You are on page 1of 47

RIMSKI PUTEVI Romanizacija je imala vie vidova.

. Provincija je naziv davan onim teritorijama koje je neki vojskovodja osvojio, a kasnije taj naziv dobijaju sve teritorije van Italije. Eksploatisali su ih i izvozili svoju robu. Pokuavali su da romanizuju svoje provincije. Pre Rimljana u Gornjoj Meziji nije bilo puteva, ni gradova. tanovnitvo je !ivelo u selima, a postojali su opidumi tj. utvrdjenja na brdima okru!ena zemljanim rovom i tu je !ivela aristokratija. Eventualno su "ardanci mogli imati gradove, ali to nije dokazano. Prvo to su Rimljani radili bila je izgradnja puteva, da bi snabdevali svoje legije. #e puteve su obi$no gradile same legije koje su u svom sastavu imale i in!injere. %bog neprestanog ratovanja bili su im potrebni dobri putevi. & anti$kim itinerarima 'kartama( ostali su pravci rimskih puteva. Pokuavali su da ih prave gde god su mogli. Pravili su vie vrsta puteva u zavisnosti od relje)a i materijala koji bi zatekli. "osta su pa!nje posve*ivali podlozi. Putevi su bili irine do + m. Prvo bi iskopali zemlju iz tog rova irine + m. Prva podloga bi bio pavimentum 'kre$ i pesak(, a onda su ile , podloge- stratumen 'vertikalno polo!eni blokovi kamena spojeni malterom, kre$om ili glinom(, rudus 'krupniji ljunak i kre$(, nukleus 'dobor utaban, od tucane opeke . zatita od vlage, kre$a, peska i ilova$e(, a na vrhu je suma krusta 'horizontalno postavljene kamene plo$e pod nagibom sa kojih se voda sliva van puta(. Ponekad putevi nisu imali ove bazaltne plo$e ve* samo ljunak odozgo jer je bilo je)tinije i !ivotinje su se lake kretale. Pored puteva su bili miljokazi 'kameni blokovi sa miljota!om i nazivom imperatora koji je podigao put(. #amo gde je bilo mo$varno '/elgija, Engleska( prvo su zabijani drveni ko$evi do tvrdog tla, preko njih oblice drveta 'balvani(, preko njih kameni blokovi, a preko njih glina 0 sitan kamen 'amalgam(. & dananjoj rbiji najstariji put je iao od severne Italije dolinom ave 'kroz Panoniju( do /eograda i kod 1iminacijuma se ra$vao u dva pravca- preko 2ia i koplja ka olunu i preko "unava ka 3rnom moru. Medju va!na mesta uz put je bio irmijum 're$na luka(. "rugo va!no $vorite je 2i. 4d njega je preko Morave i #imoka vodio put na sever, a preko o)ije i 5ilipopolja u 6ziju, prema 7edrenu u 6lbaniju 'preko 8ipljana i Prizrena(, preko 2ovog Pazara i 9ele u "almaciju. FORMIRANJE GRADOVA NA TERITORIJI SRBIJE Gradovi se )ormiraju na raskr*ima puteva 'zbog komunikacije i trgovine(, u blizini vode. #o je organizovana zajednica, sa urbanisti$ki planiranom gradnjom, vodovodom, putevima, ustanovama 'uprava, hramovi, kole(. Pre Rimljana ovde nisu postojali gradovi, ve* po negde opidumi 'tvrdjave na vrhu brda(.

Rimljani su svoj urbanizam razvili na korenima etrurskog primera i gr$kih gradova 'za tip se uzima ;ipodam iz Mileta(. Po etrurskom verovanju nebo je podeljeno koordinatno s tim to su one uperene ka stranama sveta. 1erovali su da je deo od istoka ka jugu najbolji, tu ima najvie svetla i tu su bo!anstva koja su najbolja po $oveka. 4d juga ka zapadu su gori, od zapda ka severu su najgori, a od severa ka istoku bo!anska povoljnost raste. 2a ovom principu su oni kasnije stvorili grad. Prema nebeskim znamenjima svetenik bi odredio centar grada . umbilicus. 4kretanjem prema istoku, rairio bi ruke i odredio osu kretanja unca od istoka prema zapadu, i ta osa se zove kardo. ve to je ispred njega zove se Pars antica, a sve iza njega je Pars postica. #ada se pod pravim uglom odatle povu$e jo jedna magistrala . dekumanus. Postoji i podela na levu i desnu stranu grada. Pars de<trata 'na jugu( i Pars sinistrata 'na severu(. 4vako se dobijaju , kvadranta grada. 4ni se mogu dalje deliti. #o je etrurski na$in.I vojno su tako gradili, s tim to je u centru bila pretorija, a na mestima izlaska puteva iz utvrdjenja bile su kapije sa kulama. ;ijerarhija naselja ==> svoje centre u provincijama su stvarali ili na mestima ranijih gradova ili na mestima gde se naseljava ve*i broj rimskih gradjana, naj$e*e u blizini rudnika ili ligijskih centara. ;ijerarhija je bila u odnosu na gradjansko pravo koje su imali stanovnici. Rimsko gradjansko pravo 3ivitais Romana se sastoji iz , dela:. Ius 3onnubii . pravo sklapanja braka, pravo oca i naseldno pravo dece ?. Ius 3ommercii . imovinsko pravo i pravo !albe sudu radi zatite materijalnih dobara, pravo na trgovinu i sud u slu$aju sporova. @. Ius u))agii . pasivno politi$ko pravo, pravo u$e*a u radu politi$ke institucije, pravo biranja predstavnika. ,. Ius ;onorum . aktivno politi$ko pravo, pravo da budu birani u politi$ke )unkcije . Magistrature Peregrinos . onaj koji nema rimsko gradjansko pravo. ?:?.g. za vreme 9arakalinog edikta svim slobodnim gradjanima rimskih provincija daje se rimsko gradjansko pravo. & periodu od republike do carstva najva!niji gradovi su bile:. 3olonie . ista organizacija kao RimA samoupravaA kuju novacA stanovnitvo su rimski gradjani ili stanovnitvo koje je dobilo puno rimsko gradjansko pravo. ?. Municipium . unutranja samoupravaA ne mogu da kuju novacA ne mogu da biraju predstavnikeA deo stanovnitva bez punog rimskog gradjanskog prava. @. Prae)ectura ,. 5ora i 3oncinabula . grupe rimskih gradjana koje !ive na nekoj teritoriji. :BC.g. imamo dokaz da je /eograd municipij, a kolonija postaje za vreme eptimija evera. 1iminacijum postaje municipij za vreme ;adrijana, a kolonija za vreme Gordijana III ?@C.g. eoska naselja ==> drugi nazivi- pagus 'selo(, vicus 'deo pagusa, zaseok(, villa rustica 'sala, zadruga za proizvodnju agrarnih proizvoda u blizini grada(. ?

&redjenje kolonije ==> zakonodavnu vlast je imalo ve*e dekurion 'ordo decurionum( i tu su spadali najimu*niji $lanovi kolonije, a izvrnu vlast su imali kolegijumi magistrata, pa je tako postojao kolegijum kvatuorvira i kolegijum duovira 'komunalni poslovi grada(, i magistrature kvestira ')inansije( i kolegijum svetenika 'odr!avali puteve i isto$nja$ke kultove(. 9ao sveteni$ki pominju se pojmovi ponti)e<, )lamin i sacerdos. 4va uredjenja su imitacije uredjenja samog Rima. #ermin magistratura . ova )unkcija je bila izborna, ograni$ena rokom i nije bila pla*ana. 9onzuli ==> bilo ih je dvaA najve*a gradjanska vlastA pravo komandovanja vojskomA u samom Rimu gradjanska vlast im je bila ograni$ena, ali van njega neograni$ena. Pretori ==> zamenici konzulaA odr!avaju red i mirA sudske )unkcijeA izborni. 3enzori ==> izborniA prave spiskove senatoraA ne mogu da komanduju vojskomA uvid u moral i )inansije. #ribuni ==> birala ih narodna skuptinaA zatitnici plebsa i demokratijeA pravo veta iznad bilo $ije odluke osim diktatorove. "iktator ==> u vanrednim slu$ajevimaA apsolutna vlast u trajanju od B meseci. enat ==> od najimu*nijih predstavnikaA broj im je rastao @DD=BDD=EDDA na $elu spiska senatora je bio Princeps senatus, pa konzuli...A to je bio i raspored glasanja, diskusije...A od 6vgustovog vremena Princeps je sam car . principatA odlu$uje o najva!nijim pitanjima 'rat i mir, kult, religija, )inansije(. Postojale su i sveteni$ke magistrature, a ispred svih je bio otac dr!ave Ponti)e< ma<imus, to je titula koja je u vreme carstva $esto prelazila na cara. Postojali su jo i kolegijumi augura 'gatanja, bili su vrlo uticajni( i kolegijum vesteh 'svetenice boginje 1este, one $uvaju ognjite Rima(. ODBRAMBENI SISTEMI U PRAISTORIJI I ANTICI NA TLU JUGOSLAVIJE 1. utvrenj n !"#e$u = panonska = mezijska deonica %. utvren" &r '(v" ). utvrenj u unutr *nj($t" = uz puteve = uz rudarska sredita = uz poljoprivredna imanja = uz morsku obalu R"#$+" v(jn" !(&(r" , utvrenj 1. -e#!j n utvrenj , teko ih je arheoloki utvrditi, imaju samo valum i palisad.9od nas se na palisadima nalaze kasnija utvrFenja, pa je nemogu*e utvrditi njihov oblik. %. K #en utvrenj , :( 3astrum . stacionirane legije, oko BDDD vojnika. I1 5lavia u ingidunumu . dim. +DD<@:+ m, 1II 3laudia u 1iminaciumu . dim. ,,?<@E+ m ?( 3astellum . stacionirane kohorte, oko BDD vojnika, pomo*ne trupe, razlikjuju se samo po veli$vini od kastruma, ostalo je isto, pravougaonog su oblika i locirani su na mestima koja uva!avaju samo jedan strategijski momenat, @

uvek su u ravnici i nalaze se pored puta @( ,( /urgi, turres .za smetaj manjih vojnih jedinica, osmatranje i signalizaciju T".(v" + $te! / :( o)anzivni tip kastela . tanki bedemi, oko : m, kule su na ulazima, sa unutranje strane, mogu biti i u uglovima i imaju ulogu u osmatranju, ovaj tip kastela se kod nas javlja u vreme #rajana. ?( de)anzivni logor . kada Rim prelazi u de)anzivu, menja se i izgled logora, zidovi bedema postaju deblji '?,+ . @,+ m( i vii 'B m je najmanja visina(, kardo i dekumanus se seku u sredini, u centru, redukuje se broj ulaza, samo : ili ? ulaza, kule su isturene napolje.& 1I veku, kule su kru!ne. ETAPE U GRADNJI NA LIMESU :. kraj :. i po$etak ?.v.ne. . razdoblje odlu$uju*ih priprema za rat sa "a$anima ?. po$etak @.v.ne . vladavina evera @. kraj @. i po$etak ,.v.ne . razdoblje tetrarhije ,. sredina ,.v.ne . 1alentinijanov program izgradnje limesa +. B.v.ne = 7ustinijanova obnova 1.PRVA POLOVINA 1.v.ne /oljetin ' morna(, Gezava '2ovae( #o su logori sagradjeni verovatno u vreme #iberija. Rani zemljani kastrumi . kod #alijate, kod Malog Golubinja TRAJANOVA I-GRADNJA LIMESA . novac morna #aliata "iana Pontes "robeta most Pontes = "robeta P(nte$ . kameni kastrum zavren kad i most . :D+.g.ne. 'dim. :@D<:?+m(, delom sagradjen na veta$koj pe$anoj plat)ormi, pre toga postojalo drveno . zemljano utvrdjenje D" n . kameni kastrum izgradjen :D:.g.ne., kad je i prokopan kanal, isturene, polukru!no zavrene kule kod porta principalis de<tra i sinistra 'ina$e su $e*e od sredine ?.v.(, ovde je pre postojalo drveno . zemljano utvrdjenje 2ajve*i deo limesa naputen oko sredine ?.v. %. SEVERIJANSKA OBNOVA = eptimije ever u sklopu nove linije limesa u "akiji '8imes #ransalutanus( obnovio i gornjemezijski limes. = ova obnova verovatno po$inje ?D?.g.ne, kad su obnovljene i kanabe u 1iminacijumu i izgradjen kastel /umbeti u Rumuniji. = 7ulija "omna i 9arakala prolaze preko djerdapskog dela limesa ?:@=, na

putu u "akiju. = jak sloj paljevine u vezi s nalazima novca 1alentinijana i 1alensa posledice bitke kod ;adrijanopolja i !estoke gotske ekspanzije koja je usledila. = ? hunska naleta ,:D i ,@D. mo!da zahvatili i ove oblasti = upad ,,:.g. = opet upad ;una ,,@ kraj istorije djerdapskog limesa )01. KASNOANTI2KE FORTIFIKACIJE :. utvrdjenja tipa Mora 1agei = utvrdjenja kvadratne osnove, strane :E=?D m = imaju jednu unutranju kulu postavljenu na , masivna pilona = to su- %idinac Male 8ivadice ;ajdu$ka 1odenica "onje /utorke . unutranje utvrdjenje Glamija . unutranje utvrdjenje 8jubi$evac Mihajlovac . /lato Mora 1agei /ord!ej ?. Huadriburgium = $etvorougaonog 'kvadratnog( oblika sa spoljnim kvadratnim kulama, ima : ulaz, dolazi do smanjenja trupa, manji broj vojnika u : jedinici radi bolje mobilnosti, legija broji izmeFu :DDD i :+DD vojnika Utvr'jenje +(' S". = nasuprot njemu isto takvo, titilo kanal koji je prokopao #rajan = ?E,ED < ?C,C+ < ?C,BD m = , pravougaone ili kvadratne kule na uglovima = nastalo u ,.v. = obnovio 7ustinijan Kv 'r"3ur&"ju# "4 Te+"je = oblik iskrivljenog kvadrata s , romboidne kule na svakom uglu = verovatnpo nastao u vreme "ioklecijana = obnovljen u postgotskom periodu i u doba 7ustinijana = povezano s utvrdjenjem na levoj obali, u "ierni 'isto kvadriburgijum( - .re5n 6(rt"6"+ 7"j n P(re5+(j re7" = na dva uzvienja podignuta su utvrdjenja od kojih ka reci vode mo*ni bedemi koji su tako zatvarali prolaz u dolinu = uz bedem na desnoj obali manje kvadratno utvrdjenje s $etvorougaonim +

kulama na uglovima K $te! u R vn" = ,C < ,Cm = nastao po$etkom @.v. = sloj paljevine s novcem 1alentinijana i 1alensa = 7ustinijan obnovio S . j = C@ < C@m = $etvrtaste kule na uglovima = meFukule u unutranjosti i konstrukcija tremova = datuje se u vreme 9onstantina 1elikog RIMSKE I RANOVI-ANTIJSKE TVR8AVE U 8ERDAPU "o po$etka sistematskih arheolokih radova na Ierdapu jedine sigurne ta$ke su predstavljali ostaci rimskog puta i natpisi na tablama uklesanim u stenu iznad puta, koji su pominjali njegovu izgradnju ili obnovu. Poto je jedan od prvih zadataka rimskih legija na "unavu bio izgradnja puta, u cilju povezivanja vojnih logora du! desne obale "unava, na po$etku iskopavanja prvo se pristupilo identi)ikaciji tih najstarijih utvrFenja u kojim su bili stacionirani delovi onih legija koje su u$estvovale u gradnji puta i odbrani granice. Polaze*i od toga, moralo se pretpostaviti da se na deonici puta kod GospoFinog 1ira nalazio jedan od najstarijih logora, u kom su boravili delovi I1 kitske i 1 Makedonske legije. & toku arheolokih radova na ovom lokalitetu otkrivena je rimska stra!ara postavljena uz samu trasu puta. 2a osnovu pokretnog materijala datovana je u : vek 6". MeFutim, nalaz stra!are potvrFuje samo pretpostavku da se na ovoj deonici puta nalazio i vojni logor podignut, verovatno, cca @D=ih godina : veka. %a sada je jo uvek nede)inisano da le je to bio kastel na Pesa$i ili na aldumu, poto radovi oba lokaliteta jo traju. I uniteni #iberijev natpis na 8epenskoj steni kod sela /oljetina indicirao je postojanje vojnog logora koji je, verovatno, izgraFen istovremeno s prvim utvFivanjem rimske granice na "unavu. Iskopavanja logora na 8epeni potvdila su ovu pretpostavku. Grupi najstarijih logora svakako pripada i zemljano utvrFenje Mali Gradac kod "onjeg Milanovca, u $ijoj je blizini neto kasnije, ali jo uvek u granicama : veka, izgraFen kastrum #aliatae. Poznato je da je u vreme "omicijanovih ratova preba$ena iz "almacije na "unav legio I1 5lavia, i da je tom prilikom bio pove*an broj ala i kohorti. toga se za taj period mora vezati izgradnja novih logora i manjih stra!ara izmeFu njih. 4dbrambeni sistem utvrFenja je i dalje oja$avan podizanjem logora i stra!ara sve do kraja #rajanove vlade. #rajan je nastavio i gradnju puta kroz donju klisuru "unava radi uspostavljanja veze sa severnom "akijom. 4d toga puta su o$uvani useci galerija u okomitoj steni izmeFu /ele

vode i Golog brda. 2a samom izlazu iz klisure urezana je u stenu dobro poznata #rajanova tabla. %bog nepotpune istra!enosti svih kastela : veka, neizvesno je koji su logori podignuti u vreme "omicijanovih, a koji u vreme #rajanovih da$kih ratova. O$t !" + $te!" +(j" $u ne$u#nj"v( "4&r en" t(+(# 1 ve+ / Pored navedenih kastela kod GospoFinog 1ira, u /oljetinu i na Malom Gradcu . koji su podignuti u prvoj )azi utvrFivanja granice i presecanja puta, tokom : veka zu izgraFena i utvrFenja kod /rnjice, Jezave, alduma, 1elikog Gradca, na u*u Pore$ke reke, a verovatno i u #ekiji. %bog kon)iguracije terena i stenovitog zaleFa na podru$ju Jezava . #ekija, izdvajaju se samo dva ve*a kastela Jezava i 1eliki Gradac, pa i oni su bili jo uvek nedovoljno veliki da bi primili celu legiju. 4rganizacija jednog takvog vojnog logora rekonstruisana je u potpunosti na /oljetinskom kastelu, koji je do kraja istra!en. Prema natpisima na tablama i !igovima na opekama, na Ferdapskom delu limesa je potvFeno prisustvo slede*ih legija ili njihovih delova - I1 cKthica, 1 Macedonica, 1II 3laudia i I1 5lavia. Podatke o imenima kohorti koje su do L+ 6" boravile na "unavu daje nam najstarija vojni$ka diploma iz Mezije, naFena na 1elikom Gradcu. #u je pomenuto :D kohorti, i to- I 6ntiochensium, I ugambrorum veterana, I Raetorum, I 8usitanorum, III, I1, 1, 1II, 1III Galorum, I 3isipadensium. 4d ovih je samo cohors I 8usitanorum potvrFena i na !igovima opeka. & vreme #rajanovih da$kih ratova, broj pomo*nih odreda je pove*an, tako da se posle :DD 6" u Gornjoj Meziji nalazilo @ ale i ?: kohorta. Posle osvajanja "akije, broj pomo*nih jedinica na mezijskom delu limesa znatno je smanjen. %avrnicu da$kih ratova i kona$no osvajanje "akije obele!ila je izgradnja mosta koji je konstruisao 6polodoros iz "amaska. Most je povezivao Pontes i "robetu. Imao je raspon od :.:DD m, a le!ao je na ? Dzidanih stubaca. 4d ranijih objekata na Ierdapu, svakako treba spomenuti jo jedan gigantski graFevinski poduhvat .= kanal kod ipa podignut je najverovatnije u vreme obnove i dograFivanja komunikacija iz perioda tarjaove aktivnosti na "unavu. 9anal je trebalo da omogu*i ina$e skoro neostvarivu plovidbu kroz sipske brzake. /io je $uvan jednim kastelom, izgraFenim na samoj obali. Pokretni materijal iz kastela : veka 2ajbogatiji je kerami$ki materijal u kom se jasno ocrtavaju @ zanatska centra lokalni, germanski i severnoitalski. Pored kerami$kih, kori*ene su i grube bronzane posude i staklene $ae luksuznije izrade. /ronzane )ibule, ukrasne kop$e za pojaseve, dekorativni kotani predmeti, bronzana stila i drugi objekti svakodnevne upotrebe dopunjuju inventar najstarijih slojeva u kastelima. %ajedni$ka konstatacija za sve kastele : veka jeste odsustvo oru!ja . to su legionari svakako odnosili u momentu naputanja logora. & blizini /oljetinskog kastela otkrivena je, za sada jedinstvena, vojni$ka nekropola : veka, s grobovima kremiranih legonara. 2a toj nekropoli se izdvajaju ? vrste

grobova- pojedina$ni i grupni. Pojedinalne grobne rake su ukopane u zemlju i opaljene. 4blikom podse*aju na plitke kalotaste zdele, R M ?D= @, cm. Pripadaju grobovima tipa urni. & njih su polagani prethodno isprani ostaci kostiju s loma$e. Pored ovih grobova registrovane su i ve*e opaljene povrine nepravilnih oblika s mestimi$nim tragovima ispranih ostataka kostiju. /ez mogu*nosti da se za ovakve grobove naFu direktne analogije, mo!emo samo pretpostaviti da opaljene povrine, nekada R M i do + m, predstavljaju grupnu raku ve*eg broja legionara koji su zajedno izginuli u nekom vojnom pohodu. 2a ispitanom delu nekropole, registrovane su !rtvene jame ispunjene ostacima !ivotinjskih kostiju i kerami$kim posudama koje su lupane u jami. "no ovih jama je bilo poplo$ano oblucima. Materijal iz !rtvenih jama u potpunosti odgovara inventaru najstarijih slojeva vojnog logora na 8epeni. Izuzetak predstavljaju samo retki nalazi oru!ja . kopalja, strela i umba od titova. & !rtvene jame su bacani samo li$ni predmeti poginulih. #o dokazuje ne samo karakter materijala, ve* i delovi plitkih kerami$kih tanjira na $ijem su dnu latinskim kurzivom ugrebana imena vlasnika. %animljiv nalaz predstavlja deo jedne zdele na $ijem su dnu urezani potpisi $etvorice legionara legije I1 5lavia. Izuzev ve*ih logora, gde je !ivot mogao biti nastavljen i tokom ? veka, u svim ostalim kastelima nailazilo se na sloj paljevine i re$nog nanosa koji je zatvarao kulturni horizont : veka. #aj sloj nedvosmisleno ukazuje da su ovi logori bili naputeni u momentu osvajanja "akije. & kulturnim slojevima : veka, #rajanovi novci su najmlaFi. Iskopavanje kastela kod /oljetina potrdilo je sasvim ovu tezu. Pokretni arheoloki materijal iskopan iz tvrFave, a naro$ito novac, govori o jednom, vremenski prili$no dugom hijatusu u !ivotu objekata na /oljetinskoj reci, koji je trajao blizu :DD godina. Mi u ovom trenutku ne mo!emo re*i da li je ista situacija bila i na drugim Ferdapskim trvFavama. igurno je da su one najve*e, 1eliki Gradac N #aliataeN, Jezava N2ovaeN, npr., zadr!ali i dalje svoje posade, koje su mogle biti neto smanjene. %a Jezavu $ak imamo izri$ite arheoloke podatke da su u tom periodu izvrene popravke prvobitnog utvrFenja, tako da se i pouzadano za ovo vreme vezuju ? $etvrtaste kule, bedem, a u unutranjosti utvrFenja pronaFene su zgrade od pravilnih tesanika. 9rajem ? i na po$. @ veka, na "unavu je moralo do*i do situacije koja je na kraju dovela do naputanja "akije za vreme 6urelijana ?LD=?L?, i reorganizacije provincije u ovom delu Imperije. #o je, meFutim, morao biti zavrni deo krize koja je morala trajati du!e. na!ni pritisak Gota, armata, 9arpa, u$inio je da granica bude u neprekidnoj opasnosti za vreme Gordijana III N?@E=?,,N, 5ilipa 6rabljanina N?,,=?,CN, #rajana "ecija N?,C=?+:N, #rebonijana Gala N?+:=?+@N. &pravo u ovom kratkom periodu, veoma je uzdrmana sigurnost granice na "unavu. Isto$ni Goti sad su ve* ozbiljno ugro!avali isto$ni bok "akije, ravnice Moldavije, $ak i 1laku na jugu. 4datle je bio otvoren put za ovaj deo "unava. & ovom periodu opasnosti otpo$ela je i !iva graFevinska aktivnost na Ierdapu. MeFutim, sasvim je sigurno da je da je izvestan broj )orti)ikacija iznova podigut na samom po$etku @ veka. #o je pre svega kastel na Ravni, pored Pore$kog ostrva. & kompleksu najstarijih graFevina u unutranjosti utvFenja, ispod poda jednog od njih, otkrivena je ostava od :C@ denara. Poslednji meFu njima su novci Maksimina #ra$anina. Povod za zakopavanje mogao je biti jedan od zabele!enih pohoda ovog cara protiv armata ili "a$ana. 2ovac je verovatno zakopao pripadnik posade koji je krenuo s carem

na pohod. Postoji, naravno, i mogu*nost da je tvrFava bila napadnuta, ali to je manje verovatno. &glavnom, ovaj nalaz nam daje siguran terminus post quem non za podizanje tvrFave na Ravni. Prema dosadanjim radovima, skoro je sigurno da su u pribli!no isto vreme podignuti i objekti na apaji. ituacija na aldumu nije sasvim izdi)erencirana. Postoje sigurne indicije o !ivotu na ovom sektoru i u : veku, o $emu govore raniji nalazi sa nekropole, to se, meFutim, ne mo!e dokazati na samom objektu, koji je do!iveo vie prepravki. ude*i po materijalu otkrivenom na utvFenju, mogu*e je da je negde u ovom periodu dolo ili do ponovne izgradnje, ili zna$ajnog popravljanja ve* postoje*eg objekta. 2a /oljetinu, situacija je potpuno jasna i $ista. 4bjekat koji je svojevremeno bio naputen, opet je obnovljen, i u njega je dovedena vojni$ka posada. 2ajstariji nalazi novca pripadaju Galijenu. 1remenski termini i ostalih nalaza govore o ovom periodu. 6ko bismo kao pribli!no vreme obnavljanja logora uzeli jedan raniji vremenski raspon, izmeFu 5ilipa I i 1alerijana, mo!da bi se mogao na*i i neposredan povod = vrlo ozbiljna ratna aktivnost 9arpa, koji su prodirali duboko iza granica Imperije, i, po svemu sude*i, predstavljali zna$ajnu opasnost. Primeri Ravne i /oljetina svakako govore za to da podizanje novih i obnavljanje starih tvrFava u prvoj pol. @ veka nije izvedeno u jednom potezu, ve* je vreno prema konkretnim potrebama, i u trenutku kada je vojni$ka situacija na granici zahtevala hitne intervencije. 2ajnovija istra!ivanja dala su autorima mogu*nost da, dodue ire, postave i datovanje novih graFevinskih intervencija na Jezavi, u dr. pol. @ veka. Poto su radovi u toku, mo!da ............ Premda to jo nije pouzdano potvrFeno jer su iskopavanja u toku, mislimo da *e se odlu$uju*a )aza NgradnjeN poklopiti sa nagovetajima iz izvora. 2aime, najve*a razaranja /alkan i Podunavlje su do!iveli za vreme 1alerijana i Galijena N?+@=?BEN. 8imes je na ovom delu "unava bio pod neprekidnim napadima gorepomenutih plemena. 7ake veksilacije 1 i OIII legije, koej su $inile posadu "akije, bile su posle uzaludnog i bezuspenog otpora povu$ene u Panoniju, tako da je ve* tada "akija bila prakti$no naputena. %natno olakanje su donele kasnije operacije 9laudija II i 6urelijana, koji su zabele!ili nekoliko zna$ajnih pobeda. MeFutim, 6urelijan, i pored relativnog popravljanja situacije, doneo je odluku o naputanju "akije. #o je, zapravo, bilo pravo reenje . dotadanja iskustva su pokazala da se trajnija sigurnost nije mogla uspostaviti bez anga!ovanja velikih vojnih snaga. 6urelijan je opravdano zaklju$io da bezbednost granice najbolje mo!e osigurati dobro utvrFena desna obala. Provincije Gornja i "onja Mezija su reorganizovane. & prvi mah su )ormirane dve nove provincije, Moesia Prima i "acia Ripensis. 9asnije, njihova meFusobna granica se nalazila na Pore$koj reci. 4vaj prelomni trenutak granica na Ferdapskom delu limesa, do$ekala je manje=vie spremna. #o je sada bio i arhitektonsko= graFevinski i koncepcijski Nsa stanovita strategijeN osmiljen i ostvaren niz tvrFava razli$itih oblika, veli$ine i namene. 2a Ferdapskom delu limesa, u ovom periodu, nalazila su se , velika kastela 96R6#6P Ncca :+D < :@D m N GR6"63, identi)ikovan kao #68I6#6E N :@, < :?Bm N GE%616, ili rimski 2416E N :+D < :,D m N

G48&/63 N 3&PP6E N cca :ED < :BD m N 2eto manji kasteli bili su /48jE#I2 N+D < BD m N ;67"&G96 14"E2I36 N+D < LD m N utvrFenje kod G48&/I2j6 9asteli srednje veli$ine kod IPa N @: < ?C m N, verovatno oja$an i preureFen objekat koji ina$e poti$e iz #rajanovog vremena R6126 N,+ < ,@ m N 68"&M N,@ < @: m N Pored njih, u ovom nizu su se nalazila i manja utvrFenja, kao to su objekti na 8ivadicama Goluba$kim, kod /rnjice, zatim #rpi$evski i #urski potok, Male i 1elike livadice, i veliki broj kula stra!ara na celom sektoru Ierdapa. 2a skoro svim objektima uo$ljive su izvesne graFevinske intervencije, popravke i poboljanja koje bi mogle da se datuju u kraj @ ili po$. , veka. 4ne bi trebalo da se ve!u za utvFene istorijske dogaFaje. 7edan od njih je, npr, velika aktivnost "ioklecijana. Impreator je ?C, 6" proao obalskim putem, polaze*i od ingidunuma, gde je stigao E. eptembra, a ve* C. 4ktobra naao se u 2ikomediji. igurno je da je tom prilikom obiao sva utvFenja na Ierdapu. & izvorima se ka!e da se imperator upoznao sa stanjem na limesu u ovom delu dijeceze i da je izdao naredbe za njegovo dalje utvFivanje. Mi u ovom trenutku nismo u mogu*nosti da izdvojimo na samim objektima ba intervencije iz njegovog vremena. & vezu s popravljanjem i obnavljanjem rimskih utvFenja, dovodi se i drugo "ioklecijanovo putovanje obalskim putem @D@ 6". 2aime, neto ranije, napadi Gota su doveli do probijanja granice na donjem "unavu, na sektoru izmeFu "urostoruma i #ransmariske. 8ako je mogu*e da su teka razaranja koja se pominju zahvatila i deo limesa koji se nalazio zapadno od ovih oblasti. "o @:+ g, situacija na ovom delu "unava uglavnom je mirna. MeFutim, ba izmeFu @:+ i @:C, na nekim natpisima 9onstantin se pominje s titulama Gothicus Ma<imus i 3arpicus Ma<imus. Pa$ je ove titule doveo u vezu s njegovim ratovima na "unavu. 1e* @?@ godine, Goti opet prelaze "unav i nanose velike tete "onjoj Meziji. 1rlo je verovatno da da je ovom prilikom i deo Ferdapskog limesa do!iveo izvesna razaranja. "o kraja 9onstantinovog vremena, u nedostatku suprotnih podataka, mo!e se pretpostaviti da je stanje bilo relativno mirno. 2ije mogu*e odrediti u kojoj meri su utvrFenja na ovom delu "unava bila ugro!ena napadom Gota na armatiju, @@? godine, kad ih je 9onstantinov sin, 9onstantin II, teko porazio. 4no to je najzna$ajnije za ovaj period jeste dalje i intenzivno utvrFivanje dunavskog limesa. 2a Ferdapskom sektoru su ovve intervencije veoma uo$ljive. 2a Ravni je izgraFen iznova $ak i celi unutranji kompleks graFevina. 4va graFevinska )aza mogla bi se skoro precizno datovati u 9onstantinovo vreme. 2a Jezavi je ba u poslednjoj kampanji iskopavanja identi)ikovana graFevinska intervencija iz vremena 9onstantina 1elikog. aldum ima dosta ostataka unutranje arhitekture iz kasne antike, ali dosad nije precizno utvrFeno iz kog vremena. /oljetin . Gradac na 8epeni nije imao $vrste unutranje arhitekture s kraja @ i u , veku. 2ju su zamenili atori i dr. privremeni objekti. :D

2a 1elikom Gradcu takoFer je moralo biti obnavljanja i prepravki logora u prvoj pol. , veka. Raspolo!ivi podaci sa, dosad nedovoljno istra!enog lokaliteta, Malo Golubinje, takoFer govore o graFevinskoj )azi s po$. , veka. &tvrFenje kod ;ajdu$ke vodenice izgraFeno je tek u , veku, to ustvari predstavlja izuzetnu situaciju u odnosu na ostale tvrFave na Ierdapu. 9astel na ipu je isto obnovljen po$etkom , veka. "akle, skoro na svim objektima koji su iskopavani, uo$ena je nova graFevinska )aza s ozbiljnim intervencijama koje bi se vremenski mogle odrediti izmeFu "ioklecijana i 9onstantina 1elikog. ve do vladavine 1alentinijana I i 1alensa, nemamo direktnih vesti o ozbiljnim ratnim sukobima na ovom delu "unava. 2ismo u mogu*nosti da ocenimo koliko su borbe uzurpatora Magnencija s 9onstancijem II, a zatim proglaenje 1etraniona u irmijumu za cara i njegov poraz u sukobu s 9onstancijem, uticale na !ivot utvFenja na Ferdapskom delu limesa, i u kojoj meri su posade zate$ene ovde u$estvovale u ovim borbama. 1alentinijan I i 1alens, odmah po dobijanju prestola @B,, preduzeli su dugo putovanje od 9onstantinopolja do irmijuma. "oavi u 2i, vladari su u dogovoru s #automedom, duksom "akije Ripensis, izdali izri$ita uputstva za popravke na svim tvrFavama u provinciji. MeFutim, intervencije iz ovog perioda teko je identi)ikovati, kako zbog kasnijih razaranja, tako i zbog vrlo temeljite 7ustinijanove graFevinske delatnosti. 1elika razaranja, koja su $ak vrlo jasno uo$ljiva na nekim od lokaliteta, Ferdapski deo limesa je do!iveo izmeFu @LB i @LE godine. Potisnuti od ;una i naterani i drugim neda*ama, Goti su @LB sili na "unav i od 1alensa zatra!ili odobrenje da se nasele u #rakiji. Goti su, meFutim, kako nas obavetava 6mijan Marcelin, nezadovoljni ponaanjem tra$kih upravnika administracije, digli ustanak. Pobuna se proirila, i Rimljani su u borbama pretrpeli velike gubitke. 9ona$no, @LE, rimska vojska je kod ;adrijanopolja potu$ena, a sam 1alens poginuo. Gote vie nita nije zadr!avalo, i 6mijan Marcelin nas obavetava da su sve zemlje izmeFu "unava, 3rnog mora, Rodopa i /ospora bile u plamenu. 4vi dogaFaji su zabele!eni i na naim lokalitetima. 2a Ravni su u , veku izrazito uo$ljivedve )aze razaranja. tarija je ba iz ovog vremena. 7asno se raspoznaju izgorele graFevine, koje su bile pravljene od drveta i zemlje. 1idi se da je po!ar bio !estok i da je zahvatio celo utvrFenje. 2a podu ovih ku*a nalazi se isklju$ivo novac 1alentinijana i 1alensa. li$na je situacija i na ostalim objektima, to potvrFuje tezu o prodoru Gota i na ovaj deo limesa. #eodosije je, meFutim, ubrzo povratio u !ivot razorene tvrFave, i sredio situaciju na granici. "o kraja njegove vladavine situacija je bila mirna. #ek posle #eodosijeve smrti, dolazi do novih provala i pobuna Gota. ude*i po tvrFavama na Ierdapu, izgleda da je ovaj deo granice negde u to vreme po!iveo svoje poslednje dane. 2a apaji je unitenje objekata datovano na po$. + veka, i pripisuje se hunskoj najezdi. li$no je i sa Jezavom. "atum ruenja objekata na aldumu nije sigurno utvrFen, ali je vrlo verovatno da bi se mogao odrediti na kraj , ili po$. + veka. 2a /oljetinu je ovo mogu*e neto preciznije izdvojiti . mnogobrojni nalazi novca zavravaju se primercima #eodosija I i 6rkadija. Izvanredno brojan numizmati$ki )ond Ravne zavrava se s #eodosijem I. 5unkcionisanje ovih objekata na Pesa$i ide do kraja , veka. %a 1eliki Gradac jo nije odreFen precizniji datum, dok je ;ajdu$ka vodenica,

::

prema sadanjim podacima, zavrila svoju primarnu )unkciju negde krajem , ili po$etkom + veka. Ierdapski deo limesa po$eo je da se raspada posle #eodosijeve smrti i odr!avao se jo izvesno vreme u doba 6rkadija, da bi potom sasvim prestao da postoji za slede*ih cca :DD godina. 6rheoloki materijal @ i , veka veoma brojan doma*a i uvezena keramika zlatni, srebrni i bronzani nakit ostave alata vojni$ka diploma iz 1espazijanovog vremena unikatni medaljon 1alentinijana I ostava bakarnih )olisa 7ustinijana I @D zlatnih solida 7ustinijana I denari Maksimina #ra$anina ostava luksuznog bronzanog posudja Posle stogodinjeg hijatusa, vremena kad su tvrFave na Ierdapu bile naputene N#eodosije . 6rkadijeN, dolazi najverovatnije ve* u vreme 6nastasija I N+:@=+:EN, do postepenog obnavljanja utvrFenja na limesu. Mo!da su ve*a tada, bar delimi$no, popravljeni objekti na Jezavi, /oljetinu, ;ajdu$koj vodenici. 4ve indicije su zasad potvrFene samo nalazima novca 6nastasija I. vakako, tek 7ustinijan uspeva da stvori veoma jaku grani$nu liniju . za njegove vladavine potpuno je obnovljen najve*i broj rimskih tvrFava na "unavu. koro svi gorepomenuti kasteli ponovo su o!iveli u prvim decenijama B veka. 4no to je bitna odlika 7ustinijanove graFevinske aktivnosti jeste da je skoro bez izuzetaka zadr!ao proporcije prethodnih tvrFava, da je njihove bedeme popravio i oja$ao. MeFutim, sasvim iznova je gradio kule. "ao im je prili$no raznovrsne oblike, ali po pravilu s osnovom u konturama kru!nih odse$aka. #akvi su objekti na Jezavi, /oljetinu, 1elikom Gradcu. aldum i Ravna imaju neto speci)i$nije osnove kulaone su potkovi$aste . izdu!ene i ve*e od ostalih. Po svemu sude*i, jedna ovakva kula na aldumu je imala i )unkciju crkve. 2a ;ajdu$koj vodenici sredinja kula je poja$ana trouglim ispusnim zidom . jedini oblik ove vrste u Ierdapu. %a vreme 7ustinijana na ovom sektoru je izgraFena i jedna nova tvrFava. #o je /osman na ulazu u GospoFin 1ir. 9ao lokacija za njegovu izgradnju poslu!io je malo proiren prostor izmeFu reke i strmog brdskog venca koji se prote!e uz obalu. &obi$ajeni $etvorougaoni kastel mogao je ipak biti i ovde podignut, ali u tom slu$aju, posada bi ostala bez neophodnog manevarskog prostora, pritisnuta uz reku i strme kose uzvienja s druge strane, odakle je ujedno moglo da postane i vrlo pogodna meta. Graditelj je problem reio mudro, podi!u*i kastel u obliku trougla, s tim to je jednu stranu prilagodio kon)iguraciji terena i re$noj struji. 4vakvim reenjem ostalo je dosta prostora za manevrisanje i ispade delova posade za vreme opsada. 4vogodinja iskopavanja pokazala su da je tvrFava !ivela od 7ustinijana do Mavrikija #iberija. 2jen kraj je potvrFen jednom osatvom )olisa u jednoj izgoreloj ku*i. 2eki od njih pripadaju poslednjoj )azi kovanja Mavrikija #iberija.

:?

2ovci sa drugih lokaliteta ozna$avaju ovo vreme kao zavrni termin !ivota vizantijskih tvrFava na ovom delu "unava. 9OREUM MARGI Quprija. Put izmedju 1iminacijuma i horeum Margi. Poslednja stanica na teritoriji 1iminacija je Mansio Municipium. Mansio zna$i han, preno*ite. #o je pravougaono utvrdjenje sa $etiri ugaone kvadratne kule i li$i na kvadriburgijum 'utvrdjenje sa $etiri kule iz vremena tetrarhije(. "alje naselja niz put su, 7ovi Parvus '7upiterovo selo(. %a selo na latinskom se koristi ime vicus i parvus, pri $emu je parvus ve*i, pa sadr!i vie vicusa 'zaseoka(. Prvi podatak je 3ezarov kada govori o ;elvetima '9elti u Rvajcarskoj(. 4n ka!e da su oni imali :D opiduma, :DD parvusa i ,DD vicusa. "a li to zna$i da je : parvus M , vicusaS 7ovi Parvus se locirao kod 1elikog 8aola 'u dolini Mlave(. #u je nadjen manji objekat, dim. CD<ED m, sa zidom :,? . :,@ m, nema kule, a sa unutranje strane uz zid se javlja jedan elipsasti objekat. & vreme tetrarhije car se izjedna$ava sa 7upiterom. & njihovo vreme se daje naseljima taj pre)iks, pa se mo!da mo!e staviti u to vreme. Po nekim analogijama ovo bi mogao biti stabulum 'kr$ma, ka)ana, odmor konja(. 4bi$no je u sredinjem delu slobodan prostor, a okolo su prostorije 'konjunice, gostionice(. #o bi moglo biti to. Put dalje ide prema vilajincu. lede*e je 1as 'ne zna se gde je, negde pred vilajinac(. lede*i mansio je Idimum kod Medvedje. #u je nadjeno pravougaono utvrdjenje sa $etiri kru!ne kule. 2adjene su terme, neto sli$no stabulumu i arheoloki materijal iz ,.v. tradalo je negde oko @EL.g. u gotskom naletu. ve ove stvari slu!e jednom mansiu, ali ta *e utvrdjenjeS "a li je u kasnoj antici mansio bio vie grad, sa )unkcijom odbrane puta, pored opslu!ivanja putnika. Izgleda da su na mestima u*a reka koje su bile plavljene u kasnoj antici dizana ovakva uporita. Iz ;isara '"ijoklecijanopolus( poti$e natpis o podizanju ostijuma tj. luke, ali i kvadriburgijum ovog tipa. li$an primer je i iz Izraela. 4ba natpisa su iz 9onstantinovog vremena. Gini se da je to analogija ovih naih nalaza. Put ide dalje do mesta 6sokteron koji se nigde vie ne pominje i ne mo!e se locirati. Misli se da je ovo mesto isto bilo stabulum. Izgleda da ide mancio . ? mutacia 'mesta gde se menjaju konji . stabulumu(. Misli se da se od ingidunuma do 2aisa ilo @ dana. #o zna$i da bi na svakih BD km trebalo da bude po jedan mancio. lede*e mesto je ;oreum Margi. ;oreum je !itnica, i to mu je svrha. & njega se sabira !ito iz Mezije i odatle se vodenim putem transportuje do limesa. Titnice su bile najva!nije u provincijama. #u je utvrdjenje ,DD<@DD m. #o je bio kastel sa 1II 9laudijevom legijom. 4n je na samom u*u. 2e zna se mnogo 'kakve su bile kule(. #o ote!ava datovanje. "ominantne gradjevine u njegovom centru su horeum. "aljim kopanjem je bli!e reci nadjena $etvrtasta kula unutranjeg utvrdjenja. 4ko unutranjih horeuma je bilo

:@

grobova sa oru!jem. 1erovatno se radi o eUuites "almatae. "elmati su bili rimski )ederati u poznoj antici i koriste ih kao konjanike. Iako je "almacija bila romanizovana "elmati se uvek sahranjuju sa oru!jem 'i kada se kremiraju i kada se inhumiraju(. Rimski vojnici se ne sahranjuju sa oru!jem, ono se dobije i razdu!uje. 8judi se nisu sahranjivali unutar utvrdjenja, osim ako je heroj. 4vo bi se moglo reiti ako je ova unutranja kula ustvari spoljna kula nekog redukovanog logora, pri $emu su sada horeumi ustvari e<tramuros. 4ni i terme su $esto zbog svog izgleda pretvarani u crkve i mo!da je to ovde bila logika i zato se sahranjuju okolo. 2e zna se ta je bilo u B.v. a druge strane reke ispod pote u Qupriji je nadjena jedna kru!na kula, pa je to mo!da novo utvrdjenje iz B.v. ;oreum Margi se pominje na natpisu iz 2ova '/ugarska( koji pominje nekog tipa koji poti$e iz ;oreum Margi 'precizira se da je u Meziji, mo!da ih je bilo jo( i on je vojnik I Italicae everijane. Po ovome znamo da je municipium pre evera. Mo!da za vreme trajana i ;adrijana, ili Marka 6urelija. Po logici sa okolnim. 2a 4rtelijevoj karti iz :L.v. koja kopira anti$ke pie ;oreum Margi 6ntoninum. #o bi bio Marko 6urelije ili 6ntonin Pie. & kasnoj antici ;oreum Margi je imao zna$aj i u njemu je bila )abrika za izradu titova. 2a dobrom je mestu i do njega se lako dopremaju materijali. /io je episkopsko mesto i pominje se episkop %osin. 2e zna se ta je bilo dalje sa njim, da li se odupirao Gotima, da li je obnovljenS Pominje se da je "ioklecijan ?E,.g. doao na vlast pobedivi svoje protivnike na Margumu. Mo!da je to ovde, jer ovde postoji ostava $iji je zadnji nov$i* upravo "ioklecijanov. KUPE Iznad dananjeg grada Golupca, na gredi. "ominira tim prostorom. 1idi se "unav u oba pravca. #u je kvadratno utvrdjenje koje neki odredjuju na :ED<:ED m, a drugi na :B+<:B+ m. 4ba rekognosciranja videla su veliko utvrdjenje sa kru!nim kulama, unutar koga je mali kvadriburgijum, ali onaj prvi je video i protehizme 'bedeme oko velikog utvrdjenja( i on je njih merio, a ovaj drugi samo utvrdjenje. 1erovatno je iz vremena #rajana. & kasnoj antici skra*uje se utvrdjenje i onaj kvadriburgijum je iz vremena "ioklecijana, a posle 7ustinijan opet obnavlja veliko utvrdjenje i daje mu kru!ne kule koje se sada vide 'pre su bile pravougaone, unutranje(. 2a itinerarima pie da je 9upe vicus. Prvi put vicus na putu. "a li je to vicus militari kakvi postoje u "akiji...#a naselja su nastajala tako to oko vojni$kih logora nastaju mala naselja, pravilne povrine i to je onda vicus. "anas bi to bilo ispod dananjeg grada. 4vde je bio i sam car, pa je teko obi$an vicus, ve* vicus militari 'jedini kod nas(.

:,

MARGUM 9od u*a Morave u "unav, 4raje selo "ubrovica. a desne strane Morave. "imenzije EDD<LDDm Ima malo podataka, uo$eni su i slojevi iz prerimskog doba, iz , v.p.n.e /lizu je 1iminacijum 'na oko :D milja( i to ga je sputalo u razvoju. Misli se da je ovde bila legija I1 5lavia pre dolaska u ingidunum. Ima opeka sa natpisom castro Margo i sigurno je da je postojao kastrum. "imenzije EDD<LDD su mnogo velike za kastrum. #o su po 1itruviju idealne dimenzije grada 'toliko da dva bela vola mogu okolo da izoru za jedan dan(.Misli se da je bio sa druge obale Morave. a druge strane postoji jedna prirodna )osa i misli se da bi se tu moglo nalaziti kru!no utvrdjenje 4 oblika. Pominje se kao Municipium 6urelius Margum. 9o je 6ureliusS 9o mu ga je dao i kojim povodomS everi su nelegalno doli na vlast pa su pokuavali da se ve!u za 6ntonine preuzimaju*i njihov kult ;erakla i njihova imena. 4nda mo!e biti Marko 6urelije, 9omod ili 6ntonini. Misli se da je Marko 6urelije. 4n da bi skupio vojsku za rat protiv Markomana, a vojska je mogla biti jedino iz grada, mnoge gradove proglaava za municipije. #ada i Margum. #u je posle odlaska legije I1 5lavie ostala neka vojska, verovatno pomo*ni odredi. & kasnoj antici spominje se neki castro 6ugusto 5laviendi prekoputa Marguma. 6ugusto 5laviendi je neki vladar iz 9onstantinove dinastije. 6li gde je prekoputa 'contra(, preko puta Morave ili preko "unavaS Misli se da je preko "unava i to kod 9ovina. 9asnije se pominje jo neka 5laviana. 2eki misle da je to ona 6ugusta 5laviensis, ali ne i ale. Ima dosta 5laviana . utvrdjenja uz "unav koja je podigao 9onstantin. 2a jednom stilizovanom crte!u vidi se jedna od njih. 1erovatno je i ovo bilo takvo. "a li je to ono kod 9ovina, ili neko drugo utvrdjenje preko "unava 'ima tragova(, a mo!da je i na ostrvu tu kod Marguma. Podatak iz vremena sastanka #eodosija i ;una 'Prisk(. 4n ka!e da se preko puta Marguma nalazi utvrdjenje 9onstancija. Mogu*e je da je to utvrdjenje koje je podigao 9onstancije 'sin 9onstantina 1elikog( i verovatno je to isto ono utvrdjenje 6ugusta 5laviensis, a da ju je on podigao. %na se kasnije da su gepidski )ederati bili smeteni u nekom kastelu ovde negde. #eko da bi ih stavili na ostrvo, verovatno s leve strane Morave. #u pored onog kru!nog ima i jedno srednjevekovno utvrdjenje 9uli$ 'mo!da je ispod njega(. 4vime se ovaj najva!niji prolaz /alkana odli$no brani. /io je episkopsko sredite, ali ne znamo im imena. 2eki episkop se istakao u plja$kanju grobova sa druge strane Morave. Pobunili su se ;uni, jer je plja$kao njihove i sarmatske. Gesta je pojava da se nadju sarmatski grobovi sa poreme*enim grudnim koom. Plja$kanje grobova je bio te!ak prekraj, ali u slu$aju paganskih grobova stvar je bila malo druga$ija. ;uni su tra!ili da im se episkop izru$i, pa on be!i iz grada i ;uni jure*i njega rue i Margum i jo LD gradova u Meziji. #o je bio dogadjaj koji je pokrenuo hunski napad.

:+

Margum je civitas 'grad(, ali najverovatnije ne postaje kolonija, a i teko je da bi tako blizu 1iminacijuma koji je kolonija, dizali jo jednu. 5aze gradnje . @ )aze gradnje, najstariji se datuje u : vek, slede*i sloj je datovan novcem u ? vek, a @ )aza . ostaci graFevine, verovatno naputena u , veku. MUNICIPIUM D D KOD SO2ANICE I. UVOD 9od sela o$anice i u njenoj bli!oj okolini, ?L km severno od 9osovske Mitrovice, prostire se kompleks prekriven ostacima graFevina, rudarskih radova i izolovanih graFevinskih objekata redinji deo ovog kompleksa razmeten je na blagoj padini, terasama i u ravnici na desnoj obali o$anske reke, na samom njenom u*u u Ibar & ovom delu, ostaci prekrivaju povrinu od cca @D ha, i godinama su predstavljali stalni majdan kamena za okolno stanovnitvo M&2I3IPI&M " " se ne pominje ni u anti$koj literaturi, ni u istorijskim izvorima Prve vesti o ovom naselju, a istovremeno i prvu pretpostavku da se u selu o$anici mo!e locirati do tada nepoznati M&2I3IPI&M " ", dao je 6. 7. Evans, na osnovu interpretacije epigra)skog spomenika na kom se pominje neki dekurion ovog nepoznatog municipijuma

TOPOGRAFIJA NASELjA I OKOLNI9 OBJEKATA 2aseobinski kompleksi1. M&2I3IPI&M " "


2.
494876G6

Izolovani graFevinski objekti1. 9od sela 1&G6 2. IzmeFu sela 74R62I36 I P4P413I 9ompleks anti$kog naselja kod o$anice sa$injava, pored samog naseobinskog jezgra, i $itav niz raznorodnih objekata, rasporeFenih na povrini od cca L,+ km? 4ni su najve*im delom grupisani du! linije o$anske reke, s obe strane njenih obala, ali ih ima i na drugoj strani Ibra, u dolini njene leve pritoke 1u$anske rekeA meFutim, jezgro, $itavog kompleksa predstavljaju ostaci naseobinske aglomeracije na potezu V8&96V #ragovi naselja u V8ukaV prote!u se na cca @D ha, i zahvataju prostor koji se generalno mo!e ograni$iti linijom koja ide od latinskog potoka, zahvataju*i donji rub Ravnitasnkog brega i Rastoku, ravnica na levoj obali o$anske reke, pa preko sve do zgrada 4R i Podpolja 4statke naselja nalazimo sporadi$no sve do linije puta koji od zaseoka 9ruevlje ide prema 1rblju, /rodu na Ibru. 2jihovu ju!nu granicu $ini reka Ibar, ali nam ostaci u

:B

njenoj levoj obali govore da je reka menjala korito i da je u vreme postojanja naselja tekla neto vie 2a $itavom ovom prostoru, esp. u isto$noj polovini, u polju od cca :DD m . brojni tragovi graFevina 2a donjem rubu Ravnitanske kose, na njenom neto zaravnjenom $elu i niz padinu . razaznaju se ostaci objekata koji stoje u neposrednoj vezi s obli!njim naseljem. 4vde se, na delu koji metani nazivaju Majdan, razaznavala odaja urezana u stenu, ili niz tih odaja. Ispod ovih se, sve do pre nekoliko godina, nalazila velika gomila zgure. 4. "avies, koji je poslednji video ostatke ovog objekta, pa i tragove : metalurke pe*i, smatra da se radi o ostacima topionice 2a delu Ravnitanskog brega koji je okrenut prema Ibru, otkriveno je, prilikom prokopavanja useka za put, mnotvo grobova sa slobodno sahranjenim pokojnicima. Prilikom kasnijih poljoprivrednih radova, metani su otkrili i nekoliko zidanih grobnica i sarko)aga. toga se $itava ju!na padina ovog brega mo!e tretirati kao jedna, i to najbli!a nekropola naselja. 4ko : km I od naselja u V8ukaV, na desnoj obali o$anske reke, na strmoj padini izbrazdanoj brojnim jarugama, koje narod naziva VPrisojeV, otkriven je, od :C@? god. pa nadalje, ve*i broj grobova. Radi se, dakle, o jo jednoj nekropoli, ali se ona vie ne mo!e vezivati direktno uz glavni deo naselja. 2a vrhu litice iznad 9r=male u selu o$anici raspoznaju se ostaci obimnog zida, koji zahvata prostor od cca C.DDD m?. & unutranjosti ovog prostora vidljivi su tragovi brojnih graFevina. 2a strmini koja se sputa k seoskoj crkvi nailazi se na graFevinski materijal, )ragmente keramike i novac. ve ukazuje da se radi o utvrFenom naselju rimskog perioda, koje je izgraFeno neposredno iznad ostataka starih rudarskih jama i manje izrazitih gomila zgure, koje su najve*im delom pokrivene humusom. irem podru$ju naselja u o$anici pripada i grupa graFevina na potezu V/resjeV, koji se nalazi u ataru sela latine, na terasi iznad desne obale Ibra. & ostacima graFevina nesumnjivo rimske provenijencije otkriven je jedan zna$ajniji epigra)ski spomenik, a u obali Ibra raspoznavali su se, do pre nekoliko godina, ostaci tri grn$arske pe*i. Posebnu grupu objekata koji se povezuju s postojanjem anti$kog naselja u o$anici $ine ostaci starih rudarskih radova. & ovom trenutku, bez detaljnijih istra!ivanja, veoma je teko ustanoviti njihovu pripadnost. 9ako je u kompleksu 9opaonika, a delimi$no i Rogozne, kroz ceo srednji vek postojala veoma !iva rudarska aktivnost, to je teko izdvojiti rimske radove od onih poznijih, srednjevekovnih. 4vo va!i psosebno za ostatke rudarskih jama na brdu Gradac, koje se nalazi izmeFu sela latine, o$anice i 3eranje. "anas se na mestima zvanim V3eoviV i V4pineV razaznaju brojni tragovi potkopa i gomile zgure, koja je najve*im delom koncentrisana du! 3erenske reke. 7edino se ostaci potkopa u podno!ju litice ispod utvrFenja na okolja$i mogu se s ve*om sigurno*u pripisati Rimljanima, jer se nalaze sklopu rimskog utvrFenja i naselja. Ipak se najzna$ajniji i najobimniji ostaci rudarskih i metalurkih objekata nalaze na prostoru Plakaonice, u masivu Rogozne. 4vaj rudni revir udaljen je od ostataka naselja u V8ukaV cca :D km, a najnovija geoloka istra!ivanja potvrdila su pretpostavku da je glavni deo rudne mase iskori*en jo u rimskom periodu.

:L

Iako na planini Rogozini, esp. u kompleksu Plakaonice, postoje tragovi sna!ne koncentracije rudarskih i metalurkih postrojenja, srednjevekovni izvori ne spominju ovu planinu kao oblast u kojoj je bilo rudarske delatnosti. GRA8EVINSKI OBJEKTI U MUNICIPIUMU DD I NjI9OVE KARAKTERISTIKE 6. 54R&M 2alazi se na isto$nom rubu naselja $vrsto )ormiran i omeFen pravougaoni prostor, irok ?+, dug @E m . uobi$ajene proporcije sredinjeg trga grada po du!ini orijentisan sever=jug, a na isto$noj i zapadnoj strani zatvoren je linijom stubaca portikata na severnoj ivici, u osi kompleksa, nalaze se ostaci ;R6M6, graFevine kvadratne osnove, sa stepenitem, tremovima i celom ? potpuno jednake PR614&G642E I%"&TE2E GR6IE1I2E, koje se nalaze na isto$noj i zapadnoj strani sredinjeg prostora zajedno s ogradnim zidom na ju!noj strani, koji predstavlja produ!etak ju!nih zidova bo$nih graFevina, dobila se $vrsto )ormirana, simetri$na arhitektonska kompozicija, rasporeFena na ?.LL+ m? ispred ju!nih zidova rasporeFeni su stupci P4R#I96#6, koji ravnomerno prate liniju glavne )asade graFevina i sredinjeg prostora dvorite s portikatom i bo$ne graFevine sagraFeni iznad ostataka starijih graFevinskih objekata, $iji se pravac prostiranja znatno razlikuje od onog koji imaju sastavni delovi )oruma. #o stvara karakteristi$nu stratigra)sku sliku, koja velikim delom odgovara onome to je konstatovano na drugim delovima naselja . i ovde su dve graFevinske )aze, nezavisne jedna od druge, pri $emu ona mlaFa ne uzima u obzir pravce prostiranja graFevina iz prethodne )aze. 2ema pojava da se stariji zidovi adaptiraju u nove svrhe . radi se naprosto o potpunom prenebregavanju oblika i )unkcija prethodnih graFevina i stvaranju sasvim novih graFevinskih objekata, s novom )unkcijom i izmenjenim pravcem pru!anja zidova. 7edini izuzetak- ;R6M 26 54R&M& pripada starijoj graFevinskoj )azi, ali se, zbog svoje )unkcije i karaktera, uklapa u novu urbanisti$ku shemu i osnovnu koncepciju novoizgraFenog kompleksa )oruma. 5orum a) ? bo$ne pravougaone graFevine N ;4RRE6 b) &2&#R6R27E "14RIR#E P4R#I96#4M c) ;R6M d) GR6IE1I2 9I 4/7E96# u osi sredinjeg prostora

:E

a) ;4RRE6 ? bo$ne, podu!ne graFevine, imaju potpuno istovetan oblik . izdu!ene, trobrodne prostorije, monumentalnih razmera ? reda po L stubaca, rasporeFenih po du!oj osi, dele jedinstveni prostor graFevine na @ jednaka broda sna!ni pilastri . ravnomerno rasporeFeni na unutranjoj i spoljanjoj strani zida I #4G26 N GR6IE1I26 6 . ,@,@ < :B m %6P6"26 N GR6IE1I26 3 . ,?,L < :+,+ m GraFevine su spojene zajedni$kim zidom koji produ!ava njihove ju!ne )asade, a istovremeno )ormira i grani$ni, ju!ni zid sredinjeg prostora 4be graFevine komuniciraju na ? strane- po jedna vrata se nalaze na ju!nim zidovima, to se ponavlja i na du!im zidovima, okrenutim prema sredinjem prostoru #E;2I96 %I"6276- obe graFevine su sagraFene na zemljitu na kom su ve* postojali stariji arhitektonski objekti GR6IE1I26 6 . o$igledno postavljena na ranije pripremljenoj terasi GR6IE1I26 3 . temelji ukopani u zdravicu i glinoviti sloj %idovi- od razli$itog kamena . grubo pritesano kamenje i krupni re$ni obluci & donjim zonama zidova, esp. u konstrukciji pilastara i stubaca . masivni tesanici od andezita ili dacita, koji su vaFeni u obli!njim kamenolomima 9omadi opeka, zajedno sa sitnim kamenom, upotrebljeni su kao elementi liva kojim je ispunjen sredinji deo zidova amo se na zidu u graFevini 3 jasno izdvaja sloj od + redova opeka, koje na visini prozora izravnavaju redove kamena 9arakteristi$no je da se u livu, u kome osnovnu masu $ini $vrst kre$ni malter, izmean samo s peskom, sporadi$no se nalaze i komadi ve*ih pitosa, a isto tako i mnogo )ragmenata tegula i crepova $esta upotreba spolija- ugl. )ragmenti nadgrobnih stela, ali i delovi stubova, i elementi arhitektonske plastike redovi opeka- upotrebljavani i za izvoFenje ivica na ulazima graFevine, i tad se $esto kombinuju s pravilno poreFanim kvaderima andezita ili dacita opeka je jedini graFevinski materijal kori*en za svodove i lukove, mo!da u kombinaciji s livom 4/8I9 GR6IE1I26- prostornost, debljina zidova i stubaca i sistem pilastara . implicira na postojanje spratne konstrukcije, od koje nita nije o$uvano podrumske prostorije dvoslivni krov . za pokrivanje slu!ile tegule i imbrices, jer su njihovi ostaci naFeni i u unutranjosti graFevina, i du! spoljnih strana zidova b) RE"IR2jI PR4 #4R c) ;R6M 26 54R&M& Posve*en 6ntonoju P4R#I96#4M

:C

;ram 6ntinoja . najstarija sigurno datovana graFevina - :@B=:@E 6" ;ram je sagraFen na :,:D m visokoj plat)ormi . krepidomi, do koje vode $etiri stepenika "IME2%I7E ;R6M6- :+,L+ < :,, ?+ m 7E"24 #6126 6R;I#E9#42 96 ;EM6 . pravougaona cela opkoljena s @ strane tremom, dok su dve bo$ne alae zatvorene produ!etkom severnog zida cele trem je oivi$en stilobatom koji le!i na jednostavnoj, zidanoj supstrukciji u osi cele, na njenom severnom zidu, nalazi se polukru!no )ormirana plat)orma . eksedra, visoka D,CD m ulaz u celu irok je @,BD m i smeten po sredini ju!og zida plat)orma na kojoj je podignut hram )ormirana je od stereobata, koji je izgraFen od grubo pritesanog, !utog pe$ara #I84/6#- od monolitnih kamenih blokova 6R;I#E9#42 96 P86 #I96- izvestan broj )ragmentovanih tambura stubova i kapitela #&/41I- od kre$njaka, sasvim glatko stablo, bez kanelura 96PI#E8I- izraFeni od iste vrste kamena, imaju jonske volute i sve karakteristike rimske verzije ovog stila obrada detalja je neprecizna poptuno nedostaju delovi glavnog venca, arhitrav, delovi zabata i ornamentalni detalji arhitrav- od blokova andezita venac- verovatno nije bio ukraen ornamentima

d) #6RI7E GR6IE1I2E 26 PR4 #4R& 54R&M6 %apadni deo )oruma- GR6IE1I26 ;IP496& #4M 2a pravcu isto$nog perimetralnog zida graFevine 3, a ispod temelja . ostaaci odaje jedne od starijih graFevina %grada izdu!enog oblika osnove 1erovatno postojala u vreme kad i hram . mo!da $ak i ista graFevinska )aza #a graFevina i hram - vrlo sli$na, gotovo identi$na, struktura zidova 2ajve*i deo graFevine je uniten, i to najverovatnije nasilno, kako bi se oslobodio teren za izgradnju )oruma #eko odrediti namenu ove graFevine 7edna bolje o$uvana odaja, u severoisto$nom uglu graFevine - @ reda suspenzura i delovi hipokausta . VGR6IE1I26 ;IP496& #4MV 2a podu - od opus cimeticiuma poreFana su @ paralelna reda kvadratnih opeka, koje se ina$e upotrebljavaju za izradu suspenzura 2a isto$nom delu )oruma- delovi #REM6 Radi se o $etiri kubi$ne baze od dacita postavljene na kvadratnoj osnovi od naslaganih oblutaka 2a $itavom prostoru oko pomenutih baza nalazi se sloj malterne oplate obojene crvenom bojom & jugozapadnom delu graFevine 6- #EME872I %I"41I 2E9E GR6IE1I2EA premalo elemenata za njenu identi)ikaciju

?D

tarijoj graFevinskoj )azi pripadaju i delovi 14"414"2E MRETE . ?B,L+ m duga olovna cev "elovi razvodnih cevi vi stariji graFevinski ostaci, uklju$uju*i i delove vodovoda- jedinstveni kompleks #e graFevine uklonjene, a njihovi ostaci su zatrpani slojem zemlje kojom je nivelisan teren ;ram- jedini preostao iz starije )aze

5orum rimskog naselja u o$anici pojavljuje se u obliku za koji nema direktnih analogija u drugim rimskim gradovima. toga on predstavlja jedinstvenu tvorevinu, $ija geneza pokazuje izuzetne osobine i ima malo veze s razvojem oblika drugih )oruma. 4vim svojim karakteristikama, )orum u o$anici izdvaja se iz kruga dosad poznatih centralnih trgova rimskih gradova lobodni, porticirani prostor predstavlja odliku svih dosad poznatih )oruma u provicijskim rimskim gradovima, pa i na nekim )orumima Rima. Portici na ovim, veoma )rekventnim delovima grada, slu!ili su kao zatita od vremenskih nepogoda i stoga, zajedno s hramom koji je veoma $esto 9apitolijum, predstavljali obavezne elemente )oruma.MeFutim, na )orumu u o$anici pojavljuju se ? paralelne, podu!ne graFevine, koje, na osnovu svojih osobina, mogu da budu speci)i$ni ;4RRE6. & dosad poznatim primerima, graFevine ove vrste ne stoje neposredno na )orumu. 2jih ne poseduju ni 54R6 1E268I6, pa poreklo ovih elemenata )oruma u o$anici treba tra!iti na drugom mestu. /. /6 I8I36 &R/626 7u!no od )oruma, na suprotnoj strani od decumanusa ma<imusa, nalaze se ostaci graFevine bazilikalnog oblika zahvata P od cca EED m? A pravougaone osnove- ++ < :B,L+ m @ osnovna dela1) atrium s prostranom eksedrom 2) trem 3) duga, trobrodna prostorija, na $ijem se isto$nom zidu nalazi polukru!na apsida
#E;2I96 %I"6276- od lomljenog kamena i 1) 6#RI&M- dim. :, < L mA nalazi se

oblutakaA manje spolija nego na )orumu u severnom deluA na isto$nom zidu . dublja eksedra $iji je otvor bio lu$no zasvedenA nepravilni polukrug Nneznatno poluelipsastaNA u utu atriuma- )ragmenti pro)ilisanih opeka od krovnog vencaA 2) #REM- red od + stubaca pravougaone osnove, koji su nosili krov otvorenog trema 3) #R4/R4"26 686 koja se u osi srednjeg broda zavravala polukru!nom apsidomA spolije upotrebljene za nadvratnik i pragA dovratnici od opeke i andezitaA @ 1R #E #&/416- s kru!nom, pravougaonom i elipsastom osnovom, naizmeni$no postavljeniA od dacitaA stubovi su postavljeni na visoke, kvadratne baze, $ija se gornja povrina pretvara u neveto izvedeni torusA kapiteli speci)i$nog oblika- okrugli, elipsoidni ili pravougaoni kapiteli ukraeni jednostavnim motivom vertikalnih kanelura, koje se u osnovici zavravaju polukru!nim, plasti$nim izbo$inamaA lu$na konstrukcija- oslonjena

?:

najverovatnije na abakuse kapitela, izraFena od opeke i malteraA nema galerije . zidovi srednjeg broda nadvisuju zidove bo$nih brodova oblik graFevine i njen polo!aj u odnosu na )orum nedvosmisleno su ukazivali na $injenicu da se radi o jednoj /6 I8I36 54RE2 E, odnosno da je ova graFevina /6 I8I36 &R/626 M&2I3IPII " "A u na$elu, lociranje bazilike uvek je povezano s postojanjem )oruma, s kojim ona stoji u neposrednoj vezi, dopunjuju*i ga svojom )unkcijom uprkos $injenici da bazilika u o$anici ne ulazi direktno u sklop graFevina na )orumu, jer ih razdvaja decumanus ma<imus, njen polo!aj ju!no od sredinji trg grada, dala je jo jedan element za odreFivanje njene nameneA naime, po 1itruvijevim preporukama, /6 I8I36 &R/626 podizana je naj$e*e na ju!noj strani )oruma. C. TERME 2a istoj terasi na kojoj je izgraFena basilica urbana, ali i na ju!nom rubu ovog prostora, otkriveni su delovi graFevinskog kompleksa, koji, na osnovu mnogih arhitektonskih detalja, pokazuje da se radi o graFevini termalnog karaktera P M cca :.?DD m? 4valna piscina, hipokaust, etc. 2686%I1. Mnogobrojni )ragmenti kermike- uglavnom imitacije terra sigillate- zdele ravnog dna, otro pro)ilisanog staja*eg prstena, i s kosim urezima pri oboduA zdele debljih zidova s izrazito posuvra*enim, irokim obodom 2. 5ragmenti bojene malterne oplate . tragovi crvene, zelene, oker bojeA neki s detaljima biljnog zelenog ornamenta IV. METALUR:KI OBJEKTI everoisto$no od )oruma, na levoj obali o$anske reke, ali jo uvek u arealu naselja, nalazili su se objekti povezani s metalurkom delatno*u 2a zapadnoj padini Ravnitanskog brega, na lokalitetu VMajdanV, i u njegovom podno!ju, bile su do pre nekoliko godina nagomilane velike koli$ine olovne zgure. 2ajve*i deo bio je rasporeFen u trouglu kojeg zatvaraju !elezni$ka pruga, put 9osovska Mitrovica . Raka i o$ani$ka reka, na prostoru od cca B.+DD m? & neposrednoj blizini ovog VljakitaV razaznavale su se ? do @ pravougaone prostorije, izdubljene u steni, za koje narodno predanje tvrdi da su ostaci topionica. 4ve odaje unitene su prilikom izgradnje puta, negde c :C?D godine. 4. "avies naao je ovde i tragove kanala za vodu, koje i on povezuje s postojanjem topionica. Istovremeno, on je utvrdio i ostatke metalurkih pe*i, koje su, po njegovom miljenju, bile ozidane kamenom i oblo!ene glinom Intenzivna obrada zemlje i vaFenej kamena iz obli!njeg kamenoloma, unitili su sve ostatke, tako da je nemogu*e rekonstruisati ih

??

1. 2E9R4P48E $vu' .r"!(4" # !(3r(jn" 6. R612IR#E keletni grobovi, u pravougaonim jamama, slobodno sahranjeni ili u drvenim sanducima Nostaci grubih, kovanih ekseraN 2aFena i grupa od +D sarko)aga od olova, sa skeletima ? groba ozidana opekom nekropola iz kasne antike . , vek /. PRI 47E 4va nekropola je udaljena cca : km od naselja, i mo!da je treba vezati za ostatke anti$kog utvrFenja na brdu okolja$a 2ekoliko grobova s konstrukcijama od opekeA jedna takva grobnica- du!ina ? m, irina D,,? m, neobi$ne konstrukcije . s jedne strane je izvedena od horizontalnih, a s druge od nasatice postavljenih opekaA unutranjost je opla*ena belim malterom Ima i skeletnih, i grobova s kremacijom 7edan grob s kremacijom- pepeo i kosti pokojnika su postavljeni na kamenu plo$uA grobni prilozi- deo kra*eg gvozdenog ma$a i njegovih korica s bronzanim okovom, bakarni prsten jednostavne pro)ilacije i )ragment lu$ne )ibule : grob vojnika- lem, ma$, luk i strele, i corona civica @=, vek 3. E1ER26 2E9R4P486 2eposredno uz rub naselja : nadgrobna ara od kre$njaka ? groba

Polo!aj Mun "" kod o$anice mora se vezivati za postojanje prostrane rudne oblasti, bogate rudama olova, srebra i zlata, koja je zahvatala planine Rogoznu i 9opaonik, u $ijem se sreditu nalazi. 9ako se njeno postojanje isklju$ivo podreFuje organizaciji i metodama eksploatacije ovog rudnog basena, i izuzetno zna$ajnoj ekonomskoj grani kakvo je u anti$kom svetu bila rudarstvo, to su razumljivi i razlozi jnene relativne izolovanosti. Poto nije bilo potrebe da se prilagoFava ire zamiljenoj politici razmetaja gradova u ovom delu rimskog sveta, i njenoj povezanosti s putnom mre!om koja ih je objedinjavala, naselje u o$anici nastalo je na ovom mestu koje su diktirale speci)i$ne prilike jednog izuzetno bogatog rudnog bogatstva. toga su njen nastanak i njen kraj povezani s ovim prirodnim pogodnostima koje )ormiraju, modi)iciraju njenu unutranju drutveno=ekonomsku strukturu i odreFuju njeno trajanje. %a razliku od drugih naselja iz rimskog perioda na 9osovu i Metohiji, npr. &lpijane, koja takoFe le!i u blizini bogate rudne oblasti, ali svoju ekonomiku zasniva na mnogo irim osnovama, to joj omogu*ava znatno du!e trajanje, Mun "" isklju$ivo je povezan s onm ekonomskom granom koju mu name*e priroda tla na kojoj se nalazi. ?@

26

#6269, P484T67 I 4 4/I2E TI14#2E M62I5E #63I7E P41E%62E E9424M 9IM GI2I43IM6

M&2 "" .

"&/494

Postoji malo izgleda da je dolinom Ibra, esp. onog dela klisure izmeFu sela 1ala$ i Ibarske latine, vodio neki od zna$ajnijih puteva 26 4 4/E24 # GE4GR65 94G P484T676 RIM 94G 26 E876 & 4G62I3I 2EP4 RE"24 &#IG& /R472I 849682I 569#4RI, PR1E2 #1E24 27EG416 %61I 24 # 4" 49482I; R&"2I; RE1IR6, 947IM6 7E 5&293I426824 P41E%62. Prirodne pogodnosti polo!aja koji je dolinama planinskih re$ica vezan sa sreditima eksploatacije rude, i to, 1u$anskom i Grkajskom rekom s revirom Plakaonice, a o$anskom rekom sa sredinjim masivom 9opaonika, uslovile su da je naselje postavljeno na ta$ki gde se one sti$u, ulivaju*i se u Ibar. 6ko se ovome doda i $injenica da je prisustvo sna!nih vodenih tokova bitno za izvoFenje tehnolokih procesa u metalurgiji rimskog perioda, onda se i ovaj element mora uzeti u obzir kad se govori o razlozima koji su diktirali osnivanje naselja ba u ovom delu Ibarske doline. 2ije ni malo $udno to su metalurki objekti, $ije tragove nalazimo u arealu naselja, udaljeni od mesta gde je ruda eksploatisana. #o je $est slu$aj kod rudarskih naselja u antici, pa se ovo ponavlja i u primeru Mun " " kod o$anice. Ibarska rudonosna oblast, u $ijem se sreditu nalazi Mun " ", predstavlja jedan od najsna!nijih rudnih revira antike u naoj zemlji. %asad nije poznata nijedna rudonosna teritorija na /alkanu u kojoj je ova aktivnost bila tako intenzivna i ostavila za sobom toliko tragova. 1. imi* smatra da je kopanje ruda, prvenstveno srebra, zapo$elo ovde znatno pre dolaska Rimljana, i da je bilo podstaknuto razvojem rudarstva u helenisti$koj Makedoniji. Rimljani samo nastavljaju, sli$no primerima u /osni, prethodno praistorijsko rudarstvo, proiruju ga i )ormiraju u okvirima novih proizvodnih odnosa. 2eizvesno je samo vreme aktiviranja rudarstva u kompleksu Rogozne i 9opaonika. pomenik iz Rudnice pripada po$etku ? veka, tj. vremenu ;adrijana. 6ra iz o$anice koju je postavio carski osloboFenik 6mandus, najverovatnije PR43&R6#4R ME#6884R&M, neto je poznija, i mo!da pripada periodu vladavine 6ntonina Pija. 9ad se ovo pove!e s ve* poznatim intenziviranjem kori*enja prirodnih potencijala balkansko=podunavskih provincija, zapo$etog od vremena imperatora #rajana, onda se mo!e pretpostaviti da aktivnije u$e*e Rimljana u eksploataciji rudnog blaga u ovoj oblasti zapo$inje negde oko kraja : i po$etka ? veka. MeFutim, sigurno je da se prethodna rudarska delatnst ne prekida, mada su nam njene )orme nepoznate. Ginjenica da #rajan kuje novce s natpisom na reversu ME#688I "6R"62I3I ili samo "6R"62I3I, ukazuje na prethodnu razvijenost ovih rudnika, koji ve* u #rajanovo vreme predstavljaju )ormirane ekonomske centre. 6nalizom materijala iz o$anice i obra*anjem pa!nje na impoznatne ostatke anti$kog rudarstva u kompleksu Plakaonice na Rogozni, mo!e se s ve*om sigurno*u odrediti oblast u kojoj su se nalazili ovi rudnici. 2a ari koju je postavio konzul bene)icijar ept. 1italis nazan$eno je i ime stanice u kojoj je on slu!io. #o je #6#I4 M. "6R". M dakle, stanica koja je $uvala sigurnost ovih

?,

"6R"62I3I, kako $itamo skra*enicu s natpisa. 6ra je podignuta u periodu vladavine din. evera. Mun " " okru!uju dva izuzetno bogata reviraME#6886

1.

94MP8E9 94P642I96 . ostaci starijih rudarskih rovova- ispod brda na okolja$i i na padinama brda GradacA teko razdvojiti ta je rimsko, a ta srednjevekovno 26 E1ER4%6P6"24M 9R67& P862I2E R4G4%2E . na brdu %minjak i oko lokaliteta Plakaonice- ogromne koli$ine halda Nselektirane ruda$eNA konstrukcioni detalji galerija i na$in izdvajanja rude Nolovno=srebrna rudaN = Rimljani

2.

NAISUS

2aisus se vezuje za ime reke 2iave . 2avisus. #o bi trebalo da je tako. amo ime
2iave je verovatno tra$ko. 9od Priska postoji podatak koji govori o 2aisu, i ka!e da je posle rata ;una i Romeja, 6tila tra!io da granica ne bude na "unavu ve* na reci "anubi koja je u kontekstu 2aisa. ada se naziv "anubi prvi put koristi za 2iavu. Imaju*u u vidu da je Prisk vie puta bio u 2aisu teko da je mogao da pogrei. Mo!da je kasnije prepisiva$ pomeao. Ima i tra$ko ima "anuba koje se vezuje za reku. Mogu*e je da je dolo do promene imena, a mo!da gornji i donji tok imaju razli$ito ime. 2aisus se prvi put pominje kod Ptolomeja. 4n ka!e da u "ardaniji ima , velika grada&lpijana, 2aisus, kupi i 6ribation. 9ada je 2aisus postao municipijumS 2e zna se. Iz $injenice da se ne pominje u onom spisku gradova iz 1iminacijuma odakle se dobijaju novi vojnici 'samo municipiji i kolonije( zaklju$uje se da tada ':BC.g.( nije to bio. Medjutim taj laternon nije ceo o$uvan 'oko ,DW je o$uvano(, pa je mo!da i bio u spisku. 6 ako i nije bio, to ne zna$i nita. #o je laternon za samo jednu legiju i jednu godinu, jer ako su predhodne godine dali vojnike za neku drugu legiju ne bi ni bili u spisku. Marko 6urelije kada ratuje sa Markomanima stvara lokalne jedinice i jedna od njih je smetenja u 2aisu, a druga u #imok Minor 'S(. 4nda je tada on ve* bio municipijum, a ovo se odvija :LD.g. Remesijana je manja i ona je postala municipijum u vreme #rajana. 4nda teko da nije i 2ais tada dobio municipij. 2ais je na najva!nijem stratekom mestu /alkana. I tu je pre toga bio neki praistorijski grd '#ra$ki, "ardanski, 9eltskiS(. Misli se da je tu bio prvi vojni$ki logor $ak i pre nego to je uspostavljena provincija. 3ecina ever je negde iz Mezije doveo veliku vojsku da skine opsadu za vreme panonskih ustanaka. 1eovatno su tu bile te legije ':,N:+.g.( dok nije )ormirana provincija, pa legije idu na "unav, na granicu.

?+

& 2aisu ostaju kohorte, a najglavnija je kohorta sekunda 6urelija "ardanorum, koju
je )ormirao Marko 6urelije. 8ogor kohorte prime 6urelija "ardanorum je poznat, pa je verovatno i u 2aisu takav. Pravougaono, iz sredine :.v, po osobinama isti kao u 1iminacijum, ali manji 'sa kulama, kapijama i se$enjem na :N@ . ?N@(. Gde je logor onog evera, ne zna se 'bio je od drveta(. 2ije na putu jer se ne javlja u itinerarima. 1erovatno je uz Moravu. #o utvrdjenje je naputeno i ovo novo utvrdjenje je u samom gradu. a podgradjem... "anas je preko njega turska tvrdjava, ali rimska je ve*a. & ovom izgledu grad ulazi u kasnu antiku. #ada 2aisus do!ivljava uspon jer je tu rodjen 9onstantin 1eliki. 4n je ukrasio grad. Prvi car iz tog kraja je 9laudije II Gotski '?BE=?LD.g.(. 4n je bio potovan jer je pobedio Gote i poginuo u borbi. Pobedio ih je kod 2aisa tako to im je doao iza ledja dok su opsedali grad. &speo je jer je znao okolinu odli$no. 4datle je i njegov rodjak po majci 9onstancije ;lor. 2jegov sin je rodjen u 2aisu . 9onstantin 1eliki. 2aisus postaje carski grad.

#u su rodjeni i neki drugi carevi kasnije. #ada su verovatno zazidani neki ulazi i stavljene velike kule na uglovima. Ispod

tvrdjave, malo dalje je reka. #u je bio most i tu je nadjena glava 9onstantina. a suprotne strane most je delio jedno utvrdjenje sa lepezastim kulama koje su karakteristi$ne za 9onstantinovo vreme. 2adjen je :CD,.g. jedan tas na kome pie Xu vreme cara 9onstantina ova tvrdjava je sagradjenaY. #o ne mo!e biti ona velika iz vremena #rajana, koju je opravljao 6urelije, pa "ioklecijan. #o je verovatno ona preko reke. Prvi pomen utvrdjenja je od 7ulijana koji je boravio u 2aisu. 4n ka!e da je 2aisus mnogoljudan grad, vie puta opsedan, ali nikada osvojen. Podatak iz @B:.g. Pitanje je kada je on to bio opsedanS 1erovatno Goti 'za vreme 9laudija II(, a mo!da Goti i pre ?+@.g. Mo!da 9ostobici :BC.g. 'tada je pala erdika, a 2aisus je onda odoleo(. ;unsku opsadu ,,:.g. opisuje Prisk. 4n ka!e da su ;uni preli reku i na zemljitu izmedju reke i zidina postavljaju sprave. 4vnovima su provalili u grad. #ada je grad pao. Prisk ,,L.g. ponovo tuda prolazi i ka!e da je grad jo uvak razruen i pust, pa su oni zano*ili dole u polju, dalje od reke, jer su tu jo bile kosti poginulih. ,E:.g. u 2aisu su 4strogoti.

I 7erdanes ka!e da je 2ais prvi grad Ilirika 'to je preterano, jer Iliriku pripadaju i

alona, 1iminacijum, irmijum(. Mo!da misli da je prvi na koji se naidje kada se ide iz #rakije. 6ko se ide odatle prvi grad bi bila Remesijana '/ela Palanka(, ali 2ais je verovatno bio be*i i ve*eg ranga. 2emamo podatke da je 2ais ikada proglaen za koloniju, ali imaju*i u vidu njegov zna$aj teko da nije bio. 4vime ne objanjava zato je vieg ranga od Remesijane. #ada gotski kralj 'otac #eodorihov( u 2aisu ostavlja malu posadu. %ato malu posaduS 1erovatno zato to je grad bio obnovljen, imao $vrste bedeme 'za vreme %enona ili 6nastasija(.

?B

7ustinijan ga isto obnavlja kada obnavlja erdiku. %ato to on radi ako ga je obnavljao
%enon ili 6nastasijeS %ato to je stradao u zemljotresu +:E.g. koji je bio ogroman, najve*i na /alkanu, sa epicentrom u kupiju, i oko njega se sruilo ,D gradova. vi ostali potresi od onda bili su njegovo smirivanje. 2a bedemu starog utvrdjenja, na delu ka 2iavi vidi se pucanje i pomeranje koje mo!e biti jedino tektonsko. 2jega nije obnovio. #amo gde je danas autobuska stanica u 2iu nadjen je polihromni bedem irine Bm, veoma mo*an, kao olunski. #o je verovatno obnova 7ustinijana, koji nije obnavljao staro utvrdjenje i grad, jer su verovatno bili veoma razrueni. 2adjene su jedne velike terme pored bedema starog utvrdjenja. #akve velike su gradjene van okvira grada da se tu okupaju oni koji dolaze pre nego to dodju u grad. 4nda bi se nastavak onog ogromnog zida treba tra!iti iza termi.

Ima nekih indicija da je postojao jo jedan logor u blizini 'neva!no(.

REMESIJANA

"ananja /ela Palanka, u Poniavlju. 2aziv je nejasan. Po nekima je keltskog porekla po keltskom plemenu Remi. "rugo
miljenje je da je tra$ko i da se vezuje za vezuje za li$no ime Remeses. 4ba su podjednako verovatna. 2e pominje se ravnopravno sa ostalim gradovima u nabrajanju. 7avlja se jedino u itinerarima u 9unkciji mansija . usputne stanice na putu 2aisus= erdika gde je moglo da se preno*i. Pominje se kod ;erokla koji pravi popis C+D gradova carstva , ali samo municipija i kolonija. "ruga potvrda je 1iminacijski laterkum gde se za jednog vojnika kao poreklo navodi slovo R. Moglo bi biti Ratijarija, ali ima ih ,D=ak koji imaju oznaku Rat, a to je Ratijarija. 4nda u Meziji nema vie ni jednog grada na R osim Remesijane. Postoji jedan kastrum Regine kod Golupca, ali iz kastruma nisu regrutovani osim izuzetno 'kada su vambra$na deca(, i tada se pie i kastra ...... ispred naziva. Ima jo jedan grad kolonije koji po$inje na Ris...., ali ne zna se dalje. #o je negde kod Gajni*a i Rudog. #o jeste u "almaciji, ali poto tada vie nema vojske mo!da su ih slali ovamo. Ipak se misli da je to pre Remesijana. & jednom spisu Remesijana se pominje kao centar svoje oblasti sa oko ,D kastela okolo, ali ni to nije presudno jer centar nije morao biti grad. & Remesijani je odr!avan provincijski sabor. 4 tome znamo iz vie direktnih i indirektnih zapisa. #u se spominje respublica urb koji neki tuma$e kao &lpijana, a neki misle da je naziv bio Remesijana &lpija. 2ejasan je odnos Remesijane sa 2aisom. 7er ako je Remesijana onda bila municipij, a za 2ais jo ne znamo da je. Remesijana je ispod dananjeg grada i teka je za iskopavanje.

?L

& centru grada ispod jedne zgrade je ostavljen deo )oruma. &tvrdjenje je
pravougaono sa ukoenjem. 2a uglovima su kru!ne ili oktogonalne kule 'kasne izgradnje u vreme 7ustinijana(, a na bo$nim uglovima su pravougaone kule. 5orum bi trebao da bude u preseku dve ose, ali nije. Ima hram ':(, portike okolo, a na jugu je bazilika '?(. Misli se da je to bio koncilijum sa 7upiterovim hramom '@( u preseku osa gde su bili votivni darovi. %ato staviti koncilijum na samu granicuS 4ni su skoro uvek tako postavljeni na mestima gde se ulazi u provinciju. Remesijana je najverovatnije stvorena u vreme kada i koncilijum. "a bi moglo biti ovako organizovan grad sa izmetenim )oruma. 1erovatno je sve odjednom za vreme #rajana, pa se zove &lpija Remesijana i onda je dobila status municipija. 4nih ,D kastela okolo nam nisu dovoljno poznati. Pominju se /ripara 'na tra$kom bi zna$ilo trg uz vodu(, 9vimidava 'isto tra$ko(, "almates 'ozna$ava doseljenike iz "almacije, verovatno rudari(, 5rerarija 'ime ozna$ava preradu 5e(, "rasimarka 'XmarkaY na germanskim jezicima ozna$ava stra!u to bi zna$ilo da su tu bili utvrdjeni Geramni kao )ederati(. 6ko bi se par njih nalo i lociralo bilo bi lako locirati ostale jer su bili du! puta. v. 2ikita iz Remesijane bio je episkop iz Remesijane. /io je jedan od velikih boraca ortodoksnog hri*anstva. X#e "eiY tj. X#ebi /o!eY je njegova poema. Tiveo je u drugoj polovini ,. veka i bio je okru!en episkopima ' erdika, 2aisus...( koji mu nisu bili naklonjeni i bili su arijanci i podr!avali su ih tadanji carevi koji su takodje bili aijanci. 4n je trebao da pokrsti jednu !ilavu populaciju /esa 'tra$ko pleme(. 4n prevodi /ibliju na njihov jezik. 2a slovenskom jeziku njihvo ime ozna$ava neto demonsko. /esi se lociraju na donji tok reke Marice, ali se sele jer su bili izuzetni traga$i za zlatnim !icama. 1ezuju se svuda gde su rudna podru$ja. 2jihov arheoloki trag su male humke ogradjene kamenom sa urnom ili rasutim pepelom u centralnoj jami i cela humka je prekrivena kamenom. 7edna su do druge i se starije. & njima je novac je iz ,. veka. 4vo je veoma arhai$an na$in sahranjivanja za ovaj period. 6nalogije se mogu na*i na Rodopima i vezuju se za /ese. 4va populacija se dugo i !ilavo odupirala i $uvala svoj na$in sahranjivanja, to se uklapa u pri$u o njima. 7o se pominje da je pokrstio Gote i armate. Mo!da se misli na neke Gote i armate koji su bili postava nekih utvrdjenja, ali su bili arijanci pa ih je ovaj mo!da samo preveo u pravu veru. & njegovo vreme bazilika je preina$ena u hri*ansku i sagradjena je jo jedna ekstramuros sa malim grobljem. URBANI-AM REME-IJANE OD 1. DO ;. VEKA Arheoloki lokalitet REMEZIJANA nalazi se na uem gradskom podru u !ele "alanke# na le$o o%ali &oritnike reke. Reka oi$iu e istonu stranu nasel a i uli$a se u Nia$u na 'Z delu grada. ( na rani em periodu gradu e esto men an nazi$) tako e u * $eku pr$i put spomenuto ime REMI'IANA. ( + $eku nasel e e oznaeno kao R,MAN'IANA# u $eku kao R(MI'IANA.

?E

AR.E,/,0&I NA/AZI 84968I#E# : = ostaci utvrFenja #rapezoidno utvrFenje, dimenzija- %M?DD m, 7M?:, m, IM?L@ m, M??Dm. 2a ostacima turskih severnih i zapadnih bedema od lomljenog kamena dersovane zidine pronaFeni su dublji vizantijski bedemi Nredovi kamena i opeke s debelim malternim )ugamaN i rimski Ntanje )uge i kamenom graFeniN. Ispod turskih okruglih kula pojavljuju se osmougaone vizantijske i rimske $etvorougaone osnove. 84968I#E# ? = tara pijaca 2ajobimnija istra!ivanja do danas su sprovedena na lokaciji tara pijaca. 2eposredni povod za istra!ivanja bio je iskop za izgradnju stambeno=poslovne zgrade, tokom kog se nailo na tragove bazilikalne graFevine. Pored nje je istra!eno i nekoliko objekata iz rimsko=vizantijske epohe i kasnijeg doba. Ispitani objekti su ostaci iz tri graFevinske )aze. 3entralni objekat je bazilikalna graFevina iz II graFevinske )aze, nekoliko puta prepravljana i prilagoFavana novim )unkcijama. 2a zapadnoj strani bazilike je apsida=tribunal, koja je celom irinom okrenuta jednobrodnom naosu. #emelji bazilike su )undirani u sloju ljunka koji je nanela reka, zidani su od lomljenog kamena i kre$a Nopus incertumN. Mestimi$no presecaju suhozidove iz I graFevinske )aze, koji predstavljaju ostatke starijih objekata. 2adzemni deo bazilike zidan je tehnikom opus mi<tum. Paralelno severnoj strani bazilike, na neznatnom odstojajnu, prote!e se zid, s istom strukturom zidanja, koja se na zapadnoj strani zavrava pilastrom. 2a severnom delu ispitane lokacije otkrivena su tri stupca zidana od opeke i temeljni zid. Po tehnici zidanja i na$inu )undiranja zid i stupci hronoloki pripadaju vremenu gradnje bazilike. 2a ju!nom delu lokacije naFeno je nekoliko prostorija koje $ine arhitektonsku celinu. & njima su pronaFeni kerami$ki tubulusi za zagrevanje prekriveni opekom i )ragmenti )resko=maltera. Prostorije se direktno oslanjaju na ju!ni bedem, a po dubini )undiranja i po na$inu gradnje temelja hronoloki pripadaju vremenu gradnje bazilike. & tre*oj graFevinskoj )azi, prepravkom objekta se bitno menja )unkcija bazilike. Pre svega rui se apsida i na popre$nom zidu naosa )ormira ulaz. Izgleda da je tek tada naos podeljen na brodove. Po svoj prilici, u tom momentu se grade odvodni kanali, koji se pru!aju spoljanjom stranom bo$nih zidova bazilike i susti$u u temenu nekadanje apside. 4datle zajedno produ!avaju u glavnu kloaku 'S(. Prilikom adaptacije bazilike delimi$no je poruen na isti na$in kao i apsida i podu!ni zid do pilastra, uz severnu stranu bazilike. lede*a )aza je nastala kao posledica saniranja objekata posle obimnih ruenja. GraFevinske intervencije su krajnje primitivne i u nekim slu$ajevima izvedene u blatnom malteru. 2ove prostorije ne mogu da se pove!u u logi$ku celinu. 4d arhitektonske plastike najzna$ajnija su dva masivna stuba od kamena=pe$ara. 2jima pripada i jedan impost kapitel s ranohri*anskim krstom s jedne strane i znakom omega s druge. Pored ovih detalja naFeni su i )ragmenti mermerne oplate. 4d pokretnog materijala pronaFena je raznorodna keramika i novac iz rimsko=vizantijskog perioda. 84968I#E# @ = /iblioteka

?C

2a prostoru stare biblioteke :CLL god. izvrena su sonda!na istra!ivnja zbog izgradnje nove biblioteke. #ada je u gornjim slojevima otkrivena ve*a malterna povrina. 2a njoj su le!ali )ragmenti kamene plastike dva dela stuba, baza stuba, jonski kapitel @=, veka, kao i mermerni kapitel s krstom. Mestimi$nim probijanjem ove povrine sondama :,+ < :,+ m uo$eni su ostaci starijih objekata. Po pravcu pru!anja i na$inu gradnje sli$ni su graFevinama na lokaciji tara pijaca iz njihove druge )aze. 2a ju!nom delu ispitanog prostora uo$eni su ostaci zidova = radi se o ostacima ju!nog bedema starijeg utvrFenja, jer je neto zapadnije, drugim povodom, naFena sna!na masa zida s oblogom od pe$ara. 84968I#E# , = /azilika van bedema Ekipa 2arodnog muzeja iz /eograda :C+B god. otkrila je trobrodnu baziliku, koja se nalazi na cca ,DD m zapadno od utvrFenja. &oene su dve )aze, i to prva s apsidom i narteksom. GraFevina je orijentisana u pravcu I=%. 84968I#E# + = 2alaz kod !elezni$ke stanice Prilikom izgradnje pruge :EEL god. otkrivena je jedna graFevina, a in!enjer koji ju je otkrio ostavio je detaljan opis i skicu. 4bjekat je zahvatao P od cca @.BDD m ?, a otkriven je @DD m zapadno od !elezni$ke stanice. 2a skici se izdvajaju ? ve*e prostorije N6 i /N, oko kojih je niz manjih. & prostoriji 6 je uz isto$ni zid pronaFen pod od opeke. li$no je i u prostoriji /, u kojoj su uo$eni stupci koji najverovatnije )ormiraju trem. & polukru!nom prostoru G naFeni su otvor i )ragmenti stakla i novca, dok se u prostoru " nalazi pe*, to pokazuje da je to bila prostorija za grejanje. Prema sadr!aju i polo!aju, radi se svakako o objektu pro)anog karaktera. 84968I#E# B = 2ekropole 2a razli$itim mestima u gradu utvrFeno je postojanje vie grobnih nalaza, koji se mogu tretirati kao nekropolske celine. 7u!nu nekropolu $ine dva dela uzvodno uz Mokranjsku reku. 7edan deo je na levoj, a drugi na desnoj obali reke. "eo severne nekropole je na uzdignutoj terasi obale 2iave, kao i na kosini brda Ravalica. %apadna nekropola je registrovana pored trobrodne bazilike zapadno od utvrFenja, a isto$na je locirana na severnoj padini 1elikog 9urila u dananjoj 2ovoj mali. 6nalize grobnih nalaza naj$e*e govore da se radi o kasnoanti$kom materijalu od , do B veka. URBANISTI2KI RA-VOJ GRADA Remezijana = rimsko naselje Remezijana je po rimskom osvajanju ula u sastav provincije Gornje Mezije. Epigra)ski nalazi ukazuju na rano )ormiranje naselja, koje je od ? veka, za vreme #rajana, bilo zna$ajna urbana aglomeracija s de)inisanim administrativnim statusom. 2aselje je najverovatnije bilo sredite i sedite uprave rudni$ke oblasti, koja je od izuzetnog zna$aja u rudnicima bogatoj "ardaniji Nmetalla "ardanorumN. Rudarstvo *e kao sna!na privredna grana tog vremena usloviti br!i razvoj naselja, a kako su takve oblasti u carskom domenu, to *e svakako uticati na njegov urbani izgled. 2a ukupan kulturni okvir )ormiranja naselja utica*e i romanizacija domoroda$kog stanovnitva. 3entralna vlast je vodila smiljenu politiku romanizacije pojedinih podru$ja, kako bi se olakala eksploatacija prirodnih blaga. 4datle se u podru$ju Remezijane i pojavljuje toponim "almates.

@D

4 izgledu tog prvog naselja postoje oskudni podaci. Izvesni terenski nalazi mogu se naslutiti na lokaciji V tara pijacaV, koji pripadaju I graFevinskoj )azi. Ispod bazilike pronaFeni su ostaci suhozidova koji bi se mogli povezati s ostacima prvog rimskog naselja. 2eizvesno je da li je u pitanju VotvorenoV naselje, ili je ono bilo zati*eno vojnom posadom, za $ije je potrebe izgraFen kastrum. Remezijana se nalazila na glavnoj saobra*ajnici 2aissus = erdica, i to na raskrsnici puteva koji iz grada vode prema unutranjosti teritorije N =7N. Potreba za vojnom posadom u Remezijani poticala bi od potencijalne opasnosti od lokalnog stanovnitva, koje je aktivno i u kasnijim epohama. Prisustvo vojske u naselju potrebno je zbog same organizacije eksploatacije rudnika. Rudni$ka teritorija, kao )iskalni carski domen, pod neposrednom je kontrolom i brigom vojske, odnosno njena se organizacija poklapa s organizacijom rudarske teritorije. & izvesnim slu$ajevima, vojska je bila anga!ovana i na neposrednim radovima u rudnicima. 6nalogno vojni$kom utvrFenju )ormiranom u Remezijani, na samom po$etku )ormiranja naselja, jeste #IM63&M MI2& u Ravni kod 9nja!evca. 4vo naselje, s kojim se Remezijana grani$i, takoFer je sredite rudarske oblasti, i u njemu je istra!en vojni logor iz perioda :=? veka. li$na je situacija i u drugim rudarskim oblastima. Po$etkom ? veka u Remezijani je postojao vojni logor = kastrum. 4n bi ujedno bio i prvi smiljeni po$etak urbanizovanog naselja, s tim to je neizvestan njegov ta$an polo!aj. 6rheolokim istra!ivanjima nisu izdvojeni ostaci najstarijeg utvrFenja. 2a mnogim lokalitetima kasnoanti$ka i ranovizantijska utvrFenja nastajala su proirenjem i oja$avanjem prvog vojnog logora. & tom slu$aju bedemi logora u Remezijani nalazili bi se unutar potonjeg kasnoanti$kog utvrFenja. Izgradnja ovog mo*nog utvrFenja jeste mogu*i razlog za unitenje prethodnog vojnog logora, zbog $ega on nije uo$en prilikom arheolokih radova. #akoFe, na osnovu zakona o poklapanju urbanisti$kih planova, mo!e se zaklju$iti da su glavne komunikacije trasirane jo u vreme vojnog logora kao njegova okosnica. Iz te planske doslednosti proizilazi da je &lica M. #ita via principalis, a linija produ!enja &lice 9. #oi*a prema severu via praetoria. 4d njihovog preseka na sve , strane prostiru se insule, po principu urbs Uuadrata. Remezijana = kasnoanti$ki grad "ogaFaji u prva tri veka rimske dominacije Remezijanu ostavljaju izvan ratnih sukoba. #o je omogu*ilo, s obzirom na privredni potencijal podru$ja, da se naselje intenzivno razvija, i da u , veku preraste u utvrFeni grad. 4pte je prihva*eno da su potencijalni gradovi oni s pravom municipia ili colonia. Remezijana je pod #rajanom dobila neki oblik samouprave. MeFutim, kako je teritorija grada zbog privredne aktivnosti u najve*oj meri zavisila od centralne vlasti, otvoreno je pitanje njene gradske samouprave. Ima i primera da se u jednom naselju poklapaju municipalno pravo i centralna vlast, naro$ito rudni$ke uprave, ili da su te dve vlasti na neki na$in integrisane u cilju potpunijeg kori*enja privrednog potencijala. 3entralna vlast je pojedine sudske i druge upravne poslove prenosila na rudni$ke prokuratore, $ije je sedite bilo u rudarskim centrima. #uma$enje nekih epigra)skih spomenika pokazuje da je Remezijana po$etkom @ veka toliko zna$ajno naselje u provinciji, da se u njemu odr!ava sabor gornjemezijskih gradova NconciliumN, kao i da je u njemu sedite carskog kulta. Prema tome, smisao grada ne mo!e se tra!iti samo u

@:

njegovom pravnom statusu, ve* pre svega u aktivnostima i potrebama njegovih stanovnika. & @ i , veku Remezijana je svakako utvrFeni grad. &rbanisti$ka shema nastavlja prethodn tradiciju urbs Uuadrata, koja se u punoj meri izra!ava tokom , veka. &rbani sklop jasno naglaava glavne komunikacije decumanus ma<imus i cardo ma<imus, koje su ili nasleFene od ranih logorskih principalis i cardo, ili su kao nove )ormirane u kasnoj antici. "okaz o graddskom karakteru Remezijane ogleda se u postojanju )oruma i karakteru pojedinih objekata. 4 tome svedo$e objekti na lokaciji tara pijaca. /azilikalna graFevina sa zapadnom orijentacijom apside=tribunala NII graFevinska )azaN, ukazuje na njen civilni karakter. 4vakav tip graFevine de)inie se kao basilica urbana, a nastala je u @ ili , veku, na ta ukazuju kako pokretni materijal, tako i graditeljske pojedinosti Nprojektni modul, tehnika zidanja, i sl.N. 3ivilni karakter bazilike na lokaciji tara pijaca od va!nosti je za razmatranje centralnog dela grada. 4vakvi objekti po pravilu su u direktnoj vezi s )orumom, koji je prostrorno i )unkcionalno sredite grada. Potuju*i osnovne kanone o gradnji, bazilike se lociraju s ju!ne strane )oruma. 8ogi$no je da je ista kompozicija i u Remezijani, pa u tom slu$aju ostaci stubova na severnoj strani isptanog prostora predstavljaju ju!nu stranu portikata )oruma, koji se odatle prostire do gradske komunikacije decumanus ma<imus. a zapadne strane )orum je oivi$en drugom komunikacijom cardo ma<imus, kojom se i ulazi na )orum. 4staci objekta na ispitanom prostoru izmeFu bazilike i portikata predstavljaju verovatno ostatke taberni, !itnica ili zanatskih radnji, koje po pravilu oivi$uju )orum. 5orumi i drugi va!ni objekti se nalaze unutar utvrFenja na svim lokalitetima, pa i u Remezijani. #rasa ju!nog bedema starijeg utvrFenja ujedno je i trasa kasnoanti$kog utvrFenja. 2a to neposredno ukazuju dva momenta- kon)iguracija terena ne pru!a drugu mogu*nost za polo!aj ju!nog bedema, a uz to su ostaci objekta na ju!nom delu lokacije tara pijaca neposredno oslonjeni ne bedem, i s njim obrazuju graFevinsku celinu. 4vi objekti pripadaju vremenu gradnje civilne bazilike, to se zaklju$uje na osnovu dubine i na$ina )undiranja, kao i ujedna$enih niveleta temeljnih proirenja. obzirom da ju!ni bedem i ostale @ strane utvrFenja $ine jedinstvenu celinu, proizilazi da je starije utvrFenje nastalo u irem vremenskom okviru , veka. #ome u prilog ide oblik kula koje u potpunosti izlaze na spoljnu stranu bedema, to je koncepcija koja preovladava u izgradnji utvrFenja u , veku. 2a to ukazuju i analogije s balkanskog podru$ja- postojanje poligonalnih kula na uglovima Nnajverovatnije i na kapijamaN, kao i njihova interpolacija sa $etvorostranim kulama na bedemskim platnima, do sad je uo$eno na starijem utvrFenju Gamzigrada i na "ioklecijanovoj palati u plitu. 6ko se jedinstveno posmatraju oblik i veli$ina starijeg utvrFenja u Remezijani, kao i mor)ologija njegove unutranjosti s naglaskom na cardo, a pre svega decumanus ma<imus, indkativna je sli$nost s palatama = kastra, kao to su Gamzigrad i "ioklecijanova palata. Remezijana je svakako u kasnoj antici zahvatala ire podru$je od utvrFenja. MaFutim, malo je podataka na osnovu kojih se mogu rekonstruisati veli$ina i granica podgraFa. 7edini je pronaFen na lokaciji kod !elezni$ke stanice. #o je verovatno objekat kasnoanti$kog perioda, kakav se ve* pojavljuje kod drugih gradova kao villa suburbana. Postojanje grobnih nalaza u okviru objekta i oko njega ne remeti ovu konstataciju, ve* upu*uje na mogu*nost da je ovaj objekat u kasnijem periodu prepravljen za sakralne

@?

potrebe. Polo!aj ovog objekta na pravcu cardo ma<imus govori o ortogonalnom planu grada i izvan bedema Ngradski agerN, to bi takoFe bilo u duhu rimske, odnosno kanoanti$ke planimetrije. 4staje otvoreno pitanje dokle se prostire urbanizovano naselje kasnoanti$ke Remezijane, a odakle po$inje ruralna gradska teritorija. Remezijana = hri*anski centar Privredni i kulturni zna$aj Remezijane u prethodnom periodu doprine*e da grad krajem , i po$etkom + veka postane sedite episkopije. 4vo se zaklju$uje poprisustvu tadanjeg poznatog episkopa 2ikete N@@D=,:DN, slavnog misionara i crkvenog pisca, $ije je ime imalo dodatak Remesianensis. 2eto kasnije, tu je bio drugi zna$ajan episkop, episcopus Remesianensis "iogenionus. Episkopija i hri*anstvo u celini zapo$e*e novu izmenu urbanog sadr!aja Remezijane, ali ne*e bitno promeniti prethodnu kasnoanti$ku shemu. & prvo vreme se za potrebe hri*anstva ne*e graditi novi objekti, ve* *e se prepravljati i prilagoFavati civilne graFevine. 4bjekti se ovako koriste do momenta kada se za prototip hri*anskog hrama prihvata oblik rimske bazilike. aglasno tome, ranija urbanisti$ka shema kasnoanti$kog perioda ostaje nepromenjena i oslanja se na cardo i decumanus. "a se zadr!ava ovaj model do B veka, govore urbanisti$ke sheme novo)ormiranih vizantijskih gradova. Prvo svedo$anstvo o prepravci civilne bazilike za hri*anske potrebe naFeno je na lokaciji tara pijaca. & III graFevinskoj )azi, kad se objekti adaptiraju, o$igledno je da bazilika dobija novu )unkciju. 2alaz imposta kapitela s ranim oblikom krsta svedo$i o bazilici kao hri*anskom hramu. 2ekadanja zapadna apsida se u potpunosti rui, $ime se )ormira ulaz u obliku trema. & ovoj )azi se naos deli na brodove te bazilika postaje trobrodna. 1ri se i adaptacija nekadanjih taberni severno od bazilike. 7edan deo je sruen da bi se ostvarila neposredna veza s )orumom. 9od hri*anskih hramova se insistira na podu!noj osovinskoj komunikaciji, tako da nekadanji ulaz u baziliku sa severne strane sada gubi smisao. &lazi se preko atrijuma sa carda, koji i dalje zadr!ava svoju )unkciju. 2a to da se ova ulica i dalje koristi, ukazuje postojanje glavne kanalizacione kloake, u koju se ulivaju sekundarni odvodi )ormirani u vreme adaptacije bazilike, ili neposredno nakon toga. 2a osnovu nalaza na lokaciji tara pijaca o$igledno je da je krajem , i po$etkom + veka dolazi do presudnog uticaja hri*anstva na graditeljstvo Remezijane. 4 tome govori i jedan nalaz impost kapitela s krstom N,=+ vekN na lokaciji dananjeg "oma kulture, kao i sli$an njemu na lokaciji /iblioteke. #reba pomenuti i trobrodnu baziliku, verovtno iz B veka, koja se nalazi zapadno od utvrFenja. Pored nekadanje vile kod !elezni$ke stanice uo$eno je vie grobova. #o bi se moglo dovesti u vezu s prepravkom objekta za potrebe hri*anskog groblja. Po svom polo!aju hri*anski hramovi ne remete prethodnu kasnoanti$ku shemu. 2aprotiv, oni se i dalje koncentriu oko )oruma, ili su na glavnom pravcu kretanja, kao to je slu$aj s decumanusom ma<imusom Nbazilika van bedemaN. 4vakav )unkcionalni raspored hramova uo$en je na 3ari$inom Gradu, 3arigradu i drugde, a mo!e se dovesti u vezu s procesnom liturgijom vezanom za cikluse velikih praznika. Remezijana u okviru graditeljske delatnosti B. veka Posle varvarske provale polovinom +. veka, nejasno je ukupno stanje grada i utvrFenja. 2a svim ispitanim lokacijama utvrFeni su tragovi ruenja i ponovnog

@@

nivelisanja pojedinih objekata. &o$ene su pojedine pregradnje, ali se novi delovi ne mogu povezati u logi$ku celinu. Prema Prokopijevim podacima, u remezijanskoj oblasti Nchora RemesianensisN, obnovljeno je oko @D kastela. #o je celokupno podru$je na kom je nastavljena tradicija eksploatacije rude. 9ako se ne spominje utvrFenje u gradu, o$igledno je prethodna kasnoanti$ka tvrFava odolela naletima varvara. 7edino je severno od utvrFenja, paralelno s bedemom, uo$en )ragment zida u tehnici opus mi<tum, znatne irine, koji ukazuje na njegovu )orti)ikacijsku vrednost. MeFutim, ovo je nedovoljno za petpostavku da je 7ustinijan u$inio neto vie na poboljanju kasnoanti$ke tvrFave. &rbanisti$ka shema kasnoanti$kog grada ostaje nepromenjena i tokom B veka. 4na je ista i u novo)ormiranim gradovima 7ustinijanove epohe, te je tim pre o$uvana u Remezijani. SINGIDUNUM

Ime ==> re$ se sastoji od ingi0"unum. "unum na keltskom zna$i grad i ovaj
nastavak je $est. 4vime bi mogli da zaklju$imo da su gradu ime dali 9elti, ali ... Rta je starije ingi ili "unumS ingi bi moglo da zna$i bukvalno Xgrad ingaY. /ilo je raznih pekulacija da to zna$i Xna dve rekeY, XbeoY..., ali teko. 9o su ti ingi koje su 9elti zatekli i nazvali Xgrad ingaYS & spevu o 6rgonautima 'tu je rodjen 6polonije( oni idu uz "unav i dolaze do mesta gde se "unav ra$va. 6 pre toga dolaze do pustinje '8aurion( gde !ivi divlji narod ingoi. Iza te pustinje ra$va se "unav 'u*e kod /eograda( i tu je jedna stena #';(aurijak tj. 9alemegdan ';aurijak . ime se odr!alo do srednjeg veka i uklju$ivalo je i 6valu(. Rta je pustinjaS 1erovatno /anat gde je "eliblatska pe$ara bila ve*a. ;erodot isto pominje ovde narod ingina, a i jedna ada kod medereva se nazivala u anti$ko vreme inga. Po ovima se moglo dati ime gradu, jer su oni mogli u medjuvremenu da predju "unav. 1e*ina naroda smatra da su ingi stariji i da ih 9elti nisu zatekli, ve* mo!da iz potovanja prema prolosti dali takvo ime gradu. 9o su bili ingiS '6utarijatiS, PanonciS, 9eltiS(. Garaanin misli da su "a$ani, jer u rumunskom /anatu postoji grad ingidaja 'Xgrad ingaY na da$kom jeziku(. #o bi onda bili "a$ani, isto to pleme inga. 4nda dolaze 9elti i gube se "a$ani, da bi se sa /oirebistom ponovo vratili "a$ani. #o staro naselje se ne poklapa sa anti$kim ingidunumom. Rimljani su uvek svoj grad izmetali od starijeg, i oba nastavljaju da postoje par kilometara dalje. Iskopavanje keltskih grobova na 9araburmi ukazuje da bi tu moglo biti keltsko naselje. /ilo je i teorije da bi moglo biti %vezdara, ali nema nalaza. Rimljani grade na 9alimegdanu jer je najbolje strateko mesto. #u je bio kastrum legije I1 5lavie 'zapadni zid je u rimskoj dvorani gradske biblioteke(. Ptolomej u ?. veku pominje da ingidunum ima utvrdjenje, ali ne znamo kada je nastalo.

@,

& vrme kada je Mezija osnovana tu su bile legije 1 Makedonika i I1 kitika, od


po$etka nove ere do oko ,+.g.ne. Gde su bile locirane '2ais, kupi, 1iminacijum, ingidunumS(. Mo!da je jedna bila ba ovde. #o je prvi horizont. 4nda I1 kitika odlazi na istok, a ovde dolazi 1III 6vgusta. BENBC.g. dolazi do gradjanskog rata i posle ovde dolaze 1II 9laudija i I1 5lavia. 4va zadnja je sigurno ovde bila. 9alemegdansko utvrdjenje je tipi$no za kasniju #rajanovu )azu. Pravougaono je, dim. @:+<,E+m. Malo je istra!eno 'ispod :DW(. 6li poto je kod rimskog kastruma sve odredjeno znamo ==> preko celog kardo 'sever=jug( i ekumanus 'istok=zapad( se seku pod CDZ na :N@ i ?N@. /edemi su tanki ':,?= :,, m(. 4vi kasteli se zovu o)anzivni, jer je sama dr!ava bila u o)anzivi. 9asnije u kasnoj antici postaju de)anzivni 'debeli zidovi, isturene kule, manje ulaza(. 4va )orti)ikacija ingidunuma nikada nije bila ugro!ena. Postoje , ulaza 'na krajevima ose(, kod svakog ulaza po dve kule koje ne izlaze iz ravni bedema, i ugaone kule takodje. 4vako je verovatno bilo i ovde. Prvi pomen je iz ?. veka i to odmah kao municipij, pa mora da je stariji.

Postoji )aza od polovine :. veka do kraja :. veka koja predhodi dolasku I1 5lavie

'oko :DD.g.(. 4vaj sloj je pripisivan 1II 6vgusti, ali nije sigurno 'jedna opeka sa njihovim znakom(. "a li je onda tu bila I1 kitikaS 6ko je bila onda je bila na podru$ju ameri$ki centar = stari ebastijan. #u je nadjen jedan valov sa zape$enim povrinama . Prvo se mislilo da je to pic greben utvrdjenje. %asipan je keramikom iz ?. i @. veka . tada je prestalo njegovo kori*enje i bilo je smetlite. 6li ovi zape$eni delovi govore da je mo!da tu moglo biti vreno spaljivanje za nekropolu koja je bila Xkod konjaY 'spomenik knezu Mihajlu(. "a li je to bio zemljani logor prve legije ovde, I1 kitikeS Ili logor XestivaY = privremeni logor za I1 5laviju dok nije napravljen logor XstativaY = stalni logor. 1erovatnije da je u pitanju I1 kitika. "rugi deo bedema je bio kod ebastijana. 4vaj logor na 9alimegdanu je bio logisti$ka baza pripreme za "a$ki rat. "o kraja antike tu je I1 5lavia. 2ema ve*ih intervencija na logoru za sve to vreme. 9rajem @. veka izgubljena je "akija, limes se vra*a na "unav i ingidunum postaje grani$ni grad. 2adalje u ,. veku je mutno. igurno znamo da je u jednom trenutku na mestu br. : nikla nekropola 'kod 5rancuske ambasade(, to zna$i da tada tu vie nije bilo utvrdjeno jer je intramurijalno sahranjivanje u kastrumu nemogu*e. "atuje se u drugu polovinu ,.v. "a li je dolo do redukcije logora zbog redukcije broja vojnika legije do vremena "ioklecijana u kasnoj antici. 2a drugim mesitma kasteli su redukovni tako to se na najdominantnijem mestu napravi manji kastel 'mo!da mesto br.?( otprilike ED<EDm. Postoji jedan podatak iz srednjeg veka gde se ovde pominje 9onstantinov pirg u ingidunumu. 4va mala utvrdjenja su se zvala pirg. #o bi mogao biti taj. Mogao bi postojati i "ioklecijanov onda ako se insistira da je ovo 9onstantinov, i koji je onda to 9onsatantin '9onstantin 1elikiS(. @?E.g. 9onstantin 1eliki vodi veliki rat protiv armata i vojska je trebala u /anatu. Izgleda da I1 5lavia naputa ingidunum i ide do Pan$eva gde su mo!da imali logor za taj rat. 2ije iskopavano u Pan$evu, pa se ne zna. 4vakav isturen logor bi mu strateki @+

trebao preko "unava. 2adjeno je i dosta kasnoanti$kih opeka. Mo!da je onda dolo do redukcije ingidunuma u vreme 9onstantina. & +. veku ,,:.g. dolaze ;uni koji razaraju ingidunum. ;uni odlaze ,+@.g, zamenjuju ih Gepidi. ,LDN,ED.g. 4storgoti '#eodorih( su zauzeli ingidunum. I tek +:D.g. 1izantija vra*a upravu nad ingidunumom. 7ustinijan oko +@+.g. utvrdjuje ingidunum i $ini ga Xneosvojivim za neprijateljeY kako se ka!e. 2a drugim mestima to je ta$no, ali ovde nema tragova ni debelih zidova 'red kamena, vie redova opeke(, velikih ugaonih kula 'pre$nika i do :Dm(. +E,.g. osvajaju ga 6vari i biva )ormalno pod njima, ali bez ve*e posade.

1izantijski vojskovodja Prisk ga oslobadja i ostaje vizantijski. 9asnije, BD:.g. se spominje kao slovenski grad pod dananjim imenom.

9ada je u srednjem veku despot te)an 8azarevi* ovde gradio svoje utvrdjenje na
mestu br.?. da li je on ovde samo preuzeo vizantijsko utvrdjenjeS Izgleda da je taj deo 7ustinijan samo malo opravio. "a je on to stvarno utvrdio kako se tvrdi ne bi ingidunum toliko $esto padao i bio vra*an kasnije 'kraj :D. i po$. ::. veka(. 9ada je kona$no vra*eno pod 1izantiju, onda su sagradili jo jedno manje utvrdjenje na mestu br.@. pominje se da je ingidunum imao jako malu postavu tada i da nije mogao da garantuje sigurnost svojim gradjanima. I. N $e!je Rimski ostaci u /eogradu ==> 8ekino /rdo, Gukarica, /anjica 'prilaz(. 2e ide dalje u centru od 9osovske, a odatle je ila nekropola 'Majke 7evrosime, imina(. tanice prilaza ==> 6d e<tum . sa istoka, Mali Mokri 8ugA #ricornium, 6d e<tum miliarem 'Grocka( i 3ongluentes 'prelaz preko reke(. 9od 2ebojine kule su bile kanabe. #a naselja nastaju oko utvrdjenja i naseljavaju ih zanatlije, trgovci, !ene vojnika... 4ve kanabe su imale status grada. matra se da je ingidunum status municipijuma dobio pred kraj #rajanove ili po$etak ;adrijanove vladavine. Ima natpis koji pominje kurione municipija ingidunuma koji ukazuju po imenu $oveka na to vreme. tatus kolonije dobija tek dosta kasno. 2a natpisu iz vremena eptimija evera je jo municpijum. 1erovatno, po analogiji sa 1iminacijumom, postaje kolonija tek za vreme Gordijana ?@C.g. am )orum nije istra!en. 9od Patrijarije je nadjen natpis koji pominje hram, pa se misli da bi tu negde mogao biti )orum. Prvi sloj kanaba je iz #rajanove )aze. 2egde BD=LD. =ih godina @. veka odjednom se kanabe naputaju, iskori*avaju se sekundarno, prese$ene jamama...S Izgleda da su kanabe bile tada pod nekom opasno*u od neprijatelja. #o bi mogli biti ratovi Marka 6urelija protiv 9vada i Markomana u prvoj )azi, tj. protiv armata i 7aziga u drugoj )azi. 4va druga )aza je izazvana napadom armata na granice dok su Rimljani bili negde drugde. Mo!da je taj napad armata iao na ingidunum, a nadjen je i natpis iz tog perioda da je jedna !ena ubijena od strane neprijatelja. Posle ovog rata ponovo su @B

naseljene kanabe kroz @. i dobar deo ,. veka, a onda se postepeno gube i nestaju. #u kanabe prate sudbinu utvrdjenja. a 7ustinijanovom obnovom utvrdjenja u B. veku i one se obnavljaju i sa kona$nim gubitkom bivaju i one unitene. II. B(r v7" 7 rev I ingidunum je izgleda posetio ;adrijan i mo!da je tada dobio municipijum '::E.g.(. /io je i eptimije ever '?D?.g.(, "ioklecijan 'oko ?E+.g.(, 9onstantin 1eliki 'u sklopu rata(, 9onstancije II '@,C.g.(, 7ovijan, jedan od kratkovladaju*ih rimskih careva '@B@= @B,.g.(. III. 9r"*< n$tv( Razlog 9onstancijevog boravka je $udan. Mo!da zbog religijskih razloga.

2e zna se ta$no kada se ovde rano hri*anstvo organizuje. Prvi podaci su iz @D,N@DS
kada ovde stradaju mu$enici 5ortunat i "onat. 4ko @:+.g. bio je sukob 8icinija i 9onstantina, i tada se 8icinije okre*e protiv 9onstantina i vri progon hri*ana koji su bili na stani 9onstantina. #u su opet dva mu$enika tratonik i ;ermil koji su nizvodno izvu$eni iz reke i sahranjeni u #rsteniku verovatno. Prvi episkopi su bili arijanci 'jeres( i spominju se &saki i ekundinijan '&sakijev naslednik(. 4vu jeres su u$vrstili episkopi ingidunuma, Murse i irmijuma. 9onstancije II je i sam bio arijanac, pa dolazi ovamo da u$vrsti episkope ovde.

2e znamo gde je episkopska crkva, ni grobovi ona prva dva mu$enika. 2jihovi
grobovi su verovatno bili sredite ranohri*anskih nekropola, ali neznamo gde su 'zooloki vrtS(. pominje se da je 6tanasije veliki odavde doneo neke relikvije vezane za kult ove dvojice mu$enika u Rim, to zna$i da je onda postojao. TEKIJA Prve podatke o anti$koj #ekiji, rimskoj 1RAN'2IERNI dao je gro) Marsilji.Prema njegovim podacima utvrFenje je sagraFeno od opeke i zemlje.4vo anti$ko utvrFenje bilo je na desnoj obali #ekijskog potoka, dimenzija ?L < ?L,sa $etiri okrugle kule, bilo je kvadratne osnove.4ko :+D godina kasnije 9anic je u dva navrata opisao ovu )orti)ikaciju, on ovo utvrFenje vidi na levoj strani #ekojskog potoka, dimenzija :DD < E, m, dok se na desnoj obali po njemu nalaze ostaci jedne ve*e graFevine dimenzija @B < :E m.Poslednji koji je pred drugi svetski rat, ta$nije, :C@E.godine obiao Ierdapski limes i dao podatke o #ekiji bio je voboda.2jegovi podaci su i najpouzdaniji, zaklju$io je da se desno od potoka nalazi utvrFenje dimenzija @D < @Dm, koje je starije od onog koje je video 9anic na levoj obali. Ar=e(!(*+ "$tr >"v nj

6rheoloka istra!ivanja zapo$eta su :CB? godine, a nastavljena :CBE godine u manjoj meri, da bi bila nastavljena :CBC i :CLD godine.Istra!ivanja :CBC godine bila su skoncentrisana na utvrFenje na desnoj obali#ekijskog potoka.2astavljeni su radovi u parku Ierdapske re$ne uprave na kastelu koji je :CBE.godine konstantovan i $iji je zapadni bedem delimi$no bio otkriven.6li sam kastel je bilo nemogu*e ispitati jer je

@L

zgrada "R& postavljena unutar kastela. toga su istra!eni samo zapadni bedem u potpunosti, severna i zapadna kula dok je delimi$no istra!ena ju!na kula.9astel je malih dimenzija @?<?+m, zapadni bedem je du!i sa ulazom koji se nalazi bli!e zapadnoj kuli.4tkrivene su tri kule severna, zapadna i ju!na razli$ite po veli$ini, a jednake po obliku=R4M/.Posebnu karakteristiku ovog utvrFenja $ine udvojeni bedemi.2aime, zapadni bedem kastela irok je @m, ali to nije njegova prvobitna irina,prvobitni bedem je bio oko :,LD m irine i nalazio se sa spoljne strane kastela, dok jekasnije dodat drugi bedem irine :,@D m, sa njegove spoljne strane nalazio se odvod od opeke, stepenasto poreFanih, od kojih je jedna nosila zig 2R"2IERNA. everna kula je dimenzija C,CD < C,CD m, dok je unutranja starija kula dimenzija +, CD < +,CD m, dimenzija otvora @, C+ < @, E+ m, odnosno oblik romba.&laz u severnu kulu bio je zazidan kada je i cela kula bila ispunjena jednom kompaktnom masom. %apadna kula je najmanja po dimenzijama."imenzije iznose L,,C < B,LDm. everni zid zapadne kule je prvobitan i nije oja$an.7uzna kula je najve*ih dimenzija :?, BD < :?,?D m.9ule i bedemi su graFeni od redova pritesanog kamena raznih dimenzija koji se smenjuju sa redovima opeka raznih )ormata.4va istra!ivanja pru!ila su realniju sliku anti$ke #ekije.Istra!ivanja su bila ote!ana $injenicom da su mnoge savremene zgrade podignute i na levoj i na desnoj obali #ekijskog potoka, pokazala su da se na obe strane #ekijskog potoka postoji po jedno utvrFenje i to na levoj #6RI7E i na desnoj M86IE utvrFenje. Ar="te+tur MlaFe utvrFenje na desnoj obali potoka imalo je dve )aze gradnje.Prvobitni kastel romboidnog oblika, sa $etiri kule nepravilnog oblika, od kojih je ju!na kula bila ve*a od ostalih, to je odlika dioklecijanske epohe, zahvatalo je povrinu od oko L?Em?.%bog zgrade "R& i okolnog vrta onemogu*eno je istra!ivanje u celosti.Istra!en je zapadni bedem, graFen od opeke I kamena u tehnici 4P& MIO#&M, irine :,LD m.&laz u prvobitni kastel nalazio se na zapadnom bedemu,ali kasnije je zazidan,ali nije isklju$eno da su postojali i ulazi na ostalim bedemima .4peke otkrivene I2 I#& ukazuju da su poslednje decenije III veka vreme kada je izgraFen prvobitni kastel na desnoj obali #ekijskog potoka."ruga )aza mlaFeg kastela ogleda se u oja$avanju bedema i kula, svi bedemi su oja$ani sa spoljne strane, izuzev zapadnog, oja$anog sa unutranje strane. 2ovi ulaz nije na sredini zapadnog bedema i solidno je graFen.Gine ga prag sastavljen od dva tesanika, dok je unutranjost )ormirana opekama.9ao deo stepenika bio je ugraFen deo MI#RI24G spomenika na unutrasnjoj strani ulaza a na spoljnoj strani odvod, kanalizacija male propusne moci.&nutranjost nije mogla da se istra!i, zbog ve* navedenih razloga."imenzije kastela pokazuju da se radi o maloj vojnoj posadi, a jedine podatke daje 24#I#I6 "IG2I#6#&M u kojoj se u #ransdijerni pominje odred MI88I#E EOP84R6#4RE .9asnoanti$ki kastel na desnoj obali #ekijskog potoka pripada tipu H&6"RI/&RGI&M=a ili #E#R6P[RG42=a, a sli$na utvrFenja postoje i u Rvajcarskoj i 6)rici.Rto se ti$e hronologije prvobitni kastel sagraFen je u poslednjim decenijama III veka tj. za vreme "ioklecijana, dok je druga )aza iz vremena 8icinija i 9onstantina.GraFevina koju je 9anic video na desnoj obali potoka verovatno pripada kasnoanti$kom periodu i mo!e biti ostatak mostobrana ili bedema pristanita. Prvu pretpostavku potkrepljuje podatak sa #6/&86=e PE#I2GERI626=e po kojoj je kod

@E

#ransdierne obele!en prelaz preko "unava.& prilog drugoj pretpostavci govori nalaz natpisa iz #ekije na kome se pominje izgradnja pristanita. 1eli$ina starijeg utvrFenja nije se mogla ustanoviti, verovatno je bio dimenzija :DD < E, m.& okviru kastela otkriven je ve*i broj pravougaonih zgrada iste orijentacije, du!ine oko @Dm, poreFanih u paru, sa jednom ve*om prostorijom na kraju i drvenim stubovima na kamenim bazama na prednjoj strani.GraFevina u centru kastela N graFevina br.ON solidno je graFena sa vie odaja I jednim koridorom, ispod koje su bili vidljivi temelji starije graFevine = /6R69E, verovatno vila komandira = PRI23IPI6, upravni i religijski centar kastela sa polustubovima okrenutim prema glavnoj ulici.GraFevina pored nje, sa luksuznim mermernim plo$icama i ostacima slikane dekoracije na zidovima, mogla je biti ku*a komandanta = PR6E#4RI&M. I principija i pretorijum su poznijeg datuma od vojni$kih baraka kao i graFevina, slede*a, verovatno podrum = ;4RR&M. tarijem utvrFenju pripadaju i terme $iji su ostaci otkriveni ispod mlaFeg kastela na desnoj obali #ekijskog potoka.1ojnu posadu #ransdijerne tokom I i II veka $inili su delovi 1 G68 9E 94;4R#E koja se pominje na jednoj bronzanoj merici kao i na opekama, dok su delovi IO kohorte NIO 34;4R 148&2#6RI4R&MN. N(v 7 0 2ajstariji novac kovan je u periodu izmeFu :,. i LE. godine.4tkriven je u starijem utvrFenju.2ajbrojniji je novac 986&"I76 i 1E P6%I7626, dok je novac vladara II veka slabo zastupljen.9oli$ina novca je pove*ana za vreme vlade G68I7626 i 986&"I76 II, a najbrojniji je 6&RE8I76241N:B:=:EDN.2ajmlaFi je novac #E4"4 I76 I. a prostora mlaFeg kastela poti$e mali broj moneta.2ajstariji 1E P6%I76241, pripada termama koje su povezane sa starijim utvrFenjem.& am)ori pronaFenoj pored zapadnog bedema naFen je 8I3I2I7E1 nov$i*,a u unutranjosti kastela 626 #6 I7E1. -ONA I-ME8U SINGIDUNUMA I 8ERDAPA

#rikornijum 'Ritopek(, 6ureus Mons i 8ederata 'Ram( su malo istra!eni.


TRIKORNIJUM

adanji grad 'Ritopek( je ta$no iznad. 2ajzna$ajniji deo je ispod groblja. Postoje bar dva )orti)ikaciona jezgra 'jedno kod groblja, a drugo prema /ole$u(. 2e zna se koliki je bio i dokle je iao. 2jegov karakter i vreme pojave je nepoznato. & izvorima ga pominje samo Ptolomej. vojevremeno je na osnovu imena bio odredjen kao da je keltskog porekla. 9oji su to
9eltiS "a nije neki deo zaostalih kordiska koji nisu preli "unav 'oko D. godine(, tako se tuma$i i Pinkum. Postoji jo jedno miljenje Mo$ija ';&(. obzirom da se ne pojavljuje u prvim izvorima o Meziji on misli da je grad nov i to od novodoseljenih u vreme Plaucije ingone 'u vreme 2erona( kada je :DD DDD "a$ana preseljeno preko "unava. #o je bila druga deportacija 'prva je bila za vreme 6vgusta(. 4n misli da su tada naseljeni #rikornijum i Pinkum. 2eophodno je istra!ivanje da bi se to videlo. Pitanje je zar bi ih

@C

preselili tako blizu obali. & ovakvom slu$aju su zatvorene grupacije . civitas. 2jih ;erokle tako i pominje. & to vreme 'B.v.( nema vie municipija, kolonija, ve* se takvi gradovi zovu civitas. Mi ovde nemamo dokaze da je #rikornijum nekada mogao biti municipijum, ili kolonija. Mo!da je on bio civitas i ranije. & B.v. civitas su gradovi, a u ?. i @.v. civitas su domoroda$ka naselja. 9asnije se romanizacijom gube. Gini se da je to bilo ovde. %ato je ovde ostalo civitas $ak do B.vS #rikornijum je bio administrativni centar i izvozna luka kosmajskih rudnika. #ako *e se Pinkum 'Gradite( pojaviti kao centar rudnika oko Peka. Mo!da *e zbog tog zna$ajnog ekonomskog momenta ostati civitas. %ato je izabran za centarS 9ome 9osmaj pripada . Meziji, Panoniji, "almacijiS Po ovome ispada da je Mezija jer joj je tu administrativni centar. & /ugarskoj su nadjeni olovni sli$ci sa pe$atom #R.4.P. ""220. #o ""22 je dominus noster, a kada ih ima vie ond ima vie avgusta. 4no #r je #rik, 4 je o)ici, P je plumborum tj. olovo. 4vo je o)icijalno potvrdilo da je #rikornijum centar. 1ojni centar kosmajskih rudnika je u tojniku. 7edno od mogu*ih imena ovog mesta je "emesis, a mo!da se tako zvao ceo 9osmaj 'u srednjem veku se pominje pri pohodu Manojla 9omnina planina tog imena(. %na$aj #rikornijuma raste ba zbog toga to je bio administrativni centar rudnika. & nekom spisku s kraja @.v. spominje se da je #rikornijum imao tri vojne jedinice. 2ala!ene su opeke sa oznakama #rikornijuma u okolini, ali i u Rakovcu 'jugozapadno od 2ovog ada(. #u je utvrdjenje iz vremena "ioklecijana. Izgleda da su jedinice iz #rikornijuma u nekom trenutku 'mo!da rat 9onstancija II sa armatima( ile tamo da pomognu.

AUREUS MONS

Pominje se samo u itinerarima. 2alazi se ?B milja od ingidunuma. #o je dananje selo eona. ;erokle ga spominje isto kao civitas. "a li iz istih razloga kao #rikornijumS Ptolomej ga ne pominje i verovatno je kasno dobio na zna$aju. 2jegovo ime ne daje nikakav trag o lokalnom stanovnitvu. 2aziv je rimski. & #rajanovo doba je tu niklo utvrdjenje. /io je kastel verovatno od :.v.ne 'deo I1 5lavie(, a tu je i nekropola.

& kasnoj antici do!ivljava zamah u razvoju usled gajenja vinove loze i pravljenja vina. "omicijan je doneo zakon da provincija ne mo!e da pravi vino za izvoz i tako je bilo do Proba koji ga je ukinuo. 4nda se $esto ka!e da se od onda kod nas uzgaja vinova loza. #ada kre*e zamah. tanovnitvo je u tom ,.v. brojno i zato je on civitas.

,D

& onom spisku vojnih jedinica ovde pise da je bila eUuitas "ermatoe. 2eka vojna
jedinica iz "almacije. 2adjeni su grobovi sa oru!jem koji pripadaju "elmatima. %ato su ih dovodili kada je od lokalnog stanovnitva bila jedna jedinica u #rikornijumuS Misli se da je u @N,.v. redukovano utvrdjenje i da je zato jedna jedinica morala da ode. I njihove opeke se javljaju u Rakovcu. 4peke imaji oznaku... PP 'prepozitus( to je titula iz ,.v, ili 3 'sub cura( zna$i pod brigom i isto je iz ,.v. 2i za 6ureus Mons ni za #rikornijum nema podataka da ih je 7ustinijan obnovio. #ada se ne pominje ni Margum. Izgleda da je Prokopije presko$io ovaj deo. LEDERATA

"anas je izmedju Rama i /anatske Palanke preko "unava skela i tu je jo do skoro


bio prelaz. #akav prelaz uklju$uje to da sa obe strane mora biti utvrdjenje, ali se ne zna koje nosi. ale misli da je to ono kod Rama. Izvori zbunjuju. Pri opisu puta ide 1iminacijum, 8ederata, pa prelaz, to bi zna$ilo da je 8ederata u /anatu. 9ada se govori o 7ustinijanu ka!e se da je on pod vizantijsku vlast doveo ponovo 1iminacijum i 6rcidavu i 8ederatu koje su preko "unava . to bi zna$ilo da je sa suprotne strane. #u je ostrvo apaja. 4ba utvrdjenja su morala imati ime. 4bi$no se zovu #rans ili 9ontra, pa ime suprotnog mesta. & trajanovo vreme postojalo je sigurno jedno, ali za dva nije sigurno- na #rajanovom stubu vidi se prelazak #rajana preko pontonskog mosta kod 8ederate. 2a visokoj steni je 8ederata. 2a stubu je prikaz vojnika koji izlaze iz grada i prelaze most. "etalj dva plana gde se vide dva mosta i vojnici koji prelaze oba. 7edan je do apaje, a drugi od nje na drugu obalu. 9ada predju na drugu stranu tamo nema utvrdjenja, ve* se #rajan obra*a sa tribunala. 9rajem @. i po$etkom ,.v. u 9onstantinovo vreme, reducira se utvrdjenje : i smanjuje se. 2e znamo ta je sa druge strane. & medjuvremenu na apaji ni$e jedan kvadriburgijum. ale misli da bi se to utvrdjenje zvalo 8ederata 2ova. & B.v. utvrdjenje : se vra*a na veli$inu #rajanovog utvrdjenja, oja$avaju se zidovi, velike kru!ne kule zamenjuju prethodne $etvrtaste. 4staje jarak i ostalo. Isto se deava na apaji. #o je 7ustinijanova obnova o kojoj ka!e da je na mestu jednog zaputenog pirga 'koji su stari zvali 8ederata( 7ustinijan obnovio i u$inio velikom. 9oliko je to utvrdjenje bilo mo*no govori i to da kada su nemci \,:.g. napali, L dana nisu mogli da osvoje 8ederatu, a u medjuvremenu sve je palo '/eograd, 9ragujevac...(. ULPIJANA S!(3(' n F"' n(v$+" 2epun kilometar zapadno od manastira Gra$anice = rimski i ranovizantijski grad &8PI7626, osnovan po$etkom ?. veka 6"

,:

Grad kontinuirano !ivi do pred sam po$etak L veka, kad su ga poruili 6vari i loveni Pretpostavlja se da je podignut na prostoru starog domoroda$kog naselja, tj. da jezgro &lpijane $ini manje naselje starosedelaca, $ija je osnovna delatnost, pored zemljoradnje, bilo i rudarstvo "osadanja arheoloka istra!ivanja to nisu potvrdila #ragovi rudarske delatnosti na ovom prostoru koji poti$u iz perioda pre dolaska Rimljana, ipak ukazuju da je starije naselje domorodaca svakako postojalo & blizini . srednjevekovno gradite 1E8E#I2 . pored kasnoanti$ke, otkrivena i praistorijska, izgleda dardanska keramika 4snivanje &lpijane vezuje se za cara #rajana . &lpijana je u po$etku manje rudarsko naselje, centar rudarsko=metalurke delatnostiA vremenom prerasta u pravo gradsko naselje sa svim karakteristikama rimskog grada, i postaje jak politi$ki, ekonomski i kulturni centar #eritorija RE P&/8I36 &8PI626 . na jugu se grani$ila s teritorijom kolonije cupi, na severu u severozapadu dopirala je do stanice 6" 5I2E kod 9urumlije Gradska teritorija . osim lokalnih saobra*ajnica N1I6E 1I3I268E N, ispresecana je magistralnim putevima 26I & . 8I 4 i &8PI626 . 3&PI, tj. 26I & = &8PI626 . 3&PI. 2a putu 2aissus=8issos . ? stanice, 1I2"E2I Nu ataru sela GlavnikN, i 1I3I624 Nneizvesno lociranjeN @ i , vek . najve*i uspon &lpijane Nmunicipium splendidissimaN kraj @ i po$. , veka . Municipium "" u neposrednom susedstvu, centar rudarsko= metalurke delatnosti u ibarskoj oblasti, potpuno se gasi &lpiana . drugi po veli$ini grad u novoosnovanoj provinciji "ardaniji grad hri*anskih mu$enika 5lora i 8avra brzo postaje episkopsko sedite . ve* @,@ 6" nalazimo episkopa &lpijane meFu u$esnicima sabora u erdici ,L: . po 7ordanesu, deo Gota posle osvajanja 2aisusa razorili &lpijanu, mo!da je ,,: razorili i ;uni obnova . pod 7ustinijanomA promena imena u Iustiniana ecunda stari gradski bedemi s kraja @ i po$. , veka . oslabljeni posle zemljotresa +:EA sad obnovljeni i poja$ani +,L=,E . prvi upad lovena na teritoriju Ilirika iskopavanja . od :C+@
E1ER26 2E9R4P486

1.

. raznovrsne grobne konstrukcije od ?=B veka i @ graFevine . dve mlaFe su sepulkralnog karaktera NGR6IE1I26 /6%I8I96824G #IP6 I MEM4RI76 4GR4M2IM MERMER2IM 6R9456G4MN, a tre*a graFevina je starija i nepoznate namene, i u njoj su, pored ostalog pokretnog arheolokog materijala, naFeni i kameni ante)iksi ukraeni maskama i palmetama, i mermerna glava glumca ili atira 2. GR6" 9E %I"I2E . deo naselja opkoljen obimnim zidovima pravougaone osnoveA masivni zidovi debeli i do @ m, podignuti iznad poruenih starijih zidina s kraja @ i po$. , veka . na svakih ?L,@ m imali su polukru!ne kule potkovi$aste osnoveA na sredinjem delu severnog zida otkrivena je kapija izmeFu ? kule koje su je )lankirale ,?

3. R624;RIRQ62

. s narteksom i ? paraklisa, podignuta iznad starije graFevine s mozaikom, datuje se kao i pomenuti gradski bedemi u vreme 7ustinijanove obnove 4. #ERME . izmeFu severnog zida bazilike i kapije, na ruevinama starije graFevine iz dr. pol. @ ili po$. , veka
96 /6%I8I96

van bedema- 7&T26 I %6P6"26 2E9R4P486A a isto$no od grada . 36 #R&M kvadratne osnove N,DD < ,DD mN, s okruglim kulama na uglovima i pravougaonim na stranama kastruma postojao je i &/&R/I&M

VIMINACIJUM u)iks . acijum se vezuje za 9elte, kordiske koje *e zvati i #rikornjanima. #u su i nadjeni ostaci 9elta. 2ije nadjen njihov opidum. 4vaj prvi deo re$i 1imin je dovodjen u vezu sa latinskom re$i za vrbu, ali nita nije sigurno. 2ije jasno da li su utvrdjenja istovremena. 9akav je ovo dualizamS 4vde se ne radi o istovremenim, ve* su obnavljana ali ne na istom mestu. Prvi podatak poti$e od Ptolomeja, ali je sigurno tu bilo vojske jo od :.v. Istra!ivanja utvrdjenja nisu dala odgovore. 1rena su na prelazu zadnjeg veka. Pro)esor 1asi* ostavio veli$ine kastruma . 1II 9laudije 've*i od ingidunuma( i unutranju hronologiju. 1erovatno je da ima presek ?N@ - :N@, unutranje kule 'i ugaone i kod kapija(. 4vo arheoloka istra!ivanja nisu pokazala, jer su kopali u sredini. Po 1asi*u jedan horizont je iz druge polovine :.v. kada tu po njemu ve* postoji kameno utvrdjenje. "rugih kamenih utvrdjenja kod nas nema u to vreme. "ruga )aza utvrdjenja je kamen=opeka 'opus mi<tum(. #oga do tada nema kod nas ijavlja se tek u kasnoj antici ponovo. 7edan bugarski arhitekta koji je kopao erdiku izneo je teoriju da se po broju redova opeke mo!e datovati koji je vek '@ reda M @.vek(. #o je na mnogim lokalitetima potvrdjeno. & 1iminacijumu ima @ i mogao bi biti @.vek, jer je tada tu dugo boravio eptimije ever, a i u to vreme za Gordijana je uzdignut na nivo kolonije. #re*a )aza . zidine su od blata, barake... Mislilo da je to delo varvaskih )ederata = novodole populacije stvaraju svoje naselje. 3ivilno naselje nastaje iz kanaba. %a 1iminacijum je lako ustanoviti kada je postao municipij, jer se zove Municipium Elium 1iminacium. #o je bilo oko ::E.g. Elije je ;adrijan, pa tako znamo. Po kovanju novca znamo da je posto kolonija za vreme Gordijana, ?@C.g. 2e znamo ta je dalje u kasnoj antici sa utvrdjenjem. Izgleda da tada na drugoj obali nastaje novo utvrdjenje '?ED<?:Dm( sa kru!nim kulama na uglovima i podgradjem. 4ve kru!ne kule deluju kao 7ustinijanova gradnja, sa +=B redova opeka. #o je iz onog perioda kada on oja$ava utvrdjenja. Prokopije ka!e da je 7ustinijan iz temelja razoren hram obnovio i u$inio ga neosvojivim, to zna$i da ispod ovog novog utvrdjenja

,@

postoji jo jedno i da se prebacivanje na drugu obalu odigralo ranije 'negde oko "ioklecijane(. #o potvrdjuje Pointigerova tabla 'kraj @. i po$. ,.v.( koja ka!e da se iza Marguma 'u*e Morave( nalazi 3astra 1iminacio, a onda 1iminacio ':D milja dalje(, a onda Municipii ':E ili ?E milja dalje(. Prvi deo je jasan, 3astro 1iminacio je novo utvrdjenje, 1iminacio staro 'da li izmedju njih ima :D milja M oko :+ km teko je re*i, jer se ne zna gde su prelazili Mlavu(. 7edino taj Municipii nije jasan. 2eobi$no je da taj Municipii nema ime. Misli se da ozna$ava kraj terotirije municipija 1iminacijuma. &z ime 1iminacijum uvek ide Elijum, mo!da zato to postoji jo jedan 1iminacijum iz nekog drugog vremena, a ne ;adrijanovog. #akvih primera ima, pri $emu kada jedan dobije status kolonije, drugi ostaje municipijum. "a li je to tako ovde, ne zna se. Ima tamo neki grad koji bi odgovarao. ,,:.g. ;uni rue oba utvrdjenja i 7ustinijan obnavlja ono mladje. #amo je i arhitektura utvrdjenja 7ustinijanove )aze. 6vari plja$kaju +EB.g. Romeji ga obnavljaju. BDD.g. ka!e se da je jedan vizantijski vojskovodja doao na 1iminacijum koji je ostrvo. Misli se da se ovde radi o lokalitetu vetinje gde su nadjeni ostaci ku*a gepidskih )ederata. 4vo utvrdjenje je imalo rov sa vodom i reke sa ? strane, pa izgleda kao ostrvo. /ilo je u jednom momentu ? postaje . Gepidi na vetinji i Romeji u utvrdjenju. 2adjena je i gepidska nekropola, izmeana sa Romejima. & okviru 1iminacijuma su se nalazile i 8ederata i 9upe. 4vde je bilo sredite upravnika provincije 'od druge polovine ?.v.(, a pre toga je bilo u Racijariji. 4d ,.v. je episkopsko sredite. tanovnici su bili islu!eni vojnici 1II 9laudije iz helenisti$kih oblasti '$ak irija(. 7avljaju se i keltska, tra$ka i ilirska imena.

B(r v7" 7 rev :CL. . ?D?.g. eptimije ever u ? navrata. & njegovo vreme grad do!ivljava polet i bogati se. 9ada je po drugi put doao ?D?.g, tu je svog sina 9arakalu proglasio za 6vgusta. #ada su obnovljene kanabe i $itav logor. Gordijan nije bio. /ili su i #rajan "ecije, Pakacijan 'protiv car, odavde ho*e da srui carstvo(, Elirijan 'kratko car(. 4vde je bila i kovnica novca. 2a aversu su bili likovi careva od Gordijana III do 1alerijana. 2a reversu je bila personi)ikacija kolonije u raznim varijantama 'kao !ena izmedju lava i bika koji su simboli dve gornjomezijske legije . I1 5lavie i 1II 9laudije(. 2ije se poklapala zvani$na i lokalna godina. Galijen zatvara kovnicu. ?C,.g. "ioklecijan. @:L = @??.g. 9onstantin je cesto ovde bio dok je ratovao protiv armata u /a$koj. #im istim povodom @+,.g. 9onstancije II 'sin 9onstantina(. Gracijan... vi koji su prolazili su svra*ali.

,,

ahranjivaje Preko :D DDD istra!enih grobova. 7u!ni kompleks naro$ito je istra!en. & horizontu :. @.v. "ominiraju ? tipa grobova- :( grobne jame :DD<BDcm, jako zape$enih strana pokriveni ravnom opekom ili tegulama 0 indek 'dvoslivni krov(, a ostaci su rasuti po grobnoj jami. Prilozi su ili goreli sa pokojnikom 'nakit(, ili su pridodati kasnije '!ici...(. ?( eta!ni grobovi. 4be eta!e imaju tragove gorenja, pri $emu je ovaj dole grob. %atvara se ili opekama sa strane i odozgo, ili onako na ? vode 'ideja ku*e(. Pepeo je rasut bez reda. @ tip grobova $ini manje od :CD, koji imaju urne da$kog tipa 'verovatno su svi bili "a$ani(. 6ko su ovi "a$ani, ko su onda oni iz prva dva tipa grobovaS 1erovatno 9eltiN"ardanci. 4vaj tip grobova se zovu 2ova 9oma$ica . ase, po lokalitetima 'ima ih od Panonije do 9osova i od 8eskovca do /osne(. 9o je to onda ko pokriva ovaj prostorS Pre je to po neka kulturna simbioza i lokalni odgovor na rimski na$in sahranjivanja. 4vde tipi$ne rimske nekropole nema. Grobovi su se presecali, to zna$i da grobovi nisu bili obele!avani na celoj povrini, ili je oznaka bila privremenog karaktera. /roj priloga je vezan za broj @ '@,B,C to je magi$ni pitagorejski broj, mo!da ima veze i sa @ te$nosti libacije(. triginis . za skidanje masti za palestre, u obliku srpi*a, time se ma!e, obi$no se nalazi uz mladi*e. matra se da se negde od po$etka @.v. gubi kremacija i po$inje inhumacija. #o je razlika od provincije do provincije. 9od nas od polovine @.v. 7avljaju se cevi za libaciju te$ne !rtve 'ideja belih lekita sa upljim dnom kroz koje se sipala libacija da se umire mrtvi(. 1erovatno imaju istu )unkciju. 4d obi$nih su tubula za vodovod, ali vertikalno se stavljaju. 1erovatno su te cevi slu!ile i kao oznake groba, jer ti to imaju cev, vrlo retko su ote*eni. #o to su strane zape$ene ukazuje na to da je loma$a bila u samom grobu. Medjutim dve stvari se ne uklapaju- :( da bi se razvila temperatura od 3CDDZ potrebna za kremaciju, potrebno je minimum , < ?,+ m grobne jame, a ovde su za najmanje CD m manje. Mo!da su ih spaljivali i po dva puta. ?( pored jednog od grobova je nadjena ogromna zape$ena povrina sa ogromnim brojem ko$eva. %a jednu loma$u treba , koca, a ovde ima za oko @DD loma$a tragova koca. %ato bi ovo pravili ako su ih spaljivali u grobu.Pre *e biti objanjenje puri)ikacije grobne jame uz pomo* vatre, to su nekada i radili 'lustracija(. & sve!e iskopanu jamu se ubaci granje i spali. #ime se i prakti$no oja$a grobna jama jer postaju zidovi $vr*i. Iznad pojedinih grupa grobova nadjene su tzv. kuline, velike povrine gde su se o zadunicama donosili darovi, jelo se, pilo, i tu su se razbijale kori*ene posude 'zaprljane su( i tu se ostavljaju.Pored grobova sa kremacijom i ima i skeletnih za koje se $ini da su neto mladji. 1erovatno je to ta promena iz @. veka. 6li ko se to onda kod nas u ?. veku inhumiraS 9elti se kremiraju, Rimljani se kremiraju- = da li je dolo do renesanse 9elta, koji su se pre nego to su doli ovde inhumirali, pa onda pod uticajem po$eli da se spaljujuA = mo!da su to neki orijentalci iz Male 6zijeA tamo su se tradicionalno inhumiraliA

,+

= pogrebnih darova skoro da nemaA spaljivanje je veoma skupo, pa kako su se onda sahranjivali najsiromanijiS u Rimu su robovi inhumiraniA Mo!da je to i ovde slu$ajA = ima i izuzetaka, npr. veoma bogat grob devoj$iceA medjutim to nita ne zna$i, jer su kod Rimljana deca dok im ne izbiju prvi zubi uvek inhumiranaA Ima i nekih sahranjenih sa nekom gredom koja je mo!da bila deo nadgrobne arhitekture.Ima i kenota)a. K(v nje V"#"n 7"ju#

1iminacijum je municipijalni status stekao po$etkom vladavine ;adrijana, ::E.g.


'Municipium 6elium 1iminacium(. redinom ?. veka postaje sredite namesnika Gornje Mezije. 1rhunac do!ivljava za vreme vladavine eptimija vera krajem ?.v. Po$etkom vladavine Gordijana III '?@E=?,,( postaje kolonija '?@C.g.( i dobija pravo kovanja bakarnog novca. Glavni razlog za otvaranje ove kovnice je verovatno bio nedostatak sitnog novca u prometu na tlu podunavskih provincija. #u su se nalazile i brojne trupe. 1iminacijum je bio i glavni punkt ovog odbrambenog pojasa pa je u njemu od 5ilipa I '?,,=?,B.g.( do Galijena '?BD=?BE.g.A od ?+@.g. sa 1alerijanom( povremeno kovan i carski srebrni novac, a ovde su novac kovali i neki protivcarevi. %a odabir 1iminacijuma kao kovnice veliki zna$aj je imala i blizina rudnika Piukum S'Eliana Picensia(. 9ovnica radila od ?@CN,D. do ?+,N++. g.ne. 1reme kovanja odredjeno rimskim brojevima od i do O1I u ise$ku reversa 're$ je o posebnoj lokalnoj eri koja se nije podudarala sa zvani$nom rimskom godinom(. 2ije jasno kada je po$ela ova era. matra se da je po$injala negde izmedju leta ?@@. i novembra ?,D.god., ili mo!da jo preciznije ?:. oktobra ?@C. kada je bio jedan jubilej Gordijana III. Postoje pauze ?,E=,C. i ?+@=+,. 'an. O i an. O1(. &zroci ovih pauza nisu utvrdjeni 'mo!da teko*e u snabdevanju rudom(. & ovom periodu novac je nosio :, likova careva i $lanova njihovih porodica 'od Gordijana III do Galijena(. 9raj kovanja je u vreme vladavine Galijena '?+@=?BE(, koji je ukinuo sve lokalne kovnuice u rimskom carstvu. Mogu*e da je na ovakvu odluku uticala i raste*a nesigurnost ovih krajeva. 9uju u tri nominala koji se popularno nazivaju velika, srednja i mala bronza. 1elika je uglavnom bila od $istog bakra, srednja je legirana isklju$ivo sa cinkom 'tzv. orihalk= mesing(, a mala je bila ili od $istog bakra ili legirana sa kalajem i olovom. %abele!eni su i primerci sa ve*om te!inom od redovne, tzv. Vdebeljaci] koji predstavljaju probne otkove i nekoliko medaljona. 6versna predstava su likovi careva od Gordijana III do 1alerijana, odnosno Galijena.

Reversna predstava '^_2ovac u /gd.__ # III, br.:D,::( na ve*ini primeraka- !enska

)igurina u stoje*em stavu = personi)ikacija grada 1iminacijuma ili provincije Gornje Mezije. Glavom uvek okrenuta levo. 1eoma retko je data )rontalno. Tenska )igura ima na sebi dugu haljinu i traku oko glave. Pored desne noge personi)ikacije prikazan je bik, a pored leve lav simboli legija 1II 3laudia i IIII 5lavia. Ponekad bik ima grb kao zebu. %a emisije prve, a delom i druge godine kovanja karakteristi$na je izvesna stati$nost ,B

polo!aja, naro$ito u predstavljanju bika. 9asnije i lav i bik su predstavljeni u pokretu. Ponekad se umesto !enske personi)ikacije pojavljuje personi)ikacija sa ode*om nalik mukoj. 4d IIII, 1, OI, OII, OIII i OI1 godine lokalne ere kovana su vanredna izdanja. va vanredna izdanja su druga$ija od osnovnog tipa. Postoji tri tipaI. tip sa veksilumima 'vojnim insignijama= na visokoj motci zastava i razni simboli( II. tip sa 1iktorijom III. tip sa Pa< 'niz motiva koji ukazuje na blagodeti mira= venac, rog izobilja, globus, 1iktorija na njemu`svi ovi simboli $ine sinkreti$ko bo!anstvo Mezija=Pa<(.

,L