SADRAJ

UVOD......................................................................................................................................... 1 OSNOVNE OSOBINE ES ......................................................................................................... 2 KOMPONENTE EKSPERTNOG SISTEMA ........................................................................... 3 SVOJSTVA EKSPERTNOG SISTEMA ................................................................................... 4 RAZLIKA OD KONVENCIONALNIH PROGRAMA ............................................................ 6 OPRAVDANOST IZRADE EKSPERTNIH SISTEMA ......................................................... 11 ZAKLJUAK........................................................................................................................... 16 LITERATURA ......................................................................................................................... 17

UVOD
Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar raunara dela vetine nekog eksperta koji se bazira na znanju i u takvom obliku da sistem moe da ponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Ekspertni sistem poseduje i karakteristiku da na zahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja, tako da direktno obavetava korisnika koji postavlja pitanje. Drugim reima, ekspertni sistem je inteligentni raunarski program koji koristi znanje i postupke zakljuivanja u procesu reavanja problema, i to takvih problema za ije je reavanje potreban visok stepen strunosti i iskustva iz domena kome se ekspertni sistem obraa. Naziv ekspertni upravo potie odatle to se ovi sistemi ponaaju kao vrhunski strunjaci (engl. expert) na svom podruju. Njegovu osnovu ini poseban softver koji modelira one elemente ovekovog reavanja problema za koje se smatra da ine ovekovu inteligenciju: zakljuivanje, prosuivanje, odluivanje na osnovu nepouzdanih i nepotpunih informacija i tumaenje svog ponaanja. Upravo ova poslednja osobina, koja pored obinog reavanja problema omoguava interaktivno savetovanje o problemu izmeu sistema i korisnika, jeste znaajna novost po kojoj se ekspertni sistemi i najvie razlikuju od svih prethodnih tipova informacionih sistema. U nazivu stoji ekspertni sistem, a ne ekspertni program, jer se sastoji iz vie delova: dela za reavanje problema (baza znanja, mehanizam zakljuivanja i globalna baza podataka) i okruenja. Najvaniji elemenat okruenja je korisniki interfejs, koji pomae korisniku u ve pomenutom interaktivnom savetovanju sa delom za reavanje problema. Korisniki interfejs moe sadravati i dodatna sredstva, kao to su: sredstva za otkrivanje greaka u razvoju sistema (debbuging aids), grafike mogunosti prikaza rezultata, postavljanje pitanja uz pomo slike i dr.

OSNOVNE OSOBINE ES

Na dijagramu iznad je prikazan odnos i poreenje modela rada jednog ljudskog eksperta i strukture ekspertnog sistema. Osnovna struktura ekspertnog sistema se tako sastoji iz osnovnih komponenti: baze znanja, radne memorije (koja se menja tokom sesije u radu sa ES dobijenim novim injenicama i zakljucima) i maine zakljuivanja (procesor koji povezuje injenice iz baze znanja sa dobijenim zakljucima i injenicama iz radne memorije i izvlai nove zakljuke o problemu). Pored ovih osnovnih komponenti postoje dodatno i neke osnovne osobine ekspertnih sistema: objanjenja (kako, zato) - u svakom trenutku u toku sesije sa ES moe se dobiti objanjenje kako je doao do nekog zakljuka ili pitanja (ugraeno u sve komponente) interfejs (prema korisniku) - esto se trai komunikacija prirodnim jezikom kroz interaktivni dijalog s korisnikom (mada mogu biti zastupljeni i multimedijalni i drugi sadraji i vidovi komunikacije to zavisi od prirode same oblasti i namene ES) razdvojeno znanje od kontrole veoma vana karakteristika ES nasuprot klasinim proceduralnim programima gde se upravljaka kontrola u programu mea sa raspoloivim znanjem (kontrola tj. zakljuivanje kod ES se moe menjati nezavisno od baze znanja) poseduje ekspertsku bazu - baza znanja koja potie pre svega od ljudskih eksperata, gde se pod ekspertizom podrazumeva sposobnost efikasnog reavanja problema u nekoj oblasti
2

naglasak na ekspertizi - svako irenje oblasti znanja obavezno nosi rizik da ES postane neefikasan i nepotrebno sloen (bilo je pokuaja ogranienog uspeha, GPS ili Ham 1984.) - uvek je lake reavati problem kroz potprobleme odnosno probleme u podoblastima koristi simbole (injenice, koncepte, pravila) - predstavljanje znanja u razliitim strukturama (od deklarativnih oblika kao to je prirodni jezik do potpuno proceduralnih) ini ES obraivaima znanja nasuprot konvencionalnim proceduralnim programima kao procesorima podataka zakljuivanje heuristikama - da bi mogao da efikasno zakljuuje mora da vodi rauna o najboljem nainu reavanje problema ne samo kroz algoritme pretraivanja s heuristikama, nekakvim poznatim preama esto se koristi ne egzaktno zakljuivanje - zakljuivanje sa verovatnoom, mogunostima ili uverenjima ogranienje na probleme koji su reivi ekspertnim sistemom - ne treba oekivati nemogue ... borba sa kompleksnou - reavanje veoma jednostavnih problema ES se jo i moe opravdati, ali ako je problem previe kompleksan ne moe se opravdati predugako vreme potrebno za njegovo reavanje moe napraviti greku - kao i pravi (ljudski) ekspert

KOMPONENTE EKSPERTNOG SISTEMA Ekspertni sistemi treba da realizuju tri glavna zadataka inenjerstva znanja: prezentacija i memorisanje velike koliine znanja problemske oblasti u raunar, aktiviranje korienja znanja problemske oblasti za reavanje problema, odgovor na korisnikovo pitanje.

Osnovne komponente ekspertnog sistema su: Baza znanja (knowledge base) Mehanizam zakljuivanja (inference engine) Komunikacioni interfejs Globalna baza podataka

Slika 1. Komponente ekspertnog sistema 3

Baza znanja (knowledge base) baza injenica i heuristika u podruju za koje je namenjen ekspertni sistem, pridruenih problemu. Baza znanja ukljuuje injenice, relacije izmeu injenica i mogue metode za reavanja problema u oblasti date aplikacije. Mehanizam zakljuivanja (inference engine) softver sposoban da sredi informacije iz baze znanja i da na osnovu toga izvue zakljuke. On radi tako to injenice iz baze znanja kombinuje sa informacijama dobijenim od korisnika u cilju izvoenja specifinih zakljuaka. Pri radu se koriste kontrolne strategije, koje odluuju u kom trenutku treba primeniti neko od pravila iz baze znanja na nove injenice dobijene tokom konsultovanja sa korisnikom. Na ovaj nain se simulira ljudsko razmiljanje. Komunikacioni interfejs deo koji omoguava dijalog izmeu donosioca odluke (korisnika) i sistema. Sa jedne strane slui da korisnik u toku rada sistema dostavi informacije koje sistem iz baze znanja nije uspeo da dobije, a sa druge strane omoguava korisniku da za svaku odluku ekspertnog sistema trai dodatno objanjenje o tome koji su ga zakljuci vodili da donese takvu odluku. Globalna baza podataka radna memorija za beleenje trenutnih statusa sistema, ulaznih podataka za odreeni problem i relevantnih elemenata iz dotadanjeg rada. Ona uva injenice i zakljuke dobijene tokom tekue ekspertize. Razlikuje se od baze znanja po tome to sadri informacije koje se odnose iskljuivo na tekui problem odluivanja.

SVOJSTVA EKSPERTNOG SISTEMA

Srce svakog ekspertnog sistema je znanje akumulirano u procesu izgradnje tog sistema. "Znanje" ekspertnog sistema ine injenice i heuristika (iskustvo i oseaj za izbor reenja). injenice ine glavni deo podataka o prirodi sistema, njegovim aktivnostima i ciljevima koje sistem ostvaruje kroz te aktivnosti. Odreene pojave i manifestacije regularnog i neregularnog stanja u sistemu imaju svoje uzroke i posledice i takoe se opisuju skupovima podataka. Svi ovi podaci uglavnom mogu biti raspoloivi, dokumentovani i verifikovani u domenu ekspertnog sistema. Heuristiku ine lina pravila rasuivanja i vetina u izboru i donoenju odluka kojima se utie na promenu stanja sistema. Ona je uglavnom slabo dokumentovana i svojina je vrhunskih specijalista za oblast koju pokriva dati ekspertni sistem. Nivo performansi ekspertnog sistema je pre svega funkcija veliine i kvaliteta baze znanja tog sistema u kojoj su objedinjene injenice i heuristika, a ne odreenog formalizma zakljuivanja i postupka koji se koriste u pretraivanju injenica. U principu razlikujemo dva tipa znanja: eksplicitno znanje znanje dato u pisanoj ili drugoj prenosnoj formi i nalazimo ga u knjigama, asopisima i sl. Ovo znanje je obino prihvaeno kao univerzalno tano.
4

implicitno znanje heuristiko znanje, ono znanje koje ovek ekspert gradi na osnovu iskustva i koje, kombinovano sa prvim tipom znanja, ini oveka ekspertom. Znanje je dostupno i moe se prenositi putem knjiga i lekcija.

Slika 1. Opta svojstva ekspertnog sistema

Vano svojstvo ekspertnog sistema je ekspertiza visokog nivoa, koju obezbeuje kao pomo u reavanju problema. Ta ekspertiza predstavlja najbolja razmiljanja vrhunskih eksperata u datoj oblasti, sakupljena i ugraena u program tako da u postupku reavanja problema mogu dovesti do preciznih i efikasnih reenja. Mogunost predvianja je svojstvo koje proistie iz mogunosti da se ekspertni sistem koristi kao model za reavanje problema u datoj oblasti koji e, kao takav, davati odgovore na zadate probleme i pokazivati kako e se ti odgovori menjati zavisno od novih situacija. Celokupno znanje ugraeno u ekspertni sistem prikupljeno je kroz interakciju sa kljunim osobljem u nekoj slubi, odeljenju ili oblasti, tako da ono odslikava i tekuu politiku i nain rada te grupe. Na taj nain, ova kolekcija znanja postaje trajni zapis usklaenih najboljih metoda i postupaka koje ti ljudi koriste pri reavanju problema. I kad ti ljudi odu iz odreene firme ovo znanje e ostati sauvano. Ovo je veoma vano u poslovnim sistemima, a kritino u vojsci i dravnim ustanovama zbog estih premetaja i izmene kadrova. Prikupljeno znanje je na taj nain postalo institucionalna memorija, koja ublaava (iako nikad ne moe potpuno ukloniti) nedostatke proistekle iz estih fluktuacija ljudi. Jo jedno vano svojstvo svakog ekspertnog sistema jeste i mogunost obuavanja. Ekspertni sistem moe biti oblikovan tako da omogui obuku za novodole kadrove. Oni ve imaju odreena znanja i sposobnosti i potrebno je na njih preneti znanje i iskustvo prikupljeno i sauvano u bazi znanja u vidu institucionalne memorije. Neophodno je da program poseduje mogunost tenog, prijateljskog dijaloga sa ovekom, kao i ugraene metode uenja. Ekspertni sistem moe biti podeen kako za obuku strunih ljudi, tako i za uvoenje u posao pridolih poetnika.

RAZLIKA OD KONVENCIONALNIH PROGRAMA Dananji raunari reavaju zadatke logikom konvencionalnih programa. Programi se sastoje u osnovi iz dva dela: algoritam podaci

Algoritam odreuje kako reiti odreenu vrstu problema koristei niz tano definisanih pravila, a podaci karakteriu parametre u konkretnom problemu. Ljudsko znanje se ne uklapa u ovaj model. Sistemi na bazi znanja razlikuju se od konvencionalnih programa po nainu organizacije, po tome da je u njih ugraeno znanje, po nainu izvravanja i po efektu koji stvaraju kroz interakciju dijalogom. Moe se, dakle, rei da je glavna razlika izmeu konvencionalnih programa i ekspertnih sistema u tome to prvi manipuliu podacima, a drugi znanjem. Ostale razlike date su u sledeoj tabeli.

Osim toga, konvencionalni programi su projektovani da svaki put daju konkretne rezultate. Ekspertni sistemi su projektovani da, uglavnom, daju korektne odgovore, a imaju i mogunost da ue na grekama. U konvencionalnim programima su implementirani potpuno definisani algoritam i jasan nain nalaenja reenja, ak i kad se koristi kompleksno grananje, rekurzivne petlje i dr. Uglavnom su poslovi koje obavljaju strunjaci takvi da ih, esto, nije mogue opisati u algoritamskoj formi.
6

Strunjaci ne rade po vrstom planu, ve iskustvom i rasuivanjem odluuju kako e se dalje reavati problem, ne "vide" kompletan postupak reavanja odmah. Ekspertni sistemi su zasnovani na strunoj vetini akumuliranoj u bazi znanja, tako da su u stanju da ponude inteligentan savet i na zahtev mogu objasniti svoju liniju rasuivanja. U konvencionalnim programima, moduli (potprogrami) se meusobno pozivaju po fiksnom, unapred definisanom postupku. U ekspertnim sistemima moduli se ne pozivaju izmeu sebe direktno. Moduli komuniciraju sa okruenjem podataka. Struktura dozvoljava simultano izvrenje nekoliko modula (onih koje aktivira trenutno stanje baze podataka).

Analogija sa ovekovim nainom reavanja problema Da bi se uspostavile analogije sa ovekovim nainom reavanja problema, potrebno je odgovoriti na sledea pitanja: ta je pozajmljeno od oveka u izradi ekspertnih sistema? Koje su misaone aktivnosti eksperta u reavanju problema? Ko uestvuje u izgradnji ekspertnih sistema? ta je dobro u ekspertnim sistemima? Zato je potrebno ostaviti mesto oveka u ekspertnom sistemu?

Na osnovu analiziranih aktivnosti oveka u nainu reavanja problema, mogu se definisati sledee grupe elemenata vanih za izgradnju inteligentnih sistema za donoenje odluka, i to: nivo opisa, priroda reenja, ocena situacije, kvantifikaciona oznaka, definisanje cilja, izbor i pretraivanje. Nivo opisa Moe se rei da ovekov nivo opisa situacije je u okvirima makropristupa, tj.to je apstraktni nivo kojim se vri grubo opisivanje. Polazne informacije za ovako uproen opis su u intuitivnom, dosta nejasnom obliku. Suprotan pristup u opisu bio bi mikropristup, gde bi se opisivanje vrilo na elementarnom nivou, ali bi ovo opisivanje bili veliko i teko za pretraivanje. Priroda reenja Drugi element je priroda reenja. oveku kao misaonom biu je nesvojstveno da misli i donosi odluke koliinski. On misli pre svega kvalitativno kada trai neko reenje, a koliinska odluka za njega igra pomonu ulogu.

Ocena situacije Razliita znanja koja poseduje ovek sadre elemente ocene situacije. Pritom ovek prevodi konkretne koliinske karakteristike u uoptene kvalitativne, to se moe formulisati kao faza osmiljavanja situacije. Prilikom realizacije izabranog reenja postupak je suprotan, tj. uoptene kvalitativne karakteristike prevode se u konkretne koliinske i to se moe formulisati kao faza koliinske transformacije situacije. Na ovaj nain se eli uspostavljanje korelacija izmeu opteg i posebnog. Na prvi nain se znatno skrauje prostor pretraivanja moguih reenja, a drugi omoguava realizaciju reenja i odraava se u tanosti jednoznane ocene. Kvantifikaciona oznaka Kvantifikacione ocene su subjektivne verovatnoe kojima se pripisuje uestalost dogaaja. Npr. moe se definisati sledea skala kvantifikacionih oznaka: 0.00 nikad se ne koristi 0.25 retko se koristi 0.50 ni esto ni retko 0.75 esto se koristi 1.00 uvek se koristi Izmeu nivoa ovako grubo definisane skale mogue je definisati nijanse koje sadre svoje kvantifikacione vrednosti. Definisanje cilja Sledei element je definisanje cilja. Za realizaciju ovog elementa koriste se dva pristupa. Prvim pristupom zadatak je fiksiran na jednom kraju, tj. ako je zadato poetno stanje onda je potrebno nai konano stanje i ako je zadato konano stanje treba nai polazne podatke. Drugi tip zadatka je zadatak sa dva fiksirana kraja i karakterie se zadavanjem konkretnih polaznih podataka i konkretnog eljenog rezultata. Zadaci drugog tipa u traenju doputenih reenja su osnovni i tipini. Izbor Sledei element je izbor koji se vezuje za reavanje kompleksne ciljne strategije od vrha do dna po svim hijerarhijskim nivoima. Pretraivanje Poslednji element je pretraivanje. Apriori se ovaj problem vezuje za problem opisivanja, jer to je detaljnije opisivanje to je vie oteano pretraivanje i obrnuto. Ovo uslovljava izgradnju vieravanske kompleksne strategije pretraivanja. Ovaj pristup omoguava pribliavanje reenju putem hijerarhijskih jednoravanskih reenja razliitog
8

stepena optosti, tj. dobijamo proceduru pretraivanja kao sekvencu dobijenih jednonivovskih reenja sa sve veim porastom stepena detaljnosti. Prednosti primene ekspertnih sistema Mogue je postaviti pitanje: zato razvijati ekspertne sisteme kad postoje ljudi eksperti? Na to pitanje pokuaemo da na ovom mestu damo odgovor definiui koje su to prednosti u primeni ekspertnih sistema. Postojanost Moe se rei da sposobnosti eksperta vremenom opadaju jer ovek stari, i nije uvek i permanentno u situaciji da dri korak sa tehnolokim promenama dok su mogunosti ekspertnog sistema nezavisne od vremena, zdravlja ili emocija. Prenosivost Ekspertni sistem se projektuje tako da moe da prenosi znanja, dok to za jednog eksperta moe da bude teak, ponekad nereiv problem. Ekspert je strunjak za reavanje problema, a ne za objanjavanje svojih odluka i prenoenje iskustva. On za to najee nema vremena, sve i da hoe. Ekspertni sistem se projektuje tako da ima ugraenu mogunost da objasni kako je doao do neke odluke. Pouzdanost Pri donoenju odluke, ekspert moe da bude pod uticajem okoline i da bude subjektivan. Menader, naprimer, mora kvalitetno i efikasno da donese odluku, uprkos kratkoe vremena ili stresnih situacija kojima je izloen. Ekspertni sistem za iste ulazne parametre uvek donosi iste odluke. Na njega okolina ne utie, pa zato kaemo da je on konzistentan. Cena Ekonomski gledano cena ekspertnog sistema je niska u poreenju sa izdacima za rad eksperta. Tamo gde je potrebno mnogo strunjaka jeftinije je primeniti ekspertni sistem. Ujedno je lake obezbediti vie raunara negoobuiti strunjaka za neku oblast. Prednosti oveka eksperta Za nove probleme ekspert nalazi kreativna reenja i u stanju je da se adaptira na promene i novonastale situacije, dok ekspertni sistem moe da reava samo probleme iz uskog podruja za koje poseduje ugraeno znanje. ovek raspolae tehnikama pamenja koje mu omoguavaju da pojedine informacije svrstava u grupe, pa itavu grupu pamti kao jedan elemenat. Sposobnost asocijacije omoguava mu povezivanje odvojenih predstava tako da jedna izaziva drugu. ovekov nervni sistem je adaptivan i samouei, to mu omoguava uspeno snalaenje u novim i nepoznatim situacijama. Istovremeno, za novu vrstu problema ekspertni sistem je neefikasan, a esto i neupotrebljiv. Da bi mogao da reava nove situacije prvo mora da mu se proiri baza znanja odgovarajuim pravilima.
9

Senzorske sposobnosti oveka Velika prednost oveka je to informacije prima svim svojim ulima: vidom, sluhom, dodirom i mirisom, a ekspertni sistem manipulie iskljuivo simbolima u vidu slova i brojeva. Percepcija je celovit ulni doivljaj objektivne stvarnosti. Na osnovu iskustva, ovek je u stanju da iz ukupno percipiranih informacija izdvaja bitne od nebitnih i iz haotine mase utisaka organizuje celinu opaaja. ovek na ulni doivljaj stvarnosti odmah reaguje, poto su centri opaanja povezani sa centrima za motoriku. Percepciju je nemogue preneti na raunar (raunari imaju samo ogranienu mogunost unosa slike i zvuka). Sve one informacije koje ovek percipira ulima moraju biti transformisane u simbole. Ovom transformacijom gubi se znatna koliina informacija. Ekspertni sistem ne poseduje irinu sagledavanja problema. Fokusira se samo na glavni problem. Uzimanje u obzir delova koji se odnose na glavni problem, ali su odvojeni od njega, zahteva obradu velikog broja drugih, sporednih informacija. Zdrav razum Racionalan ovek se koristi zdravim razumom pri odluivanju i u tome je racionalno ekspeditivan. Naprimer, ako se pojavi nekakav nelogian podatak, on e ga odmah uoiti i bez oklevanja eliminisati iz daljeg razmatranja, dok ekspertni sistem mora da pretrai sve svoje podatke, da izgubi dosta vremena, da bi na kraju utvrdi nekonzistentnost podataka. Ako nekog oveka pitate za adresu ili telefon Vuka Stefanovia Karadia, on e vam se odmah nasmejati u lice. Ako isto pitanje postavite raunaru, on prvo mora da pretrai svoju celokupnu bazu podataka o licima i adresama da bi odgovorio da tako neto ne postoji. Postojei ekspertni sistemi imaju jo uvek znaajna ogranienja i zahtevaju intenzivan istraivaki rad kako bi se od laboratorijskog sistema dolo do radno upotrebljivog. Odlike veine postojeih ekspertnih sistema mogu se svesti na sledee: Ogranieni su na usko podruje ekspertize. Kako se podruje primene iri, tako broj mogunosti koje treba obraivati eksponencijalno raste, a efikasnost sistema eksponencijalno opada. Jezici i sredstva za predstavljanje znanja imaju ograniene izraajne mogunosti. Interfejs ka korisniku (ulaz/izlaz) veine ekspertnih sistema je krut i nije na prirodnom jeziku. Proces izgradnje ekspertnog sistema nije dostigao naunu egzaktnost, ve jo uvek, u velikoj meri, zavisi od vetine pojedinca. Neophodno je postojanje strunjaka autoriteta u oblasti, radi odravanja konzistentnosti elemenata u bazi znanja koji se preklapaju. Opasnost od jednostranog vienja predmetne problematike, s obzirom na uobiajeno oslanjanje na samo jednog strunjaka iz oblasti. Nepostojanost ponaanja, koja se ogleda u tome da i najbolji ekspertni sistemi mogu dati pogrene odgovore. Oteano rukovanje veinom ekspertnih sistema.
10

Zbog svojih ogranienja, ekspertni sistemi se prvenstveno koriste kao savetnici i asistenti u reavanju problema. U budunosti se oekuje vea postojanost ponaanja i vea autonomnost sistema, tako da se prevazie uloga inteligentne pomoi.

OPRAVDANOST IZRADE EKSPERTNIH SISTEMA Osnovna pitanja koja se postavljaju pred svakog budueg korisnika ekspertnih sistema (ES) su: Da li je ES pogodan za reavanje postavljenih zadataka? Koji su elementi odgovarajuih delatnosti najpristupaniji za izgradnju ES?

Jedan od najvanijih zahteva je da u izgradnji ES uestvuju vrhunski specijalisti iz svoje oblasti. To su ljudi koji imaju veliko iskustvo profesionalnog rada u analiziranoj predmetnoj oblasti. Bez takvih saradnika, rad na izgradnji ES moe biti uzaludan. Sledei bitan element je da se ocene pojedinih eksperata u osnovi podudaraju. Eksperti moraju znati da jasno objasne metode koje koriste pri reavanju zadataka definisane predmetne oblasti. Ako su odgovori nejasni, specijalisti za izgradnju ES nee uspeti da "preuzmu" znanja i ugrade ih u odgovarajue programe. Sledea karakteristika vezana je za zadatke koje e ES izvravati. Izgraeni ES zahteva intelektualnog a ne fizikog poetnika. Meutim, ako zadatak zahteva inteligentnog i fizikog poetnika, kao naprimer upravljanje mehanikim manipulatorima, opsluivanje konvejera, to se intelektualni deo zadatka reava metodama inenjerstva znanja, a fiziki obinim tehnikim metodama. Sledea karakteristika je da postavljeni zadatak ne sme da bude isuvie teak. Ako ekspert ne moe izvriti obuku poetnika odgovarajue kvalifikacije (ako mu je zadatak nerazumljiv), ili ako su ekspertu potrebni dani i nedelje a ne asovi za reavanje problema, to je verovatno isuvie sloeno i za inenjera znanja koji treba da izvri projektovanje ES. Meutim, ako je mogue izvriti dekomponovanje zadatka na podzadatke, onda za svaki podzadatak moe biti izgraen odgovarajui ES. Opravdanost izrade ES je u prvom redu vezana za mogunost poveanja prihoda. Tipian primer je izgradnja ES za ispitivanje rudnih bogatstava, kojima se mogu otkriti bogata nalazita. Izgradnja ES je opravdana i u onim sluajevima ako nema na tritu dovoljno eksperata a njihove usluge su skupe. ES veliku opravdanost imaju i u onim zadacima gde je potrebno na vie mesta imati eksperte, kao naprimer na platformama za istraivanje nafte, gde na svakoj platformi mora biti makar jedan specijalista. Na kraju, razrada ES je opravdana i u sluajevima nepogodnim za oveka, kao to su atomski reaktori, kosmike stanice ili poseta drugim planetama. Kljuni faktori u opredeljenju smisla izgradnje ES su karakter, sloenost i irina postavke zadatka koji

11

je potrebno reiti. Karakter ES mora biti takav da se reavanje zadatka izvodi manipulacijom simbolima i simbolikim strukturama, to je i osnovna razlika od klasinog programiranja. Takoe je veina zadataka heuristika po svojoj prirodi. Zadaci koji se mogu reiti korienjem algoritama, tj. formalnih procedura, garantujui dobijanje tanog reenja svaki put kada se primenjuju, nisu pogodni za izgradnju ES. Izgradnja ES ima smisla samo onda ako su se sva ostala sredstva pokazala neprimenjivim. S druge strane, ES ne treba ni da budu suvie laki. To mora biti ozbiljan zadatak, gde je potrebno da ovek potroi godine uenja i praktinog rada da bi postao ekspert u konkretnoj predmetnoj oblasti. Na kraju, za izgradnju ES mora se postaviti zadatak dovoljne irine. Dakle, on mora biti toliko uzak da bi se napravio, a i dovoljno irok da bi predstavljao praktini interes. Naalost, irina je ograniena odgovarajuom predmetnom oblau. Najvee konice u razvoju ES su prvenstveno ljudske prirode, jer ljudski eksperti imaju utisak da im se eli oduzeti njihovo znanje. Jedan svetski priznati strunjak za oboljenja visokog arterijskog pritiska jedino moe poveati znanje ES jer raspolae brojnim dosijeima retkih sluajeva. S druge strane, vre se pokuaji da u jednostavnim sluajevima, kao npr. obrada oboljenja soje, kompjuter sam izrauje pravila. Registruje se spoljanji izgled biljke u odreenom trenutku, stanje terena, klimatske prilike u nekoliko poslednjih nedelja itd., kao i obrada koju je potvrdio strunjak, a program sam gradi pravila potrebna za izradu dijagnoze i njoj pridruene obrade, do nivoa od 30 pravila. U poslednje vreme ine se pokuaji da se ES meusobno nadgrauju ako imaju isti jezik definisanja baze znanja. Poznat je jedan ES sposoban da istovremeno obrauje probleme iz podruja geologije, kombinatorne analize i brida. Perspektiva razvoja ES je da bude vei "ekspert" u nekom odreenom trenutku od bilo kog ljudskog eksperta. Ovo se pokuava postii tako to baza znanja treba da poseduje znanja veeg broja strunjaka, ija se iskustva i znanja sistematizuju u zajedniku osnovu. No, sa druge strane preti opasnost i od nekih kontradikcija i nekoherentnosti u bazi znanja. Jo uvek ne postoji sistem za sticanje znanja razvijen za kompjuter ni priblino slian ljudskom nainu. Jo uvek su ES loi u npr. itanju knjiga, prisustvovanju sastancima, diskusiji sa svojim "kolegama" itd. No, sa druge strane, ES esto moe pruiti bolju informaciju od oveka eksperta jer se ne zamara, ne stari, i nepogreiv je na svom maksimalnom nivou kompetencije. U medicini i geologiji ES ve sad imaju u veini sluajeva performanse koje se mogu ravnopravno uporeivati sa najboljim svetskim strunjacima. Meutim, u nekim sluajevima radi se o tome da se strunjaci ne slau u pojedinim reenjima. Tako je pet strunjaka koji ne pripadaju ekipi koja je izradila ES na podruju medicinske dijagnostike Mycin izvrilo na bazi petnaest sluajeva ocenu sistema. U 72% sluajeva ocenjeno je da je ES odlian.
12

Inae, u bolnici u Stanfordu lekari direktno potpisuju lekarske nalaze koje izrauje ES. Prilikom izrade ES potrebo je uvati se "kombinacionih eksplozija", jer se moe dogoditi da za bazu znanja na nivou od 500 pravila i 500 injenica vreme izraunavanja bude neprihvatljivo. S druge strane, ponekad je sloeno upravljati i mehanizmom za zakljuivanje, jer on mora da omogui ekspertu da svoja znanja definie u obliku pravila na "vlastitom" jeziku i na taj nain uini ga nezavisnim od informatiara. Kada je razvoj ekspertnih sistema mogu i opravdan Evidentno je da su ekspertni sistemi su jo uvek nova oblast u primeni raunara, pa malo zbog neznanja, a malo zbog preterivanja, postoji tendencija da se ekspertnim sistemom naziva i ono to nije ekspertni sistem. Isto tako, ekspertnim sistemima se pokuavaju reiti problemi koji nisu podesni za reavanje pomou njih. Meutim, ekspertni sistemi nisu svemogui i postoje ve reena jasna ogranienja njihove primene. Ne moe se ekspertni sistem projektovati za svaku primenu, ni za svaki obim posla. Kada se onda to ini? To se ini ako je razvoj mogu, opravdan i odgovarajui. Da bi razvoj ekspertnog sistema bio mogu, potrebni su sledei uslovi: reavanje problema ne zahteva rasuivanje zdravog razuma, zahteva misaone vetine, eksperti mogu da definiu metode reavanja problema i oni su jedinstveni, problem nije suvie sloen, problem je razumljiv. Razvoj ekspertnog sistema je opravdan ako: postoji ekonomska isplativost, ekspertni sistem se razvija za praktinu namenu, eksperti esto naputaju radno mesto, eksperti su retki, potrebna je ekspertiza na mnogo mesta, radno mesto je nepodesno ili ak tetno za oveka, zbog kontaminiranosti ili drugog razloga koji ugroava ivot, pa oveka zamenjuje raunar. Razvoj ekspertnog sistema je odgovarajui u sluaju da: reavanje problema zahteva rukovanje simbolima, koriste se heuristika reenja, problem nije suvie jednostavan, reenje ima praktinu primenu, reavanje problema nije suvie obimno.

13

Odnos Sistema za podrku odluivanju i Ekspertnih sistema U savremenom okruenju podrazumeva se da je svaka ozbiljna, profesionalna delatnost podrana osmiljenim, najee raunarom podranim informacionim sistemom. Dakle, informacioni sistem koji vri akviziciju, belei transakcije i prua izvetaje o stanju realnog sistema smatra se realnou koja prua potrebne, ali ne i dovoljne uslove za odluivanje. Iz tih razloga je zapravo i dolo do razvoja disciplina o kojima je re DSS i ekspertnih sistema (ES). DSS pretpostavlja postojanje neke vrste baznog informacionog sistema nad koji se nadgrauje. S obzirom na kompleksnost problema koje obrauje, to obino znai raunarski i interaktivni sistem rada, mada u principu (ali samo teoretski) raunar nije neophodan uslov funkcionisanju DSS.

Slika 3. Osnovne komparativne razlike DSS ES

Osnovni cilj DSS i ES je u osnovi isti, utoliko to je namena oba sistema poveanje kvaliteta odluivanja. Ipak, filozofija koja lei u osnovi njihove izgradnje je dosta razliita. Cilj DSS je da podri korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odluka, obezbeujui mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja. Na drugoj strani, cilj ES je da obezbedi korisniku zakljuak ili odluku koja je tana u svako doba (ili bar tanija od bilo koje koju bi korisnik mogao da donese bez ES). Dakle, DSS pomae pri odluivanju, dok ES "odluuje". Osim toga, ES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanja. Poreenjem operativnih razlika, zakljuujemo da DSS dozvoljava korisniku suoavanje sa problemom na lian, fleksibilan nain, obezbeujui mu mogunost manipulacije podacima i kontrolu njihove upotrebe u toku procesa odluivanja. ES korisniku ostavlja malo, ili nimalo, fleksibilnosti pri analizi problema. Umesto toga, izvodi se odgovarajui segment znanja na nain koji je odreen mehanizmom za zakljuivanje.

14

S obzirom da ES deluje kao nezavisan konsultantski sistem, a DSS kao mehanizam za podrku odluivanju, njihovi koncepti ni u kom sluaju nisu opreni; sve vie se radi na njihovom pribliavanju do integrisanja, po nekoliko osnova: ES moe biti generator alternativa samostalno ili kao deo DSS, ali i obratno, memorisano znanje i odgovarajua pravila DSS mogu postati deo ES. Hoe li ES dominantno postati deo DSS, ili obrnuto, nije u krajnjoj liniji od presudnog znaaja.

15

ZAKLJUAK
Sistemi bazirani na znanju (knowledge-based systems) ili ekspertni sistemi stavljaju naglasak na znanje (bazu znanja) pre nego na nain pretraivanja i zakljuivanja. Uoptene metode zakljuivanja i sistemi ija oblast nije dovoljno specifirana se pokazuju nedovoljno sposobnim za mnoge realne probleme (i njihovo reavanje u realnom vremenu). Ekspert je osoba koja izuzetno dobro poznaje neku oblast ljudskog znanja kao i naine reavanja problema vezanih za tu oblast. Ekspert je esto veoma neophodna osoba u mnogim organizacijama, i postavlja se onda pitanje zato ga zamenjivati mainom? Pre svega, donekle slino zameni nekih ljudi i njihovih poslova mainom tokom industrijske revolucije, ekspertni sistem moe biti koristan kao pomo kada ovek nije raspoloiv, ili prosto kao alat koji olakava posao i omoguava automatizaciju nekih postupaka, radi sa veim stepenom formalizma koji iskljuuje mogunost greke ili slabosti zbog ljudskog faktora i sl. Postoji i jedna dodatna prednost znanjem kao optim dobrom ili kapitalom neke organizacije se lake upravlja, lake se prenosi i primenjuje jer ne zavisi u toj meri od pojedinca-eksperta ako se koristi ekspertni sistem. Gotovo da nema oblasti ljudskih delatnosti gde nije napravljen neki ES i uspeno primenjivan i njihov broj geometrijski raste.

16

LITERATURA
CET italite http://www.cet.rs/cetcitaliste/../es.pdf Vikipedija http://sr.wikipedia.org/sr/Ekspertski_sistemi Elektrotehniki fakultet Banja Luka http://www.etfbl.net/.../ucenje.pdf

17