Kako promeniti Zakon o radu Prouči to ponovo, Sem Sa ovako visokom i upornom nezaposlenošću, nijedan - ma kako striktan - zakon

o radu neće radnike zaštiti od maltretiranja dela poslodavaca. Istovremeno, ni najfleksibilniji zakon neće učiniti preduzeća uspešnijim, niti osigurati privredni rast ako se ne pozabavimo sa 42 stavke po kojima Svetski ekonomski forum svrstava Srbiju na dno svoje liste globalne konkuretnosti, na kojem "proziva" kako reformatorske tako i upravljačke kvalitete države i preduzetnika. To je ključ za novo kritičko prelistavanje radnog zakonodavstva, čijem bi menjanju više prijala postizborna jasnoća mišljenja.

Piše: Tanja Jakobi Počnimo odmah sa “trojkom” za kantu: važeći zakon nije uzrok gubljenja 300.000 radnih mesta jer su ona gubljena i u vreme fleksibilnijeg ZOR iz 2001; izmena zakona neće, sama po sebi, otvoriti nijedno novo radno mesto. Kako sugeriše MMF u najnovijem papiru “Podsticanje rasta zapošljavanja na Zapadnom Balkanu”, Srbiji je potreban kompleksan i sveobuhvatan pristup reformi načina isplaćivanja otpremnina, sistema socijalne zaštite (koji podrazumeva ohrabrivanje onih koji primaju pomoć da izađu na tržište rada i produžavanje roka za primanja umanjene naknade za slučaj nezaposlenosti ), unapređivanje konkurentnosti radne snage (pre svega kroz prekvalifikaciju), smanjivanje minimalne zarade i razmišljanje o drugačijem poreskom opterećenju firmi. ZOR ukratko, nije otac i majka svih zala, o čemu, uostalom, govori i jedna anketa FREN vezana za suzbijanje sive ekonomije, gde su privrednici kao osnovne probleme u poslovanju izdvojili pitanje korupcije i visokih poreza, dok Zakon o radu, nije ni pomenut. Još tri stavke treba razmotriti pri novom čitanju predloženih izmena zakona. Prvo, kaže Nataša Nikolić, pravnik Fondacije Centar za demokratiju, “pozivanje na evropsko pravo u ovoj materiji nema mnogo smisla”. Radno pravna rešenja na nivou evropskog zakonodavstva nisu jedinstvena i prilično se razlikuju od jedne do druge zemlje članice zavisno od toga da li zemlje imaju više naklonosti ka liberalnom ili socijaldemokratskom modelu. “Postavlja se pitanje, koji model Srbija želi da preuzme”. O tome bi neke smernice trebalo da da ishod izbora. Partija od koje se očekuje da formira vladu u više navrata je nagovestila da će prioritet dati interesima privatnog kapitala, a u predizbornom periodu dijalog sa sindikatima dala je u ruke (i) sadašnjem ministru trgovine u tehničkom mandatu, i očekivanom budućem članu koalicione vlade socijaldemokratskog pedigrea.

suština traženih promena će verovatno ostati ista. podrazumeva promociju određenog sistema vrednosti: da li se kao društvo slažemo da zaštitimo radnike sa ugovorima o radu na neodređeno. kako sugeriše analitičar Vladimir Gligorov? Da li smo za to da oporezujemo preduzetnike koji masovno . da li podržavamo ideju da mnogo zaštićeniji radnici u javnom sektoru počnu da snose rizik otpuštanja koji su dosad snosile uglavnom njihove kolege u privatnom sektoru. bivši dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF. ako ne rade dobro. i velikim udruženjima domaćih privrednika. koji i nije bio član bivše radne grupe za pisanje zakona. u stvari. bude krenuo da razgovara sa vladom u ostavci i ministrima u kampanji. Delegaciji nemačke privrede u Srbiji. da li bi bilo dobro da zaposleni snose veći rizik. a blisko je pameti da je verzija zakona o radu koja je prethodno kolala u javnosti. najverovatnije je da će se samo delimično dotaći izmena Zakona o radu. kaže Srboljub Antić. februara do 13. sa ili bez bivšeg ministra privrede Saše Radulovića. marta. hoćemo? Iako se izmena zakona može smatrati nečim što je “svršena stvar” (ako se od reformskog pristupa ipak ne misli odustati) i pre nego što novi tekst dospe do parlamenta čije se formiranje očekuje u maju. da li smo za to da svi zaposleni sa fiksnim ugovorima deo svoje zaštićenosti žrtvuju u korist lakšeg ulaska nezaposlenih na tržište rada. kaže advokat Ana Jankov iz BDK Advokati a.o. Američkoj privrednoj komori. Šta.d.” Drugim rečima. čija kancelarija je svoje predloge za izmene Zakona o radu pridružila stavovima velikih grupacija poslodavaca. od 26. da li se zalažemo za više zaposlenih koji bi delili jedno radno mesto po cenu kraćeg radnog vremena i manje zarade.Druga dilema vredna pažnje glasi: koliki je prostor Srbije da razmišlja o pravcima promene radnog zakonodavstva? Kada MMF. "Fond će detalje celog paketa zakona koji je sada povučen verovatno prepustiti Svetskoj banci. planirane izmene Zakona o radu (u sada povučenom nacrtu prim.) svakako su korak napred ka nešto fleksibilnijim i savremenijim rešenjima”. "Za MMF bi verovatno bilo dovoljno da se promene najveći nedostaci sadašnjeg zakona". Svaki zakon. pa i ovaj. Tim pre što na njoj ne insistira samo Unija poslodavaca već i mnogo značajniji privrednici okupljeni u Savetu stranih investitora. kao što je iznajmljivanje radne snage. o uslovima eventualnog sklapanja aranžmana iz predostrožnosti. takođe razmatrana ako ne i usaglašena sa Bankom. to ne umanjuje razloge da se o modalitetima promena i doradama teksta zakona diskutuje. Tim pre što u prethodnoj raspravi nije bilo ni demokratičnosti niti su građani imali prilike da steknu vernu sliku o duhu predloženih izmena. “Iako su pojedina važna pitanja ostala neregulisana ili neizmenjena.aut. na teret onih na određeno vreme i bez ugovora.

jedne rađene za Srpsku asocijaciju menadžera a druge uz podršku USAID. Ništa od gore navedenog međutim ne dovodi u pitanje potrebu da se sadašnji ZOR izmeni. .1%). ne vodi i otvaranju novih radnih mesta. I to nije sve. Da ne pominjemo najnoviju studiju Međunarodne organizacije rada (MOR) u kojoj se navodi da će pitanje visoke nezaposlenosti biti dominantno i u budućnosti i da sadašnji privredni oporavak. da su. Ima. koje se zalažu za fleksibilnija rešenja zakona o radu od predloženih “jer liberalnije zakonodavstvo dovelo bi do manjeg gubljenja radnih mesta”. usvojila Irska .izlazeći do maksimuma u susret poslodavcima? Neka od ovih pitanja postavljaju dve studije Centra za liberalno demokratske studije (CLDS). Navedena studija CLDS pominje da vođenje politike visokog kursa dinara uvećava zarade radnika izražene u evrima i destimuliše priliv stranih investicija u Srbiju. što veštački smanjuje broj nezaposlenih. zasnovanu na reindustrijalizaciji: veći broj obučenih radnika u industriji bolje je sredstvo da se dođe do većeg broja ugovora na neodređeno vreme od bilo kog slova zakona. ili su emigrirali u druge zemlje (kao što je to slučaj sa Irskom. razloga da se eventualna dobit od takvog pristupa razmotri u svetlu podataka da je u Evropi stopa nezaposlenosti uporno visoka (12. recimo. Španijom i Portugalijom na primer) . Dve klase Ono što je sasvim izvesno je da su do sada primenjene varijante liberalizacije radnog zakonodavstva koje se u Evropi primenjuju od 80-tih i 90-tih prošlog veka imale i različite reperkusije na društvenu strukturu: u jednom od radnih papira MOR iz oktobra 2013. a studija FREN da je za generisanje novih radnih mesta najbitnije da Srbija uspešno primeni novu politiku rasta. i prevelika fleksibilizacija proizvodnih lanaca počinju da ugrožavaju sistem kontrole kvaliteta proizvoda i opstanak kompanija koje o tome ne vode računa. kao i onaj posle krize 80-tih godina prošlog veka.otpuštaju zaposlene jer time prebacuju teret obezbeđivanja egzistencije nezaposlenih na teret države. prema proceni Blumberga. što je legitiman način razmišljanja koji je. Još jedna dilema o kojoj teško ko u Srbiji razmišlja je da su analitičari počeli da primećuju da kidanje veza između zaposlenog i firme. odnosno njenih poreskih obveznika? Da li smatramo da je naša jedina karta opstanka ako domaćim i stranim investitorima ponudimo maksimalno fleksibilne uslove zapošljavanja kao garant njihovog ostanka i dolaska novih. mnogi potencijalni tražioci posla digli ruke od traženja zaposlenja. međutim. ako ništa drugo a ono zato što se pokazalo da je njegove odredbe život već odavno izneverio.

uneto je i niz odredbi koje onemogućavaju davaoca posla da zloupotrebljava ovu mogućnost (što je do sada bio slučaj) “pa se ukida mogućnost da poslodavac seli radnika iz jedne u drugu povezanu firmu ili da mu fiktivno menja opis posla”. u Britaniji taj proces nije bio mnogo izražen jer su radnici sa ugovorima na neodređeno vreme tradicionalno uvek bili manje zaštićeni. kaže Nikolić. ostatak rada provede radeći na crno. Istovremeno. na primer. Nasuprot tome. veća izdvajanja za socijalna davanja. u budućnosti neosigurane i bez penzije ljude u trećem dobu”. Osnovni kredo zakona koji je tada izložio bio je sledeći: “Verujemo da rad na neodređeno vreme treba da bude pravilo. do sada je pogodovao zaposlenima u javnom sektoru. što izaziva ogromne socijalne posledice: osiromašenje. "Sistem otpremnina. ali se.godine navodi se da je izbor da se zaštite oni sa trajnim zaposlenjem na račun radnika sa privremenim ugovorom doveo do stvaranja dve klase radnika (u Španiji i Portugaliji na primer). dok novinski izveštaji i istraživanja govore o značajnoj segmentaciji i pogoršanju kvaliteta života zaposlenih. U Nemačkoj je. mora imati u vidu i drugačiji pogled na ovo pitanje praktičnije je za zaposlenog da za svo vreme svog rada ima pravni osnov po kome radi.pored rešenja da se otpremnina plaća samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca . daleko izraženije insistiranje na fiksnim ugovorima sa malom mogućnosti preduzeća da u tom segmentu traže fleksibilnije uslove poslovanja. kod privatnih poslodavaca. S druge strane. između kojih je jaz tako dubok da ni novim izmenama zakonodavstva koje bi trebalo da taj proces obrne. i često bivao zloupotrebljen. onemogućavao je zapošljavanje starijih radnika. nije mnogo postignuto. Nekoliko članova povučenog nacrta zakona . onih koji imaju iskustva. To je obrazloženje koje je svojevremeno dao novinarima Dušan Vasiljević savetnik u ministarstvu privrede i član prethodne radne grupe za izmenu zakona. Tvrdnje sindikata. koju sadašnji ZOR nije mogao da zaustavi. U Srbiji je taj jaz takođe očigledan.sročeno je sa idejom da se takve anomalije isprave. i da se time remeti materijalna sigurnost i obezbeđenost lica u pogledu zarada su na mestu. kaže Nataša Nikolić koja je asistent na projektu Dostojanstven rad za svakog fondacije „Crno na Belo“. nego da zbog vremenskog ograničenja rada na određeno vreme do godinu dana. po studiji MOR. kojeg je podržao USAID preko Instituta za održive zajednice. jer poslodavac nema potrebu da ga zaposli na neodređeno vreme. Uz proširenje mogućnosti da poslodavac zaposli radnika na određeno vreme do dve godine (i pod posebnim uslovima na 36 meseci). upitno je da li bi ovakvim produženjem mogućnosti rada na određeno vreme . iako je bio plod stihijske a ne smišljene akcije. a sve ostalo izuzeci i zato smo nastojali da uklonimo sve prepreke u zakonu koje poslodavce odvraćaju od ovih ugovora”. da poslodavac neće ubuduće primati zaposlene u radni odnos na neodređeno vreme.

Tako je recimo i radno vreme direktora ograničeno na 8 sati i. kad ponovo sednu za sto. “iako na našem tržištu već godinama postoji ovakva vrsta usluga. što sindikati smatraju velikom pobedom. U povučenom tekstu se. ako su u radnom odnosu. Najveću pometnju unele su odredbe vezane za uvođenje dve kategorije prekovremenog rada gde predlagač po mišljenju stručnog saradnika za pravne poslove Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Željke Jorgić – Jokić “predložene izmene neopravdano široko postavljaju razloge za uvođenje prekovremenog rada” bez jasnih kriterijuma. Bez obzira da li će ovaj. “Ovako tumačene odredbe mogu da stvore utisak da poslodavac može propisati radniku radni dan u trajanju od 12 časova u neprekidnom trajanju od 6 meseci i to tretirati kao redovno radno vreme. ostati u novom tekstu zakona nesumnjivo je da će. uvreženo u našem sistemu i mali su izgledi da se promeni”. Nejasnoće i pogrešni kompromisi Verzija zakona koja je povučena iz rasprave. pravo minsko polje na kojem je zakonodavac u prethodnom navratu u nekim članovima uneo evidentna poboljšanja u korist zaposlenih ali . “Stoga će poslodavci i dalje biti suočeni sa suženim izborom oblika radnog angažovanja. Za Anu Jankov jedan od primera “razilaženja ZOR-a sa realnošću” odnosi se na rad menadžera (tzv “belih okovratnika”). svaki prekovremeni rad mora mu se dodatno platiti a pritom je trajanje tog prekovremenog rada ograničeno. kaže sagovornica B&F. puna je neizrečenih kompromisa i nejasno napisanih odredbi. a pravna nesigurnost će nastaviti da postoji u pogledu zakonitosti ovog modaliteta zapošljavanja. bar prema slovu zakona. (gde nacrt zakona individualizuje taj odnos i značajno sužava prava sindikata) i načinom obračuna zarada. važi isti radnopravni režim kao i za “obične” zaposlene (tzv “plave okovratnike”). praktično veštački kamen razdora. kaže sagovornica B&F. za koje. te uprkos činjenici da je Srbija ratifikovala Međunarodnu konvenciju o privatnim agencijama za zapošljavanje koja postavlja odgovarajuće okvire za ovaj institut”. pregovaračke strane morati da upotrebe mnogo energije za približavanje stavova u vezi sa uređivanjem unutrašnjih odnosa u preduzeću. kaže Jankov.moglo realno doći do većeg zapošljavanja mladih kojima je neophodno sticanje radnog iskustva. ne pominje iznajmljivanje radne snage (staff leasing) preko specijalizovanih agencija. međutim. Koncept iznajmljivanja radne snage u svetu je uobičajen. zapravo. ”U crnogorski zakon je ugrađen 2011. a nije stran ni zemljama u našem okruženju.To je. Ovakvo rešenje je.” kaže Nikolić.

povučeni tekst izmena i dopuna Zakona o radu. dešava se da poslodavcu. koji su i njena najveća glasačka mašina. daje brojne inspiracije i našem zakonodavcu. zloupotreba imovine poslodavca i fondova za reprezentaciju itd. Ključevi dogovora Praksa evropskih vlada. kaže Jankov.i izazvao mnogo oštrih tonova sindikata povodom obračuna regresa za godišnji odmor. kaže Nikolić. gde su okrznute i neke konvencije MOR čiji je potpisnik Srbija. niti da prošire brigu o zaposlenima. koje su u izmenama uslova rada u javnom i privatnom sektoru vrlo često kršile raniju dobru tradiciju tripartitnih pregovora.). Jankov navodi planirano ukidanje mogućnosti proširivanja dejstva granskih kolektivnih ugovora na sve poslodavce koji posluju u datom sektoru. da posebno sklopi dogovor sa jakim sindikatima u javnom sektoru. Nesumnjivo je da će pisci novog zakona morati ozbiljno da se pozabave fleksibilnošću otpuštanja. ostaju vezane ruke u pogledu mogućnosti otkaza samo zato što konkretno ponašanje nije unapred u ugovoru o radu ili internom aktu tog poslodavca predviđeno kao ponašanje usled koga može uslediti otkaz” objašnjava sagovornica B&F iz BDK Advokati a. nedolazak na posao. na listi izmena koje poslodavci ocenjuju pozitivnim i očekuju da će ostati i u nekoj novoj verziji zakona. čime će se izbeći dodatna finansijska i administrativna opterećenja poslodavaca koji nisu učesnici kolektivnog pregovaranja. kako predviđa većina kolektivnih ugovora. do mere da krupniji poslodavci koji to sebi mogu da priušte sa zaposlenima koji očigledno krše ugovor radije ulaze u sporazumne raskide radnog odnosa uz naknadu nego u dugotrajne parnice i rizik da im inspekcija rada naloži da neodgovarajućeg zaposlenog vrate na rad dok se parnica ne okonča”. navodi na utisak da donosioci odluka nisu imali na umu da njime toliko poboljšaju položaj zaposlenih. “Zbog toga je neophodno da poslodavci pažljivo pristupe izradi obrazaca ugovora o radu i internih akata kojima se regulišu radno-pravna . Zapravo.o. neetičko ponašanje. mogućnosti da poslodavac u kraćem roku od sadašnjeg obavesti radnika o premeštaju na drugo radno mesto i van mesta stanovanja. čime bi ostala sindikalna rukovodstva dovela pred svršen čin i opciju štrajkova (u našem slučaju s malim dometom). već su težili da olakšaju poslovanje i održivost poslodavaca. ili ponašanju koje se na nivou zdravog razuma podrazumeva kao neadekvatno (konfliktno ponašanje pre ma kolegama. “Režim otpuštanja zbog nekompetentnosti. pa čak i fizički obračuni. uprkos očiglednom kršenju kodeksa ponašanja koji je donet na nivou cele grupe i o kome je zaposlen obavešten. prekovremenog i smenskog rada. uključujući i obavezu izražavanja zarade na zastareli i nepraktičan način .d. kršenja radne obaveze ili radne discipline nepotrebno je formalizovan i rigidan. “Na primer.kroz koeficijente. kaže Jankov. makar i na teret zaposlenih. Na primer. Što se povučenog nacrta Zakona tiče.

naročito. u kojem je pravo na zastupanje radnika ograničeno i skupo. u manjim sredinama svojim ponašanjem često “štiti” poslodavce. “ključno pitanje. u kome inspekcija rada nema kapacitet da odgovori na svoj zadatak i. u kome radnopravni sporovi traju godinama.” . postavlja se pitanje da li se može dozvoliti redukcija prava bez jačanja institucionalnog sistema zaštite prava.pitanja. kaže Nataša Nikolić iz Fondacije Centar za demokratiju. Bilo bi korisno kada bi novi Zakon o radu predvideo osnovni katalog određenih kategorija prekršaja koji su osnov za otkaz”. Jasna pravila potrebna su i u svetlu postojećih mogućnosti da radnik zaštiti svoja prava. U svakom novom pisanju ili dopisivanju povučene verzije zakona “to je”. “Kad imamo pravosuđe sa tolikim brojem nerešenih predmeta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful