You are on page 1of 8

Etički naturalizam

1

a šta zlo (altruizam kao najvredniji deo ljudske samosvesti) • Naturalistička slika čoveka izgrađena u evolucionoj biologiji: čovek.Novi naturalizam • Tradicionalne antropološke predstave: čovek se od životinje razlikuje po tome šta je dobro. u svakoj situaciji bira onaj oblik ponašanja za koji smatra da će najefikasnije doprineti njegovom preživljavanju (razmnožavanju) • Ponašanje koje može da se nazove altruističkim srećemo i kod životinja kakve su socijalni insekti i kod mnogih drugih vrsta • Da li ove dve suprotstavljene perspektive dozvoljavaju da artikulišemo jedinstvenu sliku sveta i čoveka? 2 . kao i sva druga prirodna bića.

posebno prirodnih nauka • Naturalističke forme moralnog realizma: postoje objektivne moralne činjenice i svojstva.Etički naturalizam • Naturalizam: predmet i metode filozofije se ne razlikuju od predmeta i metoda drugih disciplina. tj. informacija 3 . a ona se ne razlikuju od prirodnih činjenica i svojstava • Sva pitanja koja treba da postavljamo odnose se na „prirodni svet i obrasce naše reakcije na njega“. • moralni sudovi kao iskazi kojima može da se pripiše istinitost ili lažnost • moral je sistem saznanja.

a to je bazična odlika stvarnosti koja dalje ne može da se analizira • Zajednički imenitelj raznolikih naturalističkih pozicija u etici: pokušaj da se moral zasnuje na činjenicama koje nauka potvrđuje (postoji moralna istina) 4 .Naturalistička redukcija • ne postoje posebne moralne činjenice i osobine pored prirodnih činjenica koje se označavaju terminima koji nisu moralni • Suprotnost u odnosu na intuicionizam murovskog tipa u kome se tvrdi da dobre stvari poseduju osobinu dobrote.

a ne na dubinsku razliku između moralnog i ne-moralnog 5 . tj. kao zaposvesti) • Naturalistički odgovor: Hjumova analiza ukazuje na konzervativnost logike (ne možete izvući zaključak koji već nije „stavljen“ u premise). ako moral može da se svede na istine druge vrste • Da li moralni zaključci mogu da se izvedu iz ne-moralnih premisa.„treba“ i „jeste“ • Etika nije autonomna. da li vrednosti mogu da se izvedu iz činjenica? • Antinaturalistički odgovor: razlog iz kog iz ne-moralnih premisa ne može da se izvede moralni zaključak je u tome što se moralni sudovi fundamentalno razlikuju od činjeničkih iskaza (zato moralne sudove treba pre razumeti npr.

semantička autonomija: moralne reči ne znače isto što i neke druge reči (pitanje: da li ona povlači ontološku autonomiju?) • I u slučaju kada su stvari koje se označavaju različitim rečima identične. same reči ne moraju da budu sinonimne (značenja ne moraju da nas vode do uvida o stvarima) • Konsekvence za naturalizam: moralne osobine se mogu identifikovati sa prirodnim osobinama pre na osnovu empirijskog istraživanja nego na osnovu pojmovne analize • Semantička autonomija ne povlači za sobom ontološku autonomiju (tj. semantička i ontološka autonomija (samo ontološka autonomija je nespojiva sa naturalizmom) 1.Pitanje semantičke autonomije • Pitanje etičke autonomije: logička. da moralne osobine nisu identične sa nekim drugim osobinama) 6 .

„dobro“ postoji bez naturalističkih sinonima ili parafraza. bez pozivanja na ne-prirodne osobine (npr. onda će obično da se ponaša u skladu sa tim) • Odgovor: moralni zahtev moće da se izrekne jasno. ono prenosi određeni zahtev za ponašanjem (ako neko misli da je nešto dobro.2. „dobar“ može da upućuje na neke ciljeve zajedničke svim racionalnim bićima) • Hjumovi i Murovi dokazi su spojivi sa naturalizmom 7 .

Neoaristotelovski naturalizam: dobrota se određuje na osnovu dobrog života i dobrih činova (u skladu sa funkcijom koju čovek ima). Sintetički naturalizam: postoji neki naturalistički „X“ koji označava dobrotu (ili neku drugu moralnu reč) • Veza nije analitička.Varijante naturalizma 1. jedna od varijanti ovog naturalizma je i biologizacija morala (moral je rafinirana biologija). u ovom slučaju skup moralnih naloga mora da se izvede iz čovekove prirode 8 . stvar empirijske činjenice 2. već sintetička. Ljudski postupci u kontekstu ljudskih institucija čine osnov naših obaveza: neki moralni sudovi su istiniti na osnovu individualnih ljudskih postupaka u kontekstu institucija (opšti sudovi svoj osnov važenja imaju u konvencijama i zajedničkim društvenim praksama) – problem etičkog relativizma 3.