You are on page 1of 78

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI1

MARINA KUREEVI

UDC 811.163.1'366.545

Kratak sadraj. U radu se analiziraju sintaksiko-semantike karakteristike apsolutnog dativa, jedne od tipinih kwikih crta u srpskoslovenskom jeziku, u svetlu funkcionalne raslojenosti jezika. Korpus ine anrovski raznoliki tekstovi nastali u periodu od H do H veka, ukquujui kako dela pisana na srpskoslovenskom (originalna i prevedena), tako i ona na narodnom jeziku. Analizom je utvreno da se u srpskoslovenskom jeziku iri poqe upotrebe ove apsolutne konstrukcije: pored adverbijalne funkcije, inovaciju predstavqaju primeri apsolutnog dativa zabeleeni u adnominalnoj funkciji i poziciji dopune glagola, dok najvee odstupawe u odnosu na staroslovenski kanon predstavqaju brojni primeri nezavisnog apsolutnog dativa. Takoe je utvreno da se ee realizuje u uslovima identinih vrilaca radwi, kao i u kombinaciji sa veznicima. Ispitivawe anrovske uslovqenosti upotrebe ove konstrukcije pokazalo je da apsolutni dativ ne odlikuje samo srpskoslovenski jezik visokog stila, ve da karakteristike wegove upotrebe zavise od individualnih sklonosti autora, kao i od obrazovanosti pisara. Pomenute strukturalne i funkcionalne inovacije potvrene su i u staroruskom i predstavqaju zajednike redakcijske inovacije koje ine normu crkvenoslovenskog jezika na sintaksikom planu. Kqune rei: kwike crte, apsolutni dativ, srpskolovenski jezik, funkcionalni stilovi, sintaksa.

1. UVOD 1.1. Srpskoslovenski kao varijanta zajednikog crkvenoslovenskog jezika u arealu Slavia orthodoxa U sredwem veku moe se govoriti o postojawu nadnacionalne zajednice, tzv. Slavia orthodoxa, koja je obuhvatala sve pravoslavne Slovene (ukquujui tu i pravoslavne Rumune). Ova zajednica zasnivala se,
1 Ovaj rad je nastao u okviru projekta Istorija srpskog jezika koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije i predstavqa magistarsku tezu odbrawenu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 29. decembra 2005. godine. Ovom prilikom zahvaqujem prof. dr Veri Jerkovi, prof. dr. Qiqani Suboti, a naroito prof. dr Jasmini Grkovi-Mejxor, pod ijim je mentorstvom ovaj rad i nastao, na korisnim sugestijama.

36

MARINA KUREEVI

pre svega, na verskom jedinstvu. Pojava da je verski identitet vaniji od etnikog predstavqa fenomen prednacionalnog doba. Pripadnost pravoslavqu grke tradicije uslovila je jedinstvenu kulturnu paradigmu i jedinstven kwievni jezik. Osnovnu odliku ove zajednice predstavqa wen sakralni karakter, koji se ogledao kako u pogledu na svet, tako i u kwievnosti i wenom jeziku: sve to se inilo sluilo je spasu due, i sve to je odstupalo od zadatog modela znailo je greh pred Bogom (Pikkio 2003: 203, 389390; Kremer 1996: 3133; Kremer: 2000: 544). Crkvenoslovenski je, dodue samo kao pismeni idiom, imao ulogu zajednikog jezika ove nadnacionalne kulture. Jeziko jedinstvo najvie se ispoqavalo u delima crkvenog karaktera, biblijskim i bogoslubenim kwigama, odnosno u spisima zajednikim za ceo pravoslavni duhovni prostor. Nasuprot crkvenoslovenskom u okviru narodne kulture egzistirali su narodni jezici, kao usmeni idiomi (Pikkio 2003: 403420; Tolsto 1988: 3452; Kremer 1996: 32). Crkvenoslovenski je, kao jezik komunikacije sa Bogom, rezervisan za uzviene teme o nepropadqivom, uivao visok drutveni status. S druge strane, narodni jezik je bio jezik svakodnevne komunikacije, wim se pisalo o ovozemaqskim, propadqivim stvarima, te je shodno tome i wegov status bio nii. Takvo koegzistirawe dva nivoa kulture i dva jezika idioma postojalo je i kod Srba sve do perioda standardizacije usmenog idioma u funkciji kwievnog (poetak HH veka). U srpskoj pismenosti pored srpskoslovenskog, u funkciji bogoslubenog i kwievnog jezika, postojao je i srpski narodni jezik, upotrebqavan u tekstovima orijentisanim na ivu re. Srpskoslovenski jezik ili srpska redakcija staroslovenskog jezika predstavqa jednu od varijanata zajednikog crkvenoslovenskog jezika. Meusobne redakcijske razlike ispoqavaju se prevashodno na fonolokom planu, i to u sferi vokalizma, dok je razlika u sferi morfologije, sintakse i leksike daleko mawe (Grkovi-Mejxor 2002a). Izvestan broj morfolokih inovacija (gubqewe asigmatskog aorista ili supina, na primer) obuhvata sve redakcijske jezike, te se o wima govori kao o opteslovenskim razvojnim tendencijama koje iz narodnih jezika ulaze u kwievne. Upravo je tewa ka ouvawu jedinstvenog crkvenoslovenskog jezika, a time i kulturnog jedinstva, dovela do toga da se srpskoslovenski ne udaqi mnogo kako od staroslovenske baze, tako i od ostalih redakcija. U takvim kulturno-jezikim prilikama kwiga slobodno krui na celom prostoru Slavia orthodoxa.2 Stoga prilikom prouavawa istorije srpskog kwievnog jezika (tj. srpskoslovenskog) treba imati na umu da je wegova realizacija velikim
2 O kulturnom jedinstvu i o minimalnim razlikama meu redakcijama, izmeu ostalih spomenika, svedoi i jedno jevaneqe makedonske redakcije (danas se uva u Biblioteci Matice srpske), koje je svoj ivot nastavilo u srpskoj sredini. Utvreno je da su na rukopisu radile tri ruke: glavna ruka je ispisala tekst makedonskom redakcijom, a druge dve ruke su tekst dopuwavale i ispravqale, bez ikakvih smetwi, srpskom redakcijom (Grkovi 1988: 94).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

37

delom uslovqena kulturom u kojoj se upotrebqavao. Jezike iwenice treba posmatrati komparativno, u okviru ireg slovenskog konteksta, ak i kad su u pitawu prouavawa faktike situacije u jednom jeziku (Picchio 1984; Pikkio 2003: 205; Tolsto 1988: 3839; Kremer 2000: 543; Grkovi-Mejxor 2002a). 1.2. Funkcionalna raslojenost jezika u srpskoj sredwovekovnoj pismenosti Sauvani spomenici srpske sredwovekovne pismenosti anrovski su raznovrsni: od dokumenata literarnog karaktera, meu kojima su kako ona crkvenog/religioznog karaktera (himnografski tekstovi, itija, pohvale, epistolarna kwievnost, te zapisi i natpisi3) tako i ona svetovnog karaktera (romani i pripovesti), preko dokumenata istoriografskog i naunog karaktera (letopisi i rodoslovi, filoloki, medicinski spisi i sl.) do dokumenata poslovno-pravnog karaktera (pisama, poveqa i zakonika). Jezik kojim su ova dela pisana, naravno, nije monolitan. Diglosija i funkcionalna raslojenost jezika u starosrpskoj pismenosti dobro su poznate (Tolsto 1988: 164173; Ivi, P. 1998: 2829; Grkovi-Mejxor 2004a). Realizacija jednog od dva idioma, konkretno srpskoslovenskog i srpskog narodnog jezika, zavisila je prvenstveno od tipa teksta (anra), tj. od toga da li je tekst vezan za sferu sakralnog ili za sferu profanog. Razliit stepen sakralnosti tekstova vodio je wihovoj hijerarhijskoj podeli. N. Tolstoj prvi je celokupnu srpsku sredwovekovnu pismenost shematski predstavio u obliku piramide anrova sa etrnaest rubrika pomou koje se lako moe objasniti i upotreba jezika u woj (Tolsto 1988: 168). Tako se, po Tolstoju, na samom vrhu piramide nalazi konfesionalno-liturgijska literatura, a na samom dnu pismenost svakodnevnog ivota. Izmeu, idui od vrha ka dnu, reaju se konfesionalno-himnografska, hagiografska, panegirika, konfesionalno-pouna kwievnost i patristika, potom konfesionalno-pravna, apokrifna, istorijska, pripovedaka, hodoasnika, naturalistika i filosofsko-filoloka, svetovno-pravna kwievnost i poslovna pismenost. Tekstovi prve rubrike odnosili su se na opteslovensku kwievnost i nijedan od wih nije imao nacionalne crte. Za razliku od prve, tekstovi druge, tree i etvrte rubrike sadrali su izvestan broj nacionalnih crta, dok su tekstovi poev od devete rubrike pa nanie bili izrazito nacionalno obojeni. To se lepo odslikava i u jeziku: u tekstovima gorwih nivoa (prvih est rubrika) koji su crkvenog, konfesionalnog karaktera upotrebqava se kwievni jezik stroe norme, sa malo odstupawa od staroslovenskog modela, dok jezik tekstova niih slojeva pokazuje slobodniju normu i vie je pod uticajem narodnog jezika. Preplitawe dva jezika idioma unutar istog teksta u
3 Zapisi sa margina crkvenih kwiga i natpisi na nadgrobnim spomenicima, najei oblici pojavqivawa ove kwievne vrste, svojom namenom i sadrinom nalaze se zapravo na mei, izmeu svetovne i crkvene literature.

38

MARINA KUREEVI

uslovima homogene diglosije,4 koja je karakterisala kwievno-jeziku situaciju svih pravoslavnih Slovena, bilo je mogue, jer su se oni, bar u ranom sredwem veku, oseali kao jedan jezik ili kao dva naina izraavawa u okviru istog jezika".5 Meutim, realizacija konkretnog jezikog idioma ne zavisi samo od opteg anra" kojem delo pripada, ve i od namene, sadrine i porekla konkretnog dokumenta (Grkovi-Mejxor 2002b). Neki autori dodaju da je jezika realizacija zavisila i od individualnih sklonosti samog pisara kao i od stepena wegove obrazovanosti, tj. od stepena wegovog poznavawa norme kwievnog jezika (Remnva 2003: 25). Pod zavisnou jezike realizacije od namene konkretnog dokumenta podrazumeva se komunikativna funkcija oba jezika, tj. adresat: dela sakralnog karaktera namewena su uem krugu, koji taj jezik i razume, a dela profanog karaktera (ili odgovarajui delovi teksta) irem italakom krugu, koji po pravilu nije (dobro) znao kwievni jezik. Tako je upotreba narodnog jezika u vitekim romanima, na primer, omoguavala razumqivost teksta, a wegova upotreba u vanim zakonskim aktima kakvi su manastirske darovnice, prilikom definisawa granica manastirskog poseda ili obaveza qudi koji te posede nastawuju, obezbeivala je tanu interpretaciju teksta. Upotreba kwievnog, odnosno narodnog jezika zavisila je od sakralne, odnosno od profane sadrine teksta. Hilandarski tipik, koji se pripisuje svetome Savi, dobar je primer zavisnosti upotrebe jezika od sadrine dela. Tipici pripadaju crkvenoj literaturi, ali se u piramidi anrova nalaze ispod liturgijske, himnografske, hagiografske i panegirike literature. Kako se wima reguliu pravila manastirskog ivota, wihova sadrina neminovno zadire i u sferu profanog. Stoga srpskoslovenski jezik u wima ima dosta elemenata iz narodnog.6 Jezik zakonika, meu kojima postoje originalna dela koja su nastala na srpskom terenu i pisana su narodnim jezikom (Duanov zakonik i Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia), dok su ona prevedena sa grkog (Sintagma Matije Vlastara) pisana srpskoslovenskim jezikom, potvruje uslovqenost realizacije jezika od porekla teksta. Ni kwievni, srpskoslovenski, jezik nije u svim delima isti, te govorimo o kwievnom jeziku vieg i nieg stila. Upotreba stila moe da zavisi od tipologije teksta, tj. da li se radi o poetskom ili proznom tekstu, ili, pak, od odnosa prema kwikim kategorijama.7 Tako e
4 Homogena diglosija predstavqa jeziku situaciju kada su u jednoj drutvenoj zajednici funkcionalno komplementarna dva genetski srodna jezika, za razliku od heterogene diglosije u kojoj su funkcionalno komplementarna dva genetski nesrodna jezika. Heterogena diglosija bila je karakteristika slovenskih jezika koji pripadaju zapadnom kulturnom krugu, tzv. Slavia latina (Tolsto 1988: 155156). 5 Takva jezika situacija sree se u nekim delima svetoga Save (Ivi, P. 1979: 169). 6 P. Ivi kae da je u Hilandarskom tipiku svetoga Save prisutan velik broj crta iz narodnog jezika, te da se na osnovu wih moe saznati vie o ivom govoru Srba, nego iz bilo kog drugog spomenika na srpskoslovenskom ili narodnom jeziku (Ivi, P. 1979: 170). 7 Kwike kategorije su differentia specifica kwievnog jezika u odnosu na narodni. To su crte koje pripadaju onom sintaksikom i leksikom sloju koji se u staroslovenskom

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

39

se u himnografskoj, hagiografskoj i panegirikoj literaturi upotrebqavati srpskoslovenski vieg stila koji e uvati kwike kategorije, a u apokrifima, vitekim romanima, istoriografskoj literaturi i sl. srpskoslovenski nieg stila u kojem dolazi do svojevrsnog ponarodwavawa, na primer u vidu otklona od kwikih kategorija tako to se one zamewuju konkurentnim sredstvima (Grkovi-Mejxor 2002b). Jedan od vanih zadataka istorijske sintakse srpskog kwievnog jezika stoga jeste utvrditi kakva je stvarna realizacija kwikih crta na korpusu tekstova koji pripadaju razliitim anrovima u rasponu od nekoliko vekova. Potom, treba utvrditi postoje li razlike u normi (stepenu strogosti) izmeu dva tipa kwievnog jezika, vieg i nieg. 1.3. O apsolutnom dativu Jedna od karakteristika kwievnog jezika visokog stila koja je u redakcijskim jezicima nasleena iz staroslovenskog jezika jeste konstrukcija apsolutni dativ (AD).8 Definiciju AD i karakteristike wene upotrebe davali su mnogi autori. Sve se one u biti svode na sledee iwenice. AD je participska apsolutna konstrukcija koju ine imenska i participska re u dativu. Ona se sa stanovita savremene lingvistike nauke posmatra kao jedno od sredstava kondenzacije reeninog sadraja u jeziku, pri emu imenica u dativu predstavqa transform dubinskog subjekta, a particip transform predikata u linom glagolskom obliku. U sistemu jezika nominalnog tipa takva konstrukcija bila je uobiajena u adverbijalnoj funkciji. Spada u grupu kwikih crta koje su se u staroslovenskom razvile pod indirektnim uticajem grkog jezika (wegov pandan u grkom jeziku je apsolutni genitiv). Kada je u pitawu konstrukcija AD, sintaksiari staroslovenskog jezika su se najpre bavili sledeim problemima: da li je AD autohtona slovenska crta ili ne,9 kakva je priroda ove apsolutne konstrukcije, zatim kada je ona nastala/ nestala, kao i zato se ba dativ nalazi u okviru we.10 Utveno je i da se konstrukcija AD u staroslovenskim spomenicima najee upotrebqavala u znaewu zavisne vremenske reerazvio pod direktnim ili indirektnim uticajem grkog jezika i predstavqaju ih sledei kalkovi: konstrukcija akuzativ + infinitiv, ko + infinitiv u rezultativnom znaewu, sloenice i hebraizmi, kao i sledei neologizmi: apsolutni dativ, dativ+infinitiv (tj. irewe opsega upotrebe ove autohtono slovenske crte) i izvedenice (tvorba novih rei pomou produktivnih slovenskih afiksa) (Grkovi-Mejxor 2002b). 8 U tekstu se upotrebqavaju sledee skraenice: AD = apsolutni dativ, APPz = apsolutni particip prezenta, APPt = aktivni particip preterita, PPPz = pasivni particip prezenta i PPPt = pasivni particip preterita. 9 J. Grkovi-Mejxor smatra da se svi razliiti stavovi oko porekla ove konstrukcije mogu svesti na dve osnovne teze: a) AD je kwika konstrukcija nastala pod indirektnim grkim uticajem i b) AD je izvorno slovenska konstrukcija (Grkovi-Mejxor 2000: 17). 10 Pregled i rezime starijih i novijih razmiqawa o ovim problemima dat je u: Corin 1995. U tom radu predstavqena su i dostignua amerikih lingvista.

40

MARINA KUREEVI

nice, ali zabeleena je i u uzronom, uslovnom, dopusnom, a u najmawem broju primera i u posledinom znaewu (Stanislav 193334: 713; Veerka 1961: 4748). Isticano je da je wena realizacija bila snano sintaksiki motivisana: upotrebqavala se obino u heterosubjekatskim konstrukcijama, a veznici su se pojavqivali samo po izuzetku (Stanislav 193334: 2223). U istim sintaksikim uslovima u staroslovenskom realizovao se, dodue dosta retko, i apsolutni nominativ.11 Za razliku od prethodnih, prouavaoci redakcijskih jezika najveu pawu poklawali su analizi sintaksiko-semantikih osobina AD u konkretnoj realizaciji. Rezultati wihovih istraivawa, vrenih uglavnom na liturgijskim i hagiografskim tekstovima, pokazuju da se u redakcijskim pismenostima poqe upotrebe AD iri. On se pored navedenih znaewa, veoma esto realizovao i u funkciji nezavisne reenice. Ni formalna ograniewa nisu vie tako stroga: vie je primera wegove upotrebe u tautosubjekatskim uslovima, kao i u kombinaciji sa veznicima.12 Samo poneki radovi orijentisani su prvenstveno na objawewa izuzetaka koji se javqaju pri upotrebi AD.13 Na osnovu iskustva dosadawih prouavalaca AD proizilazi da je za pravilno odreivawe karaktera AD i wegovog statusa u okviru crkvenoslovenskog jezika potrebno voditi rauna kako o formalnoj, tako i o znaewskoj strani wegove upotrebe, ali i o anrovskoj pripadnosti teksta u kojem se on upotrebqava. Dakle, treba voditi rauna o tome: a) kakav je odnos AD i finitne reenice koju on kondenzuje (da li on primarno kondenzuje zavisnu vremensku reenicu ili iskazuje optije znaewe subordiniranosti jedne reenice u odnosu na drugu, ili se, u krajwem sluaju, moe shvatiti i kao transform glavne ili nezavisnosloene reenice), b) da li postoje formalna ograniewa wegove upotrebe i ime su motivisna (s obzirom na pravilo o neidentinosti vrilaca radwi apsolutne konstrukcije i upravne predikacije) i v) u emu bi se ogledalo krewe norme prilikom wegove upotrebe (da li su oba elementa ove sintaksike konstrukcije u dativu, da li se AD uvodi koordiniranim, odnosno subordiniranim veznicima i sl.). Semantika interpretacija AD, pri tom, ne zavisi samo od eventualne upotrebe veznika, ve i od niza drugih faktora: semantike glagola unutar kon11 Apsolutni nominativ je osobina starih slovenskih jezika. Potvren je i u staroekom, staroruskom, staroakavskom, kao i u savremenim slovenskim dijalektima (u srpskom narodnom jeziku, u ruskim, zapadnobugarskim i istonomoravskim dijalektima). Sa druge strane, od kanonskih spomenika pojavquje se tek u Suprasaqskom zborniku, dok u redakcijskim spomenicima wegova frekvencija raste. O karakteristikama ove konstrukcije, wenoj upotrebi i interferenciji sa apsolutnim dativom vidi vie u: Veerka 1961: 106110; Veerka 1996: 186. 12 To potvruju istraivawa sledeih autora: Grkovi-Mejxor 1997a; Stojmenovi 1997; Rajnhart 2000; trbac 2002; Remnva 2003; Dragin 2005. 13 Tome su posveeni radovi Corin 1995. i Collins 2004. A. Korin se zalae za to da se upotreba AD posmatra na tri nivoa lingvistike analize: na sintaksikom, komunikativnom i stilskom, jer se tako lake objawavaju izuzeci od pravila o neidentinosti vrilaca radwi i odsustvu veznika, dok E. Kolins upotrebu AD sa koreferentnim vriocima radwi objawava pragmatinim razlozima: tematskim kontinuitetom i meureeninom kohezijom.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

41

strukcije AD i woj nadreenog, vida oba glagola (u okviru apsolutne konstrukcije i upravnog glagola), tipa predikata kondenzovanog apsolutnom konstrukcijom, pozicije AD u odnosu na upravnu reenicu, ireg konteksta, kao i od tipa teksta u kojem se ova konstrukcija upotrebqava. 1.4. Predmet i ciq rada Ovaj rad ima za ciq da, sagledavajui upotrebu AD u starosrpskoj pismenosti sa dva aspekta: s aspekta wegove anrovske uslovqenosti (kakve sintaksiko-semantike mogunosti ima u odreenom anru), kao i s aspekta uticaja stila epohe na realizaciju ove konstrukcije, utvrdi wegov status u srpskoslovenskom jeziku. Tako e se dobiti jasnija slika: a) o inovacijama srpskoslovenskog u odnosu na staroslovensko stawe, b) o razlikama izmeu srpskoslovenskog jezika vieg i nieg stila u pogledu frekvencije i raspona realizacionih mogunosti AD po anrovima, v) o tome da li poveanu frekvenciju upotrebe AD u jeziku pojedinih autora moemo da pripiemo uticaju stila epohe i g) o tome da li u tom segmentu postoje slinosti sa jezikom situacijom u drugim pismenostima nastalim na osnovama staroslovenskog (npr. u staroruskoj), koje bi svedoile da je AD opteslovenska osobina crkvenoslovenskog jezika. Pod inovacijama se podrazumeva da li je u redakcijskim tekstovima dolazilo do irewe poqa upotrebe ove konstrukcije (upotreba AD i u funkciji nezavisnosloenih reenica), zatim da li se u tekstovima nesakralnog karaktera zapaa izvesno ponarodwavawe (upotreba konkurentnih jezikih sredstava, tj. zamena ove konstrukcije zavisnom reenicom sa linim glagolskim oblikom ili interferencija sa konstrukcijom apsolutnog nominativa, crtom slovenskog porekla) kao i da li je prilikom upotrebe AD dolazilo do krewa norme (pojava koordiniranih i subordiniranih veznika uz AD ili odstupawe od pravila o identinosti vrilaca radwi). Analizom su obuhvaeni svi pomenuti segmenti, osim pojave konkurentnih sredstava, jer bi se time znatno proirili okviri ovog rada. 1.5. Korpus Za analizu su odabrani tekstovi srpske sredwovekovne pismenosti nastali u periodu od H do kraja H veka. Pod srpskom sredwovekovnom pismenou ovde se podrazumeva sveukupnost pisanih spomenika datog perioda, ukquujui tu kako dela pisana na srpskoslovenskom (i originalna i prevedena), tako i ona na narodnom jeziku. Odabrani period obuhvata doba nastanka srpske dravnosti i wenog uspona do pada pod tursku vlast. To je upravo vreme najplodnijeg stvaralatva u raznovrsnim domenima starosrpske pismenosti (Bogdanovi 1991).

42

MARINA KUREEVI

Pri odabiru korpusa vodilo se rauna o wihovoj anrovskoj raznovrsnosti (tj. uzeti su u obzir prozni, poetski i prelazni anrovi sredwovekovne kwievnosti), kao i o tome da potiu od razliitih autora i da pripadaju razliitim epohama. Budui da validno istraivawe istorijske sintakse zahteva veliki i raznovrsni korpus, a da je do rukopisa esto nemogue ili veoma teko doi, opredelili smo se za rad na postojeim izdawima, to se i inae ini u istraivawima ove vrste.14 Eventualne intervencije izdavaa, ukoliko postoje (u starijim izdawima), tiu se najee podele teksta na reenine i tekstualne celine, to se prilikom istraivawa moe zanemariti. Izdawa sredwovekovnih tekstova raena su uglavnom na osnovu sauvanih prepisa, poto su originali mahom izgubqeni. Da smo se prilikom formirawa korpusa rukovodili vremenom nastanka prepisa, za mnoge anrove ne bi postojali rukopisi koji su sauvani iz perioda do kraja H veka (problem rodoslova, letopisa, kao i mnogih dela koja pripadaju anru beletristike", iji prepisi uglavnom potiu iz kasnijeg perioda), a time bi i slika srpskog kwievnog jezika u datom sinhronijskom preseku bila nepotpuna. Stoga smo se prilikom sakupqawa korpusa rukovodili vremenom nastanka dela. Takvo reewe oteava uvid u hronologiju pojava, ali omoguava dobijawe opte slike karakteristika jezika autora, anra ili epohe na nivou sintakse. Odabrani korpus15 ini 66 bibliografskih jedinica.16 Najpre smo na osnovu dihotomije sakralno-profano, koja je u osnovi funkcionalne raslojenosti jezika starosrpske pismenosti, sve tekstove podelili u dve velike grupe: A) dela sakralnog karaktera i B) dela profanog karaktera. Potom smo ih, po modelu pomenute Tolstojeve piramide anrova, klasifikovali, tj. rangirali u trinaest anrova. Meu tekstovima sakralnog karaktera nalaze se spomenici koji pripadaju sledeim anrovima: 1) himnografskoj literaturi (slube, kanoni, molitve), 2) hagiografskoj literaturi (itija), 3) opisu prenosa motiju,17 4) panegiri14 Iako je itawe teksta sa originala ili adekvatnog snimka osnovni metodoloki preduslov za izuavawe paleografije, ortografije, fonologije, morfologije, pa ak u nekim sluajevima i morfosintakse kako bi istraivai doli do validnih zakquaka, za istraivawa istorijske sintakse, kako tvrdi I. Grickat, nije potreban taj stepen autentinosti teksta (Grickat 1975: 6). 15 Kompletan spisak dela odabranih za korpus, razvrstanih po anrovima, sa podacima o wihovim izdawima nalazi se na kraju rada. 16 Pod jednom bibliografskom jedinicom nekad se krio tekst na nekoliko strana (kao npr. svetoga Save Pismo igumanu Spiridonu), a nekad zbirka tekstova u nekoliko tomova (npr. Stari srpski zapisi i natpisi u toma u izdawu Qubomira Stojanovia). Pri tom, u nekim tekstovima nije zabeleen nijedan primer AD (npr. u Fiziologu u izdawu Stojana Novakovia ili u Zakoniku cara Duana u izdawu SANU), ali smo smatrali da je vano da se nau u popisu tekstova koji ine korpus, jer i taj podatak je vaan i govori o jeziku dela. 17 Vezuju se za konkretan dogaaj koji se posebno slavi i predstavqa vaan datum u okviru kulta svetog. Meu samostalnim delima koja opisuju prenos motiju razlikuju se ona poetskog karaktera, (wih smo svrstali u himnografsku literaturu), kao i ona proznog karatera, koja smo, budui da se kroz wih provlai jedna shema, izdvojili u poseban anr (Trifunovi 1990: 283286). Mada opisi prenosa motiju, na izvestan nain, pripada-

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

43

koj literaturi (pohvale, slova, tubalice), 5) crkvenopravnoj literaturi (tipici), 6) epistolarnoj i putopisnoj literaturi (pisma i kwievne poslanice), 7) apokrifnoj literaturi, 8) zapisima i natpisima, dok tekstove profanog karaktera moemo podvesti pod sledee anrove: 9) istoriografska literatura (rodoslovi i letopisi), 10) narativna literatura/ beletristika" (romani i pripovesti), 11) nauna i filozofska literatura, 12) zakonici i 13) poveqe i pisma. Vano je napomenuti da je ponuena klasifikacija, odreena odabranim korpusom, samo generalna podela koja ne ukquuje podelu na podanrove. U biti se radi o daleko sloenijoj problematici. Tako, na primer, anr beletristike" ukquuje barem dva podanra, ako ne i vie wih: viteki roman (npr. Aleksandrida, Roman o Troji itd.) i tzv. duhovni roman (Varlaam i Joasaf). Meu zakonicima postoje oni koji su isto svetovno-pravni kodeksi (poput Zakonika cara Duana i Zakona o rudnicima) i oni koji su crkveno-svetovni kodeksi (Sintagmat Matije Vlastara). Unutar naune i filozofske literature razlikuju se dela filolokog karaktera (Skazanije o pismeneh), spisi iz prirodnih nauka (Fiziolog, Odlomci sredwovekovne kosmografije i geografije, medicinski spisi) i sl. anr poveqa i pisama ukquuje, s jedne strane, poveqe iskquivo profane sadrine (meudravni ugovori, trgovinski ugovori itd.) i manastirske darovnice, sa druge, meu kojima se razlikuju one ija je tematika preteno sakralne i duhovne prirode (Hilandarska poveqa Stefana Prvovenanog) i one koje ukquuju i podatke o darovanim imawima i qudima koji ih naseqavaju (Deanska hrisovuqa). Generalno gledano, u analizi je akcenat stavqen na originalnu kwievnost. Meutim, u korpus su ukquena i ona dela prevodne kwievnosti koja su prevedena specijalno za upotrebu u srpskoj sredini (npr. Hilandarski tipik ili Sintagmat Matije Vlastara) ili su se pak odomaila u woj inei wen nerazdvojni deo (apokrifna literatura i beletristika", tj. narativna proza). U korpus, dakle, nisu ula ona dela koja su deo optehrianskog naslea u kojima se realizuje crkvenoslovenski jezik stroge norme, te se u wima i ne oekuje mnogo drugaija slika od one zabeleene u staroslovenskim spomenicima. 1.6. Problemi prilikom sakupqawa i analize grae Problemi koji se pojavquju prilikom ispitivawa dijahrone sintakse u osnovi su isti za svakog istraivaa klasinog jezika.18 Nedostatak interpunkcije u danawem smislu, intonacije reenice i nemogunost da se znaewe proveri kod govornika, nosioca datog idioma, uslovili su probleme sa kojima smo se i mi susreli.
ju meuanru, izmeu hagiografskog teksta kao kwievne vrste i istoriopisawa u irem smislu, tj. hronika i anala." (Marjanovi-Duani/ Popovi 2004: 609610). 18 O problemima ispitivawa sintakse 'mrtvog' jezika v. u: Grkovi-Mejxor 2001: 6.

44

MARINA KUREEVI

a) problem segmentacije reenice Glavni problem koji se namee prilikom prouavawa istorijske sintakse, odnosno upotrebe odreenih sintaksikih jedinica, jeste kako odrediti granice reenice unutar kojih one funkcioniu. Budui da se ne moemo osloniti na originalnu interpunkciju starih pisanih spomenika, a lieni smo i intonacije kao vanog kriterija za odreivawe granice reenice, mi se jedino moemo osloniti na smisaone celine, a i to je, u krajwem sluaju, subjektivna procena. Potom je u okviru smisaone celine potrebno razgraniiti gramatiki povezane celine tj. proste reenice, a one mogu biti nezavisne (tj. samostalne) ili mogu ulaziti u sastav sloenih reenica. Ovde treba biti oprezan, jer veznici i partikule, formalni pokazateqi veze izmeu reenica, ne ukazuju obavezno na sjediwavawe prostih reenica u sloenu. Oni mogu biti emfatiki upotrebqeni ukazujui na to da autor, izrekavi jednu misao, sugerie da je i ona sledea s wom u vezi. Stoga, neki lingvisti smatraju neopreznim upotrebu termina poput zavisnosloena ili nezavisnosloena reenica u istraivawima starih tekstova. Ovde se pre moe govoriti, naglaavaju, o jedinstvu prostih gramatikih celina koje jedna drugu pojawavaju unutar teksta, inei zajedno sloeno smisaono jedinstvo (Haburgaev 1974: 399401). Meutim, mi smo za potrebe analize upotrebqavali te termine. Imajui sve ovo u vidu, u odreivawu smisaonih celina i granica reenica esto su mogua dvostruka reewa. Kao ilustraciju problema navodimo nekoliko primera iz tekstova razliitih anrova. Razliita podela teksta na smisaone i gramatike celine ne mora obavezno da utie na semantiku interpretaciju19 primera:
Dast e v vdni blagostivoi gospodi materi svoi despot, et e ego ve reeni podast m voinstvo, liko vmono, v e doprovoditi togo. Gredx e m i pribliayx se k prdlom srbskim, ide prva arhipiskopi Srblm, i to po sih podobaae stvoriti sdrexiim tolikm silnm pte i ivstn vsask isptyxiim i mnostvo mnogo sxem; ( 6: H, 280/32281/16) (L. M.: Obavestio je despot blagoastivu gospou mater svoju (Milicu o svome dolasku), a wegov ranije pomenuti zet dade mu vojske koliko je mogue da ga sprovodi, kada [= dok] je iao i pribliavao se predelima srpskim, gde je prva arhiepiskopija srpska. I ta posle ovoga trebae uiniti, kada su toliki silni drali puteve i kada su sve tano ispitali i poto (ih) je bila velika mnoina?).

Prevodilac je drugaije podelio tekst od izdavaa rukopisa. U oba sluaja konstrukcija AD ima vremensko znaewe, samo je prema prevodioevoj interpretaciji, koju smo i mi prihvatili, upravna reenica woj preponovana. U sledeem primeru, pak, od podele na gramatike celine zavisi i interpretacija teksta:
19 Napomiwemo da se u analizi polazilo od izdawa tekstova, gde je ve sam izdava rukopisa uneo svoju interpretaciju u segmentaciju teksta, a esto je i prevod uticao na to da se otkriju granice smisaone celine.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

45

Obae e otnlie eml radlna bst, ko otrada nka bst krvem proliti. vxem bo ko tiiviim se ot vlnni, i car bo Imslman k vstokom vovaae. Predreeni e brat go v svernm vstoc s, Msi glagolmi. ( 6: H, 292/2629) (L. M.: Od kada se zemqa razdelila, kao da neko smawewe bi u prolivawu krvi. Kada su se stvari utiale i car Sulejman ratovae na istoku, napred reeni brat wegov, Musa zvani, bio je na severoistoku.)

Prevodilac je, povevi se moda za izdavaevom podelom teksta, konstrukciju AD preveo vremenskom reenicom koja bi pripadala novoj reenici. Meutim, mogue je i drugaije itawe: veznik ko uz AD ima isto znaewe (poredbeno) kao i u prethodnoj reenici, sa kojom stoji u uzronom odnosu (na to upuuje veznik bo). Ostatak teksta sledi za veznikom i koji signalizuje da je prethodno reeno u istoj ravni (u naporednom odnosu) sa sadrajem koji sledi. Tako shvaen ceo reenini kompleks inio bi jednu smisaonu celinu, te bi wegov prevod glasio: Od kada se zemqa razdelila, kao da neko smawewe bi u prolivawu krvi, jer kao da su se stvari utiale, i car Sulejman ratovae na istoku, a napred reeni brat wegov, Musa zvani, bio je na severoistoku. Dugi reenini kompleksi bez linog glagolskog oblika takoe oteavaju segmentaciju na ue gramatike celine. Interpretacija zavisi od itawa. Navodimo jedan takav primer:
Svetiom e patrarh prstola wd i bogonosnm mem inokm sxem k nm sbravem se k stranam dnavskm, tamo i samom sx blagostivom i gospodstsva eml srpsk spremnik novom, despot Gwrgy s sborom hristoimenith lydi. (ZiN 2/: oko 1428, 81/40 82/3). Navedeni reenini kompleks preveli smo dvema reenicama. M.K.: I presveti patrijarh bee otiao, a bogonosni qudi, inoci, k wemu se pridruie u dunavskim zemqama. Tamo je bio i blagoastivi despot ura

b) problem klasifikacije i interpretacije grae Jednom izdvojene smisaone celine, koje su esto dugaki reenini kompleksi, a ne proste gramatike celine, unutar kojih se sree i po nekoliko konstrukcija AD, koje ne sadre isti particip, niti saimaju isti tip reenice, trebalo je klasifikovati najpre prema tipu participa u wima, a potom i po tipu reenice koja se wima kondenzuje. Na primer:
eliko e i samodrcu grkwm manil Srdski imxu grad i micey tako stradx, koe Gallnova i Jppokratova nedistvna bti Hdostva, k stgo pomoxi pribgu, i nedga skore abe prmniti se. ( 7: H, 34/7 10) (J. G. M.: Vladalac Grka Manuilo drae Sredaki grad i poto stradae od muice, pribee pomoi svetoga, jer Gelenove i Hipokratove vetine ne delovahu, i bolesti se ubrzo odmah oslobodi.)

U ovom dugakom reeninom kompleksu bez ijednog linog glagolskog oblika, izmeu ostalih nefinitnih konstrukcija, upotrebqene su i tri konstrukcije AD. Prva kondenzuje nezavisnu reenicu, druga uzro-

46

MARINA KUREEVI

nu i stoji u prepoziciji u odnosu na svoju upravnu reenicu koja je iskazana treim AD. Prilikom statistike obrade grae ovaj primer smo morali imati u vidu tri puta. U analizi 'mrtvog' jezika, u uslovima kad je znaewe odreene konstrukcije nemogue proveriti kod izvornog govornika, svaka interpretacija je hipotetina. Tako se deavalo da se ponuena interpretacija primera ne poklapa uvek sa postojeim prevodom. Iako je postojei prevod esto veoma korektan po smislu, u svojim transformacijama trudili smo se da pratimo sintaksiku strukturu teksta. Na primer:
axe li e be atvrdena es, to skaexaa sve wplot nik sx pridut malaa e pod oplot ibgnt srdna ne sx est wplot skro redin idt, i nitoe wstanet, rav hromo i slpo. (N 1: H, 390/1821) (G. J.: A ako se ne utvrdi, onda e one koji skau preskoiti nizak plot, male e ispod plota pobei, a sredwe e izai kroz rupe kad plot nije gust i nita nee ostati, osim hromo i slepo.)

Prevodilac je prvu konstrukciju AD preveo sintagmom, a drugu reenicom koju uvodi veznik kad. Ovi AD zapravo saimaju reenice sa kopulativnim predikatom: subjekat i imenski deo predikata su iskazani imenicom i pridevom u dativu, a kopula aktivnim participom prezenta od glagola esm u dativu. Takve primere smo najee tumaili uzronim reenicama: 1) poto je plot nizak i 2) poto nije gust. Takoe, u odreenim kontekstima bile su mogue dvostruke interpretacije. Takvi primeri su takoe oteavali statistiki opis grae. Tako je u sledeem primeru pored uzrone mogua interpretacija i nezavisnom reenicom u uzrono-posledinom odnosu sa narednom:
a veliko bo m vdrani ishayxi m trob, boln v n vseli se i ne ostavi go do konca ( 4: H, 182/37) (M. K.: poto mu je telo bilo iscrpqeno zbog velikog uzdravawa, bolest se useli u wega i ne napusti ga do kraja,/ Telo mu bee iscrpqeno zbog velikog uzdravawa, te se bolest useli u wega i ne napusti ga do kraja.)

1.7. Metodologija rada Grau je inio 941 primer konstrukcije AD. Sintaksiko-semantikom analizom sakupqeni primeri klasifikovani su najpre prema tipu participa,20 potom po sintaksikim funkcijama, a unutar wih po semantikim tipovima i znaewskim podtipovima. Znaewe konstrukcije AD u odreenom kontekstu eksplicirano je transformacionim testom, tj. finitnom reenicom na savremenom srpskom jeziku. Tom prilikom, korieni su postojei prevodi ukoliko su dobro odraavali sintaksiku strukturu teksta. esto je za potrebe analize, da bi poja20 Ta praksa, zastupqena u analizama crkvenoslovenskih tekstova kako domaih tako i stranih autora, omoguavala nam je lake poreewe dobijenih rezultata.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

47

snili odreeni semantiki tip, umesto postojeeg dat nov prevod.21 U radu je, meutim, u okviru iste kategorije prevod dat samo uz prvi primer, budui da su ostali istog tipa. Svuda gde je u pitawu bilo neto specifino, prevod je usledio uz svaki primer. Na ovom nivou analize vodilo se rauna o formalnim ograniewima upotrebe apsolutne konstrukcije (da li su vrioci radwi apsolutne konstrukcije i upravne predikacije isti ili razliiti i da li se AD uvodi u sloenu reeninu strukturu pomou veznika) i o moguoj motivaciji takve upotrebe. Takvi primeri posebno su klasifikovani i statistiki obraeni. U sluajevima u kojima je nominalna komponenta isputena, vodili smo rauna o faktorima usled kojih je dolo do wenog isputawa. U analizi upotrebe AD vodilo se rauna i o funkcionalnim faktorima. Wegova upotreba oekivana je u proznim delima sa vrha anrovske lestvice. Meutim, primeri iz tekstova koji pripadaju i drugim necrkvenim anrovima nametnuli su zadatak da se utvrdi koliko je upotreba ovog specifinog narativnog postupka anrovski i tematski uslovqena, koliko je wegova upotreba odlika obrazovanosti pisara, a koliko se moe smatrati stilskom osobenou jezika pisca, tj. da li se u naroito estoj pojavi ove konstrukcije u delima odreenog pisca moe traiti uticaj stila epohe, npr. pletenije sloves.22 Kao posebni, izdvojeni su i primeri u kojima se uz nominalnu komponentu u dativu pojavquje particip u obliku nominativa. Oni u formalnom smislu naruavaju, ali u znaewskom smislu ne, funkcionisawe AD. Takva upotreba konstrukcije AD predstavqa izvesnu inovaciju redakcijskih jezika u odnosu na staroslovenski na planu sintakse. U ovoj pojavi ne treba traiti greke pisara, ve pojavu formalnog pojednostavqivawa konstrukcije, nastalu pod uticajem narodnog jezika u interferenciji sa konstrukcijom apsolutni nominativ. Sasvim drugaije prirode su primeri koji odslikavaju formalne omake u upotrebi ove konstrukcije. Stoga su i posebno izdvojeni. Kao osnovna jedinica analize uzeta je konstrukcija AD (imenska re + particip u dativu). Meutim, veoma esto se u tekstovima nailazi na sluajeve upotrebe jedne imenske rei u dativu koja je funkcionisala kao zajedniki subjekat za vie participa koji se transformiu u predikate sa linim glagolskim oblikom i obrnuto, kada je bilo vie imenskih rei vezanih za jedan particip. U tim situacijama prihvaen je princip jedan particip = jedna konstrukcija.
21 Spisak korienih prevoda takoe je dat na samom kraju rada, iza korpusa. U samom radu inicijalima smo naznaili autora prevoda. Inicijali M.K. ispred prevoda upuuju na autora ovoga rada. 22 To je stil koji je ovladao junoslovenskim i istonoslovenskim kwievnostima krajem H i poetkom H veka. U jeziku se on manifestuje pre svega kao uzvieni filoloki odnos prema reima: vodi se rauna o wihovoj zvunoj strani (aliteracije, asonance itd.), o etimologiji rei, o tananosti wene semantike, izraena je qubav ka graewu novih rei (sloenica, kalkova). U sintaksi se kao odlika ovog stila smatra esta upotreba sintaksikih kalkova i neologizama u reenici (apsolutnog dativa, participa, infinitiva i infinitivnih konstrukcija itd.). Odlike ovog stila su i duga ponavqawa, perifraze, nagomilavawe epiteta i sl. (Trifunovi 1990: 252254).

48

MARINA KUREEVI

Primeri se navode pravopisom kakav je i u wihovim izdawima. Uz primer se nalazi ispis u kojim se velikim slovom upuuje na anr, a arapskim brojem na konkretno delo datog anra odakle je primer preuzet. Potom se iza zareza daje vek ili godina kada je nastao odreeni tekst, tanije prepis i na kraju broj strane/reda gde se primer u datom izdawu nalazi. Ispis se razreava pogledom na bibliografske podatke na kraju rada. Radi ilustracije odreenog znaewa AD u analizi smo navodili po jedan primer iz svakog anra, a po vie wih samo prilikom opisa neke specifinije upotrebe. Rezultati do kojih se dolo statistiki su obraeni i kumulativno predstavqeni u zakquku rada. Treba istai da su ova analiza i navedeni korpus pruili uvid u osnovne sintaksiko-semantike tipove realizacije AD u starosrpskoj pismenosti i okvirnu frekvenciju po znaewima i anrovima, budui da u analizu nisu ukquena sva dela iz ispitivanog perioda. 2. ANALIZA GRAE 2.1. Aktivni particip prezenta u okviru konstrukcije AD U pregledanom korpusu od ukupnog broja primera APPz se javqa u okviru konstrukcije AD u 48,14% sluajeva. Zabeleen je u funkciji adverbijalnog ili adnominalnog determinatora, u poziciji glagolske dopune, kao i u znaewu nezavisne reenice. Najzastupqeniji je u funkciji adverbijalnog determinatora (58,3% primera). U 33,5% primera interpretira se nezavisnom reenicom. Zabeleeno je 6,6% potvrda AD u funkciji adnominalnog determinatora, dok se u poziciji glagolske dopune nalazio u 1,54% primera. 2.1.1. AD u funkciji adverbijalnog determinatora Na osnovu sintaksiko-semantike analize utvreno je da konstrukcija AD sa APPz moe imati irok spektar adverbijalnih znaewa: vremensko, uzrono, uslovno, dopusno, poredbeno, nainsko/poredbeno i posledino. 2.1.1.1. AD kao kondenzator vremenske reenice Od svih adverbijalnih znaewa ovaj tip AD najee se pojavqivao, to se i oekivalo, u znaewu vremenske reenice (61%). 2.1.1.1.1. Tipovi znaewa a) Konstrukcijom AD u okviru koje se nalazi APPz, koji je izveden, kad je o pregledanoj grai re, iskquivo od nesvrenih glagola i

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

49

ija je osnovna funkcija oznaavawe glagolske radwe koja se vri naporedo sa radwom glavnog predikata (ori 1975: 165), najee se saimala vremenska reenica sa znaewem simultanosti. Takav AD interpretira se zavisnom reenicom uvedenom veznikom dok.
sxim v emli toi latinskim irewm ( spod(o)bi se i latinsko priti kr'xeni) ( 2: H, 18/16) (M. K.: I dok su u toj zemqi bili latinski jereji, dogodi se te i latinsko krtewe primi.); tae po mnwgh sih lth, cry bw blgar'skomu nenadyx se lydem'e vsm miruyxim i blgosty rastex radi mltv prpdobne se mtere, bry vdviet i mete nepostoann ie naela smirena ratnik [] (PM 1: H, 90/14 91/1); vply e do nbsa suxu krve/m/ e po strana/h/ tekxi/m/. ames e aneanw/m/ i makedonanw/m/ po ulica/h/ gra/d/(a) tekuxe/m/ i hodexi/m/, aleandr e posr/d/() i(h) na volye glavom kon ede sy prstati mole /s/e. (B 1a: H, 53r/11 16).

Ponekad je znaewe simultanosti pojaano upotrebom priloga x ili vremenskog lokalizatora togda.
tebe na emli exe ivuxu oe hrtsos bg udsnmi darwvanmi proslavi (H 5: H, 69/67) (J. G. M.: Jo dok si iv na zemqi bio, oe, Hristos Bog udesnim tebe darovima proslavi.); t e stavi pomen roditelm svoim i seb do skonin vka, i xe si ivx otc go svetom Simeon, dasta v dom svet blagodetelnice .v. kbla lata i srebra, gdae priide sveti Simeon nov v svety Gor, ( 4: H, 180/49); Togda e i exe v mirnm stroeni prdreennom sx arhepiskop ohrd'skom kr Dorwde, i obhodex vs i sela i gradov po wblasti drav svoee crkwvnaa napravlyx, i vrne lydi gospodn v vr potvrdayx, prikli se abe priti em i v nae bogohranimoe msto, rekomoe Kratova. (ZiN 2/: 1466, 99/2328); i togda stoex car Likiniy v narode, edin kon wtre se kolesnic i strem se na cara, i tre em desny rk, i bst car mrtav. (LiR 1: R. Zagr., 12/811); viteom e tog/d/a makedonskim kako konskom ri/s/tovanim tekxim. i s viskoe palati sede c(a)r Fi(l)/i/p smatra[ ]e i gledae. (B 1b: H, 17b/712); Ie v braka priob'tene privodetago inom obren'ny, ete obrivom iv sx, e prlybodistva podlagaet sgreny; (Z 3: H, 188/811); i xe e blagodati boii pospstvyxii mi potxah se i isprosih gospodina i roditel mi [] (PiP 2: 13021321, 74/2628).

b) AD sa APPz od odreenih glagolskih leksema moe se interpretirati i kao vremenska reenica sa znaewem anteriornosti. To je uglavnom zavisilo od semantike glagola i po pravilu se dogaalo uz hotti, vidti (a), ali i uz glagole prihoditi, wthoditi i ihoditi (b). One se interpretiraju reenicama uvedenim veznikom kad/poto.
a) i da do vntrniih dverei, ide hotex ynom otvrsti ne vmoe vskor. ( 6: H, 310/1720) (L. M.: i dooe do unutrawih vrata, koja, kada je mlai hteo, nije mogao brzo da (ih) otvori.); glagolyt podobe e se bogovic Moisey, me hotex stvoriti skiniy, ree m Bog: (ZiN 2/: 1319, 22/2021) (M. P.: Jer se upodobi bogovicu Mojseju kojem kad htede stvoriti skiniju ree Bog:); mene e videxu emly prroditel moih po nih wstavlu i ne imuxu svogo pastira. i idoh v srbskuy emly ela i hote

50

MARINA KUREEVI

ukrpiti prstol roditel moih (PiP 1/: 1378, 76/1722), (M. K.: Kad videh zemqu praroditeqa svojih, bez svojega pastira, odoh u srpsku zemqu elei da sauvam presto roditeqa svojih). b) Prihodexi e vtoroi noxi vstave idoe. ( 6: H, 304/8) (L. M.: A kada je dola druga no, ustadoe i odoe.); hodex e emu na rat. vsesrdo sy privav i bv s ny i vselybno i re//(e) (B 1a: H, 9v/1316) (M. K.: Kad je odlazio u rat, srdano je pozva i kad bi s wom qubazno joj ree.); ihodex e m k n/m/ re//e. (B 1b: H, 104a/34) (M. K.: I kad je izaao, ree mu.).

g) Ponekad se konstrukcija AD sa APPz mogla parafrazirati reenicom sa znaewem iterativnosti koju uvodi veznik kad u znaewu 'kad god' ili 'svaki put kad'. U oba primera radi se o kontekstom uslovqenoj pojavi.
vsakoi e slb svrayxi se konc. gdre g(lago)let se. boe xedri n i bl(ago)s(lo)vi n. po .vj. metan[i]. (CP 1: H, 8/1819) (M. K. Kad [= Kad god] se svaka sluba priblii kraju, (tamo) gde se kae Boe, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas" (treba uraditi) po dvanaest metanija.); : varja se gletse, pone svrayx se gl i ri teko opirayxi grlom a ne st. (N 1: H, 426/1819) (M. K.: Ovo se varija zove zato to, kad [= kad god] se zavrava re ili govor, teko opire grlom, a ne ustima).

d) U nizu primera izmeu apsolutne konstrukcije i finitnog glagola stoji veznik i. U starosrpskim dokumentima potvreno je da gerund prezenta ima predikativni karakter i izvesnu samostalnost kada se nalazi u postpoziciji u odnosu na glavni glagol sa kojim je vezan koordiniranim veznikom (Grkovi-Mejxor 2003: 29). Meutim, kada se nae ispred veznika i glavnog glagola, gerund prezenta ukazuje na simultanost sa radwom glavnog predikata, a veznik na postojawe uzroka i sleda u vremenu (Potebn 1958: 195). Kada se, pak, AD nae u takvoj poziciji, M. L. Remwova smatra da je wega tada mogue dvostruko interpretirati: kao vremensku reenicu ili kao deo sloene reenice (Remnva 2003: 57).23 Primere sa preponovanim AD u odnosu na glavnu reenicu, izmeu kojih stoji veznik i, nazvali smo 'graninim sluajevima', budui da je tu u nekim od wih pored vremenske interpretacije (pri tom bi veznik i imao emfatiku funkciju) bila mogua transformacija i u nezavisnu reenicu.
i tako veselex se em v asti carstva svoego msliv i sda velik dom arhstratigu Mihailu i Gavrlu v grad Prirne, [] (LiR 1: L. Kop., 82/ 2226) (M. K.: I dok je tako iveo u svom delu carstva, zamisli i sazida / I iveo je tako , te zamisli i sazida); i tu emu v rime suxu veselexu se vkupe s rimlani i pridoe k nemu vsa c(a)r/s/tva apadna. (B 1b: H, 40b/ 1114); ete dalee em sx i pokloni se em s smrenem (B 72: H,
23 Potkrepqujui svoju tvrdwu, autorka navodi sledei primer: povdae mi gl ko sd mi pre lavr prgii rdanskh i dinago ot sda brati t vidh lna s.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

51

72/2728); mene e videxu emly prroditel moih po nih wstavlu i ne imuxu svogo pastira. i idoh v srbskuy emly ela i hote ukrpiti prstol roditel moih (PiP 1/: 1378, 76/1722).

2.1.1.1.2. Veznici Pojava subordiniranih veznika, kojim se AD uvodi u sloenu reeninu strukturu, predstavqa krewe norme. Retki primeri zabeleeni su jo u staroslovenskom.24 Ta pojava se moe smatrati delimino redundantnom, budui da se ve samom upotrebom participske konstrukcije ukazuje na subordinirani odnos reenine sadrine wom kondenzovane u odnosu na upravnu reenicu (Corin 1995: 267). Meutim, poto se participskim konstrukcijama, za razliku od finitnih reenica, iskazuje samo optiji subordinirani odnos, upotrebom veznika on se jo specifikuje (Stanislav 193334: 22). Neki autori su skloni da u upotrebi veznika vide signal gubitka produktivnosti sintaksikog procesa koji generie AD, dok wegova forma i daqe ostaje u svesti pisca kao svojevrsno sredstvo za iskazivawe pozadine propozicije ('a backgrounding device') (Corin 1995: 268). U pregledanoj grai zabeleen je jedan primer u kojem subordinirani veznik gda signalizuje da apsolutna konstrukcija ima vremensko znaewe.25
gda i ishodex despot i grada mnostvo naroda likstvyxe i vsklicayxe, [] ( 6: H, 296/911) (L. M.: A kada je despot izlazio iz grada, mnoina naroda likovala je i klicala)

2.1.1.1.3. Vrioci radwi Neidentinost vrilaca radwi navodi se kao jedno je od osnovnih formalnih ograniewa u upotrebi AD. Meutim, dogaa se da su vrioci radwi apsolutne konstrukcije i woj upravnog glagola isti. Krewa norme ovakve prirode bila su poznata jo u staroslovenskom, ali u malom broju primera (5,3%) (Stanislav 1933/34: 13). U pregledanoj grai zabeleena je sledea situacija: u 58,5% primera vrilac radwe apsolutne konstrukcije bio je razliit od vrioca radwe upravne predikacije, u 31,5% primera bili su isti, dok u 10% vrilac radwe nije bio iskazan. Dok je veina autora upotrebu koreferentnog AD tretirala kao strukturnu inovaciju u funkcionisawu AD koja vodi ka gubqewu same konstrukcije, postoje pokuaji da se otkrije motivacija za takvu upo24 AD sa subordiniranim veznikom koji je uvodio vremensku, uzronu, dopusnu i posledinu reenicu zabeleen je svega u 11 primera. Pri tom se veznik najee pojavqivao u uzronoj funkciji (Stanislav 193334: 2223). 25 Do ovakvih rezultata doli su i drugi autori koji su imali iri predmet istraivawa i donekle drugaiji korpus (Grkovi-Mejxor 1997a: 28).

52

MARINA KUREEVI

trebu. Po reima A. Korina (1995), AD je od samih poetaka staroslovenske pismenosti bio komunikativno i sintaksiki uslovqeno jeziko sredstvo. Na sintaksikom planu wegova upotreba bila je uslovqena nejednakou vrilaca radwi, a na komunikativnom planu AD je sintaksika konstrukcija kojom se iskazuje pozadina propozicije. Tako je mogue da je upotreba AD sintaksiki nemotivisana na komunikativnom nivou analize sasvim korektna wime se i daqe iskazuje sekundarni reenini sadraj. Drugi autor, D. E. Kolins (2004) ove sluajeve objawava pragmatinim razlozima, te su po wemu primeri koreferentnog AD posledica pravila o diskontinuitetu subjekata, nastalog bilo usled udaqenosti apsolutne konstrukcije od wene upravne klauze, bilo usled promene semantike uloge subjekta u te dve predikacije. Analizom je potvreno da je u tautosubjekatskim konstrukcijama AD, iako je dolo do naruavawa norme na sintaksikom planu, sauvao svoju komunikativnu funkciju iskazuje reenini sadraj koji je sekundaran u odnosu na radwu iskazanu glavnim glagolom. Takoe se upotreba koreferentnog AD u veini primera moe objasniti udaqenou od subjekta upravne predikacije, kao i wegovom razliitom semantikom ulogom u dve predikacije.
mladenc em sx dvwe krxene pre i pak prem em svet aggelsk obra . ( 1: H, 14/1415) (M. K.: Dva krtewa je primio, dok je bio mlad i opet kad je primio sveti aneoski lik.); i na vstoc m ivx v esti svoi (naet dati monastir) ( 3: H, 7/1); idx mi urh ()stni jwr'dan, s(ve)ti v rkah (E 4: H, 116/2223) mn e stoxy i virayxy na wbra pealen w(t)ca mogo i velikoy alostiy adrah, (ZiN 2/: 1263, 10/4243); i tako em veselex se v sti carstva svoego sda i veliki hram [] (LiR 1: L. Stud., 83/1820); i w/t/hodex m w/t/ na/s/ pisani wstav nam sikovo. (B1b: H, 64b/35).

Vrilac radwe po pravilu nije bio iskazan: a) kada su upotrebqene dve konstrukcije ili vie wih, meusobno u sastavnom odnosu, sa istim subjektom:
i t e prbvayx m v dom prsvet bogorodice hilandarsk, i podvigom svetim spyx k nebesnim, i pravexa eda svo na prbol blagodt, vspisa e k bogonosnom kir sav lybimi brat go ( 4: H, 192/410) (M. K.: I dok je boravio tu, u domu presvete Bogorodice hilandarske, i svetim podvigom uzdizao se ka nebeskim stvarima, , bogonosnom kir Savi otpisa wegov qubqeni brat.)

b) kada je poznat iz prethodnog/ireg konteksta, tj. kad je bio jednak objektu (direktnom ili indirektnom) ili subjektu upravnog glagola:
tebe na emli exe ivuxu oe hrtsos bg udsnmi darwvanmi proslavi (H 5: H, 69/67) (J. G. M.: Jo dok si iv na zemqi bio, oe, Hristos Bog udesnim tebe darovima proslavi.) (Vrilac radwe AD je objekat upravnog glagola.);

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

53

glagolyt bo, ko gda prid i stn Damask niloi, hotex e na Jrosalim viti, re m ( 6: H, 275/810) (L. M.: Jer kau da kada je doao i sruio zidove Damaska i kada je hteo da poe na Jerusalim rekoe mu). (Vrilac radwe se poklapa sa indirektnim objektom upravnog glagola.); a e v vrth() davama w nkh(), e prinesl s(t) nkto ili prineset, w vsakoi kom god pameti. dostoino ko se bdet() govoril v monastri, wstavl ili wstavlyx v pamet() ih, podavati apovdam nevdran'no. (CP 2: H, 108/916), T. J.: A ono to treba na vratima davati za neke, to je primio neko dostojno za neiji pomen, kao to je ugovorio u manastiru, poto je ostavio ili ostavqa za wihov pomen, zapovedamo da se neizostavno daje. (Nominalna komponenta se podrazumeva iz prethodnog konteksta. To je nkto. Dakle, vrioci radwi upravnog glagola i participskih konstrukcija su isti.)

g) kada je uopten:
kto w mn ne poslit, se oidayxu. (H 6: H, 115/14) (J. G. M.: Ko za mnom da ne prosuzi oekujui ovo.); da koe sdoe po wbiay, i teny na srd proitaem imx ite kp'no i dysa velkag sego wca, trda mnogago na stol sde stefan v'drmav' se. ( 5: H, 47b/1016) (L. M.: i kada je na sredini trebalo da se proita itije).

d) kada je AD transform bezline konstrukcije:


osvitayx e postig i naelnika stran to m i stran radi. ( 6: H, 276/1011) (L. M.: A kad je svitalo, pouri, i upraviteqa toga kraja uhvati i zemqu razori.); toi bo wt suxih podbno nitoe, taa bo dobrodetelm koren. ko e bo axe kto, svetlu suxu i bu i tsu v poludne, stav pod sami tai slnni krug, koe biti v prav, ne wvamo ili wnamo. Prhodexi sni i wb'hodexi vsud mue axe wb'rit, slnnuy rit svtlost, [] (E 6: H, 147/1923) (J. G. M.: kada je svetlo i blago i isto u podne); S blagoslovenem e th i s trob rastrayximi alostnmi glagolanmi i s ie th ena hrannmi potvrdeni, edva negd pod sx26 onh trge se, [] (ZiN 2/: oko 1428, 79/3437) (M. K.: kasno je.).

2.1.1.1.4. Vid i vreme upravnog glagola Konstrukcija AD sa APPz moe se kombinovati sa glagolima oba vida. Pri tom, po pravilu je glagol nesvrenog vida bio upotrebqen u obliku imperfekta ili prezenta, a glagol svrenog vida u obliku aorista.
26 To je konstrukcija o kojoj su autori imali razliiti stav: od toga da je to tip bezsubjekatske reenice, preko toga da se u rei pod krije imenice *pozda (kasno doba), do toga da je u pitawu skraena konstrukcija iz koje je nominalna komponenta izgubqena (J. Stanislav 1933/1934: 1618). Meutim, ova konstrukcija AD pripada primerima koji se transformiu u imenski ili priloki predikat. U konkretnom sluaju pod je predikativ u impersonalnoj konstrukciji 'kasno je'. Poto je nepromenqiva forma ne moe ii u dativ, ve je samo particip u dativu.

54

MARINA KUREEVI

Ukoliko je glavni glagol nesvrenog vida, ostvaruje se istovremenost dve predikacije u celom toku wihovog trajawa:
v veer sx glbokonoxiy ne snexim nam ko v istin hristov prihodaae ot apada s ono stran rka ( 6: H, 324/24) (M. K.: Uvee, dok je bila duboka no i mi nismo spavali, vaistinu Hristovu dolaae sa zapada reka); v toe vrme mirat i car Konstantin, sn Sracimira car blgarskaago v Blgrad, sx xe despot v Arbanash. ( 6: H, 314/ 1719) (M. K.: U to vreme umire i car Konstantin, sin Sracimira cara bugarskog, u Beogradu, dok je despot bio u Albaniji).

Kada je, pak, glavni glagol svrenog vida, ostvaruje se istovremenost dve predikacije samo u jednom delu wihovog trajawa:
t e stavi pomen roditelm svoim i seb do skonin vka, i xe si ivx otc go svetom Simeon, dasta v dom svet blagodetelnice .v. kbla lata i srebra, gdae priide sveti Simeon nov v svety Gor, ( 4: H, 180/49) (M. K.: i tu postavi pomen roditeqima svojim i sebi zauvek, i dok je ovaj otac wegov, sveti Simeon, jo bio iv, dadoe wih dvojica u dom svete blagodetelnice dva kabla zlata i srebra, kada sveti Simeon ponovo doe u Svetu goru.).

2.1.1.1.5. Pozicija AD u reenici Obino stoji u prepoziciji u odnosu na upravnu predikaciju, mada su zabeleeni i primeri kada je AD u postpoziciji u odnosu na wu.
voinstvovae Ogr na Srbl, ne sx teimenitom sem, i pre grad ovom Bor i poplnie mnoge stran. ( 6: H, 271/1821) (L. M.: napadoe Ugri na Srbe kada [= dok] ovaj imeniti (Stefan) nije bio (tu),); ne bti tom c(a)r Filipe, mn ivu suxu (B 1b: H, 18b/78); vskane bo bst o sem na sbor ie v carstvyxim grad, Lc prosveten'nom patrar'sk pravet prstol, (Z 3: H, 124/2931); na nebesa vnese se k c. apostolom i enikom go rexim. i alyxim o ralenii go. im' e wbexa se poslati prsvet dh nasta (PiP 8/: H, 1/1416).

Kao vremenska odrednica mogao se nai umetnut u glavnu reenicu:


tako ie vrme wbrte blago, i ne isplnive svoe hotene, i vrmeni mimo tkx ne polayt. (B 5: H, 300/2729) (M. K.: Tako oni koji dobro vreme naoe i ne ispunivi svoje eqe, dok vreme prolazi, ne primaju.)

2.1.1.1.6. anrovska uslovqenost Konstrukija AD sa APPz potvrena je skoro u svim anrovima srpske sredwovekovne pismenosti, ali razlike postoje u stepenu zastupqenosti. Najbrojniji primeri ovog tipa AD u vremenskom zneewu su

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

55

u proznim anrovima, tj. u hagiografskoj literaturi i beletristici".27 Ovaj tip AD veoma je esto jeziko sredstvo i u prenosu motiju, prelaznom anru izmeu hagiografije i hronike.28 To su ujedno i tekstovi koji se odlikuju strogom normom srpskoslovenskog jezika. Weno pojavqivawe u zapisima i natpisima zavisilo je kako od kwike obrazovanosti pisara tako i od same sadrine teksta. Zapisi i natpisi, po reima Milorada Pavia, predstavqaju lapidarnu kwievnost malih oblika, koji mogu biti veoma visoke umetnike vrednosti, te je i jezik u wima esto uzvien (Pavi 1986: 9). Imaju svoju ustaqenu poetiku (Trifunovi 1975: 79). AD se u wima po pravilu pojavqivao u delu u kojem se govori o vremenu nastanka (prepisivawa/ prevoewa) kwige.
v lto qnav carstvo blagovrnago cara kir Kaliona grskaago, carstvyxaago vstonimi emlmi i apadnimi, naem gospodin vnk svetago Simeona, i prvovnanaago kral kir Stefana mladiem sn go v vsei bratii a prbolem i prvelikom kraly Strefan Oro v svom otstv samodravn carstvyx vsmi srbskimi emlmi i pomorskimi, a sego prosvexenago kir Sav prstol prdrex bogonosnom otc naem vtorom arhipiskop prosvexenom Arseniy, [] v dni e th sveth mii nkom rnc ivxem v Sveti Gor [] romonah Domentin bog prdloi ramti iti sego prosvexenago kir Sav; (ZiN 2/: 1243, 35/316) (M. K.: u leto 6751, za carstva blagovernoga cesara grkoga kir Kaliona koji je carevao istonim zemqama i zapadnim, a na gospodin unuk svetoga Simeona a prvovenanoga kraqa kir Stefana najmlai sin wegov meu braom, a predobri i preveliki kraq kir Stefan Uro u svom otaastvu samodravno vladao svim srpskim zemqama i pomorskim, i dok je presto ovog preosvetenog kir Save drao bogonosni otac na drugi arhiepiskop preosveteni Arsenije, , i u dane tih svetih qudi nekom monahu koji je iveo na Svetoj gori, , jeromonahu Domentijanu Bog predloi da napie itije ovog preosvetenog kir Save.); pisa e se kniga si v lt(o) wn carstvuyxu gospod naem s Hrist (ZiN 2/: 1342, 31/1516); prvede e se sa kniga v lto ckd endktiwn tekx osmwm. (ZiN 2/: 1416, 1418, 72/1011).

Kad je re o poveqama i pismima, ovaj tip AD pojavqivao se u poslovnopravnim pismima (a), koja su inae pisana narodnim jezikom, na mestima koja po sadrini i tonu podseaju na uvodne delove manastirskih darovnica, a sveani ton namee i upotrebu jezika vieg stila, kao i u arengama manastirskih darovnica (b) koje su pisane srpskoslovenskim jezikom visokog stila.
a) i v sih prbvayx mi wbrte kralvstvo mi v primori v up draevikoi msto podbno na sidani grad [] (PiP 1: 1382, 84/1416) (M. K.: I dok sam u takvim prilikama boravio, nae kraqevstvo mi na primorju, u upi Draevikoj, podobno mesto za zidawe grada ); Kralvstvyx mi w
27 U onim delima (romanima i pripovetkama) koja su pisana srpskoslovenskim jezikom. Dakle, tu se iskquuje Roman o Troji, koji je pisan narodnim jezikom. 28 O prenosu motiju kao posebnom anru vidi napomenu broj 16.

56

MARINA KUREEVI

bo i po v'se dni veselexu mi se v zem'li kralvtsva mi [] i blgoivoli kralvstvw mi ponudenim prstgo dha vsaki akoni i hrisovule prde biviih gdp isplniv svrati i ne potvarati (PiP 1: 1370, 116/713). mene e videxu emly prroditel moih po nih wstavlu i ne imuxu svogo pastira. i idoh v srbskuy emly ela i hote ukrpiti prstol roditel moih (PiP 1/: 1378, 76/1722); Mene e videxu emly praroditel moih po nih wstavaluy i ne imuxu svoega pastira wd nih e plemene i a iabran bh [] ko biti mi gdnu kir stipanu Wstoi kralu srblem bosni [] i potom naeh s bogom kralevati i pravti prsto (PiP 1/: 1399, 421/512). b) i gospodstvyx mi v emli wtstva mogo samodravno vid kralvstvo mi blagotrobno smlnie (PiP 2: 13361347, 121: 3738) (M. K.: I dok sam samodravno vladao u zemqi otaastva svoga, vide kraqevstvo mi); i v sicevm stroni sx mi i stamenni, v tw vrme prdoe k mn wt stnago mi monastra [] (PiP 2: 14051427, 332/2224); Smreni po milosti tvoi vladiko moi, Hriste, vsedravnii gospodin vse srpski emle i pomorski, Stefan Oro, [], vladistvyxi mi v dni kralevstva mi vsmi emlmi wtstva mi, grh radi moih iidoe Bgare, i poplnie crkv svetago apostola Petra v Limy, [] (PiP 3: H, 8/22,23); i si pomenyx mn in stn slav()ny mi roditely. kako krasota kako drani mira. kako sl(a)va i b(o)gatstvo. w nixelybe. vskor b(o)ie lyblnie k seb privle. poml v seb (PiP 6: H, 10/2730); na nebesa vnese se k c. apostolom i enikom go rexim. i alyxim o ralenii go. im' e wbexa se poslati prsvet dh nasta (PiP 8/: H, 1/1416).

2.1.1.1.7. Ponarodwavawe U proznim delima nesakralnog karaktera nailazilo se na primere AD koje je odlikovalo ogreewe norme istog tipa: uz nominalnu komponentu u dativu, stojao je particip u nominativu. Te konstrukcije u formalnom smislu naruavaju, ali u znaewskom smislu ne, funkcionisawe AD.
i se playk mi se. I se ag()g(e)l g(ospod)n prd[]sta i ree mi. (A 2: H, 567/1112) (M. K.: I dok sam plakao, aneo gospodwi stade ispred mene i ree mi.); i se widayxe nam malo vrme. i se bs(t) glas() wt[] vinago nebese [] (A 2: H, 574/1415); Filpu e na voisc suxu dni tamo mn/o/ge stvoru, i k makedoni vvraxayxi se, vi se emu [] (B 1a: H, 14v/15); videxe cr neramna sxa k bo. ie i tw samobti i dhani daryxago ie s hs js g vsm, ie s benaln s i s prsnosxn oc. i nbsa i emly slovom sstaviv. lvka e rkama svoima sdlav i besmrtim pote. i cra sxim na emli postavi. koe nka crstvi prdobobri vsh poriv m rai. (B 8: H, 11b/1312a/4).

Sporadino se na takve sluajeve nailazi i u kanonu (u Asemanijevom jevanequ), kao i u nizu redakcijskih tekstova (Skupski 1971: 313). To su pojedini autori tumaili uticajem vulgate na slovenski prevod jevaneqa, suavawem sfere upotrebe AD ili kao posledicu adverbijalizacije participa.29 R. Veerka smatra da je do ove pojave mo29 Rezime razliitih stavova daje B.I. Skupski u radu posveenom ovom problemu (Skupski 1971: 313).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

57

glo doi i usled interferenicije AD, kwike crte, i apsolutnog nominativa, crte koja je u istim sintaksikim uslovima potvrena u starim slovenskim jezicima.30 Naime, do irewa apsolutnog nominativa u crkvenoslovenskom moglo je doi usled porasta upotrebe AD u uslovima identinosti vrilaca radwi, pa je semantika i funkcionalna slinost AD i neapsolutnih participskih konstrukcija dovela do wihovog meusobnog zamewivawa, pa i do pojave ovih specijalnih kontaminiranih formi (Veerka 1961: 106110; Veerka 1996: 186). Da bi otkrio razloge upotrebe ovakve konstrukcije, imajui pri tom na umu da pri ispitivawu sintaksikih konstrukcija treba koristiti i redakcijske tekstove, B. I. Skupski (1971) je sproveo istraivawe na nizu crkvenoslovenskih tekstova i uporedio ih sa grkim originalima. Zakquio je da analogne upotrebe postoje i u grkim i latinskim tekstovima, te da se ta pojava u odreenom kontekstu smatra jasnijom, tj. razumqivijom od AD. Budui da su primeri sa participom u nominativu zabeleeni u naoj grai, uglavnom, u tekstovima sa sredine anrovske lestvice (u apokrifima i beletristici"), koje je karakterisao srpskoslovenski jezik oslabqene norme, koji je otvoreniji za inovacije iz narodnog jezika, skloniji smo Veerkinom objawewu, te smatramo da se u ovoj pojavi krije svojevrsno ponarodwavawe konstrukcije. Kako slinih primera ima i u drugim nacionalnim redakcijama (Borkovski/ Kuznecov 1963: 448; Leszczysky 1987), moe se rei da je ovo pojava koja je karakterisala zajedniki crkvenoslovenski jezik.

2.1.1.1.8. Formalne greke U grai su pronaeni i primeri AD sa formalnom grekom. Budui da su one razliite prirode, do wih je dolazilo najverovatnije nepawom pisara. To su bili primeri u kojima je particip umesto u dativu bio upotrebqen u nekom drugom kosom padeu (a), potom oni u kojima je nominalna komponenta bila u nominativu (b) ili, pak, oni u kojima je dolo do greke u kongruenciji: uz dve imenice upotrebqen je particip u jednini umesto u mnoini (v):
a) y/d/ih e va/m/ sx/h/ lato vae mrtvo le/t/() (B 1b: H, 181a/1416) (M. K.: i dok ste vi u tuini, vae zlato mrtvo lei.), b) tako bw blennom v pexer ivx i prsno bvi svoemu, ko e dn pribliayx se, sn brata ego v pexer k nmu prihodit, ( 7: H, 31/2931) (M. K.: I tako je blaeni u peini iveo, i uvek Bogu svome, kad doe dan i sin brata wegovog u peinu mu doe), v) bst v posldna vrmena vladstvuyx srb'skoy emly i inimi stranami mnogmi v hrista boga blagovrnom despotu Gwr'gy i sn ego despot Lazar pak vvxene bvaet w bostvnom apostol. (PM 2: H, 118/48) (M. K.: Dogodi se u posledwe vreme, dok su srpskom zemqom vladali
30

V. napomenu br. 11.

58

MARINA KUREEVI

despot ura i wegov sin despot Lazar, da se ponovo pripoveda o boastvenom apostolu.).

2.1.1.2. AD kao kondenzator uzrone reenice U 21,9% primera AD sa APPz interpretiran je uzronom reenicom. Da bi se odnos izmeu AD i finitne (upravne) reenice interpretirao kao uzrono-posledini, esto je bio potreban iri kontekst. Uzrone klauze oznaavaju radwu koja je u logikom smislu anteriorna u odnosu na upravnu. Budui da aktivni particip prezenta upuuje pre svega na simultani odnos, na uzronu interpretaciju upuivala je sama semantika upravnog glagola ili tip predikata, a veoma esto je to znaewe bilo naznaeno nekim od uzronih veznika. Pri tom, u mnogim primerima znaewe AD ne moe se interpretirati istom uzronom reenicom, ve je tu prisutno i neko drugo znaewe. 2.1.1.2.1. Tipovi znaewa U pregledanoj grai mogu se izdvojiti grupe primera u kojima se uzronost iskazuje na slian nain. a) Primeri u kojima se na mestu nominalne komponente najee pojavquje imenica bog, a ree neka druga imenica, mogu se interpretirati uzronom reenicom ili sintagmom tipa uz Boju pomo. Takvi primeri AD bili su obavezno u prepoziciji u odnosu na glavnu reenicu.
bog pospstvyx mi priloih k vam dlin i irin. ( 1: H, 3/2425) (Bai: Poto mi je Bog pomogao, pridodah vam u duinu i irinu); togda sxe ini Uoma, din si dvoy na deset isla plkenik hsv. v indisky stran poslan bs. propovda im spsny propovd. i bo pospstvyx i slovo tvrdayx. posldstvyximi nameni bsovska bo tma gnana bs. (B8: H, 4b/916); I potrdiv starost svoy, pospstvyx mi sn mi veliem pan stefan, spodobi me vlad(i)ka moi bti em ktitor. (PiP 5: H, 3/1113).

b) Primeri sa AD u postpoziciji kojim se iskazuje ist uzrok vrewa radwe iskazane u upravnoj reenici interpretiraju se reenicom uvedenom veznikom jer:
n nitoe vmogoe spti oklevetayxei go, bog pomagayx m. ( 6: H, 270/1516) (L. M.: Ali nita nisu mogli uspeti oni koji su ga klevetali, jer mu je Bog pomagao.); pri[]d e k mn trbl(a)en'nom nastavnik, w(t)c naem simewn mnih, i na hotex poisti wbraz. v ne teploy probod se lyboviy. i b(o)()stv()nm podvig se Dhom. slav prslad[]ki gl(a)s g(lago)lyx. (CP 2: H, 26/37); i de axe vol ba es abludena mnwga priti bstvnaa pisana v svoinstvo, se dlo dravnago es, bo hotex. (N 1: H, 394/13).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

59

U prepoziciji u odnosu na upravnu nalazi se konstrukcija AD koja sadri modalni glagol u sebi. Woj odgovara transformacija pomou reenice uvedene veznikom poto:
bti emu v Egpt ne mogxu s ratnici brati se. alosty e obet bv i sramotoy. bradu e i glavu svoy ostrig (B 1a: H, 7v/914) (M. K.: Poto nije mogao biti s ratnicima da se bori, i alou i sramotom obuzet, bradu i glavu svoju postrie.); hotexi/m/ im i drgi gr(a)d sdati w se/m/ alean/d/r ragnvav se i re//e. (B 1b: H, 43b/58); i ne mogx loiti e w sem popeeni i ie prde renna pak pomenv glae: (B 8: H, 28a/ 810).

Uzronom reenicom interpretiraju se i primeri AD sa APPz od glagola esm. Ta konstrukcija je transform reenice sa kopulativnim predikatom, u kojoj su subjekat i imenski deo predikata predstavqeni nominalnim komponentama u dativu a kopula participom u dativu. Takvim tipom reenice moe da se kvalifikuje imenski pojam ili da se iskae atmosfera, koje kao takve predstavqaju indirektan uzrok za vrewe radwe iskazane glavnim glagolom. Woj odgovara interpretacija reenicom koja poiwe veznikim spojem budui da, odnosno veznikom poto:
i nikome sx s nim v crkvi rav tom samom i oslablnom leex31 prd obraom hristovm, mnog molitv stvori k vnm milosti podately, prvo o seb, koe Pavl glagolet: ( 4: H, 211/2022) (M. K.: I poto niko nije bio s wim u crkvi osim onog samog koji je oslabqen leao pred likom Hristovim, mnoge molitve izrekavi ka viwem davaocu milosti, prvo za sebe, kao to Pavle govori:); ni bo s(t) ni s(t) l(o)v()kom sxim vam'. i ne pomsliv'e nto lkavo nikolie. (CP 2: H, 78/ 89); i sim ne sxim de, liaytse gli sicevi malo nto i ri kako. (N 1: H, 394/13); ne dwstoit bo ti takovom sx avistliv pribliati se carevi. (B 5: H, 284/3738); minv bo vrmeni mnog. i nam dtem go vskrmlenom sxem do stosti. molb vsilae k prmilostivom vladic (PiP 6: H, 8/2224).

g) U nekim primerima mogua je dvostruka transformacija, u uzronu i neku drugu reenicu. Uzrona i interpretacija nezavisnom reenicom u uzrono-posledinom odnosu sa narednom:
a veliko bo m vdrani ishayxi m trob, boln v n vseli se i ne ostavi go do konca ( 4: H, 182/37) (M. K.: poto mu je telo bilo iscrpqeno zbog velikog uzdravawa, bolest se useli u wega i ne napusti ga do kraja, / Telo mu bee iscrpqeno zbog velikog uzdravawa, te se bolest useli u wega i ne napusti ga do kraja.)

Uzrona i vremenska interpretacija:


31

Ovaj particip ima funkciju relativne reenice.

60

MARINA KUREEVI

sim tako imxim po wbi'nom crvi, pri'vana tvorit stefana k seb. i mnom bo slovesem renwm bvem, elkw w spseni de i w crskh pravln'nih. ( 5: H, 42a/612) (L. M.: Poto je ovo tako bilo, car po svome obiaju prizva k sebi Stefana, i mnogo su govorili o spasewu due i o carskom upravqawu.)

Uzrona i uslovna interpretacija:


tm e glet. siln ti sx, blgo tvori. (N 1: H, 422/4) (M. K.: Stoga kae, poto si/ako si bogat, dobro ini.); prvariv e se kto, sebe prlta ko bo povrenna glagol obrt, nikom e svox, vet, imxago nekli ne vdi, ne bo lt st i sic obrt' pridobiti i prisvoiti tdaa, n sblysti imxom . (Z 3: H, 102/1822).

Uzrona i nainska interpretacija:


mlvnje e i grom i ne svrayt se bvayxiim se oblakom drg drga [] (N 4: H, 46/1213) (M. K.: Muwe i gromovi se ne dogaaju, poto se / tako to se oblaci udaraju jedan o drugi).

AD ima znaewe uzrone reenice, ali istovremeno i navodi upravni govor:


apovdi velexi. blingo lybiti ko sebe. a' bo ko pltolybn, w sei pae () (E 2: H, 201/2122) (D. B.: jer zapovest Boija nareuje: Bliwega qubiti kao sebe. Vezan za telo, ja o toj zapovesti jo vie).

2.1.1.2.2. Veznici Uzrono znaewe se neretko (u 23,21% primera) preciziralo upotrebom veznika.32 U toj funkciji pojavqivali su se sledei veznici: ko, pone, a ee, ibo i bo.
i pone ksnex enihu nda esstvna nad vdrmati se vse tvorit i spat. ( 5: H, 81a/47) (L. M.: I kada /poto je enih dolazio, naie prirodna potreba i uini da sve zadrema i zaspi.); a ie svdet knig [] poavam ne maloditi se, ni wt[]newt[]ati ko mnexim' se im pogble pol', n bl(a)god()()no e pae imti i radostno. (CP 2: H, 100/1823); ee bo podobae nam tvoem pisati blagoplemenstvy s prileanem ko bogom naen ti sx, i s ve mnwaiih krveni vne blagodti spodobl se i vprositi i navknti istin [] (E 7: H, 105/2731); ne bo bh v onh msth prde inostvyxei, ko mst pst sx i strann. (ZiN 2/: 1428, 81/2123); tm e i glagolt se dver ray, ibo dvoim posom prolivayxiim se, desni i lvi (N 4: H, 44/78).

32

Vie o ovoj pojavi v. u poglavqu 2.1.1.1.2.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

61

2.1.1.2.3. Vrioci radwi Meu primerima AD sa uzronim znaewem, u 78% sluajeva vrioci radwi apsolutne konstrukcije i upravne predikacije nisu isti, a u 11% jesu. Takoe u 11% sluajeva u sklopu konstrukcije nalazi se samo particip bez nominalne komponente, dok se vrilac radwe podrazumevao: a) bilo da je bio jednak direktnom/indirektnom objektu glavnog glagola:
i molim togo w nas k vlcd hodataistvovati. ko imx mnogh radi ispravlni k nm drnovne ( 5: H, 35b/1116) (L. M.: I molimo ga da posreduje za nas ka Vladici, jer zbog mnogih ispravqawa ima smelost ka wemu.); n strah() strah wdolev. da ne sgbo wsdeni mi bdet, wvo ko ne tvorex, wvo e ko vpraayxim ne g(lago)lyx, k isplniy tvog(o) proeni(). (E 4: H, 200/1820) (D. B.: Ipak, poto smo strah suzbili strahom, da mi dvoguba osuda ne bude jedna to ne tvorim, a druga to ne odgovaram onima koji me pitaju.),

b) bilo subjektu glavnog glagola:


i ne mogx loiti e w sem popeeni i ie prde renna pak pomenv glae: (B 8: H, 28a/810) (M. K.: Poto nije mogao da odloi starawe o ovome, niti ono to je pre reeno, ponovo pomenuvi govorae:),

g) ili, pak, imenskom pojmu iz prethodnog konteksta na koji se direktno nadovezuje:


v nebeseh ko klb sx kri mnet se obil'n, velici bo trji (N 4: H, 47/17) (M. K.: Na nebu, budui da je lopta, krugovi se ine veliki, ak tri.).

2.1.1.2.4. anrovska uslovqenost Naen je veliki broj potvrda ovog tipa AD u naunoj i filozofskoj literaturi, koju, iako prozni anr, ne odlikuje narativna forma pripovedawa, ve potreba da se stvari obrazloe.
i sim ne sxim de, liaytse gli sicevi malo nto i ri kako. (N 1: H, 394/13) (G. J.: I sad kad ih ovde nema [M. K.: poto ih ovde nema], neto malo se oteuju rei i to gledaj kako.); tm e i glagolt se dver ray, ibo dvoim posom prolivayxiim se, desni i lvi (N 4: H, 44/78); mlvnje e i grom i ne svrayt se bvayxiim se oblakom drg drga [] (N 4: H, 46/1213); tiin bo sxi, mnoaiii i vilica bvayt trs (N 4: H, 46/2728).

Potvrda AD u uzronom znaewu bilo je, u mawem procentu, i u drugim anrovima koje odlikuje visok stil jezikog izraavawa, kao

62

MARINA KUREEVI

npr. u crkvenopravnim i epistolarnim delima. Kao jezika crta svojstvena proznim narativnim tekstovima, AD i u ovom znaewu pojavqivao se u hagiografskoj literaturi, a u neto mawem procentu i u beletristici". U jednakom broju potvrda naen je i u pismima i poveqama. Za razliku od AD sa vremenskim znaewem, ovaj semantiki tip AD naen je samo u arengama manastirskih darovnica:
a v Hrista Boga blagovrni i samodravni po milosti Boii Stefan kne Laar i gospodin sdrexu mi si vsa bogu w sem blagovolexu. (PiP 4: 1387, ?) (A. M.: ja, u Hristu Bogu proslavqeni i samodravni po milosti Bojoj Stefan knez Lazar i gospodar, koji sve ovo imam po Bojoj dobroj voqi [M. K.: jer je Bog tako izvoleo.]); I potrdiv starost svoy, pospstvyx mi sn mi veliem pan stefan, spodobi me vlad(i)ka moi bti em ktitor. (PiP 5: H, 3/1113); i mn posldstvyx apovdem vl(a)d()()nem e r(e)e .g. vexi v sveth vangelih. [] sv()dtelstvyx gospodin mi s(ve)tom simewn. voly go naplnih (PiP 6: H, 10/2025).

2.1.1.2.5. Ponarodwavawe i formalne greke Malobrojni su sluajevi u kojima se uz nominalnu komponentu u dativu pojavquje particip u nominativu, za koje verujemo da predstavqaju vrstu formalnog pojednostavqivawa konstrukcije. Retki primeri naeni su u delima koja pripadaju anru beletristike":
nikomue ego ponavayxe t s/d/(e). (B 1a: H, 8r/47) (M. K.: I poto ga niko nije poznavao, tu sede.)

Nisu zabeleeni primeri sa formalnom grekom.

2.1.1.3. AD kao kondenzator dopusne reenice U malom broju primera (6%) zabeleili smo AD u znaewu dopusne reenice. Ovaj semantiki tip potvren je kako u staroslovenskim tako i u redakcijskim spomenicima.33 Na dopusnu interpretaciju AD upuivala je semantika glagola u okviru konstrukcije AD i upravnog glagola, izmeu kojih bi se vremenski odnos teko mogao uspostaviti. Pored semantike glagola, na dopusno znaewe upuivao je i veznik i ispred AD, koji u svim primerima ima emfatiku funkciju da naglasi da sledi sadraj koji je u logikom smislu u suprotnosti sa sadrajem glavnog glagola.34 Veznik i uz AD upotrebqen je u 50% sluajeva od ukupnog broja primera AD sa dopusnom semantikom.
33 (Stanislav 193334: 10; Veerka 1961: 47; Borkovski-Kuznecov 1963: 445; Grkovi-Mejxor 1997a: 28; trbac 2002: 8; Dragin 2005: 201). 34 Ovo je bila samo jedna od mnogih funkcija koju je veznik i partikula i mogao da ima u staroslovenskom i redakcijskim jezicima (Slovar 1999: 242245).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

63

Najee se ovaj tip AD nalazio u prepoziciji u odnosu na upravnu reenicu.


i mnog mete sx v amlh th, bog e pomog mi i prsveti vladici bogorodici, pridoh ( 1: H, 13/2931) (V. J.: I mada je mnogo metea bilo u tim zemqama, poto mi je, dakle, Bog pomogao i presveta vladiica Bogorodica, prooh); toi stnoi dvici i dobropobednoi mitelstva ivedenei i stlpa trapearie. i wtc ei car Likiniy sy ndex posagnti k brak, wna ne vshot togo satvoriti (LiR 1: R. Zagr., 10/3339); kako nesta mo svst, pae i star mi sx, v takovih lih men vloi! (B 5: H, 300/1617).

Ovaj semantiki tip AD retko se nalazio u postpoziciji u odnosu na upravnu predikaciju:


ie dvic ili vdovic vshtiv, ne moet siy imti en, ni e pristayx to otc, i praxayx sgrene. (Z 3: H, 106/2527) (M. K.: Ko devojku ili enu otme, ne moe je uzeti za enu, ak i ako wen otac pristane i oprost greh.)

Ree se deavalo da je dopusno znaewe konstrukcije AD sa APPz signalizovano veznikom axe i ili ko:
dae bo v sicevaa postigohom, ko vvxayxim nam pravaa, i prosv(xay)xim i blgodtel'stvuyxim, kamenem pobiti poatise. (N 1: H, 386/2729) (G. J.: Jer ak do toga dospesmo iako obznawujemo istinu i prosveujemo i dobro inimo da se kamenovawa opomiwemo.); i axe i v velic bd ti sx i na kolesi proteam, privae vladik svogo. ( 2: H, 4/385/31).

U 62,5% primera vrioci radwi AD i upravne predikacije nisu isti, a u 37,5% jesu. Karakteristika je proznih tekstova u kojima je naracija osnovna forma pripovedawa. Zabeleen je u hagiografskoj i istoriografskoj literaturi, kao i u beletristici", ali pojavquje se i u tekstovima naune i filozofske literature, kao i u zakonicima.

2.1.1.4. AD kao kondenzator uslovne reenice AD je veoma retko imao uslovno znaewe.35 Mogu razlog za to neki autori vide u iwenici da u crkvenoslovenskom i redakcijskim jezicima ne postoji particip budueg vremena u vreme kad je sadraj uslovnih reenica orijentisan samo na budunost (Remnva 2003: 55). Meutim, treba pretpostaviti i ogranienost korpusa kao mogu razlog za wegovo nebeleewe.
35 Neki autori navode ovo znaewe (Stanislav 193334: 10; Veerka 1961: 48; Borkovski-Kuznecov 1963: 350355; Remnva 2003: 55; Dragin 2005: 201), dok ga drugi autori ne spomiwu (Grkovi-Mejxor 1997a; trbac 2002).

64

MARINA KUREEVI

U pregledanom korpusu AD u uslovnom znaewu zabeleen je u 5,8% potvrda. Wegova upotreba je anrovski uslovqena. Veina primera potie iz tekstova zakonodavne prirode, a u neto mawem procentu iz naunih. To su dela kojima se propisuju pravila ponaawa ili utvruju zakonitosti, te ne zauuje potreba za konstrukcijama sa znaewem na principu relacije ako-onda. U svim reenicama radwa u apodozi usmerena je na budunost:
siko e vam imxim, ns(t) igmenovati ili ikonovati, nedostoino prstpae, ltom() sleni prd[]lasta, [], n wn da s(t) poten v sih, ie wt[] vas vsh(). e s(t) v svt i v posxene. (CP 2: H, 82/1823) (M. K.: Ako/Kad vi ovakvi postanete, ne treba da igumenuje i ekonomuje neko ko nedostojno uskae, pozivajui se na godine, , ve on treba da je potovan meu svima onima koje ste vi od svih za savet i za starawe odredili.); axe li e kto vm v klceh() i poloit() pod() glavu ene, nevduxi ei, i prbdet s n (!) abe anet(). (N 2: H, 77/2021); dvometem e se roditelm, reke protivetim se med soboy o ibrani, v ko oteva vol drit se; dvoymexom se sxem pod vlasty, ne bvat obrene imenom go. (Z 3: H, 193/811).

Uslovna interpretacija je esta ako se AD nalazi u okviru upitne reenice:


sim bo tako sxem. kakovim podobat nam bti. (B 8: H, 51a/911).

Veoma retko je uz ovaj tip AD upotrebqen veznik ko:


d e smotrive idatele ko inomu sim vlny ne sx, slane budet edino glati se ednos i glossa, si r ek i zk (N 1: H, 405/32406/12) (G. J.: ovde primetie izdavai da, ako se neko razdvajawe ovde ne desi, e doi do slivawa, pa e se na isti nain izgovarati 'narod' i 'jezik').

U preko 85% sluajeva zadovoqen je uslov o neidentinosti vrilaca radwi. Veoma retko su vrioci radwe apsolutne konstrukcije i woj upravne predikacije isti (a) ili se nominalna komponenta isputa (b):
a) i priti me v red sih svetih rnoric slexiih ti, da ne ksnex mi vn lim vrem starim lodm iden bd vn rtoga tvogo. ( 4: H, 128/58) (M. K.: I pribroj me u red svetih monaha koji Ti slue, da ne bih, ako kasnim, pojeden bio od zle zveri staroga neprijateqa, a izvan Tvoje lonice.) b) radrat se brak i gda pln'nk bdet m ili ena, bevst'n sx a pet lt, ate iv st. (Z 3: H, 186/2728) (M. K.: Raskida se brak i kada je zarobqenik mu ili ena, i kad/ako (jedan) nema vesti 5 godina da li je (drugi) iv.).

U ponekom primeru zabeleena je formalna greka u obliku imenice umesto eml treba da stoji emli: tolic e sxi eml kako vmoe v dinom vrmeni as vs osjati (N 4: H, 50/67).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

65

2.1.1.5. AD kao kondenzator nainske i poredbene reenice Novinu u odnosu na staroslovenski kanon predstavqa AD koji kondenzuje poredbenu klauzu.36 U pregledanoj grai ovaj semantiki tip AD zabeleen je u 3,8% primera. U veini sluajeva (90%) ovo znaewe signalizovano je upotrebom veznika (ko, koe i ak):
oe wanne. ko vu suxu ti. vi bo bgu vsi pravdn. (H 5: H, 65/37) (J. G. M.: Oe Jovane, kao ivome jer ivi su Bogu svi pravednici.); i potxite se v vrme vdani pravednaago, ie sditi hoxet tainam naim togda prd vsmi silami nebesnmi, i vdast nam sgbo a dobra dla, di ivxi v vk, a plti skoro mirayxi, a ltom skoro skonavayxiim se, ak bexiim prd nami i nas k sdix pospayxiim. ( 4: H, 288/ 713); i mrila prav'd, istin isptaniy da ramt se ko samom priirayx vsevidexago wk. sr[]d[]ca e i trob isptayxom. (CP 2: H, ne ko slb greduxi tako 76/57); uvdti e podbaet, ko i car nbsni" pietse wtroetom. (N 1: H, 437/2526); ili ne vsi ko ps opa vet, do ndee pit vsprimit, velikom e elefant wtvraxayx se i ne premlyx pix i edva krotenem dxa? (edva kroxenem preml ste) (B 5: H, 268/13).

Veznik nije upotrebqen samo u jednom primeru. Razlog moe leati u tome to je znaewe tog AD providno. Re je o ustaqenoj frazi ija frekventnost upotrebe obezbeuje razumevawe wenog znaewa.
da budet bo hotxu tsni we glae koe povll esi. ( 5: H, 52a/19 52b/2) (L. M.: Neka bude kako Bog hoe, asni oe, kao to si zapovedio.)

U 80% zabeleenih sluajeva vrioci radwi apsolutne konstrukcije i woj upravnog glagola nisu bili identini, a u 20% jesu. Ne moe se uoiti neka anrovska uslovqenost ovog tipa AD. 2.1.1.6. AD kao kondenzator posledine reenice U malom procentu primera (svega 1,5%) AD tumaen je posledinom (rezultativnom) reenicom. Takav AD zasvedoen je i u tekstovima staroslovenskog kanona (Stanislav 193334: 23). Na ovakvu interpretaciju svaki put ukazivala je upotreba jednog od sledeih veznika: e,37 ko i da.38 U svim primerima, pri tom, AD je u postpoziciji u odnosu na upravnu reenicu.
36 Ovakava interpretacija zabeleena je i kod drugih autora (trbac 2002: 9; Dragin 2005: 201). 37 e u veznikoj funkciji mogao je da ima znaewa: da bi, to bi, ako, kada (Petkovi 1935: 67). 38 U staroslovenskom nije zasvedoeno da veznik da moe da stoji uz particip i da uvodi posledinu reenicu. (Prema Grkovi-Mejxor 1997a: 28).

66

MARINA KUREEVI

rc e bw onwi velmi togda navodnn sxi, ko isplnti se i v vsem loi svoem i nd nikome mogx39 prminti t a lnoe vrna e i nepristpnoe stri (PM 3: H, 131/1417) (J. G. M.: Reka bee tada nadola, tako da joj se celo korito ispunilo, te od wene divqine nepristupnog toka niko nije mogao da je pregazi.); k sim e poklanm se i clm vsestni obra lovskaago tlesa boga slova pomaana bostvnim, i bva ne prlona, e pomaavom vroy neptyx togo vidti pltiy vla se boga i s lovk poiva. ( 4: H, 237/2328); sam e na amawn ske eni poide. k grad ih bli prid rvati ih povle toliko wni isksno rvaahu. ko nikomu poboriti se ih mogxe (B 1a: H, 196v/10); mn e stoxy i virayxy na wbra pealen w(t)ca mogo i velikoy alostiy adrah, da w(t)ci i brati, vru mi imte, mnexu mi se ko i na vtorom priestvii i widayxy koy kaaniy wsden mi bti. (ZiN 2/: 1263, 10/42 45).

Pravilo o neidentinosti vrilaca radwi bilo je zadovoqeno u 75% primera, a u 25% nije. Zbog malog broja primera ne mogu se izvesti pouzdani zakquci o wegovoj anrovskoj uslovqenosti, mada se ini da je i ovoga puta on karakteristian za prozne narativne tekstove, bilo crkvenog bilo svetovnog karaktera (potvren je u hagiografskoj literaturi, prenosu motiju, zapisima i natpisima i u beletristici"). Meu tekstovima koji pripadaju anru beletristike" pronaen je i jedan primer koji ilustruje pojavu ponarodwavawa, tj. pojavu da se uz nominalnu komponentu u dativu pojavi particip u nominativu, za koju verujemo da je dolo do oblikog meawa sa konstrukcijom apsolutnog nominativa, autohtono slovenskom jezikom crtom.
k grad ih bli prid rvati ih povle toliko wni isksno rvaahu. ko nikomu poboriti se ih mogxe (B 1a: H, 196v/10) (M. K.: Priavi ka wihovom gradu, zapovedi im da se rvaju. Oni su toliko iskusno rvali, da ih niko nije mogao potui.)

2.1.2. AD kao glagolska dopuna I dok istraivai staroslovenskih tekstova ne belee da je AD mogao da se nae u poziciji dopune nekog glagola vrei, pri tom, funkciju objekta, ree subjekta (u bezlinim konstrukcijama), u redakcijskim jezicima potvrena je takva wegova funkcija.40 U pregledanoj grai takvih potvrda bilo je u 1,54% sluajeva od ukupnog broja primera. AD je, pri tom, najee bio upotrebqen kao dopuna glagola opaawa:
we, poveln'noe ti svril esi. nie bo prdpob'no ni praved'no povlvayx bo, prslati kom. pone nie rodeny mi ie v mir t vinovn bti ho39 Ovaj AD stoji u nezavisnom odnosu sa prethodnom takoe nefinitnom konstrukcijom ko + infinitiv, podreene su glavnoj i obe imaju posledino znaewe. 40 (Grkovi-Mejxor 1997a: 2829; trbac 2002: 10; Remnva 2003: 55; Dragin 2005: 204).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

67

te, axe ne wn dal b. ( 5: H, 53b/ 614) (M. K.: jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne poslua ono to Bog zapoveda); se e vid steayx se vladstviy tvom w vexi sei. ( 2: H, 1920).

Zabeleen je po jedan primer u kojem je AD upotrebqen kao dopuna modalnog glagola (a), glagola miqewa (b) i glagola bti41 (v).
a) Slav e a sstavlne monastrsko i nedoumnem obet bv i velny v vsm i ne hote povinyx mi se i v obitli svoei bole sdiv neeli v tdih rkodly sstavlti se, pospenem e i blagoslovenem prosvexennago patrarha kr Nkona i ee v denih stranah c svtom v se pondih se. (ZiN 2/: oko 1428, 80/3035) (M. K.: ne elei da se povinujem); b) mn e stoxy i virayxy na wbra pealen w(t)ca mogo i velikoy alostiy adrah, da w(t)ci i brati, vru mi imte, mnexu mi se ko i na vtorom priestvii i widayxy koy kaaniy wsden mi bti. (ZiN 2/: 1263, 10/4245) (M. K.: iwae mi se da sam na drugom dolasku (Hristovom) i ekam kojom u kaznom osuen biti.); v) bae bo nk cr velik i slav'n i bs prhodex m na kolesnici polaxenn, s slgami i bolri, s stiy koe lpo s crem. (B 8: H, 33a/ 26) (R. M.: Bee, dakle, neki car veliki i slavan, i voae se na kolima pozlaenim sa slugama i boqarima svojim, s au velikom, kao to dolikuje carevima.).

Samo u ponekom primeru funkcija AD signalizovana je upotrebom veznika ko. U veini sluajeva (u 57,14%) potovano je pravilo o identinosti vrilaca radwi, dok u 42,85% primera nije. Ni ovde se ne moe izvesti detaqniji zakquak o anrovskoj uslovqenosti konstrukcije, osim zapaawa da su tekstovi u kojima se pojavquje narativnog karaktera (u hagiografskoj literaturi, prenosu motiju, zapisima i natpisima i beletristici"). 2.1.3. Nezavisni AD Priroda AD jeste takva da on uspostavqa neposredan kontakt sa reeninim predikatom (bez upotrebe veznika) saimajui na povrinskoj strukturi reeninu predikaciju koja je sporedna, tj. zavisna u odnosu na upravnu. Jedno od glavnih odstupawa u upotrebi AD redakcijskih jezika u odnosu na stawe zabeleeno u staroslovenskom jeste da se wim saima nezavisna reenica. Pri tom se, neretko, takva funkcija signalizuje upotrebom nezavisnog veznika i izmeu AD i woj upravne reenice. Jo je u staroslovenskom kanonu, pored zavisnih, primeena, dodue, veoma retka upotreba i veznika i uz AD (Veerka 1961: 50).42 Ovakva odstupawa mnogo su ea u redakcijskim jezicima (Corin 1995: 263; Remnva 2003: 57; Grkovi-Mejxor 1997a: 29, 33; trbac 2002: 10, 11, 15: Dragin 2005: 205, 211).
41 42

AD uz glagol bti formalno zauzima poziciju subjekta. U studiji J. Stanislava, meutim, nema ovakvih primera.

68

MARINA KUREEVI

Primeri upotrebe AD sa veznikom i, interpretirani nezavisnim reenicama, svedoe o relativnoj nezavisnosti ove konstrukcije i predstavqaju veliko odstupawe od originalne sintaksiko-semantike strukture AD utvrene za staroslovenski jezik, i to posmatrano sa dva aspekta: nezavisnim veznicima signalizuje se neutralizacija komunikativne funkcije AD (da se wim saima sekundarni reenini sadraj), a time i sintaksike funkcije (da je to sredstvo za kondenzaciju zavisnih reenica). Upotreba AD sa koordiniranim veznicima po A. Korinu ukazuje na neki prikriveni strukturni odnos to je moda signal gubitka produktivnosti sintaksikog procesa koji generie AD. Ovu pojavu A. Korin objawava koordiniranim odnosom reeninog sadraja sa upravnom reenicom na dubinskoj strukturi, koji se na povrinskoj strukturi reinterpretira formom AD verovatno pogrenim opaawem govornika u ijoj je svesti to svojevrsno jeziko sredstvo za iskazivawe pozadine propozicije (Corin 1995: 267). Upotreba veznika nije karakteristina samo za apsolutne, ve i za neapsolutne participske konstrukcije, a potvrena je i u staroekom, staropoqskom, staroruskom i starosrpskom jeziku (Potebn 1958: 195; Veerka 1961: 128, 134; Borkovski-Kuznecov 1963: 350355; Grkovi-Mejxor 2003). Pojavu nezavisnih veznika uz gerundske i partcipske konstrukcije treba razumeti kao etapu u razvoju reenice od parataktike ka hipotaktikoj strukturi, u kojoj participi uvaju predikativni karakter izvorne strukture (Grkovi-Mejxor 2003: 31). Ova iwenica ukazuje na to da je pojava nezavisnog veznika uz participske konstrukcije autohtono slovenska crta i da u wenoj pojavi uz AD u redakcijskim jezicima treba traiti uticaj narodnog govora (Grkovi-Mejxor 2003: 27). U pregledanom korpusu od ukupnog broja primera konstrukcija AD sa aktivnim participom prezenta u funkciji nezavisne reenice nalazi se 33,5%. Treba istai da je i ovde veoma teko dati preciznu statistiku, budui da interpretacija AD kao kondenzatora nezavisne reenice ne zavisi samo od upotrebe veznika (wegova samostalnost nije uvek eksplicirana veznikom), ve i od leksikog znaewa datog glagola (sintaksika hijerarhizacija esto nije refleks semantike hijerarhizacije),43 od upotrebe vremenskog lokalizatora, kao i od toga da li u reenici postoji lini glagolski oblik. Postoji velika semantika razuenost ovakvog tipa AD. Sakupqeni primeri klasifikovani su prema faktorima koji su ukazivali na (polu)samostalni karakter konstrukcije AD.

2.1.3.1. Tipovi nezavisnog AD a) Na samostalnost konstrukcije AD, tj. na wen predikativni karakter, ukazivala je upotreba veznika i izmeu apsolutne konstrukcije
43 Ovaj problem se pojavqivao samo kod aktivnog participa prezenta, budui da se izmeu wega i glavnog glagola uspostavqa semantiko-sintaksiki odnos simultanosti. A simultanost dveju radwi moe biti interpretirana kao vremenska odredba (podrazumeva sintaksiku zavisnost), ali i kao pratea okolnost kojom se upotpuwuje predstava o dogaaju (podrazumeva relativnu sintaksiku samostalnost).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

69

i finitnog glagolskog oblika. Participska konstrukcija se u ovim primerima transformie u glagolski oblik koji ima pripovedako znaewe. Ovakav tip AD karakteristika je proznih tekstova u kojima dominira narativni nain izraavawa.
i prbvayxiima e vselybnima bratoma v velici lybvi v tiin mirno, i vsm lydem otstva go o vsem dobr veselexiim se na mnoga lta, i pak po lth th mnoii cari vdvigoe bran na otstvo iy. ( 4: H, 210/2024) (M. K.: ivela su mirno dva svequbqena brata u velikoj qubavi i tiini, svi qudi u wegovoj dravi mnogo godina su se radovali, i ponovo, posle tih godina, mnogi carevi zaratie protiv wih.); v edin ubo ot dni ishodexim despotom v ee poditi hlada radi, ko e wbai b, i v neaapu vpi star'c nk glagol: (PM 2: H, 118/813); sice e prbvayxem nam, mn e dinae povelna skogo skoiti ne hotex i elane k tm priti imx i pti prigotovlyx se, i vneaap nenadeno i strano slane oglasi i nai. (ZiN 2/: 1428, 81/2629); Tom e s poganimi nastupayxu ek, sem e blagosti ne popuxayxu poprati i svetilixa bostvnaa i krst uniiive wskvrniti, i sraeiy med wboimi bv, i v sraeni tom nestiv nasilnik padat ma po srd raboy (LiR 1: L. Pe., 90/2391/2); bstv'nom go sstv bestrsti prbvayx. dvoy bo sstv si, bstvia go. i e nas vsprit lvsko bo sstvo postrada (B 8: H, 43a/812); I potom uspomenue mi kralvtsvu vie reeni vlastele i dubrovsci w uvteh i akonh i povelh ko st imal grad dubrovnik s gospodm srbskom i rakwm i isplnayxu kralvstvu mi prdnyy lybwv i wbinu gradwm dubrovnikwm i s tgo'potenimi vlasteli stvorih mlst kralvtsva mi i apisah i wbnovih [] (PiP 1/: 1378, 78/1223).

Sledea reenica dobro ilustruje kako se u jednom reeninom kompleksu razliitim jezikim sredstvima (apsolutnom konstrukcijom sa razliitim participima, gerundom i linim glagolskim oblikom) iskazuje isti vremenski odnos sled u vremenu. Naime, sve se mogu interpretirati kao nezavisne reenice sa glagolskim oblicima u pripovedakoj upotrebi. Na interpretaciju sleda u vremenu navodi upravo i upotreba veznika i meu wima:
i tako d mi v Svety Gor i poklanyx mi se svetm i vlkim crkvam i blagoslovene priem wt svetih i stnih i aggelom podobnih item wtc, i eliko bst moxno carstv mi, krasih svete i stne hram wt malih dae i do velikih [] (PiP 2: 1347, 125/2529) (M. K.: I tako dooh ja na Svetu Goru i poklonih se svetim i velikim crkvama, i primih blagoslov od svetih, asnih otaca anelima po ivotu slinih i, koliko je moje carstvo bilo u mogunosti, ukrasih svete i asne hramove.).

b) AD mogao je da ima funkciju glavne (a), da se nae u sastavu nezavisnosloene (b) ili u funkciji proste reenice (v). Kao transform posledwe, veoma esto uvodio je upravni, odnosno neupravni govor.44 Pri tom, wegova funkcija veoma esto nije signalizovana nijednom je44 Na ovakvu upotrebu AD u staroruskom ukazala je M. L. Remwova (Remnva 2003: 56), a ova analiza je pokazala da je i u srpskoslovenskom veoma frekventna.

70

MARINA KUREEVI

zikom jedinicom, ve se do ovakve interpretacije dolazilo na osnovu ireg konteksta.


a) AD na mestu glavne reenice: malim togovo dlane vdxim. noxi bo vse toli do pravil'nago asa, istxavaae po grad hode. i trbyxee iskue. ( 5: H, 72a/610) (L. M.: a malo wih su znali za wegovo delo, jer od tada sve noi do asa pravila provoae hodei po gradu i traei one koji trebaju.); prdnael'stvyx ubw tm v takovi slb stniomu v sxnenoikwh Uewfan, ie be sxom togda prvostoately obitli ste prisnii po plti brat. (PM 3: H, 130/912); i samom b(o)g svdx, ko s velikim trdom i s velikov pealiy [] dobh sih knig, da po smrti moi, gde polo, da mi s vny pamet. (ZiN 2/: 1263, 9/1922); mn e vramlyxse th itim. i txexse apovdi ih sblydati mi neprlono i nepokolbimo. da koe v vrmen'nm sem zemlnm crstvii neral'n bh im. (PiP 9: H, 5). b) AD u sastavu nezavisnosloene reenice: ie i pisani sem Vlkom poslama vlah, darov bo i mnoaia daani ovo obxayx, ovo e i straex prxenmi. ( 6: H, 291/1921) (L. M.: oni i za pisma poslana od Vuka javqahu ovome; (Vuk) s jedne strane darove i mnoge poklone obeavae, a s druge strane je straio pretwama.); k svoim wbraxayt se, nikom e sx ie grada provadayx ih ubo, ty malm ncm nixih i inostvyxih e takode. (PM 3: H, 131/1012); i cr()kovc ustvorih. v ime s(ve)t(a)go i pr[]p[o]d[o]bnago pstn'noitel w(t)ca savj. goe i mn nep(o)dobnom imx ime. (CP 2: H, 122/27123/12); ne vdotiy istinstvyxou n bo protivnmi istin pokaayx. koe da vsak ivt nestivh imet se. (B 8: H, 15b/1619). v) AD u funkciji proste reenice kojom se uvodi (ne)upravni govor: Dvd cr v srli. i krotk svdtel'stvuet' se. bo w nm glyx. ( 5: H, 82b/79) (M. K.: Car David u Izraiqu, i krotak iwae se, o wemu Bog govorae:); Drevnm Avraamu podobe se ote, daliv sebe ik pltskih povinu se, Petre, glagolyxu Bogu naemu, tme postiv se i duu svtliu vil si slnnh lu, bogomdre, prbogate! (H 3: ?, 17/3435); i exe davolu glagolyxu, se skrbexim prdstatel i vdovicam zastupnik [] menik Lazar prdsta s tsxami tsx aggel (P 5: H, 363/2931364/13); n niloen bist i proklety i anaeme prdast se pobdayxe vmade pret taxeslavnagw svogw truda, otskomu tako povlevayxu l tomu pravilu axe koi epsp, mir'ske vlastele pomoxnik prem, tmi sdritel crkv bdet, da ivret' se i da luit' se i priwbxaei se mu vsi. (E 6: H, 153/1418); ko da ispi akonik si velikoi crkv ohrd'skoi, [], na srb'ski ek prveden bvi, an ne imti, glagolyx, te kng (ZiN 2/: 1466, 99/3941); Irakliskom vpraayx Manil, ate podobat primati ko vr'na goe nesvexen krstil st sveten'nk l'n stvoriv se (Z 3: H, 125/8 11); prorok bo glagolyx bogowtc: slada slovesa tvo pae meda stom moim, (PiP 2: 13211336, 110/1214).

g) Nezavisnim reenicama interpretirani su oni AD koji su se nalazili unutar reeninog kompleksa bez linog glagolskog oblika. Kako upotreba AD u ovim primerima nije motivisana ni sintaksikim, ni komunikativnim faktorima, moemo je smatrati stilski markiranom alternativnom formom finitne reenice koja upuuje na visoki stil

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

71

izraavawa.45 Veina primera potie iz tekstova Grigorija Camblaka, Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, te se takva upotreba AD moe smatrati stilskom osobenou jezika ovih pisaca. Budui da i ostali primeri pripadaju tekstovima iz resavskog perioda starosrpske pismenosti, zakquujemo da se u ovoj crti krije osobenost stila epohe.
ne iv'x mi v dobrodteleh ne dxu smrt radnu e i krotku. ne dxu ni po smrti pokoi. (H 6: H, 116/1820) (J. G. M.: ne ivim u dobroteqima, ne ekam smrti snoqive i krotke, ne ekam ni po smrti pokoj.); inom inako povdayxim' mi. i kotorom e sih svoa tvrditi hotx. ( 5: H, 31b/1417); ltwm bo ne malim prdim i srdskom tako blgdi stvem ydes bogatex se grad, wtstv stgo, andrwnik togda grskaa pravex skptra, gar'skom kral strsky s voi svoimi i prdu rk i trivaliske sxee pod grk, ee k Evrwpi, l plnx stran. ( 7: H, 34/1115); i retko edva axe wbrexet se tamo crkwv ili sxennik. i se tai i v emli skrt sx stilix. (PM 1: H, 93/810); tamo, tom glyx, potrb radi nke s svoim mitropoltwm 'stve imv i sxennim moxem prpdobnago i s ie o nm ne malmi poklnniku e bv i est nk nih v blsvene seb tamo sxih klirik isprositi vlyx. (PM 3: H, 128/2025); v sih i sicevh sx mnk i txexu se vsako tla liti se i s H(rist)wm bti. (P 3: H, 85/2526); svetiom e patrarh prstola wd i bogonosnm mem inokm sxem k nm sbravem se k stranam dnavskm, tamo i samom sx blagostivom i gospodstsva eml srpsk spremnik novom, despot Gwrgy s sborom hristoimenith lydi. (ZiN 2/: oko 1428, 81/4082/3); I bo sicevim t mnwstv, i rexe slnce v tm prloeese, i emli tresxise, kameny raspadayxse, grwbom vrayximse, avs crkovni radirayxise, a ee ie v ni slavimomu stradx, dva istonika tekxa dvwim lydm krxene i napoene (N 1: H, 424/710); sa vsa ne sdrexu mi prde v wblasti moei. n prbivayxu mi v lyb'vi velic roditel moego (PiP 10: H, 426/78).

d) Pojava priloga togda ili nekog drugog vremenskog lokalizatora uz AD takoe ukazuje na nezavisni karakter ove konstrukcije. Forma AD, pak, u tekstu slui kao stilski ukras. Upotrebom te forme skree se pawa na reenini sadraj wom iskazan, te ona tako postaje obeleje stila odreenih pisaca. I ovaj tip AD zabeleen je u proznim tekstovima narativne prirode.
pravex e togda prstol. to mitropole prwsvexennom mitropolitu kr Aanasy, m stn i svetolpn i vsakmi dobrodl'mi pravoslava ukraenu. (PM 2: H, 122/1821)46 (M. K.: Tada je na elu te mitropolije bio
45 Postoje miqewa i da je AD predstavqao visoku stilistiku varijantu reenice koju su pisci upotrebqavali kad su opisivali najvanije istorijske dogaaje, politike i religiozne planove. Karakteristike wegove upotrebe zavisile su od individualnih sklonosti autora; dok su neki autori bili skloni da tu konstrukciju upotrebe 'bezbroj' puta, drugi su prednost davali reenicama stilistiki neutralne strukture (Remnva 2003: 54, 55). 46 U primerima poput ovog isputawe priloke odredbe togda ilo bi na tetu informativnosti iskaza (Grkovi-Mejxor 1997a: 23).

72

MARINA KUREEVI

preosveteni mitropolit kir Atanasije, ); pst soxei toi i neiteln togda, koe prdskaano bs, vrmenem mnoaiim stroivoi se e. (PM 3: H, 127/1011); I svet Sava postavlet se arhepiskopom v Konstantinu grad rkoy patrarha Manuila, carstvuyx togda blagostivom cary Kominu. (LiR 1: R. Pajs., 25/16); v peto tsxnoe e lto sego stona. cr/s/tvuyxu velikago rima tar'kiny cr. naelstvuyxu e jilski/m'/ lydem// evreskomu g/s/postvu. i Odai arherey remi prrwk. g/s/postuyxu e vstoni/m/ stranam dary cnu krsovu. obdrexu e jn'dy tog/d/a poru velikomu cru. Egptnw/m/ e veliki/m/ obla/d/(a)yxu nehtnavu vlhvu i cru sxu togda jrdisim e stranam i makedonskoi emli. i Elladski/m/ Otokw/m/ obla/d/(a)yx Filpu. grku sxu Ellnu. rodi e se tog/d/a emu sn. (B 1a: H, 1r/616 1v/19);47 egoe boestvnmi i lovskimi krasotami ukraen i seli i vlah() wblasti prdav mn s bogom gospodstvyxm togda kraly i pak s bogom samodrca vsei srbski emli i pomorski Stfanu Orou blaenago svoy d v rc lybimom Hrist prdaa. (PiP 2: 12751321, 72/2528).

Ovaj tip AD pokazuje se kao izrazita karakteristika zapisa i natpisa, na mestima gde se u wima govori o vremenu nastanka (prevoewa/prepisivawa) kwige. Ovaj sadraj mogao se iskazati i konstrukcijom AD koja ima znaewe vremenske reenice,48 mada je u ovom tipu teksta ovako upotrebqen AD mnogo ei.
i pri bl(a)enm' i pr()p(o)d(o)bnm w(t)ci naem s(ve)togorscm prot kir Arsenii, i tgda e prdrexy krmilo hjlan'darskie lavri pr()p(o)d(o)bnowm w(t)c naem igmen kr vstadiy i v d()ni th s(ve)th napisae se si knig [] (ZiN 2/: 1263, 9/510)49 (M. P.: pri preosvetenom arhiepiskopu naem Arseniju i pri blaenom i prepodobnom ocu naem svetogorskom protu kir Arseniju, a dok je krmilo hilandarske lavre drao prepodobni otac na iguman kir Jestasije i u dane tih svetih napisae se ove kwige); napisae se sie bostvni knig v dni blagovr'naago i hristolybivaago knea Laara i gospodina Vlka, tgda drex prstol svetitelstva srbsk em'l prwsvexen'nom patriar'h Spiridon (ZiN 2/: 1388, 53/912).

e) Odnos simultanosti izmeu radwe glavnog glagola i apsolutne konstrukcije ne interpretira se uvek subordiniranom vremenskom reenicom, ve i reenicom sa znaewem pratee okolnosti koja ima odreenu sintaksiku samostalnost. Radwa iskazana AD, posmatrana sa komuniktivnog stanovita, sekundarna je u odnosu na glavnu i predstavqa okolnost koja upotpuwuje predstavu o dogaaju (Ivi, M. 1995: 156159). Pri tom, tu ne treba traiti odliku stila epohe, jer je ovakva sintaksiko-semantika interpretacija inherentno svojstvo aktivnog participa prezenta. Svi AD mogu se transformisati u glagolski
47 V. Jerkovi kae da se ovakvo nagomilavawe AD nalazi na poetku rukopisa, a da se prilog tog/d/a ubacuje, jer se zbog duine reenice gubi povezanost (Jerkovi 1983: 211). 48 V. poglavqe 2.1.1.1.6. 49 Interpretaciju konstrukcija AD kao nezavisnih reenica podravaju sastavni veznici meu wima, kojima se naglaava wihov predikativni karakter.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

73

prilog sadawi ili u reenice koje poiwu izrazom i pri tom. Ovakva interpretacija nije naznaena nijednom formalnom jedinicom, ve je od presudnog znaaja semantika upravnog glagola. Treba primetiti da su ovako interpretirani najee oni AD koji su sledili za glagolom kretawa.
pobditel' e stefan svt'lm krase se pobdami v svoa v'vrati se. srtayxim togo narwodom i pobdnimi psn'nm vn'avayxim. vshvalyxim. ydxim' se. blgodarexim ba. ko takova cra steah. prvih v v'sm irnia. ( 5: H, 68b/1269a/2) (L. M.: A pobediteq Stefan ukraavajui se svetim pobedama, vrati se svojoj kui, a narod ga je [pri tom] sretao i venavao pobednim pesmama, hvalio i udio se, blagodarei Boga, to su stekli takova cara, naroita meu svima prvima.); potom() liko bo rexi, b(o)e wcsti me grnago I pom(i)li me. g(lago)lati k seb, prost'rt imxe rc. poklanyxim kolna i glav do eml. i g(lago)lati. sgrih' ti g(ospod)i i prosti me g.x(i) (CP 2: H, 30/811) (M. K.: Potom treba izgovoriti u sebi rairenih ruku: Boe, oisti me grenog i pomiluj me!", i pri tom savijati kolena i glavu do zemqe i govoriti: Sagreih ti, Gospode, oprosti mi!"). mn e span sx pried()y v S(ve)ty Gor, i dino lto stvor'y mi, wbrte me sii hristolybivi wtc moi, i ram mene ko s(ve)t knig ramey propisovat (ZiN 2/: 1263, 10/1215); treti e sn ego Ras'ko praaet se roditel svoih, [], i vsh taiv' se Svetuy Goru dostiaet, mnihu nkoemu rusin vodex ego, i v rk monastir vv [] (LiR 1: R. Karl., 22/1120); ie s dvoy otrokovicey smai se s proivolnem bo ono, ne vdetim e rodtelm, dny vdn'n bv', ate bo hotet poti t v en i spristayt i roditele, da bvaet brak. (Z 3: H, 211/1013).

z) U Hilandarskom tipiku, koji se pripisuje svetom Savi, zapaena je i upotreba AD u funkciji nezavisne reenice sa semantikim obelejem preskriptivnosti. U tom znaewu uobiajenija je upotreba infinitiva ili infinitivne konstrukcije.50
i ta sblydayx m imx i pod()ekl(i)siarha mn'ago sebe. i blydno i smotrno sgledyxa (CP 2: H, 74/89) (T. J.: To [treba] da uva i da ima podeklisijarha nieg od sebe); vam' e wt[]vxayxiim. b(og) da sp(a)set' te ()sti w(t)e. i pak vam wnom s umilnim vxayxim [] pak igmen molex se i g(lago)lyx [] (CP 2: H, 32/1722) (T. J.: A vi [treba da] odgovarate: Bog neka te spase, asni oe!" A zatim vi wemu sa umiqewem [treba da] kaete: " Zatim se iguman moli i govori: ").

Da je AD preskriptivno upotrebqen dokazuje naizmenino smewivawe ove konstrukcije sa konstrukcijom dativ + infinitiv u tom znaewu:
bvati e bw i wbnm tenim na wbdh() po wbay, ne rp'xx nikome, ni mtex se. ni smati wn pol' s mir'skmi besdami (CP
50 Preskriptivna upotreba infinitiva nije bila neobina u starosrpskoj pismenosti, up. radove Grkovi-Mejxor 1998, kao i Petrovski 19992001.

74

MARINA KUREEVI

2: H, 50/2527) (T. J.: Treba da biva i uobiajeno pitawe na obedima, po obiaju, niko da ne rope i mete se, niti da ometa onu korist svetovnim razgovorima).

Slina upotreba AD i infinitiva je i u sledeim primerima, gde nailazimo na konstrukciju AD na mestu gde bi se pre oekivao infinitiv, a nije re o preskriptivnom znaewu:
to bo m st pol'a d prbvayx. to li e m s(t) pol'a ne ispovdayx se. (CP 2: H, 46/1113) (T. J.: Jer kakva mu je korist od prebivawa ovde? A kakava mu je korist od neispovedawa?);51 molim po sih tvoe blagomenstve, [], proxena pomilovany spodobiti me, nitoe ksnny moem ponaayx ti, (E 7: H, 107/510) (M. K.: Zato molim tvoje blagomenstvo, daruj me oprosnim pomilovawem i zakawewe moje ne kori, ).

2.1.4. AD u funkciji adnominalne determinacije U pregledanoj grai nailo se i na pojavu na koju se u literaturi retko skretala pawa,52 a to je da AD moe imati i funkciju adnominalnog determinatora. a) U malom broju primera particip u dativu stoji iza pojma koji determinie, te se moe interpretirati kao zavisna relativna reenica. Nominalna komponenta se isputa jer se poklapa sa pojmom u prethodnoj reenici, koji je antecedent transformisane relativne reenice.
si e s<ve>t sava i'mlada b<og>a vzlbi. vsm sr<>dcem i vsey d<>ey svoy. <ag>g<e>lskago gl<a>sa poslav. sice gl<agoly>x. (H 2: H, 79/24) (M. K.: Ovaj sveti Sava odmalena Boga uzqubi svim srcem i svom duom, uvi jevaneoski glas koji ovako govorae:); n nastavnika vsm() imti kl(i)siarha. ili d()nevnago imti ere. bli s(ve)xen'nh() stoxu dv'rei, i in kaayx m. (CP 2: H, 30/1517); prdah' ga v rc gospodin mi i wc pop Uewdl, ivx tgda sx v kelii sei, ko i v rc samom gospodin i wc mom svetom Sav. (ZiN 2/: 1316, 56/15 17); glagolt bo se ko v nekoem blatci, bli rk sx, tri prbivah rbi, (B 5: H, 27589).
51 Napomiwemo da su mogua i drugaija tumaewa ovih primera. Uz konstrukciju to s(t) pol'a + ()m + prbvayx / ne ispovdayx se participi u dativu se mogu shvatiti i: a) kao da su atributski upotrebqeni (M. K.: Kakva je korist wemu koji ovde prebiva / koji se ne ispoveda) ili b) kao da imaju adverbijalnu funkciju (M. K.: Kakva je korist wemu dok ovde prebiva / dok se ne ispoveda). U tim sluajevima se ne bi radilo o sinoniminoj upotrebi sa infinitivom. 52 Na primere adnominalnog AD naili smo kod M. L. Remwove koja se bavila prouavawem odnosa crkvenoslovenskog i staroruskog jezika u ciqu opisa osobenosti gramatike norme oba jezika. U tom ciqu ona analizira veliki broj anrovski raznovrsnih spomenika HH veka. Ovakvu upotrebu AD nalazi u Sinajskom pateriku, spomeniku ruske redakcije staroslovenskog jezika H veka (Remnva 2003: 57). Ovu funkciju AD spomiwe i J. Grkovi-Mejxor (Grkovi-Mejxor 2005).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

75

U jednom primeru se AD ak nalazi na poziciji pravog atributa u odnosu na pojam koji determinie (a), a u drugom je particip u dativu uveden relativnom zamenicom ie (b):
a) V Sodomeh e prde j ixuxu bu pravednik ne wbrtoe se. (E 6: H, 150/2425) (M. K.: U Sodomi ranije ni deset pravednika koje je iskao Bog ne naoe se.), b) bogi v dobrodtli i bogati v grsh, nepotrbni bog i lovkwm i posldni v dach nariemi taha dak Vladislav ie v blagodti prsvetago dha ivxom i s vie vnago trsstvanago bostva okrmlemom v Hrista boga blagostiviom gospodin moem Dmitr Katakin o gospodi radovati se. (E 7: H, 103/1016) (J. G. M.: Ubogi u dobrodeteqi i bogati u gresima, nekoristan Bogu i qudima i posledwi meu dijacima nazvan sada dijak Vladislav, koji u blagodeti svetaga Duha ivi i svie od viwega trisastvanoga boastva voen u Hrista Boga blagoastivome gospodinu Dimitriju Kantakuzinu s Gospodom radovawe.).

AD koji se transformie u relativnu reenicu mogao je da zauzima i poziciju subjekta u reenici koja ima svoj predikat u drugom delu reenice.
vistin bo vsm ivxim wkrstnm stranam. i divexim se em. rexe na nem neir(e)enna b(o)a shodena, i prihodaah k nm na b(lago)sl(o)vene. ( 1: H, 170/1821) (T. J.: Jer, vaistinu, svi koji su iveli u okolnim krajevima i divili mu se, gledajui na wemu neiskazana Boja silaewa, i dolaahu wemu na blagoslov.); i tr()s(ve)tom bv' i tom stavexm se. podobno i smren'no da stvorit g metani (CP 2: H, 98/13) (T. J.: I poto bude Trisveto, onaj ko se postavqa neka dolino i smerno uini tri metanija.).

b) Za razliku od prethodnih primera u kojima apsolutna konstrukcija ima funkciju zavisne relativne reenice, u narednima AD ima funkciju nezavisne relativne reenice.53 To su primeri kad se vrilac radwe AD, iskazan pronominalnom komponentom, nalazi u sferi istog lica kao i pojam iz prethodne reenice (direktni/indirektni objekat ili subjekat), to otvara mogunost da se ta dva pojma dovedu u koreferentan odnos, te da se prvi shvati kao antecedent, a drugi kao katafora. Ovaj semantiki tip AD, mada zabeleen i u hagiografskoj, istoriografskoj ili crkvenopravnoj literaturi, karakteristian je za tekstove koji pripadaju anru zapisa i natpisa (u delu kada se umesto godine prepisivawa spomiwu imena u to vreme aktuelnih vladara, patrijarha itd.) ili pisama i poveqa (u okviru arenge).
a g(ospod) na Is H(ristos) po neimrni go milosti i po ivoleniy pr(sv)t g(ospo)e b(ogorodi)ce prdast H(risto)s stn vnc velimu upanu Vlku, vladstvuyxy mu svoy srbskowv emley i etskowv stranowv i pomorskmi grad [] (ZiN 2/: 1202, 5/812) (M. K.: A gospod na Isus
53 O ovakvom tipu nezavisnih relativnih klauza u savremenom jeziku pisao je M. Kovaevi (1996).

76

MARINA KUREEVI

Hristos predade asni venac veqemu upanu Vuku, on (= koji) je vladao svojom srpskom zemqom i zetskom stranom i pomorskim gradovima.); [] v c(a)r()stvo b(la)govrnaago c(e)s(a)r grskaago kir Mihaila Palewloga c(a)r()stvyx m vstonmi emlmi i apadnmi, [] (ZiN 2/: 1263, 8/1 69/110); sdrexu mi si vsa blgovrnomu i bgom postavlennwmu stefanu uroxu cr vsegda veselexu mi se w bo i drexu mi skiftrso crsvi [] ivoli e i crsvami [] darovati i apisati sii hrisowvul' (PiP 1/: 1357, 93/1017); po neiren'nom mlsrdiy vldki mogo rab hs b mom gsn grgur i gsn gyrg: i s gspogwm i maikwm ni gspogwm maarom i s prvlyblnnim nay bratom laarom obladyxim nam emly gsna i roditel naega piemo v svdtelst'vo vsakom (PiP 1/: 1405, 151/15).

2.2. Aktivni particip preterita u okviru konstrukcije AD U pregledanom korpusu od ukupnog broja primera APPt se nalazio u okviru konstrukcije AD u 49% sluajeva. Zabeleen je u funkciji adverbijalnog i adnominalnog determinatora, u poziciji glagolske dopune, kao i u funkciji nezavisne reenice. Pri tom je najee bio upotrebqen u funkciji adverbijalnog determinatora, u 63,74% primera. U 33,32% primera interpretira se nezavisnom reenicom. U poziciji glagolske dopune nalazio se u 2,2% sluajeva, dok je u funkciji adnominalnog determinatora bio upotrebqen svega u 1,73% primera. 2.2.1. AD u funkciji adverbijalnog determinatora Na osnovu sintaksiko-semantike analize utvreno je da konstrukcija AD sa APPt moe imati sledea adverbijalna znaewa: vremensko, uzrono, nainsko/poredbeno, dopusno i uslovno. Ovaj strukturni tip AD nije zabeleen u posledinom znaewu.

2.2.1.1. AD kao kondenzator vremenske reenice Konstrukcija AD sa APPt zabeleena je u funkciji vremenske reenice ak u 78,23% sluajeva.

2.2.1.1.1. Tipovi znaewa a) Ako se znaju sledee iwenice: da APPt oznaava radwu koja se vrila ili izvrila pre radwe predikata odnosno finitnog glagolskog oblika (ori 1975: 170), kao i da je APPt u konstrukciji AD u pregledanoj grai najee bio izveden od glagola svrenog vida, jasno je da se takvim tipom AD saimala zavisna vremenska reenica sa znaewem anteriornosti u odnosu na upravnu predikaciju. Stoga se u naj-

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

77

veem broju sluajeva on interpretira reenicom uvedenom veznikom kad/poto.


bv e vrmeni trn i an pty crkovnom, abe prosvti se lice ( 1: H, 12/56) (Bai: Kad bi jutro / [M. K.: Poto nasta jutro] i zapoe crkveno pojawe, namah se prosvetli lice); i prid'im im v prdli srb'ske eml prv srtat' svetago apostola vsesvetii patrarh srb'ski i pomor'ski, kr Nikodim, (PM 2: H, 121/1416); tebe bo upranivu se v n(e)b(e)sna vesela vna mnog skrbi i bolni wbee vlyblnna ti eda. (P 1: H, 85/1314); i skon'avi se m(o)l(i)tv, toli e k svoim kelim poiti: (CP 2: H, 56/911); mal e prim mi msta dostienim prisno elamih() wt<>c vdnim<> wtradu. pak tvo slovesa bolni ponovlnim be. (E 2: H, 199/1921); n nkotori kramol medsobni podvig'i se t priraen k nm stvor'im nkm prdviet se v Kwnstantn grad carem Mehmedwm i s mnwliimi bolr whrd'skih i pritnik crkwvnh takode (ZiN 2/: 1466, 99/69); k sraeny vremeni prispv' glagolt blagostivi Laar k svoim: (LiR 1: L. Cet., 91/2833); sa e ververihu k nehtenavu reku. posmev se cr ververihu re//(e). (B 1a: H, 5v/910); i sbravimse vsm v Jerslm i protim se akonwm, wbxase cru hraniti ih. (N 1: H, 484/3132); Ate kto ndey vshtit dviim veti, vntr bo lta, v etvorin vsplaat, ate svdetel'stvt se kolistvo i vid vetei, minv' lt v istovin. (Z 3: H, 103/1719); minv e vrmeni mnog, vladika moi prmilostiv ne prr moleni splskani svoego, (PiP 5: H, 2/56).

Posmatrano sa komunikativnog stanovita, wime se iskazuje sadrina koja je predstavqala pozadinu vrewa radwe iskazane u woj nadreenoj reenici. Ta semantika najvie dolazi od izraaja u konstrukcijama sa glagolom bti.
vely e mete bv, vdn e bv wt sd mete tom, pride k mn poslane ( 1: H, 13/1213) (Bai: I kad je veliki mete bio, i kad se o tom meteu saznalo odasvud, doe mi poslanica); ie i sraeny bv lyti na mst, lmm Kosovw, pasti priklyi se abe po srd rati lytom nasilnik (PM 3: H, 126/13); i bvi rati, iva Likina v stranah Vjlem'skh hvatie i k samodrc provedoe. (LiR 1: R. Pej., 45/2426); ime e bivi, penica pak nadrivi se, rame golb ko podrga svoego bil st nepravdne. (B 5: H, 304/2729).

b) Pored znaewa anteriornosti, rezultativnu semantiku nijansu imala je konstrukcija AD saiwena po sledeem strukturnom modelu: pasivni particip preterita (PPPt) / ree prezenta (PPPz) + APPt od glagola bti + nominalna komponenta. Konstrukcija se interpretira pasivnom vremenskom reenicom uvedenom veznikom kad/poto, pri emu pasivni participi predstavqaju leksiki deo predikata, APPt od glagola bti kopulu, a nominalna komponenta subjekat pasivne participske konstrukcije.
sime svrenom bvim, wtc na gospodin pride v na monastr ( 1: H, 6/2829) (Bai: Kad je sve ovo bilo svreno, otac i gospodin na doe u na manastir.); Adam e bo pro(t)c naem apovd b(o)y

78

MARINA KUREEVI

prestpl i ra ignan biv. i v t wtok vseliv se. i biv wtok r l. provadayxe i na rai pogledayke prece plaka krasne dobroti raiske pomina[ ]e. (B 1b: H, 104a/16104b/4); aravon e dan'n bv', i radraytih se kpli, ate bo kpc st radai, pogbat aravon; ate li prodavc, sgb ie pril st aravon podati pondat se. (Z 3: H, 79/2880/4);54 po tomude blagomu i neiglagolannomu ivolny i lovkolyby Boy, nelie Smreny mi vvedennu bivu na si sveti prstol Svetago Savi. Vid Smrene mi apisane (PiP 4: 1388, 210/46).

g) Odnos simultanosti izmeu radwi AD i upravnog glagola moe se uspostaviti ako se u okviru apsolutne konstrukcije nae dvovidski glagol. Takvi su glagoli provati55 i krstiti56 u sledeim primerima:
Gavrilu provxavu ti, dvo, radi se, s glasom vplxae se vsh vladika k teb. (H 3: ?, 13/3132) Na simultani odnos upuuje i glavni glagol, koji je u obliku imperfekta: Dok ti je Gavrilo glasno govorio Devo, raduj se", primae na sebe telo Vladika svih qudi. krx se m, gls pride s nbse ba, (B 8: H, 42a/1516). U ovom primeru glavni glagol je u obliku aorista, te je mogua dvostruka interpretacija AD: a) u vremensku reenicu sa znaewem simultanosti ili b) u reenicu sa znaewem anteriornosti: a) Dok se on krstio / b) Kad se on krstio, doe glas sa neba od Boga

d) Pored ovih osnovnih, izmeu AD i upravnog glagola mogu se uspostaviti i drugi semantiki tipovi vremenskog odnosa, npr. znaewe posteriornosti ili ingresivnosti. Na takvu semantiku interpretaciju upuuje neki od jezikih faktora: negacija (a), veznik (b) ili komunikativna funkcija reenice (v).
a) ne do/d/ e em do gra/d/a. vide daria na pti leexa. (B 1b: H, 89a/12) (M. K.: I pre nego to je doao do grada, vide Darija kako lei na putu.) b) i mnogi w/t/ voini/k/ bie. dondee57 voiskom prispvi/m/ (B 1b: H, 95b/34) (M. K.: i mnoge vojnike pobie, dok vojska nije prispela) v) teb e bo mr, m kako ivem? (P 4: H, 310/1617) (M. K.: Otkad si ti umro, kako mi ivimo?)

U posledwoj reenici AD se interpretira vremenskom reenicom sa znaewem ingresivnosti.

54 Tip 'pravnog' teksta, kojim se reguliu meuqudski odnosi, namee mogunost da se ova konstrukcija interpretira i uslovnom reenicom: Kad ili ako je aravon (kapara) dat(a) i raskine se kupovina, ako je kupac taj koji je raskinuo gubi novac, a ako je prodavac taj, treba da ponudi dvostruko vie od onog to je primio. 55 (Slovar 1999: 518.) 56 (Slovar 1999: 296, 297.) 57 Sporedna vremenska reenica uvedena veznikom dondee oznaava granicu u vrewu radwe glavne reenice (Kuqbakin 1930: 156).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

79

e) U odreenom broju primera teko je bilo odrediti da li je u pitawu nizawe nezavisnih iskaza ili je AD upotrebqen u temporalnoj funkciji. Te primere smo nazvali 'graninim sluajevima'. U naraciji nizawe podrazumeva temporalni sled, a zavisni temporalni odnos se moe specifikovati samo reenicom. Zato je apsolutna konstrukcija, inei deo niza kojim se reprezentuje sled dogaaja, esto dvosmislena, te je u takvim primerima mogua wena dvostruka interpretacija, zavisnom vremenskom i nezavisnom reenicom. Na takvu interpretaciju utie i pojava veznika i izmeu participskih konstrukcija i upravnog glagola, ija funkcija moe biti emfatika (da ukae da je misao koja sledi u vezi sa prethodno reenom), a moe i da ukae na sled u vremenu.
i tom ot yd otd, i vsi gradane o deseh dive se, e stvori gospod s prosvexenim, i bolem glas protek po vsem grad, blagovrnih lydei steeni veliko bst, i bolnim mnogim prineseni bst, i slpim mnogim privedenm bviim, i sami lovci kogodo srdobole ot groba svetaago prst vemlyxe, i slpaago po oiy pomaaah, i tom as gospod prosvxaae molitvoy prosvexenaago, i svtlo viraae koe i prde, gda b drav. ( 4: H, 339/24340/3) (M. K.: I (kad) je taj otuda otiao, a svi graani se zadivie udesim koje uini Gospod sa preosvetenim, i (kad) se dobar glas rairio po celom gradu, okupi se mnogo blagovernih qudi, i dovedoe bolesne i slepe, i wihovi roaci prah sa groba svetoga uzimahu i slepog po oima mazahu, u tom asu gospod ih obasjavae molitvom preosveenog i taj svetlo videe kao i pre, kad je bio zdrav.); i semu bo sice bv i poslannom o vsem isptne po apovdannom iobrt' i k tm skore vvrativ se i sim istin vs ivstiv, sphwm mnom i txanem blagostivi abe crci Kera Mari o twm opovdayt, (PM 3: H, 129/1822); i strmiv' se caru Kwnstan'tnu s voi svoimi na vsto'nago sego mitel, ime s soboy i eta svoego Likina, i bv sraeny v stranah vitiniskih brani, pobden bvaet mitel s voi svoimi. (LiR 1: R. Karl., 8/512); drgo [seme] e pade na kameni ide ne ime eml mnog, i abi proebe. pone ne imae glbin eml. slnc e vsiv' pri pol i an ne imae korene se. (B 8: H, 31b/611).

2.2.1.1.2. Veznici Kao to je ve istaknuto u poglavqu 2.1.1.1.2., pojavu subordiniranih veznika kojima se apsolutna participska konstrukcija uvodi u reeninu strukturu treba shvatiti kao svojevrsnu redundancu, budui da se samom upotrebom participske konstrukcije upuuje na wen subordinirani odnos u odnosu na finitnu reenicu (Corin 1995: 267), ali i kao potrebu da se wima specifikuje tip zavisnog odnosa (Stanislav 193334: 22). U pregledanoj grai pronaeno je najmawe primera AD sa vremenskim veznikom, to je i razumqivo, ako se zna da je temporalnost primarno znaewe ove konstrukcije. Zabeleen je po jedan primer konstrukcija AD sa veznicima gda i vngda, kao i jedan, ve pomiwani,

80

MARINA KUREEVI

primer sa veznikom dondee, kojim se specifikuje znaewe posteriornosti:


gda e pribliim se58 pak sh vet'a vlemago obrtaem, slnca bo niktoe bli, i niktoe dalee, n ravn obstoanem po vsei sxim emli esti osjavaet, (N 4: H, 49/2124) (M. K.: Kada se pribliimo, nalazimo da je ono to se pojavquje vee od ovoga, jer niko nije blizu niti daqe od sunca, ve ono osijava istim rastojawem po celoj zemqi.); be tteti e radrat se brak vngda trem ltom prdim m ne bdet mot'n svkpiti se s enoy (Z 3: H, 186/35) (M. K.: Bez tete se razreava brak, kada se i posle tri godine mu ne moe pomiriti sa enom.).

2.2.1.1.3. Vrioci radwi U najveem broju primera (76,72%) pravilo o identinosti vrilaca radwi AD i upravne predikacije je potovano, to je u skladu sa normom. U 15,06% primera dolo je do krewa norme po pitawu ovog pravila. U tim primerima, meutim, uva se komunikativna funkcija AD wim se i daqe kondenzuje reenini sadraj sekundaran u odnosu na sadraj iskazan finitnim glagolom. Upotreba AD u konstrukcijama sa identinim vriocima radwe opravdana je i sa pragmatine take gledita. U veini primera potvrena je teza D.E.Kolinsa (2004) da je takva wegova upotreba uslovqena diskontinuitetom subjekata.
yvim e vsm, prihodexe divlh se glagolyxe: ( 1: H, 12/15) (Bai: A kad ue svi, dolazei divqahu se govorei: ); Steyan ubw samodrc ita sego prd, v sebe msto sna svoego ostavlet ( 7: H, 37/2528); nkako vrmeni m ne spv' sdati si hram. vide na prnebesna sela k lybimom go hrist. (PiP 8/: H, 3/1012).

Vrilac radwe nije bio iskazan uz participsku komponentu u 8,22% sluajeva, ali se mogao razotkriti iz ireg konteksta. Nije bio iskazan kada: a) se poklapao sa vriocem radwe upravnog glagola:
postig e do stran th, slav car aamiiski vloi na se inoski obra i id n strtat car v podobn mst. ( 6: H, 260/13) (L. M.: Kada je on doao do tih strana, car amaijski, uvi to, stavi na sebe inoki obraz, i izaavi peice sretne cara na izvesnom mestu.); i otres sn nelov'stva sebe kosnti se trdu dlana dhovnago po sil v ee sstaviti mi pisanem srb'skago eka vsh vin i pravil (ZiN 2/: 1466, 98/1012); aleandru e v mtannoi parastasi poklonivu se i semu epstoly vrivu i koveg i mak i struglu pr/d/ aleandrw/m/ postavlu aleandr e epstoly prem prot. glavoy e pomav ree. (B 1a: H, 41r/ 716); gda e pribliim se pak sh vet'a vlemago obrtaem, slnca
58 U okviru konstrukcije AD isputena je nominalna komponenta, ali se iz konteksta da razumeti da su vrilac radwe apsolutne konstrukcije i glavnog glagola isti.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

81

bo niktoe bli, i niktoe dalee, n ravn obstoanem po vsei sxim emli esti osjavaet, (N 4: H, 49/2124).

U prethodnim primerima upotreba participa u dativu podsea na upotrebu gerunda. Porast upotrebe AD u konstrukcijama sa identinim vriocima radwi svedoi o tesnoj semantikoj i funkcionalnoj vezi AD i gerundskih konstrukcija, to je dovelo do wihovog meusobnog zamewivawa pa i do pojave unutar istog reeninog kompleksa (Veerka 1961: 109). U ovoj pojavi mogue je videti uticaj narodnog govora. b) je uopten:
i pak konave ps(a)l()m. i reky al(i)l po g metan(i). (CP 1: H, 8/ 1516) (T. J.: I zatim, kad se okona psalam i kad se kae Aliluja" po tri metanija.).

2.2.1.1.4. Vid i vreme glavnog glagola Konstrukcija AD sa APPt unutar we, kao i ona sa APPz, moe se kombinovati sa glagolima oba vida. Meutim, APPt se daleko ee vezuje sa glagolom svrenog vida u obliku aorista, za razliku od APPz. Veza APPt i aorista je logina, budui da se oba glagolska oblika grade od glagola svrenog vida. Upotrebom upravnog glagola u obliku aorista, pored sleda u vremenu, postie se i dinaminost u kazivawu.
polnoxi e bv'59 (vtia bl(a)en starc) ( 2: H, 170/4) (M. K. Kad nasta pono, utia blaeni starac.); na ihe lo mstvn opli se, liko togo rviim tm, drg k drg vsklikne vrite, vrite Laareva sna. ( 6: H, 281/2326); tebe bo upranivu se v n(e)b(e)sna vesela vna mnog skrbi i bolni wbee vlyblnna ti eda. (P 1: H, 85/ 1314); i v ponaemh mal pr pokoive se, wnm odim, pak v svo vvratihwm se, (ZiN 2/: oko 1428, 82/3536).

Veza AD sa APPt i upravnog glagola u obliku imperfekta ili prezenta daleko je rea. Upravni glagol u tim sluajevima ima ili pripovedako znaewe (a) ili je upotrebqen kvalifikativno (b):
a) Hristova e lyb rastae v nm, i ragaraae srdce ego nkotorim priloenem v oum ego priloiv hrist i nastavlom i ( 1: H, 3/1316) (M. K.: A Hristova qubav rastae u wemu i razgarae srce wegovo kad mu je nekako u razum doao Hristos i pouio ga je). i sraeny b'v. sih bw do konca. pobdaet. (PM 1: H, 91/3132) (. T.: I kad bitka nastade, ove do kraja pobeuje.) b) Nn e vsv slnc, k apad klanyt se sni; ahodex e k vstokom. (N 4: H, 43/46) (M. K.: Sada, pak, kad je sunce zasijalo, senke se uklawaju ka zapadu, a dok zalazi ka istoku.).
59 U ovom primeru prisutna je formalna greka: particip je u mukom, a trebalo bi da je u enskom rodu.

82

MARINA KUREEVI

2.2.1.1.5. Pozicija AD u reenici Najee se pojavqivao u prepoziciji, meutim zabeleeni su i primeri kada se nalazio u postpoziciji u odnosu na upravnu reenicu (a) ili, to se deavalo veoma retko, umetnut u upravnu reenicu (b).
a) mnostvo e pak neireenoe voinstv car poslat, prdim dvoim ltom, na Bosn snmi svoimi, s nimie i hristolybivi s kne Stefan vide. ( 6: H, 270/47) (L. M.: Posle dve godine [M. K. Kad je prolo dve godine] posla car opet neizreenu mnoinu vojske na Bosnu sa svojim sinovima, a sa wima poe i ovaj hristoqubivi knez Stefan.); i vidv vlk to bst vepry i kako mr pstv se kot na n, ree: (B 72: H, 74/3031); Vtori e sbrase v Ankr gonn bvu velik, v ndi ellin mirayxim hrstanom, nci padoe. (N 1: H, 449/2728). b) e otd, ree, m, i be vsti sx, ne dodavi vvratene [] ate istinoy mret, i posag'i a inogo, prlybodistva povin'na st sd. (Z 3: H, 169/610) (M. K.: Ona koja, kad joj je mu otiao i kad od wega nema glasa, nije doekala povratka, [] da li je istinski umro, udavi se za drugog, kriva je za prequbu pred sudom.); n sji bo nkim ravrativim se poispravie, a ne ko pri Ptolomei svren'no ne idasse. (N 1: H, 393/810).

2.2.1.1.6. anrovska uslovqenost Primeri ovog semantikog tipa konstrukcije AD sa APPt zabeleeni su u svim anrovima srpske sredwovekovne pismenosti, sa izuzetkom apokrifa.60 Pokazalo se da se ova konstrukcija najuestalije pojavqivala u hagiografskoj literaturi, zatim u beletristici", kao i u prenosu motiju. Ovo su anrovi koje odlikuje narativni nain kazivawa i visok stil jezikog izraavawa.61 Po uestalosti ove konstrucije u vremenskom znaewu slede primeri iz zapisa i natpisa i poveqa i pisama. Pri tom, treba dodati da upotreba ovog tipa AD u zapisima i natpisima, tekstovima kratke forme i esto visoke literarne lepote, nije uslovqena tematikom kao to je bio sluaj sa konstrukcijom AD u ijem sastavu se nalazi APPz. Kada je, pak, o poveqama i pismima re, AD sa APPt bio je jezika crta koja je karakterisala pre svega jezik arengi manastirskih darovnica, dok se po izuzetku mogao pojaviti i u pismima kojima se reguliu meudravni odnosi, i to onima koje potiu iz kancelarije kraqa Tvrtka: i tamo du mi vnan bh bgom darovannim mi vncem (PiP 1: 1378, 76/2224). Za ovima slede i primeri iz zakonodavnih tekstova (crkvenopravne literature i zakonika), potom iz istoriografije (letopisa i rodoslova), i na kraju iz naune i filozofske literature. Zajednika karakteristika svih ovih tekstova jeste ta da se AD u wima upotrebqava u narativnim pasaima kad god je pi60 Wihovo nebeleewe u apokrifima moe se objasniti ogranienou tekstova ovog anra koji su uli u korpus za nae istraivawe. 61 Primere ne navodimo, jer je veliki broj wih ve naveden u ranijem tekstu.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

83

scu bilo potrebno da iskazujui sloenu misao jednu radwu stavi u fokus pawe, a drugom iskae pozadinu zbivawa (optu atmosferu, radwu koja je neposredno prethodila radwi upravne predikacije sl.). Sa po nekoliko primera AD u vremenskom znaewu zabeleen je i u himnografskoj, panegirikoj i epistolarnoj literaturi.

2.2.1.1.7. Ponarodwavawe Izdvajamo primere AD u kojima je participska komponenta u nominativu. Ovo formalno naruavawe konstrukcije, meutim, nije ostavilo traga na wegovu pravu funkciju u reenici.62 Najvie primera ovakve upotrebe AD potie iz romana Aleksandride, teksta koji pripada anru beletristike.
se prvoe do stvori o nm bog pride m v Svety Gor. ( 4: H) (M. K.: Ovo udo Bog prvo na wemu uini kad je on (sveti Sava) doao na Svetu goru.); minuvi e gospodstvwm blagostivh th gospod hristanskih car Stefana i sna ego car uroa pr gospwdstvo se eml blagovri kral Vlkain i sn go kral Marko.63 (ZiN 2/: 1400, 63/710); udrivi e se im aleandr kalstenua bi. (B 1a: H, 24v/1213); semu e aleandru ugodno vl se, wn e k nmu rekoe. (B 1a: H, 34r/56); pri/d/()i e nektenavu. i re//(e) Olmbada k nmu (B 1a: H, 10v/810); i stavi se dvema voiskama. slnce pomrai se w/t/ praha i straha. (B 1b: H, 87a/1517).

2.2.1.1.8. Formalne greke Iako veoma retko, naili smo i na formalne greke unutar konstrukcije AD. U pitawu su primeri sa grekom u kongruenciji (a), oni u kojima je nominalna komponenta upotrebqena u nominativu umesto u dativu (b), ili oni u kojima je pak isputena participska komponenta (v).
a) polnoxi e bv' (vtia bl(a)en starc) ( 1: H, 12/45); ( 2: H, 170/4); i dostig m vrmene posla m bog milost svoy i istin svoy i prosvxeni svo. ( 4: H, 191/2021), b) prid e togo mseca n dn, ree k mn ( 1: H, 10/33 34); nehtenav e dolu spadu nudno nekako gla/s/ ispustivu re//(e) (B 1b: H, 15a/1215), v) sim bo sice, poslayt se hodata ot smsla velikaago i t bo ree ( 6: H, 263/78).

U jednom primeru umesto konstrukcije AD upotrebqena je predloko-padena forma u akuzativu v veery bv.64 Mogue je da se ovde
O ovoj pojavi v. vie u poglavqu br. 2.1.1.1.7. Ovo je natpis na crkvi kod Prilepa. 64 Imenica veer je enskog roda i nalazi se u akuzativu, na ta upuuje i predlog v, a particip kongruira sa wom (Jerkovi 1977: 120).
63 62

84

MARINA KUREEVI

krije kolebawe u izboru forme kojom se iskazuje neko priloko znaewe: i stvoren bv povleny, v veery bv glagola ( 1: H, 11/ 2324). Pravilan oblik AD glasio bi veeri bvi. Kako su ovi primeri mahom iz tekstova koji pripadaju delima sakralnog karaktera, u kojima je zabeleena visoka frekvencija pravilno upotrebqenih primera, to svakako svedoi o obrazovanosti pisca, u wima treba videti sluajne omake do kojih je dolo nepawom bilo pisca, bilo prepisivaa rukopisa.

2.2.1.2. AD kao kondenzator uzrone reenice AD sa APPt interpretiran je uzronom reenicom u 16,6% primera. 2.2.1.2.1. Tipovi znaewa a) Uzronom reenicom, uvedenom veznikom jer ili poto, u velikom procentu interpretira se konstrukcija AD koja na mestu nominalne komponente ima leksemu bog, hristos ili bogorodica. Pada u oi tematska uslovqenost upotrebe ovog tipa AD. Svi primeri su iz dela sakralnog karaktera ili iz tekstova koji u nekim svojim delovima tee da dostignu visoki stil izraavawa, u emu se vidi jedna od osnovnih odlika sredweg veka, a to je da je Bog uzrok svih stvari. Kako se vidi iz primera, pozicija AD nije strogo odreena.
i t abe bog ivoliv pret vladstvo ( 1: H, 14/2021) (Bai: I tu, poto je, dakle, Bog hteo, uze vlast); blagolsoviv mir svoi, ostavi vladistvo em wt boga padnoe i vsa mnoaia ego iredna i ralinaa, Hrist bog ivol tako i prsveti vladiici gospodi bogorodici nastiti ego elana neispovdimago i svetago. ( 1: H) (Bai: , jer je Hristos Bog tako hteo i presveta vladiica Bogorodica); vsa abe, bo pospstvovav im, osnwvana pak vdvigoe. (PM 3: H, 127/2829); Ei, ree, mly i ne vetay vlnia pravednom sdi i bog moem se povelv, a ee emlnim i tlnnm obloen esm tlom (P 4: H, 309/911); Svri e se i dopisa se si svetoe i bostvno gelie v piskopii srbskago Dbra, [] bog tako ivoliv i (ZiN 2/: 1329, 25/3440); tu e i sam nih padaet, bogu tako popustivu, ko da veliki s muena vncm uveet se i ie s nim. (LiR 1: L. Cet., 95/2023); ostavi vl(a)d()stvo svo ba m podano. i vsa mnoaia ego iredna i ralina. h(ri)s(t) bo ivol tako i prsti vl(a)d()ci g(o)spodi bci. (PiP 6: H, 9/2124).

b) Primeri u kojima se AD transformie u uzronu reenicu, a da pri tom via sila nije uzrok vrewa radwe glavnog predikata karakteristika su, pre svega, tekstova i delova tekstova koji su po svojoj sadrini svetovnog karaktera.
drgolybiy e bv Grkom i Frgom k vstonom, prveoe togo v carstvxii grad, v pomox e i korabl bli pristroie. ( 6: H, 294/

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

85

2225) (L. M.: Poto su Grci i Fruzi bili u prijateqstvu sa istonim carem, prevezoe ga u Carigrad, a postroie blizu u pomo i lae.); v vrmena e i v dni [] stefana despota, gospodina Srblm, i mn v inokh mnem e i posldnm v wni dni bv v stranah Svet Gor Aona, i togo povelny bv i vskany v ee priti nam v stran se, vin radi prpisovan kninago, (ZiN 2/: oko 1428, 78/179/4); S e Stefan vngda dospti v svreni vrast [] prihodit v gospoda naego Jssa Hrista, svete troici vsestne, ca i sna i svetago dha v edinom bostv, [] ne c prdu v rodene, n snu prlou se v ishodene, n dh svet ishodene imat, troica v edini i edinica v troici. tri lica edin bog, tako ispovdati i poklanti se i slaviti. (LiR 1: R. Karl., 16/1116); nikome bo vmog Ihnilata osditi, pak atvoren bst v tmnici dni (B 5: H, 288/35); blagopretnu e nam semu vspomenuty bivu i lybovy k svetm i bostvnm crkvam radigaemi i s svtom wtca igumena i brate vspomenuti isplnismo. (PiP 2: 13891405, 263/69).

g) Ponekad se konstrukcijom AD saima reenica koja nema znaewe direktnog uzroka za vrewe radwe glavnog predikata, ve je upotrebqena u funkciji objawewa ili dodatnog komentara:
i t vd v velik sborn crkv gospodny, idee pristii boii no besislno imasta hodeni, t iv gospod bog naem do vspitani go, i t s lyboviy pokloniv se mst svetom boi prohodeni, i alostnimi slami elae, dondee dast se m sila i posph togo samogo postignti, i lovkolybivo i prsvtlo lice go vrti be osdeni, i togo pak samogo dostige, nastiti se go nenastam krasot. ( 4: H, 274/29275/7) (M. K.: i tu uavi u veliku Sabornu crkvu Gospodwu, kuda su preiste Boje noge bezgreno hodale, tu je iveo Gospod Bog na do svog vaspitawa, ).

d) Kako uzrone reenice, slino vremenskim, iskazuju radwu koja je anteriorna u odnosu na vreme vrewa radwe u upravnoj reenici, a u nedostatku nekog drugog jezikog sredstva koje bi preciziralo znaewe, veoma esto je konstrukcijom AD sa APPt bila saeta reenica sa znaewem na granici vreme-uzrok.
Si e svriv prihodit v prdl srbsk i vet Bolvan, prstraiim se stiim v nm i daviim go. ( 6: H, 307/67) (L. M.: Ovo svrivi, doe u predele srpske i zauze Bolvan, poto/kad su se prestraili oni koji su u wemu (bili) i koji su ga predali.); i vidv mi wskdni svetm tetroegelom togo vsesvetago msta, prloih na eklisiarh pop Grasim, [] da postave sy knigu v hram svetago Nikoli na svetm rtvnic. (ZiN 2/: 1436, 144/412) (M. K.: i poto/kada sam video da ovo sveto mesto oskudeva u svetim tetrajevaneqima, predadoh eklisijarhu, popu Gerasimu, da postave ovu kwigu u hram svetog Nikole, na sveti rtvenik).

2.2.1.2.2. Veznici U odreenom broju primera (u 12,24% primera) uzrono znaewe bilo je specifikovano upotrebom veznika ko ili partikule bo:

86

MARINA KUREEVI

i pospenem boem mir i tiin vsprem vladstv ego wt vsd, vistin bo si divn i stran bst vsm ivxim okrst sebe, vladstv bo ego bv l lt shrann ( 1: H, 1/2226) (V. J.: I poto je bojom pomou drava wegova stekla mir i tiinu sa svih strana i jer je bila 37 godina sauvana u celosti i nepovreena, jer, zaista, on bi divan i straan svima koji ive oko wega.); ko bo mnwg sprotivory i nesstavnom sd gat'kany po med oboih dae do treh dnei o twm e bv i kramol e na velistvo dovolno svemlyxi se lydei proee, ko dae i do sdexih e o vexi proiti sim. (PM 3: H, 130/2630); [] i vsm divno be rimoe, ko v mal vrmeni tolik trdi pokaav i vsa potrbnaa na dane gotovl v obxem prbvani iti ivolyxim. (ZiN 2/: oko 1428, 81/111).

2.2.1.2.3. Vrioci radwi U 85,71% sluajeva pravilo o neidentinosti vrilaca radwi bilo je potovano. U 10,2% primera vrioci radwi AD i upravnog glagola nisu isti. Svega u 4,08% primera dolo je od isputawa nominalne komponente uz particip u dativu, jer se poklapao sa vriocem radwe nadreene mu konstrukcije (a) ili se informacija o vriocu radwe iskazane AD da razotkriti iz ireg konteksta (b):
a) ko i sveten'nk ko v nelpot'na sebe spriloiv' dostoin kani isteam po crkvnih pravil apovdani. (Z 3: H, 161/1721) (M. K.: I svetenik, zato to je uestvovao u onome to je nepristojno, da se kako vaqa kazni po zapovestima crkvenih pravila.), b) I v ie tamo stranah pstn prod i gor mnog obd, [] rv [] i msto podobno, obae lovci bo prohodno, prde e nikim nenaselno ni vlno obrt v podkrli gor Vsokaa glagolmaa i slwvom i vexy na rc Dala glagolmoi, na ivor, povsednevnimi trdi se obnavl obvl vsm prihodexim pohvalno i vsm divno be rimoe, ko v mal vrmeni tolik trdi pokaav i vsa potrbnaa na dane gotovl v obxem prbvani iti ivolyxim. (ZiN 2/: oko 1428, 81/111).65

2.2.1.2.4. anrovska uslovqenost Komentar u vezi sa anrovskom uslovqenou delimino je ve dat u delu u kome je bilo rei o tipovima znaewa ovog AD. Dakle, uzroni AD sa APPt esto se pojavqivao u delima sakralnog karaktera (u hagiografskoj literaturi, prenosu motiju, zapisima i natpisima) u ablonizovanim reeninim strukturama. U wima pisac odreene poteze politike i duhovne prirode (zidawe manastira, nasleivawe prestola i sl.) najee pripisuje voqi Boga i Bogorodice. O tematskoj uslovqenosti ovog AD govore sline reenine strukture zabeleene i u istoriografskoj literaturi, kao i u arengama manastirskih darovnica.
65

Vrilac radwe je despot Stefan, koji je pomenut u prethodnom kontekstu.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

87

on e blaenni starc prmdrimi slovesi vexav ih ko wtc da prstant wt rdana i sl, boy e ivolny biv, ibra blagorodnago sna ( 1: H, 4/1315) (Bai: I on, blaeni starac, poto ih kao otac posavetova premudrim reima da prestanu s jecajem i suzama, jer je tako boja voqa bila, izabra plemenitog i dragog sina).

Meu konstrukcijama ovog tipa AD nisu naeni primeri ponarodwavawa, niti onih sa formalnom grekom.

2.2.1.3. AD kao kondenzator nainske i poredbene reenice U 3% primera AD sa APPt potvren je u znaewu nainske i poredbene reenice. U staroslovenskom kanonu nije potvren ovakva sintaksiko-semantika upotreba AD. U sledeim primerima66 na poredbenu semantiku nedvosmileno ukazuje upotreba veznika ko ili koe uz AD.
ne pogribati e tako da bi bilo. ni ko sliv se.67 n prvo wpvamm pogribami vami. (CP 2: H, 112/2123) (T. J.: a ne treba sahrawivati tek kako bilo i kao sluajno [M. K.: kao da se sluajno desilo], nego prvo i vi, otpevavi pogrebne pesme); ko i finik procvt po lic vse vseln, ko i kdr v Livan mno eda svo, i pak i pod emly nevedamo cvtx, i prbol radost ivstn soboy pokaati hote svom otstv ( 4: H, 334/1516); a neem gospodin vnk svetago Simeona, a prvovnanaago kral kir Stefana mladiem sn go v vsei bratii go, koe dd go Nemani bv mladiem68 v bratii svoi, [] prbolem i prvsokom kraly Stefan Oro [] prdrex m prstol ddin i otin (ZiN 2/: 1264, 37/511).

U ostalim primerima do poredbene ili nainske interpretacije AD dolazi se na osnovu ireg konteksta.
I kovim obogati se dobrim bleni vanem, bldgti ispln sxe bstvne v, [] sladkago sego naelni vana veliki bv prtdia, Gavril tako blgovstiv arhaggl. ( 7: H, 29/59) (J. G. M.: O, kakvim se dobrim imenom obogati blaeni, punim boanstvene blagodati jasne, [] naelnik divnoga ovog imena veliki bi Pretea, kao to arhangel Gavrilo donese radosnu vest.); vsavaet blgoraslnaa vtv korne blagostivaa vel'mi, prosav'om v vr blagostivoi prvom i velikom v Hrstaneh car Konstantin. (LiR 1: Zagr. L., 4/16) (M. K.: Sija blagorasla granica od pobonog korena veoma, kao to je zasijao u veri blagoastivoj prvi i veliki meu hrianima car Konstantin.); tako bo lydi wni, avraamli vnci narekoe se. po sh skro rmno mor provede, radl'em' se vodam. i stna w desny. i stna w yy bvim. (B 8: H, 40b/1119) (M. K.: I tako one qude, jer
66 67

Budui da je primera malo, ovom prilikom navodimo ih sve. Radi se o bezlinom glagolu, te je razumqivo to izostaje nominalna kompo-

nenta.
68 AD koji saima poredbenu reenicu nalazi se unutar druge konstrukcije AD kojim se kondenzuje nezavisna reenica.

88

MARINA KUREEVI

se Avramovim unucima nazvae, po suvom kroz Crno more provede, tako to su se vode razdelile, a stene ostale sa leve i desne strane, ); prorek'om svetom rabotaite gvi s strahom i radite se m s trepetom. (PiP 11: H) (M. K.: I kao to je prorekao sveti radite).

U narednom primeru mogua je dvostruka interpretacija AD: a) nezavisnom ili b) poredbenom reenicom:
Car carst(v)yxim i gospod gospodstvyxim, svt ivi i nepristpni, i bst vladi i emley carstvi i prispodnimi gospodstvi, ivotom i smrtiy wbladai, i ved m na gor, na gor avorsky, ko kaati hote enikom si svtlost boestvn slav svo: potxim i vsm srdcem i mom na vsot boestvnaago vshodeni, nekli rim slav boga naego (PiP 2: 1322, 562/112) (M. K.: a) i ode on na goru, , elei uenicima pokazati, b) kao to je on otiao na goru, , elei uenicima pokazati, tako pohitam i ja ne bih li video slavu Boga naega).

Ni u jednom primeru nije zabeleeno odstupawe od pravila o neidentinosti vrilaca radwi. Na osnovu malog broja primera ne moe se uoiti neka anrovska uslovqenost ovog tipa AD.

2.2.1.4. AD kao kondenzator dopusne reenice U malom broju primera (1,36%) konstruckiju AD sa APPt interpretirali smo dopusnom reenicom. Ovo znaewe potvreno je kako u staroslovenskom kanonu, tako i u tekstovima srpske redakcije.69 Ovaj tip AD uveden je jedanput veznikim spojem axe i, a drugi put veznikom i70 i u oba primera se nalazi u prepoziciji u odnosu na upravnu reenicu.
axe i mnoim se s nim inoplemennm plkom, sil boi nikako ne bst s nimi. ( 2: H, 19/1617) (M. K.: Iako su se umnoili s wim drugi narodi, sile Boje ne behu s wima.); i tm samm do nas ne dostigem, n slovesa ih po istin slave otci nai vrovae. ( 4: H, 234/30235/1) (G. .: I mada oni sami ne dooe, to oci nai, uvi uistinu rei wihove, verovae.).

Dopusna interpretacija bila je mogua i kad se AD nalazio u postpoziciji u odnosu na upravnu reenicu.
i ra'gnvav'e se aklae noi. niesoe la stvorem. ti tako skonae se. (H 2: H, 78/1112) (M. K.: I zaklae ih noevima, iako oni nikava zla nisu
69 (Stanislav 193334: 10; Veerka 1961: 47; Borkovski-Kuznecov 1963: 445; Grkovi-Mejxor 1997a: 28; trbac 2002: 8). 70 Jedno od znaewa ovog veznika/partikule je i da ukazuje na suprotan semantiki odnos (Slovar 1999: 242245).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

89

uinili.); wbrtoh stnoe tlo ego clo i nevrdimo, sx em bv71 t v grob i lt ( 1: H, 13/2425) (M. K.: I naoh asno wegovo telo celo i nepovreeno, mada je bilo tu u grobu osam godina.).

U svim primerima potovano je pravilo o neidentinosti vrilaca radwi. Mali broj zabeleenih primera ne dozvoqava nam da donosimo zakquke o anrovskoj uslovqenosti upotrebe ovog tipa AD.

2.2.1.5. AD kao kondenzator uslovne reenice Ovaj strukturni tip AD veoma retko je bio upotrebqen sa znaewem uslovne reenice. Slino stawe zabeleeno je i u staroslovenskim tekstovima (Stanislav 193334: 10). Iako malobrojni, primeri iz zakonodavnih, naunih i filozofskih tekstova potvruju da je wegova upotreba anrovski uslovqena.
tk'mo sliv'ih se v god napasti. wt[] apalni monastr, sl(i)v se poexi. ili wt[] trsa pasti se. (CP 2: H, 86/1315) (M. K.: osim, ako se dogodi neka nevoqa, od zapaqewa manastira, ako se dogodi poar, ili padne od zemqotresa); axe li e ni, to povelny bvu, i krom spisana ispravetse uenem emu vruetse. (N 1: H, 386/2425) (G. J.: A ako ne bude tako, onda e bude li zapovesti i bez kwige biti ispravqeno, putem uewa onoga kome se poveri.).

2.2.2. AD kao glagolska dopuna AD sa APPt u poziciji glagolske dopune zabeleen je u 2,1% primera. To predstavqa novinu u odnosu na staroslovenski kanon. Najee se nalazio kao dopuna glagola govorewa. Pri tom je samo u jednom primeru uveden veznikom ko:
ko i tom takode, glyx, po nkoem priluay k Trnwv bv i stgo ydotvoriy rak svoima oima vidv i e o nm ivstno ivdv vse. (PM 3: H, 128/3739) (J. G. M.: I govorae da je on nekom prilikom u Trnovu bio i svojim oima video udotvornu svetiteqevu raku i sve to je o wemu znano saznao.); be hl sth wc na Diwskora patrar'ha aleadrdskago, i Etih arhimandritu bstv stradv glyxih. (N 1: H, 451/1517); I tako vodim Hristom voditelm svoim, i priide v svo otstvo o vsem dobr, i lybovnom si brat kir Stefan kraly povda vsa bva tamo s kralm garskim, vsa bog dobr pospvav o nm. ( 4: H, 257/1418).

AD sa APPt mogao se nai upotrebqen i u poziciji objekatske dopune glagola drugih semantikih klasa:
71 J. Grkovi-Mejxor smatra da se u pojavi dva participa unutar jedne konstrukcije AD (sx m bv) radi o transformu perfekta ono blo st kojim se naglaava trajawe radwe (Grkovi-Mejxor 1997a: 33).

90

MARINA KUREEVI

takode sla mny, koe i prdn wvomu rek'u, axe wbrxu j pravednik (E6: H, 150/2829) (J. G. M.: Isto tako uslia kako je ovaj rekao: ako naem 10 pravednika.); ne c prdu v podene, n snu prlou72 se v ishodene, n dh svet ishodene imat, [] tako ispovdati i poklanti se i slaviti. (LiR 1: Karl. R., 16/1118) (M. K.: Ne da se otac rodio, niti da je sin umro, ve da sve proizilazi iz Duha svetog tako treba ispovedati, poklawati se i slaviti.).

Jedanput je, ovako upotrebqen, popuwavao poziciju subjekta:


i t sam nestivo i korunne padaet koe d sbti se proroskomu slovu glagolyxu: (LiR 1: Kop. L., 80/25).

2.2.3. Nezavisni AD U pregledanoj grai zabeleeno je 32,32% primera u kojima AD saima nezavisnu reenicu. To predstavqa veliko odstupawe u upotrebi AD u odnosu na stawe zabeleeno u staroslovenskim spomenicima.73 Na (polu)samostalni karakter AD upuivalo je vie faktora: prisustvo veznika i izmeu AD i linog glagolskog oblika, odsustvo linog glagolskog oblika u reeninom kompleksu ili je, pak, takva interpretacija bila jedino mogua. Treba istai da je i ovde bilo veoma teko dati preciznu statistiku, kako zbog toga to interpretacija AD kao kondenzatora nezavisne reenice esto ne zavisi samo od jezikih faktora, tako i zbog moguih dvoznanosti.

2.2.3.1. Tipovi nezavisnog AD a) U velikom broju primera preponovani AD vezan je za reenicu sa linim glagolskim oblikom veznikom i. Veznik i, koji dovodi apsolutnu participsku konstrukciju i finitnu reenicu u naporedan, ravnopravan odnos na semantikoj ravni, upuuje na wen samostalan, tj. predikativan karakter. Pri tom se istie sukcesivnost glagolskih radwi, a vreme se stavqa u drugi plan. Takve primere AD interpretirali smo nezavisnim reenicama sa glagolskim oblicima u pripovedakoj upotrebi.
prid e v lovitv gospodin naem i samodrc, carstvyx vsee srbske emle, Stefan Nemani, lovex em de, i ivoli se em v pstm d mste stvoriti monastjr si.74 ( 1: H, 1/711) (M. K.: Doe, pak, u lov na gospodin i samodrac, vladar sve srpske zemqe Stevan Nemawa, i
72 Dve konstrukcije AD treba shvatiti kao dopune preskriptivnim infinitivima s kraja reeninog kompleksa. 73 O tome je vie bilo rei u poglavqu 2.1.3. 74 U nezavisnom odnosu stoje prva apsolutna konstrukcija i finitna reenica, dok se druga konstrukcija AD transformie u vremensku koja je umetnuta u glavnu.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

91

prohte mu se, dok je ovde lovio, da u pustom tu mestu sagradi ovaj manastir.); v t e d()ni goneniy vstavy na spane prota i s(ve)togorc, i ignae mnog S(ve)t Gor, i mene kpno s nimi. (ZiN 2/: 1263, 10/17 19);75 i minuvim l ltom vladistva ego, i rodi s suprunicy svoy Annoy g sina: Vlkana, velikago knea, i Stefana i Rastka. (LiR 1: R. Pajs., 21/ 15); i tako nadim na n i milosty boey poraihom v'seh. pobdoy velikoy v div'lne vsem wkrstnim carem i gospodam. (PiP 10: H, 428/24).

U nezavisnom odnosu stoje i finitna reenica i apsolutna konstrukcija koja se nalazi u postpoziciji u odnosu na wu:
sim tako imxim po wbi'nom crvi, pri'vana tvorit stefana k seb. i mnom bo slovesem. renwm bvem, elkw w spseni de i w crskh pravln'nih. ( 5: H, 42a/612) (. S.: Poto je ovo tako bilo, car po svome obiaju prizva k sebi Stefana, i mnogo su govorili o spasewu due i o carskom upravqawu.); rodstvo ego bist v ete Ribnici i krxen biv em v eresi. (LiR 1: R. or., 52/1718).

Neretko se izmeu nezavisnog AD i reenice sa finitnim glagolom nalazi gerund, a utvreno je da gerund, naroito pred veznikom i, ima predikativni karakter (Grkovi-Mejxor 2003). AD u ovim primerima interpretirali smo takoe nazavisnim reenicima sa glagolskim oblicima u pripovedakoj upotrebi, a na interpretaciju sleda u vremenu navodi upravo i upotreba veznika i meu wima:
svkpivema se ima, i s vsmi sximi vlasteli i bolri, i pak vtoroe blagoslovene im dav, i wtide wt sda. ( 1: H, 7/3435) (M. K.: Sastadoe se wih dvojica, i sva prava vlastela i boqari, dade im drugi blagoslov i potom ode odavde.); i slavosloviy e veernm vsem svreen bv, i vved prota v crkov, i vm klye svete crkve i prdast ih prot i grob svetago Simeona, rek: ( 4: H, 187/14).

Zapaena je i slinost u upotrebi AD i participa, odnosno gerunda. Tako u narednom primeru participi u dativu stoje na mestu na kojem je uobiajena pojava participa u akuzativu kojima se saima reenica u znaewu situacionog determinatora. Isputena je nominalna komponenta, ali se iz konteksta moe zakquiti da je vrilac radwe apsolutne konstrukcije jednak objektu glavnog glagola:
sa bo pomla, vidh strannago onogo mniha ko radli lato, i svoy est va nkoem vlagalix vloiv, i se pod glav svoy vloiv, i skriv i vshoth tai wtvlxi lato. (B 5: H, 292/36) (M. K.: Ovo pomiqajui, videh stranog onog monaha kako razdeli zlato, svoj deo uloi u
75 Primer je uzet iz zapisa Teodora Gramatika u pogovoru estodneva u kojem obiluju reenine konstrukcije ovakvog tipa. esta upotreba veznika i izmeu AD i linog glagolskog oblika u relativno kratkom tekstu upuuje na stilsku osobenost jezika ovog pisca.

92

MARINA KUREEVI

neku ulagaonicu, ovo pod glavu svoju stavi i sakri, te poeleh tajno odvui zlato.)

U upotrebi participa u dativu bez nominalne komponente u uslovima identinosti vrilaca radwi AD i linog glagolskog oblika ogleda se slinost u upotrebi apsolutne konstrukcije i gerunda:76
vm na ramo i prineset k wtc si77 ( 1: H, 7/25) (M. K.: Uze ga na rame i donese ocu); i wbnoviv' w(t)in ddin i bole tvrdivu (i vdvie pogby svoy ddin) ( 2: H, 151/1819); i pri/d/ e kandark/s/u na crv dvor i vde ale(a)n/d/ra se/d/exa na pr/s/tol vsoce. (B 1b: H, 25b/1619).

U ponekom primeru naili smo na formalnu greku u kongruenciji:


prid e k nm, mir i blagoslovene preme drg wt drga, i ne dast im wtiti wt sebe ( 1: H, 11/13) (Bai: I [kada] dooe k wemu, primie jedan od drugoga mir i blagoslov i ne dade im otii od sebe.); nepravd e mnoge. bistv i klvoprstpleny. i krvom/e/stv nastav. i sie irakle c(a)r videv. i ik nastvie videv. i pstin/h/ ivole i/t/i. (B 1b: H, 102a/11/16) (M. K.: Nastadoe mnoge nepravde i ubistva, krvni zloini i incesti, pa videvi to car Iraklije i dolazak naroda u pustiwi izabra iveti.).

b) Upotreba konstrukcije AD u funkciji glavne unutar zavisnosloene reenice (a) kao deo niza nezavisnosloenih reenica (b), ili, pak, u funkciji proste reenice (v) potvrena je u naoj grai, a poznata je i u staroruskoj pismenosti (Remnva 2003: 5455). Na ovakvu interpretaciju upuivali su iri kontekst, a retko i jeziki faktori (upotreba veznika i partikula).
a) AD u funkciji glavne reenice: i bo se stvor promsln. ko da i apadnaa toe pristvem ostet se, i na l'aa nadayt. (PM 1: H, 93/ 2931) (. T.: I bog je ovo uinio s promislom da se zapadna (zemqa) wenim dolaskom osveti i boqe utvrdi.); em e blagostivom cary prosavu v blagosti plemene i gospodstva i srodstva Agsta kesara, pri nme rodi se gospod na J. Hr. (LiR 1: R. Pajs., 5/712); iz tmi e vsei voisc ide. ee veli bhu to vse zlato be. (B 1a: H, 169r/710); sim'e v'sem biv'im ne moim ivolnem ni nekoy siloy. n po boy ivolny (PiP 10: H, 428/4344).

Veoma su retki primeri sa formalnom grekom. U sledeem primeru uz particip u dativu upotrebqena je imenica u nominativu:
76 O slinosti upotrebe AD i gerundskih konstrukcija u uslovima identinih vrilaca radwi pisao je R. Veerka (Veerka 1961: 109). 77 V. Jerkovi smatra da je u ovom sluaju particip grekom upotrebqen u dativu umesto u nominativu ili je konstrukcija AD defektna, jer joj nedostaje dopuna: vm em ove na ramo i prineset k wtc si. (Jerkovi 1977: 119).

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

93

pae sl'nca tvo lice w<t>e wblistav vnegda pridoe lici s<ve>th. (H 2: H, 68/45) (M. K.: Tvoje lice, oe, zablista jae od sunca kad dooe lica svetih.). b) AD u funkciji nezavisnosloene reenice: ne bo prde idas d po sstva dlg tae tl svoistv'nom podlat tlny. n tl sgniv' e prve gron e i ne wbin. vntr da drima b ndey. k nakaany proih. ( 5: H, 91a/512) (L. M.: Jer ne ispusti prvo duu po redu prirode, a zatim da je telo podlealo svojstvenoj raspadqivosti, no je telo prvo grozno i neobino sagnilo, a dua je unutra bila nasilno drana, za pouku drugima.); po sih e emli naei smtivi se, i car nestivom pridu, i k gradom pribliim se voinskim sstavlnem, ivxi e v nih strahom sdrimi nedoumnnim sih bgaah, dri e i s nimi th raiti ne mogxe v rk sih prdavaah se, nadede spasena k tom ne pomlyxe. (ZiN 2/: oko 1428, 81/3438); Okani e car Maksente bg'stv se vdast, k svoem grad strmlet se pri nme, most isprovrg se i tom v toi rc pogre'. (LiR 1: R. Zagr., 8/16).

AD mogao se nai i u sastavu zavisnosloene relativne reenice oznaavajui anteriornost:


tme i a v Hrista Boga blagovrni kne Laar. revnu ie prde mene bvim blagostivim carem. na ih e prstol bogu me vnesu. i carstvi sanwm krasivu. (i slavoy mnoogih ego darovani e na mn.) (PiP 4: H, 52/46) (A. M.: Stoga i ja, u Hristu Bogu pravoslavni knez Lazar sledujui pre mene bivim bogougodnim carevima na iji me je presto Bog postavio i carskim me dostojanstvom ukrasio, (kao i slavom mnogih darova koji su na meni) ubrzo poeleh preneti dar koliko je u mojoj moi.). v) AD u funkciji proste reenice: I tako mnoaiei slav vsd proteki. ( 7: H, 35/1) (J. G. M.: Tako najvea slava posvuda potee.); tvrd vdriv se osnovany koreny gly vr, mnogovtvno wkrst i listvem obogaxenno enih. (P 3: H, 83/3133) (J. G. M.: I snano se usadi koren u osnovu, da kaem veru, mnogograno okolo i liem uewa obogaeno.); Car Konstantin stve stvor' na vston stran s svoy matery lenoy v grad Vian'tiy. (LiR 1: R. Zagr., 10/1114) (M. K.: Car Konstantin ode na istok sa svojom majkom Jelenom, u grad Vizantiju.) i pridim nam pomoxy hristovoy i molitvamih svetih wtc naih, mseca iula k dn v subotu v as . (PiP 10: H, 426/30428/1) (M. K.: I doosmo uz pomo Hristovu i molitvama svetih otaca naih, meseca jula 27. dan u subotu, u 6. as.).

Tako upotrebqen bivao je esto u funkciji navoewa (ne)upravnog govora:


mn e w vsem tom rek: amin. ( 1: H, 11/2021) (Bai: A ja na sve to rekoh: Amin.); Crevi e rek, i kto st vrai ti, ihe srd gnati povelvai. (B 8: H, 9a/810); rek bo prve Pal samosatskomu ko mesa Hs ne sxstva ba es, n lk vsok, pa vsh pk. (N 1: H, 449/ 2223).

94

MARINA KUREEVI

Ovakvim tipom AD takoe se povezuju dve celine teksta. On se upotrebqava kao formula kojom se oznaava da poiwe novi deo teksta:
bo sim sice bviim, a e o cari Msii, bit s prd bratom svoim, obnaat e se i voinstva. ( 6: H, 297/13) (M. K.: To je bilo tako. A ovo (to sledi) je o caru Musi: ovaj je beao pred svojim bratom i ostade bez vojske.); sim e sice bvem stvyxim' im' s velikm' Lkoy sveti e eaggelist mnoga ydesa ptem' stv tvorae, (PM 2: H, 121/1214); i sice stvorem tm, koe i de proroskoe wno rexi k sim, axe voly se stvorie, ee: (LiR 1: L. Stud., 95/1315); semu e sice tako bvu: o rati aleandrov. i o nemoxi filpov. Eg/d/a ub aglamia cra: v nemox velik vpade cr filp. (B 1a: H, 27r/17).

g) U reeninim kompleksima bez linog glagolskog oblika konstrukcije AD interpretirali smo nezavisnim reenicama sa glagolskim oblikom u pripovedakoj upotrebi. Ova pojava, stilski markirana, mada se pojavquje i u tekstovima ranijeg perioda, karakteristina je za 15. vek. Smatramo da je na wenu frekvenciju uticao stil epohe, tzv. pletenije sloves. Na osnovu uestalosti takvih primera u delima Grigorija Camblaka, Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, zakquujemo da je ovo crta koja je odlikovala stil ovih sredwovekovnih pisaca. Pored ovih, zabeleena je i u drugim delima datog perioda.
ltwm bo ne malim prdim i srdskom tako blgdistvem ydes bogatex se grad, wtstv stgo, andrwnik togda grskaa pravex skptra, gar'skom kral strsky s voi svoimi i prdu rk i trivaliske sxee pod grk, ee k Evrwpi, l plnx stran. ( 7: H, 34/1115) (J. G. M.: Tako su mnoge godine prole, i Sredaki se grad, wegovo otaastvo, bogatio blagotvornim udesima. Tada je Andronik grkim skiptrima upravqao. A ugarski kraq s vojnicima svojim Istarsku pree reku i teko plewae tribalske zemqe u Evropi, koje behu pod Grcima.); ek e pad i bom rascplim se l'naago lolytstva. ( 5: H, 44a/19 44b/4); v to vrme bst ko poit despotom na bran k stranam dalmatiskim i strmivim se im s voi svoimi k grad glagolmom Telak, v edin ubo ot dni ishodexim despotom v ee poditi hlada radi, ko e wbai b, i v neaapu vpi star'c nk glagol: (PM 2: H, 118/813); bo i se vsako stroin nkako i sdlav i blgoproivoliv se tako bti (PM 3: H, 136/46); svetiom e patrarh prstola wd i bogonosnm mem inokm sxem k nm sbravem se k stranam dnavskm, tamo i samom sx blagostivom i gosposdtsva eml srpsk spremnik novom, despot Gwrgy s sborom hristoimenith lydi. (ZiN 2/: oko 1428, 81/4082/3); v edin bo wt dn wtd qitak, i ptnc ego na ptic drgy sna careva vskoiv i ostrpiv y, w nme otroix prognvav se bo ego. (B 5: H, 305/912); i sim vsm pridim v em'ly nau, rekomoe mesto vel'bd ko do p tisux. i mnoga la stvorim kraine toi. (PiP 10: H, 426/2425).

d) U ponekom primeru uz konstrukciju AD u funkciji nezavisne reenice upotrebqena je vremenska odredba kojom se radwa iskazana apsolutnom konstrukcijom smetala u odreeni vremenski okvir. Oni

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

95

pokazuju sintaksiku nemotivisanost upotrebe konstrukcije AD, te wu moemo opravdati jedino stilskim razlozima.
pst sxei toi i neiteln togda, koe prdskazano bs, vrmenem mnoaiim stroivoi se e (PM 3: H, 127/1011) (J. G. M.: Ona bee pusta i nenastawena, kao to ve reeno bi, tokom dugog vremena naini se takvom.); sda se presni hram s svetih apostol togda bivim igumenu eromanahu kr Davidu i vsemi bratam. (ZiN 2/: 1491, 115/63); i tog/d/a t ekw/m/ rameny bvu i tu dare voisc sbrati se povel. (B 1a: H, 82r/710); v vrme to sliv se starc ie wt sveth mst, strac Iwan ikonom hodski, i da m kralvstvo mi crkv t svetago Nikoli da si wblada ikonom Iwan crkvom tom i s selmi vsmi, (PiP 2: 1342, 116/14).

2.2.3.2. anrovska uslovqenost Pojava nezavisnog AD, sa veznikom i i bez wega, zabeleena je i u staroslovenskim tekstovima (Veerka 1961: 50), te wu kao takvu nasleuju i redakcijski jezici. Iako se radi o pojavi koja je i sinatksiki i komunikativno nemotivisana, najvei broj primera nezavisnog AD zabeleen je upravo u hagiografskoj literaturi. Taj podatak govori o tome da je wegova upotreba u srpskoslovenskoj pismenosti postala odlika jezika visokog stila. Pored itija visoka frekventnost ovog tipa AD zabeleena je i u zapisima i natpsima, to ne iznenauje budui da meu wima ima mnogo tekstova pisanih funkcionalnim stilom slinim stilu hagiografske literature. Po uestalosti slede primeri iz dela svetovnog karaktera: letopisa i rodoslova, beletristike", u kojima je naracija osnovna forma pripovedawa. Meu primerima iz poveqa i pisama, samo jedan je iz teksta koji potie iz kancelarije kraqa Tvrtka: i dodu mi eml pomorski i tu pridu mi prd slavni i dobronaroiti grad dubrovnik. i tu iidoe prd kralvstvo mi vsepoteni vlastele dubrovsci s vsakoy slavoy i stiy (PiP 1: 1378, 77/511), a ostali su iz manastirskih darovnica. Meu poveqama i pismima izdvaja se Poveqa cara Duana o zakonodavnom radu (P 10) u kojoj je nezavisni AD jedno od osnovnih sredstava naracije.

2.2.3.2. Ponarodwavawe i formalne greke Pojava formalnog uproavawa konstrukcije AD, u kojoj se particip umesto u dativu pojavquje u nominativu, a da pri tom nominalna komponenta ostaje u dativu, meu primerima koji se interpretiraju nezavisnim reenicama, zabeleena je u jednom sluaju: i tmi e vsei voisc ide. ee veli bhu to vse lato be. (B 1a: H, 169r/7 10). Zabeleen je jedan primer ovog semantikog tipa AD kod kojeg je naruena kongruencija particip je umesto u mnoini upotrebqen u jednini: nepravd e mnoge. bistv i klvoprstpleny. i krvom/e/stv

96

MARINA KUREEVI

nastav. i sie irakle c(a)r videv. i ik nastvie videv. i pstin/h/ ivole i/t/i. (B 1b: H, 102a/11/16) (M. K.: Nastadoe mnoge nepravde i ubistva, krvni zloini i incesti, pa videvi to car Iraklije i dolazak naroda u pustiwi izabra iveti.). 2.2.4. AD u funkciji adnominalne determinacije AD je u 1,73% primera zabeleen u adnominalnoj poziciji. O takvoj pojavi se vrlo retko govorilo u literaturi.78 Kontaktna pozicija AD i imenskog pojama otvara mogunost wegove interpretacije kao zavisne relativne reenice. Ukoliko se vrilac radwe iskazane AD poklapa sa imenskim pojmom u prethodnoj reenici nominalna komponenta se isputa (a), a ukoliko se vrioci radwi AD i upravnog glagola razlikuju, ona je iskazana (b).
a) Ivolenem wtca i pospene(m) sna i svrenem svetago dha napisa s si kniga, glagolemaa sveti Efrem, v emli ltovskoi, [] i pri vseosvexennom arhierei t eml kr Ar'seni, povelvom mi pisati sih knig moe hdosti taha te rnc. (ZiN 2/: 1353, 38/19) (M. K.: za vreme preosvetenog arhijereja te zemqe kir Arsenija, koji mi je zapovedio da piem ove kwige); I vsegda v molitvah vaih pominaite trdivago se monaha Diwnisa, ivolivomu sicevaa, ko da spodobit' n Hristos stati (ZiN 1: 1356, 10/24 27). b) n vmal i vkratc bs(t) nam' vidne, koe bi kto rekl v rcal wbra rhom, ili v nki sn tnk snesen mi bv. (E 3: H, 113/79) (M. K.: neki tanak san koji sam sawala.).

Dvosmisleni su primeri AD u kojima se pronominalnom komponentom upuuje na imenski antecedent iz prethodnog konteksta, na koji se naslawa. Oni se mogu interpretirati: a) kao relativna reenica ili b) kao nezavisna reenica:
A rab boi smreni v inoch eromonah Roman, bv mi togda igmen v hram svetago Nikoli, (ZiN 2/: 1436, 144/412) (M. K.: Ja, , jeromonah Roman, a) koji sam tada bio/ b) tada sam ja bio iguman u hramu svetog Nikole, ); Togda e gospod gospoctvyxih i car carstvyxih vsedri'trl'noy svoy desnicey vraet skp'tro carstva velikom car Kon'stantin, sem e prosav blagostvi lo korene i plemene raskago gospodstva i srodstva Avgsta kesara (LiR 1: R. Zagr., 4/1019). (M. K.: uruuje carski presto velikom caru Konstantinu, a) koji je potekao od / b) a taj je potekao od).

Kao i konstrukcija AD sa APPz, i ovaj tip AD mogao je da se transformie u reenicu koja ima formu relativne reenice i nalazi se u poziciji subjekta u reenici:

78

V. napomenu 52 ovoga rada.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

97

i tako vsm v poh'val bvim, i v veselii d()hovnm() i k s'n wbratite se. (CP 2: H, 40/78) (T. J.: I tako svi sa pohvalom i u vesequ duhovnom snu predajte se); paee mny i eresem bvim prde sih proeboe. (N 1: H, 395/3031) (M. K.: tavie mislim da nikoe oni koji su bili jeres pre.).

2.3. Pasivni participi u okviru konstrukcije AD Zabeleeni su retki primeri sa pasivnim participima unutar konstrukcije AD (2,8% od ukupnog broja primera). Za razliku od aktivnih participa koji svojom upotrebom pokazuju glagolsku prirodu, pasivni participi uvaju pridevski karakter.79 U veini sluajeva oni u povrinskoj strukturi reprezentuju leksiki deo predikata, koji je pri tom izostavqen, dok aktivni participi imaju sposobnost da se razviju u finitni glagolski oblik. I sama wihova izuzetno slaba frekvencija u AD upravo pokazuje wihov pre svega pridevski karakter. 2.3.1. Pasivni particip prezenta u okviru konstrukcije AD Pasivni particip prezenta se, po pravilu, gradi od nesvrenih prelaznih glagola i kao takav oznaava radwu koja se vri na nekom objektu istovremeno sa trenutkom kada se govori, odnosno sa finitnim glagolom u reenici." (ori 1975: 168)

2.3.1.1. Tipovi znaewa a) Vremensko znaewe zabeleeno je u 22,2% primera. Ovaj AD interpretira se reenicom sa znaewem simultanosti:
bratam' e na pravilo sbiraemwm, t prvi wbrtaaes. stoe do svrena pny nepodvi'no. ( 5: H, 39a/37) (. S.: A kad se bratija skupqala na (molitveno) pravilo, on se prvi nalaae, stojei nepomino do svretka pjenija (bogosluewa).); grkwm'e neprmnno ratemwm blgar i lyt stradxem, krpah potrbovave, prvodet na wmxene nemoxiih i ( 7: H, 37/58) (J. G. M.: I dok su Grci neprestano bivali napadani od Bugara i estoko stradali, ovi, poto su najjae istrebili, sprovedu odmazdu nad nemonima, ); sem e konav se o mn, stroy sem bvaem, wstavih na prstol moem (PiP 5: H, 2/1920) (M. K.: Kad je to o meni bilo zavreno, dok se red uspostavqao, ostavih na prestolu svom). Mogao je, meutim, imati i znaewe anteriornosti: sem e svraem nkotorm priloennem v m ego vlo h(ri)s(t) i nastavl i tako stnago mi blngo starca stago simeona, wstavi mene [] na prstol ego. (PiP 6: H, 9/2628) (Q. J. G.: Kada je ovo bilo svreno, poto je nekim priloewem
79

Oni su po poreklu indoevropski glagolski pridevi rezultativnog znaewa.

98

MARINA KUREEVI

Hristos to u um wegov postavio i pouio ga tako, asnog mi i blaenog starca svetog Simeona, ostavi mene [] na prestolu svome.).

b) U analiziranoj grai ovaj strukturni tip AD u najveem broju primera (66,6%) bio je upotrebqen u znaewu nezavisne reenice. I meu wima je zastupqena velika semantika raznovrsnost: a) AD u funkciji nezavisnosloene reenice:
i lyt bolni strdal'c probadaem, i inemog' posld'n i leex ne be'mala mrtv. noxi skon'avayxi se, snom tn'kom wbet bivaet. ( 5: H, 37b/612) (M. K.: Stradalac je quto bivao savlaivan boleu, te iznemoe do kraja i leei skoro mrtav, pred zoru (= dok se no zavravala), jedva malo zaspa.); skonavayxu se bo l(ov)k v tret d()n imnet se i nanje lica svoego imnet() i pogublvt() d-e d()n rastlvaet se vma, shranemu tiy sr()dcu. (N 2: H, 58/146b) (M. K.: oveku koji umire treeg dana mewa se izgled lica wegovog, etvrtog dana kvari se vzma (utroba), a uva se samo srce.); niktoe tai da vn'at se n prd mnoaiimi; a ie se drnvi, tomlnem da clomdrat se, v ko i sveten'nk ko v nelpot'na sebe spriloiv' dostoin kani isteam80 po crkvnih pravil zapovdani. (Z 3: H, 161/1721) (M. K.: I niko da se ne venava tajno, ve pred mnogima. Onaj ko se drzne da to uradi, muewem da se urazumi. I svetenik, zato to je uestvovao u onome to je nepristojno, treba da se kako vaqa kazni po zapovestima crkvenih pravila.).

b) AD i u poziciji proste reenice:


sim tako stvaraemwm. t sli se bti na vidne crevo pridi, blagostivioi knegni srb ske eml, (PM 1: H, 91/3940) (M. K.: Tako se to deavalo. Dogodi se da je tu na carevo viewe dola blagoastiva knegiwa srpske zemqe, ); .i sim bw sice bvaemwm i e onh lom po vsdu i pogbnom rasprostirayx e se i dravayx, mnwg stran i vs, konnom sd prdaah se apstny. (PM 3: H, 126/1721) (J. G. M.: Ovo je tako bivalo. Wihovo zlo i poguba svuda su se rasprostirali i vladali, i mnogi predeli i sela, konano zapustee.). Konstrukcijom AD saima se prosta reenica kojom se na tekstolokom nivou povezuju dve celine; prethodno reeno i ono to sledi. Ovo je veoma slino upotrebi konstrukcije AD sa APPt, s tim to se u ovom sluaju akcenat stavqa na trajawe radwe.

v) AD je, takoe, mogao biti upotrebqen i u reeninom kompleksu bez linog glagolskog oblika inei zajedno sa ostalim nelinim glagolskim oblicima deo niza nezavisnosloenih reenica:
ibo81 i davna grskom skiptr smrm i Imailitom mnoayxiim se i isprolivayxiim se dae i v apadn postignti, kpno i Pers s soboy imxe. ( 6: H, 259/1518) (L. M.: Jer, odavno je ve grka mo opadala, a
80 PPPz saima nezavisnu reenicu sa preskriptivnim znaewem, slino kao i u Hilandarskom tipiku. (V. odeqak 2.1.3.). 81 Veznik ibo unosi uzronu semantiku na tekstolokom nivou: ceo reenini kompleks predstavqa uzrok vrewa radwe pomenute u prethodnom delu teksta.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

99

Ismaiqani su se umnoavali i razlili tako da su doprli ak i u zapadne krajeve, a imali su sa sobom i Perse.); I sbranom pak nam apadnh mnostv rimskom opliv se i grad wn voinskom sstavlny oblet s samm naelnikom i kralm silnago eka togo, v ee rk imailskh eti togo (ZiN 2/: oko 1428, 82/2125) (M. K.: I opet se sabrasmo, na zapadu se veliko mnotvo Rimqana okupilo i grad taj je velika vojska napala sa samim naelnikom i kraqem silnog naroda tog da bi ga od Izmaiqana otela.)

g) Sporadino, u naunim tekstovima, zabeleeni su primeri ovog AD koji imaju uslovno znaewe:
malm e smenu slabo bvaet() istone i en'sko bvaet() mladic. (N 2: H, 59/146b) (M. K.: Ako se seme umawi, slabo dolazi do istakawa i nastaju enska deca.).

d) Interesantan je primer u kojem su dva participa (APPz i PPPz) u dativu, bez nominalne komponente, upotrebqena u adnominalnoj poziciji i interpretiraju se odnosnim reenicama. Na to upuuje ie upotrebqeno u funkciji odnosnog veznika:
i posldni v dach nariemi taha dak Vladislav ie v blagodti prsvetago dha ivxom i s ve vngo trisstavnago bostva okrmlemom-v Hrista boga blagostiviom gospodin moem Dmitr Katakin o gospodi radovati se. (E 7: H, 103/1116) (J. G. M.: i posledwi meu dijacima nazvan sada dijak Vladislav, koji u blagodeti presvetago duha ivi i s vie od viwega trisastavnoga boastva voen u Hrista Boga blagoastivome gospodinu mojemu Dimitriju Kantakuzinu s gospodom radovawe.).

2.3.2. Pasivni particip preterita u okviru konstrukcije AD Iako neki autori smatraju da pasivni participi preterita naiweni bilo od imperfektivnih ili perfektivnih glagola mogu imati samo pridevsko znaewe" (ori 1975: 173), wegova upotreba u skoro svim pozicijama karakteristinim i za ostale participe donekle opovrgava tu tvrdwu.82 2.3.2.1. Tipovi znaewa a) U preko 88% primera konstrukcija AD sa PPPt imala je vremensko znaewe:
konavi e se trni, i sbranwm bes isla rncem, tae i naee wbne psni pti. ( 1: H, 12/2324) Isto i kod ( 3: H, 170/2728) (M. K.: Poto se svri jutrewe, i poto se sabrae bez broja rnci, poee po82

Up. npr. radove Grkovi-Mejxor 1993: 199200, Grkovi-Mejxor 1997a: 3536.

100

MARINA KUREEVI

jati uobiajene pesme.); koimi istimi oima slnce rim sladaiem naem v neap wt srdi nas gas boln, i bolnne pokrven? (P 4: H, 310/46) (M. K.: Kojim emo istim oima sunce ugledati, kad je najslae nae sunce najedanput odsred nas ugaslo alosno i alosno pokriveno?); toi stnoi dvici i dobropobednoi mitelstva ivedenei i stlpa trapearie. i wtc ei car Likiniy sy ndex posagnti k brak, wna ne vshot togo satvoriti (LiR 1: R. Zagr., 10/3339) (M. K.: Kada je ta devojka asna i proslavqena pobedama muewa izvedena iz stuba trpezarije, i mada ju je otac prisiqavao na brak, ona ne poele to uiniti).

U sledeem primeru lepo se vidi da PPPt ima funkciju leksikog dela predikata, dok je kopula isputena da se ne bi ponavqala iz prethodnog dela reeninog kompleksa:
i priinesen bv'i prs(ve)ti i v'sm sbranom vanm (prostr rogoin svoy i leae) ( 2: H, 52/910).

U jednom primeru vremensko znaewe anteriornosti signalizovano je veznikom:


gda e vsakom istlni estostviy pobden, o vnom stol proslavit se, togda k radostem gospoda svogo svreno. vvedet se. ( 4: H, 289/ 29290/2).

b) U malom procentu sluajeva (11,2%) AD sa PPPt interpretirali smo uzronom reenicom, a to znaewe je esto bilo specifikovano veznikom:
n ni e pohval onogo ity i blen'stva nasldy, i se pae inogo hotex mi i ndex se, elma i pomdenn k sem e i k vsestnh moxei wca vvraxeny. ( 7: H, 28/1416) (J. G. M.: No, ni pohvalu wegovom ivotu i blaenstva nasleu, ve neto drugo elim i nameravam, jer sam i pozvan (da piem) o povratku motiju sveasnoga oca.).

3. ZAKQUAK Rezimirajui istraivawe predstaviemo i statistiki rezultate do kojih se u analizi dolo. Kao to je na samom poetku analize ve reeno, frekvenciju odreenih semantikih tipova po anrovima treba shvatiti uslovno kako zbog toga to u korpus za istraivawe nisu ula sva dela iz datog perioda, tako i zbog moguih dvostrukih interpretacija iskaza. Statistiki predstavqeni rezultati omoguavaju boqu preglednost meuodnosa semantikih tipova AD u okviru odreenog anra, kao i uvid u odnose ostalih relevantnih faktora obuhvaenih ovom analizom. Osvrnuemo se najpre na znaewsku stranu konstrukcije, potom na odlike wene upotrebe na stilskom nivou analize i na kraju emo prokomentarisati i formalnu stranu konstrukcije.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

101

U narednom delu u tabelarnom prikazu predstavqena uestalost upotrebe konstrukcije AD po tipu participa, a u okviru toga po funkcijama i znaewima. Potom je data wihova sintaksiko-semantika realizacija po anrovima.83
Tabela 1: Realizacija konstrukcija AD po tipu participa i po funkcijama i znaewima AD(APPz) 48,14% funkcija adverbijalnog determinatora vremensko znaewe uzrono znaewe dopusno znaewe uslovno znaewe nainsko i poredbeno znaewe posledino znaewe funkcija dopune glagola funkcija nezavisne reenice a) umesto l. gl. oblika b) sa vremenskim lokalizatorom funkcija adnominalnog determinatora 58,3% 61% 21,9% 6% 5,8% 3,8% 1,5% 1,54% 33,5% 75% 25% 6,6% 3% 32,32% 97,3% 2,7% 1,73% 5,5% 61,1% AD(APPt) 49% 63,74% 78,23% 16,6% 1,36% < 1% 3% 33,3% AD(PPPz) 1,91% 33,3% 66,6% AD(PPPt) 0,95% 100% 88,8% 11,1%

Legenda: brojevi u zatamwenim poqima predstavqaju procente u odnosu na ukupan broj primera zabeleenih sa istim tipom participa; brojevi u nezatamwenim poqima predstavqaju procente u odnosu na ukupan broj primera sa istom funkcijom.

Iz procentualnog pregleda podataka datih u tabeli 1 mogu se izvesti sledei zakquci: 1) u okviru konstrukcije AD mnogo je vea uestalost aktivnih nego pasivnih participa, 2) broj primera konstrukcije AD sa APPz i APPt priblino je jednak, 3) konstrukcija AD sa APPz mogla je da iskae najvei broj znaewa, 4) AD najzastupqeniji je u funkciji adverbijalnog determinatora i nezavisne reenice (pri tom je vea uestalost adverbijalne funkcije u odnosu na funkciju nezavisne reenice zabeleena kod svih tipova participa, osim kod PPPz kod kojeg je obrnuta situacija) i 5) u funkciji adverbijalnog determinatora najvei broj primera interpretiran je vremenskom reenicom, zatim po frekvenciji slede primeri sa uzronim znaewem, dok primera u ostalim znaewima (uslovnom, dopusnom, nainskom/poredbenom i posledinom) ima u mawe od 10% sluajeva. U poreewu sa stawem zabeleenim u staroslovenskim spomenicima, u spomenicima starosrpske pismenosti zapaa se ire poqe upotrebe ove apsolutne konstrukcije: pored adverbijalne funkcije, inova83 Poto su malobrojni primeri sa pasivnim participima u konstrukciji AD, ovde e biti predstavqeni samo rezultati wihove upotrebe po funkcijama i znaewima, a oni o wihovoj semantikoj realizaciji po anrovima nee.

102

MARINA KUREEVI

ciju predstavqaju primeri AD zabeleeni u adnominalnoj funkciji i poziciji dopune glagola, dok najvee odstupawe u odnosu na staroslovenski kanon, predstavqaju primeri veoma este pojave nezavisnog AD.84 Upotreba nezavisnog AD je sintaksiki i komunikativno nemotivisana i predstavqa visoku stilsku varijantu reenice.
Tabela 2: Realizacija konstrukcije AD po anrovima

Legenda: brojevi na u osi predstavqaju procentualno izraenu uestalost upotrebe AD u odnosu na ukupan broj zabeleenih primera; slova na h osi simbolizuju odgovarajui anr.

Iz procentualnog pregleda podataka datih u tabeli 2 moe se zakquiti sledee: 1) konstrukcija AD najee je upotrebqavana u itijima, najtipinijem anru srpske sredwovekovne kwievnosti, a po uestalosti slede primeri iz tekstova koji pripadaju anrovima beletristike" i zapisa i natpisa, a potom iz poveqa i pisama, prenosa motiju i istoriografske literature,85 2) kao zajednika karakteristika svih ovih tekstova pokazuje se wihov narativni karakter, 3) nemali broj primera zabeleen je u tekstovima crkvenopravne, naune i filozofske literature, kao i u zakonicima i na kraju 4) upadqivo mali broj primera zabeleen je u tekstovima koji pripadaju himnografskoj i panegirinoj literaturi (anr apokrifa ovde ne ubrajamo budui da se mali broj ekscerpiranih primera moe objasniti malim brojem pregledanih tekstova ovog anra), a neto vei u epistolarnoj i putopisnoj literaturi. AD, dakle, predstavqa jeziko sredstvo rado upotrebqavano u narativnim tekstovima bilo sakralne bilo profane sadrine. AD se, tako84 Do slinih rezultata doli su i drugi autori. J. Grkovi-Mejxor ispitujui upotrebu participa, pa i AD, u originalnim delima na srpskoslovenskom jeziku zakquuje da se AD sa APPz u funkciji nezavisne reenice nalazi u 40%, a AD sa APPt u 19% sluajeva (Grkovi-Mejxor 1997a: 29,33). Takoe, N. Dragin ispitujui jezik Teodosijevog itija svetog Save konstatuje da se AD sa APPz u toj funkciji nalazi u 36%, a AD sa APPt u 30% sluajeva (Dragin 2005: 204, 211). 85 Ovde su pomenuti samo oni anrovi u kojima je zabeleeno vie od 6% primera u odnosu na ukupan broj sluajeva realizacije konstrukcije AD.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

103

e, podjednako esto upotrebqava u prevodnim i u originalnim delima. Wegova naroito esta upotreba u itijima i beletristici", a potom i u zapisima, natpisima, istoriografskoj literaturi, poveqama i pismima (u delovima pisanim srpskoslovenskim jezikom) govori o tome da to nije bila samo jezika odlika visokog stila srpskoslovenskog jezika, ve da karakteristike wegove upotrebe zavise i od individualnih sklonosti autora.
Tabela 3: Sintaksiko-semantika realizacija konstrukcije AD sa APPz po anrovima Funkcija: Znaewe: H PM P CP E A ZiN LiR B N Z PiP 20% 100% 19,4% 33,3% 56,3% 12,7% 33,3% 36,1% 23,5% 38,6% 13,6% 3% 4,2% 4,2% 8,3% 2,8% 8,3% 47% 2,8% 2,8% 1,4% 1,4% 1,5% 3% 22,4% 37,3% 45,8% 8,4% 11,1% 11,8% 20,4% 2,3% 25% 4,2% 9,8% 13,4% 12,5% 20% 4% 12% 33,3% 33,3% vrem. 28,6% 37,9% 14,6% 37,5% 4,2% 6% 0,8% adverbijalne determinacije uzr. dopus. usl. na./ posl. poredb. 14,3% 2,5% 0,8% 4,2% 2,5% 4,2% nezavisne reenice a) 57,1% 32,7% 33,3% 16,6% 100% 32% 16,7% 12% 16,7% 1,7% b) adnominalne determinacije

dopune glagola

5,9% 11,8%

Tabela 4: Sintaksiko-semantika realizacija konstrukcije AD sa APPt po anrovima Funkcija: Znaewe: H PM P CP E A ZiN LiR B N Z PiP 26,5% 20,4% 26,1% 70,7% 60% 91% 39% 9,5% 6% 13,3% 9% 12,2% 2,4% 2,4% 44% 2,4% 2,4% 6,6% 2% 2,4% 2,4% 6,6% 7,1% 40,8% 52,4% 22% 6,6% 1,2% 6,6% 2% 6,1% 2,4% vrem. 50% 47,6% 11,6% 58,1% 50% 78,6% 50% 9,3% 25% 7,1% 7,1% 16,6% 16,6% adverbijalne determinacije uzr. dopus. 25% 2% 2% 0,7% 6,9% usl. na./ posl. poredb. nezavisne reenice a) 25% 36% 23,2% 25% 7,1% 16,6% 2,3% b) adnominalne determinacije

dopune glagola

104

MARINA KUREEVI

Legenda: procentualno je iskazan broj u odnosu na ukupan broj primera zabeleenih u okviru datog anra; tamnije zatamweno poqe oznaava najzastupqenije znaewe u okviru datog anra; svetlije zatamweno poqe oznaava sledee znaewe po uestalosti u okviru datog anra.

Na osnovu pregleda procentualno izraenih rezultata u tabelama 3 i 4 moe se zakquiti da, iako je, generalno posmatrano, potvreno da konstrukcija AD u starosrpskoj pismenosti najee ima znaewa zavisne vremenske i nezavisne reenice, wena konkretna sintaksiko-semantika realizacija zavisi kako od tipa teksta, tj. anra u kojem se upotrebqava, tako i od tipa participa. Kao ilustracija reenog mogu posluiti primeri AD ekscerpirani iz tekstova koji pripadaju anrovima zapisa i natpisa i zakonika. Iz tabela se vidi da su konstrukcije AD sa APPz u funkciji nezavisne reenice upotrebqene sa vremenskim lokalizatorom izrazita karakteristika zapisa i natpisa, dok onih sa APPt u toj funciji gotovo da nema. Slino je i sa primerima preuzetim iz zakonika. AD sa APPz bio je upotrebqen najee u uslovnom znaewu, dok konstrukcija AD sa APPt u tom znaewu nema. Naravno, upotreba konstrukcije AD, zavisila je i od drugih faktora koji kao parametri nisu mogli biti uneti u tabelu, a to su: stepen obrazovanosti pisara, tj. stepen wegovog poznavawa norme kwievnog jezika (time se objawava relativno esta upotreba ove konstrukcije u pojedinim tekstovima zapisa i natpisa i pisama i poveqa poslovne prirode86) i stil pisca u kojem se ogleda i uticaj stila epohe (nagomilavawe konstrukcija AD unutar istog reeninog kompleksa u delima Grigorija Camblaka, Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, kao i u drugim tekstovima iz H veka, predstavqa jednu od jezikih osobenosti stila ovih pisaca do koje je dolo pod uticajem tada vladajueg stila epohe, tzv. pletenija sloves). U emu je razlika izmeu srpskoslovenskog jezika vieg i nieg stila kada je u pitawu upotreba ove konstrukcije? Upotreba AD svakako ukazuje na kwievni, srpskoslovenski jezik. Poetna teza je bila da e wegovo prisustvo uz veliku funkcionalnu i semantiku razuenost ukazivati na srpskoslovenski jezik vieg stila, a wegovo funkcionalno suavawe na srpskoslovenski jezik nieg stila. Meutim, podaci iz tabela 3 i 4 ne daju povod za takav zakquak. Kako upotreba konkurentnih sredstava nije ula u okvire ovog istraivawa, a na tom planu bi se razlike izmeu vieg i nieg stila srpskoslovenskog sigurno ispoqile, jedinom odlikom srpskoslovenskog jezika nieg stila moe se smatrati pojava participa u nominativu uz nominalnu komponentu u dativu. Ta pojava, koju smo tumaili kao svojevrsno formalno pojednostavqivawe konstrukcije AD do kojeg je dolo usled interferencije sa konstrukcijom AN, autohtono slovenskom crtom, karakterisala je tekstove sa sredine hijerarhizovane lestvice anrova, pisane srpskoslo86 Ovde se misli na trgovake ugovore i diplomatska pisma, a ne na manastirske darovnice.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

105

venskim jezikom oslabqene norme. Pronalazili smo ih u apokrifima i pojedinim delima koja pripadaju anru beletristike" (u Aleksandridi), a sporadino i u zapisima i natpisima i naunim i filozofskim delima. Ovo je jedan od segmenata jezikog sistema u kojem se ogleda uticaj narodnog jezika. Analizom je potvreno da formalna ograniewa, koja se tiu nejednakosti subjekata i upotrebe veznika uz AD, u srpskoslovenskom nisu vie tako stroga. Pravilo o neidentinosti vrilaca radwi. Upotreba AD u uslovima identinih vrilaca radwi u naoj grai zabeleena je u 22,2% sluajeva (u 28,27% kod APPz i 17,12% kod APPt),87 to je etiri puta vie od situacije zabeleene u staroslovenskom. Pojava identinih vrilaca radwi svedoi o tome da se u srpskoslovenskom, verovatno pod uticajem narodnog jezika, gubi sintaksika motivisanost za razlikovawe apsolutnih od neapsolutnih participskih konstrukcija, dok je upotreba AD na komunikativnom planu i daqe opravdana: to je sredstvo za iskazivawe sekundarnog reeninog sadraja u odnosu na istaknutost radwe iskazane finitnim glagolom, bar kad je u pitawu upotreba AD u adverbijalnoj funkciji. Motivi za upotrebu koreferentnog AD mogu biti i pragmatine prirode kada je apsolutna konstrukcija udaqena od svoje upravne predikacije nekim drugim reeninim elementima ili kada vrioci radwe ove dve predikacije imaju razliite semantike uloge. Pravilo o odsustvu veznika uz AD. Analizom naeg korpusa primeen je porast upotrebe AD sa subordiniranim veznikom u srpskoslovenskom jeziku u odnosu na stawe zasvedoeno u staroslovenskom. U pregledanoj grai uz AD pojavqivali su se sledei veznici: gda, vngda i dondee (u vremenskom znaewu), ko, koe, pone, a e, ibo i bo (u uzronom znaewu), i,88 axe i i ko (u dopusnom znaewu), ko (u uslovnom znaewu), ko, koe i ak (uvode nainske/poredbene reenice), da, ko, e (uvode posledine reenice) i ko (uvodi i dopunske reenice). Procentualni pregled pojave subordiniranih veznika uz AD kojima se signalizuje odreeno znaewe dat je u sledeoj tabeli.
Tabela 5: Upotreba subordiniranih veznika uz AD APPz 0,62% 23,12% 62,5% 6,7% 90% APPt 1,3% 12,24% 50% 40%

vremensko znaewe uzrono znaewe dopusno znaewe uslovno znaewe nainsko/poredbeno znaewe

87 Do slinih rezultata doli su i drugi autori u svojim istraivawima. J. Grkovi-Mejxor (1997a: 29,33) u navedenom radu za AD kae da se u 13,7% (kod APPt), odnosno u 13,6% (kod APPz) primera on upotrebqava u uslovima identinosti vrilaca radwi. Takoe, N. Dragin (2005: 204, 211) navodi da procenat takvih sluajeva u Teodosijevom delu iznosi 21,2% (kod APPz), odnosno 14% (kod APPt). 88 Primeeno je da je veznik i, upotrebqen neposredno ispred AD, mogao da bude signal i suprotnog sadraja saimajui tako reenicu sa dopusnim znaewem.

106
posledino znaewe znaewe dopunske reenice

MARINA KUREEVI

100% 28,6%

10%

Legenda: Procentualno je iskazan broj u odnosu na ukupan broj primera zabeleenih u okviru datog znaewa/funkcije.

Na osnovu tabele se zakquuje da su se uz AD u vremenskom znaewu najree pojavqivali subordinirani veznici, dok su druga znaewa AD ee signalizovana upotrebom odgovarajueg veznika uz wih. Takvo stawe je i oekivano, budui da je temporalnost osnovno znaewe ove apsolutne konstrukcije. U velikom broju primera potvrena je i pojava koordiniranog veznika i uz AD. Pri tom, wegova funkcija je, pored veznike, mogla da bude i emfatika. I u funkciji veznika, upotrebqen izmeu apsolutne konstrukcije i upravnog glagola, signalizuje izvesnu samostalnost ove participske konstrukcije, tj. ukazuje na wen predikativni karakter. Wime se ukazuje na vremensku sukcesivnost meu glagolskim oblicima. Meutim, i je moglo da se tumai i kao emfatiko sredstvo. Te primere odredili smo kao granine sluajeve, jer ih je bilo mogue dvostruko interpretirati, kao vremenske i kao nezavisne reenice. Dok je upotreba subordiniranih veznika sintaksiki nemotivisana, te predstavqa svojevrsnu redundancu (ve sama upotreba participske konstrukcije upuuje na zavisnost reenice wom kondenzovane od glavne reenice iskazane finitnim glagolom), upotreba koordiniranih veznika uz AD je i komunikativno i sintaksiki nemotivisana (reenica kondenzovana AD stoji u naporednom odnosu sa glavnom i nije sredstvo za iskazivawe subordinacije). Prvo se tumai kao posledica unutarjezike potrebe da se pojasni znaewe AD u datom kontekstu, a drugo je posledica uticaja narodnog govora. Pojava veznika i uz AD, kao i uz ostale participske konstrukcije, pokazuje se kao izrazita crta narativnih tekstova, kako onih sakralnog tako i onih profanog karaktera. U woj ne treba traiti prosti uticaj narodnog govora na kwievni, ve osobinu preuzetu iz narodnog govora, u kojem su preovladavale parataktike konstrukcije, i potom stilizovanu u kwievnom jeziku. U tom procesu veliku ulogu igrao je i razvoj pismenosti (Grkovi-Mejxor 2004b: 137). Slobodne participske konstrukcije (predikativni gerund i nezavisni AD), povezane veznikom i i meusobno i sa glavnim glagolom, predstavqaju meufazu u razvoju hipotakse iz paratakse i idu u prilog tezi da je u ranijim fazama razvoja slovenskih jezika postojala vea sloboda reenine strukture.89 I na samom kraju treba istai da pomenute inovacije (strukturalne i funkcionalne) nisu odlika samo srpske redakcije staroslovenskog jezika. Budui da su potvrene i u staroruskom,90 na wih treba gledati
89 Od ranije autonomije reeninih elemenata polako se prelazilo na strukturu centralizovane reenice iji se elementi dovode u odnos meusobne zavisnosti (Grkovi-Mejxor 2003: 31). 90 Up. Remnva 2003: 55, kao i Grkovi-Mejxor 2005.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

107

kao na zajednike redakcijske inovacije, odnosno na crte koje ine normu crkvenoslovenskog jezika na sintaksikom planu.
Novi Sad

KORPUS 1. HIMNOGRAFSKA LITERATURA (H) 1. Sveti Sava, Sluba svetom Simeonu (Sveti Sava 1998: 193221) 2. Sluba svetom Savi (Bogdanovi 1980: 5790) 3. Teodosije, Sluba Petru Korikom (Novakovi 1884: 1227) 4. Teodosije, Zajedniki kanon Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi (Trifunovi 1975: 5055) 5. Dimitrije Kantakuzin, Kanon povratku motiju Jovana Rilskog (Kantakuzin 1989: 5877) 6. Dimitrije Kantakuzin, Molitva Bogorodici (Kantakuzin 1989: 112122) 2. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. HAGIOGRAFSKA LITERATURA, ITIJA () Sveti Sava, itije svetoga Simeona (prema: Jerkovi 1997) Stefan Prvovenani, itije svetog Simeona (prema: Rajnhart 2000) Domentijan, itije svetog Simeona (prema: Rajnhart 2000) Domentijan, itije svetog Save (prema: trbac 2002) Grigorije Camblak, itije Stefana Deanskog (prema: Stojmenovi 1997) Konstantin Filozof, ivot Stefana Lazarevia (Jagi 1875: 244328) Dimitrije Kantakuzin, itije Jovana Rilskog (Kantakuzin 1989: 2643)

3. OPIS PRENOSA MOTIJU (PM) 1. Grigorije Camblak, Slovo o prenosu motiju svete Petke iz Trnova u Vidin i Srbiju (Trifunovi 1975: 9093) 2. Opis prenosa motiju svetoga Luke iz Rogosa u Smederevo (Trifunovi 1975: 118123) 3. Vladislav Gramatik, Rilska povest ili O obnovi Rilskog manastira i o prenosu motiju svetog Jovana Rilskog (Trifunovi 1975: 125136) 4. 1. 2. 3. 8290) 4. 5. 6. 7. 145) 5. 1. 2. 3. PANEGIRIKA LITERATURA (P) Jefimija, Pohvala knezu Lazaru (Trifunovi 1975: 85) Dimitrije Kantakuzin, Pohvala svetom Nikoli (Kantakuzin 1989: 9192) Dimitrije Kantakuzin, Pohvalno slovo Dimitriju Solunskom (Kantakuzin 1989: Tubalica nad urem Brankoviem (Novakovi 1904: 309313) Nepoznati Ravanianin, Slovo o svetom knezu Lazaru (Trifunovi 1975: 7484) Pohvala knezu Lazaru (Danii 1861: 358368) Stefan Lazarevi: Natpis na mramornom stubu na Kosovu (Jerkovi 1976: 137

CRKVENOPRAVNA DELA (CP) Sveti Sava, Karejski tipik (Sveti Sava 1998: 310) Sveti Sava, Hilandarski tipik (Sveti Sava 1998: 13126) Sveti Sava, Ukaz za drawe psaltira (Sveti Sava 1998: 231238)

6. EPISTOLARNA I PUTOPISNA LITERATURA (E) Pisma 1. Sveti Sava, Pismo igumanu Spiridonu (Sveti Sava 1998: 231238)

108

MARINA KUREEVI

Kwievne poslanice 2. Siluan, Epistolije (Bogdanovi 1979: 195201) 3. Jelena Bali, Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu (Trifunovi 1975: 113114) 4. Nikon Jerusalimac, Povest o jerusalimskim crkvama i pustiwskim manastirima (Trifunovi 1975: 115117) 5. Despot Stefan Lazarevi, Slovo qubve (Trifunovi 1975: 8789) 6. Kantakuzin, Poslanica kir Isaiji (Kantakuzin 1989: 141169) 7. Vladislav Gramatik, Poslanica Dimitriju (Stojanovi 1902: 103107) 7. APOKRIFNA LITERATURA (A) 1. Slovo kako David napisa psaltir (Tikveki i Nikoqski prepis) (Jovanovi 1999: 307309) 2. Varuhovo otkrovewe (u prepisima manastira Savine i Nikoqca) (Jovanovi 1996: 563574) 8. ZAPISI I NATPISI (ZiN) 1. Zapisi sa starih rukopisa manastira Hilandara (Bogdanovi 1978) 2. Zapisi i natpisi (Stojanovi 19021923) 9. ISTORIOGRAFIJA (rodoslovi i letopisi) (LiR) 1. Rodoslovi i letopisi (Stojanovi 1927: 140, 61104) 10. BELETRISTIKA (B) 1. Aleksandrida a) (prema: Jerkovi 1983); b) (prema: Rebi 1995) 2. Slovo o Aleksandru Trojanskom (Mouljskij 1893: 377380) 3. Roman o Troji (Ringheim 1951: 3675) 4. Muke blaenoga Grozdija (Danii 1870: 311312) 5. Stefanit i Ihnilat (Danii (1870: 261310) 6. Dvanaest snova cara ahinaha (Polivka 1889: 188194) 7. Usud; Medved, sviwa i lisica; Pria o caru Jovinijanu (Danii 1872: 6380) 8. Varlaam i Joasaf (Hilandarski slovenski rukopis br. 422. HM.SMS.422) 11. NAUNA I FILOZOFSKA LITERATURA (N) 1. Konstantin Filozof, Skazanije o pismeneh (gi 18851895: 366517) 2. Medicinski spisi Hodokog zbornika (Kati 1990: 5785) 3. Medicinski spisi (Kati 1958: 6062) 4. Odlomci sredwovekovne kosmografije i geografije (Novakovi 1884: 4156) 5. Dimitrije Kantakuzin, Spis o dakijskim zemqama (Kantakuzin 1989: 141169) 6. Fiziolog (Novakovi 1879: 181203) 12. ZAKONICI (Z) 1. Zakon o rudnicima (Radoji 1962: 3757) 2. Zakonik cara Duana (Zakonik 19751997) 3. Matije Vlastara Sintagmat (Sintagmat 1907) 13. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 430) 11. Prizrenska poveqa (afarik 1862: 264310) POVEQE I PISMA (PiP) Stare srpske poveqe i pisma (Stojanovi 1929/1934) Monumenta serbica (Miklosich 1964) Stari srpski hrisovuqi, (Stojanovia 1890: 613) Poveqe kneza Lazara (Mladenovi 2003) Hilandarska poveqa Simeona Nemawe (orovi 1928: 14) Hilandarska poveqa Stefana Prvovenanog (Stefan Prvovenani 1999: 212) Poveqa kraqa Uroa Bogorodiinoj crkvi u Stonu (Novakovi 1912: 600602) Deanske hrisovuqe (Ivi/Grkovi 1975) Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina (Jagi 1890) Poveqa cara Duana o zakonodavnom radu (Zakonik cara Duana. , 1997: 426

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

109

CITIRANI PREVODI Sveti Sava, Sabrana dela (priredio i preveo Tomislav Jovanovi). Beograd, 1998. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika (priredila dr Jasmina Grkovi-Mejxor). Beograd, 1993. Stara srpska kwievnost, 1 (predgovor, izbor i redakcija Dragoqub Pavlovi). Novi Sad/Beograd, 1966. (Prevod M. Baia: 2947). Konstantin Filozof, Povest o slovima; itije despota Stefana Lazarevia. Beograd, 1989. (Prevod Povesti G. Jovanovi: 4170, a prevod itija L. Mirkovia: 71 130). Grigorije Camblak, Slovo o prenosu motiju svete Petke iz Trnova u Vidin i Srbiju. Branievo, 1972. H/4: 464466. (Prevod . Trifunovia). Dimitrije Bogdanovi, Epistolije kir-Siluanove". Zbornik Filozofskog fakulteta, 1979. H/1: 201208. Stari srpski zapisi i natpisi (priredio prof. dr Milorad Pavi). Beograd, 1986. Iz nae kwievnosti feudalnog doba (priredili dr Dragoqub Pavlovi, dr Radmila Marinkovi). Beograd, 1975. (Prevod R. Marinkovi: 168176). Stefan Prvovenani, Sabrana dela (prevod dr Qiqana Juhas-Georgievska). Beograd, 1999. A. Mladenovi. Poveqe kneza Lazara. Beograd. 2003. Stare srpske biografije H i H veka, . Camblak, Konstantin, Pajsije (preveo Lazar Mirkovi). Beograd, 1936.

CITIRANA LITERATURA (SKRAENICE) Bogdanovi 1978: Dimitrije Bogdanovi, Katalog irilskih rukopisa manastira Hilandara. Beograd. Bogdanovi 1979: Dimitrije Bogdanovi, Epistolije kir-Siluananove. Zbornik Filozofskog fakulteta: H-1: 195201. Bogdanovi 1991: Dimitrije Bogdanovi, Istorija stare srpske kwievnosti. Beograd. Borkovski/Kuznecov 1963: V. N. Borkovski/P. S. Kuznecov, Istorieska grammatika russkogo zka. Moskva. Grickat 1975: Irena Grickat, Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika. Beograd. Grkovi 1988: Jasmina Grkovi, Jedno svedoanstvo o uzajamnim vezama meu redakcijskim pismenostima. irilske rukopisne kwige Bibiloteke Matice srpske, : 8394. Grkovi-Mejxor 1993: Jasmina Grkovi-Mejxor, Jezik Psaltira" iz tamparije Crnojevia. Podgorica. Grkovi-Mejxor 1997a: Jasmina Grkovi-Mejxor, Participi u srpskoslovenskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. H/1: 2139. Grkovi-Mejxor 1997b: Jasmina Grkovi-Mejxor, Infinitiv u Hilandarskom tipiku Svetoga Save. Spaqivawe motiju Svetoga Save, 15491994 (Zbornik radova): 5564. Grkovi-Mejxor 2001: Jasmina Grkovi-Mejxor, Pitawa iz staroslovenske sintakse i leksike. (Lingvistike sveske 1). Novi Sad. Grkovi-Mejxor 2002a: Jasmina Grkovi-Mejxor, O metodologiji prouavawa crkveno-slovenskog jezika i redakcijskih pismenosti. Prva makedonsko-srpska nauna konferencija iz oblasti jezika i kwievnosti. Ohrid, avgust 2002. (u tampi) Grkovi-Mejxor 2002b: Jasmina Grkovi-Mejxor, Jezik i stil starosrpske pismenosti. Peta meunarodna hilandarska konferencija. Raka, septembar 2002. (u tampi). Grkovi-Mejxor 2003: Jasmina Grkovi-Mejxor, Predikativni gerund u starosrpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. H/1: 2334. Grkovi-Mejxor 2004a: Jasmina Grkovi-Mejxor, Diglosija u starosrpskoj pismenosti. ivot i delo akademika Pavla Ivia (Zbornik radova sa Treeg meunarodnog naunog skupa): 391401. Grkovi-Mejxor 2004b: Jasmina Grkovi-Mejxor, Uvod u istorijsku sintaksu. Predavawa iz istorije jezika (Lingvistike sveske 4). Novi Sad. Grkovi-Mejxor 2005: Jasmina Grkovi-Mejxor, Apsolutni dativ u srpskoslovenskom prevodu Romana Varlaam i Joasaf" (u poreewu sa ruskoslovenskim tekstom). Me-

110

MARINA KUREEVI

unarodna konferencija Mnogokratnite prevodi v ynoslavnskoto srednovekovie", Sofija, 2005 (u tampi). Danii 1861: ura Danii, Pohvala knezu Lazaru. Glasnik Drutva srbske slovesnosti. H: 358368. Danii 1870: ura Danii, Indijske prie prozvane Stefanit i Ihnilat. Starine JAZU. : 261310. Danii 1872: ura Danii, Tri stare prie. Starine JAZU. : 6380. Dragin 2005: Nataa Dragin, Jezik Teodosijevog itija svetog Save u prepisu monaha Marka iz H veka. Doktorska disertacija. Novi Sad. ori 1975: Petar ori, Staroslovenski jezik. Novi Sad. Zakonik 19751997: Zakonik cara Duana. . 19751997. Beograd. Ivi, P. 1979: Pavle Ivi, O jeziku u spisima svetoga Save. Sava Nemawi sveti Sava (istorija i predawe). Beograd: 167175. Ivi, P. 1998: Pavle Ivi, Pregled istorije srpskog jezika. Celokupna dela. . Sremski Karlovci/Novi Sad. gi 18851895: Vatroslav gi, Kniga Konstantina Filosofa i grammatika o pismeneh. Razsuden ynoslovnsko i russko starin o cerkovno-slovnskom zk. Izsldovan po russkomu zku. Izdane ORS IAN. Tom : 366517. Jagi 1890: Vatroslav Jagi, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina (iz starog Saraja). Be. Jerkovi 1976: Vera Jerkovi, Natpis na mramornom stubu na Kosovu. Zbornik istorije kwievnosti: 10:137145. Jerkovi 1977: Vera Jerkovi, Apsolutni dativ u itiju svetoga Simeona" od svetoga Save. Zbornik Vladimira Moina: 117124. Jerkovi 1983: Vera Jerkovi, Srpska Aleksandrida/Akademijin rukopis (br. 352) Paleografska, ortografska i jezika istraivawa. Beograd: SANU. Jerkovi 1991: Vera Jerkovi, Apsolutni dativ u Pogodinovoj Aleksandridi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. HHH/2: 4762. Jovanovi 1999: Tomislav Jovanovi, Srpski prepisi apokrifa Kako David napisa psaltir". Arheografski prilozi. 21: 307309. Jovanovi 1996: Tomislav Jovanovi, Varuhovo otkrivewe u prepisima manastira Savine i Nikoqca. Srpski jezik. 12: 563574. Kantakuzin 1989: Dimitr Kantakuzin, Sbrani sineni, Sofi. Kati 1958: Reqa Kati, Medicina kod Srba u sredwem veku. Beograd: 6062. Kati 1990: Reqa Kati, Medicinski spisi Hodokog zbornika (Izbor): Beograd: 5785. Kovaevi 1996: Milo Kovaevi, Sloena reenica s nezavisnom relativnom klauzom. Srpski jezik. 12:7889. Kremer 1996: Ana Kremer, O fenomenu tzv. Pax Slavia Orthodoxa u kontekstu istorije slovenskih standardnih jezika. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. 25/2: 3141. Kremer 2000: Ana Kremer, O kwievnoj-jezikoj tradiciji do 1800. kod Srba i Rusa (razmiqawa o slovenskoj istorijskoj standardizaciji). Junoslovesnki filolog. H/12: 543558. Kuqbakin 1930: St. M. Kuqbakin, Staroslovenska gramatika. Beograd. Marjanovi-Duani/Popovi 2004: Marjanovi-Duani/Smiqa i Popovi, Danica, Priredile Privatni ivot u srpskim zemqama sredweg veka. Beograd. Mladenovi 2003: Aleksandar Mladenovi, Poveqe kneza Lazara. Beograd. Novakovi 1879: Stojan Novakovi, Physiologus. Slovo o vexteh hodextih i letexih. Starine JAZU. H: 181203. Novakovi 1884: Stojan Novakovi, Odlomci sredwovekovne kosmografije i geografije. Starine JAZU. H: 4156. Novakovi 1904: Stojan Novakovi, Tubalica nad urem Brankoviem, Primeri kwievnosti i jezika staroga srpskoga i srpsko-slavenskago. Beograd: 309313. Novakovi 1912: Stojan Novakovi, Crkva Sv. bogorodice u Stonu. Zakonski spomenici srpskih drava sredweg veka. Beograd: 600602. Pikkio 2003: Rikkardo Pikkio, Slavia Othodoxa. Literatura i zk. Moskva. Petkovi 1935: Sava Petkovi, Renik crkvenoslovenskoga jezika. Sremski Karlovci. Petrovski 19992001: Marina Petrovski, Infinitivi i infinitivne konstrukcije u Teodosijevom delu ivot svetoga Save". Prilozi prouavawu jezika. 3032: 4769.

APSOLUTNI DATIV U SRPSKOJ SREDWOVEKOVNOJ PISMENOSTI

111

Polivka 1889: . Polivka, Dvanajest snova cara ahinaha. Starine JAZU. HH: 188194. Potebn 1958: A. A. Potebn, Iz zapisok po russko grammatike (Tom ). Moskva. Radoji 1962: N. Radoji, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia. Beograd: 3757. Rajnhart 2000: Johanes Rajnhart, Sintaksa itija Simeona Nemawe od svetoga Save, Stefana Prvovenanoga i Domentijana. Stefan Nemawa Sveti Simeon Mirotoivi. Istorija i predawe. HS. 26: 137152. Rebi 1995: Gordana Rebi, Aposolutni dativ u Sofijskoj ilustrovanoj Aleksandridi. Diplomski rad. Novi Sad. Remnva 2003: M. L. Remnva, Puti razviti russkogo literaturnogo zka HH vv., Moskva. Sveti Sava 1998: Sveti Sava, Sabrana dela (priredio i preveo Tomislav Jovanovi). Beograd. Sintagmat 1907: Matije Vlastara Sintagmat. Zbornik za istoriju, jezik i kwievnost srpskog naroda. Kwiga . Skupski 1971: B. I. Skupski, Priastie v imenitelnom na meste predikata datelnogo samostotelnogo v slavnskih evangelskih tekstah. Studia palaeoslavenica: 313 328. Slovar 1999: Staroslavnski slovar (po rukopism HH vekov) [pod redakcie R. M. Cetlin, R. Veerki i . Blagovo]. Moskva. Stefan Prvovenani 1999: Stefan Prvovenani, Sabrana dela Beograd: 212. Stojanovi 1890: Qubomir Stojanovi, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici, pomenici, zapisi i dr. Spomenik. /2: 613. Stojanovi 19021923: Qubomir Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi: (1902). (1903). (1905). (1923). Beograd. Stojanovi 1929/1934: Qubomir Stojanovi. Stare srpske poveqe i pisma. Kwiga . Prvi deo: (1929) / Kwiga . Drugi deo: (1934). Beograd/ Sr. Karlovci. Stojmenovi 1997: edomir Stojmenovi, Sluba i itije Stefana Deanskog (deanski prepis). Doktorska disertacija. Novi Sad. Suboti 2004: Qiqana Suboti, Iz istorije kwievnog jezika: pitawe jezika". Predavawa iz istorije jezika. (Lingvistike sveske 4). Novi Sad: 142191. Tolsto 1988: N. I. Tolsto, Istori i struktura slavanskih literaturnih zkov. Moskva. Tolsto 1997: N. I. Tolsto, Slavia Orthodoxa i Slavia Latina obee i razlinoe v literaturno-zkovo situacii. Vopros zkoznani. 2:1623. Trifunovi 1975: ore Trifunovi, Primeri iz stare srpske kwievnosti, Beograd. Trifunovi 1990: ore Trifunovi, Azbunik srpskih sredwovekovnih kwievnih pojmova. Beograd. orovi 1928: Vladimir orovi, Dela starih srpskih pisaca. Kwiga . Spisi sv. Save. Beograd/Sr. Karlovci: 14. Haburgaev 1974: G. A. Haburgaev, Staroslavnski zk. Moskva. afarik 1862: nko afarik, Hrsovula cara Stefana Duana koom osniva monastir Sv. Arhangela Mihaila i Gavrla u Prizrenu godine 1348?, Glasnik Drutva srbske slovesnosti H, 264310. trbac 2002: Gordana trbac, Apsolutni dativ u Domentijanovom ivotu svetoga Save. Prilozi prouavawu jezika. 33: 518. Corin 1995: Andrew R. Corin, The dative absolute in Old Church Slavonic and Old East Slavonic. Die welt der Slaven. H/2: 251284. Collins 2004: Daniel E. Collins, Distance, Subjecthood, and the Early Slavic Dative Absolute. Scando-Slavica. 50: 165181. Ivi, M. 1995: Milka Ivi, O srpskohrvatskim gerundima. Lingvistiki ogledi. Beograd: 153176. Leszczyski 1987: Zenon Leszczyski, Dativus absolutus w tekcie polskim z poowy XVI wieku. Slawistyczne studia jzykoznawcze: 175179. Miklosich 1964: Fr. Miklosich, Monumenta serbica. Graz.

112

MARINA KUREEVI

Mouljskij 1893: W. Mouljskij, Zur mittelalterlichen Erzhlungsliteratur bei den Sdsslaven. Archiv fr slavische philologie. H: 377380. Picchio 1984: Riccardo Picchio, Guidelines for a Comparative Study of the Language Question among the Slavs. Aspects of the Slavic Language Question. Volume I: Church Slavonic South Slavic West Slavic: 142. Stanislav 193334: Jn Stanislav, Dativ absolutn v starej cirkevenej slovanine. Byzantoslavica. V: 1112. Veerka 1961: Radoslav Veerka, Syntax aktivnch participi v starosloventine. Praha. Veerka 1996: Radoslav Veerka, Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax. III: Die Satztypen: Der einfache Satz. Freiburg.

Marina Kureevi DATELN SAMOSTOTELN V SERBSKO SREDNEVEKOVO PISMENNOSTI Rezyme V danno rabote analiziruets odna iz tipinh osobennoste kninogo zka v svete funkcionalnogo rassloeni zka. Material dl analiza sostavili tekst raznh anrov, sozdanne v period HH vekov, vklya proizvedeni na serbskoslavnskom zke (v originale i v perevode) i proizvedeni na narodnom zke. Konena cel dannogo issledovani sostoit v tom, tob opredelit status to konstrukcii v serbskoslavnskom zke na osnovanii harakteristik upotrebleni datelnogo samostotelnogo v razlinh anrah i sravnit ego so zkovo situacie, otmeenno v staroslavnskom zke i drugih redakcih togo zka, tob, s odno storon, opredelit obie slavnskie innovacii, vlyies normo cerkovnoslavnskogo zka, a s drugo storon, innovacii, harakterne dl opredelenno redakcii. Odna iz cele danno rabot zaklyaets v tom, tob opredelit, otraaets li v upotreblenii danno konstrukcii v tekstah razlinh anrov raznica medu serbskoslavnskim zkom vsokogo i nizkogo stile. Na sintaksiesko-semantieskom urovne opredeleno, to v serbskoslavnskom zke rasirets pole upotrebleni danno samostotelno konstrukcii: nardu s adverbialno funkcie, innovaciy predstavlyt i primer datelnogo samostotelnogo v adnominalno funkcii i v funkcii glagolnogo dopolneni, a kak samoe boloe otklonenie ot staroslavnskogo kanona predstavlyt primer vesma astogo upotrebleni nezavisimogo datelnogo samostotelnogo. Otmeen i strukturne innovacii konstrukcii dateln samostoteln po otnoeniy k situacii, zasvidetelstvovanno v pamtnikah staroslavnsko pismennosti. Znaitelno bole primerov ee upotrebleni pri odinakovh subektah, a take v kombinacii s soyzami. Issledovanie anrovo obuslovlennosti pokazalo to dateln samostoteln otraaet zkovo oborot, vlyis harakteristiko ne tolko serbskogo literaturnogo zka vsokogo stil. Ego upotrebleni zavist ot individualnih sklonnoste avtora. Podtverdeno i suestvovanie konstrukcii, kotora, nardu s nominalno asty v datelnom padee, imeet priastie v imenitelnom padee. Danna osobennost harakterna dl oslablenno zkovo norm, svostvenno tekstam, nahodims na srednem urovne suestvuye ierarhii anrov. M sitaem, to v tom provlenii svoeobraznogo formalnogo uproeni otraaets vlinie narodnogo zka, t. e. re idet o interferencii so konstrukcie imeniteln samostoteln, imeye slavnskoe proishodenie. Upomnute innovacii (strukturne i funkcionalne) podtverden i v drevnerusskom zke, i ih nado sitat obimi innovacimi vseh redakci kotore sostavlt normu cerkovnoslavnskogo zka na sintaksieskom urovne.