoje
peva$ko društvo “Sloga”
2
, a 1932. godine i svoj fudbalski klub “Gajret”, koji je

1
Istorija Niša III, str.91
2
Istorija Niša III, str. 458
26
posle II svetskog rata promenio naziv u “Proleter”. Tako#e su Romi 1946. godine
oformili i svoju Sekciju za kulturu koja se 1948. godine transformisala u KUD “Iba
Ademovi!”, koje je, 1972. godine, preraslo u Društvo za nauku, kulturu i socijalna
pitanja “Rom”, Niš. Njegov dugogodišnji predsednik bio je inženjer Sait Bali!.
Posle II svetskog rata, u Nišu je bio vrlo popularan bokserski sport. Za njega je
vladalo veliko interesovanje i kod romske omladine, tako da je veliki broj Roma
boksovao u okviru niškog bokserskog kluba “Radni$ki”. Ve! 1962. godine, BK
“Radni$ki” postaje ekipni prvak Jugoslavije u boksu. Tada su u ovoj ekipi
boksovali Bektaš Sa!ipovi! i Šasuvar Mustafi!. Od niških Roma za reprezentaciju
SFRJ boksovali su: Asanovi!, Amzi!, Bahtijarevi!, Brvi! i Musi!. Jane
Bahtijarevi! je bio dvostruki prvak Balkana. Amzi! je tako#e bio prvak Balkana, a
Asanovi! prvak Mediterana.
1







Šasuvar Jašari" (prvi s desna), 1940. godine

1
Istorija Niša III, str. 515
27

Šerafetin Jaši" (u sredini), šofer u Ohridu, 1920. godine

Osman Bali" (sedi, prvi s leva) (1880-1945)
U zarobljeništvu u Nema!koj 26. 11. 1917. godine
28

Rašid Kurti", vojnik, 1939. godine (prvi s desna)



Romski fudbalski klub "Real", nekadašnji "Gajret", 1952. godine
29

U Nišu, 1916. godine (sleva na desno): Memed Memedovi", opštinski
odbornik izme$u I i II svetskog rata i Radovan Memedovi" – tamburica prim,
sa svojim orkestrom je svirao Kralju

Sokolac Diljaver Asanovi", 1933. godine
30

Sait Bali" (1932-1998), predsednik društva "Rom" iz Niša, kao i Svetskog
romskog kongresa, na Smotri kulturnih dostignu"a Roma Srbije 1980. godine
31
RELIGIOZNA VEROVANJA
I OBI!AJI
Stari niški Romi su, kao što je navedeno na po$etku knjige, u vreme
turskog popisa 1498. godine bili pravoslavni hriš!ani. Tome u prilog govore
njihova pravoslavna imena i posebna rubrika u popisu namenjena za pravoslavne
hriš!ane. Za vreme Turaka došlo je do islamizacije stanovništva, koja je obavljana
uz pomo! ekonomskih i drugih prinuda. Islamizacija je zahvatila i Rome. Oni su, i
nakon odlaska Turaka, zadržali muslimanska imena i deo muslimanskih obi$aja.
Najduže su zadržali muslimanske obi$aje koji se odnose na sahranu (parunipe).
Krajem XX veka i taj obred poprima elemente koji ga više približavaju na$inu
sahrane pravoslavnih hriš!ana. Tako#e, sada nijedno dete starih niških Roma ne
nosi muslimansko ime. Pre II svetskog rata romska deca su išla na veronauku u
nišku Medresu (muslimansku školu), a ven$anja su obavljana u niškoj džamiji.
Stari niški Romi su slavili i muslimanske praznike, a naro$ito zadušnice za mrtve
(Ulešme). Za ulešme se deli turska alva (halva) koja se pravi kod ku!e i deli se
neparnom broju ku!a u mahali. Uve$e se kod ku!e pale bele sve!e, lojane ili
parafinske. Sutradan ujutru se odlazi na groblje. Grobovi se posipaju pirin$em
(nekuvano zrnevlje) i vodom, a za dušu pokojnika se dele kola$i i cigarete, ako je
32
pušio. Zadušnica ima pet, a za jednu od njih se dele, pored turske alve, i mekike.
Jednu od ulešmi prave samo ro#aci onih pokojnika koji su im ostavili ku!e i
imanja. Ku!a koja je udavala k!er ili ženila sina ne pravi ulešmu dok ne pro#e
godinu dana od svadbe, niti mladenci smeju, u ovom periodu, da jedu išta što se
deli za mrtve.

Mlada Romkinkja u žalosti, 1945. godine

Romsko dete na Blagovesti, Lazareva subota (Vrbica), 1936. godine
33
Ali, Romi su zadržali i pravoslavne slave i praznike. Vasilicu pravoslavnu
Novu godinu nisu prestali da slave, $ak i u periodima kada je to od lokalne vlasti
bilo izri$ito zabranjivano. Tako#e slave i ostale pravoslavne slave, i to uglavnom
kao zavetnu slavu, posle ozdravljenja od kakve teške bolesti doma!ina ili $lana
doma!instva. Ponajviše se slave Sv. Nikola, Sv. Arhangel Mihailo i Sv.
velikomu$enik Dimitrije - Mitrovdan . Za slavu se pali voštana sve!a sa sli$icom
sveca koji se slavi, no slavski se kola$ ne pravi niti se pop poziva. Romi praznuju i
ostale pravoslavne praznike. Za Vaskrs se farbaju jaja, a za Badnje ve$e (Božik
ge$esi) se u tepsiji iznosi med, žuti še!er i nišador, so, paprika, orasi, beo luk,
smokve, suve šljive, naradže, jabuke i ostalo vo!e. Prvo se baci po jedan orah u
svaki ugao sobe, a zatim svako za stolom uzima i lomi po orah. Ako je orah zdrav,
to je dobar znak da !e se ta godina posre!iti onom ko ga je izabrao. Na mladence
22. marta, prave se mladen$i!i premazani medom i dele za pokojnike u neparn broj
ku!a. Za Mitrovsko ve$e (Kas'm ge$esi), uo$i Mitrovdana, peku se dunje sa
še!erom i orasima, a sutradan ujutru se ku!a polazi. Stari niški Romi ku!u polaze
tri puta godišnje: za Boži!, Vasilicu i Mitrovdan. Za Boži! se polazi ku!a sa
badnjakom naki!enim novcem i dukatima. Isti badnjak se $uva i za Vasilicu kada
se tako#e koristi za polazu. Badnjak ne bacaju, ve! ga $uvaju tokom $itave godine.
Isto tako $uvaju i med, žuti še!er i nišador sa Badnje ve$eri, koji koriste za le$enje
rana i $ireva, kao i za le$enje grla.
Stari niški Romi veruju u Zajde Badžu (Zahida Badži) kao svog sveca i
zaštitnika. Legenda o Zajde Badži se prenosila me#u Romima s kolena na koleno:
jedna vrlo pobožna mlada žena je radila kao sluškinja kod neke bogate turske
porodice. Pošto nije bila muslimanka, nije joj bilo dozvoljeno da klanja u ku!i.
Zato bi ona oribala klozet i tamo bi klanjala. Za Bajram je stari musliman, kod
koga je radila, otišao u hadžiluk, a ona je poželela da mu odnese sahan sa alvom
koju je njegova žena upravo napravila. Kada je to rekla njegovoj ženi, ona je
prekorila da ne pri$a nešto što je nemogu!e. Me#utim, kada je izmakla pažnji svoje
poslodavke, ona je uzela sahan sa turskom alvom i odletela u Meku, u džamiju gde
se ovaj pobožni Tur$in molio klanjaju!i. Spustila je sahan ispred njega i vratila se
ku!i. Kada je molitva završena, Tur$in se silno iznenadio ugledavši sahan sa alvom
i prepoznavši da je to sahan iz njegove ku!e. Ovaj pobožni $ovek je naslu!ivao
$ije je to delo, pa je po povratku ku!i pozvao sve uku!ane i poslugu i podelio im
donesene poklone. Kada je došao red na ovu devojku, on je pozvao i pružio je
sahan prema njoj. Tada je ona poletela kroz prozor a on je stao dozivati za njom:
”Zajde Badži, Zajde Badži.” (Zahida, Zajda-odana bogu, badža-ku!na služavka).
1

Odletela je i više se nikada nije vratila. Na mestu gde joj je ispala papu$a u
gradskom rovu, pored bedema, kraj Beogradske kapije, i danas stoji ogra#en grob,
turbe bez natkrivene plo$e jer, po predanju, nije trpeo nikakav pokriva$. Tri puta je
gra#en i tri puta se sam rušio
2
. Stari niški Romi veruju da nije trpeo pokriva$ zato

1
A. Školji!: Turcizmi u s.h. i h.s. jeziku, str. 110 i 645
2
Istorija Niša I, str. 132
34
što je Zajde Badža živi svetac. Svakog $etvrtka i svake nedelje niški Romi pale
sve!e na tom mestu, a ponekad dele i tursku alvu. To $ine i danas.
Šezdesetih godina XX veka niški Romi su odlazili u hodo$aš!e, 15.
avgusta, na dan Uspenja presvete Bogorodice, u katoli$ku Crkvu svete Bogorodice
Letni$ke na Kosovu. Tamo bi se odlazilo zbog zdravlja i isceljenja bolesnih, zbog
poroda, kao i zbog sre!e i uspeha u životu. Crkvi su nosili razne poklone: peškire,
novac, svilu za haljinu svetom kipu, kao i manastirsku ovcu koju bi simboli$no
žrtvovali tako što bi je platili, prošetali oko crkve, a zatim ponovo vratili manastiru.
Otuda su donosili ikonice Bogorodice, sve!ice koje bi upalili u crkvi i komadi!e
tkanine sa haljine koja je skinuta sa kipa svete Bogorodice, kao i nov$i!e kojim bi
dodirivali sveti kip. Ove relikvije su $uvali cele godine u nov$aniku. Nakon
poznatih zbivanja na Kosovu, zbog nemogu!nosti da se ode na hodo$aš!e u tu
crkvu, niški Romi na ovaj dan odlaze u nišku katoli$ku Crkvu presvetog srca
Isusovog, gde obavljaju sli$an obred.
Arlije Boga zovu Devel, Gurbeti Del. Obra!aju!i se Bogu u molitvi i
traže!i od njega pomo! kažu: ”Devla gudleja, bahtaleja. %umindav to vas to pro”
(Slatki moj presre!ni Bože. Ljubim ti ruku i nogu...), a zatim bi mu saopštili ono
što ih mu$i. Ako bi nekog prokleli rekli bi : ”E Devlestar te arakhjol” (Nek’ od
Boga na#e) ili “Mudarol le o Devel” (Ubio ga Bog). Tako#e bi se u obi$nom
govoru starih niških Roma pominjao Bog u više slu$ajeva. Ako bi nekog o$ekivao
kakav težak i rizi$an put, ili kakvo su#enje, ispra!ali bi ga re$ima: “O Devel anglal
a tu palal” (Bog napred, a ti za njim). Tako#e bi u govoru koristili izraz: “Arak
Devla” (Sa$uvaj Bože). Na rastanku bi se stari niški Romi rastajali pozdravom:
“Dža Devleja-A!hov Devleja” (Idi s Bogom - Ostani s Bogom).
U verovanjima Roma suprotnost Bogu jeste #avo (beng). Ova re$ se isto
kaže i na arlijskom i na gurbetskom dijalektu. Za $oveka koga je spopao #avo
Romi kažu: “Bengalo manuš.“ Ako ho!e nekog da prokunu, vele: ”Astaren le o
benga” (Neka ga #avoli odnesu).
Verovatno zbog zapostavljanja verskog obrazovanja stanovništva u periodu
posle II svetskog rata, nove generacije niških Roma veoma malo znaju o religiji.
Oni su veoma sujeverni i pridržavaju se svih religioznih obi$aja nasle#enih iz
prošlosti. Njima pridodaju nova iskustva i saznanja, artikulišu!i svoju religiju i
prilago#avaju!i je normama i obi$ajima sredine u kojoj žive.
35
ROMSKA SVADBA (ROMANO BIJAV)
Svadba se na romskom jeziku kaže “bijav”, na arlijskom dijalektu, i
“abav”, na gurbetskom, ali su obi$aji kod starih niških Roma uglavnom isti.
Oženiti se na romskom jeziku se kaže: “Lijem romnja”, a udati se: “Lijem
rome.” Udajom mlada postaje momkovoj familiji bori (snaha), a mladoženja je
snahinoj familiji džamutro (zet). Ženin otac je mladoženji sastro (tast), ženina
majka sasuj (tašta). Svekar je mladoj sastro, a svekrva sasuj. Prijatelji se
me#usobno oslovljavaju sa Henamike. Blisko srodstvo je do tre!eg kolena. Bliski
ro#ak je tako#e kum i pobratim. Otac je dad, majka dej (daj), baba mami (phuri
daj), deda papu (papo), sestra phen, brat phral. Ujak, stric i te$a kako, a strina i
tetka bibi.
1

Svadbi prethodi proševina (nišani). Navodadžije prethodno obave dogovor
o proševini. Na proševinu se nosi prsten, haljina, cipele, veš, ogledalo, $ešalj,
krema za lice i sapun. Tom prilikom se ugovara datum svadbe i pojedinosti oko
mladinog miraza (!eiz). %eiz se sastojao od stvari za doma!instvo i mladinih stvari
za li$nu upotrebu. Niški Romi ne kupuju mladu.

1 R. "uri!: Seobe Roma, str. 262
36

Ašun phene Fatime
Ašun phene Fatime
save šukar bala isi tu.
Tutar te bala
mandar mi prlanta
na cidav pes tutar me.
Ašun phene Fatime
save šukar vošta isi tu.
Tutar te vošta,
mandar o lolipe.
Na cidav pes tutar me.
Ašun phene Fatime
savo šukar maškar isi tu.
Tutar to maškar,
mandar o kolani,
na cidav pes tutar me.
Oj devojko Fatime
Oj devojko Fatime
kakvu divnu kosu
imaš ti.
Tvoju !u kosu
u moju prlantu.
Da si dovek moja ti.
Oj devojko Fatime
kakve divne usne
imaš ti.
Tvoje !u usne
mojim rumenilom.
Da si dovek moja ti.
Oj devojko Fatime
divnoga li stasa u tebi.
Veza!u kolanom
tvoje vitko telo.
Da si dovek moja ti.

37

Vereni!ka slika, 1941. godine: Rade Jašarevi" (vojni muzi!ar) sa budu"om
suprugom Živkom

Vereni!ka fotografija iz 1938 godine:
Alija (violinista) i Remzija Kurti"
38

Hirija Osmanovi" sa verenikom, 1936. godine
Ukoliko bi mlada pre svadbe prebegla za mladoženju, naknadno bi se
pravila mirba i ugovarala svadba. Takvi slu$ajevi su se $esto završavali i bez
svadbe, ili bi svadbu pravili samo roditelji mladoženje, jer mlada nije dobila
blagoslov od svojih roditelja.
Svadba po$inje u sredu. Žena (kujudžika), zadužena da zove na “malu” i
“veliku” kanu i u hamam, priprema flašu sa kolonjskom vodom, bombone i odlazi
po ku!ama u mahali. Svakom, ko je pozvan na “malu” i “veliku kanu” i u hamam,
posipa glavu kolonjskom vodom i daruje ga bombonom. Na svadbenu ve$eru se
posebno zove, te onaj ko je pozvan na “kanu” i u hamam nije ujedno pozvan i na
svadbenu ve$eru. Na “kanu” i u hamam se poziva širi krug poznanika i prijatelja, a
na svadbenu ve$eru uža rodbina, bliski prijatelji i komšije, kao i vi#eniji Romi.
U sredu se pravi pe!a. To je ukras za mladinu “tursku nošnju” koja se
crvenim koncem vezuje mladoj oko glave; sastoji se od sjajnih metalnih niti boje
zlata koje se spuštaju sa $ela u dve pletenice ispred i jednu iza do zemlje. Sredom
devojke pletu venac i kod mlade i kod mladoženje. Venac se plete od svežeg cve!a
i stavlja se na kapiju kod mladenaca. U sredu mlada, u svojoj ku!i, prostire
svadbene darove (buljarol !eizi). Svadbeni darovi tu stoje do subote kada ih uz
muziku odnose u ku!u mladoženje.
39
U $etvrtak je “mala kana.” Uve$e se skupljaju samo žene i pevaju uz daire.
Služe se kafa i sok. Mladoj se kanira kosa. Svekrva donosi mladoj stvari
(gedželukija), ven$anicu, šalvare, cipele, papu$e i ostalo.
U petak dolazi muzika i po$inje pravo veselje. Muškarac iz familije sa
oki!enom flašom rakije poziva na svadbenu ve$eru za nedelju uve$e. Pre podne,
žene sa mladom odlaze u hamam. Obi$no se išlo fijakerima i kolima. Niški Romi
su koristili hamam u Stambol-kapiji, kasnije Gradsko, Železni$ko ili kupatilo u
Niškoj Banji. U hamam idu isklju$ivo žene, i sa muške i sa ženske strane. Kupanje
im pla!a mladoženjina majka. Iz kupatila izlaze obu$ene u šalvare, svilene košulje i
jelek. Svekrva u hamamu posle kupanja služi baklavu. Mlada je tako#e obu$ena u
šalvare sa prekrivenim licem crvenim duvakom. Na izlazu iz hamama ih do$ekuje
muzika koja svira i igra se kolo. Ispred mladine ku!e se tako#e igra kolo. Mladu
uvode u ku!u, svekrva joj skida duvak, a mlada joj ljubi ruku (ranije se
praktikovalo da joj ljubi i nogu).
Subota je dan kada se odlazi na pijac po namirnice a na sto$nu pijacu po
ovce. Popodne dolazi muzika i skupljaju se ve!i svadbeni pokloni (ovce, pi!e, hleb
i drugo). Li$no doma!in sa muzikom odlazi u ku!u darodavca po poklon. Subotom
popodne pa do kasno uve$e igraju se kola. Mlada je odevena u šalvare sa svilenom
košuljom i jelekom. Na glavi nosi tepeluk i pe$u, a $elo joj je ukrašeno belom
bojom preko koje se lepe šljokice i cvetne latice u raznim bojama (teleisanje).
Umesto teleisanja, koristi se i japušma - specijalni ukras za $elo. Ranije se mladoj
“teleisalo” celo lice. Struk joj je opasan kolanom, a na nogama nosi papu$e
izvezene zlatnim ili srebrnim nitima. Popodne se na svadbi kod mladoženje igra sa
oki!enim sitom, pri $emu se svira “Svekrvino kolo”. Ovo kolo igraju isklju$ivo
žene odevene u šalvare i jeleke, glave su im povezane svilenim prlantama sa
šljokicama ili oljicama. Kolo najpre povede svekrva, zatim se menjaju ostali
$lanovi familije. Pri tome se muzika bogato nagra#uje novcem.
40

"Turska" mlada, 1932. godine: Remzija Jašarevi"

"Turska" mlada, 1939. godine: Ehada Durmiševi"
41

"Turska" mlada 1950. godine: Nadira Belulovi"

Sve!arska nošnja: Menekša Useinovi" (prva sleva), sa drugaricama,
1932. godine
42
Kada sumrak obavije mahalu, po$inje “Velika kana” (Bari k'na). Iz ku!e
mladoženje polaze devojke i žene sa upaljenim sve!ama; na $elu je kujudžika koja
u jednoj ruci nosi tepsiju sa brašnom u kome je pobodeno na desetine malenih
sve!ica koje plamte u no!i. U drugoj joj je ruci sud sa kanom. U taj sud se baca
sitan novac. Iza njih ide muzika i svira pesmu “Igrala Fata”, a devojke pevaju:
“Khelel i Fata pi lopata kad dikhela odole ka lela” (Igrala Fata na lopati, kog
videla njega i uzela). Tako pevaju!i dolaze do mladine ku!e. Unosi se kana u ku!u i
njome se kaniraju mladoj nokti na rukama i nogama, i dlanovi. I ostale devojke i
žene kaniraju svoje nokte i dlanove. Na “Veliku kanu”, pripremaju!i se za sutrašnju
svadbenu povorku, devojke i žene kite $ela (teleisanje), a jedna žena se obu$e kao
muško, uzme drveni falus i izvodi erotske šale sa prisutnim mladim devojkama i
ženama. Zatim igraju i pevaju uz šale i smeh do kasno u no!. U subotu se kolju
ovce i priprema meso za jelo.








Ki"enje !ela na romskom veselju (teleisanje), 1957. godine
43

Khelal i Fata
Khelal i Fata pi lopata,
Khelal i Fata pi lopata.
Kas dikhela odole ka lela.
Kas dikhela odole ka lela.
Igrala Fata
Igrala Fata na lopati.
Igrala Fata na lopati.
Kog videla toga i uzela.
Kog videla toga i uzela.

Nedelja je dan kada se kod mladoženje okuplja svadbena povorka koja
odlazi po mladu. Napred idu devojke i žene odevene u šalvare sa “teleisanim”
$elima, glave su im povezane svilenim maramama sa šljokicama, na nogama nose
izvezene papu$e zlatnim i srebrnim nitima. Odevene su sli$no kao i mlada u
subotu, ali bez pe$e. Mlada je u nedelju odevena u belu ven$anicu i to je Gadžikani
bori (srpska mlada), za razliku od subote kada je odevena u šalvare kada je
Khorani bori (turska mlada). Svadbena povorka dolazi ispred mladine ku!e gde
svatove do$ekuju mladini ro#aci “naoružani” motkama da “spre$e”dolazak
svatova. Tada se daje balon rakije koji “izmiri zava#ene svatove”, koji se izljube i,
onda, sa muzikom ulaze u mladinu ku!u. Svatovi se goste uz rakiju i meze. Mladu
izvodi brat. Ona je obu$ena u belu ven$anicu sa belim velom. Mladoženja
simboli$no daje novac mladinom bratu i svatovi odlaze na ven$anje. Ven$anje je
bilo prvo u džamiji, a zatim u Šerijatskom sudu. Kasnije su ven$anja bila samo u
Opštini. Nije bila retkost da se ven$anje nije obavljalo, jer su budu!i supružnici
maloletni. Tada bi svadbena povorka prošetala gradom, obavezno svrativši kod
fotografa da se mladenci fotografišu, a zatim bi došli u ku!u mladoženje.
44

"Srpska" mlada 1922. godine. Alisa Jašarevi" sa stri!evima

"Srpska" mlada 1920. godine: Šerifa i #urmiš Jašarevi" (metalo-strugar)
45

"Srpska" mlada 1946. godine. Ramadan (vojni muzi!ar) i Živka Alimovi"

"Srpska" mlada 1946. godine. Bisa (službenik) i Refija (klavirista) Jašarevi"
46

"Srpska" mlada (Gadžikani bori) 1940. godine: Šasuvar (trgovac) sa ženom
Zumbulom Redži"
U ku!u mladoženje prvo ulazi svekrva koja uzima sito sa leblebijama i
bombonama, žitom i jabukom, i daje ga mladoj. Mlada baca jabuku preko glave,
tako#e i ostale slatkiše, a zatim sito baca na krov ku!e. Ako se sito zadrži na krovu,
brak !e biti dugotrajan. Zatim mlada maže medom navratak ku!e tri puta, a svekrva
tri puta briše krpom. Mlada ulazi u ku!u sa hlebom ispod miške i sa muškim
detetom u naru$ju. Kada mladenci u#u u ku!u, mladoženja nagazi mladu i udari je
po obrazu, tek da se zna ko je gazda u ku!i. Potom izlaze napolje i svekar i svekrva
igraju sa mladencima. Peva se pesma “Oj borije”. Igraju se kola, do sumraka, kada
se postavlja ve$era. Mladenci ne sedaju za sto, ve! samo gosti.
Svadbena ve$era se sastojala od jela koje gotovi aš!ija ili aš!ika. U Nišu
su poznate aš$ije bili Ramadan “Bangeja” i Alisa “Šekanina”. Kuvalo se napolju,
na !umur, u velikim šerpama od nekoliko desetina litara koje bi se postavljale na
velike sadžake, ispod ložene. Šerpe bi se poklopile i jelo se kuvalo od ranog jutra,
pre svanu!a, tako da bude gotovo za ve$eru. Ponekad se kuvalo i za 500 gostiju, što
je bila prava umetnost i veliki napor. Od jela se kuvala %iplak !orba (bela $orba
od mesa sa lokumima od prženog testa, jajima i kiselim mlekom), punjenje paprike
sa mesom (pherde pipera), kupus sa mesom (šah thaj mas) i, kao glavno jelo,
kapama (meso za$injeno biberom i alevom paprikom koje bi se, uz dodatak male
koli$ine vode, kr$kalo na tihoj vatri tako da bi se meso potpuno odvojilo od kostiju
i postalo lepljivo i vrlo ukusno). Sva jela su pravljena isklju$ivo od ov$etine i to što
47
masnije, jer je jelo onda bilo ukusnije. Obavezno su se pravile i pite sa sirom i
mesom, salate od paradajza i kupusa i, kao desert, baklave i tatlije. Od pi!a se pilo
vino i rakija. Za stolom je svirala muzika i veselje bi trajalo do zore.
U ponedeljak se, kod mladoženje, ujutru rano, pre svitanja, pale vatre i
svira muzika da probudi snaju. Obi$no sviraju duva$i (bande), i to specijalnu
melodiju za tu priliku – “Nevestinu pesmu” (Borikani), u kojoj najve!u deonicu
svira go$, bubanj. Pale se košulje u znak radosti da je mlada bila $estita. Mladini
roditelji dolaze u ku!u mladoženje gde se nastavlja veselje uz grejanu rakiju. Ako
mlada nije bila $estita, veselje u ponedeljak bi izostalo, $esto i izrodilo u sva#e i
tu$e, a nevesta bi se vra!ala roditeljima.
Romske svadbe su uglavnom pravljene u letnjim mesecima. Koristilo se
lepo vreme, pošto se veselje odvijalo napolju. I ve$era se servirala napolju pod
vedrim nebom. Kolo se igralo na širini gde je bilo najviše prostora u mahali.
Stolovi i pribor za jelo su solidarno donosili svi stanovnici mahale iz svojih ku!a.
Veselje koje bi pravio jedan stanovnik u mahali, zna$ilo je veselje za celu malu.
Romi iz celog grada bi dolazili da gledaju kolo, a i da sami zaigraju u njemu, bez
obzira da li su ili nisu pozvani na svadbu.



Na romskoj svadbi 1935. godine: dolazak svatova u ku"u mladoženje
48

Svatovi na romskoj svadbi 1940. godine

Veselje koje bi pravio jedan stanovnik u mahali, zna!ilo je veselje za celu
mahalu. Romi iz celog grada bi dolazili da gledaju kolo ili da i sami zaigraju
u njemu bez obzira da li su pozvani na svadbu ili nisu. Snimljeno 1957.
godine
Na romskim svadbama su uglavnom svirale duva$ke bande. Pored go$a
(davuli), od udaraljki je bio obavezan i doboš. Trube i klarinet su bili solisti$ki
instrumenti, a $esto bi truba$ zasvirao i na fruli ili okarini. U orkestru su svirali i
bas i bas-fligorne. Najpoznatiji duva$ki orkesti su bili: Ramizov iz Niša, Bedžetov
iz Leskovca i Bakije Baki"a iz Vranja. Pre II svetskog rata u Nišu su svirali i
duva$ki orkestri iz Leskovca: orkestar Ameta Ametovi"a, junaka Kumanova$ke
49
bitke i nosioca Kara#or#eve zvezde sa zlatnim ma$evima i ansambl Ševketa
Ibraimovi"a . Svadbene su melodije bile: “Igrala Fata”, “Svekrvino kolo”,
“Nevestino kolo”, “Izgubljeno jagnje”, “Mekam”, “Oj Borije” i druge.
Romska svadba je bila veliki skup Roma iz celog grada, naro$ito ako bi
svadbu pravili imu!niji ljudi, nevesta bila lepa, a pogotovu muzika bila dobra. Na
svadbi su se prodavale semenke, kuvani i pe$eni kukuruz (kirado thaj peko bobo),
sladoled, uše!erene jabuke, hladne kabeze i klakeri, kokice (pucke) i dr. Romska
svadba jeste bila mesto za veselje, igru i pesmu, ali i prilika za odvijanje
društvenog života svih stanovnika mahale i Roma iz celog grada.
Oj borije
Oj borije lele tu šužije.
Oj borije lele tu šužije.
So angjan mange te dadestar.
Te dadestar barvalestar.
Angjum tuke lele kale jakha.
Kale jakha sar duj kale drakha.
Oj nevesto
Oj nevesto moja lepotice.
Oj nevesto moja lepotice.
Što donese od tvog oca
od tvog oca "as" trgovca.
Donesoh ti crne svoje o$i.
Crne o$i ko dva crna grozda.
SUNET (SUNETI)
Dolaskom Turaka, niški Romi su, poput ostalog niškog življa, bili pod
pritiskom islamizacije. Nakon odlaska Turaka, zadržali su deo obi$aja iz islamske
kulture, kao što su zadržali i obi$aje pravoslavnog hriš!anstva iz predturskog
perioda. Jedan od muslimanskih obi$aja je i obrezivanje muške dece (Sunet). U
vreme Turaka, turski sultan bi slao berberina iz Carigrada da izvrši besplatno
obrezivanje romske dece, daruju!i svakom detetu po novi fes.
1


1
T. Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 238
50
Obrezivanje je vršeno kod dece od 3 do 6 godina, re#e kod dece starijeg
uzrasta, jer su teže podnosila ovu operaciju. Vršeno je brija$em i štipavicom tako
što bi se odstranjivala kožica (Prepucijum), koja pokriva glavi! muškog polnog
organa. Ovaj $in ima religiozno obeležje i, verovatno, prakti$ni zna$aj jer olakšava
održavanje intimne higijene muškarca. Po šerijatskom obi$aju ako muškarac
musliman umre, a nije sune!en, pre sahrane mu se polomi mali prst na desnoj ruci i
poveže crvenim koncem.
1

Sunet po$inje u sredu kada kujudžika poziva na kanu. Kao i za romsku
svadbu, ona nosi flašu sa kolonjskom vodom kojom posipa po kosi one koji su
pozvani i daruje ih bombonom.
U $etvrtak popodne kiti se krevet u kome !e ležati deca posle sune!enja.
Postelja se prekriva svilenim $aršavima i jastucima sa zlatom izvezenim
prekriva$ima. Tavanica se kiti svilenim maramama u raznim bojama sa oljicama
(prlante) i “has” šamijama. Sa strane se vezuju raznobojne pletenice od specijalne
hartije. Nad uzglavljem se prostiru srmom izvezene košulje i jeleci. Postelja se kiti
tako da odiše toplinom, sjajem i orijentalnom lepotom. Ovaj posao su radile tome
vi$ne devojke i žene. Pri tome se pevalo uz daire, šalu i veselje. Devojke i žene su
kanirale nokte na rukama i nogama i dlanove, a deci, koja se sunete, kanirao se
mali prst na desnoj ruci.
U petak bi muškarac iz familije sa oki!enom flašom rakije odlazio da
poziva goste na nedeljnu ve$eru.
U subotu pre podne se donosi sa pijace sve što je potrebno za ve$eru.
Kupuju se ovce i ostalo. Popodne dolazi muzika, igraju se kola, zatim se odlazi sa
muzikom po ku!ama i skupljaju se krupniji pokloni (ovce, pi!e…). Uve$e se kolju
ovce i priprema se meso za jela.
U nedelju ujutru se pale vatre i jela za ve$eru po$inju da se kuvaju.
Popodne se organizuje sve$ana povorka i deca se vode u šetnju (Alaj). Za ovu
priliku se sedlaju odabrani konji, oki!eni vencima od cve!a i peškirima. Deca su
odevena u nova odela sa fesom na glavi, koji je oki!en srmom i dukatima. Preko
ramena im je preba$ena lenta od zlatom satkanih niti i amajlija od plavih perli da ih
štiti od uroka. Na desnoj mišici je vezana plava mašna. Žene su odevene u
“Lahuri” šalvare, a $ela su im ukrašena cvetnim laticama i raznobojnim
šljokicama. Glave su im povezane svilenim prlantama. Preko svilenih košulja su
srmom izvezeni jeleci, a u struku su opasane srebrnim kolanima. Muškarci su
tako#e sve$ano odeveni. Išlo se u šetnju gradskim ulicama uz muziku koja je
svirala iza povorke, a ispred bi devojke igrale drže!i se za ruke. Kada bi povorka
stigla ku!i, decu bi skinuli sa konja i pri tom ih pitali šta žele od oca. Deca bi
odgovarala da žele ku!u, ženu, konja… Zatim se deca obuku u plave svilene
haljine (!antre) sa plavom svilenom kapom na kojoj piše mašala. Na kapi je i

1
Isto, str. 265
51
amajlija od plavih perli ($i$ik). Oni izlaze u dvorište i igraju, pri $emu ih gosti
daruju novcem. Zatim se uvode u ku!u i vrši se obrezivanje. Dok traje obrezivanje,
muzika svira što glasnije a devojke podvriskuju vrte!i izme#u dlanova pera od
živine (da detetu bude sunet lak poput pera). Iz istog razloga i majka deteta okre!e
oklagiju izme#u dlanova. Deci posle operacije daju meda i še!era i stavljaju im
crnog luka pod nos. Nakon toga sledi veselje do prvog sumraka kada se pale
raznobojne sijalice i po$inje ve$era.
Sunet je obi$aj koji je na kraju drugog milenijuma kod niških Roma
izumro sa mnogim drugim obi$ajima koji poti$u iz muslimanske religije.






Sunet u %erge-mali 1936. godine
52
VE!ERA ZA KU"U (ZIJAFETI E KHERESKORO)
Stari niški Romi veruju da svaka ku!a ima svog an#ela $uvara-Sajbiju.
Zato je potrebno, pošto neko sagradi, ili se useli u novu ku!u, da prinese žrtvu
Sajbiji, tako što !e u ku!nom temelju da zakolje ovcu. Za ovu priliku se kupuje što
ve!i ovan sa povijenim rogovima, i to beo. Kada se na sto$noj pijaci odabere
odgovaraju!i ovan, kupuje se bez poga#anja.
Ve$era za ku!u se pravi nedeljom ili $etvrtkom. Dan pre ve$ere, ovan se
odnese kod nekog komšije ili ro#aka u komšiluk. Tamo se okiti vencima od cve!a
koji mu se stavljaju oko vrata, a dve crvene jabuke mu se pobodu na rogove. Istoga
dana doma!in sa porodicom, rodbinom i prijateljima, i uz pratnju muzike, odlazi po
ovna. Svi su sve$ano odeveni. Žene nose šalvare i jeleke. Snažniji muškarac uzima
ovna, prebacuje ga preko vrata i tako ga nosi kroz mahalu. Za njim svira muzika,
slavljenici igraju i pevaju. Veselje dostiže kulminaciju kada se do#e pred ku!u
doma!ina.
Sutradan, pre svitanja, muzika svira, doma!in šeta ovna kroz ku!u, a zatim
ga predaje kasapinu koji ga kolje tako da krv oti$e u ove!u rupu iskopanu uz ku!ni
temelj. Glava ovna se odse$e i baci u rupu koja se odmah zatrpa. Od ovnovskog
mesa se prave jela za ve$eru. Ako je na ve$eru pozvan ve!i broj zvanica, kolje se
još ovaca, jagnje ili tele, ali se za spravljanje jela za ovu priliku, nikad ne koristi
prasetina ili svinjetina. Za ve$eru se spremaju sva jela kao i za romsku svadbu: bela
($iplak) $orba, punjene paprike, kapama ili pe$enje. Služi se alkohol, kao i za
svadbu, tako#e pita, raznovrsno meze i dezert.
Dva dana unapred neko iz familije, ili doma!in li$no, poziva goste na
ve$eru. Za ve$eru se kao poklon nose stvari za ku!anstvo: šerpe, lonci, korita,
vangle… U novije vreme, više se ne donose stvari ve! se daje novac.
Ovaj obi$aj je mogu!e obaviti i bez muzike, kao ku!nu, versku sve$anost
(Mevlud). Pri tom se poziva manji broj gostiju, sva jela se spremaju od mesa
žrtvovanog ovna, hodža prou$i molitvu, umesto alkohola, pije se šerbet…
Ve$era za ku!u se pravi da bi uku!ani u novom domu imali dobro zdravlje,
i da bi u ku!i vladao mir i porodi$na harmonija. Obi$no bi neko od uku!ana ili
ro#aka sanjao da je potrebno napraviti tu sve$anost i onda više nije smelo biti
nikakvog odlaganja. O tome govori i pesma “Sajbija” Šabana Bajramovi"a iz
filma “An#eo $uvar”: “Ali mange ko suno i gudli Sajbija. Oj vakeri mange Zijafeti
te kerav…” (I u snu mi do#e preslatka Sajbija. Ona meni re$e: “Napravi!eš
Zijafet”)…
53

Veselje uz rakiju i dobro meze na Ve!eri za ku"u 1955. godine
#UR#EVDAN (HERDELEZ)
Niški Romi ovaj dan obeležavaju kao praznik bu#enja života i dan kada se
podse!aju na svoje mrtve. Mladi se vesele i raduju životu i ljubavi koja se budi kod
ljudi zajedno sa bu#enjem prirode. Slavi se šestog maja na dan svetog Georgija
mu!enika po pravoslavnom kalendaru. Romi ovaj praznik zovu Herdelez ili
"ur#evdan. Herdelez je naziv za ovaj praznik prema muslimanskom svecu Hidir
Elezu.
1

Za ovaj dan se specijalno $isti ku!a - po mogu!stvu i okre$i. Kupuju se
cipele i šiju i kupuju haljine, odela, i ostala ode!a za letnju sezonu.
Slavlje po$inje 4. maja uve$e i traje cele no!i, u igri, pesmi i veselju. Pale
se vatre i sedi se uz vatru do zore (Aspaša
2
), pa se ujutru 5. maja ide na uranak.
Romi Gurbeti nazivaju ovaj uranak Lekomuhaili.

1
A. Škalji!: Turcizmi u srpsko-hrvatskom i hrvatsko-srpskom jeziku, str. 250. Hidir Elez je muslimanski svetac, a
po mišljenju autora, Hidir Elez i Sveti "or#e, ustvari predstavljaju istog sveca.
2
Isto, strana 101. Asasbaša - no!nu $uvar, no!obdija
54
Na uranak se odlazi na livadu, u blizini niškog romskog groblja, na kojoj
izvire potok. Ujutru se na izvoru obavlja obredno umivanje, branje vrbovih
gran$ica, kako bi se okitila ku!a, i lekovitih trava, znanih i neznanih, za
#ur#evdansko jutarnje umivanje. Stariji ljudi, naro$ito oni u žalosti, odlaze na
groblje i nari$u, oplakuju!i svoje mrtve.
Posle uranka, odlazi se na pijacu i kupuje se #ur#evdansko jagnje. To je
dan za kupovinu jagnjadi (Bakhrengoro dive). Jagnje se bira da je lepo i belo. Crno
jagnje, veruje se, donosi nesre!u. Što je jagnje ve!e i deblje, to je ugledniji
doma!in. Jagnje se donosi ku!i živo i predstavlja radost za decu i uku!ane. Za
jagnje se blagosilja: “Nek ovel bahtalo” (Neka je sre!no). Jagnje se kolje te ve$eri
ili ujutru na sam dan "ur#evdana. Kada se do#e ku!i sa Aspaše sa #ur#evdanskim
jagnjetom, ku!a i dvorište se okite vrbovim gran$icama, simbolom zdravlja i
plodnosti. Uve$e, uo$i "ur#evdana, u jedan sud sa vodom, stavljaju se znane i
neznane lekovite trave i crveno uskršnje jaje. To se ostavi da preno!i ispod drveta u
dvorištu ili ispod ruže u bašti.
Ujutru, 6. maja, na "ur#evdan, obavlja se umivanje lekovitim travama i
trljanje lica jajetom da se bude zdrav i crven poput uskršnjeg jajeta. Kolje se jagnje.
Crna džigerica se odmah obari, pospe se solju i alevom paprikom i deli se za mrtve.
Kada se jagnje ispe$e, pred ru$ak se podeli nekoliko tanjira (neparan broj),
sa par$etom jagnje!eg pe$enja, mlada paprika, mladi krastavac, mladi luk, crni i
beli i ostalo mlado povr!e, par$e hleba i dezert. Od svega onog što je na
#ur#evdanskoj trpezi, stavi se po malo i u tanjire koji se dele za mrtve, pre nego što
se sedne za astal. Ljudi, koji su u žalosti i koji tuguju za svojim mrtvima, ne jedu
mladog mesa niti mladog vo!a i povr!a dok na "ur#evdan ne udele za svoje mrtve
(tabu hrane).
Pored jagnje!eg pe$enja, specijalitet #ur#evdanske trpeze je jagnje!a
sarmica (lojana jagnje!a košuljica napunjena seckanom iznutricom, pirin$em,
mladim lukom i dobro za$injeno - kulina). Na isti na$in se puni i jagnje!e sirište -
bumbara - preliveno slatkim mlekom i jajima i zape$eno u rerni.
Prvog dana "ur#evdana se ne ide u goste. Svako slavi u svojoj ku!i.
Popodne se obuku nova odela i porodi$no se prošeta gradom. Usput bi se svratilo i
kod fotografa da se taj dan ovekove$i. Ljudi bi se me#usobno pozdravljali sa
“Bahtalo Herdelezi” (Sre!an "ur#evdan). Drugog i tre!eg dana se odlazi u goste.
Kaže se da "ur#evdan traje dok traje jagnje. Jagnje!a glava se jede tre!eg dana.
U vreme velikih oskudica, ratova i ekonomskih kriza, moralo je tako#e da
se odvoji za #ur#evdansko jagnje. Postoji verovanje da !e se ako se ne zakolje
jagnje za "ur#evdan te godine desiti neka nesre!a u ku!i. U Nišu je bilo zanatlija,
Roma koji su zapošljavali isklju$ivo romsku radnu snagu (kova$i, kafe vodeni$ari i
dr.) i oni su imali obavezu da šegrtima za "ur#evdan obezbede novu ode!u i
obu!u.
55

Na #ur$evdan, 1934. godine: Adaleta Useinovi" sa "erkom Nakšijom i
ro$akom Menekšom

Romi slikani na #ur$evdan, 1937. godine
56

Remzija Redži" sa detetom i sestrama Ilmijom, Refijom i Fevzijom, o
#ur$evdanu, 1934. godine
VASILICA (VASILI)
Vasilica je praznik svih niških Roma. Slavi se 14. januara na dan Svetog
Vasilija Velikog. To je pravoslavna Nova godina. I ako su stari niški Romi
muslimanske veroispovesti, ovaj praznik slave po tradiciji koja poti$e još iz
perioda pre dolaska Turaka na ove prostore, kada su niški Romi bili pravoslavne
veroispovesti.
1
Stari niški Romi su Vasilicu slavili i posle II svetskog rata, kada je,
sve negde do sredine 80-ih, bilo zabranjeno javno obeležavanje ovog pravoslavnog
praznika u Srbiji.
Za Vasilicu se kolje isklju$ivo živina: !urke, guske, kokoši, pevci i drugo.
Može da se kolje neograni$en broj živine, prema veli$ini i materijalnom stanju
porodice kao i prema broju gostiju koji !e biti na slavi, ali je najvažnije da broj
zaklane živine bude teko (neparan). Živina se kolje 12. ili 13. januara uve$e, neki to

1
Istorija Niša I, str. 153
57
$ine 13. ili 14, pre svitanja u zavisnosti od nasle#ene tradicije u porodici. Klanje
živine obavlja doma!in sa još jednim $lanom porodice koji mu pomaže. Živina se
kolje satarom na trupcu, pri $emu se glava živine okre!e prema istoku. Oni koji
obavljaju klanje moraju biti $isti (okupani). Ovaj $in ima karakter obreda i
predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Velika je radost da živina bude
što deblja jer !e, onda se veruje, i godina biti beri!etna. Zato se nekada živina
kupovala mnogo ranije. Guske i !urke su se kljukale projenim valj$i!ima (hapovi),
tako da za Vasilicu budu ugojene na diku i ponos doma!ina.
U pojedinim starim niškim porodicama, kao i u porodicama iz leskova$kog
kraja, prisutan je prastari obi$aj da se lome tele!e noge za pitije, pri $emu se peva
obredna pesma. Uve$e, 12. januara, na trupcu, doma!in lomi tele!e noge i peva:
“But sastipe lelega me dajake me dadeske. Te bi"haven lelega mi kudelja. Zerem
phagava lelega te pakhore.” Pesma se peva ptici štrku, rodi, od koje se traži da
pošalje zdravlje i sre!u za celu porodicu - u protivnom !e joj polomiti krila.
Na Vasilicu, 14. januara, ujutro, sa badnjakom koji je oki!en zlatnicima i sa
kr$agom sa sveže zahva!enom vodom, polaženik ulazi u ku!u. Ku!u prska svežom
vodom, a uku!ane lupka po glavi oki!enim badnjakom i svežnjem nov$anica uz
$estitku: “Bahtali Vasilica”, kod Arlija, i “Bahtalo Vasili”, kod Gurbeta, što zna$i:
“Sre!na Vasilica”, uz otpozdrav: “Ov sasto” (Da si živ i zdrav). Polaženik je
obi$no neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima.
Vodi se ra$una da polaženik bude isti kao i prošle godine da bi godina bila sre!na i
beri!etna poput prethodne.
Uve$e, 14. januara, pravi se ve$era. Od jela se za ovu priliku sprema $orba,
punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe i
pihtije, a kao desert - tatlije, baklave i ostali slatkiši. Pije se vino i rakija. Prvog
dana se na ve$eru ne zove niko. Slavi se u krugu porodice. Romi iz %air-mahale te
ve$eri pale za stolom pet belih sve!ica u plitkoj posudi sa brašnom (Za Boga,
Vasilicu, ve$eru, zdravlje i posao). Zatim otvaraju ku!na vrata i dozivaju Vasilicu
da im u#e u dom re$ima: “Avaj, avaj gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka,
marikli…” (Do#i slatka Vasilico! Imamo šotku, imamo pitu…). Na sto stavljaju
sve što je pripremljeno za ve$eru, obavezno uz so i papriku. Zatim se me#usobno
blagosiljaju gledaju!i se preko stola: “Dikheja li man? Dikhav tu. E, Akava berš te
dikhea ma, $i berše te na dikhea ma” (Evo, ove godine te vidim, a dogodine neka
trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge strane stola.).
Drugog dana Vasilice se odlazi u goste. U mahali se organizuje druženje
kod nekog od uglednih doma!ina. Okiti se pe$eni !uran i nosi se kroz prostoriju pri
$emu se peva šaljiva pesma: “Davaj davaj Vasilico! Ko služi neka se ne tuži.”
Zatim se pevaju pesme u $ast doma!ina i ostalih gostiju.
Tre!eg dana praznika, pravi se pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za
ru$ak. Mesi se poga$a u koju se stavlja zlatnik ili metalni nov$i!. Za ru$kom
58
uku!ani lome poga$u. Smatra se da !e onaj kome pripadne nov$i! biti cele godine
sre!an i tali$an što se ti$e novca.
Za Vasilicu se u nekoj od gradskih kafana pravila “zabava”. Pre II sv. rata
je to bilo u hotelu Palas (sadašnji Union). To je bilo zajedni$ko veselje gde bi svaki
doma!in doneo svoje jelo i pi!e. Jelo se posebno, a veselilo se zajedni$ki uz
muziku, igru i pesmu.
Posle II sv. rata ovaj praznik se tako#e grupno slavio. To se obi$no $inilo
posle 14. januara, prve naredne subote. Manifestacija je održavana u organizaciji
tadašnjeg KUD-a “Iba Ademovi"” koji je kasnije prerastao u Društvo za nauku,
kulturu i socijalna pitanja “Rom” iz Niša. Održavana je u eminentnim niškim
hotelima pod nazivom “Romski bal”. Ulaznice su prodavane zajedno sa konzum-
kartama. Za ovu priliku je pripreman i prigodan program, sa $itanjem romske
poezije, uz romske pesme i igre. Naro$ita atrakcija ovih ve$eri bilo je biranje
romske lepotice za tu godinu. Romsku lepoticu je birao žiri sastavljen od lokalnih
opštinskih funkcionera, koji su bili po$asni gosti na ovim manifestacijama, jer se
smatralo da !e oni, pošto su na funkciji a nisu Romi, nepristrasno obaviti svoj
zadatak. Kasnije su manifestaciju organizovala i druga romska društva. Tako je
“Romski bal” sa biranjem romske lepotice postao deo proslave ovog tradicionalnog
romskog praznika.
ESNAFSKA SLAVA (ESNAFSKO SLAVA)
Zanatlije ili esnaflije, stari niški Romi, imaju svoju slavu koju su zadržali
do današnjih dana. Ona se slavi u $ast njihovog sveca i zaštitnika kova$a i
obra#iva$a metala Hazreti Dauta (Svetog Dauta). Car David
1
(Daut Ali Seljam) po
legendi je bio kova$, a gvož#e je umesto $eki!em kovao golim rukama. Jednog
dana, car David je poslao kalfu da odnese meso koje je kupio za potrebe svog
doma!instva. Kada je kalfa odneo meso njegovoj ku!i, izašla je kova$eva žena
umotana u feredžu, ali joj je kalfa video mali prst na desnoj ruci i tako je
muslimanski zakon bio prekršen. Hazreti Dauta je vru!e gvož#e po$elo pe!i, a on
je, kao sveti $ovek, odmah znao šta je razlog tome. Napustio je posao i od tada je
živeo u molitvi, posve!en bogu.
Stari niški Romi, esnaflije slave svog sveca Hazreti Dauta i romsku
zaštitnicu Zajde Badžu tako što bi svakog $etvrtka uve$e završili posao ranije,

1
T. Vukovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str.
59
po$istili bi radnju i rastrebili alat, a zatim bi na nakovnju upalili sve!e u njihovu
$ast.
Svake godine, 9. jula, na dan Prepodobnog Davida Solunskog po
pravoslavnom kalendaru, stari niški Romi proslavljaju svoju esnafsku slavu tako
što organizovano odlaze na izlet, zajedno sa porodicom, u dvorište Pantelejske
crkve. Dan pre toga se priprema hrana i pi!e za ovu specifi$nu slavu. Sve se to
spakuje u velike korpe zajedno sa !ebadima i svim ostalim potrebama za izlet. Na
dan slave, rano ujutro, pozove se fijaker koji ih odvozi ispred Pantelejske crkve,
koja je nekada bila daleko od urbanog dela Niša. Ona je bila, zbog hladne vode sa
$esama i $istog vazduha, idealno mesto za proslavu praznika. Voda iz $esama je
oticala kroz dvorište Pantalejske crkve vadicama u kojima su se hladili rakija, vino
i pivo, kao i povr!e za meze. Ispod ogromnih stabala bi se rasprostirala !ebad i tu
bi se stare esnaflije odmarale, goste!i se vinom i rakijom, igraju!i šah i karte i
provode!i prijatne trenutke na ovom svetom mestu. Popodne, posle ru$ka, odlazilo
se u crkvu da se upali sve!a i ostavi prilog, a tako#e bi neko od službenika crkve,
šetaju!i dvorištem, skupljao priloge.
Esnaflije su koristili ovaj dan da se me#usobno druže, razmenjuju
informacije, biraju šegrte, a bogme i snaju iz dobre esnafske ku!e. Me#usobno su
se pozdravljali sa “Bahtalo to dive” (Sre!na slava), “Ov sasto bahtalo i tuke” (Da
si živ i zdrav, sre!na i tebi). Mlade kalfe i šegrti bi majstorima ljubili ruku. Za
mlade je ovo bila prilika da se vide i upoznaju, a i mnoge ljubavi su se rodile baš
ovde, u dvorištu Pantelejske crkve na Esnafskoj slavi.
Popodne bi došla muzika, razvilo bi se kolo i veselje bi potrajalo do ve$eri.
Razigrano kolo na Esnafskoj slavi služilo je da ugledne esnafske porodice pokažu
svoje mladi!e i devojke kojima su pla!ali da vode kolo i tako ih promovisali kao
kandidate za ženidbu i udaju. Mladi!i i devojke, koji su se od ranije simpatisali i
voleli, a roditelji se iz nekih razloga protivili njihovoj vezi, koristili bi gužvu da
izmaknu roditeljskoj kontroli-i pod okriljem letnjeg sumraka, devojka bi prebegla
za mladi!a (“Ešeše našigeli i !haj e !haveske” /Ešeše prebegla je devojka za
mladi!a/). Ovom šaljivom uzre$icom bi se saopštavala vest o doga#aju.
Kasno uve$e, fijakeri su vra!ali izletnike ku!ama odmorne i osvežene za
novi radni dan. Mladi su se vra!ali zajapurenih obraza od svežeg vazduha i
doživljenih susreta.
Nijedan niški Rom esnaflija nije radio 9. jula, a malo je onih koje bi nešto
spe$ilo da ne do#u u dvorište Pantelejske crkve. Toga je dana retko padala kiša, a i
ako jeste, ipak se išlo na izlet. To je samo oblak, govorile bi stare esnaflije: “Na
sijam taro lond te biljavonam” (Nismo od soli da se istopimo).
Stvaranjem urbanih naselja oko Pantelejske crkve, izgubila se privatnost,
mesto je postajalo manje podobno kao izletište za proslavu ove slave, ali stari niški
Romi i dalje, na ovaj dan, odlaze na svoj izlet u dvorište Pantalejske crkve.
60

Slaviti slavu izletom u prirodu: dvorište Pantalejske crkve 9. jula 1937.
godine za Esnafsku slavu



Esnafska slava 9. jula 1954. godine: izlet u dvorištu Pantalejske crkve
61

Celodnevni boravak u prirodi, 9. juli 1967. godine – Esnafska slava


Željno o!ekivani izlet: esnafska slava, 9. jula 1938. godine
62
BABINE
Sve$anosti povodom ro#enja deteta su Babine i Kumstvo.
Na tre!e ve$e od ro#enja deteta, skupe se svi uku!ani. Od o$eve košulje se
napravi detetu mala košuljica u koju ga obuku. Prethodno se kroz košuljicu tri puta
provuku maše ili žara$ za vatru. Te ve$eri se daje detetu ime na pupak. To je tajno
ime, koje je poznato samo $lanovima njegove uže porodice i ono štiti dete od zlih
sila. Te no!i, po verovanju Roma, dolaze tri su#enice (Urme) da proreknu detetovu
sudbinu. To su “la!hi“ (dobra), “bila!hi“ (zla) i “šudri” hladna) Urma.
1
Hladna
Urma posreduje izme#u dobre i zle Urme.

Alija Abdi", sa ženom Remzijom i "erkom Resmijom, 1934. godine
Sedme ve$eri se pravi Babina i kum daje detetu zvani$no ime. Te ve$eri se
pozivaju gosti, uža rodbina na ve$eru. Pre davanja imena stavi se zlatnik u $ašu.
%aša se trese, a zlatnik zvecka (da dete lepo peva i bude muzikalno). Zatim kum
uzima dete u naru$je i, uz blagoslov da je živo i zdravo, izgovara njegovo ime.
Ostali gosti daruju detetu novac. Gosti donose detetu poklon: pelene, benkice,
odelce i ostale potrebe, a za ku!u baklavu ili neke druge slatkiše. Kum donosi

1
R. "uri!: Seobe Roma, str. 257
63
detetu ve!i poklon. Ranije je na ovaj dan dolazio hodža i uvodio dete u islam,
izgovaraju!i tri puta na uvo detetovo ime.
KUMSTVO
Kumstvo se detetu pravi pre navršene prve godine ili ako se to propusti,
onda pre navršene sedme godine života. Do tada se dete ne sme šišati.
Na taj dan kum i kuma dolaze pre zore. Donose tepsiju sa novim
makazama, odelce i kapu oki!enu srmom i cve!em. Kuma okupa dete, a potom ga
obu$e u novo odelo i stavi u tepsiju da sedi. Kum mu makazama “uzima” kosu
prvo napred a zatim sa leve i desne strane odsecaju!i po mali prami$ak. Onda mu
se stavi oki!ena kapa. Malo par$e kose se stavi u hleb i kum to proguta. Kum i
kuma se daruju boš$alukom.
Nakon toga po$inje veselje. Dolaze prijatelji, komšije i ro#aci na $estitanje
i goš!enje. Ako je kumstvo veliko i bogato, svira i muzika i pozivaju se gosti na
ru$ak ili ve$eru.
USVAJANJE DECE
I ako su Romi poznati kao ljudi koji imaju mnogo$lane porodice, dešavalo
se da pojedine porodice nemaju dece, pa su prinu#ene na usvajanje. Ovaj $in se
odvijao u skladu sa važe!im zakonskim propisima za to vreme. Po obi$aju, kada bi
se dete donelo ku!i, na ku!nom pragu bi se provuklo kroz maj$inu košulju i tako
simboli$no uvodilo u porodicu. Neki supružnici bi posinili decu od ro#enog brata
ili sestre i odgajali ih kao svoju. Poznato je, naro$ito u periodu izme#u I i II sv.
rata, da su romske porodice bez dece posinile ne-romsku decu koja su bila
nezbrinuta. Takvih slu$ajeva je u Nišu bilo dvadesetak. Pošto se uglavnom radilo o
dobrostoje!im romskim porodicama zanatlija i trgovaca, ova deca su odli$no
odgajana i vaspitavana. Mnoga su završila škole i zanate, a neka od njih i fakultete.
Kada su odrasla, oformili su porodice, uglavnom, sa bra$nim drugom iz redova
Roma. Neki su kasnije upoznali i svoje biološke roditelje, ali se nikada nisu odrekli
svoje romske porodice i ljudi koji su ih usvojili i o$uvali. Nije poznat ni jedan
slu$aj da su ova deca, kasnije, kada su odrasla i osamostalila se, pokušala da
64
promene prezime (koje kod niških Roma ima muslimansku osnovu) i tako izbegnu
svoju vezu sa Romima.
SAHRANA (PARUNIPE)
Kada je bolesnik na samrti dolaze ro#aci, poznanici i prijatelji, donose!i
mu raznorazne ponude. Rodbina se od samrtnika oprašta re$ima: “Ker mange
halali” (Daj nam oproštaj), a on im govori: “Halali” (Neka vam je oprošteno).
Veruje se da ljudi koji su živeli pravednim životom lako umiru; grešnicima izlaze
gresi pred o$i - zato ne dozvoljavaju duši da napusti telo. Stari niški Romi tako#e
veruju da an#eo smrti (Azraili) mladim ljudima uzima dušu lažu!i ih cve!em, a
starim ljudima izvla$i kukama i $engelom. Ako se bolesnik teško rastaje sa dušom,
pod uzglavlje mu se stavlja Kuran i cvetovi zove (Mirver).
Pokojniku se obu$e novo odelo, cipele i $arape. Na pod se postavi !ebe ili
jorgan pa se položi i prekrije svilenim $aršafom. Vilice (!enje) su mu povezane
maramom. Ženama su glave povezane šamijom ili prlantom. Lice pokojnika je
prekriveno svilenom maramom, a za pojas mu se postavi svileni peškir. Na
pokojniku je sav nakit koji je nosio za života, koji se prilikom kupanja skida.
Pokojnik se $uva cele no!i. Za sve vreme dok je pokojnik u ku!i iznad glave mu
gori sve!a, a sva ogledala u ku!i su prekrivena. Ako neko kihne, dok je mrtvac u
ku!i, to je loš znak, smatra se da !e te godine još neko umreti iz ku!e. Zato valja da
ovaj odmah pocepa košulju na sebi kao utuk zloj kobi.
1
Cele no!i dok se pokojnik
$uva služi se kafa, ratluk, sokovi, kola$i, cigarete, ali nikako alkohol.
Za pokojnika, rano ujutru, kopa se grob na sam dan sahrane. Ne valja grob
kopati ranije jer se veruje da !e otvorena raka preko no!i prizvati još koju smrt u
porodici. Grob kopaju trojica muškaraca i to: za ženu dubok do grudi, za muškarca
do pojasa. Ako se pokojnik sahranjuje u grob od ro#aka, kosti starog pokojnika se
polože u platnenu kesu i ponovo vrate u raku kraj nogu pokojnika.
Za umrloga se kupuje pogrebna oprema (Kefin): belo šifonsko platno
(pargali) za ženu 12, a muškarca 10 metara, igla i konac, "afurija (kanfor), amber
kabuki (turski tamjan), zemljano lon$e (piri), mala testija sa maramicom, vata i
sapun.
Obred sahrane vrši hodža. U Nišu je nekada postojao muslimanski verski
starešina (muftija) i hodža Sali-aga. Mrtve su kupali Tane i hodžinica Fatima.
Nakon njihove smrti, posmrtni obred je obavljao hodža Jaško, kao i drugi muškarci

1
T. Vukovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 266
65
i žene koji su se prihvatili da rade ovaj posao, pre svega, u nedostatku verski
obrazovanih kadrova.
Hodža u pokojnikovoj ku!i kroji i šije odelo za pokojnika, od kupljenog
belog platna. Platno kroji režu!i ga nožem i cepaju!i ga - nikako se ne se$e
makazama. Zatim, ru$no šije pokojniku košulju i donji deo koji ima druga$iji oblik
za muškarca i ženu. Ostatkom platna, u vidu $aršafa, obloži se sanduk.
Pokojnik se kupa na posebnoj dasci (tenešir) kod ku!e ili na groblju. Kupa
se toplom vodom i tri puta sapuna (zato se ne valja, smatraju stari niški Romi,
nikada za života tri puta sapunati). Zatim se obriše frotirom, obu$e u pripremljeno
odelo od belog platna i postavi u sanduk. U nos i uši se stavi vata, telo se pospe
!afurijom (kamforom), zatim se prekrije platnom koje je ve! u sanduku, a desna
ruka mu se ostavi napolju. Hodža poziva pokojnikovu blisku rodbinu da pri#u i
poljube ruku pokojniku u znak poslednjeg oproštaja. Podrazumeva se da svi
u$esnici sahrane moraju biti okupani (pod avdesom). Posle toga prilazi bra$ni drug
i najstariji sin ili k!er preko odra simboli$no pla!aju novcem ven$anje svog
roditelja izgovaraju!i: “Ake pokinav to nikjaj” (Evo pla!am ven$anje tvoje). Tim
simboli$nim $inom ga razrešava bra$nih obaveza prema pokojniku. Platno, u kome
je umotan pokojnik, vezuje se trakama od istog materijala na sredini, iznad glave i
ispod nogu, tako da se platno iznad glave i kod nogu može obuhvatiti rukom
kasnije, prilikom spuštanja u raku. Sanduk (tabut) se pokrije poklopcem i prekrije
svilenim $aršavom, a iznad glave, na poklopac se postavi fes ili prlanta u zavisnosti
od toga da li je u pitanju muškarac ili žena. Sanduk se podigne na dve istesane
drvene motke koje se podmetnu ispod sanduka u specijalno napravljene žlebove,
tako da $etiri muškarca na ramenima mogu nositi sanduk.
Dok je pokojnik u ku!i sve vreme gori sve!a iznad njegove glave. Kada ga
iznesu, sve!a se ugasi, a na mestu gde je ležao stavi se na !eramidi malo zemlje,
kre$a i maltera (da bi po ku!i moglo da se radi). Starija žena nakvasi ruku u vodi iz
posude iz koje je kupan pokojnik, i tom rukom ovlaži iza vrata bliske ro#ake
pokojnika da ne tuguju za njim. Pre nego što se pokojnik ponese, sprema se turska
halva i podeli se prisutnima. Kada posmrtna povorka (dženaza) po#e, niko u mahali
ne sme da spava. Ako slu$ajno spava, treba ga odmah probuditi. Kada po#e
posmrtna povorka, $uje se veliki lelek i kuknjava, sve testije u mahali se isprazne.
Kada (dženaza) ode, u testije se zahvati sveža voda.
Smatra se bogougodnim delom (sevap) nošenje pokojnika na ramenima do
groblja. Nosa$i se menjaju u parovima i to kod glave pokojnika. Par koji je nosio
kod glave prelazi nazad, a zamenjuje ga novi. Svako mora da nosi pokojnika na
dva mesta, i kod glave i kod nogu.
Kada se do#e na groblje, sanduk sa pokojnikom se postavi na poseban
mermerni kamen (mustalataši). Hodža stane okrenut prema pokojniku, ostali
u$esnici sahrane stanu iza njega. Hodža izgovori molitvu, a zatim tri puta pita
prisutne: “Romalen phraljalen pen$aren li akale rome” (Bra!o muslimani, da li
66
poznajete ovog $oveka ili ženu?). Na to oni odgovaraju potvrdno. Zatim najbliži
ro#aci ponesu sanduk do iskopane rake. Na dnu groba se postavi asura. Zatim se na
asuru spušta pokojnik. Pokojnika u grob spuštaju trojica i to tako što jedan silazi u
grob i prihvata telo umotano u platno preko sredine i tako ga polaže u grob a ostala
dvojica mu pomažu drže!i krajeve platna kod glave i nogu. Odvežu se trake
kojima je platno bilo uvezano pa se iznad tela postave daske debljine oko 5 cm, a
dužine koja odgovara dužini dijagonale iskopanog groba. Daske se re#aju jedna uz
drugu celom dužinom groba. Svaki u$esnik sahrane baci sitan novac i pregršt
zemlje, pa se zatim zatrpa raka i formira humka. Raku zatrpavaju svi prisutni tako
što se menjaju. Kada se umori onaj koji je zatrpavao, položi lopatu na zemlju i
odmakne se - tada drugi prilazi i nastavlja sa radom. Kod glave i kod nogu se
pobodu drvene piramide (bašlukija). Na bašluku kod nogu, hodža polomi testijicu
napunjenu vodom koja je zahva!ena usput, a maramicu kojom je bila povezana
testija uzima onaj koji je nosio testiju do groblja. Zatim svi $u$nu da se pomole, te
kada završe molitvu prisutni se pomere a ostaje samo hodža koji uvodi pokojnika
na drugi svet (daje mu talkm), izgovaraju!i pri tom u molitvi njegovo ime i ime
njegove majke. Veruje se da pri tom mrtvac ustaje i udara glavom u dasku nad
glavom i tada mu od straha prepukne srce i odlazi na drugi svet.
Sa groblja se uvek odlazi tako što se $ovek tri puta okrene prema groblju i
tri puta $u$ne izgovaraju!i re$i: “Džan tumenge po tumaro than” (Vratite se
svojim humkama). Dolaskom u ku!u pokojnika svi u$esnici sahrane peru ruke i
brišu ih ponu#enim peškirom. Uve$e, na prvi mrak, pali se sve!a. Ko ostane “na
sve!u” prvo ve$e, mora dolaziti i narednih 7 dana ili ostaviti komad li$ne ode!e da
ostane u ku!i pokojnika narednih 7 dana. Stari niški Romi za mrtve pale bele,
parafinske sve!e. Sve!a se pali prvog dana na mestu u dvorištu gde je pokojnik
okupan i na mestu u sobi gde je bio postavljen da leži. Ostalih dana, do 52. no!i,
sve!a se pali samo u sobi, i to svakodnevno po jedan sat. U vreme dok sve!a gori,
svi konopci u dvorištu ili u ku!i moraju biti odvezani. Nakon što je gorela jedan
sat, sve!a se gasi, ali se prethodno otvore vrata od ku!e - pri gašenju se izgovaraju
re$i: “Dža tuke pe to than” (Odlazi novom domu). Sve!a se pali i kada se prave
mevludi i tejviti (parastosi): na 40 dana (saranda dive), šest meseci (šov masek) i
godinu dana (berš dive). Pored sve!e se obavezno stavi $aša sa vodom. Halva,
pilav i pita (nije obavezna) dele se za dušu pokojnika za 3 dana, za 7 dana i za
parastose. Za 52 no!i (iliki ge$esi) se deli halva, pri $emu dolazi i hodža i $ita
molitvu koja je te ve$eri veoma važna, jer, smatra se da je ovo najteži dan za
pokojnika, veruje se da mu te ve$eri otpada nos što mu pri$injava nesnosne bolove
koji !e biti ublaženi uz pomo! molitve i halve.
Parastosi, kao i sve da!e, vrše se u ku!i pokojnika. U toku perioda od
godinu dana, tri puta se stavlja sofra i dele jela za pokojnika. Za 40 dana, za 6
meseci i za godinu dana, s tim što se za prve dve sofre stavlja dan pre isteka ovog
perioda, a godina se stavlja ta$no na dan. Nakon isteka godine dana može se, ali
nije obavezno, pomenuti godišnjica smrti pokojnika. Tako#e se za pokojnika deli
67
za zadušnice (ulešme), i to posebno za njega, do godinu dana, a posebno, grupno,
za ostale mrtve.
Na groblje se odlazi dan posle sahrane, na prvo jutro, za tri, za sedam i za
40 dana, kao i za šest meseci i godinu dana, i to dan posle stavljanja sofre. Na
groblje se nosi pirina$ (nakuvano zrnevlje) i voda. Po dolasku na grob, pomiluje se
tri puta zemlja na grobu, a zatim se pospe pirin$em i vodom po celoj dužini groba.
Potom se stane kod nogu, jer se veruje da pokojnik na ovom mestu vidi prisutne.
Na groblje se, u novije vreme, donosi sok, kola$i, kafa, ratluk i drugo, što nije
obavezno, ali je poželjno da hodža, ili neko ko ume, o$ita molitvu na grobu.
Tako#e se u novije vreme praktikuje da bliski ro#aci pokojnika pozivaju sve
prisutne da nakon ukopa svrate u obližnju kafanu, pokraj groblja, gde konzumiraju
alkoholne napitke za dušu pokojnika. Od alkohola koriste rakiju, žestoka pi!a ili
pivo - a vino nikako. (Ranije se nikada nije koristio alkohol kod pogrebnih
obi$aja.)
Za parastose se spremaju jela i pozivaju ro#aci i prijatelji na mevlud i
tejvit. Mevlud se pravi sa halvom, pilavom i šerbetom, a tejvit (tevhid) sa hranom. I
mevlud i tevhid se prave kod ku!e. Jela se prave od ov$ijeg mesa i spremaju se za
40 dana od $etvrtine ovce, za šest meseci od polovine, a za godinu dana od cele
ovce. Od jela se sprema bela $iplak $orba, punjene paprike i kapama. Verski obred
se obavlja u najve!oj sobi u ku!i, obi$no na mestu gde je pokojnik i ležao u ku!i
pre sahrane. Molitvu $ita hodža, a pored njega u krug prekrštenih nogu sede svi
prisutni muškarci koji moraju biti okupani (pod avdesom). Na glavi nose fesove,
ka$kete okrenute naopako ili $istu maramicu. Pre nego što hodža po$ne da $ita
molitvu, najpre upali sve!u i postavi pored nje $ašu sa vodom. Zatim neka mla#a
žena unese kolonjsku vodu i njome pospe dlanove svih prisutnih. Dok traje obred
molitve, u sobi se ne puši niti se konzumira hrana ili neki napitak. Neki delovi
molitve izgovaraju se u sede!em položaju na podu, a kra!i delovi u stoje!em
položaju, okrenuti prema istoku. Na kraju se ruke stave ispred sebe kao pri $itanju,
izgovori se molitva, pa se dlanovima dodirne lice. Zatim hodža blagoslovi molitvu
pokojniku i traži od ostalih da i oni to u$ine tri puta re$ju: “Halali”. Iza molitve
postavi se sofra sa velikom tepsijom (sinija) na sredinu sobe i serviraju se jela. Sva
jela se jedu kašikama ili prstima. Nož ili viljuška se ne stavljaju na sofru. Pored jela
serviraju se i pite, kola$i, vo!e i sokovi. Za sofrom mora biti neparan broj ljudi.
Kada se završi sa jelom, još jedanput se o$ita molitva (samo kod prve sofre), zatim
svi ustanu - samo jedan ostane da sedi kako sofra ne bi ostala sama. On mora da
sa$eka da slede!a grupa sedne i tako sve dok ima ljudi. Broj sofri, odnosno grupa,
mora tako#e biti neparan. Pri izlasku iz sobe prisutni operu ruke, ili ih obrišu
vlažnim peškirom, i odlaze ku!ama.
Stari niški Romi govore da je muslimanska boja žalosti bela, ali oni u
žalosti nose crninu ili braon boju. Muškarci se na žalosti ne briju. Crnina se nosi 40
dana, pola godine ili godinu. Za pokojnikom se pla$e i nari$e u ku!i i na groblju,
68
ali se pazi da suza ne kane na pokojnika jer se veruje da ga pe$e i davi. Isto se tako
veruje da onaj $ije suze kanu na pokojnika nikad ne!e mo!i da ga sanja.
Spomenik se po pravilu podiže tek kada pro#e godinu dana, pošto se
smatra da grob do tada ne treba potresati. U novije vreme, spomenici se prave i
ranije, ve! prema mogu!nostima rodbine.
Niško groblje na kome se sahranjuju Romi se nalazi na Crvenom Krstu,
izme#u železni$ke ložionice i niškog aerodroma. Na njemu se nalaze grobovi sa
spomenicima podignutim u zadnjih 100 godina. Protežu se u pravcu zapad-istok.
Na groblju je neugledna zgradica oronula i sklona padu u kojoj se $uvaju daske za
kupanje mrtvaca (teneširi), sanduci (tabuti) sa poklopcima napravljenih od $amovih
dasaka, ofarbani zelenom masnom bojom bez ukrasa. Sanduci imaju ureze za
smeštanje istesanih motki na kojima su nekada nošeni pokojnici do groblja. Sada se
za prevoz posmrtnih ostataka koriste špediterska kola sa konjskom vu$om. Pre
nego se stavi mrtva$ki sanduk na kola, ko$ijaš saopštava konju na uvo: “Egave e
mule” (Prevoziš mrtvaca), da se konj ne bi uplašio. Poslednjih godina se za prevoz
koriste i kola pogrebnih preduze!a u gradu, kod kojih se nabavljaju i sanduci za
ukop, venci, drvene piramide sa ispisanim imenom i godinama ro#enja i smrti. I
ako se sahranjuju sa sandukom, nove generacije niških Roma i dalje postavljaju
daske u grob ukoso, po dijagonali, pa se preko njih nabacuje zemlja i formira
humka.
Na ovom se groblju sahranjuju i ostali Muslimani iz grada, potomci starih
turskih porodica, kao i Turci poginuli u saobra!ajnim nesre!ama u okolini Niša.
Ima i sahranjenih Roma pravoslavaca, ve!inom doseljenih iz okolnih sela.
Uglavnom su, sude!i prema sa$uvanim spomenicima, tu sahranjeni svi stari niški
Romi, umrli tokom XX veka..
VEROVANJA I OBI!AJI
Bremenitost (Khabnipe)
! Bremenita žena ne sme da pre#e preko konopaca ili kakve razapete žice, jer !e
se pri poro#aju obmotati pup$ana vrpca detetu oko vrata.
! Bremenita žena ne sme da krade vo!ke, jer !e se na istom mestu gde se uhvati i
detetu ostati beleg u obliku ukradenog ploda. Ako to, ipak, u$ini neka tom
rukom dodirne zemlju da skine $ini sa deteta.
! Ako trudnici, dok sedi, pre#e neko preko nogu, dete !e li$iti na njega.
69
! Trudnica ne sme da udari psa ili ma$ku, jer !e roditi dlakavo dete.
! Bremenita žena ne sme jesti na$eto vo!e da bi se dete rodilo zdravo.
! Trudnica ne sme videti mrtvaca, jer !e dete poprimiti mrtva$ku boju. Ako se to
nikako ne može izbe!i, trudnici se vezuje crveni konac oko malog prsta na
desnoj ruci.
! Od trudnice nikad nemoj sakrivati jelo ili pi!e, jer dete nikad ne!e hteti u
životu da okusi tu vrstu hrane koja je bila sakrivena od njegove majke dok ga
je nosila.
! Nemoj na bremenitu ženu potezati oštre predmete da novoro#eno dete ne pati
od proboda u stomaku.
! Nemoj za trudnicom bacati kamenje, zemlju, malter ili kre$, jer !e roditi dete
koje !e ovo stalno trpati u usta.
! Nemoj pred trudnicom jesti, a da je ne ponudiš, jer !e ti na oku iza!i $mi$ak.
! Ako živinska žu$ koja se baci na žeravicu, pukne uz prasak, u ku!i !e se roditi
muško dete.
Novoro#en!e (Maksumi)
! Kada se do#e u goste u ku!u gde je novoro#en$e, red je da se pri odlasku
ostavi “beleg” protiv uroka (kon$i! sa ode!e). Ako dete mnogo pla$e sumnja se
da ga je gost uro$io, pa ga ovim kon$i!em valja okaditi.
! Ako dete mnogo pla$e sumnja se da je uro$eno, pogotovu ako su mu trepavice
uvrnute. Zato se u sud sa vodom bace tri žeravice, pa se ovom vodom umije
dete, a voda se baci na psa ili na ma$ku.
! Uro$eno dete umije se vodom kojom si oprala kvake na vratima sa obeju
strana. Vodu baci na psa ili na ma$ku.
! Ako novoro#en$e boli stomak, neka ga majka podigne iznad glave tako da mu
stomak leži na maj$inoj glavi. Neka u tom položaju okrene dete tri puta
izgovaraju!i re$i: “Man te dukhal ole ma te dukhal” (Mene neka boli, a njega
da ne boli).
! Pre nego što napuni 40 dana, žensko novoro#en$e okupaj tako što !eš na sva
$etiri ugla korita u kome se kupa staviti po malo pepela. Nakon kupanja
detetovim stopalom gurni po malo pepela sa svih uglova da padne u vodu u
kojoj se dete kupalo. Da devoj$ica ne bude kosmata.
! Pre nego što dete napuni 40 dana, položi metlu na zemlju, pa drži dete iznad
nje, kao da !e da kaki. Ono !e ubrzo prestati da kaki i da se upiškava u ga!ama.
70
! Dok ne progovori nemoj detetu davati da jede ribljeg mesa.
! Do 40 dana, porodilja spava u krevetu sa detetom u sobi u kojoj obavezno
“gori” svetlo, i to tako da uvek mora biti okrenuta prema novoro#en$etu.
Nikako ne sme da mu okre!e le#a jer !e ga odmah zle sile spopasti.
! Tek nakon isteka 40 dana sa detetom se ide u goste i to, prvi put, u tri ku!e. U
svakoj ku!i ga daruju po jednim jajetom da je živo i zdravo, a lice mu mažu
brašnom da ima lep ten.
! Pelene novoro#en$eta koje se suše napolju ne smeju do 40 dana nakon zalaska
sunca da ostanu napolju, jer !e pokupiti zle sile i preneti ih na dete.
! Ne daj detetu ogledalo da se ogleda dok ne napuni godinu dana, da mu lice ne
ostane sitno.
! Kada odoj$etu prvi put se$eš nokte, pre toga mu stavi ruke u brašno, da mu
ruke budu beri!etne.
! Novoro#eno dete prvi put pokaži ostaloj deci u porodici tako što !eš mu prvo
otkriti noge, a zatim lice, da bi se deca volela.
! Postavi pod uzglavlje novoro#en$eta gran$icu od metle, soli i par$e hleba da ga
štite od uroka i zlih sila.
! Ako nekoj porodici ne traje porod, novoro#eno dete se ostavi ujutru rano na
ulicu u mahali, uvijeno u !ebe. Ko prvi nai#e i prona#e dete, on postaje kum i
uživa najve!e po$asti. Zatim babica detetu izbuši desno uvo i kroz rupicu
provu$e crveni konac. Kasnije dete na tom uvetu nosi min#ušu.
Porodilja (Leusa)
! Za porodilju se do 40 dana kaže da je leusa. Prema njoj se uku!ani u tom
periodu ponašaju sa pažnjom, jer se smatra da je ona u to vreme u društvu
an#ela. Ona posle zalaska sunca ne sme da iza#e iz ku!e. Ako bi slu$ajno
trebalo no!u da iza#e napolje, u ruci bi morala da nosi gvozdeni predmet da je
štiti od zlih sila, a u nedrima pelenu da joj mleko ne usahne.
! Na $etrdeseti dan porodilja se kupa u vodi u kojoj je slomljeno jaje. Ljuskom
od jajeta zahvata vodu i poliva se po glavi 40 puta. Zatim pojede hleba i luka
da od leuse pre#e u normalan život i da joj mleko ne usahne.
! Ako porodilja nema dovoljno mleka, neka ode na reku i ponese glavicu crnog
luka, so i hleb. Neka rukom zahvati vodu iz reke da joj se cedi niz lakat, te
drugom rukom uhvati tu vodu u dlan i popije. I tako tri puta, menjaju!i ruke.
Pri tome neka zagrize unakrst rase$eni luk posut solju, a potom malo hleba, tri
puta, pa !e mleko pote!i poput reke.
71
! Ako je u ku!i leusa, vatra se iz ku!e ne sme davati.
! Dok je leusa, porodilja ne sme da ima polni odnos.
Deca ($have)
! Nemoj da preska$eš dete jer !e ostati malo. Ako to ipak u$iniš, vrati se na
prvobitnu stranu.
! Dete nemoj nikada ljubiti u vrat, jer !e te mrzeti.
! Deca se ne smeju igrati vatrom, da se ne bi no!u piškila u krevetu.
! Ako se dete plaši, stavi mu ispod uzglavlja dlaku od me$ke, a ujutru ga njome
nakadi.
! Kada malo dete izvadi prvi zub baca ga na krov pri $emu izgovara:
“Kakaraške Raške, ale tuke rupuvalo a tu mange sastruvalo.” (Evo tebi ovaj
šupalj zub, a ti meni pošalji zdrav i jak zub poput železa.)
! Kada deca vide rodu treba da sakriju noge tako što !e da $u$nu, jer !e se u
protivnom stalno saplitati i povre#ivati.
! Dok meteš, pazi da ne udariš dete metlom, jer !e ostati malo. Ako ga ipak
slu$ajno zaka$iš, popljuj metlu i podigni je visoko, da i dete poraste visoko.
! Nemoj da meteš metlom u pravcu deteta, napuni!e se ranama.
! Deca dok sede za stolom, neka ne oslanjaju glavu na dlanove obeju ruku.
Osta!e siro$ad.
Ku"a (Kher)
! Nemoj zviždati u ku!i, napuni!e se miševima.
! No!u nemoj izbacivati #ubre, jer !eš s njime izbaciti i sre!u iz ku!e.
! Vatra se iz ku!e ne sme davati no!u i za praznike, jer !eš sa njom izneti i sre!u
iz ku!e.
! Kada se useliš u novu ku!u ili stan, prvo unesi so, hleb i vodu, i baci sitan
novac u $etiri ugla sobe.
! Ako kišobran otvoriš u ku!i, sva#a!e se uku!ani.
! Ako u ku!i otvaraš makaze na prazno ili ih ostaviš otvorene, sva#a!e se
uku!ani.
! Ne hodaj po ku!i sa jednom $arapom ili papu$om, da ne postaneš udovac.
! Kada neko od uku!ana polazi na put, nikad nemoj $istiti za njim.
72
! Nokte nikad nemoj se!i istog dana i na rukama i na nogama, da se u ku!i istog
dana ne bi desilo i veselje i žalost.
! Nemoj uku!anima, ili bilo kome, dodavati sapun u ruke, jer !e te mrzeti.
! Metlom nikad ne $isti prostirku sa kreveta, jer !eš prizvati smrt onom koji tu
spava.
! No!u u ku!i metlu uvek položi na zemlju, pa !e zle sile ostati napolju.
Badnje ve!e (Bodžik ge#esi)
! Devojka na Badnje ve!e treba da stavi prvi zalogaj hleba sa ve$ere, $ešalj i
ogledalo ispod uzglavlja. Te no!i !e sanjati mladoženju.
! Te no!i pošalji udava$u da donese nacepana drva za vatru. Ako donese neparan
broj, uda!e se te godine.
! Na Badnje ve$e dozovi devojku kojoj želiš da se uda i reci: “Ove godine sama,
a dogodine s mužem.”
! Rane i $ireve dodirni na Badnje ve$e boži!nim orahom, pa ga isto ve$e baci na
raskrsnicu. Rane i $irevi !e pro!i.
! Na Badnje ve$e okreni crep na ku!i, da mra$ne sile, ove ve$eri, mimoi#u ku!u.
! Na Badnje ve$e mrvice sa trpeze prospi u kut dvorišta pa na njih položi metlu.
Stani desnom nogom na metlu i oslušni znakove. Spozna!eš mladoženju.
Kiša i grmljavina (O bršim thaj o šemšekija)
! Ako želiš da prestane kiša da pada, neka zadnje dete po ro#enju (istriš$e)
pobode sekiru u zemlju.
! Neka istriš$e baci sadžak iza sebe. Ako padne na noge, kiša !e prestati.
! Kada prvi put zagrmi, oklagijom udaraj po stvarima u ku!i, pa te godine ne!e
biti miševa u ku!i.
! Kada prvi put zagrmi, požuri da se uhvatiš za gvozdeni predmet pa !eš biti jak
i zdrav cele godine.
! Kada prvi put zagrmi toga leta, pohitaj prema livadi i valjaj se po travi, da te
le#a više nikada ne zabole.
73
Životinje (Hajvanija)
! Psa valja $uvati u ku!i, a ma$ku ne. Pas moli boga da doma!in ima decu i da su
živa i zdrava, da ih $uva. Ma$ka moli boga da doma!in nema decu, da bi nju
$uvali.
! Ako te bole le#a, legni, neka te me$ka izgazi.
! Lasica je nevesta (bori) pretvorena u ovu životinju. Njoj se ne sme $initi ništa
na žao. Onoga koga hukne lasica može sna!i velika porodi$na tragedija.
! Ako te lasica lizne po kosi tu više kosa nikada ne!e da nikne.
! Ako kukavica zakuka na ku!i, umre!e neko iz ku!e.
! Ako pas u dvorištu vu$e zadnje noge prema ulici, neko !e od uku!ana oti!i na
put. Ako to $ini u suprotnom smeru, do!i !e gosti.
! Ako prolaziš pored uginule životinje, uhvati se za kosu da ti kosa ne bi opala.
Smrt (Meribe)
! Nokte nikad nemoj se!i no!u, jer !eš se nakon smrti povampiriti. Ako to ipak
u$iniš, kada ih bacaš reci: “Oni mene neka traže, a ja njih ne”.
! Ako za kra!i vremenski period umru dva bliska ro#aka, u raku drugog položi
lutku, ili zakolji pevca i baci ga u raku prilikom sahrane, da spre$iš tre!u smrt u
familiji.
! Ako žena za života ne nosi min#uše, na onom svetu !e morati da nosi teško
kamenje vezano za uši.
! Ako su dvoje bliskih ro#aka ro#eni u istom mesecu, pa jedan od njih umre,
neka živi ro#ak po#e za pogrebnom povorkom (dženazom) samo do mosta.
Kada dženaza pre#e most on neka ostane sa druge strane obale. On ne ide na
sahranu ovog ro#aka, ve! ga ispra!a samo do reke.
Novac (Saja)
! Kada ugledaš mlad mesec, izvadi novac i njime protrljaj kosu i bradu pa !eš
celog meseca biti tali$an u odnosu na novac.
! Ako pri radu stalno povre#uješ ruke, uzmi metalni nov$i!, njime protrljaj ruke,
a zatim ga daj prosjaku.
Nož ($huri)
! Ako zamahneš na nekoga u šali nožem, pobodi ga u zemlju posle toga, da se taj
$ovek ne bi razboleo.
74
Sudnica (Krisutni)
! U sudnicu donesi i pospi zemlju sa tri groba pa !eš njome u!utkati one koji ti
sude.
! Na šamiji kojom su bile vezane vilice ($enje) pokojnika, veži tri $vora. Šamiju
drži uz sebe da zatvoriš usta onima koji ti sude.
! Kroz prsten skinut sa mrtvaca pogledaj one koji ti sude da ih u!utkaš.
Snovi (Sune)
! Ako sanjaš da vadiš zub i pri tom ose!aš bol, umre!e ti neko blizak u familiji.
! Ako sanjaš da se ljubiš sa pokojnikom, umre!e ti bliski ro#ak.
! Ako sanjaš bistru vodu, o$ekuj suze i pla$.
! Ako sanjaš mutnu vodu, o$ekuj radost u ku!i.
! Ako sanjaš ribe, bi!e puno para.
! Ako sanjaš izmet ljudski, bi!e puno para.
! Ako se u snu smeješ, plaka!eš. Ako u snu pla$eš, smeja!eš se na javi.
75
ZANATI
Prvi pisani istorijski dokument koji pominje zanimanja niških Roma je
turski popis iz 1498. godine. Ovim je popisom u niškom kadiluku registrovan jedan
Rom-kova$, Ajdin.
1
Polovinom XVI veka u Nišu se pominje Rom !elengir
(bravar),
2
a krajem XIX veka u istorijskim dokumentima se pominje poznati niški
mehter (muzi$ar) Ajruš.
3

Posle oslobo#enja od Turaka, niški Romi zanatlije bavili su se i
zemljoradnjom kao dopunskim zanimanjem. U to vreme 25% obradivog zemljišta
u okolini Niša, pripadalo je Grko- Cincarima, Jevrejima, Albancima, Romima i
Turcima.
4

U kasnijem periodu razvoja niškog privrednog života, razvija se $itav niz
zanimanja karakteristi$an za niške Rome, po$ev od onih najtežih i najprljavijih -
$ista$i, šinteri, $ista$i cipela, $ista$i ulica, nosa$i (amali), vešerke… - do zanimanja
vezanih za obradu metala (kova$i, potkiva$i, klin$ari, kafe-vodeni$ari –
degrmendžije…). Stari niški Romi su bili i: semenkari, moleri, šnajderi, kasapi,
telali-staretinari, živinarski trgovci, rabadžije-ko$ijaši, fijakeristi, svira$i, muzi$ari
u Simfonijskom orkestru, vojni muzi$ari i dr. U niškoj industriji su radili kao
fizi$ki radnici, bravari, kova$i, strugari, zavariva$i, mašinovo#e, tehni$ari, a posle
II svetskog rata, bilo je i inženjera, zdravstvenih tehni$ara, prosvetnih radnika,
lekara i dr.

1
T. Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 33
2
Isto, str. 47
3
Isto, str. 197
4
Istorija Niša II, str. 195
76
Stari niški Romi su radili najteže i najprljavije poslove u gradu, bilo je i
sitnih lopova, ali se ne pamti da su ikada prosili. Romi koji bi se mogli videti da
prose u Nišu, pripadali su skita$kim $ergama koje se nisu dugo zadržavale u gradu.
Razapeli bi šatore na desnoj obali Nišave, kod železni$kog mosta, ostajali neko
vreme i, zatim bi svojim poslom odlazili dalje. Oni su zazirali od niških Roma,
starosedelaca. Nisu sa njima kontaktirali niti od njih tražili pare. Ako bi se greškom
dogodilo da se prilikom prošenja obrate Romima smatraju!i ih za ne-Rome,
saznavši istinu, posti#eno bi se izvinili.
U periodu izgradnje zemlje, iza II svetskog rata, u niškim fabrikama su
organizovana takmi$enja u prebacivanju norme u okviru izvršenja godišnjih
planova proizvodnje. Pobednici ovih takmi$enja su dobijali naziv “Udarnik rada”.
Me#u ovim vrednim, marljivim i sposobnim ljudima bilo je i nekoliko starih niških
Roma. Najpoznatiji me#u ovim Romima su radnice niške Fabrike duvana:
Nedžmija Asanovi" je bila jedanaestostruki udarnik rada ("Narodne novine", 22. 10.
1949, str. 2) a udarnice su bile i Vera Alimanovi", Ibraima Kurti" i dr.





Ibraima - Mima Kurti", udarnica rada (prva s desna), 1949. godina
77

Odlazak u zasluženu penziju: Nedža Asanovi" (1913-1981) (u sredini) ru!na
pakerica, jedanaestotruka udarnica rada u Duvanskoj industriji


Romkinje, radnice Duvanske industrije na ru!ku u radni!koj menzi,
1958. godine
78

Safeta Asanovi" – %ape prima priznanje za 30 godina rada u fabrici guma
"Vulkan", 1978. godine
POSLASTI!ARI I SEMENKARI
Pre II svetskog rata je u %erge mali bio poslasti$ar Sefa Belulovi". On nije
imao radnju, ve! je svoje proizvode nudio u zastakljenim kolicima sa velikim
sjajnim poklopcima za sladoled i raznobojnim bo$icama u kojima su bili ekstrati za
pravljenje osvežavaju!ih napitaka. Na staklenoj vitrini je imao izvešane tresuljke i
tegle sa raznobojnim $ibucima i lizalicama, kao i raznovrsne kola$e. Zimi je
prodavao salep, a leti bozu i sladoled. Kasnije su ovaj posao u romskim mahalama
radile uglavnom žene, prodaju!i, pored semenki, pucki i kikirikija, i uše!erene
jabuke, pelte i ostale slatkiše.
Prodaja semenki je šezdesetih godina prošlog veka bila vrlo unosno
zanimanje. Njime se bavilo desetak romskih porodica. Osušene semenke od tikve
su kupovali po selima ili na pijacama. Zatim bi ih $istili i prali, solili i pekli u
rešetkastoj posudi. Semenke su nosili u korpama od pru!a i prodavali ih pomo!u
male $ašice za rakiju. Najviše je semenki prodavano ispred bioskopa, na
fudbalskim utakmicama i drugim sportskim priredbama, na svadbama i svim
velikim skupovima.
79
Ovo je bio težak i mukotrpan posao, jer je u to vreme milicija nemilosrdno
proganjala semenkare, tukla ih i semenke im prosipala u slivnike.
Semenkari bi svoje proizvode nudili re$ima: “Izvol’te semenke, zanimacija
- manje sekiracija.” Poznati niški semenkari, kasnije i prodavci kikirikija, bili su:
Remzija i Redžep Sinanovi", jednoruki Muharem, Ruski, Sabila, Šabi i drugi.

Poslasti!ar iz %erge-male 1938. godine: Sefedin Belulovi" sa ženom
#ulsefom i !erkom Nadirom
MOLERI
Pripovedaju da su ovaj posao pre II svetskog rata najviše radili Romi.
Molerski alat se sastojao od merdevina raznih veli$ina, kofa, $etki, valjka za
šaranje zidova, mustri, flit pumpe i pumpe za špricanje fasade. Radilo se kre$om,
zemljanim bojama i štriclom. Boje su bile vodotopive, dok se za valjak ponekad
koristila srebrna i zlatna bronza koja se rastvarala pomo!u jaja. Molerski posao su
obavljali uglavnom stanovnici %air-male: bra!a Salija i Rajko Kurti", Iljaz, familije
Zeki"i... Ve!ina molera je volela da popije, i to isklju$ivo rakiju. Najpoznatiji niški
moler bio je Avda Zeki", veliki boem i šeret. Njegove šale se i danas, na po$etku
XXI veka, pri$aju gradom, $ak je o njemu Pavle Lalovi!, niški pesnik, i izdao
knjigu, pod nazivom “Avda Zeki", španski glumac iz Lajpciga.”
80
Molovao, kažu, jednom Avda kod neke gospo#e i, pritom, zaboravio da je
trebalo našarati zidove pticama. Sutradan došao Avda da naplati posao, kad dama
za$u#eno pita: “Majstore, a gde su ptice?” - “Da niste vi gospo#o nešto otvarali
prozore?”; “Jesam, Avdo, da bi se osušila boja sa zidova” - “E, pa, odletele ptice
kroz prozor, gospo#o”. Kod druge gospo#e Avda okre$io zidove i našarao ih
tankim linijama. “Krive su ti te linije”, re$e gospo#a. “Ništa ne brinite, gospo#o,
kad se osuše - ispravi!e se”, re$e Zeki!.

Najpoznatiji niški moler: Avda Zeki"
VEŠERKE (PRALJE)
U Nišu je izme#u I i II svetskog rata bilo stotinjak Romkinja koje su se
bavile tim mukotrpnim poslom. Sve dok veš mašina nije ušla u niške domove,
mnogim niškim Romkinjama je to bilo osnovno zanimanje. Radile su kod uglednih
i imu!nih niških porodica.
Pranje veša se obavljalo napolju, u dvorištu. Upalila bi se vatra na kojoj bi
se u velikom kazanu iskuvavao veš uz dodatak žive sode ili ce#i. Nakon toga bi se
veš prao “na ruke” uz pomo! sapuna, naj$eš!e doma!e proizvodnje, u drvenom ili
limenom koritu. Beli veš se zatim štirkao i prostirao u dvorištu. Posle sušenja se
81
peglao peglom na žar, kasnije elektri$nom peglom. Taj su posao žene radile po
$itav dan, po ustaljenom rasporedu za celu nedelju. Kasno uve$e bi se vra!ale ku!i
pogrbljenih le#a i nagriženih ruku od trljanja veša i žive sode.
Najpoznatije niške vešerke bile su: Mersija Ismailovi", Ehada Durmiševi",
Jakupa Kurti", #ula Alijevi", Ajša Saitovi", #erka Mahmutovi", Seada Ademovi" i
mnoge druge.
DOJILJE
Ovim poslom su se bavile poneke žene porodilje kao dopunskim
zanimanjem. U vreme kada nije bilo mleka u prahu za prehranjivanje beba, ove
žene su se izmuzavale i prodavale svoje mleko zdravstvenim ustanovama u Nišu,
koje su ga dalje distribuirale bebama u gradu, kojima je ono bilo neophodno.
Tako#e su dojile decu i po ku!ama u kojima su uglavnom radile kao vešerke ili kao
sprema$ice.
To su $inile uglavnom niške Romkinje slabog materijalnog stanja zbog
egzistencijalnih potreba. Mnoge vešerke i sprema$ice po ku!ama su vrlo rado
podojile gazdari$ino dete, ako za to ima potrebe, i to, pre svega, iz humanih
razloga.
Da bi svom detetu nadoknadile uskra!eni obrok, vezivale bi malo še!era u
maramicu i davale mu da sisa. Ujedno bi tako i prestalo da pla$e zbog gladi.
KROJA!I (ŠNAJDERI)
Stari niški Romi i Romkinje, bavili su se šivenjem muških i ženskih
odevnih predmeta, pre svega za svoje sunarodnike u mahali - neki su imali i svoje
radnje u gradu. U vreme kada nije bilo mašina za šivenje, ili su bile previše skupe,
šilo se “na ruke”. Šile su se šalvare, jeleci, svilene košulje, zatim šamije “as“ i
“drehem”, prlante sa šljokicama ili sa oljicama, kao i tulbente sa šljokicama.
Šalvare su se šile od pamu!nih tkanina od svile i od specijalne orijentalne tkanine
“lahuri”. One su bile najcenjenije. Kasnije su se šile haljine, suknje i ostala ode!a.
82
Stare romske šnajderke bile su: Mize"a Jašarevi", Afeta Asanovi", Fetija
Eminovi", Nesima Jašarevi", Vesela i druge.
Pored šnajderki, bilo je i kroja$a muške garderobe. Oni su u$ili zanat kod
poznatih niških šnajdera u gradu. Kasnije su radili kod svojih majstora, dok su neki
otvorili i sopstvene radnje.
Znani niški Romi šnajderi bili su: Jonka, Usko, Nedžip, Osman, Buja
Eminovi" i drugi.
KASAPI (MESARI)
Posao klanja stoke i prodaje mesa, radilo je desetak niških Roma. Svaka
romska mahala je imala po nekoliko kasapa. Stoku su kupovali na sto$noj pijaci u
Nišu ili po okolnim selima, dovozili je ku!i, klali i prodavali. Prodavano je
uglavnom ov$ije meso (bakhrano) i jagnjetina. Ovcu bi najpre zaklali, zatim
razrezali kod nogu, u prorez bi postavili usta i tako duvali dok se koža ne “napuše”
i ne odvoji od mesa. Onda bi je zaka$ili o zadnje noge na $engele i kožu svukli
poput džempera. Razreže se životinjski trbuh i izvu$e utroba koja se odvoji zajedno
sa glavom i tako prodaje (zarzavati). Ostatak ovce se $ere$i na dva buta i dva
$ereka. Pored prodaje mesa, kasapi su od ov$ijeg mesa izra#ivali i vrlo kvalitetne
roštiljske kobasice. Ponekad je prodavano i kozije meso (buzikano), koje je bilo
nešto jeftinije, ali se slabo trošilo.
Posao je dobro išao, jer je jelovnik niških Roma po mahalama ve!inom
baziran na jelu od mesa. Bez obzira na materijalno stanje porodice, vrlo retko bi se
kuvala jela bez mesa. %ak su se pravile i šale na ra$un one porodice koja bi
koristila za ishranu jeftinije kategorije mesa, recimo iznutrice (zarzavati). Za njih
se podsmešljivo govorilo: “Han rnze“ (Jedu škembi!e). Meso se kupovalo u ve!im
koli$inama - po $etvrt ovce (!ereko) - a najmanja koli$ina koja se kupovala bila je
od jednog kilograma. Manje od toga je bilo sramota kupovati. Niški Romi su
naj$eš!e kupovali meso u mahalama, od svog kasapina, jer su zbog muslimanske
veroispovesti izbegavali mesare u kojima se ov$ije meso prodavalo zajedno sa
svinjskim. Zbog slabije potrošnje, bilo je naj$eš!e i bajato.
Nekada su, u periodu izme#u dva svetska rata, ovce bile toliko jeftine da bi
se prodajom kože nadoknadila cena, a meso ostajalo džabe.
U Nišu toga doba najpoznatiji su kasapi bili: Joca, Isa, Emin, Usa, Šena,
Muta, Vasa (Buzika), Dragi i žena kasapin Kaduna u %erge-mali, Hamo i njegova
tri sina i Dem!a Demirovi" u %air-mali, Emin Ajdarevi", u Beograd-mali i drugi.
83

Kasapin iz %erge male, lovac iz hobija: Ametovi" Husein – Usa (1910-1971)
!ISTA!I CIPELA
Ovaj zanat su u periodu izme#u dva svetska rata u Nišu radili uglavnom
Romi. Za njega im je bio potreban sanduk za $iš!enje cipela koji se fabri$ki
izra#ivao. Odozgo je imao mesingano postolje za nogu, a na svakom uglu po jednu
mesinganu ukrasnu kuglu. Sa prednje strane su bile izvešane velike $etke raznih
boja za glancanje cipela. Sa zadnje strane su bile fijoke gde su držali male $etke za
mazanje kremom i oštre $etke za $iš!enje blata. Tako#e su u fijokama držali i razne
kreme za cipele i zaštitne kožice, koje su se stavljale u cipele sa strane da se pri
$iš!enju ne zaprljaju $arape.
Za prefarbavanje cipela koristili su specijalnu te$nost “Farbulin”. Nakon
premazivanja cipela kremom, vršilo se glancanje do visokog sjaja pomo!u dve
velike $etke. Pored $iš!enja cipela, oni su prodavali i pertle za cipele.
%ista$i su radili na železni$koj stanici, u centru grada, kod spomenika, kod
malog parka na Trgu Pavla Stojkovi!a i kod kafane “Srpski Kralj”. Radili su leti,
84
po najve!oj vru!ini, i zimi, po najve!oj hladno!i. Zimi su imali mangal sa ugljem
koji su, dok su sedeli na malim klupicama pored sanduka prekriveni !ebetom,
držali izme#u nogu. Udarcima $etke o gornji deo sanduka dozivali bi mušterije i
tako nudili usluge.
Najpoznatiji niški $ista$i cipela bili su: Isa Sinanovi", Kurta Mustafi",
Kadrija Kurti", Muta Kurti", Ševkija Ramadanovi", Džema Ismailovi" i dr.
NOSA!I (AMALI)
Ovaj posao su u Nišu radili isklju$ivo Romi: prenosili su tovar na le#ima
pomo!u debelog konopca kojim bi ga vezali oko sebe. Oni imu$niji su imali
dvokolice. Nekada su to bila kolica sa dva drvena to$ka obložena $eli$nim šinama,
a kasnije su ovi to$kovi zamenjeni “gumenim”, na gibnjevima.
Nosa$i su prenosili kofere putnicima sa železni$ke, autobuske stanice,
nameštaj, belu tehniku iz niških prodavnica, stoku sa sto$ne pijace, kao i
namirnice, vo!e, povr!e i ostale ku!ne potrepštine sa zelenih pijaca. Na ovim
mestima su im bila i stajališta.
Bilo je interesantno posmatrati iskusne amaline kako na svojim malenim
kolicima tovare veliku koli$inu kabastog tereta, sve to povezuju konopcem i
uspevaju da prevezu.
Najstariji i najpoznatiji me#u njima bili su: Sakip Asanovi!, Jaško Rami!,
Lala, Osman i mnogi drugi.
KO!IJAŠI (RABADŽIJE)
Verovatno je iskonska ljubav prema konjima vezivala Rome za ovu
profesiju. Konj je bio negovan, timaren i uhranjen. Ponekad su zapregu vukla i po
dva konja. Bili su prezani u zapregu pomo!u amova. Imali su obavezno kožne
štitnike za o$i da ne bi gledali sa strane, ve! samo napred. Na glavi su imali crvene
ki!anke, oko vrata plave perle protiv uroka (te ni ostaren jakha). Nekada je ovaj
posao omogu!avao vrlo pristojnu zaradu i radili su ga ponosni i dostojanstveni
85
ljudi. Konji su vukli kola sa plitkim kanatama “špeditere”. Njima su prevozili drva
i ugalj za ogrev i razne druge terete.
Najznaniji ko$ijaši bili su iz %erge male: porodica Brvi", bra!a Min!a i
Mefa, Alit, familija Arifa Useinovi"a i druge. Arif Useinovi! (1912-1990) je pre II
svetskog rata bio odli$an u$enik niške gimnazije, ali je ostao ko$ijaš, jer ga je
verovatno za to vezivala ljubav prema konjima i unosna zarada. U Nišu je oko tri
stotine porodica u raznim generacijama živelo od ovog zanimanja.
Posao je zamro 1979. godine, kada je odlukom niške opštine bilo
zabranjeno $uvanje konja u mahalama i kretanje zaprega niškim ulicama. To je
pravdano time da konji prljaju ulice i u mahalama stvaraju loše higijenske uslove
za život. Usledila je akcija tadašnjih niških opštinara da se konji prodaju niškoj
klanici, a kola otpadu. Bio je to uslov da se glava porodice zaposli u nekoj od
niških fabrika. Stotinu ljudi je tada zaposleno, najviše u gradskoj komunalnoj
organizaciji za održavanje $isto!e, ali se mali broj održao na novom poslu. Navika
da se bude svoj gazda i osetljivost na rasnu diskriminaciju, vratili su ponovo ove
ljude starom poslu. Neki su nastavili da prevoze ogrev pomo!u kombija, drugi su
ponovo kupili konje i kola. Tada je milicija nemilosrdno proganjala ko$ijaše.
Vezivali bi im kola lancima za bandere i kažnjavali ih nov$anim kaznama.
Jos uvek se i sada na periferiji Niša, pored stovarišta gra#evinskog
materijala, mogu videti ko$ijaši sa kolima i konjima kako željno $ekaju mušterije.
%uvena je anegdota po kojoj je pre II svetskog rata došao u %erge-malu
poznati srpski politi$ar i ministar Dragiša Cvetkovi", sigurno u okviru predizborne
kampanje. Pitao je jednog Roma, verovatno najglasnijeg jer su ga zvali “Žeški”:
“Šta bih poželeo da dobiješ?” A on je odgovorio: “Kola i konja.” A šta bi drugo
romska duša poželela? I zaista, sutradan je dobio kola i konja. Posle II svetskog
rata se mogao videti “Žeški“ sa svojim ko$ijama i konjem, (ostarelim kao i njegov
šešir, koji, $ini se, nikad nije skidao) kako krstari niškim ulicama u potrazi za
poslom.
FIJAKERISTI
U vreme kada su Nišem krstarili fijakeri, bilo je nekoliko niških Roma
fijakerista. Oni su imali raskošne fijakere, koje su vukli lepo negovani i uhranjeni
konji oki!eni ki!ankama, praporcima i plavim perlama. Fijaker je imao dva ve!a
to$ka nazad na gibnjevima i dva manja napred. Pozadi je bilo tapacirano sedište
koje se, u slu$aju kiše ili prevelikog sunca, moglo prekriti kožnom nastrešnicom u
86
obliku harmonike. Preko puta je bila klupica na kojoj se, tako#e, moglo sedeti. Sa
strane su bili nasloni za ruke i papu$ice. Fijakerista je sedeo napred na uzvišenom
delu sa velikim bi$em u ruci i sa !ebetom za noge. Sa leve strane je bio mesingani
fenjer koji je no!u morao biti upaljen. Pored njega je bila mesingana truba sa
gumenom lopticom za zvu$nu signalizaciju.
Stajališta niških fijakerista bila su na železni$koj stanici i kod kafane
“Srpski Kralj”, u Paši!evoj ulici.
Vi#eni niški Romi, fijakeristi bili su: Sali Alilovi", sin Isa, Vasa Memetovi",
Memet, Osman i drugi. Zanat je nestao pojavom taksista.

Alilovi" Ismail - Isa (1918-1981) fijakerista, u Nišu 1938. godine
TRGOVCI (TELALI)
U Nišu je izme#u I i II svetskog rata bilo nekoliko komisionih radnji koje
su držali niški Romi, trgovci. Lokale su držali u centru grada u Dušanovoj i ulici
Obili!ev venac. U radnji su imali trgova$ke pomo!nike i kalfe. Prodavali su
pretežno polovne stvari, od ode!e i obu!e - do nameštaja.
Naj$uveniji i najbogatiji niški Rom trgovac iz tog vremena bio je Osman
Bali" (1880-1945). Pored radnje u Dušanovoj ulici, posedovao je i zgradu u
87
Risti!evoj ulici (Osman-Bali!eva palata), tako#e i veliku ku!u u Jadranskoj ulici
pored Tvr#avske pijace. Bio je donator u izgradnji Zanatskog doma (postoji zapis
na spomen plo$i zanatskog doma), inicijator i sponzor u osnivanju romskog
fudbalskog kluba “Gajret”, 1932. godine.
Pored Osmana Bali!a, $uveni niški trgovci bili su: bra!a Miša (1914-1975)
i Mefa Amzi", Trajko Asanovi" (1882-1975), Šasuvar Jašarevi" (1918-1976), Maka
Mustafi", Emin Ibiševi", Džodže Amzi", Mamut Saitovi", Salija Eminovi",
Ramadan Salijevi", &amil Halilovi" i drugi.
Pored njih, bio je i živinarski trgovac Krdžalija Avdi!, koji je imao radnju u
Kopitarevoj ulici i u %erge-mali. Prodavao je živinu, jaja, i ostale poljoprivredne
proizvode. U %air-mali je bio piljarski trgovac Nazif Useinovi".
Trgova$ka profesija niških Roma je ugušena 1946. godine, kada su im
odlukom tadašnjeg režima konfiskovane trgova$ke radnje sa robom. Ti ljudi su
posle toga zara#ivali za život tako što su sa rancem na le#ima odlazili po ku!ama i
otkupljivali stare stvari, a zatim ih prodavali po pijacama i vašarima.




Trajko Asanovi" (1887-1940) – trgovac i žena Naza, sa bratanicama
88

Osman Bali" (1880-1945) - trgovac i žena Sadija, sa ro$akama

Šasuvar Jašarevi" (1918-1976) – trgovac
89

Trgovac u Zagrebu 1926. godine: Nišlija Šaban Mustafi", sa ženom Ajšom i
"erkom Advijom

Piljarski trgovac, Nazif Useinovi" sa ženom Nasifom, sinom Šefitom, snahom
Jelduzom, "erkom i unukom Menekšom, 1919. godine
90
KOVA!I I KLIN!ARI
Stari niški Romi su se bavili obradom metala kovanjem kao tradicionalnim
zanimanjem.
Za kova$ku radnju potrebno je imati kova$ku vatru (vinja), kožne mehove
(pišota), jedan ili dva nakovnja (amuni), $eki$e (tokmako), kova$ka klešta, seka$e,
kova$ke kalupe i ostali sitan alat.
Vatra se ložila pomo!u koksa i drvenog $umura, a usijano gvož#e se
oblikovalo udaranjem $eki!a. Kod kovanja sitnih predmeta, majstor je radio sam -
za krupne otkivke su mu pomagali udarcima velikih $eki!a jedan ili više radnika.
Pri tome se moralo voditi ra$una o ritmu kojim se kuje da ne bi došlo do sudaranja
$eki!a. Se$iva otkovanih predmeta su se kalila specijalnim postupkom, potom
oštrila. Svaki majstor je imao svoj žig “dangu”, kojim je obeležavao proizvode.
Kovanjem su se izra#ivali slede!i predmeti: drlja$e, potkovice za konje i
volove, vršnici, šine za kola, razne poljoprivredne alatke, sitan alat za zanatlije i
doma!instva (makaze, seka$i, probojci, keseri, sekire, mašice, vatralji..). Tako#e su
se popravljali stari isluženi alati klepanjem i ponovnim oštrenjem. Proizvode su
prodavali u svojim radnjama, subotom na niškoj pijaci i po vašarima.
Jedno vreme je bio vrlo unosan posao izrada klinaca za potkivanje stoke.
Klinci su se izra#ivali od betonskog gvož#a pre$nika 6 i 7 milimetara. Usijano
gvož#e bi se odsecalo na potrebnu meru, a zatim oblikovalo u specijalnim
kalupima uz lagane udarce specijalnog $eki!a za klince.
Poznati kova$i su bili u Stambol Kapiji: Osman Kadrijevi", Ibi Salijevi" i
Jašar Salijevi", a klin$ari: Izir Jaši" i Ismail Ismailovi".
Kova$i u %air mali su bili: Salija Durmiševi", Memet Kurti" i Kurta
Kurti", a klin$ari: Memed Memedovi", Emin “Aeroplan“ i Avda Bislimovi". U
%erge-mali je bio kova$ Tosa Jašarevi".
U novije vreme kova$ki posao su radili Aslan i njegov brat Kadrija
Maksutovi" kao i njegova tri sina, Asan, Elmaz i Husein. Oni su se 1938. godine
doselili iz Preševa. Asan je otvorio radnju preko puta bivše Male pijace, u ulici
Obili!ev venac, a Elmaz je zajedno sa ocem radio preko puta bivše kafane “Špaj“ u
Novopazarskoj ulici. Oni su jedini nastavili ovaj posao i u tre!em milenijumu.
Svoje radnje su opremili savremenim presama i elektri$nim $eki!ima, strugovima i
ostalim mašinama za kvalitetnu i ekonomi$nu kova$ku delatnost.
91
KAFE-VODENI!ARI (DEGRMENDŽIJE)
Zanat je donet iz Istambula u Niš. Tu su ga prihvatila ro#ena bra!a Jašar
Jašarevi" i Šarafetin Jaši". Jašar je imao radnju u Rabadži-mali, Šarafetin u %erge-
mali, do 1948. godine, a zatim na Trgu Pavla Stojkovi!a i na Crnom putu.
Da bi se napravio ru$ni mlin za kafu potrebno je poznavati više zanata, i
to: kova$ki, bravarski i strugarski. Na po$etku, kada nije bilo elektromotora,
strugovi su bili na nožni pogon. Kovanje se vršilo uz klasi$nu kova$ku vatru sa
mehovima koji su se pokretali rukom ili nogom. Od $elika se kovao “kamen”,
“karika”, ru$ica, “taban”, kao i zavrtnji-“taban burgija” i “jam burgija”. Futrola,
u kojoj je smešten kamen, izra#ivana je od mesinganog lima koji se letovao na
vatri i oblikovao u cev koja se kasnije obra#ivala na strugu i radlovala. Nož za
obradu na strugu i radle su se držale u ruci prilikom obrade. Poklopac za vodenicu
se izra#ivao od mesinga ru$nim izvla$enjem pomo!u $eki!a. Mesingani delovi su
me#usobno spajani lemljenjem pomo!u kalaja. Gornji i donji deo futrole
me#usobno se uvu$e jedno u drugo pomo!u tanje cevi (zivane). Donji deo (ambar)
je imao dance, a na gornjem delu je bila pri$vrš!ena plo$ica sa otvorom (bajazluk)
kroz koji prolazi osovina kamena (sap).
Deo koji melje kafu se sastoji od kamena i karike. Kamen i karika su se
“zubili” ru$no, pomo!u turpije. Prvo se kamen i karika ostružu pa se postavi karika
u specijalni drža$ sa ru$icama (alaštražak), a osovina kamena se steže u kova$ku
stegu. Zatim se drža$ obr!e rukama i tako “šlajfuje” kamen i dovodi u krug. Da bi
vodenica dobro mlela mora da ima dobar i dubok šlajf. Zatim se na kamenu
turpijom “vade” mali i veliki zubi, a na kariki samo mali zubi. Na strugu se kamen
“traksluje“ u $elo sa ru$nim nožem a osovina kamena (sap) se obra#uje, tako#e
dok se kamen obr!e na strugu, turpijom. Na kraju osovine formira se $etvrtka (dor
!oši) za usa#ivanje ru$ice. Na kariki se “vadi” “lastin rep” za pri$vrš!ivanje
“tabana” kroz koji prolazi “taban burgija”, zavrtanj kojim se šteluje zazor
“kamena”. “Kamen” se ubacuje u futrolu i pri$vrš!uje pomo!u tri zavrtnja “jam
burgije”. Posle toga se pasuje poklopac i ubacuje se klju$.
Pre pakovanja svaka vodenica se proba prženom kafom ili raži. Ako je
vodenica ispravna, polira se “sidolom“ i uvija u hartiju.
Kasnijom modernizacijom proizvodnje, strugove su pokretale transmisije
sa elektri$nim motorom, a poliranje se vršilo na polir-mašini, sa šajbnom od $oje
uz dodatak polir paste. Ru$ica, taban i bajazluk se više ne izra#uju iskivanjem ve!
se liju od mesinga.
Ovaj posao su u Nišu radili isklju$ivo Romi u svojim privatnim radnjama u
kojima su zapošljavali romsku radnu snagu. Zanat se prenosio s kolena na koleno.
U$enik, šegrt bi nakon završenog zanata postajao kalfa, a potom majstor. U$enici
92
su poha#ali školu u$enika u privredi, obavljaju!i praksu kod majstora. Šegrt je bio
dužan da po$isti radnju, da kupuje kalfama doru$ak i da im donosi vodu za pi!e.
Nedeljom pre podne bi dolazio da generalno o$isti radnju i da pomogne u
podmazivanju i održavanju mašina i kova$nice. Kova$ki meh je mazao lojem, a
kova$ko ognjište ilova$om uz dodatak konjske balege (gošnji).
U Nišu je od ovog zanata živelo preko pedeset porodica u nekoliko
generacija. Posao je naro$ito “cvetao” šezdesetih godina XX veka kada bi se u
nekim radionicama proizvodilo i preko 3000 vodenica mese$no. Svoje proizvode
su posebno dobro prodavali u Bosni, uz pomo! desetak trgova$kih putnika koji su
kupovali mlinove po proizvo#a$koj ceni, a zatim ih prodavali po pijacama i
vašarima, uz dodatak svoje trgova$ke marže. Zbog visokih poreza, robu su retko
davali državnim prodavnicama na prodaju.
Najpoznatiji kafe-vodeni$ari iz tog perioda bili su Šerafetin Jaši" Šekana i
njegov sin Alija, Džemail Bektaševi" Džema i Memet Kurti" Meti. Šekana i Džema
su imali radnje na Crnom putu, a Meti u %air-mali. Radilo se od ujutru do uve$e,
po 10 $asova dnevno. Jedino je $etvrtkom posao morao da se završi ranije da bi se
po$istila radnja i na nakovnju upalile sve!e za sveca, kova$kog zaštitnika (Hazreti
Dauta) i za Zajde Badžu, zaštitnicu niških Roma. Nedeljom se nije radilo, ali se
alat popravljao i $istila radnja, do podneva. Za vreme praznika se tako#e nije
radilo, kao ni za Vasilicu i "ur#evdan. Za "ur#evdan je šegrtima majstor kupovao
odelo i cipele. (Oni su sve vreme bili kod njega na hrani.) Za 9. juli, Esnafsku
slavu, nije se, tako#e, radilo, i tada su svi išli na izlet u dvorište Pantelejske crkve.
Majstor je svoje u$enike, koji su završili zanat, ostavljao da rade kao kalfe,
a kasnije su mnogi otvarali i sopstvene radnje. Za potrebe niških kafe-vodeni$ara
radila su i dvojica ne-Roma u svojim radnjama: Ivan %ibari" je radio usluge
livenja, a %eda Parizanovi" usluge drukovanja. Sve ostale poslove radili su
isklju$ivo Romi, uklju$uju!i i posao trgova$kih putnika.
Najteži deo posla su radili “turpijaši“. Oni su imali kova$ke stege
postavljene u visini pupka (za bravare se postavljaju na ve!oj visini). Kada bi
turpijom zubili kamen i kariku, podse!ali su na boksere koji poskakuju u ringu.
Tako se i znoj slivao sa njih. Najja$i “turpijaši” bili su: Fethi Arslanovi" Pera,
njegov brat Remzedin Sefer Jašarevi", &amil Seferovi", Packo, Kamber, Vasip i
drugi. Oni su mogli dnevno napraviti po 40 mlinova. Pla!ani su po komadu i
zara#ivali su po nekoliko tadašnjih prose$nih radni$kih plata.
Zanat se sa$uvao do kraja XX veka uz dosta modernizacije u procesu
proizvodnje. Da bi mlin za kafu bio kvalitetan, rezne ivice “kamena” i “karike” su
se “blauzirale“ specijalnim praškom za podizanje tvrdo!e materijala. Svaki majstor
je imao svoj žig, “dangu”, koju je udarao zajedno sa godinom proizvodnje na
mesinganoj futroli, da bi obeležio proizvod.
93
Niški mlinovi za kafu bili su poznati širom Jugoslavije. Prodavani su
najviše u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Kupovali su ih i u Skoplju,
Ljubljani i Zagrebu. Preko leta su ih na primorju nudili stranim turistima kao
svojevrstan suvenir sa orijentalnim izgledom i odli$nom funkcionalnoš!u.
Ru$ne mlinove za kafu su proizvodile i državne firme u Nišu, Požarevcu i
Donjem Vakufu, ali niko nije uspeo da napravi tako kvalitetan i jeftin proizvod kao
što su to $inili niški kafe-vodeni$ari (degrmendžije).










Šerafetin Jaši" – Šekana (1899-1963) kafe vodeni!ar sa ženom Alisom i
sinom Alijom
94

Jašar Jašarevi" (1894-1969) kafe-vodeni!ar sa ženom Zurefom
SVIRA!I (MUZI!ARI)
Prema istorijskim izvorima u Nišu se krajem XIX veka pominje Ajruš,
poznati muzi$ar (mehter).
1

Stari niški Romi su uglavnom svirali guda$ke instrumente: violinu, violu,
violon$elo ili kontrabas. Imali su svoje “štrajh” orkestre i tako nastupali po
kafanama i hotelima, a svirali su i za vreme pozorišnih predstava. Pored narodne i
starogradske muzike, orkestri su izvodili i odlomke iz popularnih opera i opereta,
valcere i ostala popularna dela klasi$ne muzike. Po$etnih sat i po je svirana
takozvana “animir muzika”. Za to su dobijali naknadu od gazde lokala koji je želeo
da muzikom privu$e što više gostiju koji !e se ugodno ose!ati u njegovom lokalu.
Posle toga bi sledile narudžbine. Uo$i II svetskog rata u ovim orkestrima su
muzicirale i dve devojke, sestre Fevzija i Refija Jašarevi". Fevzija je svirala violinu
i pevala, a Refija je izvrsno svirala klavir.

1
T. Vukanovi!: Romi (Cigani) u Jugoslaviji, str. 197
95
Pored te vrste muziciranja, svirala se i za kafanskim stolom “muzika na
uvo”. Bilo je veliko ume!e tadašnjih muzi$ara da na pravi na$in uvesele goste
dobrim sviranjem i pevanjem, a tako#e i biranjem pravih pesama prema statusu
gostiju i prema renomeu kafane. Najpoznatije melodije koje su se svirale u periodu
izme#u dva svetska rata bile su: Ramona, Dalmacija, Sorento, Violina cigano,
Santa Lu"ija i druge, kao i stare gradske pesme: Tiho no"i, Milkina ku"a, Ajde
Kato, Ima dana i mnoge druge. Najpoznatiji romski orkestri u ovom periodu bili
su: Mecita Memedovi"a, Rašita Kurti"a, Sinana Asanovi"a, Deme Osmanovi"a,
Cocita Osmanovi"a, Alima Alimovi"a i drugi. Vo#e orkestara - kapelnici, bili su
uglavnom violinisti. Vrlo talentovan violinista toga perioda bio je i Vasip
Osmanovi".
Posle II svetskog rata ra#aju se novi romski orkestri. Na $elu te nove
generacije romskih muzi$ara je Eštref Kurti", violinista i diplomirani mašinski
inženjer. On je plenio svojim gospodskim šarmom, elegancijom i dobrim
sviranjem. U to vreme se pojavljuje me#u Romima i harmonika kao solisti$ki
instrument. Najpoznatiji niški Rom, solista na ovom instrumentu je Muharem-Muja
Alijevi", muzi$ar i kompozitor, autor muzike i teksta romske pesme “Alo dive
romano” (Svanuo je romski dan). Sa ovom pesmom su po$injale i završavale se
sve smotre kulturnih dostignu!a Roma Srbije.
Osim guda$kih orkestara, u periodu izme#u dva svetska rata, u Nišu su
radili i romski tamburaški orkestri. Orkestri su se sastojali od prima, bas-primova,
tamburaških $ela i tamburaškog basa. Najpoznatiji tamburaški orkestri su bili:
Radovana Memedovi"a, Zenka Memedovi"a (1916-1970), Tefika Memedovi"a
(1917-1989) i Šefita Useinovi"a. Ujedno su to bili i naj$uveniji primovi. Po
pri$anju starih niških Roma, Radovan Memedovi! je tako virtuozno svirao prim da
je njegova tamburica zvu$ala kao violina. Najpoznatiji bas primovi bili su Paško,
Kal!a, Laza, Sada i Durmiš. Najpoznatiji tamburaški $elisti bili su Usko i Jaško, a
tamburaški basisti Destan, Alija, Boža i Akif. Orkestri su probe održavali
svakodnevno, a uve$e bi nastupali po najuglednijim lokalima u gradu. Na
repertoaru su imali, kao i štrajh-orkestri, popularne melodije iz opera i opereta,
stare gradske pesme, izvornu narodnu muziku, a svirali su i muziku za pozorišne
predstave. Stari niški Romi tvrde da su njihovi tadašnji tamburaški orkestri bili po
kvalitetu i $uvenju ravni vojvo#anskim. Muzi$ari su nastupali uvek elegantno
odeveni u tamna ve$ernja odela sa belim košuljama i obaveznom kravatom.
Pored ovih orkestara, u %erge-mali je bio duva$ki orkestar (bande).
Orkestar je brojao 7 do 8 $lanova, koji su svirali na trubi, bas fligorni, basu, dobošu
i bubnju. Solisti$ku melodiju je, pored trube, $esto izvodio i klarinet; ponekad bi se
kao solisti$ki instrument koristila i frula ili okarina. Na romskoj svadbi bi ve!inom
svirali ovi orkestri: bili su glasni i vrlo pogodni za svadbene igranke u mahalama.
Pre II svetskog rata je bio orkestar Mali"a Sinanovi"a, kasnije orkestar Ramiza
Sinanovi"a. U Nišu bi na svadbama svirali i duva$ki orkestri: Nezira iz Vranjske
Banje, Ševketa Ibraimovi"a iz Leskovca, Ameta Ametovi"a (1861-1963), junaka
96
Kumanova$ke bitke i nosioca Karadžor#eve zvezde sa zlatnim ma$evima iz
Leskovca, te orkestar Bakije Baki"a iz Vranja.
Posle II sv. rata nije bilo kulturno-umetni$kog društva u Nišu u kome nisu
svirali niški Romi muzi$ari - amateri. To su bili: violinista Jaško Uskovi", kova$ iz
Mašinske industrije, violinista Eštref Kurti", mašinski inženjer iz “Blok signala”,
gitariste Ekrem-Lale Seferovi", metalostrugar, Coci Seferovi", trgovac, Jakup
Osmanovi", alatni$ar, Ekrem Ademovi", knjigovo#a, truba$ Junuz Ademovi",
metalostrugar, klarinetista Asan Muti", radnik “EI”, kao i mnogi drugi. Kao
koreografi su radili Ša"ir Sa"ipovi" (varioc) i Sadik Saitovi" (službenik).
Stari niški Romi muzi$ari su ostavili veliki broj narodnih pesama i igara,
svirali na radiju, kasnije snimali veliki broj plo$a i kaseta, $ime su dali svoj pe$at
romskoj muzici u Srbiji i Jugoslaviji - tako#e dali svoj doprinos u razvoju opšte
muzi$ke kulture na našim prostorima.
Legendarni romski peva$ novije generacije je Šaban Bajramovi",
kompozitor, peva$ i gitarista iz %air-male. Napisao je veliki broj romskih pesama
od kojih su mnoge ostale ve$no da žive. Njegova se popularnost prostire me#u
Romima širom sveta. Pesma Sajbija iz filma An#eo $uvar, ušla je me#u 100
najboljih filmskih melodija svih vremena, proglašenih od me#unarodnog žirija
filmskih kriti$ara u Parizu, decembra 1995. godine, na proslavi 100-godišnjice
filma.

Budu"i violinista: Fevzija Jašarevi" 1936. godine
97

Salonski orkestar Osita Redži"a u hotelu Park 1938. godine


Meci Memetovi" (violinista) 1918. godine
98

Rašid Kurti" (violinista), 1921. godine


Tamburaški orkestar KUD "Stanko Paunovi"" pod rukovodstvom Zenka
Memedovi"a (1916-1970) - prvi s leva 1954. godine
99

Orkestar Sinana Asanovi"a (violina), 1948. godine.



Orkestar violiniste, diplomiranog inženjera, Eštreta Kurti"a (stoji), u Radio
Nišu, 1948. godine
100

Tamburaški orkestar Tefika Memedovi"a (1917-1989) – prvi s desna



Tamburaški orkestar Zenka Memedovi"a (1916-1970) - tamburica prim
101

Radovan Memedovi" je sa svojim orkestrom svirao i Kralju. Sede, sleva na
desno, u prvom redu: Demir Demirovi" i Tefik Sulji"; u drugom redu: Durmiš
Destanovi", Kal!a Ademovi"; stoje: Radovan Memedovi", Akif, Destan
Destanovi", Alija i Šefit Useinovi".


Šefit Useionovi" (1898 – 1957), muzi!ar, sa "erkama Menekšom i Afetom,
1927. godine
102

Violinista Sa!a Redži", (prvi s desna) sa kolegama 1933. godine

Orkestar Radovana Memedovi"a u Ribarskoj Banji 23. avgusta 1927. godine
( sleva na desno): Demir, Nedžip, Salija, Alija, Radovan, Kal!a i Šefit
103
MUZI!ARI NIŠKOG SIMFONIJSKOG ORKESTRA
Stari niški Romi su svirali uglavnom guda$ke instrumente, tako da su ve!
osnivanjem Gradskog civilnog orkestra, 20. januara 1946. godine, u njemu svirali i
Romi. U njemu su svirale violine i dve romske devojke Fevzija i Refija Jašarevi".
U Simfonijskom orkestru iz 1952. godine, koji je radio pri Radio-Nišu,
tako#e je sviralo nekoliko niških Roma. Kasnijim osnivanjem muzi$ke grane pri
narodnom pozorištu i dolaskom dr Ilije Marinkovi"a za direktora muzi$ke grane i
dirigenta orkestra, 1. septembra 1953. godine, ovaj orkestar zapošljava muzi$are u
stalni radni odnos, tako da su i Romi u njemu dobili status koji im omogu!ava
pristojnu zaradu i socijalnu sigurnost. U to vreme je izvedeno nekoliko operskih
dela u Nišu. Neke opere su izvedene koncertno, neke i scenski, što je za ono vreme
predstavljalo pravi muzi$ki podvig. Tadašnji niški muzi$ki umetnici su sopstvenim
peva$kim i muzi$kim kapacitetima do$arali svojim sugra#anima deo muzi$kog
života evropskih metropola. U to vreme Niš je imao $ak po 90 muzi$kih koncerata
u jednoj sezoni sa oko 15 000 posetilaca.
1

Niška je filharmonija formirana 1. septembra 1959. godine. %lanovi prvog
Saveta filharmonije bili su: Josif Trajkovi" (predsednik), dr Života Jankovi", Milan
Šukleta, Miodrag Živkovi", Sreten Živkovi", Fevzija Jašarevi", dr Ilija Marinkovi",
Boris Jovanovi" i Bora Trajkovi".
2

Gradski Simfonijski orkestar je formiran 19. septembra 1960. godine i u
njemu su Romi bili stalni muzi$ari. Stari niški Romi muzi$ari niškog Simfonijskog
orkestra su bili: Aziz Sadikovi", koncert majstor (violina), Fevzija Jašarevi"
(violina), Sinan Asanovi" (violina), Ismet Useinovi" (violina), Kemal Memedovi"
(1935-1984), (horna), Bajram Salijevi" (1933-1971), (violina), Vezir Mustafi"
(1940-1997), (violina), Selim Sadikovi" (violina), Maksut Maksutovi" (truba) i
drugi.
Pored starih niških Roma, u orkestru su svirali i Romi iz drugih gradova
Srbije i SFRJ. Svi su oni svojim talentom, muzikalnoš!u, stru$nim znanjem, radom
i zalaganjem, puno doprineli da ovaj orkestar uspešno živi i radi.

1
Istorija Niša III, str. 419
2
Isto, str. 420
104

Aziz Sadikovi" (1925-1974), solista i koncert majstor Muzi!ke grane pri N.
pozorištu, a kasnije i Niške filharmonije i Gradskog simfonijskog orkestra, na
koncertu 1957. godine.
105


VOJNI MUZI!ARI
Zbog prirodne nadarenosti Roma za muziku, veliki broj niških Roma je bio
primljen u vojne muzi$ke škole i to po$ev od “Greja$ke škole” u Kraljevini
Jugoslaviji, pa do škola koje su edukovale ovaj profil kadrova u Jugoslovenskoj
narodnoj Armiji, kasnije u Vojsci Jugoslavije. U tom periodu Vojna muzi$ka škola
je, verovatno prema potrebama za vojnim muzi$arima, menjala svoje mesto
boravka. Bila je u Vršcu, Zagrebu, Sušaku kod Rijeke, Subotici, Vukovaru,
Zemunu i Novom Sadu. Svaka generacija je brojala nekoliko desetina polaznika od
kojih je bilo barem 5 do 6 Roma. Pored psihofizi$kih i muzi$kih sposobnosti,
polaznik u Vojnoj muzi$koj školi je morao da bude i dobar u$enik. Svaki vojni
muzi$ar je svirao po jedan guda$ki i jedan duva$ki instrument ili udaraljke.
Nakon završene Srednje vojne muzi$ke škole, dobijali su $inove prema
važe!im vojnim propisima, a mnogi Romi, vojni muzi$ari su se kasnije
doškolovavali u svojoj profesiji. Bilo je me#u njima vodnika - narednika u
Kraljevini Jugoslavije, vodnika, poru$nika, kapetana, pa u novije vreme i majora.
Niški Romi, vojni muzi$ari, svirali su u Niškom vojnom orkestru, a mnogi
su, prema potrebi službe, preba$eni i u druge vojne orkestre širom zemlje.
Stari niški Romi su se ponosili svojim vojnim muzi$arima. To su bili: Alim
Alimovi" (1901-1964) - koncert majstor (violina i truba), &amil Jašarevi" (1891-
1961), (viola i truba), Tasin Karimanovi" (1910-1993), (viola i es truba), Faik
Asanovi" (1887-1940), (violina i truba), Aca Memedovi" (1913-1957), (violina i
truba), Šasuvar Ismailovi" (violina i truba), Bajram Memedovi" (violina i
udaraljke).
Vojni muzi$ari novije generacije su tako#e dika i ponos niških Roma. To
su: Kemal Memedovi" (1935-1984), (horna), Ibra Ibraimovi" (violina i klarinet),
Dragi Mamutovi" (violina i saksofon), Durmiš Eminovi" (violina i udaraljke),
Ibraim Uskovi" (violina i ef-bas), zatim Šerafetin Eminovi" (violina i klarinet) koji
je službovao u Skoplju, Alija Alimovi" (violina i B-bas) koji je službovao u
Trebinju i Splitu, i Ramadan Jašarevi" (violina i saksofon) sa službom u Kninu i
Sarajevu.
106
Jedan je broj Roma u sastavu Niškog vojnog orkestra došao iz Kruševca,
Valjeva, Prekodolca, Predejana, Vladi$inog Hana, Prokuplja…
Romi, vojni muzi$ari su u periodu pre II svetskog rata i neposredno nakon
oslobo#enja, živeli u romskim malama. Novije generacije Roma, vojnih muzi$ara
žive u stambenim zgradama sa svim udobnostima koje uživaju vojni službenici.

Faik Asanovi" (1887-1940) violina, 1932. godine

%amil Jašarevi" (1891-1961) – vojni muzi!ar, sa sinom Ramadanom tako$e
vojnim muzi!arem
107

Druženje sa dežurnim kolegom u Domu JNA u Nišu, 1968. godine: (s leva)
Kemal Memedovi", Ibra Ibraimovi" i Durmiš Eminovi" – vojni muzi!ari


Dragi Mamutovi" (prvi s leva) i Ibra Ibraimovi" na Kameni!kom Visu 1969.
godine
108

Veselo druženje niških vojnih muzi!ara, januara 1970. godine: Kemal
Memedovi" (prvi s leva, sedi), Ibra Ibraimovi" (tre"i s leva, sedi) i Dragi
Mamutovi" (osmi u prvom redu, s desna, stoji)
109

Vojni muzi!ari u Nišu 1954. godine: Tasin Karimanovi" (tre"i s leva, sedi),
&amil Jašarevi" (tre"i s leva stoji u prvom redu), Alim Alimovi" –
koncert-majstor (šesti s leva, stoji u prvom redu) i Hasan – Aca Memetovi"
(tre"i s desna, stoji u drugom redu)
110
THE OLD ROMANIES FROM NIŠ
There has been more than five centuries since the appearance of the first
written document about the presence of Romanies in Niš. This was the Turkish
Population Census dating 1491. The subsequent Turkish censuses even more
completely tell about their living in the region giving details about their names,
professions and religious confession. Since the Niš Romanies were in those days
Orthodox Christians, some historians claim today that the Romanies have been
living in the region for about seven centuries. This is even more confirmed by the
church decree of the Tzarigrad Patriarch that acknowledged the Romanies’
presence at the Balkan peninsula in 1289 and 1309.
Regardless of the fact that the Romanies have been living here for such a
long time there is not much written evidence about them. Even the things that were
published about them, except for a few honorable cases, comprise very many
inaccuracies as well as the authors’ subjective views. This is partly understandable
since it is very difficult to have an objective view of the Romanies’ history, culture
and life for they are, due to many centuries of suffering and racial intolerance,
reluctant when they are supposed to declare and express themselves as Romanies.
This is particularly striking among those layers of the Romanies who have
managed to raise themselves, by education, culture and economic achievement,
beyond the deep-rooted stereotypes about them. That is why the writings about
Romanies often tend to give an incomplete picture about them which is not only
directly harmful to them but to the very truth about life itself.
Knowing so much about Romanies’ ways of living due to the fact that I
have been at the very source of the gathered data, I have tried to write something
new about them on the basis of the authentic telling and old Romanies’ family
111
photos as well as of the things already written about the Romanies of Niš. In doing
this, I have devoted some considerable space to the description of the old Niš
Romanies in the period between the two world wars. The reliable data about their
professions as well as the dates of birth and death I have taken over from the
monuments at Niš Romany Cemetery in the Red Cross part of the city.
I would like my Romanies’ story to serve to the young Romanies’
generations as a means of learning about their ancestors’ past, their life,
professions, creed and customs modestly hoping that this would help them to
understand better their present and future life in the region.
My intention has also been to present to a wider reading public the life of
the old Niš Romanies in a direct way with no ambiguities and taboos left. I
sincerely hope that many people would, after reading this book, complete their
knowledge about Romanies and maybe change some conventional views of them.
Niš, February, 2001 Author
113
POGOVOR
POGLEDI NA STARE NIŠKE ROME

Neko! sam, ispituju!i raspoloženje meštana prema Romima, potcrtao da niški
Romi dele opštu sudbinu srpskih ("or#evi!, 2000). Niš jeste, što mu je jedna od osobenosti,
i "romski grad" jer ima oko 30 hiljada "garavih momaka". Žive ti oni vekovima na obalama
Nišave: po udaljenim selima, u prigradskim naseljima, na obodima grada, po izdvojenim
malama ili duboko utkani u urbano jezgro; etni$ki i kulturno raznoliki, veroispovedno
pravoslavni i muslimani, imu!ni i bedni, školovani i nepismeni, poznati i anonimni, vrsni
muzikanti i obi$ni sakuplja$i stare hartije, upošljeni u teškoj industriji i napoli$ari, radnici
za trakom i sitni preprodavci, mirni gra#ani i bu$ni huligani. Nišlija ih sre!e na svakom
uglu, imaju!i ikakve ili nikakve neposredne dodire, ali ih dovoljno ne poznaje: odakle su i
kada se ovde nastaniše, gde i kako žive, kako se i kome bogu mole, kuda to žure i šta rade,
zašto su "ovakvi" a ne "onakvi"... Od nepoznavanja do predrasuda - samo korak deli.
Mnogi Nišlija nije još koraknuo, ali su i brojni sugra#ani iskora$ili u stereotipe povodom
Roma.
Prvi pomak na drumu razbijanja predrasuda o Romima, našim dobrim komšijama,
svakako jeste temeljno upoznavanje njihove prošlosti i sadašnjosti, kulture i religije, obi$aja
i svakodnevice. Taj inicijalni potez, htelo se ili ne, pripada u zadatak istraživa$ima iz niske
društveno-humanisti$kih nauka. Rabota je to, pre svega, istori$ara i etnologa, sociologa i
kulturologa, sada ve!, ukoliko se usredsre#uju samo na Rome, nazvanih – romolozima. Iza
njih, i u isto vreme, idu publicisti razli$itih žanrova koji upotpunjavaju “sliku Roma”. Naš
je pisac, gospodin Nenad Jaši", jedan od boljih izdanaka ove vrste, pogotovu kada su u
pitanju stari niški Romi.
Pravde radi, recimo da N. Jaši! nije pionir u toj oblasti. Brojnima je nepoznato, a
što bi i znali, da je poprili$no zapisano i napisano o Romima «vilinog grada». Najpre valja
spomenuti Tihomira #or$evi"a, velikog srpskog etnologa i svetski istaknutog romologa,
114
koji je potkraj XIX i po$etkom isteklog stole!a ispunio niz stranica svoje beležnice
zapisima iz života Roma Niša i niškog kraja ("or#evi!, 1984). Iako mnoga T. "or#evi!eva
tuma$enja ne možemo do kraja prihvatiti, a poneka nikako, jer predstavljaju deo istorijskih
zabluda kojima je obilovalo vreme u kome piše - njegovi najneprihvatljiviji sudovi gotovo
su opšte mesto u njemu savremenoj romologiji – ipak, ona nesumnjivo predstavljaju
polazište i osnovicu za sva dalja izu$avanja romskog života (Todorovi! i "or#evi!, 2001).
Zatim, nezaobilazno je ime etnologa Tatomira Vukanovi"a (1983), koji se, dobrano
oslanjaju!i na T. "or#evi!a, $esto zanima starinom Roma sa i oko Nišave i koga obilato
koristi N. Jaši!.
Sledi Jovan &iri", sociolog naselja, koji je, konkretnije se bave!i niškim Romima,
utro put mla#oj generaciji niških romologa. Njegova studija – “Naselja Roma kao obeležje
gradske periferije” (1979) – i enciklopedijska odrednica - “Romi” (1995), primer su
skrupuloznog prou$avanja niških Roma, te je iznena#uju!e da ih naš autor ne rabi, posebno
kada analizira romske mahale. U takvom nedopustivom postupku prethodi mu Iva
Trajkovi", stru$njak Narodnog muzeja, do sada najposve!eniji istraživa$ starih niških Roma
(1991,1997, 2000a, 2000b). Solidan etnolog, na svom terenu kada treba sakupiti iskustveni
materijal i zapisati besede romskih kaziva$a, daleko slabiji u teorijskom uopštavanju i
interpretaciji, pokatkad zarobljenik stereotipije, puno je toga otrgao od zaborava. Njemu se
pridružuje modernijim uvidom u “romsku sudbinu”, kako i pripada sociološkom metodu,
omanja grupa niških sociologa-romologa (Bogdan #urovi" /1996/, Dragan Todorovi"
/2001/, Jovan Živkovi", Dragoljub B. #or$evi" /2000/…), koja je na putu da osavremeni
jugoslovensku romologiju, delom je sociologizira, i tako "potisne" preovladavaju!u
folklornu, etnološku sliku o Romima. Njena je namera, saopštimo otvoreno, da od Niša
stvori najja$i romološki centar u nas.
Nenad se Jaši! na najbolje mogu!i na$in priklju$uje toj plejadi istraživa$a starih (i
današnjih) niških Roma. U skoro sveobuhvatnom zahvatu, dokumentom i fotografijom,
opisom i svedo$enjem, kratkim i informativnim pasažima, $itljivim i lepim stilom, on nam
pruža pogled na niške Rome iznutra. I više od toga, pokojim delovima rukopisa, ako ne i u
celosti, nadilazi pojedine prinose spomenutih prete$a i savremenika.

Literatura

Bojani!, D. (1983), Verski i etni!ki sastav stanovništva. U: Istorija Niša I (str. 133-156),
Niš, Gradina/Prosveta.
#iri!, J. (1979), Naselja Roma kao obeležje gradske periferije, Leskova"ki zbornik,
19(19): 219-224.
- (1995), Romi. U: Enciklopedija Niša, T. 1, Priroda, prostor, stanovništvo (str. 183-
186), Niš, Gradina.
$or#evi!, D. B. (2000), Kakvi su Romi, naše komšije? U: Živkovi!, J. i D. B. "or#evi!,
Iskorak mo!i publike (str. 69-73), Niš, DDA/JUNIR/KSS.
"or#evi!, D. B. i D. Todorovi! (1999), Javor iznad glave: klasi"na vera i romsko-
pravoslavna seoska groblja, Niš, Komrenski sociološki susreti.
"or#evi!, T. (1984), Naš narodni život I, II, III, IV, Beograd, Prosveta.
"urovi!, B. i D. B. "or#evi! (1996), Obredi pri velikim verskim praznicima kod Roma u
Nišu, Etno-kulturološki ZBORNIK, 2(2): 66-72.
Kostadinovi!, A. (2000), Komrenski sociolozi o Romima. U: "or#evi!, D. B. (ur.), Romi:
sociološki uvid (str. 113-119), Niš, Komrenski sociološki susreti.
115
Todorovi!, D. i D. B. "or#evi! (2001), O grupama, zanimanjima, obi!ajima i veri Roma u
delu Tihomira #or$evi"a, Teme (u štampi).
Trajkovi!, I. (1991), Romi - Cigani Niša, Zbornik Narodnog muzeja u Nišu, (6-7): 89-
116.
- (1997), Životinje, biljke i natprirodna bi"a u obi!ajima i verovanjima niških Roma, Etno-
kulturološki ZBORNIK, 3(3): 227-232.
- (2000a), Sahranjivanje urbanih Roma – primer Niša. U: "or#evi!, D. B. (ur.), Romi:
sociološki uvid (str. 120-127), Niš, Komrenski sociološki susreti.
- (2000b), Romi – Cigani Niša, Zbornik Narodnog muzeja u Nišu, (9): 117-162.
Vukanovi!, T. (1983), Romi (Cigani) u Jugoslaviji, Vranje, Nova Jugoslavija.

Prof. dr Dragoljub B. "or#evi!
U Donjem Komrenu,
februara 2001.

116
IZDANJA
"KOMRENSKIH SOCIOLOŠKIH SUSRETA"

IZAŠLO:

&'()*+,-, .. /. ((*0.) (2000), %&'(, )*+, -&'+(., - /&0&-&'1,)2-( %&'(.
&'()*+,-, .. /. (1(.) (2000), %&'( – 3&4(&5&+-( 67(8 (21,304+45: 6*7,849
:(,9;).
&'()*+,-, .. /. , .. <'0'('+,- (1999), 9*7&1 (:)*8 ;5*7, – <5*2(=)* 7,1*
( 1&'2-&->1*7&25*7)* 2,&2-* ;1&?@*.
&'()*+,-, .. /. , .. <'0'('+,- (2000), A5*8(, 1,5(;(.*, 7,1&)*6-* –
(:*:&7( ()B,1-65B61*5(:'* (21,304+45: =>*94).
Živkovi! J. i D. B. "or#evi! (pri.) (2000), Iskorak mo!i publike - Javno mnenje
o lokalnim problemima (suizdava$i: Društvo dobre akcije i Jugoslovensko udruženje za
nau$no istraživanje religije).
Živkovi!, J. (ur.) (2000), Biblioteka “GraCansko društvo” (8 brošura)
(suizdava$i: Društvo dobre akcije i Jugoslovensko udruženje za nau$no istraživanje
religije).
Živkovi!, J. (pri.) (2000), Izlaz na crtu (suizdava$i: Društvo dobre akcije i
Jugoslovensko udruženje za nau$no istraživanje religije).
Živkovi!, J. (pri.) (2001), U-put u graCansko društvo, (suizdava$i: Društvo
dobre akcije i Jugoslovensko udruženje za nau$no istraživanje religije).
"or#evi!, D. B. (pri.) (2001), Romska anketa – Iskustva, izveštaji, preporuke.

U PRIPREMI:

?'2;40,9'+,-, =. ((*0.) (2001), D-&5&;(.* – /&0&-&'1,)2-( 256=*..
?'2;40,9'+,-, =. (1(.) (2001), 3&4(.*5)&-,-&5&+-( >1&?5,'(
>1(;1*82-(E )*2,@* (21,304+45: 6*7,849 :(,9;).
&'()*+,-, .. /. (2001), <5*2(=)* 7,1* %&'* (21,304+45: =>*94).
&'()*+,-, .. /., @,+8'+,-, A. i .. <'0'('+,- (:(,.) (2001), %&'2-, 86+, – FB* &
0('* 7,5, 7,12-, 7&G,?
117
SADRŽAJ
PREDGOVOR..................................................................................................................... 3
ISTORIJSKA PROŠLOST................................................................................................. 5
NIŠKA ROMSKA NASELJA............................................................................................ 9
ARLIJE I GURBETI........................................................................................................ 16
IMENA (ANAVA, ALAVA) ............................................................................................. 22
MEŠOVITI BRAKOVI ................................................................................................... 24
DRUŠTVENI ŽIVOT I SOCIJALNE AKTIVNOSTI ..................................................... 24
RELIGIOZNA VEROVANJA I OBIHAJI ..................................................................... 31
ROMSKA SVADBA (ROMANO BIJAV) ............................................................................ 35
SUNET (SUNETI).............................................................................................................. 49
VE%ERA ZA KUBU (ZIJAFETI E KHERESKORO)..................................................... 52
"UR"EVDAN (HERDELEZ) ........................................................................................ 53
VASILICA (VASILI).......................................................................................................... 56
ESNAFSKA SLAVA (ESNAFSKO SLAVA) ......................................................................... 58
BABINE .......................................................................................................................... 62
KUMSTVO ..................................................................................................................... 63
USVAJANJE DECE ........................................................................................................ 63
SAHRANA (PARUNIPE)................................................................................................ 64
VEROVANJA I OBI%AJI................................................................................................ 68
Bremenitost (Khabnipe) ............................................................................................... 68
Novoro$en!e (Maksumi).............................................................................................. 69
Porodilja (Leusa)......................................................................................................... 70
Deca (%have)............................................................................................................... 71
Ku"a (Kher) ................................................................................................................. 71
Badnje ve!e (Bodžik ge$esi) ........................................................................................ 72
Kiša i grmljavina (O bršim thaj o šemšekija) .............................................................. 72
Životinje (Hajvanija) ................................................................................................... 73
Smrt (Meribe) .............................................................................................................. 73
Novac (Saja) ................................................................................................................ 73
Nož (%huri) .................................................................................................................. 73
Sudnica (Krisutni)........................................................................................................ 74
Snovi (Sune)................................................................................................................. 74
ZANATI.............................................................................................................................. 75
POSLASTI%ARI I SEMENKARI ................................................................................... 78
MOLERI.......................................................................................................................... 79
VEŠERKE (PRALJE)..................................................................................................... 80
DOJILJE.......................................................................................................................... 81
KROJA%I (ŠNAJDERI) .................................................................................................. 81
KASAPI (MESARI) ........................................................................................................ 82
%ISTA%I CIPELA........................................................................................................... 83
NOSA%I (AMALI).......................................................................................................... 84
KO%IJAŠI (RABADŽIJE) .............................................................................................. 84
118
FIJAKERISTI.................................................................................................................. 85
TRGOVCI (TELALI) ...................................................................................................... 86
KOVA%I I KLIN%ARI .................................................................................................... 90
KAFE-VODENI%ARI (DEGRMENDŽIJE).................................................................... 91
SVIRA%I (MUZI%ARI) .................................................................................................. 94
MUZI%ARI NIŠKOG SIMFONIJSKOG ORKESTRA ................................................ 103
VOJNI MUZI%ARI ....................................................................................................... 105
THE OLD ROMANIES FROM NIŠ ..............................................................................110
POGOVOR........................................................................................................................113

119




























CIP - ?4;47'>,34C,D4 1 :1E7,84C,D,
F4('094 E,E7,';*84 G(E,D*, /*'>(40

39(=914.99)(497.11)

A=HIJ, F*940
Stari niški Romi / Nenad Jaši!. - [1.
izd.]. - Niš : Komrenski sociološki susreti,
2001 (Niš : Pelikan Print). - 118 str. : ilustr. ;
24 cm. - (Biblioteka “Komren”)

Tiraž 1000. - Str 113-114: Pogovor /
Dragoljub B. "or#evi!. - Summary: The Old
Romanies of Niš. - Bibliografija: str. 115.

4) K'L, - F,M
ID=90987788