You are on page 1of 57

Struktura hardvera raunarskog sistema

Tipian raunarski sistem sastoji se od slededih komponenti:


aritmetiko-logike jedinice, kontrolne jedinice, centralne (unutranje) memorije, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica i izlaznih jedinica.

Struktura hardvera raunarskog sistema


Funkcionalna organizacija raunarskog hardvera prikazana je na narednoj slici, na kojoj su tokovi kontrole prikazani crvenom linijom, a tokovi podataka zelenom.

Aritmetiko-logika jedinica
Aritmetiko-logika jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvoenje
aritmetikih operacija sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja i logikih operacija - uporeivanja dve vrednosti da bi se odredila vea i odreivanja da li je izraz istinit ili nije

Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunarskog sistema. Ona kontrolie izvravanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinicama, zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.

Centralna memorija
Raunar obrauje podatke izvravajui naredbe date programom. Program i podaci koji se obrauju uskladiteni su u unutranjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako moe da ima dva stanja, koja se obino oznaavaju sa 0 i 1 (0 - stanje kada u kolu nema struje, 1 - kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraeno od binary digit binarna cifra).

Centralna memorija
bit - 0 ili 1 Koliina informacija koja moe da se uskladiti u ovakvo kolo je suvie mala, pa se bitovi u memoriji udruuju u grupe (registre), koji su kod prvih personalnih raunara bili duine 8 bita. Ovakva grupa zove se bajt(byte). Stanje svakog bita je signal za raunar pa 8 bita moe imati 256 razliitih kombinacija nula i jedinica.

Centralna memorija
Pored grupisanja u registre po 8 bita, mogua su i grupisanja u vee jedinice:
16 bita (polure - halfword) i 32 bita (re - word).

Uvedene su i nove grupe od 64 i 128 bita. Kapacitet memorije raunara se izraava brojem bajtova koje raunar ima. 1 kB (Kilobajt) = 1024 Bajtova, 1 MB (Megabajt) = 1024 Kilobajta, 1 GB (Gigabajt) = 1024 Megabajta, ...

Jedinice spoljne memorije


Jedinice spoljne memorije slue za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi. Kada se koristi, program po kome radi i svi podaci koje raunar obrauje nalaze se u unutranjoj memoriji ili kroz nju prolaze. Meutim, i za vreme rada raunara delovi programa i podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladite na jedinicama spoljne memorije.

Jedinice spoljne memorije


dva tipa:
s direktnim pristupom i sa sekvencijalnim pristupom

Memorija s direktnim pristupom je magnetni disk. On se realizuje u dva oblika:


kao disketa (floppy disk) ili kao tvrdi disk (hard disk).

Memorija sa sekvencijalnim pristupom je magnetna traka.

Kapacitet diskete moe biti 360kB, 720kB, 1.44MB ili 2MB. Disk (hard disk) je bri i znatno vedeg kapaciteta nego disketa.

Magnetna traka se realizuje u obliku kaseta razliitih veliina i ne koristi se aktivno, nego samo za arhiviranje programa i podataka.

Jedinice spoljne memorije


Kapacitet spoljne memorije izraava u istim jedinicama kao i kapacitet unutranje memorije, tj. brojem bajtova koji moe da se uskladiti na spoljnu memoriju. 1 kB (Kilobajt) = 1024 Bajtova, 1 MB (Megabajt) = 1024 Kilobajta, 1 GB (Gigabajt) = 1024 Megabajta, ...

Ulazne jedinice
Za unoenje programa i podataka u raunar se osim tastature kao ulazne jedinice koriste i mi, digitajzer (grafiki tablet), kao i razni drugi specijalizovani ureaji (skener, digitalni fotoaparat, ita bar-koda itd.)..

Izlazne jedinice
Izlazne jedinice su ureaji uz iju pomo moemo da vidimo rezultate obrade podataka u raunarskom sistemu. Najea izlazna jedinica je monitor. Pored toga izlazne jedinice su i tampai, ploteri, zvunici, itd.

Struktura PC raunara
Personalni raunar, sa stanovita hardvera, ine tri osnovne celine:
centralna jedinica, monitor i tastatura.

Pored ovih, na raunar mogu prikljueni i razni drugi ureaji.

biti

Centralna jedinica
Centralna jedinica PC raunara obuhvata sledede komponente:
kudite sa izvorom za napajanje strujom, osnovna (matina) ploa, procesor, memorija, grafika kartica, hard disk, jedinica disketa, optiki uredjaji I razne dodatne kartice

Kuite sa izvorom za napajanje strujom


Postoje dve osnovna tipa kudita:
desktop i tower.

Desktop je kudite koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor raunara. Tower kudite obino stoji na podu pod stolom a monitor raunara na stolu.

Izvor za napajanje strujom


Izvor za napajanje strujom je vaan deo kuita raunara. On obezbeuje elektrinu energiju za napajanje svih komponenata raunara koji se nalaze unutar kuita i zbog toga mora da ima dovoljno snage da omogui napajanje postojeih komponenata i eventualnih kasnijih proirenja. Snaga napajanja je 200W ili vie (danas obino od 400 do 500W). Na njemu se nalazi i ventilator koji omoguuje strujanje vazduha unutar kuita i na taj nain hlaenje komponenata u njemu.

Izvor za napajanje strujom


Kada nestane struje raunar prestaje da radi pri emu se on iskljuuje po nepropisnoj proceduri. U tom sluaju moe da doe do oteenja podataka na disku ili pojedinih komponenata raunara. Da bi se ovo spreilo postoje neprekidni izvori napajanja (UPS) preko kojih se raunar ukljuuje na elektrinu mreu. Kada nestane struje, raunar nastavlja da se napaja elektrinom energijom iz baterije UPS-a. U zavisnosti od kapaciteta baterije UPS-a raunar moe da se napaja elektrinom energijom jo 5 do 30 minuta to je dovoljno vremena da se zavri rad sa programima koji su startovai i da se raunar pravilno iskljui.

Matina ploa
Na osnovnoj (matinoj) ploi PC raunara nalaze se sledede komponente:
Prikljuak za procesor, Prikljuci za RAM memoriju, Magistrale, ip set, Prikljuci (slotovi), Kontroleri, Portovi.

Procesor
Procesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom. Procesor se postavlja u odgovarajude podnoje za prikljuenje procesora na matinoj ploi, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Memorije
Za rad PC raunara neophodna je memorija poto se u njoj tokom rada smetaju programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se tim programima obrauju. Na matinoj ploi se nalaze tri tipa memorije: RAM, ROM i KE (cache) memorija, a osim ovih u raunaru postoje jo i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA.

RAM memorija
Osobina RAM (Random Access Memory) memorije je da se svakom njenom bajtu moe slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i itati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski gubi. Druga vana osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadrava (uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. im nestane napona napajanja, kompletan sadraj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledeem ukljuenju raunara) ona je potpuno prazna. kapacitet - obino 256MB i vie

ROM memorija
ROM ( Read Only Memory) koristi se za uvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje raunara pri ukljuivanju. ROM memorija moe samo da se ita i ona ne gubi sadraj po iskljuivanju raunara.

KE memorija
KE (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni ke) ili uz njega na matinoj ploi (eksterni ke). Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine memorije. Zbog toga se u njoj dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u ke memoriju. Kada su sledei put potrebni isti podaci procesor ih prvo potrai u ovoj memoriji. Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo bre, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz RAM memorije. Veliina interne ke memorije je danas obino 512kB ili 1MB.

BAFERI
BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju (rezerviu) za svoje potrebe. Jedna od estih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu pristiu on ih trenutno deponuje u bafer, dok ne stignu na obradu da se ne bi prekidao proces unoenja. Slino, ako tampa ne moe da dovoljno brzo odtampa podatke on ih alje u bafer (spooler) gde ekaju u red za tampu.

VIRTUELNA memorija
Virtuela memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da upravlja lokacijama segmentiranog programa. Prilikom instalacije, operativni sistem rezervie deo hard diska za smetanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija). Ona moe biti fiksna (tano odreena vrednost kapaciteta memorije) ili dinamika (operativni sistem menja veliinu virtuelne memorije shodno svojim potrebama).

Grafika kartica
Grafika kartica je uredjaj koji podatke uskladitene u raunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajue analogne signale koji kontroliu prikazivanje slike na monitoru Grafika kartica se na matinoj ploi prikljuuje u jedan od slotova (prikljuaka). Na grafikoj kartici postoji prikljuak za monitor, tv izlaz (pomou koga grafika kartica moe da se povee na tv, tako da na tv-u moe da se vidi sve ono to se vidi na monituru raunara) a u novije vreme i DVI prikljuak(Digital Visual Interface ) za prenos digitalnih video podataka od grafike kartice do monitora.

Hard disk
Hard disk drive (vrsti disk) je ureaj koji slui za trajno pamenje podataka. Kapacitet hard diskova krede se obino u rasponu od 160GB do 1TB

Jedinica disketa
Ovi ureaji se danas sve manje koriste. Trenutno su jo uvek u upotrebi diskete od 3,5 ina kapaciteta 1,44MB i odgovarajue jedinice disketa. Ranije su se koristile i diskete od 5,25 ina kapaciteta 1,2MB uz odgovarajae ureaje. Pored ovih disketa postoje i diskete od 100 i 250MB. Ureaj za ove diskete se naziva ZIP drive (ZIP drajv) i izgleda veoma slino ureaju za obine diskete.

Optiki ureaji
CD i DVD diskovi su spoljanje memorije. Za razliku od disketa i hard diska koji su magnetni medijumi CD i DVD su optiki medijumi. Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na tanku metalnu povrinu diska koja je naneta na plastini disk. Poto se povrina diska trajno oteuje ovi zapisi se ne mogu menjati. Standardni kapacitet CD-a je 750 MB, a DVD-a 4.7 GB. CD-ROM je ureaj koji ita CD-ove a DVD-ROM je ureaji koji ita CD-ove i DVD-ove. CD-RW i DVD-RW, osim to mogu da itaju diskove, mogu da diskove i narezuju. Postoje i diskovi koji vie puta mogu da se narezuju, s tim to se, pre nego to se izvri sledee narezivanje, prethodno narezani podaci moraju da obriu.

Dodatne kartice
Najede koridene dodatne kartice su
zvuna kartica, mrena kartica, TV/FM kartica i Faks Modem Voice kartica.

Zvuna kartica
Zvuna kartica ima zadatak da zvuk, uskladiten u raunaru u digitalnom obliku pretvori u analogni oblik tako da moe da se reprodukuje u zvunicima. Ona omogudava i reprodukciju audio CD diskova sa raunara. Ona je danas uglavnom integrisana u matinu plou, ali postoje i kvalitetnije zvune kartice koje se umedu u PCI slot na matinoj ploi.

Mrena kartica
Mrena kartica (mreni adapter) omogudava povezivanje raunara na lokalnu raunarsku mreu. U zavisnosti od topologije, ova kartica ima BNC prikljuak, UTP prikljuak ili oba prikljuka (kao to je to na mrenoj kartici sa slike).

TV/FM kartica
TV kartica omogudava prijam TV programa pomodu raunara. U zavisnosti od modela ona moe da omogudi i koridenje video rekordera, snimanje TV programa na hard disk i neke druge video operacije. FM kartica jeste radioprijemnik koji na raanaru omogudava prijem radio programa. Veoma esto su i FM i TV kartica integrisani u jednoj kartici koji onda nazivamo TV/FM kartica (kao na slici).

Fax Modem Voice kartica


Glavna funkcija ove kartice je modemska funkcija tj. omogudavanje povezivanje raunara sa drugim raunarima koridenjem telefonske linije. Pored ove osnovne funkcije, ova kartica omogudava i slanje i prijem faksova pomodu raunara, a moe da se koristi i kao govorna maina za odgovor na telefonske pozive i prijem poruka (telefonska sekretarica).

Monitori
Monitor je izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao sliku koju korisnik vidi. On je vaan deo PC raunara. Korisnik preko njega komunicira sa raunarom jer monitor daje na uvid korisniku ta raunar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu, a takoe i rezultati rada raunara, kao i eventualne programske poruke. Na osnovu tehnoligije kojom su napravljeni monitori mogu biti: Katodni monitori (CRT), Monitori sa tenim kristalom (LCD), Gas-plazma monitori i LED monitori.

CRT monitori
Katodni monitor ili CRT (Cathode Ray Tube) monitor je grafiki izlazni ureaj temeljen na katodnoj cevi i TV tehnologiji. Karakterie ih velika teina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potronja el.energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i otrinu slike.

LCD monitori
LCD monitor (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki monitor iji je ekran sastavljen od odreenog broja piksela koji su poredjani ispred nekog svetlosnog izvora. LCD monitori rade na principu promene polarizacije svetlosti pomou tenih kristala koji su pod odreenim naponom. Troe veoma malo elektrine energije i zauzimaju malo prostora, to je idealno za prenosive ureaje sa ekranima.

Gas-plazma monitori
Gas-plazma monitori (GPD - Gas Plasma Display) se sastoje od tri staklene ploe izmeu kojih se nalazi plazma. Kada se kroz taku na monitoru propusti elektrina struja, plazma emituje energiju u vidu narandaste svetlosti, ba kao to i fluorescentne cevi emituju belu svetlost. Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih raunara, jer su veoma tanki i ne zamaraju oi. Poto im veliina nije ograniena, u plazma tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni monitori. Plazma monitori troe mnogo energije i ne mogu prikazati mnogo boja, to su im glavni nedostaci.

LED monitori
LED (Light Emitting Diode) monitori se sastoje od velikog broja veoma malih LED dioda poreanih u obliku mree na ekranu (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajuim intenzitetom svetla, ime se formira slika na ekranu.

Tastatura
TASTATURA je najrasprostranjeniji ureaj za unoenje podataka i komunikaciju sa PC raunarom. Koristi se za unos teksta u raunar, zadavanje komandi, pomeranje kursora na ekranu ili izbor eljenog menija - opcije. Pri ovome radu na ekranu kontroliemo ispravnost unetih podataka i po potrebi ih ispravljamo.

tampai
tampa moe na papiru da proizvede trajni prikaz informacija koje se pojavljuju na ekranu u obliku koji ovek moe da razume (tekst i slika). Postoji vie vrsta tampaa, meusobno se razlikuju po primenjenoj tehnologiji, i to su:
matrini tampai, laserski tampai i tampai sa mlaznicama.

Matrini tampai
Matrini tampai otisak stvaraju fizikim pritiskom glave tampaa indigo trake, tj. ribbon-a po papiru (slino pisaoj maini). Glava tampaa se sastoji od udarnih iglica (pinova), kojih moe biti 9, 18 ili 24 i sloene su tako da pomeranjem glave nalevi i nadesno mogu da obrazuju eljeni oblik karaktera ili slike. Konaan rezultat moe biti tekst, slika ili njihova kombinacija. Poto je veliina svakog znaka odreena, jasno je da vei broj iglica daje kvalitetniji otisak. Prednost im je niska cena tampaa i potronog materijala, a mane mala brzina, ogranienost grafike i bunost.

Laserski tampai
Laserski tampai mogu odtampati i do 30 strana visoko kvalitetnog tekstualnog ili grafikog sadraja za jedan minut. Zbog brzine, otpornosti i trajnosti nali su veliku primenu u svakodnevnim poslovima. Na osnovu ulaznog signala, laserski zrak osvetljavanjem menja raspored naelektrisanja na rotirajuem valjku i na njemu pravi ''sliku'' eljenog oblika. Potom se na ta mesta zalepi toner (kod monohromatskih laserskih tampaa to je crni prah) iz rezervoara koji se prilikom okretanja valjka prenosi na papir. Nakon toga se papir zagreva kako bi se ostvarila postojanost otiska. Prednost laserskih tampaa su brzina tampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Nedostatak im je visoka cijena tampe (tonera i potronog materijala).

tampai sa mlaznicama
tampai sa mlaznicama (Inc Jet) imaju cevice kroz koje se pod pritiskom izbacuju zagrejane kapljice mastila razliitih boja. Boju nanose direktno na papir gde se ona hladi i stvrdnjava. Sporiji su od laserskih tampaa (tampaju do 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji.

Ploteri
Ploteri su specijalni ureaji za crtanje crtea. tampaima mogu da se crtaju crtei obino do formata A3 (297 x 420 mm), ploterima mogu da se crtaju crtei veih dimenzija.

Mievi i slini ureaji


Mi je ulazni ureaj i koristi se za izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste mieva:
optiki i mehaniki (sa kuglicom).

Mehaniki mi sa donje strane ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju mia. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i kodiraju to u elektrini signal koji se prenosi do raunara. Kod optikog mia sa donje strane postoji laser koji evidentira pomeranje mia u odnosu na podlogu i to pomeranje mia kodira u elektrine signale koji se prenose do raunara.

Trekbol (Trackball)
Ovaj ureaj je zamena za mia i slian je obrnuto okrenutom miu. Sastoji se od kuglice koja je postavljena u leite i okree se rukom. Okretanjem kuglice pomeramo pokaziva po ekranu.

Taped (touchpad)
Taped se uglavnom nalazi na lap-top raunarima. On se takoe sve vie i vie se koristi u ureajima kao to su mp3 plejeri (Apple iPod) i mobilni telefoni. Sastoji se od ploice veliine priblino 4x5cm2 pored koje se nalaze dva tastera. Pomeranjem prsta po ploici pomera se pokaziva na ekranu. Komande se zadaju pritiskom na tastere koji imaju istu ulogu kao tasteri mia ili kratkim udarcem u ploicu.

Dojstik (Joystick)
Dojstik se uglavnom koristi za igre. Umesto kuglice kao kod mia, ima pokretnu palicu ijim pomeranjem se pomera kursor. Pritiskom na ugraenu dugmad zadaju se komande.

Ostali ureaji Skener


Skeneri su ulazni ureaji. Oni prenose sliku sa papira u digitalni oblik. Svetlosni izvor prelazi preko papira i emituje svetlost koja se reflektuje od slike i dolazi do optikog senzora koji registruje intenzitet i boju odgovarajueg piksela na papiru. Ovu informaciju pretvara u digitalni oblik i prenosi u raunar.

Digitajzer
DIGITAJZER je ureaj sline namene kao i skener koji omoguava digitalizaciju slika, crtea, teksta, specijalnih znakova i njihovih kombinacija. Razlika je u tome to se ovakva izvorna slika najee prvo obuhvata preko digitalne kamere a zatim preko samog digitizera prenosi u raunar. Digitalizovani podaci se tada mogu videti na ekranu i dalje obraivati.

Grafiki tablet
Grafiki tableti su slini ureaji kao digitajzeri. Koriste se za unoenje podataka sa crtea. Osim ovoga mogu da se koriste i za zadavanje komande iz menia koji se postavi grafikoj tabli. Grafike table mogu da razlikuju razliite nivoe pritiska olovke na povrinu table. Na grafikoj tabli postoji vie funkcijskih polja, a uz tablu moe u kompletu da se isporui i specijalni mi.

Jedinice govornog ulaza


Ove jedinice predstavljaju noviju vrstu ureaja iji je zadatak da pretvaraju rei govornog jezika u digitalne signale prema kodu centralne jedinice. To podrazumeva:
postojanje odgovarajueg interfejsa, tzv. VDA (Voice Data Entry) ureaja, postojanje unapred memorisanog renika koji raunaru omoguava da prepozna izgovorene rei.

Multimedijalni ureaji
ureaji koji omoguavaju snimanje i reprodukciju zvuka (mikrofon i zvunik) i slike (digitalni fotoaparati i digitalna video-kamera).

Magnetni i optiki itai


Postoji itav niz razliitih vrsta itaa. Prema nainu ispisivanja podataka na dokumentu mogu se podeliti na:
itae markiranih obrazaca (Optical Mark Recognition), itae dokumenata sa magnetnim zapisom (Magnetic Ink Character Recognition), itae optikog pisma (Optical Character Recognition), itae BAR koda.

itai BAR koda itaju svima nama dobro poznati "ipkasti kod" sastavljen od tankih i debljih linija sa razliitim razmacima izmeu njih a koji se nalazi na svakom maloprodajnom artiklu. BAR kod minimalno sadri identifikacionu oznaku proizvoaa i proizvoda i ima izuzetno veliki znaaj za proizvodnju, trgovinu, transport itd, kao i savremeno elektronsko poslovanje.