You are on page 1of 10

Вук Караџић

Српске здравице
Извор: Ковчежић за историју језик и обичаје Срба сва три
закона
у Бечу, у штампарији јерменскога манастира
1849
Напомена приређивача
Вук Стеф. Караџић је написао књигу о Црној Гори и Боки Которској на основу података
које је прикупио док је био у тим крајевима 1834—35. године. Део те књиге, који се односи
на опис Црне Горе и Црногораца, објавио је на немачком (Montenegro und die Monteniger)
у Штутгарту 1837. године, а два поглавља: "Срби сви и свуда" и "Бока Которска" — у
Ковчежићу, у Бечу 1849. године, с напоменом испред њихових текстова да су били
спремљени за увод испред описа Црне Горе.
Одломке рукописа описа Црне Горе и Црногораца на српскохрватском језику пронашли
су и објавили Васа Чубриловић (Вук Стеф. Караџић, Црна Гора и Бока Которска, Београд
1953) и Богдан Шарановић (Прилози за књижевност, језик и фолклор, 1954).
Љубомир Стојановић је превео с немачког Вуков опис Црне Горе и Црногораца, и то је
објављено 1922, године у издањима Српске књижевне задруге. Том приликом дао је испред
тога описа Вуков прилог о Боки Которској из Ковчежића.
Сада се у овој књизи штампа оно што је објављено у двема књигама Вуковим: у књизи
Montenegro und Montenegriner, као и у Ковчежићу у коме су и прилози које је Вук
припремио као увод испред описа Црне Горе. Нашој књизи дат је наслов Црна Гора и Бока
Которска.
Љ. Д.

Напомена Вука Караџића
И ово је писано 1836. године да се дода пред Црну Гору, као што ће се видјети
на много мјеста. Послије овога времена наштампано је у Грлици Г.
Милаковића за годину 1838. врло лијепо "Кратко географическо-

Напоменуто је и прије да напијати обично почиње онај који сједи у горњему челу. па пошто свештеник сврши своје онда се. особито у Херцеговини и у Босни. па слушају: само гдјекоји полако рече: "Амин дабогда!' Или: "Амин бог те чуо!" И овијех је здравица на број седам. У добри час од обједа "Све с часом добријем а миром божијем. нашему брату домаћину и ко је у његовом поштеном дому!" 2. У славу божју "Писмо у добри и у бољи час. ил' у стиду. напија: 3. али ја опет ово своје штампам сад онако просто као што сам га онда написао. Кад ко напија. и наздрави је своме сину или брату. а сад ћемо и у бољи. а сад ћемо у прелијепу славу божју. казао сам како Паштровићи напијају. њему и помогла души и тијелу. добри помагали а бољи прискакали нашему брату домаћину и ко је на његовом поштеном обједу. Српске здравице Ја сам најприје у рјечнику код ријечи напијати напоменуо како Срби напијају. и од Баја Станића из Грахова. којега су Турци ово дана у Омутићу убили на вјери.статистическо описаније Боке Которске". да пијемо у добри час од обједа. те је спомињао." Послије ове здравице устаје се у славу. које се напијају о крснијем именима. здравицу пријатељску (овдје на броју пету) напија домаћин. Ове је здравице мени послао двапут већ у овој књижици споменути пријатељ мој поп Вук Поповић из Рисна. до 164. и њој се молио. и да од срамоте не смије ондје сјести онај који не зна напијати. а он их је писао од покојнога попа Марка Комненовића из Кривошија. Ево сад још већијех здравица. колико и онијех паштровскијех. ил' у своме . док још сви гологлави стоје на ногама. да се намјери добри час на обједу и по обједу. Ево их редом: 1. остали престану и јести и говорити. У бољи час од обједа "Писмо у добри час. који ли је заборављао ил' у страху. У првој најновијој књизи нашијех народнијех пјесама од стране 160. Да нам поможе бог и лијепа слава божја? Који год у славу божју устајао.

његове браће и братучеда. и за здравље свакога од његова дома рода и порода! За здравље његова стада широкога.сагрјешенију. да му је шљеме тврдо. попове и калуђере. и нико му наудит' не могао! Да бог да и велика милост божја. његових унука и одмладака. а синовима фалио и одмијенио. а Спасов дан љетом и цвијетом и божијем свакијем благодетом! Да бог да нашему брату домаћину у свачем срећу добру. у бољи час. родило му лијепо! Господ му бог пуштавао и угађао по њему. у сриједи трсало. које год наш брат домаћин сјеме из дома износио. те га десном руком махао. и у божју лијепу славу. од земље високо. а стадо иде широко. живота и лијепог његова здравља. ходали путем широкијем а с образом свијетлијем! Међу туђом браћом и крајином били стимани и прибрани. одмлацима дичио и китио како што се дичи и кити Ђурђев дан листом и зеленом травом. За здравље његове поштене главе. и преко кутњег прага преносио. то му уздржао. бог му помогао. прије земана непромјенито. и рала дубокога! За здравље његова тврдога и високога шљемена. на врху класало! На гумно много било а у кућу споро и берићетно. да му рало оре у дубоко. а од господа бога помиловани и поњеговани! Наш се брат домаћин свуда међу људма браћом својом фалио. пуну и богату. У здравље домаћиново "Здрав си ми брате (поименце)! Писмо у добри. бог и лијепа слава божја њега не заборавила. од неба му росјело. махао га лијево. и за што му се молио то му удијелио. било му сретно. који ће јунаци*) свуд на добро потећи и сваку срећу стећи и у свом дому донијети. синова и синоваца. сретну и берићетну. бог га споменуо. а кад би се са земаном и промијенило. но била му најбоља помотњица души и тијелу!" Послије ове здравице гдјешто и пјевају по два и два ову пјесмицу: Ко пије вино за славе божје. а на далеко гласито! Било му темељито. а сад ћемо пити за здравље нашега брата домаћина од овога поштенога дома. патријаре и владике. и свакога роднога и берићетнога сјемена: што год му је бог даровао и удијелио. те му добро и лијепо родило! Удно му се бусало. Куд год наш домаћин и његова ђеца из дома поступали свуд на срећу наступали! Куд год ходали. унуцима поносио и дичио. и к ономе придао. колико је воља и милост његова! Свашто му бог дао што у њега жудио. помоз' му боже и славо божја! А шта је љепше од славе божје и од вечере с правдом стечене? 4. на зиду стасито. кумове и пријатеље. а од господа бога благословено! Да бог дарује да наш брат домаћин у свом дому а под кутњем крову сабира и дочекива врсне и изабране људе. а највише срдачнога весеља и јуначкога здравља. те је не споменуо. добре јунаке своју браћу . махао га десно.

лијепи глас по свему свијету носио. ово могло чути љепше и разговјетније. а може бити и од овога истог други пут.] . Јамачно би се од каквога Другог напијача. гладна напитао. гола ризом приодио. врсни и изабрани доходили на глас и на његову лијепу част. а догодине како би сам хтио и мислио! Ко год му из дома ходио. и братски грлио! И већ куд ћемо даље? Но нашему брату домаћину и његовој браћи и ђеци. ове године како могао. како што носи чела по медену цвијету! Са сваким се право љубио. а ништи и убоги на глас и сретњи удјелак! Жедна напојио. роду и породу дај боже лијепо и дуговјечно здравље!" [* Тј. а свакоме дао добар час и вољни напитак. поменута домаћинова родбина.Србље. и свакога по лицу брата који се крстом крсти а бога вјерује. сузне и невољне. ниште и убоге.

што нам их је ђед и отац стекао. ортака и побратима. да бог да и лијепа милост .faceyubook. и од које гођ који вјере и закона био. а нашему дому и нашему роду добра хтио. свакоме бог помогао и свакога унапријед помакао.Poverite cenu za svaki slucaj na http://www. и ми млади након њих. од сињега мора до тихога Дунава.com 5. милога и драгога! Ђе гођ нам је који. У здравље пријатељско "Здрав си ми брате (поименце или сине поименце)! За здравље нашега свакога кума и пријатеља. старога и младога. колико је воља милога господа бога. ако бог да! За здравље све господе ове! Који су доспјели и приспјели ове године.

с пријатељима се пријатељили с чистом љубави по ћару. а нове и сретне да прифатимо по заповијести и вољи божјој. с кумовима се кумили. мој брате. добро сатворили и учинили. а такођер и они у нас! Да бог да ђе гођ био врсни род. добром згодом. а неки прави пријатељ. збор ни био збором. каконо се познаје и даница звијезда међу свијем звијездама на истоку јутреноме! И већ куд ћемо даље? Но нашијем кумовима и пријатељима дај боже лијепо здравље. на мегдану јуначкоме. и у њима да имамо добру узданицу.] 6. без никакве невоље*). по свакој обранили и осветили. а ми са земаном божијем у њихове домове за њихово здравље! Помогао господ бог и нас и наше кумове и пријатеље. а најбоље боже помози нас који смо овђе данас! И здрав (по имену). по гласу и по закону Ристову! Старе да држимо што нам је стекао ђед и отац. и година. неки нам био суђени кум. и један другом о части и добру радили. наши кумови пријатељи напијали и бога молили у наше домове за наше здравље. на сабору братскоме. ђе гођ ми и наша ђеца и наша браћа за њих чули. а све с помоћу божјом.божја да дођу и приспију и догодине. акобогда! За здравље свијех нашијех околнијех цркава и . оштром сабљом. по сабљи бриткој и по свакој доброј и честитој срећи. а неки побратим! Помогао јаки господ бог и нама и њима са сваке стране а с небеса најбоље! Да бог да и милост божја. надај се (по имену)!" [* За невољу се ко куми с киме нпр. све с драге воље. За честитост збора и сабора "За славу и похвалу нашега збора и сабора светога (поименце свеца који се слави)! Ђе гођ се састајали и радили. а договор договором као међу сретном и честитом браћом ришћанима. прави ришћанин. међу људма поштени глас. пријатељима језиком из уста. Да бог да и милост божја да се наши кумови и пријатељи кажују и познају на дивану господскоме. и много љета. ђе ли се на путу ил' на дивану виђели и састали. душманима оружјем из рука. јаком мишком. на путу добри ћар. по ћеси пуној. а све за нашега живота. ако бог да! Који ли ни кум и пријатељ није дошао и приспио ове године а жудио да дође и приспије. акобогда! Ни којој се крајини ријечима не молили. акобогда! За здравље нашега цвијета насред бијелога свијета. ни са снагом покорили. дивне наше ришћанске богомоље. цркве јерусалимске. отоле се поздрављали. за коју се сваки прави ришћанин богу моли и у њу прилог носи! Да јој јаки господ бог поможе и избави из пексијанске руке. Кад човјек убије кога па се послије моли за мир и опроштење. један другог за здравље питали добријем срцем а правом љубави! Да бог да и лијепа милост божја да за наше кумове за пријатеље вазда чујемо добри и честити глас. ни аспрама откупљивали. неки ортак. и отоле се поздрављали. у лице се љубили. а богати дом. а снажни Србин. по имену поштеноме. бог удијелио да дође и приспије на свако мјесто ђе он срећу и благо дијелио. акобогда! Вазда. по кољену јуначкоме.

летурђије поју. нпр. и вазда. пуну и богату. кнежева и витезова. поштен му образ био! Да бог да. друкчије се и напија. постављао је и до године пуну и честиту. да се винца напије. акобогда! И часно сјели а поштено устали! Помогао бог сједећи и устајући. бог ти самоседном наспорио. као у права и сретна мјеста ришћанска. трговаца и путника. Ево још неколико комада од различнијех напијача: а) Гости домаћину на растанку "Здрав. цркве отворају.. сретну и честиту. и да му бог да власт и област како данас нама у нашега брата. здрав!" Овијех седам здравица преписане су овако од поменута два човјека.] 7 За софре. сретну и богату. акобогда! За здравље нашијех свештеника. акобогда! Часни брате. о свадбама (као што смо видјели напријед). свети Саво . врхом је стављао. здрав! За нашега доброга пута. лијепа ти фала! Богородица ти сваку срећу дала! Ти вазда пријатељу служио. који напријед иду. даћама. гдјешто горе а гдјешто и боље. окићене и оружане. здрав! За здравље ове поштене софре и поштених образа! Ко је ову софру поставио. да се браће нагледа. ако бог да. он и његова ђеца након њега. а све за његова живота. молитва им пријатна била у господа бога. равну је дизао. боже га из невоље избави. брате домаћине. домаћина. Осим крснијех имена. а никад код браће не тужио! Помогао ти јаки господ бог и сваки божји дан и год! Окле ову чашу наточио. сваку ни бог помогао. по ње полиј сједећи. који ли је у невољи. крстима и иконама. а по ње стојећи. а најбоље милом браћом ришћанима. а вашега доброга останка! И фала на лијепој части и братској љубави!" б) Кад се пије у друштву какоме "С ким данас. ко је поставио ове године. и здрав си ми. Други би казали на много мјеста друкчије. много љета. о мирењу итд. акобогда! За здравље нашега околишног капетана*). копача и орача! И за здравље свакога јунака брата ришћанина вољнога и невољнога: који је у вољи. о другијем зборовима и гозбама. брзића и младића. образа и устанка "Здрав си ми брате. и за нас грешне богу се моле. здвора клаком и каменом. боже га подржи. а Херцеговац из турске земље мјесто околишнога капетана рекао би војводе. да се сунца огрије.манастира! Ђе гођ је која. и вазда на оном мјесту сједали с ког могли лако устати! И кад ти дође ова чашица и ова здравица. а изнутра сребром и златом. акобогда!" [* Ово је казао поп Марко из Кривошија. да нам буду бијеле и лијепе.

руку наслонио*) на свако мјесто с ког свога частио! Бог ти даровао свега доста. али вина у бачви уједанпут нестане. Кад дође некакој Српкињи крчмарици на конак. и не имајући је на љепшему мјесту гдје оставити метне је у пивницу на бачву. увијек частио. Пошто је дуго времена вино из бачве точила. примакли ти коњи на путу. овце и кравице на млијеку. тебе јаки бог здрављем добрим! Ти мене помакао с овим цвијетом. одмах вино то ње потече] в) Домаћину "Помози боже. Потом негдје узме руку те премјести на друго мјесто. и свака честита срећа на свијету!" [* Приповиједа се да је негда некакав турски зликовац осјекао светоме Сави у ћивоту руку и понио је са собом. мало текао а пуно стекао. у твојој кући за софром сједећи а милога бога фалећи! Красио господ бог дом твој. А како руку опет на бачву метне. да се не стидиш честита госта! Ти примицао чашама пуним. у име божје састали се код тебе брате домаћине! Бог ти даровао шеницу до шенице. а тебе господ бог житком и напретком! Ти мене пружио у руку. стадо ти се ширило. увијек точио а никад источио! Браћа . пружио и тебе бог срећу у дому. гдје јој је вино било. а бога фалио. а челе с медом у уљанику. она познавши свету руку купи је у њега. и из њега вадио сир колико брашњени млин. а волови кад били на тегу. житницу до житнице. стане се чудити како вино једнако тече. плодио ти се у земљи плод. а што стекао све изио и попио с кумовима и с друговима.

боже дај добар час и добру срећу! Ко о чем. срећан састанак. а на која ти врата приступали злотвори. колико ли шари толико бог ти дао снахи. миран данак.те миловала и издалека тебе долазила. као сретна и честита браћа!" Кад се састану пријатељи или познаници: "Сретно виђеније. она ти врата вазда отворена била. дугу љубав. тијесна сокака. од бога живот и здравље!" Уз другу . пити а добро бити. о лијепу разговору: дао нам се бог радовати и веселити. она ти врата драчом зарасла. да се њима дичиш како море дубином. радом се хвалили. од бога живот и здравље!" Кад је на каквом раду: "За сретна рада: који рад радили. свакоме дијелио. а тебе. надајући се да ће и то читатељи с радости читати. Турчина зулумћара и његова белаја и свакога зла! И ова мени а друга теби. И здрав!" И ова је здравица на крају мало смијешна а још је смјешнија на гдјекојијем мјестима ова (паштровска): г) Домаћину "Здрав брате домаћине! Бог ти дао част папе римскога и владике цетињскога. Неки почињу напијати овако: "Прва за помози боже: "Боже помози. и капом и шаком и врећом и сваком добром и племенитом срећом!" Млада момчад у шали између себе напијају још смјешније. пса гарова и Турчина манова. како небо висином. како лисица мудрином. дугачких коприва. домаћине. некоме шаком. пртене вреће и зле среће! Више куће ти стог. нпр. два бана Паштровића и четири властелиновића! Колико је на ову мајулику писми толико ти бог дао сини. некоме капом. некоме врећом. на дому ти двоје врата било. па најпослије благослов обрну на клетву. на њему ти сједио господ бог. и твом дому доносио. на која ти врата приступали кумови и пријатељи. од срца радост. зла никад не имати!" Ако ли је ујутру рано: "Срећан уранак. Кад је остало ово мало бијеле хартије. мало вриједна друга. бијесна Бошњака!" И тако још даље. попузљива моста. како поље ширином. како зец брзином! Бог те сачувао Османа диздара и крива кантара.: "Бог ти дао ћелаву главу и орлове нокте!" Итд. ево ћу додати још оно што је наштампано у рјечнику код ријечи напијати. коње добре доводила и срећне гласове доносила: од бога милост. ми о добру.: "Сачувао те бог кратких гаћа. а од старих свештеника благослов! Чуј брате домаћине! Ђе гођ ходио свуђ срећу находио. нпр. тер не могли приступити ни тебе наудити! Бог те сачувао каловита луга. подругљива госта.

нпр. па полако говоре: "Христе боже наш. остали кашто реку полако: "Амин. ко остаје у дому. твоје домаћице. Уз трећу:"Чашом трећом. трмака и крмака. срећу и напредак и свако добро!" итд. кћери браће.чашу:"Чашом другом: да бог подужи живот и здравље. веселио бог и овај дом. добром срећом (или: трећом а сретном). дабогда (или: амин бог те чуо)!" Кад већ хоће да пије. твојих старих родитеља (ако их има). која може да нам поможе: сваком брату на свом занату. акобогда!" Кад хоће да устају: "Часно сјели. кумова и пријатеља. она нама најбоља помотњица била!" Итд. ђе ми њу заборавили. помилуј нас амин!" Кад већ престане пити и одујми чашу од уста. па запјева из гласа: У чије се здравље вино пије. Кад онај што напија нагне чашу да пије. Кад пију коме у здравље. виторогијех волова и дугорепијех крава. братучеда. поштено устали!" Кад увече хоће већ да спавају. за твоје добро здравље: прво твоје главе. домаћину: "Домаћине. и у дому домадара кутњег господара!" Итд. онда (кашто) који други метне прст у ухо. онда остали повичу: "Наздравље!" А он одговори: "Бог вам здравље дао!" Или: "Од бога вам здравље!" . бог ти удржао (гдјекоји још наставе: "За кутњега шљемена и конопљана сјемена. све у твоје здравље. остао у велику добру. онда остали подигну капе (ако не сједе гологлави). синова. у име бога и свете Тројице (овдје се треба прекрстити). Кад онај што држи чашу у руци напија. што ти бог дао. срећа му пут. онда рече ономе коме наздрави (који ће да пије послије њега):"Здрав буди!" Или: "Спасуј се!" А онај му одговори: "На спасеније Христово!" Кад већ нагне чашу и пије. бог ти дао и срећу и здравље! Кад полазе на пут: "Ко ће на пут. или да се растају:"За лаке ноћи. а и нас грешне да не заборави. живоначелне богородице. тора и обора!") Итд. срце весело. од бога помоћи!" итд. Уз вино:"Винце кисело. све му здраво и весело било! Домаћине. и свега рода и порода.