You are on page 1of 9

Re fundamentalizam, u modernom zapadno evropskom drutvu, kod prosenog graanina, izaziva negativnu reakciju.

Prva asocijacija na ovaj fenomen savremenog drutava je terorizam, Al Kaida i teokratska vlast u ranu. !eutim, da "i smo o"jektivno sagledali ovu pojavu, njene korene i vezu sa nacionalizmom, moramo prvo analizirati znaenje rei fundamentalizam, konkretno pojavu verskog fundamentalizma i njegovu ekspanziju. # toga se moramo osvrnuti i na atmosferu u kojoj ova pojava nastaje. $undamentalizam se, kao te%niki termin, poeo upotre"ljavati jo krajem & & veka, a u iru upotre"u je uao tek u poslednjoj etvrtini && stole'a, nakon islamske revolucije u ranu. ( Pre svega, fundamentalizam nije iskljuivo uvek verskog k a r a k t e r a . )a k o e , p o s t o j e i p o l i t i k i , f i l o z o f s k i , p a a k i a t e i s t i k i fundamentalizam. *to se tie politike, fundamentalisti se pojavljuju kao opozicija, takozvanim +realcima, , u okviru iste politike struje, to je est sluaj unutar odreeni% alternativni% politiki% pokreta. *to se filozofije tie, fundamentalizam se pojavljuje u vidu oni% pravaca koji polaze sa pozicije sigurne i nedvosmislene spoznaje. -e r s k i fundamentalizam pretstavlja, ukratko, veru u neop%odnost vrstog pridr.avanja osnovni% principa odreene religije. $undamentalizam je uvek u ve'oj ili manjoj opoziciji, prema li"eralnom strujom u okviru odreene religije, koja u njene doktrine uvodi izvesne k o m p r o m i s e . )a k o e , f u n d a m e n t a l i z a m j e i u s u k o " u s a v r e d n o s t i m a savremenog drutava i reakcija na neprikosnovenost naune istine.

Poreklo fundamentalizm a
$undamentalizam pretstavlja pokret koji je ponikao meu konzervativnim prez"iterijanskim teolozima na , Princeton )%eological #eminar /, u #jedinjenim Amerikim 0r.avama, tokom prve decenije dvadesetog veka. 1vaj pokret pretstavljao je reakciju na sekularizaciju i "ilo kakvu vrstu modernizma. $undamentalisti, razliiti% pravaca i frakcija, pokuali su da se ujedine putem konferencija posve'enim 2i"liji, meutim, jedini rezultat "io je otpadnitvo i cepanje crkava. 3edna od ovi% konferencija, 4iagara 2i"lijska konferencija, kao i , -e l i k o o k u p l j a n j e P r e z " e t e r i j a n s k e c r k v e , i z ( 5 ( 6 . g o d i n e p o s t a v i l i s u osnove fundamentalistickog s%vatanja u vidu ,7 fundamenata 8osnova9:
(

;omo -iator !ilan, !ilan -ukomanovi'

(.4epogreivost 2i"lije stoga to je inspiracija za pisanje 2i"lije dola od strane #vetog 0u%a< = . -e r a u " e z g r e n o z a e ' e s u s a ; r i s t a < > . -e r a d a j e ; r i s t i v a s m r t p r e t s t a v l j a l a i s k u p l j e n j e l j u d s k i % gre%ova< ? . -e r a u t e l e s n o v a s k r s n u ' e s u s a ; r i s t a < 7 . -e r a u i s t o r i j s k u r e a l n o s t s u s o v i % u d a .

@pravo su ovi% pet fundamenta dali ime fundamentalistikom pokretu, koji ipak i pored iste osnove, nije uspeo da postane ujedinjen. 1d tada, znaenje rei fundamentalizam je vie puta menjalo z n a e n j e i v i e p u t a j e r e d e f i n i s a n o . )a k o e s e d r u t v e n a p o z a d i n a i poreklo oso"a koje pristupaju ovom pokretu menjala i irila, meutim, sna.na posve'enost osnovnim principima ove ideologije je "ila i ostala uvek prisutna.

Fundam entalizam irom sveta


Budizam 4iciren "udizam, 3apanska grana ma%ajana "udizma, poznata je pre svega po svom netolerantnom stavu prema svim ostalim o"licima "udizma, za koje smatra da su jeretiki. 1va grana "udizma poseduje odredjene konekcije sa *into religijom drevnog 3apana i odlikuje se i izvesnim iskljuivim nacionalnim karakteristikama 3apana. 1va religija je "ila ak popularna i kod neki% ultranacionalista u 3apanu za vreme 0rugog #vetskog rata. 4icirenci veruju da ce irenje nji%ovog uenja d o v e s t i d o p o j a v e m i r n o g , p r a v i n o g i u s p e n o g d r u t v a . )a k o e , k a d a se pria o fundamentalistikom "udizmu, ne mo.e se ne pomenuti )i " e t a n s k i " u d i z a m , k a o i n e z a o " i l a z n a 4 o v a K a d a m p a t r a d i c i j a .

Hinduizam

;induizam, s%av'en kao vera ili vie kao skup vie razliiti% verski% tradicija i s%vatanja, pretstavlja jedan, "arem u komparaciji sa drugim religijama, izuzetno tolerantan religiozni sistem, porilino otvoren za individualno tumaenje. 1no to najvie potvruje ovu tvrdnju je postojanje vie stotina %induistiki% sekti, sa manje ili vie razliitim doktrinama. @ jednoj izuzetno tolerantnoj atmosferi %induizma, izuzetak i n i n a c i o n a l i s t i k i o " o j e n ; i n d u t v a p o k r e t . -i e p o l i t i k a i d e o l o g i j a , nego religiozna doktrina, ;indutva dr.i na okupu vie ndijski% politiki% partija okupljeni% oko istog cilja, uvanja ndijskog etnikog identiteta kroz promovisanje jedinstveni% kulturni% i religiozni% vrednosti. 1vaj pokret je nastao u prvoj polovini dvadesetog veka, u do"a "or"e za oslo"oenje ndije od kolonijalne vlasti, ali njegova novosteena popularnost je "azirana na otvorenom suko"ljavanju sa ndusima koji nisu %indu veroispovesti, pre svega sa muslimanima. !eutim i pored svega ovoga ;indutva groupe pozivaju da se druge religiozne grupacije u ndiji pridru.e u stvaranju novog i sigurnijeg drutva za sve nduse, takoe je zanimljiva podrka koju ove grupe ispoljavaju prema drzavi zrael. ako se radi o jednoj nacionalistikoj ideologiji, na fundamentalistikim osnovama, ova grupa ostaje kontraverzna, ponekad ak i dvosmislena, kao uostalom i sve to dolazi iz jednog tako vieslojnog kulturnog am"ijenta kao sto je ndija.

Judaizam -e ' i n a r a z l i i t i % g r a n a j u d a i z m a s m a t r a d a s e # t a r i z a v e t n e sme tumaiti "ukvalno, ve' se mora prona'i i skriveno znaenje, a takoe se i veoma vrednuje oralna tora iji sadr.aj predstavlja razna vienja koja se tiu jevrejskog zakona, morala, filozofije, o"iaja i istorije. !eutim, postoje grupe takozvanog ortodoksnog judaizma, koji pridaju izuzetnu pa.nju autentinosti jevrejski% sveti% tekstova, za koje s m a t r a j u d a s u d i r e k t n o d o " i j e n i o d 2 o g a . )a k o d j e s e v e r u j e u nepogreivost tumaenja sveti% tekstova od strane ra"ina. 4ajpoznatije iz ove grupe ine takozvani ;aredi i ;asidi judaizam. Aa ;aredi judaizam je opte poznato da je u pitanju teoloki najkontraverznija jevrejska grupa. ;aredi, poput drugi% ortodoksni% jevrejski% grupacija, smatraju da je nji%ova religiozna praksa povezana u neprekinutom istorijskom nizu sa !ojsijevim pri%vatanjem zapovesti na #inajskoj gori, stoga smatraju ostale grane judaizma za devijacije od istinskog

>

judeizma. ;asidski 3evreji su ultra ortodoksna jevrejska grupa, koja se zala.e za popularizovanje i irenje jevrejskog misticizma. ako ne postoji jedinstven o"lik ;asidizma, individualne grupe naje'e dele miljenje povodom razliiti% pitanja, filozofije, odevanja i naina praktikvanja vere.

Hrianstvo @ %ri'anstvu danas teremin fundamentalizam se naje'e koristi za neke ekstremnije o"like konzervativnog evangelizma ili za grupe koje su iz ovi% nastale. Besto se potkrada i termin + militantni fundamentalizam,, kada se opisuju grupe i individue koje se odvajaju i ne uestvuju u religioznim aktivnostima sa grupama koje se ne pridr.avaju sutinski% doktrina na dovoljno strog nacin. *to se tie ovi% grupa, pomenu'u samo neke, poput 4ezavisni% 2aptistiki% Crkava, Paleo ortodoksija, kao i ;eritage movement. Pose"no tre"a pomenuti mormonski poret i nji%ov jedinstven o"lik fundamentalizma, za koji je zanimljivo da se za njega vezuje praktikovanje poligamije.

Islam Prva asocijacija u modernom svetu, na termin fundamentalizam, je "ar kod ve'ine ljudi islam. 1no to je dovelo do ovakvog vienja je ekstremna priroda islamizma, radikalnog politikog pokreta, koji se zala.e za organizovanje i uspostavljanje dr.ave na osnovu islama, koga ne vide iskljuivo kao religiju, ve' i kao politiki sistem. 1vaj pokret ini vie ideologija i grupa koje dele zajedniku ideologiju islamskog fundamentalizma i ideju da se svi muslimani moraju politiki ujediniti. slamizam i muslimanski fundamentalizam se neminovno prepli'u, jer or"itiraju oko isti% stvari, osnova sune 8arapska re za o"iaj, propis ili standard9, koja pretstavlja zakon k n j i g e i s l a m s k i % z a k o n a , t j . K u r a n a . )a k o e , o n o t o r a z l i k u j e i s l a m s k o g fundamentalistu od prosenog vernika je striktno i strogo pridr.avanje *erijatski% zakona.

ISLAMSKI FUNDAMENTALI ZAM

slam spada u drugo po rasprostranjenosti meu svetskim religijama i smatra se da se naj"r.e iri. @ svetu ima izmeu (,> i (,D m i l i j a r d e m u s l i m a n a . ! e u t i m , i s l a m n i k a d n i j e " i o s a m o re l i g i j a . 1 n j e pre kompletan nain .ivota sa uputstvima na morlano, politiko i ekonomsko ponaanje, kako za pojednice, tako i za nacije. @ islamu, fundamentalizam ne znai doslovno verovanje u istinu Kurana. @koliko "i se posmatralo s te take gledta, onda "i se moglo re'i da su svi muslimani fundamentalisti. @mesto toga, fundamentalizam oznaava militantnu i intenzivnu veru u islamska verovanja kao glavne principe drutvenog .ivota i politike, kao i line moralnosti=. Kada su te drutvene vrednosti jednom naruene radi prilogaavanja drustvenim tokovima, koji su neop%odni radi drutvenog opstanka u oviru sveta koje se neprekidno menja, dolazi do reakcije na ove promene kao posledica ose'anja ugro.enosti kulturnog identiteta. )a k o p r v e k r u p n e p r o m e n e m o . e m o u o i t i v e ' ( 5 = = . g o d i n e p a d o m 1 s m a n s k o g C a r s t v a . ! u s t a f a K e m a l p a a A t a t u r k 8 Mustafa Kemal Atatrk9 padom 1smanskog Carstva primorava poslednjeg 1smanskog #ultana ! e % m e d a - d a s i e s a v l a t i i u s p o s t a v l j a )u r s k u r e p l u " l i k u . A t a t u r k j e p r o c e n i o d a s e )u r s k a k a o d r . a v a i n a c i j a m o . e j e d i n o o d r . a t i pri%vatanjem zapadno evropskog te%nolokog napretka. Premetanje prestonice iz stam"ula u Ankaru, sa ciljem transormacije Ankare u moderan velegrad, sa sve viespratnicama i avenijama i ostalim elemetima zapadno evropske mentropole, "io je najava za poetak niza odluni% reformi. #prove je politiku vesternizaciju, potiskuju'i religiju, uvode'i zapadnu modu, emancipuju'i .ene, reformlului'i pravni sistem i zamenjuju'i arapsko pismo latininim. Ataturk je ovim reformama izazvao "urne reakcije islamskog sveta. 2io je do.ivljen kao veliki reformista i lider ili kao potpun nevernik. 4jegove reforme su "ile atak na tradicisjku kulturu, koja je "ila u potpunosti izuticana Kuranom. Betiri godine kasnije a% Reza K%an, inspirisan Ataturkovim reformama, u Persiju uvodi zakonodavstvo po uzoru na $rancusku, po k o j o j s u d r . a v a i r e l i g i o z n a u s t a n o v a s t r o g o o d v o j e n e . )a j d o g a a j j e doveo do eksplozije nezadovoljstva meu narodom, koje je akumiliralo 76 godina. Kulminacija nezadovoljstva se ogledala u vidu nastanja razni% radikalni% grupa. 1d E6Fti% godina fundamentalistike grupe su nicale u ve'ini islamski% zemalja i do"ijale sve ve'u porku meu mladima i politiki anga.ovanima >.

Politicke ideologijeG F Hndru ;ejvud


+Politike ideologijeG F Hndru ;ejvud

>

Ajtola% Ru%ola% ;omeini (5E5. godine stupa na vlast nakon narodne revolucije kojom je svrgnut *a% i proglaava ran ,islamskom repu"likom,. ;omeinijev pogled na svet je "io ukorenjen na jasnoj podeli na ugnjetavane, pod kojim se uglavnom podrazumevaju siromani i iskljueni narodi tre'eg sveta, i ugnjetae koji se do.ivljavaju kao d v o s t r u k o z l o : # A 0 i # o v j e t s k i s a v e z , k a p i t a l i z a m i k o m u n i z a m . )a k o j e islam postao teopoloitiki projekat iji je cilj preporod islamskog sveta tako to "i se otresao okupacije i iskvarenosti koji dolaze spolja. ? 3aanje ismlamizma, islamskog revilavizma tokom E6ti% i D6 ti% godina && veka je poprimilo raznolike o"like 7 )a l i " a n i s u " i l i p r i m e r r a d i k a l n o g n o v o g f u n d a m e n t a l i z m a , p o z n a t i po strogom pridr.avanju *erijatski% zakona I i apsolutnom od"ijanju svakog vida kompromisa s "ilo kakvim idejama, koje odstupaju od n j i % o v o g p o g l e d a n a s v e t . 4 a e l u s a ! u l a 1 m a r o m , )a l i " a n i d a n a s "roje oko (=666 pripadnika. 4j%ov glavni cilj je iskorenjvanje svakog vida neislamizma, krajnje ekstremno i gru"o tumaenje *erijatskog zakona, koji za"rajnju .enama o"razovanje, i potpuno i% iskljuuje is eknomije i javnog .ivota uopte. )e r o r i s t i k a g r u p a A l K a i d a j e " l a s a v e z n i k )a l i " a n a . Kako su D6 te i 56 te "ile plodne godine za nasjatjanje "rojni% radikalno fundamentalistiki% grupa, a muslimanske zemlje "ile plodno tlo za "ujanje fundamentalistiki% pokreta, Al Kaida je "ila organizacija za oekivati. nternacionalni savez teroristiki% grupa, voeni idejom vra'ana na fundamentalistiko tumaenje Kurana, osnovali su mud.a%edinskiE do"rovoljci, pod vostvom 1sama "in Jadena i Ajman alFAava%ra. 0o.ivljavaju'i Aapad kao eksploatorsku silu koja pritom prkosi svim vrednostima koju promove kuran za Al Kaidu prisustvo ili i n t e r v e n c i j a A m e r i k i % i l i 4 A) 1 t r u p a n a t l u " i l o k o j e m u s l i m a n s k e z e m l j e p r e d s t a v l j a i n p r o v o k a c i j e . )a k o A l K a i d a o " l i k u j e s v o j u priva.enost islamu i njegovim vrednostima u vidu svetog rata, tj ji%ada, s a k l j u n i m c i l j e m o d k l a n j a n j a s t r a n o g u t i c a j a i z # a u d i j s k e A r a " i j e . (( . septem"ra (555. godine imali smo prilike da vidimo kako Al Kaida sprovodi sveti rat u Americi, da "i napadi na odreene zemlje, koje najvie pogaaju #A0 i zrael, postali sve uestaliji. 1va mre.a je
?

+Politike ideologijeG F Hndru ;ejvud +;omo -iator !ilan, !ilan -ukomanovi'

erijatski zakon je pravo koje se zasniva na islamskoj religiji i Kuranu kao osnovnom izvoru prava, koji, pored prava, o"u%vata i osnovne principe vere i morala
E

Mudahedin je mno.ina imenice mudahid , to doslovno znai K"oracK, neko ko se anga.ovao u d.i%adu, ili K"or"iK, ali se esto prevodi kao Ksveti ratnikK. @ kasnom dvadesetom veku, izraz Kmud.a%edinK je postao popularan u medijima za opisivanje razni% naoru.ani% "oraca koji podr.avaju islamistike ideologije

odgovorna za vie teki% napada, pored napada na Ameriku, okto"ra = 6 6 ( . g o d i n e n a p a d o m n a Av g a n i s t a n , o " j a v l j u j e 3 i % a d . 3i%ad je termin kojim se slu.e muslimani da "i oznaili versku du.nost svakog !uslimana, a to je ekspanzija islama i od"rana vere. 4a Arapskom jeziku, d.i%ad F , jihdG se doslovno prevodi kao ,"or"aG. Prema zvaninom verovanju, u toj "or"i smeju da uestvuju samo odrasli mukarci, koji .rtvuju'i svoj .ivot u ime Ala%a, "ivaju nagraeni odlaskom u raj. !eutim, kako mo.emo videti iz vie primera, "om"ai samou"ice nisu isklju ivo odrasli mukarci. 4apad koji se odigrao u Pakistanu aprilu ove godine "ele.i .enu samou"icu, isto kao i napad na !oskovsku !etro stanicu, koja se desila marta ove godine. Pojam d.i%ad ukljuuje u se"e sve ekstremnije pojave, poput sve uestalijeg vr"ovanja mladi% mukarac, .ena i dece zarad .rtvovanja idealu i kao in odanosti Ala%u.

Budunost religijskog fundam entalizm a


$undamentalistika religija je u sutini simptom tekog p r i l a g o a v a n j a k o j e d o n o s i m o d e r n i z a c i j a . -r e m e i s v e t u k o m e . i v i m o je verovatno istorijski gledano do"a najve'i% tenzija, kontradiktornosti, ideologija i strujanja u drutva koje su meuso"no suko"ljene. 1no to 'e odrediti "udu'nost svi% ti% religija i pogleda, a u okviru nji% i " u d u ' n o s t f u n d a m e n t a l i z m a , " i ' e i s k l j u i v o o v e k o v i z " o r. B o v e k p r e d so"om, najoptije sagledano, ima dva puta. 3edan put nas vodi u nova pitanja, u nove nesigurnosti i zapravo zavirivanje u du"inu naeg "eznanje i nesigurno traganje za odgovorima na pitanja poput Aato smo ovde i odakle potiemo. @pitanju je put stra%a i nesigurnosti, ali put koji eventualno 'e pru.iti istinu ili potpuno odsustvo jedne istine. ! e u t i m , d r u g i i z " o r, d r u g i p u t j e o n a " u d u ' n o s t k o j a u s e " i s a d r . i svaki ekstremni pogled na svet, koji se"e prikazuje kao iskljuivu istinu, koja ne sme "iti dovedena u pitanje. Religijski fundamentalizam je pronaao svoje mesto u lepezi ovakvi% ekstremni% ideologija. ako nudi onu vrstu sigurnosti, koju samo tvrdokorna religija mo.e ponuditi svojim vrenicima u o"liku nade da je odgovor na pitanje naeg postojanja "li.i nego to prvoo"itno izgleda, ovaj pogled na svet predskazuje "udu'nost koja nije nita drugo ve' jasan povratak u mrani srednji vek.

Kori'ena literatura i linkovi

+Politike ideologijeG F Hndru ;ejvud + ; o m o -i a t o r ! i l a n , ! i l a n -u k o m a n o v i ' % t t p : L L M M M. f o N n e M s . c o m L M o r l d L = 6 ( 6 L 6 > L = 5 L " l a s t F m o s c o M F metroFkillsL

%ttp:LLMMM(.voaneMs.comLcroatianLneMsLaF>EFaF=66>F6DF=?F 5F(FDI(>I(5=.%tmlOrefres%P( %ttp:LLen.Mikipedia.orgLMikiL3i%ad %ttp:LLen.Mikipedia.orgLMikiLAlFQaeda %ttp:LLleNicorient.comLe.oLpa%lavi(.%tm