You are on page 1of 52

JUS N.B2.

741

strana 1/45

Elektrine instalacije niskog napona


Zahtevi za bezbednost
ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA
JUS N.B2.741
Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS N.B2.741 iz 1986. godine. Take 2, 4, 5.2, 5.3, 5.4
ovog standarda su u skladu sa odgovarajuim takama standarda Meunarodne elektrotehnike
komisije IEC 364-4-41 iz 1982. godine. Taka 3. ovog standarda je u skladu sa dokumentom IEC 64
(Central Office) 184 iz 1988. godine, a taka 5.1 sa dokumentom 64 (Secretariat) 524 iz 1987. godine.
Sastavni deo ovog standarda je prilog A, uraen prema dokumentu IEC 64 (Secretariat) 524 iz 1988.
godine, koji slui samo kao informacija.

SADRAJ
1. PREDMET STANDARDA .................................................................................................................5
2. ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA .............................................................................................5
3. ISTOVREMENA ZATITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG DODIRA ..........................................5
3.1.

Zatita bezbednosno malim naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponom (PELV)5
3.1.1 Opte odredbe ......................................................................................................................... 5
3.1.2 Izvori napajanja za SELV i PELV .............................................................................................6
3.1.3 Uslovi izvoenja strujnih kola ...................................................................................................6
3.1.4 Zahtevi za neuzemljena strujna kola (SELV) ...........................................................................7
3.1.5 Zahtevi za uzemljena strujna kola (PELV) ...............................................................................7

3.2.

Zatita ogranienjem pranjenja i vrednosti struje ...........................................................................8

3.3.

Mali radni napon (FELV)...................................................................................................................8


3.3.1 Opte odredbe ......................................................................................................................... 8
3.3.2 Zatita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona .................................................8
3.3.3 Zatita od indirektnog dodira pri primeni malog radnog napona ..............................................9
3.3.4 Utikai i prikljunice .................................................................................................................9

4. ZATITA OD DIREKTNOG DODIRA .................................................................................................9


4.1.

Zatita delova pod naponom izolovanjem .......................................................................................9

4.2.

Zatita pregradama ili kuitima ......................................................................................................9

4.3.

Zatita preprekama ....................................................................................................................... 10

4.4.

Zatita postavljanjem van dohvata ruke ........................................................................................10

4.5.

Dopunska zatita pomou zatitnih ureaja diferencijalne struje (ZUDS) ......................................12

5. ZATITA OD INDIREKTNOG DODIRA ...........................................................................................12


5.1.

Zatita automatskim iskljuenjem napajanja ..................................................................................13

JUS N.B2.741

strana 2/45

5.1.1 Opti principi zatite ............................................................................................................... 13


5.1.1.1 Uzemljenje ........................................................................................................... 13
5.1.1.2 Glavno izjednaenje potencijala ...........................................................................13
5.1.1.3 Iskljuenje napajanja ............................................................................................13
5.1.1.3.1. Zatitni ureaj kojim se obezbeuje zatita od indirektnog dodira strujnog kola ili
opreme, u sluaju kvara u izolaciji izmeu delova pod naponom i izloenih provodnih
delova, mora automatski iskljuiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje ne
dozvoljava odravanje oekivanog napona dodira veeg od 50V efektivne vrednosti
naizmenine struje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti, tako da ne moe
predstavljati rizik od fiziolokog dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupanim
provodnim delovima. ...................................................................................................13
5.1.1.3.2. Bez obzira na oekivani napon dodira dozvoljava se vreme iskljuenja koje ne prelazi
5s pod odreenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema. ......................................14
5.1.1.4 Dopunsko izjednaenje potencijala ......................................................................14
5.1.2 Primena mere zatite ............................................................................................................. 14
5.1.3 TN sistemi .............................................................................................................................. 14
5.1.3.1 Uzemljenje sistema ..............................................................................................14
5.1.3.2 Uzemljenje zatitnog provodnika ..........................................................................14
5.1.3.3 Objedinjavanje zatitnog i neutralnog provodnika ................................................14
5.1.3.4 Uslov zatite u TN sistemu ...................................................................................15
5.1.3.5 Vreme iskljuenja .................................................................................................15
5.1.3.6 Dua vremena iskljuenja ....................................................................................15
5.1.3.7 Uslovi kada se zahtevana vremena iskljuenja ne mogu ispuniti..........................16
5.1.3.8 Poseban uslov ......................................................................................................16
5.1.3.9 Zatitni ureaji koji se koriste ...............................................................................16
5.1.3.9.1. Tamo gde se koristi PEN provodnik (TN-C sistem) zatita se obezbeuje, po pravilu,
korienjem zatitnog ureaja prekomerne struje. U sluaju da se za zatitu koristi
ZUDS, PEN provodnik se ne sme koristiti na strani optereenja ureaja (TN-C-S). Spoj
izloenih provodnih delova sa zatitnim provodnikom se mora izvriti na strani
napajanja ZUDS (vidi sl.A.9 u prilogu A). .....................................................................16
5.1.3.9.2. U sluaju korienja zatitnog uraaja diferencijalne struje za automatsko iskljuenje
napajanja (TN-S sistem) za strujna kola izvan uticaja glavnog izjednaenja potencijala,
izloeni provodni delovi ne moraju biti povezani sa zatitnim provodnikom TN sistema,
pod uslovom da su spojeni sa uzemljivaem koji obezbeuje odgovarajuu otpornost
prilagoenu struji delovanja zatitnog ureaja diferencijalne struje, Tako tieno kolo
tretira se kao TT sistem i primenjuju se uslovi iz t.5.1.4................................................16
5.1.4 TT sistemi .............................................................................................................................. 17
5.1.4.1 Uzemljenje sistema ..............................................................................................17
5.1.4.2 Uslov zatite u TT sistemu....................................................................................17
5.1.4.3 Dopunski uslov .....................................................................................................17
5.1.4.4 Ureaji za zatitu...................................................................................................17
5.1.5 IT sistemi ............................................................................................................................... 18
5.1.5.1 Opti uslovi za uzemljenje ....................................................................................18
5.1.5.2 Poseban uslov pri uzemljenju ...............................................................................18
5.1.5.3 Poseban uslov za izloene provodne delove .......................................................18
5.1.5.4 Ureaj za nadzor izolacije ....................................................................................18
5.1.5.5 Opti uslovi pri pojavi druge greke ......................................................................18
5.1.5.6 Uslovi pri pojavi drugog kvara u sluaju da su izloeni provodni delovi uzemljeni
zajedno............................................................................................................... 19
5.1.5.7 Zatitni ureaj .......................................................................................................19
5.1.6 Dopunsko izjednaenje potencijala ........................................................................................19
5.1.6.1 Opti uslovi .......................................................................................................... 19

JUS N.B2.741

strana 3/45
5.1.6.2 Poseban uslov ......................................................................................................20

5.2.

Zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom ...................................................20

5.3.

Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije ..............................................................................21

5.4.

Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala ....................................................................................22

5.5.

Zatita elektrinim odvajanjem ......................................................................................................22


A.1.0. Principi mere zatite .......................................................................................................26

A.1.0.

Principi mere zatite ................................................................................................................... 26


A.1.0. Uvod................................................................................................................................... 26

A.1.0.

Uvod........................................................................................................................................... 26
A.1.1. Opte ................................................................................................................................. 26

A.1.1.

Opte ......................................................................................................................................... 26
A.1.2. Dejstva elektrine struje na oveije telo ...........................................................................26

A.1.2.

Dejstva elektrine struje na oveije telo ....................................................................................26


A.1.3. Impedansa oveijeg tela ..................................................................................................27

A.1.3.

Impedansa oveijeg tela ........................................................................................................... 27


A.1.4. Tipine situacije ................................................................................................................. 27

A.1.4.

Tipine situacije ......................................................................................................................... 27


A.1.1. Primena mere zatite u razliitim sistemima uzemljenja .................................................30

A.1.1.

Primena mere zatite u razliitim sistemima uzemljenja ............................................................30


A.2.1. TN sistemi .......................................................................................................................... 30

A.2.1.

TN sistemi .................................................................................................................................. 30
A.1.1.1. Petlja kvara (t.5.1.3.1.) ....................................................................................................30

A.1.1.1.

Petlja kvara (t.5.1.3.1.) ............................................................................................................ 30

A.1.1.2. Oekivani napon dodira ..................................................................................................31


A.1.1.2.

Oekivani napon dodira .......................................................................................................... 31

A.1.1.3. Analiza uslova zatite (t.5.1.3.3.).....................................................................................31


A.1.1.3.

Analiza uslova zatite (t.5.1.3.3.).............................................................................................31

A.1.1.4. Praktina primena uslova za zatitu (t.5.1.3.5.) ..............................................................33


A.1.1.4.

Praktina primena uslova za zatitu (t.5.1.3.5.) .......................................................................33

A.1.1.5. Sluajevi u kojima se dozvoljava vreme iskljuenja do 5s (t.5.1.3.4.) ............................37


A.1.1.5.

Sluajevi u kojima se dozvoljava vreme iskljuenja do 5s (t.5.1.3.4.) .....................................37

A.1.1.6. Zatita pomou zatitnog ureaja diferencijalne struje (t.5.1.3.9.) ................................38


A.1.1.6.

Zatita pomou zatitnog ureaja diferencijalne struje (t.5.1.3.9.) .........................................38

A.1.2. TT sistemi (t.5.1.4.)........................................................................................................... 39


A.1.2.

TT sistemi (t.5.1.4.)................................................................................................................... 39
A.1.2.1. Petlja kvara .................................................................................................................... 39

A.1.2.1.

Petlja kvara ............................................................................................................................ 39

A.1.2.2. Analiza uslova za zatitu (t.5.1.4.2.) ..............................................................................39

JUS N.B2.741
A.1.2.2.

strana 4/45

Analiza uslova za zatitu (t.5.1.4.2.) .......................................................................................39

A.1.2.3. Ureaji za zatitu (t.5.1.4.4.) ..........................................................................................42


A.1.2.3.

Ureaji za zatitu (t.5.1.4.4.) ..................................................................................................42

A.1.3. IT sistemi (t.5.1.5.)............................................................................................................ 42


A.1.3.

IT sistemi (t.5.1.5.).................................................................................................................... 42
A.1.3.1. Bez iskljuenja napajanja pri pojavi prvog kvara .............................................................42

A.1.3.1.

Bez iskljuenja napajanja pri pojavi prvog kvara .....................................................................42

A.1.3.2. Razni sistemi .................................................................................................................. 42


A.1.3.2.

Razni sistemi ........................................................................................................................... 42

A.1.3.3. Zatita pri drugom kvaru .................................................................................................45


A.1.3.3.

Zatita pri drugom kvaru ......................................................................................................... 45

A.1.3.3.1. Osnovni uslov .............................................................................................................. 45


A.1.3.3.1.

Osnovni uslov ...................................................................................................................... 45

A.1.3.3.2. Oekivani napon dodira ...............................................................................................46


A.1.3.3.2.

Oekivani napon dodira ....................................................................................................... 46

A.1.3.3.3. Struja dvostrukog kvara ...............................................................................................46


A.1.3.3.3.

Struja dvostrukog kvara ....................................................................................................... 46

A.1.3.3.4. Uslovi za zatitu ........................................................................................................... 47


A.1.3.3.4.

Uslovi za zatitu ................................................................................................................... 47

A.1.3.3.5. IT sistem sa i bez neutralnog provodnika .....................................................................48


A.1.3.3.5.

IT sistem sa i bez neutralnog provodnika .............................................................................48

A.1.3.3.6. Izbor zatitnog ureaja .................................................................................................48


A.1.3.3.6.

Izbor zatitnog ureaja .........................................................................................................48

A.1.4. Dopunsko izjednaenje potencijala ( t.5.1.6. )...................................................................49


A.1.4.

Dopunsko izjednaenje potencijala ( t.5.1.6. )...........................................................................49


A.1.5. Dodatna objanjenja definicija napona dodira, oekivanog napona dodira i napona kvara
.................................................................................................................................... 49

A.1.5.

Dodatna objanjenja definicija napona dodira, oekivanog napona dodira i napona kvara ........49
A.3.1. Definicije ............................................................................................................................ 49

A.3.1.

Definicije .................................................................................................................................... 49
A.1.5.1. Napon dodira ( t.2.2.2, JUS N.A0.826 ) napon koji se pojavljuje za vreme kvara na
izolaciji izmeu istovremeno pristupanih delova. .......................................................49

A.1.5.1. Napon dodira ( t.2.2.2, JUS N.A0.826 ) napon koji se pojavljuje za vreme kvara na izolaciji
izmeu istovremeno pristupanih delova. .......................................................................................49
A.1.5.2. Oekivani napon dodira ( t.2.2.3, JUS N.A0.826 ) najvii napon dodira koji se oekuje u
sluaju kvara, zanemarljive impedanse u elektrinoj instalaciji. ...................................50
A.1.5.2.
Oekivani napon dodira ( t.2.2.3, JUS N.A0.826 ) najvii napon dodira koji se oekuje u
sluaju kvara, zanemarljive impedanse u elektrinoj instalaciji. ......................................................50
A.1.5.3. Napon kvara napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji izmeu izloenih
provodnih ( i/ili stranih provodnih delova ) i zemlje. .....................................................50

JUS N.B2.741

strana 5/45

A.1.5.3.
Napon kvara napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji izmeu izloenih
provodnih ( i/ili stranih provodnih delova ) i zemlje. ........................................................................50
A.1.5.4. Objanjenja: .................................................................................................................... 50
A.1.5.4.

Objanjenja: ............................................................................................................................ 50

1. PREDMET STANDARDA
Ovim standardom se utvruju mere zatite od elektrinog udara u el. instalacijama
niskog napona.
Mere zatite u smislu ovog strandarda mogu se primenjivati na celokupnu instalaciju,
na neki njen deo ili pojedinanu opremu.
Ako nisu ispunjeni osnovni uslovi zatite, moraju s preduzeti dopunske mere, kako bi
se tom kombinacijom osigurao nivo bezbednosti potpune zatite (npr. t.3.3.)

2. ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA


Zatita od elektrinog udara postie se primenom odgovarajuih mera:
istovremene zatite od direktnog i indirektnog dodira (t.3.)
zatite od direktnog dodira (t.4.)
zatite od indirektnog dodira (t.5.)

3. ISTOVREMENA ZATITA OD DIREKTNOG I INDIREKTNOG


DODIRA
3.1.

Zatita bezbednosno malim naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim


naponom (PELV)
SELV, PELV i FELV su skraenice uzete iz standarda IEC 364-1-41 za Safetyextra low voltage, Protective extra low
voltage i Functional extra low voltage, respektivno.

3.1.1

Opte odredbe
Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira ostvarena je kada su ispunjeni
sledei uslovi::
nazivni napon ne moe da prekorai gornju granicu opsega I (JUS N.B2.702)
izvor napajanja je jedan od bezbednosnih izvora prema (t.3.1.2)
svi uslovi iz t.3.1.3
uslovi za SELV (t:3.1.4.)
uslovi za PELV (t.3.1.5.)
Napomene:
1. Kada se strujno kolo napaja iz kola vieg napona posredstvom nekih ureaja, kao
to su autotransformatori, potenciometri, ureaji sa poluprovodnicima itd., tako
dobijeno sekundarno kolo smatra se sastavnim delom primarnog kola i mora biti
obuhvaeno zatitnim merama primarnog strujnog kola.
2. Nie granice napona mogu se odrediti za specijalne instalacije u posebnim
standardima.

JUS N.B2.741

3.1.2

strana 6/45

Izvori napajanja za SELV i PELV


1.1.1.1. Bezbednosni transformatori za odvajanje (JUS N.H8.010)
1.1.1.2. Izvor napajanja koji prua isti stepen bezbednosti kao transformator (t.3.1.2.1.) (npr.
motor-generator sa namotajima koji imaju ekvivalentnu izolaciju).
1.1.1.3. Elektrohemijski izvor (baterije, akumulatori) ili drugi izvor koji ne zavisi od strujnih kola
viih napona (npr. dizel generator).
1.1.1.4. Elektronski ureaji kod kojih su preduzete mere da, i u sluaju unutranjeg kvara
napon na izlaznim klemama ne prekorai granice navedene u t.3.1.1. Vii iznosi
napona su ipak dozvoljeni ako je osigurano da u sluaju direktnog ili indirektnog dodira
napona na izlaznim klemama bez kanjenja (<0,2s) (podvuen tekst ne postoji u IEC 364-1-41)
opadne na dozvoljene ili nie vrednosti.
Napomene:
1. Oprema za merenje izolacije predstavlja primer za ove ureaje.
2. Gde se vii naponi pojavljuju na izlaznim stezaljkama usklaenost sa ovom
takom moe se prihvatiti ako se napon na izlaznim stezaljkama nalazi unutar
granica utvrenih u t.3.1.1. kada se meri voltmetrom unutranjeg otpora od 3000.
1.1.1.5. Pokretni izvori napajanja kao to su bezbednosni transformatori za odvajanje ili dizelgeneratori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zatitu upotrebom
opreme klase II ili ekvivalentnom izolacojim (vidi t.5.2.)

3.1.3

Uslovi izvoenja strujnih kola


1.1.1.1. Delovi pod naponom strujnih kola SELV i PELV moraju biti elektriki odvojeni od
strujnih kola viih napona. Moraju se preduzeti mere da elektrino odvajanje bude
ekvivalentno onome koje postoji izmeu primara i sekundara bezbednosnog
transformatora za odvajanje.
Napomena:
1. Ovaj zahtev ne iskljuuje povezivanje stujnih kola PELV sa zemljom (vidi t.3.1.5.)
2. Posebno, elektrino odvajanje najmanje ekvivalentno odvajanju izmeu ulaznih i
izlaznih namotaja bezbednosnog transformatora za odvajanje je neophodno izmeu
delova pod naponom elektrine opreme (kao to su releji, kontaktori, pomone
sklopke) i bilo kojeg dela strujnog kola vieg napona.
1.1.1.2. Provodnici svakog stujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fiziki odvajaju od
svih provodnika drugih strujnih kola.
Gde ovo nije mogue zahteva se jedan od sledeih uslova:
provodnici svakog stujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u
nemetalni plat koji slui kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji.
provodnici strujnih kola razliitih napona moraju biti odvojeni pomou metalnog
uzemljenog plata ili ekrana
Napomena:
1. U gornim sluajevima osnovna izolacija svakog provodnika dovoljna je samo za
napon posmatranog strujnog kola iji ji deo.

JUS N.B2.741

strana 7/45
vieilni kabl ili snop provodnika mogu sadrati strujna kola razliitih napona pod
uslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani
pojednano i skupno, prema uslovima za najvei napon.

1.1.1.3. Prikljunice i utikai strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sledee
zahteve:
utikai ne smeju ulaziti u prikljunice napajane iz drugih sistema napona,
prikljunice moraju spreavati uvlaenje utikaa koji su predvieni za druge sisteme
napona i
prikljunice ne smeju imati kontakt za zatitni provodnik

3.1.4

Zahtevi za neuzemljena strujna kola (SELV)


1.1.1.1. Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom ili sa
delovima pod naponom ili zatitnim provodnicima koji ine deo drugih strujnih kola.
1.1.1.2. Izloeni provodni delovi se ne smeju namerno spajati sa:
zemljom, ili
zatitnim provodnicima ili izloenim provodnim delovima drugog sistema, ili
stranim provodnim delovima, osim onih gde priroda elektrine opreme zahteva da
su nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima, pod uslovom da ovi
delovi ne mogu doi pod napon koji prekorauje granice nazivnog napona
odreenog u t.3.1.1.
Napomena:
1. Ako izloeni provodni delovi strujnih kola SELV sistema mogu doi u dodir, bilo
sluajno ili namerno, sa izlaenim provodnim delovima drugih strujnih kola, zatita
od elektrinog udara vie na zavisi samo od zatite pomou SELV nego i od mera
zatite kojima su ova druga strujna kola podvrgnuta.
1.1.1.3. Kada je nazivni napon strujnog kola vii od 25V efektivnog naizmeninog napona ili
60V jednosmernog napona bez naizmenine komponente, zatita od direktnog dodira
mora da se obezbedi:
pregradama i kuitima koji obezbeuju najmanji stepen zatite IP2X, ili
izolacijom koja izdrava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenine
struje u vremenu od 1 min
Kada nazivni napon nije vei od 25V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 60V
jednosmerne bez naizmenine komponente (bez talasnosti), ne mora se izvesti
zatita od direktnog dodira, osim ako se posebnim standardom za specijalne
instalacije to ne zahteva.
Napomena:
1. Bez talasnosti podrazumeva da talasnost nije vea pri sinusoidnom obliku
talasanja od 10% efektivne vrednosti; maksimalna temena vrednost ne prelazi 140V
za nazivni napon 120V jednosmernog sistema bez talasnosti i ne prelazi 70V za
nazivni napon 60V jednosmernog sistema bez talasnosti.

3.1.5

Zahtevi za uzemljena strujna kola (PELV)


Kada su strujna kola uzemljena i kada sistem SELV ne zahteva prema t.3.1.4.,
moraju se ispuniti zahtevi iz t.3.1.5.1. i t.3.1.5.2.
1.1.1.1. Zatita od direktnog dodira mora se obezbediti:

JUS N.B2.741

strana 8/45
pregradama ili kuitima koji obezbeuju najmanji stepen zatite IP2X, ili
izolacijom koja izdrava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenine
struje u vremenu od 1 min.

1.1.1.2. Zatita od direktnog dodira u skladu sa t.3.1.5.1. nije neophodna ako je oprema u zoni
uticaja izjednaenja otencijala i ako nazivni napon ne prelazi:
25V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 60V jednosmerne struje bez
talasnosti kada se oprema normalno koristi samo u suvim uslovima i gde se ne
oekuje velika povrina dodira sa ljudskim telom,
6V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 15V jednosmerne struje bez talasnosti
u svim drugim sluajevima.
Napomene:
1. Uzemljenje strujnog kola moe se ostvariti odgovarajuim povezivanjem sa
zemljom unutar samog izvora napajanja.
2. Pod suvim uslovima podrazumevaju se uslovi iz klasifikacije uticaja okoline sa
oznakom BB1 prema standardu JUS N.B2.730. Velika povrina dodira podrazumeva
povrinu dodira od 50cm2 do 100cm2 prema IEC 479-1.

3.2.

Zatita ogranienjem pranjenja i vrednosti struje


Zahtevi za zatitu ogranienjem pranjenja ne utvruju se ovim izdanjem standarda.
Napomena:
1. Zatita od direktnog dodira je obezbeena ako je energija pranjenja manja od
350mJ.

3.3.
3.3.1

Mali radni napon (FELV)


Opte odredbe
Ako su, zbog rada ureaja, upotrebljeni naponi iz opsega I, a pri tom nisu
zadovoljeni zahtevi iz t.3.1. i gde nije neophodan SELV ili PELV , moraju se
preduzeti dopunske mere opisane u t.3.3.2. i t.3.3.3., da bi se obezbedila
istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira.
Napomena:
1. Ovi uslovi se npr. mogu sresti u strujnim kolima koja sadre opremu (kao to su
transformator, relej, daljinski upravljane sklopke, kontaktori) ija je izolacija
nedovoljna u odnosu na strujna kola vieg napona.

3.3.2

Zatita od direktnog dodira pri primeni malog radnog napona


Zatita od direktnog dodira mora se obezbediti:
pregradama ili kuitima koji ispunjavaju uslove iz t.4.2.1., ili
odgovarajuom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primarnog strujnog
kola.
Meutim, ako izolacija opreme koja ini sastavni deo strujnog kola FELV sistema ne
izdri minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo, izolacija
neprovodnih pristupanih delova opreme mora biti ojaana tokom postavljanja tako
da moe da izdri ispitni napon 1500V efektivne vrednosti naizmenine struje u
trajanju od 1 min.

JUS N.B2.741
3.3.3

strana 9/45

Zatita od indirektnog dodira pri primeni malog radnog napona


Zatita od indirektnog dodira mora se obezbediti:
ili povezivanjem izloenih provodnih delova opreme malog radnog napona na
zatitni provodnik primarnog strujnog kola, uz uslov da je to primarno strujno kolo
zatieno automatskim iskljuenjem napajanja prema t.5.1; ovo ne spreava
povezivanje provodnika pod naponom strujnog kola malog radnog napona sa
zatitnim provodnikom primarnog strujnog kola,
ili povezivanjem izloenih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenim
provodnikom za izjednaenje potencijala primarnog strujnog kola (u ovovm sluaju
u primarnom strujnom kolu primenjuje se zatita elektrinim odvajanjem prema
t.5.5.).

3.3.4

Utikai i prikljunice
Utikai i prikljunice za mali radni napon moraju biti takvi da je nemogue utaknuti
utika strujnog kola za mali radni napon u prikljunicu napajanu drugim naponima,
kao i da utikai drugih strujnih kola ne mogu biti utaknuti u prikljunice za mali radni
napon, kao to je to npr. reeno u standardu JUS N.E3.605.

4. ZATITA OD DIREKTNOG DODIRA


4.1.

Zatita delova pod naponom izolovanjem


Uloga zatitnog izolovanja je da sprei svaki dodir sa delovima pod naponom
elektrine instalacije.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se moe ukloniti
samo njenim razaranjem,
Za fabriki izraenu opremu izoalcija mora odgovarati jugoslovenskim standardima
za tu vrstu opreme.
Kod druge opreme izolacija mora biti tako izraena da trajn o izdri mehanike,
hemijske, elektrine ili toplotne uticaje kojima oprema moe biti izloena u radu.
Boje, lakovi, emajli i slini proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu
zatite od direktnog dodira.
Napomena:
1. Kada se izolacija postavlja za vreme izvoenja instalacije, odgovarajuim
ispitivanjima mora se proveriti da je kvalitete izolacije kao kod sline opreme
proizvedene u fabrici.

4.2.

Zatita pregradama ili kuitima


Napomena:
1. Pregrade ili kuita slue da spree svaki dodir sa delovima pod naponom
elektrine instalacije.
1.1.1. Delovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregraeni tako da obezbeuju stepen
zatite najmanje IP 2X. Ako su potrebni otvori vei od otvora koji se doputaju za IP

JUS N.B2.741

strana 10/45
2X radi zamene delova kao to su sijalina grla, prikljunice ili osigurai ili za ispravan
rad elektrine opreme:
moraju biti preduzete odgovarajue mere da se sprei sluajan dodir delova pod
naponom
mora se postaviti upozorenje da su delovi pristuani kroz otvor pod naponom i da
se ne smeju dodirivati.

1.1.2. Pregrade ili kuita ije su gornje vodoravne povrine pristupane morau imati stepen
zatite najmanje IP 4X.
1.1.3. Pregrade i kuita moraju biti sigurno uvreni i dovoljno vrsti i trajni da bi odrali
zahtevani stepen zatite i odgovarajui razmak od delova pod naponom pod uslovima
normalnog rada, uzimajui u obzir odgovarajue spoljanje uticaje.
1.1.4. Kada je potrbno ukloniti pregradu, otvoriti kuita ili odstraniti delove kuita, to mora
biti mogue samo na jedan od sledeih naina:
pomou kljua ili alata, ili
posle iskljuivanja napajanja delova pod naponom koji su zatieni ovim
pregradama ili kuitima, s tim da se napajanje ponovo moe uspostaviti samo
posle njihovog ponovnog postavljanja, ili
ako se umetne druga pregrada koja obezbeuje stepen zatite najmanje IP 2X i
spreava svaki dodir sa delovima pod naponom, a koja moe biti uklonjena samo
pomou kljua ili alata.

4.3.

Zatita preprekama
Napomena:
1. Prepreke su namenjene da spree sluajan dodir sa delovima pod naponom, ali
ne i nameran pristup zaobilaenjem prepreke.
1.1.1. Prepreke mogu da spree:
sluajan fiziki pristup delovima pod naponom, ili
sluajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom
pri redovnom radu.
1.1.2. Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili kljua, ali moraju biti tako privrene, da
sprei njihovo sluajno uklanjanje.

4.4.

Zatita postavljanjem van dohvata ruke


Napomena:
1. Zatita postavljanjem van dohvata ruke predvia se samo za spreavanje
sluajnih dodira delova pod naponom.
1.1.1. Istovremeno pristupani delovi koji su na razliitim potencijaslima ne smeju se nalaziti
unutar prostora dohvata ruke.
Dva dela se smatraju istovremeno pristupanim ako su meusobno udaljeni manje
od 2,5m (videti sl.1.)

JUS N.B2.741

strana 11/45

1.1.2. Ako je prostor u kome se zadrava ili kree osoblje ogranien u horizontalnom pravcu
nekom preprekom (npr. zatitnom letvom, ogradom, mreom) koja predstavlja stepen
zatite ispod IP2X, prostor dohvata ruke poinje od te prepreke.
U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je 2,50 m, poev od S na kojoj se
zadrava ili kree osoblje, bez obzira na meuprepreke iji je stepen zatite ispod IP
2X.
Napomena: Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim
rukama bez posredstva pomonih sredstava.
1.1.3. U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih duina, rastojanja
utvrena u t.4.4.1. i t.4.4.2. moraju biti poveana, vodei rauna o dimenzijama tih
elemenata.

JUS N.B2.741

4.5.

strana 12/45

Dopunska zatita pomou zatitnih ureaja diferencijalne struje (ZUDS)


Napomena:
2,50m

1,25m
0,75m

1,25m

sl.1. Prostor dohvata ruke

S
granica dohvata ruke
S povrina na kojoj se
nalazi ili kree osoblje

1. Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim rukama bez
posredstva pomonih sredstava.
1.1.1. Upotreba zatitnog ureaja diferencijalne struje ija nazivna vrednost diferencijalne
struje delovanja iznosi najvie 30mA samo je dopuna druge mere zatite od direktnog
dodira u sluaju otkazivanja drugih mera zatite.
1.1.2. Korienje iskljuivo takvih ureaja nije kompletna mera zatite i ne moe se
primenjivati umesto zatitnih mera prema t.4.1. do 4.4.

5. ZATITA OD INDIREKTNOG DODIRA

JUS N.B2.741

5.1.

strana 13/45

Zatita automatskim iskljuenjem napajanja


Napomene:
1. Principi mera zatite su dati u t.5.1.1. Konvencionalna primena mera zatite u
zavisnosti od tipa razvodnog sistema data je u t.5.1.2. do t.5.1.5.
2. U sluaju kvara u izolaciji automatsko iskljuenje napajanja ima cijlj da sprei
nastajanje napona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja
opasnost u smislu tetnog fiziolokog dejstva (IEC 479-1).
3. Ova mera zatite zahteva neophodnost koordinacije izmeu tipa razvodnosg
sistema, karakteristike zatitnog provodnika i ureaja za zatitu.

5.1.1

Opti principi zatite


5.1.1.1 Uzemljenje
Izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa zatitnim provodnikom pod specifinim
uslovima za svaki tip razvodnog sistema. Istovremno pristupani izloeni provodni
delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinano, u grupama ili skupno.
Napomena:
1. Zahtevi za uzemljenje i zatitne provodnike dati su u standardu JUS N.B2.754.
5.1.1.2 Glavno izjednaenje potencijala
U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednaenja potencijala mora meusobno
povezati sledee provodne delove:
glavni zatitni provodnik;
PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili vei;
glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajui i temeljni
uzemljiva);
cevi i sline metalne konstrukcije unutar zgrade (npr. gasovod, vodovod);
metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;
gromobranske instalacije.
Oni metalni delovi koji sa spoljanje strane ulaze u zgradu moraju se povezati to je
mogue blie svojoj taki ulaska na glavno izjednaenje potencijala. Glavni
provodnici izjadnaenja potencijala moraju biti prema standardu JUS N.B2.754.

5.1.1.3 Iskljuenje napajanja


Napomene:
1. Vee vrednosti vremena iskljuenja i napona dodira utvrenog ovom takom
mogu se dozvoliti u sistemima razvodnih postrojenja.
2. Manje vrednosti vremena iskljuenja i napona dodira mogu se utvrditi u
odgovarajuim standardima za specijalne elektrine instalacije
3. Zahtevi ove take primenjuju se za naizmenine struje frekvencije od 15 do 1000
Hz i jednosmernu struju bez talasnosti.
4. Izraz bez talasnosti je konvencionalno definisan tako da sadraj talasnosti ne
prelazi 10% efektivne vrednosti; za jednosmernu struju nazivne vrednosti napona
120V maksimalna temena vrednost ne prelazi 140V.
5.1.1.3.1.

Zatitni ureaj kojim se obezbeuje zatita od indirektnog dodira


strujnog kola ili opreme, u sluaju kvara u izolaciji izmeu delova pod naponom i

JUS N.B2.741

strana 14/45
izloenih provodnih delova, mora automatski iskljuiti napajanje strujnog kola u
takvom vremenu koje ne dozvoljava odravanje oekivanog napona dodira veeg od
50V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 120V jednosmerne struje bez
talasnosti, tako da ne moe predstavljati rizik od fiziolokog dejstva na osobe u
dodiru sa istovremeno pristupanim provodnim delovima.

5.1.1.3.2.

Bez obzira na oekivani napon dodira dozvoljava se vreme iskljuenja


koje ne prelazi 5s pod odreenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema.

5.1.1.4 Dopunsko izjednaenje potencijala


Ako se zahtevi za zatitu utvreni u t.5.1.1.3. ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu
instalacije, mora se primeniti lokalno izjednaenje potencijala poznato kao dopunsko
izjednaenje potencijala (vidi t.5.1.6.). Povezivanje dopunskog izjednaenja
potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754.
Napomene:
1. Dopunsko izjednaenje potencijala moe obuhvatiti celu instalaciju, deo
instalacije, deo aparata ili neku lokaciju.
2. Dopunski zahtevi mogu se traiti za specijalne elektrine instalacije ili mesta.
3. Ova mera zatite ne iskljuuje zahtev za automatsko iskljuenje napajanja.
Iskljuenje napajanja zahteva se takoe za zatitu od poara, termika naprezanja u
opremi itd.
5.1.2

Primena mere zatite


Da bi se zadovoljili principi zatite, dovoljno je ako se primene mere zatite koje se
zahtevaju, zavisno od razvodnog sistema, prema t.5.1.3. do 5.1.5. i, ako je potrebno,
prema t.5.1.6.

5.1.3

TN sistemi
5.1.3.1 Uzemljenje sistema
Svi izloeno provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom takom
sistema pomou zatitnog provodnika.
Obino uzemljena taka sistema je i neutralna taka sistema. Ako neutralna taka
nije raspoloiva ili nije pristupana, jedan fazni provodnik se moe uzemljiti u
transformatorskoj stanici. U ovom sluaju fazni provodnik ne sme sluiti kao zatitni
provodnik.
5.1.3.2 Uzemljenje zatitnog provodnika
Zatitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajueg transformatora ili
generatora
Napomene:
1. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zatitni provodnici se po pravilu
takoe spajaju sa ovim takama gde god je to mogue.
Da se potencijal zatitnog provodnika odri to blie potencijalu zemlje u sluaju
kvara, moe biti potrebno da se izvri uzemljenje u dodatnim takama
rasporeeno to je mogue ravnomernije.
2. Zatitni provodnici na mestu ulaza u zgrade ili objekte po pravilu se uzemljuju iz
istih razloga.
5.1.3.3 Objedinjavanje zatitnog i neutralnog provodnika

JUS N.B2.741

strana 15/45
U stalno poloenim elektrinim instalacijama isti provodnik moe sluiti kao zatitni i
neutralni provodnik (PEN provodnik) pod uslovom da zadovolji uslove za ove
provodnike prema standardu JUS N.B2.754.

5.1.3.4 Uslov zatite u TN sistemu


Karakteristika zatitnog ureaja (vidi t.5.1.3.9.) i impedanse strujnog kola moraju se
tako izabrati da u sluaju nastanka kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog i
zatitnog provodnika ili izloenog provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupi
automatsko iskljuenje napajanja u utvrenom vremenu. Ovaj zahtev je zadovoljen
ako je ispunjen uslov:
Zs Ia U0 , gde je:
Zs impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do take
kvara i zatitni provodnik izmeu take kvara i izvora,
Ia struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja za automatsko iskljuenje
napajanja u vremenu utvrenom u tabeli 1 u zavisnosti od nazivnog napona U0
ili pod uslovima datim u t.5.1.3.6. u vremenu koje na prelazi 5s,
U0 nazivni napon prema zemlji
5.1.3.5 Vreme iskljuenja
Smatra se da najvea vremena iskljuenja data u tabeli 1 zadovoljavaju t.5.1.1.3.1.
za krajnja stujna kola koja napajaju
prikljunice ili
direktno bez prikljunice rune aparate klase I ili prenosive aparate koji se pomeraju
rukom tokom upotrebe.
Tabela 1 Najvea vremena iskljuenja u TN sistemu
U0 (V)
120
230 ili 220 *
277
400 ili 380 *
iznad 400

t (s)
0,8
0,4
0,4
0,2
0,1

* Vrednosti napona 220V i 380V nisu navedene


u IEC 64 (Secretariat) 490.

5.1.3.6 Dua vremena iskljuenja


Due vreme iskljuenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se
za:
napojna strujna kola, ili
krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji nisu spojena strujna kola za koja se zahtevaju vremena
iskljueja prema tabeli 1, ili
krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koja se zahtevaju vremena
iskljueja prema tabeli 1, pod uslovom da postoji dopunsko izjednaenje potencijala
na nivou rasklopnog bloka, koje sadri iste tipove stranih provodnih delova kao
glavni izjednaenje potencijala prema t.5.1.1.2. Ovo dopunsko izjednaenje
potencijala se na zahteva ako je ispunjen uslov:

RPE

50 Z s
, gde je:
U0

JUS N.B2.741

strana 16/45
RPE otpornost zatitnog provodnika izmeu razvodne table i glavnog izjednaenja
potencijala,
Zs impedansa petlje kvara,
U0 nazivni napon prema zemlji
Napomena:
1. Videti takoe i napomenu u t.5.1.3.9.2.

5.1.3.7 Uslovi kada se zahtevana vremena iskljuenja ne mogu ispuniti


Ako se uslovi iz t. 5.1.3.4, 5.1.3.5 i 5.1.3.6 ne mogu ispuniti upotrebom zatitnih
ureaja prekomerne struje, mora se primeniti dopunsko izjednaenje potebcijala
(definisano u t.5.1.1.4.) u skladu sa t.5.1.6. ili se moe primeniti zatita pomou
zatitnog ureaja diferencijalne struje.
5.1.3.8 Poseban uslov
U izuzetnim sluajevima, gde moe doi do direktnog spoja izmeu faznog
provodnika i zemlje, npr. kod nadzemnih vodova da zatitni provodnik i izloeni
provodni delovi spojeni sa njim ne dou pod napon prema zemlji koji prelazi
dozvoljini napon dodira (50V), mora se ispuniti uslov:

RB
50

,
R E U 0 50

gde je:

RB ukupna otpornost uzemljenja svih paralelno vezanih uzemljivaa,


RE najmanja otpornost dodira sa zemljom svih stranih provodnih delova, koji nisu
spojeni sa zatitnim provodnikom a preko kojih moe doi do kvara izmeu faze
i zemlje
Napomena: Kada vrenost RE nije poznata, moe se usvojiti da ta vrednost bude
10.
U0 nazivni napon prema zemlji
5.1.3.9 Zatitni ureaji koji se koriste
U TN sistemima pod uslovima t. 5.1.3.9.1 i 5.1.3.9.2 mogu se koristiti sledei ureaji
za zatitu:
zatitni ureaj prekomerne struje,
zatitni ureaj diferencijalne struje
5.1.3.9.1.

Tamo gde se koristi PEN provodnik (TN-C sistem) zatita se


obezbeuje, po pravilu, korienjem zatitnog ureaja prekomerne struje. U sluaju
da se za zatitu koristi ZUDS, PEN provodnik se ne sme koristiti na strani
optereenja ureaja (TN-C-S). Spoj izloenih provodnih delova sa zatitnim
provodnikom se mora izvriti na strani napajanja ZUDS (vidi sl.A.9 u prilogu A).

5.1.3.9.2.

U sluaju korienja zatitnog uraaja diferencijalne struje za


automatsko iskljuenje napajanja (TN-S sistem) za strujna kola izvan uticaja glavnog
izjednaenja potencijala, izloeni provodni delovi ne moraju biti povezani sa
zatitnim provodnikom TN sistema, pod uslovom da su spojeni sa uzemljivaem koji
obezbeuje odgovarajuu otpornost prilagoenu struji delovanja zatitnog ureaja
diferencijalne struje, Tako tieno kolo tretira se kao TT sistem i primenjuju se uslovi
iz t.5.1.4.
Napomena:

JUS N.B2.741

strana 17/45
Izvan zone uticaja glavnog izjadnaenja potencijala mogu biti potrebne druge mere
zatite, naroito za elektrinu opremu koja se napaja iz prikljunica. Ove mere mogu
biti:
postavljanje odvojenih uzemljivaa, tj. stvaranje lokalnog TT sistema
napajanje preko transformatora za odvajanje
primena dopunske izolacije

5.1.4

TT sistemi
5.1.4.1 Uzemljenje sistema
Svi izloeno provodni delovi koji se zajedno tite istim zatitnim ureajem moraju se
zajedno povezati pomou jednog zatitnog provodnika na zajedniki uzemljiva.
Kada se vie zatitnih ureaja povee na red, ovaj zatev se primenjuje na svaku
grupu izloenih provodnih delova zatienih istim zatitnim ureajem.
Neutralna taka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznih provodnika transformatora ili
generatora mora se uzemljiti.
5.1.4.2 Uslov zatite u TT sistemu
Mora biti ispunjen sledei uslov:
RA Ia 50, gde je:
RA zbir otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova i zatitnog provodnika
izloenih provodnih delova,
Ia struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja; kada se koristi zatitni ureaj
diferencijalne struje, tada je struja I a jednaka vrednosti nazivne diferencijalne
struje delovanja (In ).
Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS) tipa sa kanjenjem (tip S) moe se
koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog kanjenja (opti tip) u svrhu
selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa kanjenjem, vreme
delovanja do 1s se dozvoljava za napojna stujna kola.
Kada se koristi zatitni ureaj prekomerne struje, on mora biti:
ureaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri emu Ia mora biti struja koja
obezbeuje automatsko delovanje do 5s, ili
ureaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri emu I a mora biti najmanja struja
koja obezbeuje trenutno okidanje.
5.1.4.3 Dopunski uslov
Ako zahtev iz t. 5.1.4.2. ne moe biti ispunjen, mora se primeniti dopunsko
izjednaenje potencijala (definisano u t. 5.1.1.4.) u skladu sa t.5.1.6.
5.1.4.4 Ureaji za zatitu
U TT sistemima koriste se sledei ureaji za zatitu:
zatitni ureaj diferencijalne struje;
zatitni ureaj prekomerna struje.
Napomene:
1. Upotreba naponskih zatitnih ureaja ne iskljuuje se u specijalnim sluajevima
gde se napred navedeni ureaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne
struje).

JUS N.B2.741

strana 18/45
2. Zatitni ureaj prekomerne struje primenljiv je za zatitu od indirektnog dodira
samo u TT sistemu gde je otpornost uzemljenja vrlo niska.

5.1.5

IT sistemi
5.1.5.1 Opti uslovi za uzemljenje
U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko
dovoljno velike impedanse.
Ovaj spoj se moe izvriti u neutralnoj taki (zvezditu) sistema ili u vetakom
zvezditu.
Vetako zvezdite se moe spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujua nulta
impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdite, moe se jadan fazni
provodnik uzemljiti preko impedanse. Struja kvara je tada mala u sluaju samo
jednog kvara prema izloenom provodnom delu ili prema zemlji i iskljuenje nije
imperativ pod uslovom da je zahtev pod t.5.1.5.3. ispunjen. Moraju se preduzeti
mere da se izbegne rizik od tetnog fiziolokog dejstva na lica koja su u dodiru sa
istovremeno pristupanim provodnim delovima u sluaju dva kvara koja nastaju
istovremeno.
5.1.5.2 Poseban uslov pri uzemljenju
Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji se ne sme spojiti direktno sa zemljom.
Napomena:
Da bi se smanjio prenapon ili priguile oscilacije napona, moe biti potrebno
obezbediti uzemljenje preko impedansi ili vetakih neutralnih taaka; njihove
karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.
5.1.5.3 Poseban uslov za izloene provodne delove
Izloeni provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinano ili po grupama ili zajedno.
Mora biti ispunjen sledei uslov:
RA Id 50, gde je:
RA otpornost uzemljivaa izloenih provodnih delova,
Id struja kvara u sluaju prvog kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog
provodnika i izloenog provodnog dela. Id uzima u obzir struje odvoda i ukupnu
impedansu uzemljenja elektrine instalacije.
5.1.5.4 Ureaj za nadzor izolacije
Ako je predvien ureaj za nadzor izolacije da oznai pojavu prvog kvara dela pod
naponom prema izloenim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj ureaj mora
dati zvuni i/ili vizuelni signal.
Napomene:
1. Preporuuje se da se prvi kvar otkloni u najkraem roku.
2. Ureaj za nadzor izolacije moe biti neophodan iz drugih razloga osim za zatitu
od indirektnog dodira.
5.1.5.5 Opti uslovi pri pojavi druge greke
Posle pojave prvog kvara uslovi iskljuenja napajanja pri pojavi drugog kvara zavise
od toga da li su svi izloeni provodni delovi meusobno spojeni pomou zatitnog
provodnika (uzemljeni zajedno) ili su uzemljeni po grupama ili individualno.

JUS N.B2.741

strana 19/45
a) Tamo gde su izloeni provodni delovi uzemljeni individualno ili po grupama, uslovi
za zatitu dati su u t.5.1.4. kao za TT sisteme, osim to se drugi stav take t.5.1.4.1.
ne primenjuje.
b) Tamo gde su izloeni provodni delovi uzemljeni zajedno, primenjuju se zahtevi
kao za TN sistem prema t.5.1.5.6.

5.1.5.6 Uslovi pri pojavi drugog kvara u sluaju da su izloeni provodni delovi uzemljeni
zajedno
Mora biti ispunjen sledei uslov kada se nautralni provodnik ne vodi:

ZS

3 U 0
2I a

ili kada se neutralni porovodnik ne vodi:

Z S`

U0
2I a

gde je:

Zs impedansa petlje kvara, koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i


impedanse zatitnog provodnika,
Zs impedansa petlje kvara koja sadri imp. neutralnog provodnika i zatitnog
provodnika,
Ia struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja u vremenima koja su data u
tabeli 2, ili 5s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme doputeno prema
t.5.1.3.6.
Tabela 2 Najvea vremena iskljuenja u IT sistemima u sluaju drugog kvara
Naponi sistema prema
zemlji/linijski

Vreme iskluenja t (s)

U0 / U (V)

ne vodi se neutralni provodnik

120/240
230/400 (220/380)*
400/690
580/1000

0,8
0,4
0,2
0,1

vodi se neutralni
provodnik
5
0,8
0,4
0,2

*) Vrednosti napona 220/380 nisu navedene u IEC 64 (Secretariat) 490.

Napomena:
Ako se Zs odreuje merenjem, treba tokom merenja zatitni provodnik spojiti sa
neutralnom takom izvora.
5.1.5.7 Zatitni ureaj
U IT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:
ureaj za nadzor izolacije
zatitni ureaj prekomerne struje
zatitni ureaj diferencijalne struje
5.1.6

Dopunsko izjednaenje potencijala


5.1.6.1 Opti uslovi

JUS N.B2.741

strana 20/45
Dopunsko izjednaenje potencijala mora obuhvatiti sve jednovremeno pristupane
delove uvrene opreme i strane provodne delove i, gde je to mogue, glavne
metalne armature betona koji se koriste u zgradi. Sistem izjednaenja potencijala mora
se povezati sa zatitnim provodnicima celokupne opreme, ukljuiujui prikljunice.

5.1.6.2 Poseban uslov


Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednaenja potencijala
mora se potvrditi uslov da otpornost izmeu jednovremeno izloenih provodnih delova
i stranih provodnih delova bude:
R

50
Ia ,

gde je

Ia struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja


za zatitni ureaj diferencijalne struje Ia = In ;
za zatitni ureaj prekomerne struje, struja delovanja do 5s

5.2.

Zatita upotrebom ureaja klase II ili odgovarajuom izolacijom


Napomena:
1. Ova mera je predviena u cilju spreavanja pojave opasnog napona dodira na
izloenim delovima elektrinih ureaja u sluaju kvara na osnovnoj izolaciji.
1.1.1. Zatita se obezbeuje pomou:
1. elektrine opreme sledeih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i
oznaena prema odgovarajuim standardima, i to:
opreme sa dvostrukom ili pojaanom izolacijom (oprema klase II) i
fabriki izraene opreme koja ima potpunu izolaciju
Napomena:
ova oprema se oznaava simbolom
2. dopunske izolacije za elektrinu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju, koja se
postavlja u toku irade elektrine instalacije i obezbeuje bezbednost kao kod
elektrine opreme prema 1) i ispunjava uslove iz t.5.2.2. do 5.2.6.
Napomena:

simbol

treba postaviti na vidnom mestu u kuite ili izvan njega

3. pojaane izolacije neizolovanih delova pod naponom, a postavlja se u toku izrade


elektrine instalacije i mora da obezbedi isti stepen bezbednosti kao kod elektrine
opreme prema 1) i da ispunjava uslove iz t.5.2.2. do 5.2.6. Ovakva izolacija
primenjuje se samo onda kada iz konstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije
nije mogua.
Napomena:

simbol

treba postaviti na vidnom mestu izvan kuita

1.1.2. Kada je leketrina oprema spremna za rad, svi njeni provodni delovi odvojeni od
delova pod naponom samo osnovnom izolacijom moraju biti zatvoreni u izolaciono
kuite iji je stepen zatite najmanje IP 2X (standard JUS N.A5.070).
1.1.3. Izolaciono kuite mora izdrati mehanika, elektrina i termika naprezanja prema
standardu JUS N.A5.070.
Prevlake bojom, lakom ili slinim materijalima ne odgovaraju ovim zahtevima, osim
ako zadovoljavaju odgovarajua tipska ispitivanja
1.1.4. Ako izolaciono kuite nije bilo prethodno ispitano, treba ispitati dielektrinu vrstou
zavisno od klase izolacije

JUS N.B2.741

strana 21/45

1.1.5. Kroz izolaciono kuite ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti neki
potencijal. Kuite ne sme da ima vijke od izolacionog materijala ija bi zamena
metalnim vijcima oslabila izolaciono svojstvo kuita.
Kada kroz izolaciono kuite moraju proi mehaniki delovi (npr. upravljaki organi
ugraenih aparata), oni se moraju tako postaviti da se ne smanji nivo zatite od
elektrinog udara.
1.1.6. Kada kuita imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez upotrebe alata ili
kljua, svi provodni delovi koji su pritupani dok su vratanca ili poklopci otvoreni
moraju biti zaklonjeni izolacionom pregrado stepena zatite IP 2X da bi se spreio
sluajan dodir. Ova izolaciona pregrada mora biti takva da se moe ukloniti samo
pomou alata.
1.1.7. Provodni delovi koji su u izolacionom kuitu ne smeju biti spojeni sa zatitnim
provodnikom. Moe se predvideti povezivanje zatitnih provodnika koji po potrebi
prolaze kroz kuite da bi povezali drugu elektrinu opremu iji napojni vod takoe
prolazi kroz kuite. Takvi provodnici i njihove stezaljke moraju, u unutranjem delu
kuita, biti izolovani kao delovi pod naponom a stezaljke moraju biti oznaene.
Izloeni provodni delovi i umetnuti delovi ne smeju biti povezani sa zatitnim
provodnikom, osim ako je izriito predvieno tahnikim zahtevima za tu vrstu opreme.
1.1.8. Kuite ne sme da ometa rad opreme koju zatiuje.
1.1.9. Postavljanje opreme iz t.5.2.1. pod 1) (privrivanje, povezivanje provodnika itd.)
mora da bude tako izvedeno dsa se na oslabi zatita koja je ostvarena prema
tehnikim zahtevima za tu vrstu opreme.

5.3.

Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije


Napomena:
1. Namena ove zatitne mere je da sprei istovremeni dodir delova razliitog
potencijala u sluaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom.
Doputeno je korienje opreme klase 0 ako su ispunjeni sledei uslovi:
1.1.1. Izloeni provodni delovi moraju biti tako rasporeeni da u normalnim uslovima osoblje
ne doe u dodir sa:
dva izloena provodna dela, ili
izloenim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom,
ako bi ti delovi mogli doi na razliite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji
delova pod naponom.
1.1.2. U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviati zatitni provodnici
1.1.3. Zahtev iz t.5.3.1. smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i ako je
primenjen jedan ili vie od sledeih uslova:
a) Ostvarena odgovarajua udaljenost izloenih provodnih delova i stranih provodnih
delova, isto kao i udaljenost izloenih provodnih delova. Ova udaljenost je dovoljna
ako rastojanje izmeu dva elementa iznosi najmanje 2m; ovo rastojannje moe se
smanjiti do 1,25m izvan zone dohvata ruke.
b) Postavljanje efikasnih prepreka izmeu izloenih provodnih delova i stranih
provodnih delova. Ovakve prepreke su dovoljno efikasne ako obuhvataju rastojanja
koja prelaze vrednost utvrenu pod a). One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa

JUS N.B2.741

strana 22/45
izloenim provodnim delovima; koliko god je to mogue moraju biti od izolacionog
materijala.
c) Izolacija ili izolaciono postavljanje stranih provodnih delova. Izolacija mora imati
dovoljnu mehaniku vrstou i izdrati ispitni napon od najmanje 2000V. Struja
odvoda ne sme da pree 1mA u normalnim uslovima upotrebe.

1.1.4. Elektrina otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu, merena prema
standardu JUS N.B2.761 mora biti najmanje:
50k kada nazivni napon instalacije nije vei od 500V i
100k kada je nazivni napon instalacije vei od 500V
Napomena:
1. Ako je otpornost zidova na bilo kom mestu manja ili jednaka utvrenim
vrednostima, ti zidovi i podovi se smatraju stranim provodnim delovima u pogledu
zatite od elektrinog udara.
1.1.5. Razmetaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogunost da se dovede u pitanje
njihova efikasnost. One takoe moraju da obezbede zatitu pokretnog i prenosivog
aparata ako to predvia njihovo korienje.
Napomene:
1. Kod elektrinih instalacija koje nisu pod nadzorom traba imati u vidu opasnost od
naknadnog unoenja stanih provodnih delova (npr: pokretni i prenosivi aparat klase I
ili provodnih elemenata kao to su metalne vodovodne cevi).
2. Vano je obezbediti da vlaga ne samanji izolaciju poda i zidova.
1.1.6. Moraju se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvan
posmatranog prostora.

5.4.

Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala


Napomena:
1. Lokalno izjednaenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da sprei
pojavu opasnih napona dodira.
1.1.1. Provodnici izjednaenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupane
delove i stane provodne delove.
1.1.2. Tako izvedeno lokalno izjednaenje potencijala ne sme da bude povezano sa zemljom
direktno niti posredstvom izloenih ili stranih provodnih delova. Ako ovaj uslov ne
moe biti ispunjen, mora se primeniti zatita automatskim iskljuenjem napajanja (vidi
t.5.1)
1.1.3. Moraju se preduzeti mere obezbeenja da ljudi koji ulaze u prostorije zatiene
lokalnim izjednaenjem potencijala ne smeju biti izloeni opasnoj razlici potencijala,
naroito tamo gde je provodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim
izjednaenjem potencijala.

5.5.

Zatita elektrinim odvajanjem


Napomena:
1. Elektrino odvajanje jednog strujnog kola instalacije namenjeno je da sprei
elektrini udar usled dodira sa izloenim provodnim delovima koji mogu doi pod
napon zbog kvara osnovne izolacije strujnog kola.

JUS N.B2.741

strana 23/45

1.1.1. Zatita elektrinim odvajanjem mora se izvesti uz pridravanje svih zahteva iz


t.5.5.1.1. do 5.5.1.5. kao i zahteva iz:
t.5.5.2 kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan ureaj, ili
t.5.5.3 kada odvojeno strujno kolo napaja vie ureaja
Napomena:
1. Preporuuje se da umnoak nazivnog napona strujnog kola u voltima i duine
strujnog kola u metrima ne bude veai od 100 000 Vm pod uslovom da duina
strujnog kola nije vea od 500m.
1.1.1.1. Strujno kolo se mora napajati iz izvora za odvajanje tj:
transformatora za odvajanje, ili
izvora koji obezbeuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje,
npr: motor-generator sa namotajima ekvivalentne izolacije.
Napomena:
1. Zahtevana dielektrina vrstoa proverava se visokonaponskim ispitivanjem.
Pokretni izvori za odvajanje vezani na mreu moraju biti izabrani ili postavljeni prema
zahtevima iz t.5.2.
Privreni izvori u zatiti odvajanjem moraju biti:
izabrani i postavljeni prema t.5.2. ili
takvi da sekundarno strujno kolo bude razdvojeno od primarnog strujnog kola i
kuita izolacijom koja ispunjava uslove iz t.5.2; ako jedan takav izvor napaja vie
ureaja, njihovi izloeni provodni delovi ne smeju biti povezani sa metalnim
kuitem izvora.
1.1.1.2. Nazivni napon elektriki odvojenog strujnog kola ne sme biti vei od 500V.
1.1.1.3. Delovi pod naponom odvojenog strujnog kola ne smeju imati zajedniku taku
sa drugim strujnim kolima niti neku taku povezanu sa zemljom.
Da bi se izbegla opasnost od zemljospoja, mora se posebno voditi rauna o
izolaciji ovih delova pod naponom u odnosu na zemlju, naroito kod savitljivih
kablova i provodnika.
Razmetaj mora obezbediti elektrino odvajanje kod transformatora za
odvajanje.
Napomena:
1. Posebno elektrino odvajanje potrebno je izmeu delova pod naponom elektrine
opreme kao to su releji, kontaktori, pomone sklopke i bilo kojeg dela drugog
strujnog kola.
1.1.1.4. Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj duini na kojoj bi
moflo doi do mehanikih oteenja.
1.1.1.5. Odvojena strujna kola polau se posebno .
Ako se to ne moe izvesti, moraju se upotrebiti vieilni provodnici bez
metalnog plata ili izolovani provodnici postavljeni u izolacionim cevima ili
kanalnim kutijama, pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za napon koji je
barem jednak najviem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo
zatieno od prekomerne struje.

JUS N.B2.741

strana 24/45

1.1.2. Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan ureaj, izloeni provodni delovi ureaja
odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zatitnim provodnikom ni sa izloenim
provodnim delovima drugih strujnih kola.
Napomena:
1. Ako izloeni provodni delovi elektriki odvojenog strujnog kola mogu doi u dodir,
namerno ili sluajno, sa izloenim provodnim delovima drugog strujnog kola, zatita
od elektrinog udara ne zavisi vie samo od zatite elektrinim odvajanjem ve i od
mera zatite koje su primenjene na ove izloene delove.
1.1.3. Ako su preduzete mere za zatitu odvojenog strujnog kola od svih oteenja i greaka
na izolaciji, strujno kolo koje odgovara t.5.5.1.1. moe napajati vie ureaja pod
uslovom da su ispunjeni svi zahtevi iz t.5.5.3.1. do 5.5.3.4.
1.1.3.1. Izloeni provodni delovi ureaja odvojenog strujnog kola moraju biti
meusobno povezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednaenje
potencijala koji nisu spojeni sa zemljom. Ovi provodnici ne smeju biti povezani
ni sa zatitnimn provodnicima ni sa izloenim provodnim delovima drugih
strujnih kola, kao ni sa stranim provodnim delovima (vidi napomenu iz t.5.5.2.).
1.1.3.2. Sve prikljunice moraju imati zatitne kontakte koji moraju biti povezani sa
spojem za izjednaenje potencijala prema t.5.5.3.1.
1.1.3.3. Izuzev ako je oprema klase II, svi savitljivi kablovi moraju imati zatitni
provodnik koji slui kao provodnik za izjednaenje potencijala.
1.1.3.4. Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloenim provodnim delovima koji se
napajaju provodnicima razliitih polariteta, zatitni ureaj mora odvojiti
napajanje u toku 0,2s.

Veza sa drugim standardima


JUS N.A0.826 Elektrine instalacije u zgradama. Termini i definicije.
JUS N.A5.070 Stepeni zatite elektrine opreme ostvareni pomou zatitnih kuita.
Klasifikacija, oznaavanje i tipska ispitivanja.
JUS N.B2.702 Opsezi napona za elektrine instalacije u zgradama
JUS N.B2.730 Elektrine instalacije u zgradama. Opte karakteristike i klasifikacija.
JUS N.B2.743 Elektrine instalacije u zgradama. Zahtevi za bezbednost. Zatita od
prekomernih struja.
JUS N.B2.754 Elektrine instalacije u zgradama. Uzemljenje i zatitni provodnici.
JUS N.B2.761 Elektrine instalacije u zgradama. Metode merenja elektrine otpornosti zidova i podova.
JUS N.B2.775 Elektrine instalacije niskog napona. Elektrine instalacije u poljoprivredi i hortikulturi. Posebni tehniki zahtevi.
JUS N.H8.010 Transformatori za razdvajanje i sigurnosni transformatori za razdvajanje. Opi tehniki uvjeti i ispitivanja.
JUS N.N0.201 Bezbednost elektronskih aparata za domainstvo i slinu upotrebu.
Tehniki uslovi i nain proveravanja.
JUS N.E3.605 Prikljuni pribor za industrijske svrhe. Tehniki uslovi i ispitivanja.

JUS N.B2.741

strana 25/45
JUS N.A2.001 Standardni naponi elektrinih mrea.

PRILOG A

Objanjenja zahteva za zatitu automatskim iskljuenjem napajanja


( taka 5.1. ovog standarda )
Ovaj prilog je u skladu sa radnim dokumentom Tehnikog komiteta TC 64 Meunarodne
elektrotehnike komisije IEC 64 (Secretariat) 524 iz 1988. godine.

JUS N.B2.741

strana 26/45

A.1.0.

PRINCIPI MERE ZATITE

A.1.0.

Uvod
Praksa je pokazala da korisnik ovog standarda ima tekoa oko razumevanja razloga
zahteva ove mere zatite. Iz tog razloga daju se ova objanjenja.
Primenjene mere zatite automatskim iskljuenjem napajanja rezultat su razvoja na
polju standardizacije u svetu poslednjih 20 godina.

A.1.1.

Opte
Mera automatskim iskljuenjem napajanja data u t.5.1. ovog standarda predvia da,
usled greke u izolaciji, sprei da se osobe izloene opasnim naponima dodira u
takvim trajanjima koja mogu izazvati organska oteenja.
Da bi se zadovoljio ovaj zahtev, svaki kvar u izolaciji elektrine opreme mora izazvati
proticanje struje kvara koja se mora prekinuti u takvim vremenima koja ne ugroavaju
bezbednost osoba.
Ova mera zatite obuhvata kombinaciju sledea dva uslova:
a) Postojanje provodnog puta oznaenog u ovom standardu kao petlja kvara
to obezbeuje proticanje struje kvara. Sastav petlje kvara zavisi od tipa razvodnog
sistema (TN, TT ili IT).
b) Iskljuenje struje kvara odgovarajuim zatitnim ureajem u vremenu koje zavisi
od raznih parametara kao to su verovatnoa pojave kvara, verovatnoa da osoba
dodirne opremu tokom kvara i napon dodira kojem se osoba moe izloiti. Granice
napona dodira zasnivaju se na poznavanju dejstva struje na oveije telo.
Uslov pod a) zahteva postojanje zatitnog provodnika koji spaja sve izloene provodne
delove elektrine opreme napajane sa instalacije tako da sa stvara petlja kvara kako je
to pokazano kasnije za razliite razvodne sisteme TN, TT ili IT. Zatitni provodnici se
moraju postaviti pouzdano i vrsto u skladu sa standardom JUS N.B2.754 koji
odreuje presek ovakvih provodnika i uslove koji treba da se ispune da bi se osigurali
pouzdani spojevi.
Uslov pod b) zahteva postojanje razliitih ureaja u instalaciji, ije se karakteristike
odreuju zavisno od sistema uzemljenja (TN, TT ili IT).

A.1.2.

Dejstva elektrine struje na oveije telo


U ovom objanjenju iznose se najnovija saznanja o dejstvu struje na oveije telo.
Napomena:
1. Ova saznanja baziraju se na izvetajima Meunarodne komisije IEC 479 iz 1977.
godine, 479-1 iz 1985. godine i 479-2 iz 1986. godine.
Radi upotpunjavanja ovog objanjenja definiu se dva elementa:
dato dejstvo na oveije telo u odnosu na razne jaine i razna trajanja struje koja
protie kroz oveije telo;
impedansa ljudskog tela kao funkcija napona dodira.
Ova dva elementa dozvoljavaju uspostavljanje odnosa koji moe postojati izmeu
oekivanog napona dodira i njegovog trajanja koje obino ne izaziva tetno fizioloko
dejstvo na bilo koju osobu izloenu ovom naponu dodira.

JUS N.B2.741

strana 27/45
Za naizmeninu struju frekvencije izmeu 15 i 100 Hz, kriva na slici 1 ( kriva je preuzeta iz
izvetaja IEC 479-1/85), zona 3, prikazuje ovu situaciju u kojoj se ne oekuju organska
oteenja; u ovoj zoni se mogu pojaviti izvesne tekoe, ali one nestaju po prekidu
struje. Kriva L na ovoj slici postavljena je tako da ima odreene rezerve bezbednosti
ispod zone 4 u kojoj pojava rizika od treperenja srane komore, kao glavnog uzronika
smrti, usled elektrinog udara, poveava verovatnou sa poveanjem i trajanjem struje
koja protie kroz ljudsko telo.
Na slici 1 predstavljene su zone u pogledu fiziolokih dejstava na sledei nain:
ZONA

FIZIOLOKA DEJSTVA

1 (do krive a)

Obino bez ikakvih reakcija

2 (izmeu krivih a i b)

Obino bez tetnih fiziolokih dejstava

3 (izmeu krivih b i c1)

Obino bez organskih oteenja. Mogua su grenja miia i tekoe sa


disanjem i poremeajem sranog ritma, ukljuujui treperenje pretkomore
i privremene zastoje rada srca bez treperenja komorew, poveane sa
jainom struje i trajanjem proticanja.

4 (iza krive c1)

Ista kao u zonu 3; verovatnoa pojave treperenja komore oko 5% na


krivoj c2, oko 50% na krivoj c3 i vea iznad krive c3. Poveanjem jaine
struje i trajanja proticanja mogu se pojaviti patofizioloka dejstva kao to
su srani zastoj, prestanak disanja i teke opekotine.

Slika A.1 Zone dejstva na oveije telo t (ms) / I (mA) (15 do 100 Hz)
Na slici je: L konvencionalna referentna kriva prema kojoj se uspostavljaju vremena
iskljuenja u zavisnosti od oekivanog napona dodira za meru zatite automatskim
iskljuenjem napajanja
A.1.3.

Impedansa oveijeg tela


Impedansa oveijeg tela koja se razmatra za odreivanje napona dodira znaajno
zavisi od dva elementa:
najverovatnijeg puta prolaska struje kroz oveije telo;
uslova okoline, naroito u pogledu prisustva vode i dodira oveka sa zemljom.

A.1.4.

Tipine situacije
Uzimajui u obzir uslove iz prakse, mogu se identifikovati tri tipa situacije koji imaju
respektivno sledee karakteristike:
Situacija 1:

Suve ili vlane prostorije (ili mesta)

JUS N.B2.741

strana 28/45
Suva koa
Pod dovoljne elektrine otpornosti
Situacija 2:

Mokre prostorije (ili mesta)


Mokra koa
Pod male elektrine otpornosti

Situacija 3:

Uslovi pri potapanju


Bez elektrine otpornosti koe
Bez elektrine otpornosti okolnih zidova

Uslovi za zatitu u situaciji 1 i2 uspostavljaju se uzimajui u obzir impedansu Z:


Z1 = 1000 + 0,5Z5% ( ), za uslov 1 ( situaciju 1 )
vrednost od 1000 predstavlja eventualno prisustvo obue i otpornosti poda

Z2 = 200 + 0,5Z5% ( ), za uslov 2 ( situaciju 2 )


vrednost od 200 za uslov 2 predstavlja najniu vrednost elektrine otpornosti poda zanemarujui obuu

Z5% - naznaena vrednost impedanse ljudskog tela od koje manju vrednost ima,
smatra se, samo 5% celokupnoig stanovnitva.
Napomena: Ova vrednost uzeta je iz IEC izvetaja 479-1 iz 1985. godine.
Koeficijent 0,5 uzima u obzir dvostruki dodir obe ruke i obe noge, budui da su
vrednosti (u IEC 479-1 iz 1985.god.) date za dodir izmeu jedne ruke i jedne noge.
Nema uslova koji se moe utvrditi za situaciju 3, koja predstavlja vrlo specifian sluaj
u kojem je osoba u vodi i gde se zatita automatskim iskljuenjem ne bi mogla
primeniti, a samo bi se u nekim sluajevima mogle dozvoliti neke mere zatite, npr.
SELV do 12V naizmenine struje.
Taka 5 daje samo opti sluaj koji odgovara situaciji 1 za koju je dozvoljeni napon
dodira UL = 50V za naizmeninu struju i 120V za jednosmernu struju bez talasnosti.
Moraju se posebno specificirati uslovi koji moraju biti ispunjeni u sluaju situacije 2 za
koju je dozvoljeni napon dodira 25V za naizmeninu struju ili 60V za jednosmernu
struju bez talasnosti. Ova situacija postoji samo u nekim specijalnim elektrinim
instalacijama, kada se u standardu zahtevaju takva ogranienja dozvoljenog napona
dodira; ovo je npr. sluaj kod elektrinih instalacija na gradilitima i u poljoprivredi i
hortikulturi (JUS N.B2.775).
U tabeli A.1, za situaciju 1 i situaciju 2, u zavisnosti od oekivanog napona dodira U C,
dati su:
impedansa Z1 ili Z2 odreene kako je prethodno dato,
struja I koja prolazi kroz oveije telo (sl.2),
vreme iskljuenja t odreeno prema krivoj L na slici A.1.
Na slici A.2 su date krive vremena prekidanja u funkciji dozvoljenog napona dodira za
situacije 1 i 2.
Da bi se izbeglo unoenje potencijala pomou metalnog elektrinog razvoda i drugih
metalnih delova koji sa spoljne strane ulaze u zgradu, t.5.1.1.2. zahteva izvoenje
glavnog izjednaenja potencijala spajanjem svih stranih provodnih delova na mestu
ulaska u zgradu.
Tabela A.1.

JUS N.B2.741

strana 29/45

Oekivani
napon dodira
UC (V)

Situacija 1

Situacija 2

Z1

Z2

()

( mA )

(s)

()

( mA )

(s)

25

1075

23

50

1725

29

925

54

0,47

75

1625

46

0,60

825

91

0,30

90

1600

56

0,45

780

115

0,25

110

1535

72

0,36

730

151

0,18

150

1475

102

0,27

660

227

0,10

220

1375

160

0,17

575

383

0,035

280

1370

204

0,12

570

491

0,020

350

1365

256

0,08

565

620

500

1360

368

0,04

560

893

JUS N.B2.741

strana 30/45

A.1.1.

PRIMENA MERE ZATITE U RAZLIITIM SISTEMIMA UZEMLJENJA

A.2.1.

TN sistemi

A.1.1.1.

Petlja kvara (t.5.1.3.1.)


U TN sistemu petlja kvara se sastoji od galvanskog kola koje obuhvata, kako je to
prikazano na slici A.3, provodnik pod naponom u kome je nastao kvar i zatitni
provodnik direktno spojen sa neutralnom takom izvora ( PE ili PEN provodnik,
zavisno od toga da li je TN-S ili TN-C sistem ).

JUS N.B2.741

strana 31/45

slika A.3. Uproena ema TN sistema koja pokazuje princip zatite TN sistema: u
sluaju kvara izmeu faznog provodnika i izloenog provodnog dela M, struja kvara
protie u petlji kvara ( vidi t.A.3. i sliku A.16 i definicije za razliite napone ).
A.1.1.2.

Oekivani napon dodira


Oekivani napon dodira UC je onaj koji se pojavljuje izmeu izloenog provodnog dela
M i take 0 i jednak je:
UC = Id Z, gde je:

(1)

Z zbir impedansi zatitnih provodnika izmeu izloenog provodnog dela M i take 0


Za instalacije direktno napajanje iz distributivne mree uslovi za zatitu mogu se
primeniti samo u saglasnosti sa distributerom; oni daju uslov napajanja, tj.
karakteristike izvora nultu komponentu impedanse transformatora ili suptranzijentnu
reaktansu alternatora koje zna jedino distributer.
A.1.1.3.

Analiza uslova zatite (t.5.1.3.3.)


Opta jednaina za oekivani napon dodira je:
UC =

U0

2
2
U 0 RPE
+ X PE

( RT + R A + RPE ) 2 + ( X T + X A + X PE ) 2

, gde je:

napon izmeu faze i nule,

RT, XT unutranja otpornost i unutranja reaktansa izvora,


RA, XA zbir otpornost i reaktansi, respektivno, faznog provodnika od izvora do
posmatranog izloenog provodnog dela,
RPE,XPE zbir otpornosti i reaktansi, respektivno, zatitnog provodnika od glavnog
izjednaenja potencijala do posmatranog izloenog provodnog dela
Napomena:
1. XA i XPE su ovde odvojeni tako da prikau podelu napona du petlje kvara. U
praksi se oni ne mogu odvojeno meriti.
U praksi se oekivani napon dodira odreuje iz jednostavne formule:

UC = U0

RPE
Z S , gde je

(2)

U0 napon izmeu faze i neutralnog provodnika instalacije,


RPE otpornost zatitnog provodnika izmeu posmatranog izloenog provodnog dela
i referentne take,
ZS impedansa petlje kvara koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do take
kvara i zatitni provodnik izmeu izloenog provodnog dela uvrene opreme
ili prikljunice i izvora.
Referentna taka je najblia taka izloenom provodnom delu iji potencijal u sluaju
kvara na tom izloenom provodnom delu ostaje priblino jednak potencijalu mesta gde
se izloeni provodni deo nalazi i koja se moe jednovremeno dodirnuti sa stranim
provodnim delovima.

JUS N.B2.741

strana 32/45
Ova referentna taka moe se dobiti postavljanjem dopunskog izjednaenja
potencijala na nivou rasklopnog bloka koji napaja krajnje strujno kolo posmatranog
izloenog provodnog dela (slika A.4.). Ovakvo dopunsko izjednaenje potencijala se
izvodi pod slinim uslovima kao za glavno izjednaenje potencijala zgrade (t.5.1.1.2.).
Oekivani napon dodira je pad napona u provodniku izmeu M i R usled struje kvara
Id. Zatitni ureaj se bira tako da struja kvara:

I d=

U0
ZS

(3)

osigurava delovanje u vremenu t koje nije vee od odreenog u funkciji oekivanog


napona dodira UC (kriva L1 ili L2).
Ovo zahteva proraun impedanse petlje kvara ZS, koji je mogu samo ako su svi
elementi petlj, ukljuujui i izvor, poznati.
ZS se moe izraunati ako su provodnici pod naponom i zatitni provodnici u
neposrednoj blizini bez uticaja feromagnetnih delova, ili se moe odrediti merenjem.
Reaktansa se moe zanemariti za provodnike preseka do 35mm2 i ako se fazni i
zatitni provodnik postavljaju neposredno jedan uz drugi. Struja I d je pod ovim
uslovima:

Id = c

U0
Ra + R P ,

gde je:

(4)

c konvencionalni faktor koji koriguje greku usled zanemarivanja impedanse izvora


napajanja. U odsustvu preciznih informacija moe se uzeti da je jednak 0,8.
Napomena: Iskustvo pokazuje da ova vrednost vai u veini sluajeva.
Ra otpornost faznog provodnika od referentne take do izloenog provodnog dela,
RP otpornost zatitnog provodnika od referentne take do izloenog provodnog
dela.
`
Oekivani napon dodira U C je:

U C` = RP I d = c U 0

m
1+ m ,

gde je:

(5)

m odnos otpornosti zatitnog provodnika i faznog provodnika posmatranog strujnog kola. Ako su provodnici od istog materijala, uzima se kao ekvivalent odnosa
preseka faznog i zatitnog provodnika posmatranog strujnog kola.
Slika A.4. Primer referentne take
Uzimajui ovo u obzir, oekivani napon dodira i vremena iskljuenja mogu se odrediti
kao zavisnost od nazivnog napona instalacije, uzimajui u obzir parametra c i m.
LP glavno izjednaenje potencijala
PE zatitni provodnik
C strani provodni deo
LL dopunsko izjednaenje potencijala
R referentna taka
M izloeni provodni deo
Oekivani napon dodira jednak je padu
napona u provodniku izmeu M i R, zavisno od struje kvara Id.

JUS N.B2.741

A.1.1.4.

strana 33/45

Praktina primena uslova za zatitu (t.5.1.3.5.)


Iskustvo pokazuje da je esto teko tano proceniti oekivani napon dodira.
Pozivanje na napon kvara bilo bi suvie strogo za svrhu korienja zatitnog ureaja
prekomerne struje i zbog toga su neophodne razne hipoteze u procenjivanju
oekivanog napona dodira. Ova procena se posebno zasniva na vrednosti koeficijenta
c, ija tana vrednost zavisi od konfiguracije napojne mree.
tavie, nije sigurno da poveanje potencijala izloenih provodnih delova krajnjih
strujnih kola ne bi prelo vrednost sa krive L1 ili L2 u sluaju kvara u drugim krajnjim
strujnim kolima ili napojnim strujnim kolima.
Tako, da bi se olakalo uspostavljanje uslova za primenu pravila za zatitu, vremena
iskljuenja odreena su ne kao funkcija oekivanog napona dodira ve kao funkcija
nazivnog napona instalacije, uzimajui u obzir prethodne odnose (5) izmeu ova dva
napona.
Zato je uraena studija o uticaju primena razliitih parametara na vrednost oekivanog
napona dodira i odgovarajuih vremena iskljuenja.
Ovi parametri su sledei:
Faktor c moe varirati, u odnosu na situaciju posmatranog strujnog kola, izmeu 0,6
(npr. strujno kolo vrlo daleko od izvora) i 1 (npr. za strujno kolo koje izlazi direktno iz
izvora).
Odnos m moe varirati u zavisnosti od odnosa preseka faznog i zatitnog
provodnika posmatranog strujnog kola. Za kablove i izolovane provodnike odnos m
moe biti izmeu 1 i 3.
Napon napajanja U0, u saglasnosti sa standardom JUS N.A2.001, moe varirati
10%.
`
Prorauni pokazuju da, za datu vrednost napona U0, oekivani napon dodira U C
varira u zavisnosti od vrednosti parametra c i m, izmeu 0,3U0 i 0,75U0.

Na primer, za nazivni napon 220V oekivani napon dodira varira izmeu 66V i 165V.
Rezultujua struja kroz oveije telo varira izmeu 40mA i 114mA: prema krivoj L1 sa
slike A.5, vreme prekidanja mora biti izmeu 0,7s i 0,23s.
Tabela 1 utvruje jedinstveno vreme 0,4s. Ovo vreme odgovara srednjoj vrednosti
faktora c = 0,8 i odnosu m = 1, to obino i postoji u krajnjim strujnim kolima.
Oekivani napon dodira jednak je, prema formuli (5):
U C` = 0,8 220

1
= 88V
2

JUS N.B2.741

strana 34/45

JUS N.B2.741

strana 35/45

JUS N.B2.741

strana 36/45
to odgovara, prema krivoj L1, slika A.2, priblino vremenu od 0,4s.
Prema stvarnim vrednostima faktora c i odnosa m, taka struja / vreme se kree na

Slika A.5.
Uticaj varijacije parametara c, m i U0

liniji AB. Dalje, kao funkcija stvarne vrednosti napona U0 :


linija AB odgovara maksimalnoj vrednosti napona, ili 1,1U0 ,
linija AB odgovara minimalnoj vrednosti napona, ili 0,9U0 .
Taka odgovara vremenu iskljuenja u funkciji napona dodira unutar rafirane
povrine. Proizlazi da su uslovi za iskljuenje ispunjeni u svakom sluaju u zoni 3 i
ispod krive C1.
Kao to je prikazano grafiki, jedinstvena vrednost vremena moe se izabrati za svaku
nazivnu vrednost napona, nezavisno od vrednosti faktora c i odnosa m.
Iz ovih razloga usvojena su vremena iskljuenja utvrena u tabeli 1 (konvencionalna
primena).
U praksi ova vremena iskljuenja uzimaju se u onzir samo ako je ureaj za iskljuenje
topljivi osigura: pravilo za zatitu sa tada sastoji u osiguranju da struja kvara Id
izazove sigurno pregorevanje osiguraa u vremenu t definisanom u tabeli 1,
potvrujui da se odgovarajua taka na dijagramu delovanja osiguraa I=f(t) nalazi
iznad gornje granice vremena karakteristike vreme / struja osiguraa (slika A.6.).
Kada je zatitni ureaj prekida, dovoljno je da se osigura da je struja kvara Id
najmanje jednaka najmanjoj vrednosti struje koja osigurava trenutno delovanje
prekidaa; u stvari, vremena delovanja prekidaa su uglavnom manja od vremena
definisanih u tabeli 1, pod uslovom da namerno ne kasne (slika A.7.).
Slika A.6. Zatita osiguraem
Slika A.7. Zatita prekidaem
Taka A koja odgovara vremenu t0
definisanom u tabeli 1 za struju kvara
Id je iznad gornje granice karakteristike vreme / struja osiguraa (FF).*
t1 je stvarno vreme prekidanja osiguraa, kod struje kvara I .

Ako je struja kvara Id vea od


najmanje struje koja osigurava trenutno delovanje prekidaa Im , vreme
delovanja t1 prekidaa je sigurno
manje od vremena t0 koje je
definisano u tabeli 1.

JUS N.B2.741

strana 37/45

*) Do donoenja jugoslovenskog standarda treba koristiti podatke proizvoaa.

Nadalje, kada je napon dodira manji od trajno dozvoljenog napona dodira UL,
iskljuenje napajanja nije nuno u pogledu zatite od indirektnog dodira. Meutim
iskljuenje moe biti neophodno iz drugih razloga, kao to je rizik od poara.
Ovo je naroito izraeno kada je odnos impedanse zatitnog provodnika i petlje kvara
dovoljno mali (npr. kada se kao zatitni provodnik koristi nekoliko provodnika
vieilnog kabla u paraleli ili armatura kabla u paraleli sa golim nepridruenim spoljnim
provodnikom, voeni zajedno).
Prethodna predvianja su sasvim primenljiva na strujna kola koja napajaju prenosive i
rune aparate.
A.1.1.5.

Sluajevi u kojima se dozvoljava vreme iskljuenja do 5s (t.5.1.3.4.)


Vreme iskljuenja koje je vee od vrednosti date u tabeli 1, a manje od 5s dozvoljava
se za strujna kola koja ne napajaju prenosive i rune aparate iz sledeih razloga:
kvarovi u ovakvim strujnim kolima su rei;
rizik dodira sa opremom napajanom ovakvim strujnim kolima u trenutku kvara malo
je verovatan;
oprema napajana ovakvim strujnim kolima se obino na hvata i moe se lako
otpustiti ako se kvar pojavi;
napon dodira se smanjuje postavljanjem glavnog izjednaenja potencijala.
Ogranienje od 5s je konvencionalno. Ovo vreme pokriva veinu sluajeva u kojima su
potrebna vremena iskljuenja dua nego to su vrednosti date u tabeli 1, npr. za
napojna strujna kola i za strujna kola motora. Takoe, ova vremena su normalno
usaglaena sa termikom izdrljivou oprema koja sainjava petlju kvara.

JUS N.B2.741

strana 38/45
Skree se panja na injenicu da se ta vremena iskljuenja koja prelaze vrednosti iz
tabele 1 mogu preneti na pripadajua krajnja strujna kola koja napajaju prenosive
aparate ili rune aparate.
Slika A.8. Uslovi zatite raznih strujnih kola jedne elektrine instalacije

T rasklopni blok
L dopunsko izjednaenje potencijala*)
C strani provodni delovi
M neprenosivi aparati
(oprema kao to su motori)
X privrene svetiljke
prikljunica
D napojno strujno kolo
(strujno kolo koje je ispred krajnjeg)

vremena iskljuenja prema tabeli 1

vremena iskljuenja koja mogu biti dua


od vrednosti iz tabele 1 ali manja od 5s

*) Dopunsko izjednaenje potencijala nije neophodno ako napon dodira koji bi se mogao pojaviti u sluaju kvara T4 nije
vei od UL (u optem sluaju 50V). Ovaj uslov je ispunjen ako odnos izmeu otpornosti zatitnog provodnika izmeu
T4 i referentne take i impedanse petlje kvara nije vei od odnosa izmeu U L i nazivnog napona izmeu faze i
neutralne take U0.

Tamo gde je obezbeeno izjednaenje potencijala izmeu svih jednovremeno


pristupanih provodnih delova pojava opasnih napona dodira nije verovatna u praksi i
tada se sozvoljava da se izostavi odreivanje uslova za zatitu od indirektnog dodira
za strujna kola koja se nalaze ispred izjednaenja potencijala. Ovo se naroito odnosi
na glavna strujna kola i napojna strujna kola.
Ovakvi uslovi ilustrovani su na slici A.8. koja prikazuje razne mogue sluajeve.
Ova granica vremena od 5s ne unosi se u namerno kanjenje delovanja zatitnog
ureaja, ali uzima u obzir karakteristike zatitnih ureaja za struje od dalekih mesta
kvarova pod slinim uslovima kao to su pravila za vremena iskljuenja za zatitu od
kratkog spoja (JUS N.B2.743, t.5.3.2). Meutim, neka delovanja zatitnog ureaja koja
kasne mogu biti neophodna za napajanje aparata sa velikom startnom srujom ili koji
imaju struje odziva pri ukljuivanju, tako da ne izazivaju nepotrebna iskljuivanja
(okidanja). Ovo je posebno primenljivo kod napajanja motora velikih snaga.
A.1.1.6.

Zatita pomou zatitnog ureaja diferencijalne struje (t.5.1.3.9.)


Kada ne mogu da se ispune uslovi za zatitu pomou zatitnih ureaja prekomerne
struje, zatita se ostvaruje pomou zatitnih ureaja diferencijalne struje (ZUDS);
Takvi uslovi mogu postojati u strujnim kolima prikljunica nepoznate duine, u strujnim
kolima velike duine i malog preseka ija je impedansa znatna.
U ovom sluaju zatitni provodnik takvog strujnog kola mora se spojiti:
a) na zatitni provodnik instalacije PEN provodnik u TN-C sistemu na strani
napajanja ZUDS-a,

JUS N.B2.741

strana 39/45
b) ili na posebni uzemljiva koji mora da zadovolji uslove za zatitu u TT sistemu.
U sluaju a) kratak spoj koji nastane na strani optereenja ZUDS-a izazvae porast
potencijala zatitnog provodnika usled pada napona izazvanog proticanjem struje
kratkog spoja u PEN provodniku. Ovakav porast potencijala mogao bi se pojaviti za
vreme delovanja zatitnog uraaja prekomerne struje. Ovo vreme ne sme prekoraiti
5s, a prema standardu JUS N.B2.743 je obino i krae.
Rizik koji bi proizio iz ovakvih okolnosti je mali, tako da nema potrebe uzimati u obzir
odredbe standarda JUS N.B2.741.

Slika A.9 Kratak spoj nastao u C izmeu faznog i neutralnog


provodnika prouzrokovae pad napona u PEN
provodniku izmeu O i A jednak proizvodu struje
kratkog spoja Ia i otpornosti PEN provodnika.

A.1.2.
A.1.2.1.

TT sistemi (t.5.1.4.)
Petlja kvara
U TT sistemu, kao je prikazano na slici A.10, petlja kvara koja se sastoji od faznog
provodnika u kome je nastao kvar, zatitnog provodnika koji spaja izloeni deo na
uzemljiva i dva uzemljivaa: izloenog provodnog dela instalacije (RA) i neutralne
take napajanja (RB).

A.1.2.2.

Analiza uslova za zatitu (t.5.1.4.2.)


Napon dodira u sluaju kvara je:
UC = RA Id ,
Id struja kvara

gde je

(6)

JUS N.B2.741

strana 40/45

JUS N.B2.741

strana 41/45

Slika A.10. Princip zatite u TT sistemima


Videti slika A.15. i A.16. i definicije za razliite napone

Zanemarujui otpornost metalnih puteva (provodnik pod naponom i zatitni provodnik)


koje su uglavnom male u poreenju sa otpornostima uzemljivaa, struja kvara je:

Id =

U0
,
RA + RB + Rd

gde je Rd otpornost kvara

(6a)

U TT sistemu, u poreenju sa TN sistemom, neophodno je da se uzme u obzir


nepotpuni kvar koji se predstavlja odreenom otpornou. Ako se u TN sistemu ne
uzimaju u obzir takvi kvarovi, to je zbog toga to je rasuta energija na mestu kvara
takva da se, zbog velike struje kvara, kvar pretvara bilo u potpuni kvar zanemarljive
impedanse ili se eliminie razaranjem u vrlo kratkom vremenu. Zbog toga se uticaj
nepotpunog kvara moe zanemariti u TN sistemu.
Nepotpun kvar u TT sistemu se moe odravati bez razvoja razaranja due vreme od
onoga koje obezbeuje delovanje zatite od indirektnog dodira, jer je struja kvara
znatno manja.
Da bi se uzelo u obzir postojanje ovih nepotpunih kvarova, ija otpornost ne mora biti
poznata, bezbednost e se osigurati ako se zahteva da oekivani napon dodira
odreen za struju potpunog kvara ne prelazi utvreni dozvoljeni napon dodira UL, tj.:
UC' = RA Id UL

I d` =

U0
RA + RB

(6b)

(7)

pri emu je vreme iskljuenja ureaja za zatitu najvie 5s u skladu sa tabelom A.1.
Ako kvar nije potpun, struja kvara je manja i vreme iskljuenja je proporcionalno due,
ali budui da je napon dodira manji od UL, uslovi zatite su obezbeeni.
Kada se instalacija napaja iz niskonaponskog sistema, vrednost otpornosti uzemljivaa
neutralne take napajanja (RB) obino nije poznata i vrednost koja prelazi (RA i RB)
dobija se merenjem impedanse (otpornosti) petlje kvara.

JUS N.B2.741

strana 42/45
Upotreba zatitnog ureaja diferencijalne struje za automatsko iskljuenje napajanja
bez namernog kanjenja omoguava brzu eliminaciju struje kvara: vremena iskljuenja
su svakako manja od onih utvrenih uza situaciju 1 i situaciju 2.

A.1.2.3.

Ureaji za zatitu (t.5.1.4.4.)


Upotreba ureaja za zatitu od prekomerne struje kod zatite od indirektnog dodira u
TT sistemima zahteva vrlo male otpornosti uzemljenja. Tako je za osigura od 20A
potrebna otpornost uzemljenja manja od 0,7 a za prekida od 32A otpornost
uzemljenja treba da bude manja od 0,5.
Ovako male otpornosti uzemljenja je teko u praksi realizovati i nije mogue obezbediti
njihove vrednosti u toku veka trajanja instalacije.
Nezavisno od otpornosti uzemljivaa, upotreba zatitnog ureaja diferencijalne struje
obezbeuje zatitu od indirektnog dodira: npr. ureaj sa nazivnom diferencijalnom
strujom 0,3A dozvoljava otpornost uzemljivaa 160, to se lako moe postii u skoro
svim vrstama tla.

A.1.3.
A.1.3.1.

IT sistemi (t.5.1.5.)
Bez iskljuenja napajanja pri pojavi prvog kvara
U IT sistemima, u vremenu pojave prvog kvara na izolaciji, struja kvara se ograniava
tako da se ne moe pojaviti u instalaciji opasni napon dodira vei od trajno
dozvoljenog.
Ovaj uslov doputa izbegavanje iskljuenja pri prvom kvaru i dalju upotrebu elektrine
instalacije. Ali da bi ova mogunost postala valjana, vano je da se kvar brzo pronae i
eliminie. Ako to nije mogue, instalacija funkcionie kao TN ili TT sistem i iskljuenje
e se desiti pri pojavi drugog kvara, pre eliminisanja prvog.

A.1.3.2.

Razni sistemi
Da bi se zadovoljio ovaj uslov, instalacija se izoluje od zemlje ili spaja sa njom preko
impedanse odgovarajue vrednosti.
Ako je instalacija izolovana od zemlje (slika A.11), struja prvog kvara odreuje se
kapacitivnostima ostalih dveju faza prema zemlji. Ovo moe ograniiti duinu svih
strujnih kola instalacije.
Tamo gde je instalacija spojena sa zemljom preko impedanse (slike A.12 i A.13) jaina
struje prvog kvara ograniava se u praksi vrednou ove impedanse, a kapacitivnosti
ostalih dveju faza prema zemlji u veini sluajeva znatno poveavaju impedansu, osim
ako instalacija sadri kablove velike duine ili su kablovi sa metalnim platem.
Spoj instalacije sa zemljom preko impedanse primenjuje se posebno tamo gde se
prenaponi ili kolebanja napona oekuju sa pojavom rezonancije.
Vrednost impedanse Z bira se tako da se izbegnu oscilacije i da izazovu proticanje
struje greke koja se moe otkriti. Struja ne treba da bude ni previsoka, tako da pri
stalnom proticanju kroz zatitne provodnike i eventualno uzemljiva ne dolazi do
prevelikog zagrevanja.
U veini sluajeva uzima se da je vrednost impedanse Z reda 5 do 6 puta fazni napon
instalacije, izraena u omima, ili npr. 1000 za napon 220/380V instalacije.
Za sluaj na slici A.12 struja prvog kvara (kvar prema izloeni provodnim delovima
opreme M) ograniena je zbirom otpornosti uzemljivaa i impedanse Z. Uslovi koji
dozvoljavaju da se ne iskljuuje napajanje ogranieni su naponom dodira na izloenim
provodnim delovima opreme M, koji je jednak RAId i koji ne sme prei vrednost
dozvoljenog napona dodira (UL).

JUS N.B2.741

strana 43/45
Za sluaj na slici A.13 struja prvog kvara ograniena je jedino impedansom Z,
impedanse pripadajuih provodnika su prema tome zanemarljive. Nema pojave
napona dodira na izloenim provodnim delovima i nije potrebno da se zadovolji uslov
iz t.5.1.5.3.
Meutim, moe biti nephodno da se ogranii vrednost RAB u pogledu rizika od
direktnog proboja faze na zemlju.

Slika A.11. IT sistem izolovan od zemlje. Struja prvog


kvara koja deluje u treoj fazi zatvara se
preko kapacitivnosti prve i druge faze

JUS N.B2.741

strana 44/45

Slika A.12. IT sistem u kojem je neutralna taka spojena


sa zemljom preko impedanse Z i u kojem je
uzemljiva napajanja (RB) odvojen od uzemljivaa izloenih povodnih delova (RA)

Slika A.13. IT sistem u kojem je neutralna taka spojena


sa zemljom preko impedanse Z i u kojem je
uzemljenje napajanja spojeno sa izloenim
provodnim delovima (RAB)
U ovim emama neutralni provodnik nije prikazan, jer se strogo preporuuje da se u
ovim sistemima ne vodi. Ako se neutralni provodnik vodi u IT sistemu instalacije,
greka prema zemlji efektivno ponitava prednosti vezane za sisteme u kojima
neutralna taka nije direktno spojena sa zemljom.
Sa druge strane, voenje neutralnog provodnika kada nije spojen sa zemljom zahteva
posebno izvoenje instalacije:

JUS N.B2.741

strana 45/45
da bi se, u sluaju dve greke nastale u istoj instalaciji, izbeglo da u dva strujna kola
razliitih preseka tee kroz neutralni provodnik manjeg preseka vaa struja nego to
je trajno dozvoljena struja;
da se upotrebljeni aparati ne izlau naponima veim od njihovog nazivnog napona.
Ovo izvoenje instalacije zahteva detaljniju tehniku razradu instalacije, radi njenog
stavljanj u pogon.
Na kraju, odsustvo neutralnog provodnika olakava izbor ureaja za zatitu od
preoptereenja i otkrivanje mesta kvara.

A.1.3.3.
A.1.3.3.1.

Zatita pri drugom kvaru


Osnovni uslov
Ako prvi kvar nije otklonjen a pojavi se drugi kvar, u izolaciji druge faze uspostavlja se
struja dvostrukog kvara koja je u stvari meufazna struja kratkog spoja (ili struja
izmeu faze i neutralnog provodnika), ali ija je jaina znatno manja od struje kratkog
spoja u jednom strujnom kolu s obzirom na injenicu da obuhvata dva strujna kola, to
je prikazano na slici A.14.

Slika A.14. Struja dvostrukog kvara u IT sistemu kada su izloeni provodni delovi
spojeni na isti uzemlji-va. Ova ema ne zavisi od situacije instalacije u
odnosu na zemlju (izolovan ili spojen sa zemljom preko impedanse)

Uslovi za otklanjanje struje dvostrukog kvara zavise od situacije u pogledu


uzemljivaa: sluaj sa slike A.12 odgovara TT sistemu, dok sluaj sa slike A.13.
odgovara TN sistemu.
Uslovi iskljuenja struje dvostrukog kvara su sledei:
a) Kada u istoj instalaciji izloeni provodni delovi nisu spojeni na isti uzemljiva a dva
kvara nastanu u razliitim grupama meusobno spojenih izloenih provodnih delova,
zatita se postie prema uslovima iz TT sistema.
U grupi gde su meusobno spojeni izloeni provodni delovi zatita se postie prema
uslovima iz t.5.1.5.6. (vidi t.A.2.3.3.2. do A.2.3.3.6.).

JUS N.B2.741

strana 46/45
b) Kada su u istoj instalaciji svi izloeni provodni delovi, ukljuujui i one od izvora,
spojeni na isti uzemljiva, zatita se postie prema uslovima iz t.5.1.5.6. (vidi
t.A.2.3.3.2. do A.2.3.3.6.).

A.1.3.3.2.

Oekivani napon dodira


Iako se zbog male verovatnoe zanemaruje rizik od jednovremenog dodira izmeu dva
izloena provodna dela u kojima su nastala dva kvara u izolaciji, mora se uzeti u obzir
oekivani napon dodira pri pojavi drugog kvara, izmeu izloenog provodnog dela pod
kvarom i glavnog izjednaenja potencijala.
Ako se razmatra sistem na slici A.14, zapaa se da je ovaj napon jednak padu napona
u zatitnom provodniku izmeu A i M, zavisno od struje dvostrukog kvara IAB.
Ako je:
Za impedansa faznog provodnika izmeu izloenog provodnog dela A i referentne
take, a
Zb impedansa faznog provodnika izmeu izloenog provodnog dela B i iste referentne take
oekivani napon dodira je :
UC = m1ZaIab

(8)

ili

UC =

m1 Z aU
2Z 0 + Z a (1 + m1 ) + Z b (1 + m2 )

(9)

Stavljajui

c=

Z a (1 + m1 ) + Z b (1 + m2 )
2Z 0 + Z a (1 + m1 ) + Z b (1 + m2 )

z=
i

Za
Zb

(10)

dobija se:

UC =

m1 zcU
z (1 + m1 ) + (1 + m2 )

(11)

gde je U meufazni napon.


Jednaina 11 predpostavlja da odnos m ima istu vrednost od take napajanja do
razmatranih izloenih provodnih delova. Ako nije tako, formula (12) se pie kao:
UC =

Z p m p
(1 + m p ) Z p

cU
,

gde je

(12)

Zp impedansa zatitnog provodnika strujnog kola p,


mp vrednost odnosa m u strujnom kolu p.
Uzimajui da neutralni provodnik nije voen, napon U je napon izmeu faza. Ako se
pak neutralni provodnik vodi, vrede ista razmatranja, s tim to je U fazni napon.
A.1.3.3.3.

Struja dvostrukog kvara


Ova struja je:
I ab =

U
Z a (1 + m1 ) + Z b (1 + m2 ) + 2 Z 0

(13)

JUS N.B2.741

strana 47/45
ili, uzimajui u obzir ranije definisan odnos c:
I ab =

cU
Z a (1 + m1 ) + Z b (1 + m 2 )

(14)

Ako je Ia struja kvara zanemarljive impedanse u taki A, a struja Ib isto to u taki B,


onda je:
Ia =

cU
Z a (1 + m1 )

Ib =

cU
Z b (1 + m 2 )

Ia i Ib su respektivno struje kvara u A i B koje protiu ako je instalacija sistema TN.


Deljenjem Iab (13) respektivno sa Ia i Ib dobija se:

1 + m1
1 + m2
1 + m1 +
z

(15)

I ab
1 + m2
=
I b 1 + m2 + (1 + m1 ) z

(15)

I ab
=
Ia

Radi lakeg razumevanja mogu se uvesti uproenja u prethodnim proraunima;


ovakva uproenja ne menjaju zakljuke. Posebno, usvojeno je da je koeficijent c isti
za struju dvostrukog kvara i za struju kvara iz faze prema izloenim provodnim
delovima; u stvari, koeficijent nema ba tano istu vrednost, ali jedinstvena vrednost
od 0,8 je zadrana.
A.1.3.3.4.

Uslovi za zatitu
Uslovi za zatitu se odreuju na takav nain da struja dvostrukog kvara osigurava
iskljuenje za vreme, prema krivoj L1 ili L2, prema odgovarajuem oekivanom
naponu dodira izmeu izloenog provodnog dela i glavnog izjednaenja potencijala.
Oekivani napon dodira je:

UC =

m1 zcU
z (1 + m1 ) + (1 + m2 )

(16)

Odnos struje dvostrukog kvara i struje kvara faze prema izloenom provodnom delu je:

I ab
=
Ia

1 + m1
1 + m2
1 + m1 +
z

(17)

U praksi se uslovi zatite odreuju za svako strujno kolo zasebno ne uzimajui u obzir
karakteristike drugih strujnih kola; formule (16) i (17) mogu se primeniti uzimajui u
obzir jedino odnos m razmatranog strujnog kola i za vrednost z jednaku jedan.
Primenjujui formulu (16) oekivani napon dodira u sluaju dvostrukog kvara u
strujnom kolu je:
U c1 = 0,5cU

m
1+m

(18)

Primenjujui formulu (14), uz zanemarivanje reaktansi struje dvostrukog kvara, u


strujnom kolu je:
I d 1 = 0,5

cU
,
Ra + R p

gde je

(19)

JUS N.B2.741

strana 48/45
Ra otpornost provodnika pod naponom razmatranog strujnog kola iza take napajanja, koja odgovara referentnoj taki,
Rp otpornost zatitnog provodnika iza referentne take.
Prouavanje varijacija oekivanog napona dodira i struje dvostrukog kvara u funkciji
odnosa z impedansi dva strujna kola, lokacije dva kvara i saglasno vrednostima
odnosa m dva strujna kola pokazuje valjanost formule (18) i (19).
Prema tome, uslovi zatite u IT sistemu su zadovoljeni ako zatitni ureaj svakog
strujnog kola osigurava iskljuenje struje dvostrukog kvara, jednake najmanje polovini
struje kvara zanemarljive impedanse koja protie ako je instalacija TN sistem.
Odgovarajua vremena delovanja zatitnog ureaja se odreuju sa krivih L1 ili L2 za
oekivane napone dodira Uc, jednake delu oekivanog napona dodira Uc u TN
sistemima iji je deo:
0,5 ako se neutralni provodnik vodi u instalaciji,
0,5 3 ako se nautralni provodnik ne vodi u instalaciji.

A.1.3.3.5.

IT sistem sa i bez neutralnog provodnika


U svim formulama od (15) do (19) napon U je onaj koji je u taki napajanja petlje
kvara, tj.:
napon izmeu faza U0 3 ako se nautralni provodnik vodi,
fazni napon U0 ako se neutralni provodnik ne vodi.
Kada se neutralni provodnik vodi, uslovi dvostrukog kvara, od kojih jedan zahvata
neutralni provodnik, najnepovoljniji su zato to daju najniu struju dvostrukog kvara
koja je, budui da je jednaka polovini struje kvara u TN sistemu, merodavna za zatitu
od indirektnog dodira. Ako su uslovi zatite ispunjeni za dvostruki kvar faza-neutralni
provodnik, vie e zadovoljiti za sluaj dvostrukog kvara faza-faza. U stvari, ako se
topljivim osiguraem obezbeuje zatita od dvostrukog kvara faza-neutralni provodnik
sa vremenima od 0,8s (za napon 220/380V), za dvostruki kvar faza-faza, obezbedie
se iskljuenje u vremenu t jednakom:
4

220
t ` = 0,8
= 0,09 s
380

Ovo je znatno manje od 0,4s to odgovara oekivanom naponu dodira u IT sistemu


bez neutralnog provodnika.
Kada se zatita obezbeuje prekidaem, struja dvostrukog kvara faza-faza jednaka je
3 puta struja dvostrukog kvara faza-neutralni provodnik i jasno je da je tada druga
struja vea od struje koja obezbeuje trenutno delovanje; prva struja obezbedie
trenutno delovanje prekidaa.
A.1.3.3.6.

Izbor zatitnog ureaja


Zatitni ureaj se bira tako da struja:
I df = 0,5

U`
Zs

(20)

osigurava njegovo delovanje za vreme koje ne prelazi utvreno vreme na krivoj L1 ili
L2 kao funkciji oekivanog napona dodira Uc definisanog ranije.
U ovoj formuli je:
U napon izmeu faza ako se neutralni provodnik ne vodi u instalaciji, ili napon
izmeu faze i neutralnog provodnika (U0) ako se neutralni provodnik vodi,
Zs impedansa petlje kvara definisana kao u TN sistemu u t.5.1.3.3, formula (2).
Ako se reaktanse mogu zanemariti, struja Idf je:

JUS N.B2.741

strana 49/45
I df = 0,5c

U`
,
Ra + R p

gde je

(21)

c konvencionalni faktor definisan u formuli (4),


Ra i Rp otpornosti definisane u formuli (4)
Ako su fazni provodnici i zatitni provodnik jedan do drugog, oekivani napon dodira
Uc uzima se kao:
m`
U c`1 = 0,5cU `
,
1 + m`

gde je

(22)

U napon, ranije definisan u formuli (20),


m odnos otpornosti zatitnog provodnika i provodnika pod naponom (fazni provodnik
ako se ne vodi neutralni, odnosno neutralni ako se neutralni provodnik vodi)
posmatranog strujnog kola. Ako su provodnici od istog materijala, m se uzima
kao odnos preseka provodnika pod naponom (faznog provodnika ako se neutralni
ne vodi, odnosno neutralnog ako se neutralni provodnik vodi) i zatitnog
provodnika posmatranog strujnog kola.
U praksi, vremena iskljuenja iz tabele 2 (konvencionalna primena) se odreuju na isti
nain kao u TN sistemima (t.5.1.3.3.).
A.1.4.

Dopunsko izjednaenje potencijala ( t.5.1.6. )


Dopunsko izjednaenje potencijala je kompenzaciona mera koja se primenjuje kada
uslovi za zatitu za odreeni sistem ne zadovoljavaju.
Izjednaenje potencijala moe biti potrebno npr. u TN ili IT sistemu u strujnim kolima
velike duine i onima gde je impedansa petlje kvara prevelika da bi se osigurala
prorada zatitnog ureaja u utvrenom vremenu.
Ono nema svrhu smanjivanja vremena delovanja zatitnog ureaja, ve se izvodi u
cilju smanjenja napona dodira na bezopasnu vrednost. U ovom sluaju to je dozvoljeni
napon dodira UL koji se moe odravati neogranieno vreme (t.5.1.6.2.).
U pogledu vremena iskljuenja, vreme od 5s je valjano ako je zatitni ureaj osigura.
Ako je zatitni ureaj prekida, struja koja se uzima u obzir je najmanja struja koja
osigurava trenutno delovanje prekidaa (vidi sliku A.7.).

A.1.5.

Dodatna objanjenja definicija napona dodira, oekivanog napona dodira


i napona kvara

A.3.1.

Definicije
U standardu JUS N.A0.826 date su sledee definicije za napon dodira i oekivani
napon dodira, a u ovom standardu se daje definicija za napon kvara.

A.1.5.1.

Napon dodira ( t.2.2.2, JUS N.A0.826 ) napon koji se pojavljuje za vreme kvara na
izolaciji izmeu istovremeno pristupanih delova.
Napomene:
1. Ovaj termin se upotrebljava samo kada je u pitanju zatita od indirektnog dodira.
2. U nekim sluajevima na vrednost napona dodira moe znatno uticati impedansa
osobe koja je u dodiru sa ovim delovima.
Objanjenja:
Naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutranje otpornosti 3k.

JUS N.B2.741

strana 50/45
Srednja vrednost impedanse oveijeg tela od 3000 je realna za velike povrine
dodira, za put struje ruka-ruka i napone od nekoliko desetina volti. Pri viim naponima
dodira impedansa tela opada i tako 3000 predstavlja rezervu dodatne bezbednosti
pri vrenju merenja. Vrednost 3000 vai za ljude; za ivotinje e verovatno biti
nekoliko stotina oma.
Naponi dodira u odnosu na pod mere se pomou metalnih ploa koje simuliraju
oveija stopala.

A.1.5.2.

Oekivani napon dodira ( t.2.2.3, JUS N.A0.826 ) najvii napon dodira koji se
oekuje u sluaju kvara, zanemarljive impedanse u elektrinoj instalaciji.
Objanjenja:
Oekivani naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutranje otpornosti, npr. 40k.
Oekivani naponi dodira mogu se pojaviti izmeu jednog izloenog provodnog dela i
jednog provodnog elementa, npr. zemlje, na kojem stoji osoba ili izmeu izloenih
provodnih delova u uslovima kvara ako se ovi delovi mogu dodirnuti istovremeno. U
poslednjem sluaju oekivani napon dodira ini deo napona kvara.

A.1.5.3.

Napon kvara napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji izmeu izloenih
provodnih ( i/ili stranih provodnih delova ) i zemlje.

A.1.5.4.

Objanjenja:
Napon kvara se moe meriti voltmetrom unutranje otpornosti, npr. 40k.
Vrednost 40k je rezultat kompromisa. Ako je otpornost voltmetra isuvie velika,
otpornost izolacije aparata ima ulogu delitelja napona i vei naponi sa tada mere kao
da kvar u izolaciji ne postoji. Ako je otpornost mala, otpornost uzemljenja pomonog
uzemljivaa utie na merenja. Vrednost 40k ima takoe praktian znaaj: ona
priblino odgovara impedansi tela za put ruka-ruka za dodirnu povrinu od nekoliko
kvadratnih milimetara pre proboja koe, tj. za napone reda veliine nekoliko desetina
volti.
Slike A.14, A.15 i A.16 pokazuju razliite napone zavisno od sistema uzemljenja
instalacije i postavljanja izloenih provodnih delova.
Na slikama dati simboli imaju sledee znaenje:
L1, L2, L3

fazni provodnici

neutralni provodnik; N-provodnik

PE

zatitni provodnik, PE-provodnik

PEN

zatitno-neutralni provodnik; PEN-provodnik

izloeni provodni deo

Id

struja kvara

glavno izjednaenje potencijala

uzemljiva zgrade

RB

otpornost uzemljenja neutralne take izvora napajanja

RA

otpornost uzemljenja izloenih provodnih delova instalacije

RS

otpornost poda (ukljuujui otpornost cipela)

Zh

impedansa ljudskog tela

UC

napon dodira

US

pad napona u podu

UT

oekivani napon dodira

JUS N.B2.741

strana 51/45
Uf

napon kvara

zemlja

Slika A.14. TT sistem Izloeni provodni deo postavljen unutar zone


uticaja glavnog izjednaenja potencijala
U ovom sistemu, uzimajui u obzir relativne vrednosti otpornosti i impedansi RA, RS i
Zh, uzima se da je napon dodira jednak naponu kvara, poto su R A i RS zanemarljivi u
odnosu na Zh.

Slika A.15. TT sistem Izloeni provodni deo je izvan zone uticaja


glavnog izjednaenja potencijala
U ovom sluaju uzima se da je napon kvara jednak naponu dodira, zanemarujui
otpornost RS. Situacija je ista kao u TN sistemu.

JUS N.B2.741

strana 52/45

Slika A.16 TN-sistem napon kvara jednak je padu napona u


zatitnim provodnicima izmeu izloenog provodnog dela
M i neutralne take O izvora napajanja, koji zavisi od
struje kvara Id
Napon dodira je pad napona u zatitnim provodnicima izmeu izloenog provodnog
dela M i referentne take ( npr. glavno izjednaenje potencijala B ) i zavisi od struje
kvara Id.