Mirko Blagojević

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd

KULTURA IZ SOCIOLOŠKE PERSPEKTIVE Ratko R. Božović: Izazovi kulture, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 2010, str. 270.
Iz tri razloga sam rado pristao da prikažem najnoviju knjigu nikšićkog profesora emeritusa Ratka R. Božovića pod nazivom Izazovi kulture, od kojih je treći razlog koji ću navesti za mene najvažniji: najpre ovu vrednu knjigu prikazujem iz profesionalnih i kolegijalnih razloga. Kao sociologa religije interesuje me svaki oblik kulture i ljudskog stvaralaštva a u ovoj knjizi upravo je kultura, u najširem smislu reči, predmet autorovog interesovanja i istraživanja. I to kultura sa sociološkog stanovišta. Drugi razlog leži u pukoj znatiželji: naime, stuktura ove knjige satkana je od tekstova profesora Božovića koji su već objavljeni u poznatim naučnim i kulturološkim časopisima i publikacijama. Naravno, samo to i ne bi trebalo da bude nešto posebno interesentno, da ovi tekstovi po datumu svog objavljivanja ne pokrivaju vremenski razmak od trideset i više godina: od daleke 1978. pa sve do 2009. godine. Taj vremenski interval, takva vremenska dubina proučavanja života kulture kroz transformaciju društva daje, smatram, ovoj knjizi posebnu vrednost. Posebno je interesentno da vidimo kako se autor, objavljujući pored aktuelnih i stare tekstove, danas prema njima odnosi. On nije pristao da to budu puke kopije davno objavljenih radova. Vidi se da je u ovim radovima vršio intervencije, ali tako da ne izostavi ništa bitno u nekadašnjem tekstu što čitaocu, pogotovo mlađem, omogućava ne samo da vidi kroz kakve je intelektualne ili pak ideološke mene prolazio autor, nego i sam predmet njegovog istraživanja: kultura, čovek i društvo. Treći, najeficijentniji razlog što sam se rado i sa čašću prihvatio posla prikazivanja ove knjige jeste ličnost samog profesora

189

FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2010

poznat. Ta osnovna misao. A to samo po sebi nije svakidašnja pojava. bilo sasvim iskustvenih razmatranja posebnih vidova kulture u realnom vremenu i prostoru. kritičko i dinamičko shvatanje kulture kao pogleda na svet kulture i to ne samo onoga što je bilo. mudar i sa jasno izraženim senzibilitetom prema proučavanju kulturnih tvorevinama o kojima piše. Tu Ratko Božović ostaje dosledan sebi kroz sve ove godine: zamisao kulture i kao onoga što bi trebalo da bude uvek je u vezi sa potrebom postojanja jednog drugog sveta koji će karakterisati mogućnost čoveka i društva koje stvara. To je alternativa savremene kulture koja sve više kao globalna i masovna otuđuje i postvaruje savremeni svet. Za područje iz kog potiče neobično tih. povučen i tih“. bilo da se radi o teorijskim razmatranjima odredjenja kulture i kulturnog identiteta. Drugu vrednost ove knjige vidim u ponovnom objavljivanju skorašnjih tekstova koji se odnose na aktuelna događanja u postkomunističkim društvima bivše socijalističke Jugoslavije i u kulturi tih društava. što jeste i što traje. estradi. Za život koji nas sve okružuje ili još bolje zaokružuje. makar izgledala i kao utopija. Svima je poznato da prikaz jedne knjige ne može zameniti čitanje knjige pa se njime. Ratko Božović je dobar čovek. Ratko Božović svojim celokupnim sociološkim radom sigurno ulazi u ne tako brojnu grupu sociologa čije se knige čitaju i čije će se knjige i dalje čitati. sportu. ako je ikad i bila. pa i u nauci. u principu. a nitko blag. ugledan i utjecajan. potka je svih razmatranja kulture u ovoj knjizi. dobar čovek postao je nešto suvišno. Što kaže Jakov Jukić „Svatko hoće biti snažan. kakav je tekst o bioskopskoj publici u Nikšiću sedemdesetih godina prošlog veka. nego i onoga što nije bilo a trebalo bi da bude. da bude racionalano i humano. U tim tekstovima autor ne zazire da se uhvati u koštac sa sasvim akutuelnim pitanjima o ulozi i značaju kulturnih pojava u ratu koji je besneo na znatnom MIRKO BLAGOJEVIĆ 190 . kao nešto što ima hendikep i što je unapred osuđeno na neuspeh u nemilosrdnoj borbi nas ljudskih bića kao aktera u ekonomiji. preporučuje čitalačkoj javnosti da se knjiga pročita ili ne. politici. lijep. miran. bučan. srdačan a nenametljiv.Božovića. skroman. Zato moj afirmativan govor o Božovićevoj knjizi neće ići prema razmatranju i kritičkoj oceni svih tema i problema sa kojima se autor hvata u koštac već samo onih koji po mom mišljenju potvrđuju najvažnije vrednosti ove knjige: to je na prvom mestu široko.

Božović najpre određuje pojam identiteta. Drugi krug tema se odnosi na igru kao istinsku ljudsku potrebu i na sociološko proučavanje slobodnog vremena. nesvakidašnjeg i uvek interesantnog pera profesora Đure Šušnjića. sa jedne strane. Tu je i tema pod nazivom „Kultura turizma“ i najzad teme lokalnog značaja ali samo po toponimiji a ne po sociološkoj analizi: razvoj likovnih delatnosti u Nikšiću. spoljni faktor u licu ili licima međunarodne zajednice. zatim pojam kulturnog identiteta a 191 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2010 . Ova kritička razmatranja treba istaći svakako kao vrednost ove knjige. intersubjektivno proverljivi i pobitljivi. prikaza knjiga poznatih srpskih sociologa: niškog profesora Dragoljuba B. istinskog sociologa na delu: objektivnost i traganje za istinom su osnovni postulati nauke pa se pred sociologe postavlja zahtev da učine postojan napor u ispunjavanju trajnog zadatka i sa njim povezanog nastojanja da se u naučnom istraživanju zanemari ili svede na najmanju moguću meru (i naučnici su samo ljudi!) bilo kakva vrsta pristrasnosti koja bi odgovarala emocijama. otuđenja čoveka u savremenom svetu. globalne.delu teritorije bivše socijalističke Jugoslavije i da kritički valorizuje pogubnu društvenu instrumentalnu afirmaciju kulturnih tvorevina kakve su religija. svetske kulture kao masovne kulture. željama ili interesima naučnika. Sledeći krug tema se odnosi na kulturu između. U tekstu „Kulturni identitet u globalnoj integraciji“. bioskop u funkiciji razvoja kulturnih potreba. kulturni identitet u proces globalizacije savremenog sveta te na mogući dijalog različitih kultura. zbog budućih čitalaca kratko ću pomenuti poglavlja i teme što se nalaze između korica ove knjige na 270 stranica teksta kojima je pribavljen pogovor iz lucidnog. Autor je u knjigu uvrstio i dva svoja osvrta. Ali pre nego što izdvojimo nekoliko tekstova ili tema kojima se u ovoj knjizi autor bavi. crkva i nacija. ne štedeći u toj kritičkoj analizi ni tzv. U tim analizama Božović pokazuje sebe kao pravog. naučnog savetnika Instituta društvenih nauka iz Beograda i dve njegove knjige provokativnih naslova Kako su nas voleli i Etika zapadnih medija. model jednog bioskopa i njegove publike. Prvi set tema odnosi se na kulturu. Đorđevića i njegove interesantne knjige Uzornici i prijani i kolege Slobodana Vukovića. a ne relevantnim dokazima koji su javno. U tom kontekstu su i Božovićeva razmatranja savremene. potrebe kojom se čovek potvrđuje kao stvaralačko biće i time oslobađa. i sa druge strane.

sticajem pre svega istorijskih uslova. sve se više udaljavao od tog evropskog identiteta. nacionalnog. i to na taj način da se čak govori o zapadnoj i slovensko-pravoslavnoj civilizaciji. verskog. posebno kaže Božović kad se on odredi u terminu mentaliteta slovensko-pravoslavne kulture. načina života. Tako se može govoriti npr. prema drugim kulturama na spoljašnjem planu. iako nesumnjivo deo evropskog identiteta. gradi u odnosu na „mi“ koje je naravno uvek složeno. To što su se baš ova dva aktuelna pitanja našla odmah na početku knjige. dakle. evropske kulture koju karekteriše ideja napretka. To je svest o vlastitoj kulturi i istoriji. grupni i društveni odnosno globalni.onda raspravu usmerava na područje analize balkanskog identiteta. generacijskog identieta. nalazimo na početku Božovićeve knjige Izazovi kulture. Balkanski identitet. Ali ovo nisu karakteristike balkanskog mentaliteta. o vlastitoj tradiciji. „Ja“ se. reda. tako da na taj način obezbeđuju i ostvaruju svoju samoistovetnost. verovanja. Identitet podrazumeva skup i kontinuitet svojstava kojima su neka društvena grupacija. govori valjda o tome o kakvim se izazovima radi. zajednica. Ne ulazeći u odveć složeno pitanje postojanja i uzroka ovakvih opreka. koja se na političkoj ravni danas ne dovodi u pitanje? Odgovor na ovo važno pitanje nije jednoznačan pa se naš savremeni kulturni MIRKO BLAGOJEVIĆ 192 . društvo. racionalnog mentaliteta i duha. Balkanski mentalitet je po autorovom mišljenju previše zadržao primordijalne društvene zajednice i petrificirane oblike političkog vladanja i poslušnost građana autoritarnoj političkoj vlastil. Kulturni identitet uključuje takođe ne samo odnos prema unutra sopstvene kulture nego i odnos prema drugima. sastavljeno od različitih komponenti etničkog. kolektivnih tvorevina. uvažavanju etnosa. da ih tako nazovemo „malih“ društava i njihovih kultura u procesu globalne integracije. običaja. o evropskom ili zapadnom kulturnom identitetu ili o balkanskom kulturnom identitetu. Razmatranje ta dva identiteta kao oprečna kao i pitanje gubi li se kulturni identitet sa aktuelnom globalnom integracijom. Kulturni identitet može se posmatrati kao individualni. kultura određeni ili definisani i to naspram drugih. posle II svetskog rata. blagostanja. Kulturni identitet je složena tvorevina koja uključuje samosvest pojedinca i društvenih grupacija o svom kulturno-istorijskom biću. šanse za očuvanje kulturnog identiteta ovih drugih. urgentnije pitanje je sledeće – koje su naime. socijalnog. dakle jezika. kulturnog.

sve manje mogući“. vladavini prava i uspostavi nezavisnog sudstva. iako je to možda tako. praktično je pitanje kako će se vršiti i ko treba da vrši tu selekciju. No. Vrednosti podaništva ili autoritarne submisivnosti. Pa ipak. istinske vrednosti kulture. Postulirajući značaj spoljašnjeg faktora. interakcija. Kao i mnogi autori. selektivnog vrednosnog principa čemu se nema šta prigovoriti. pseudovrednosti daleko lakše primaju nego prave. Treba samo pogledati estradu i medije danas pa da se vidi da je princip selektivnosti devalviran do kraja.identitet nalazi u svojevrsnom procepu: sa jedne strane više spoljašnjeg zahteva prema inregraciji sa vladajućom globalnom kulturom ili na ekonomsko-političkom planu – u evrointegraciji. Interes malih kultura. institucija kulture. kao bitnu karakteristiku našeg mentaliteta. Za našu kulturu u toj interferenciji je bitno da utememeljuje svoj integritet ne gubeći svoje osnovne vrednosti i ne preuzimajući negativne već pozitivne vrednosti druge kulture. na nama je da i u tim uslovima težimo očuvanju autentničnosti i samobitnosti svoje kulture. a sa druge strane unutrašnjeg reaktivnog zahteva koji se može definisati kao posebnost i isključivost kultrunog identiteta u okviru etničko-kulturnog konteksta. nacionalni) kulturnih dodira. koje ekspanizijom masovne. racionalnog duha. U svojim razmatranjima Božović jasno razlikuje kulturu od civilizacije. uspostavi važenja reglementacije u društvu. svakako treba menjati ali pri tome sa opreznošću očuvanja i daljeg razvijanja svog sopstvenog kulturnog identiteta i selektivnošću u smislu odbacivanja svih onih pseudovrednosti koje je na svet donela savremena zapadna civilizacija. Praksa takođe pokazuje da se u odsustvu dobre organizacije države i društva te naravno. on kulturi pridaje afirmativno vrednosno značenje a civilizaciji negativno. Božović nije optimista kad su u pitanju realne mogućnosti da se u dodiru sa drugima očuva kulturna samobitnost: „Izgleda da su različiti nivoi (svjetski. koji su rađali određene vrijednosti bez bojazni gubljenja svoje samobitnosti. potrošačke kulture teže da unificiraju vrednosti i norme. regionalni. U procesu globalnih integracija autor se zalaže za primenu dakle. pa i slovensko-pravoslavne u globalnim integracijama jeste u prihvatanju istinskih vrednosti zapadnoevropske kulture. Civilizacija ima instumen- 193 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2010 . pre svega faktora SAD-a. Interferencija podrazumeva ne samo da slobodno koristimo elemente druge kulture nego i da ustupamo na korišćenje elemente sopstvene kulture.

U tim sukobljavanjima ne samo da se kultura destruirala nego se često i zloupotrebljavala u neke druge. egzistenciju koja je deleko od pravog ljudskog bivstvovanja i istinskog ljudskog stvaranja i doživljaja stvaranja drugih“. koji je istorijski opterećen svedočanstvima he­ roj­ stva i stalnih sukoba imperija. (ne)kulturne svrhe. naroda i kultura. Savremena masovna kultura stoga ne pripada kulturi nego civilizaciji. religija. Na toj osnovi treba onda usaglašavati i različite interese koji su u zajedničkoj istoriji naroda na prostoru Balkana izazivali značajne dezintegracione procese često sa ogromnim ljudskim žrtva­ ma ali i sa posledicama po materijalnu. civilizacija sa mnogim njenim rezultatima konformira i postvaruju čovjeka. Nasuprot masovnoj stoji elitistička kultura: to je ona kultura koja humanizuje. Na Balkanu. da homogenizuje i organizuje nacionalne i konfesionalne skupine za međusobnu borbu. političke. Ona je u njoj stavljena u robni odnos pa postaje potrošna roba: masovna kultura ima za cilj da razonodi svakoga ko je spreman da plati a svako ko plati postaje potrošač kulturnih dobara. mora da postoji. U tekstu o dijalogu kultura zasnovanom na razlikama autor se fokusira na kulture i društva koja su nastala u protekle dve decenije raspadom socijalističke Jugoslavije. u propagandne svrhe itd. zbog svog sopstvenog mira. kulturu pomenutih naroda. pogotovo stvaralačku. i to sve više ukoliko više pretvara moguću praksu. ona je okrenuta materijalnom svetu. imperativ kako dijaloga društava i kultura tako i zajedničkih integracija u Evropu. mada se danas takva kultura potiskuje „a civilizacija ogoljuje na puki tehnološki upotrebljivi scijentistički duh koji služi za upotrebljivost ljudi za svrhe stvari i za društvene (ekonomske i političke) rezultate od tih stvari. Zato su civilizacijske vrednosti propadljive a kulturne trajne. a svakodnevno bivstvujeće u skraćenu egzistenciju. u rutinski jednodimenzionalni rad. Ali se taj dijalog mora zasnivati ne samo na uviđanju nego i na razumeva­ nju međusobnih razlika i njihovom prihvatanju kao nečeg normalnog. država.talnu vrednost. To je dobar primer da se pokaže kako ne postoje dve potpuno različite kulture da je komunikacija izme­ đu njih onemogućena ali i da nema isto tako ni dve identične kulture. stvarnog. Prema tome. a kultura duhovnom. Mnogi se slažu da se najdelatniji uzrok revitalizacije religije i crkve krajem osamdesetih godina prošlog veka na geografskim i konfesionalnim prostorima bivše jugoslovenske federacije nalazi mnogo manje u MIRKO BLAGOJEVIĆ 194 . i uopšte.

dokolici i slobodnom vremenu. Igra je egzistencijalna. samoj sebi dovoljna i zato nezavisna. samostalne i duhovne religijske obnove. i sama po sebi jeste cilj. unutrašnjih i spoljašnjih društvenih prilika i odnosa. pa su tek kasnije izgrađeni racionalni teološki sistemi. kao što je npr. Ti odnosi moraju da budu odnosi prožimanja kultura a nikako odnosi asimilacije. prema dobrovoljno prihvaćenim ali i beziznimno obaveznim pravilima. Ishodi igre ne mogu se predvideti. Uspostavljanje novih odnosa u dijalogu kultura na Balkanu. a mnogo više u polju svetovnih političkih. zasnovanoj na lažnim uzajamnim interesima. Ona je spontana čovekova delatnost. kojoj je cilj u njoj samoj. kao što piše istoričar kuture Huizinga [Huizinga]. vitalna ljudska potreba. prostor i nepisana pravila. To se možda danas najbolje može videti u sportu. nego sva društva od postanka. Veoma često sport ima čisto instrumentalnu vrednost jer mu cilj nije u sportskoj igri već u nekom drugom svetovnom polju društva: u biznisu ili u politici. Ali današnje sportske igre su često daleko od igre koja je sama po sebi cilj. I u ovim delatnostima ljudskog duha kranji ishodi se takođe ne mogu normirati. „dobrovoljna radnja ili delatnost koja se odvija unutar nekih utvrđenih vremenskih ili prostornih granica. igra nije isto što i zabava i razonoda. I naše sopstveno detinjstvo i detinjstvo društva me možemo zamisliti bez igre. ne treba prema autoru da ide sa nekom „novom ideologijom bratstva“ već sa uvažavanjem međusobnih razlika i to razlika koje upućuje ova društva i njihove kulture jedne na druge. Dalje. bila antička Grčka. U spoju politike i religije nastaje ksenofobična atmosfera u kojoj se veličaju svoje vrednosti a poriču sve prethodne zajedničke vrednosti života u pogrešnoj društvenoj zajednici. Na kraju da pomenemo kratko i Božovićev temat o igri. slobodna. 195 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 3/2010 . bitna. neproduktivna ali ima svoje vreme. svaka zabava nije igra. neodvojiva dimenzija čovekovog individualnog i društvenog života. A igra je. u logici unutrašnje. sportska igra upošljava čovekovu fizičku i duhovnu snagu.oblasti autonomnog religijskog polja. Zato igru susrećemo ne samo u religiji kao kulturnoj tvorevini nego možda još više i u umetnosti pa i u samoj nauci. Iako igra može biti zabavna. a prati je osećaj napetosti i radosti te svest da je ona nešto drugo nego običan ’život’“. Po definiciji. Prve religije su se najpre igrale u svoj raznovrsnosti i nedokučivosti svojih obreda i običaja. Ne karakteriše igra samo već razvijene društvene zajednice.

pre svega vrhunski. kao i njegove prethodne knjige Život kulture. slobodna i nepredvidiva. možemo da kažemo da su svakako na dobitku ako ih pročitaju. što knjigu preporučuje ne samo stručnoj nego i široj čitalačkoj publici. slavi i ugledu. da je Hitler [Hitler] iskoristio Olimpijadu u Berlinu za veličanje Trećeg rajha i ideologije nacizma. otuđuju ljude u toj igri a sama igra ostaje bez svog suštinskog svojstva – da je spontana. delatnost u kojoj se ozbiljno i mukotrpno radi a zadovoljstvo u samoj igri prenosi se na zadovoljstvo u zaradi. ljudska igra. MIRKO BLAGOJEVIĆ 196 . Budućim čitaocima knjige Ratka Božovića Izazovi kulture. kojima je savremeni svet bremenitiji nego što se misli. Razne „igre oko igre“. preterano neopterećenim suvom i zato ponekad dosadnom naučnom analizom. Tamo će naići na jedno lepo sociološko i esejističko kazivanje o fenomenima kulture iskazano čitljivim jezikom. Sport je postao predmet masovne potrošnje. U toj i takvim sličnim situacijama.Poznato je npr. Danas je sport. gubi svoje suštinsko svojstvo i odredište. postojući sredstvo politike ili profita. osiromašuju igru. kako piše Ratko Božović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful