You are on page 1of 10

SRBIJA Ustav dozvoljava slobodu veroispovesti, meutim zakon ograniava upranjavanje vere jer diskriminie verske grupe i nekima

uskrauje pravni status. Ne postoji dravna religija ali su veinska Srpska pravoslavna crkva i druge tradicionalne verske zajednice imale u izvesnoj meri povlaen poloaj. Odnos vlasti prema verskim slobodama ostao je i dalje problematian zbog Zakona o crkvama i verskim zajednicama i proizvoljne primene zakona od strane Ministarstva vera. Policijske istrage u sluajevima govora mrnje i vandalizma uglavnom su bile spore i bez konanih rezultata. Bilo je sporadinih sluajeva kada su neki od zvaninika davali negativne izjave protiv manjinskih verskih grupa. Bilo je manje izvetaja o drutvenom nasilju ili diskriminaciji zasnovanim na verskoj pripadnosti, verovanjima ili praksi. Lideri manjinskih verskih zajednica prijavili su sluajeve vandalizma, govora mrnje, fizikih napada i negativnog izvetavanja u medijima. Predstavnici Ambasade Sjedinjenih Drava nastavili su da se zalau za promene u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama i Zakonu o restituciji koje bi popravile neke od diskriminatornih aspekata ovih zakona. Zvaninici Ambasade su se sastali sa predstavnicima svih verskih grupa i podsticali meuversku saradnju. Predstavnici Ambasade su razgovarali o verskim slobodama sa pripadnicima podeljene Islamske zajednice i uestvovali su u aktivnostima koje imaju za cilju uspostavljanje saradnje. Odeljak I. Verska demografija Drava zauzima ukupnu povrinu od 77 400 kvadratnih kilometara i ima oko 7.5 miliona stanovnika. Prema popisu iz 2002. 95% stanovnika deklarisali su se kao pripadnici jedne od sedam tradicionalnih verskih zajednica. Oko 84% stanovnika je srpsko-pravoslavne veroispovesti, a 5% su Muslimani. Muslimanska zajednica obuhvata slovenske muslimane u Sandaku (region koji se granii sa Kosovom i Crnom Gorom), etnike Albance na jugu i Rome u itavoj zemlji. Rimokatolici ine 5% populacije i to su uglavnom etniki Maari i Hrvati u Vojvodini. Protestanti ine oko 1.5% stanovnitva. Jevrejska zajednica ima oko 3000 pripadnika.

SRBIJA Odeljak II. Stanje verskih sloboda Pravni/politiki okvir Ustav obezbeuje slobodu veroispovesti; meutim, Zakon o crkvama i verskim zajednicama pravi razlike meu verskim grupama i zahteva od manjinskih verskih grupa, ukljuujui i one koje su ranije bile priznate, da se ponovo registruju kroz invazivan i zahtevan postupak kako bi dobile ili zadrale status priznatih verskih grupa. Mnoge grupe koje se sada moraju ponovo registrovati bile su zvanino priznate vie od pedeset godina i prisutne su u zemlji i do sto pedeset godina. U toku perioda na koji se izvetaj odnosi netradicionalne verske zajednice i nevladine organizacije (NVO) nastavile su da se zalau za izmene zakona ali nisu dale konkretne predloge. Prilikom svoje posete u aprilu 2009. Asma Jahangir, Specijalni izvestilac UN-a za slobodu veroispovesti i verovanja, preporuila je pojednostavljenje procedure za registraciju verskih grupa. Ministarstvo vera je okarakterisalo zakon kao simptomatian za zemlje u tranziciji i usmerilo se na praenje primene zakona. Nevladina Koalicija za sekularnu dravu apelovala je na Ustavni sud 24. aprila 2009. da po njenom zahtevu, podnetom godinu dana ranije, oceni da li odreene odredbe zakona kre ustavne garancije o odvojenosti crkve i drave i ravnopravan tretman. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi zahtev je bio u proceduri Ustavnog suda ali nije bio razmatran. Ne postoji dravna religija, ali Zakon o crkvama i verskim zajednicama priznaje sedam tradicionalnih verskih zajednica. To to su Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva, Slovaka evangelika crkva, Reformatorska hrianska crkva, Evangelika hrianska crkva, Islamska zajednica i Jevrejska zajednica. Pravoslavna crkva uivala je povlaen status. Vlast je nastavila da prikuplja novac od potanskih trokova za izgradnju nove srpske pravoslavne crkve i subvencionie plate srpskog pravoslavnog svetenstva koje radi van zemlje. Pravoslavni Veliki petak, Uskrs i Boi se slave kao dravni praznici. Zaposleni pripadnici drugih veroispovesti imaju pravo na slobodan dan za svoje verske praznike kao to su katoliki Boi, Veliki petak i Uskrs; Kurban i Ramazanski Bajram; i Jom Kipur. Iako registracija nije obavezna za verske zajednice, one koje se ne registruju suoavaju se sa znaajnim problemima prilikom otvaranja bankovnog rauna,

SRBIJA kupovine ili prodaje imovine, ili tampanja svoje literature. Zakoni o porezu i porezu na imovinu garantuju izuzimanje od poreza na imovinu i dodatu vrednost samo registrovanim zajednicama. Njihova implementacija dozvoljava registrovanim zajednicama povraaj poreza na dodatu vrednost ukljuujui i retroaktivno do januara 2005. Zahtev za ocenu ustavnosti ovih odredbi Zakona o porezu se na kraju perioda na koji se izvetaj odnosi i dalje nalazio pred Ustavnim sudom.

Registracioni propisi podrazumevaju podnoenje imena, matinih brojeva i potpisa pripadnika, dokaz da verska grupa ima najmanje stotinu lanova (0.001 procenat stanovnitva, ukljuujui i populaciju Kosova), statut grupe i kratak pregled verskog uenja, obreda, verskih ciljeva i osnovnih delatnosti, te informacije o izvorima finansiranja. Zakon takoe nalae da nijedna verska zajednica ne moe da se registruje ukoliko njeno ime sadri deo naziva postojee registrovane grupe. Tako na primer, nijedna grupa iji naziv sadri re pravoslavna ili evangelika ne moe se registrovati poto se te rei ve nalaze u nazivima tradicionalnih crkava. Uenici osnovnih i srednjih kola moraju pohaati ili nastavu jedne od sedam tradicionalnih verskih zajednica ili asove graanskog vaspitanja. Ogranienja verskih sloboda Potovanje verskih sloboda od strane vlasti i dalje je problematino zbog Zakona o crkvama i verskim zajednicama i proizvoljnog primenjivanja zakona od strane Ministarstva vera. Mnoge manjinske verske grupe izvestile su o konfuziji i nepravilnostima prilikom pokuaja da se registruju u Ministarstvu vera. Ministarstvo povremeno nije uspevalo da odgovori u zakonski propisanom roku od 60 dana. Za razliku od prethodnih godina nije bilo izvetaja o tome da je Ministarstvo savetovalo nekim grupama da se registruju kao udruenja graana pri Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je potom savetovalo zajednice da se registruju pri Ministarstvu vera. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi bilo je 11 registrovanih netradicionalnih zajednica. Ministarstvo vera i dalje odbija da registruje Ligu baptista, Jehovine svedoke, pokret Hare Krina, Pentakostalnu crkvu, Protestantsku evaneosku crkvu iz Leskovca, Protestantsku evangelistiku crkvu iz Subotice, i Zajednicu sedmog dana adventista Reformni pokret. Prema podacima Vrhovnog suda, do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi, pred sudom je bilo osam postupaka koje je pokrenulo est verskih zajednica -- Liga baptista, Zajednica

SRBIJA sedmog dana adventista Reformni pokret, Crkva hrianskog zaveta, Jehovini svedoci, Crnogorska pravoslavna crkva i Protestantska evaneoska crkva iz Leskovca alei se na odluku Ministarstva da im uskrati registraciju. Postupci Lige baptista i Protestantske evaneoske crkve iz Leskovca i dalje su bili pred Ustavnim sudom.

Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi dve albe Jehovinih svedoka na odluku Ministarstva vera da im uskrati registraciju nalazile su se pred Vrhovnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava. U maju 2008. Vrhovni sud je odbio dve albe zbog tehnikih nedostataka u jednoj od albi. Advokati Jehovinih svedoka su se obratili Vrhovnom sudu da odlui po drugoj albi poto se tehnika greka nije odnosila na taj predmet. U oktobru 2008. Jehovini svedoci su Ministarstvu vera po trei put podneli zahtev za registraciju. Ministarstvo je odbilo zahtev 30. decembra navodei njihove prozelitistike aktivnosti i politiku transfuzije krvi. Predstavnici Ministarstva takoe su podvukli neophodnost da se saeka odluka Vrhovnog suda po prethodnim albama Jehovinih svedoka pre nego to se donese odluka o njihovoj registraciji. Jehovini svedoci su 29. januara 2009. podneli Vrhovnom sudu albu na odluku o odbijanju njihove registracije iz decembra 2008. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi sluaj je i dalje bio pred Vrhovnim sudom. Iako Grka i Ruska pravoslavna crkva nisu bile registrovane, bile su priznate od strane vlasti i delovale su slobodno. Meutim, vlasti nisu priznale ostale pravoslavne crkve uprkos pokuajima Makedonske i Crnogorske pravoslavne crkve da budu priznate. Zvaninici Ministarstva vera ranije su izjavili da se ove grupe ne mogu registrovati zato to u svojim imenima sadre re pravoslavna koja postoji u ve priznatoj crkvi. Zvaninici Ministarstva su takoe izjavili da su pokuaji Makedonske i Crnogorske pravoslavne crkve da se registruju odvojeno od Srpske pravoslavne crkve, koja ni jednu ni drugu ne priznaje, posledica unutranjeg raskola u koji drava ne moe da se mea. U toku perioda na koji se izvetaj odnosi Ministarstvo vera je po drugi put odbacilo molbu za upis u registar Crnogorske pravoslavne crkve. Vrhovni sud je u junu 2008. presudio da je Ministarstvo vera prekrilo proceduru prilikom odbijanja molbe za upis u registar Crnogorske pravoslavne crkve u novembru 2007. i naloio je Ministarstvu da preispita molbu za upis. Kao odgovor na ponovno odbijanje upisa u registar Crnogorska pravoslavna crkva je ponovo uloila albu. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi postupak je i dalje bio pred Vrhovnim sudom.

SRBIJA Nevladine organizacije su tvrdile da je odbijanje vlasti da registruje manjinske verske zajednice signalizovalo njihovo tolerisanje napada na ove grupe. U nekim sluajevima policija je reagovala na napade na verske objekte tek nakon to je potvreno da je verska grupa registrovana. Odgovor policije u sluajevima vandalizma i drugih dela protiv verskih grupa retko se zavravao hapenjima, optunicama ili drugim razreenjem incidenata. Osim toga, postupci vlasti oteavali su delatnost pravoslavnih crkava koje Srpska pravoslavna crkva ne priznaje.

Za razliku od prethodnih perioda nije bilo izvetaja o tome da je policija prekidala slube na rumunskom jeziku u crkvama Rumunske pravoslavne crkve u istonom delu zemlje. Prema pisanju medija, meutim, lokalne vlasti u Negotinu odluile su da srue Rumunsku pravoslavnu crkvu za iju je izgradnju prethodno bila izdata dozvola. U toku posete Sandaku od 18-20. maja 2009. Mustafa Ceri, Reis-ul-ulema Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, naveo je da se prava Muslimana u Srbiji ne potuju, navodei nemogunost da odri javni govor i jako policijsko prisustvo u gradovima koje je posetio. Predstavnici vlasti, ukljuujui i Ministra za ljudska i manjinska prava, Svetozara iplia, negirali su optube navodei da su dva Bonjaka iz Sandaka ministri u vladi. Ministarstvo vera izdalo je saoptenje 22. maja 2009. u kome je navelo da Ceri nije dobrodoao gost u zemlji zbog njegovih preteih i uvredljivih primedbi. Iako je Ministarstvo naknadno ublailo svoj stav Islamska zajednica u Srbiji koja porava Ceria pozvala je Ministra vera Bogoljuba ijakovia da podnese ostavku. Ministarstvo je odgovorilo saoptenjem 26. maja u kome je kritikovalo Islamsku zajednicu u Srbiji zbog preuzimanja na sebe prava da ocenjuje rad Ministarstva u ime svih verskih zajednica. Kao i tokom prethodnih perioda bilo je izvetaja o tome da su pojedini zvaninici kritikovali manjinske verske grupe koritei peorativne termine kao to su sekte, satanisti i devijanti. Zoran Lukovi, ef odseka za ispitivanja na poligrafu u beogradskoj policiji i lan Meuministarske misije za monitoring i borbu protiv kultovskih devijantnosti izjavio je je 27. marta 2009. u novinskom lanku da su Jehovini svedoci hermetika sekta ijim lanovima ne bi trebalo dozvoliti da usvajaju decu ili da im budu staratelji. Ranije je Lukovi izjednaavao protestantske crkve sa satanistikim sektama. Jehovini svedoci su u martu 2009. protiv Lukovia podneli tubu za klevetu Prvom optinskom sudu u Beogradu . Sud je odbacio njihovu tubu navodei da Jehovini svedoci nisu uspeli da pokau da je Lukovi nameravao da ih uvredi. Jehovini svedoci su se alili na odluku

SRBIJA Prvog optinskog suda u Beogradu. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi sluaj je i dalje bio pred sudom. Nevladine organizacije su ukazale na kontradiktorne odredbe u obaveznom kodeksu o ponaanju emitera koji je donela Republika radiodifuzna agenci ja 2007. godine. Kodeks zabranjuje diskriminaciju na osnovu rodne, rasne, etnike i verske pipadnosti ali takoe zahteva od emitera i da povuku jasnu crtu izmeu priznatih crkava i verskih zajednica sa jedne, i sekti sa druge strane. Kodeks takoe navodi da je samo registrovanim crkvama i verskim zajednicama dozvoljeno da imaju program kod javnih emitera i da se sekte mogu jedino pominjati u kontekstu analize drutvenih procesa. U kodeksu nema definicije sekte. Lideri protestantskih grupa i nevladine organizacije nastavili su da se protive asovima veronauke u dravnim kolama dok su lideri verskih grupa koje su iskljuene iz tog programa izrazili nezadovoljstvo uskom definicijom vere koju ima vlast. Vladina komisija za nadzor sprovoenja veronauke sastavljena je od dravnih slubenika iz Ministarstva vera i predstavnika sedam tradicionalnih verskih zajednica. U odboru nije bilo predstavnika manjinskih verskih grupa. Nevladine organizacije su izvestile da su u multikonfesionalnom Beogradu bili ponueni samo asovi pravoslavlja. Ministarstvo vera odbacilo je takve navode objasnivi da je za uvoenje programa odreene verske nastave neophodan minimalan broj od pet uenika u razredu.

Imenovanje novih verouitelja u osnovnim kolama u Tutinu i Sjenici, a koji su pristalice Islamske zajednice Srbije sa seditem u Beogradu, isprovociralo je proteste Islamske zajednice u Srbiji sa seditem u Novom Pazaru koja je tvrdila da novoimenovani verouitelji nisu kvalifikovani. Islamska zajednica u Srbiji je takoe kritikovala postojee odredbe koje nalau da Ministarstvo obrazovanja treba da imenuje verouitelje kao meanje drave u verska pitanja. Vlasti su povremeno nastavile da ne izdaju dozvole za izgradnju verskih objekata neregistrovanim zajednicama i odbijale su da priznaju njihova zvanina dokumenta. Jehovini svedoci u Boru nisu uspeli da dobiju upotrebnu dozvolu za svoj ve izgraen verski objekat iako su se alili Ministarstvu za ivotnu sredinu i lokalnoj kancelariji za prostorno planiranje u Zajearu. Na kraju perioda na koji se izvetaj odnosi alba je i dalje bila u postupku. Liga baptista u Beogradu, ija se sluba i aktivnosti odvijaju u staroj zgradi koja je kupljena da bi se koristila kao verski objekat, izvestila je da su lokalne vlasti nastavile da odbijaju izdavanje

SRBIJA

dozvole za obnovu zgrade bez obrazloenja. Rumunska pravoslavna crkva nije dobila odgovor na zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju manastira u Vojvodini. Zakon o restituciji optinske i crkvene imovine priznaje zahteve za restituciju crkvene imovine oduzete 1945. ili kasnije. Neke verske grupe, posebno Jevrejska i Islamska zajednica, koje su zemlju izgubile pre 1945. godine, izrazile su protivljenje ovom vremenskom okviru. Predstavnici Zajednice jevrejskih optina su takoe izrazili zabrinutost zbog dovoenja u vezu restitucije imovine verskih zajednica i privatne imovine, navodei da e to dovesti do kanjenja u postupku. Predstavnici Islamske zajednice u Srbiji su u aprilu 2009. rekli Specijalnom izvestiocu, Jahangirovoj, da postoji diskriminacija protiv Islamske zajednice u procesu restitucije. Neregistrovane verske zajednice nisu bile kvalifikovane da trae povraaj imovine. Nije bilo izvetaji o licima koja su u zatvoru ili pritvoru iz verskih razloga. Prisilno versko preobraanje Nije bilo izvetaja o prisilnom verskom preobraanju, ukljuujui i maloletne amerike dravljane koji su oteti ili nezakonito odvedeni iz Sjedinjenih Drava, ili odbijanja da se takvim dravljanima dozvoli povratak u Sjedinjene Drave. Napredak i pozitivan razvoj u potovanju verskih sloboda Pomonik Ministra vera Dragan Novakovi je za nevladin Forum 18 izrazio aljenje zbog injenice da je veina napada na verske zajednice procesuirana kao blae krivino delo remeenje javnog reda i mira, a ne kao podsticanje mrnje za koje je zapreena otrija kazna. Reagujui na ovu izjavu Centar za razvoj civilnog drutva iz Zrenjanina prokomentarisao je da su i policija i tuilatvo nerado podnosili tube na osnovu lana 317. Krivinog zakona (podsticanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netolerancije). Pomonik Ministra Novakovi posetio je u aprilu 2009. licenciranu Adventistiku visoku kolu u Novom Sadu. On se 18. decembra 2008. sastao sa predstavnicima Jehovinih svedoka u Beogradu i to je bila prva poseta jednog zvaninika prostorijama Jehovinih svedoka. Nakon dve godine zastoja u izgradnji zbog odluka o ruenju objekta lokalne vlasti u Mladenovcu izdale su dozvolu za izgradnju verskog objekta Hrianskoj adventistikoj crkvi.

SRBIJA

Postignut je napredak u restituciji verske imovine konfiskovane 1945. i kasnije. Direkcija za restituciju optinske i verske svojine primila je 3.049 zahteva za restituciju od Srpske pravoslavne crkve, Rimokatolike crkve, Jevrejske zajednice, Rumuske pravoslavne crkve, Reformatorske crkve, Islamske zajednice, Evangelike crkve i Saveza hrianskih baptistikih crkava. Prema navodima Direkcije, do kraja 2008. kompletirano je 160 zahteva dok je njih oko 2000 jo uvek bilo u proceduri. Najei problem u procesuiranju zahteva bila je nekompletna dokumentacija koju su potraioci podnosili. U toku perioda na koji se izvetaj odnosi imovina je vraena Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Bakoj, ikoj i Sremskoj Eparhiji, Rimokatolika crkva je dobila imovinu u Panevu i Sremskoj Mitrovici dok je Jevrejska zajednica dobila oko 500 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora u Beogradu. Odeljak III. Drutveno potovanje verskih sloboda Bilo je manje izvetaja o drutvenom nasilju ili diskriminaciji zasnovanim na verskoj pripadnosti, veri ili praksi. Meutim, lideri manjinskih verskih zajednica prijavili su sluajeve vandalizma, govora mrnje, fizikih napada i negativnog medijskog izvetavanja. Zbog injenice da su etnika i verska pripadnost esto nerazdvojivo povezane u nekim sluajevima je teko identifikovati diskriminaciju. Nevladine organizacije su izvestile o manjem broju verskih napada ali su verske zajednice, posebno manjinske, i dalje bile meta vandalskih napada na verske objekte, groblja i druge objekte. Veinu napada inili su ispisivanje grafita, bacanje kamenja, cigli ili flaa i vandalizovanje grobalja. Nevladine organizacije su kritikovale vlasti zbog sporog i neadekvatnog odgovora. Neidentifikovani napadai su 1. juna 2009. unitili 11 spomenika na Jevrejskom groblju u Subotici. Nepoznati pojedinci su 6. juna otetili jo sedam spomenika iz XIX veka. Predsednik Jevrejske zajednice u Subotici Tomislav Harlbror je izjavio za medije da odsustvo ovinistikih natpisa na unitenim spomenicima ukazuje da je incident pre bio vandalski in mladih ljudi nego verski motivisan napad. U toku noi 31. maja 2009. vandalizovano je 713 spomenika na groblju Srpske pravoslavne crkve u selu Stapar nadomak Sombora. Policija je 6. juna uhapsila jednu osobu iz Stapara pod sumnjom da je polomila i otetila nadgrobne spomenike. Meutim, lokalno stanovnitvo je izrazilo sumnju da je jedna osoba mogla da izazove toliku tetu.

SRBIJA Mediji su 30. marta 2009. izvestili da je grupa mladia u noi 28. marta bezuspeno pokuala da ukloni raspee sa Rimokatolike crkve u Temerinu. Policija je izvrila istragu ali niko nije uhapen. Vojvoanski Ombudsman Petar Teofilovi osudio je incident. Hrianska adventistika crkva je prijavila 17. novembra 2008. da su nepoznati poinioci prethodnog dana otetili etiri vozila u dvoritu crkve u Beogradu. Hrianska adventistika crkva je takoe prijavila poruke mrnje ispisane na zidovima adventistikih crkava u Kragujevcu, Leskovcu, Jagodini i Sivcu u oktobru i novembru 2008. Njeni predstavnici su prijavili oteenje vozila policiji koja je izvrila istragu. Do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi niko nije uhapen. U toku prve nedelje avgusta 2008. neidentifikovani pojedinci su u dva navrata ispisali grafite sa nacionalistikim simbolima i vulgarnim porukama o Jehovinim svedocima na Kraljevskoj dvorani u Sremskoj Mitrovici.

U Boru su 8. jula 2008. graani spreili dalju izgradnju verskog objekta Jehovinih svedoka. Jehovini svedoci su uspeli da zavre izgradnju jednog dela objekta ali nisu dobili upotrebnu dozvolu od lokalnih vlasti. Verski objekat nije bio u upotrebi do kraja perioda na koji se izvetaj odnosi. Prema nepotvrenim navodima nevladinih organizacija svetenik i kongregacija Adventistike crkve u Uicu su se premestili na Zlatibor zbog stalnih pretnji i vandalizma. Neke desniarske grupe nastavile su da otvoreno propagiraju protiv sekti. tampa, uglavnom tabloidi, je takoe nastavila da objavljuje anti-sektaku propagandu nazivajui manje, multietnike hrianske crkve poput Baptista, Adventista i Jehovinih svedoka i druge manje verske grupe sektama istovremeno tvrdei da su opasne. Verski lideri su i dalje zapaali da je do vandalizma esto dolazilo nakon objavljivanja tekstova u medijima koji su karakterizovali neke verske grupe kao sekte. Nekoliko izdavakih kua je na godinjem beogradskom sajmu knjiga u oktobru 2008. na svojim tandovima izloilo Kraljevstvo Hazara, knjigu anti-semitskog sadraja srpskog autora Dejana Luia. Predsatvnici sajma nisu preduzeli nita da uklone knjigu sa tandova. Zakon zabranjuje govor mrnje ali su se prevodi antisemitske literature mogli nai

SRBIJA kod ultranacionalistikih grupa. Omladinske desniarske grupe i internet forumi nastavili su da promoviu anti-semitizam i koriste govor mrnje protiv Jevrejske zajednice.

10

Islamska zajednica je i dalje podeljena na dve grupe koje podravaju rivalske politike partije. To je prouzrokovalo tenzije meu podeljenim grupama koje su se zavravale sukobima i pucnjavom u verskim objektima u Sandaku i u jednom sluaju u Novom Sadu u aprilu 2009. Odeljak IV. Politika Vlade Sjedinjenih Drava Vlada Sjedinjenih Drava nastavila je da promovie etniku i versku toleranciju. Slubenici Ambasade nastavili su da zagovaraju promene u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama kako bi se uklonili diskriminatorni elementi. Prestavnici Ambasade su nastavili da podstiu visoke vladine zvaninike da osude incidente uperene protiv etnikih manjina, (ukljuujui njihove verske objekte i groblja), te da se poinioci pronau i kazne. Zvaninici ambasade redovno su se sastajali sa vladinim slubenicima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i liderima verskih i etnikih manjina kako bi promovisali potovanje verskih sloboda i ljudskih prava i ohrabrili meuverske aktivnosti. Ambasada je bila u kontaktu sa podeljenom Islamskom zajednicom i odrala je Iftar na koji su pozvani i predstavnici drugih verskih zajednica kako bi se izrazila amerika podrka multikonfesionalnom drutvu zemlje. Zvaninici Ambasade redovno su se sastajali sa liderima Muslimana kako bi ohrabrili mirno reenje njihovih nesuglasica. Ambasada je takoe savetovala verske grupe da sve napade na svoju imovinu i pripadnike prijave visokim vladinim slubenicima kao odgovor na esto neubedljivo reagovanje lokalne policije.