3.

RAČUNARSKI HARVER

3.2. MATIČNA PLOČA
Sem procesora, jedna od glavnih komponenti u svakom računaru je i matična ili osnovna ploča. Matična ploča (motherboard) je deo računara na koji su posredno ili neposredno povezane sve druge komponente i ureĎaji jednog PC-ja. Dimenzije ili format se odnosi na fizičku veličinu ploče. Do pre par godina postojalo je više standarda, dok su danas u upotrebi ostala samo dva: ATX (305x244 mm) i MiniATX (284x208mm). U zavisnosti da li ploča na sebi ima integrisanu elektroniku bilo za grafiku, zvuk ili mrežnu komunikaciju, razlikujemo integrisane i neintegrisane. Podnožje procesora je različito za različite vrste procesora. Danas su najviše u upotrebi: Socket 370 (Pentium III, Celeron II & III) i Socket A (AMD Duron AMD XP), Socket 478 (P4), Socket 940 (AMD 64 FX).

3.2. MATIČNA PLOČA
Podnožje za memorijske module je namenjeno za vezu sa radnom memorijom. Najzastupljenije su SDRAM memorija (Synchronous DRAM) i DDR memorija (Double Data Rate). Skup čipova - chipset je skup čipova koji imaju ulogu da upravljaju saobraćajem na magistralama izmeĎu centralnog procesora, memorije i ulazno-izlaznih ureĎaja. Oni daju veliku podršku brzini rada centralnog procesora. Kompanije koje proizvode čip-setove su Intel, AMD, VIA, nVIDIA itd.

3.2. MATIČNA PLOČA
Slotovi se koriste za interno povezivanje kartica sa računarom. To su konektori u obliku proreza, koji služe za povezivanje internih kartica sa računarom. Vrste slotova su: • PCI (Personal Computer Interface) - trenutno najrasprostranjeniji, podržava sve vrste kartica, sem novijih grafičkih • AGP (Accelerated Graphics Port) - koristi se isključivo za grafičke karte, ne podržavaju ga stariji modeli grafičkih kartica • ISA (Industry Standard Architecture) - preteča PCI standarda, povučen iz upotrebe.

3.2. MATIČNA PLOČA

u koju možemo upisivati podatke koji ostaju sačuvani sve dok je računar uključen.3. Sva podešavanja BIOS-a. memoriju sa direktnim pristupom.3. MEMORIJA Celokupna memorija spoljašnju. UNUTRAŠNJA MEMORIJA U zavisnosti od toga da li možemo menjati njen sadržaj razlikujemo: • ROM (Read Only Memory). . ostaju sačuvana u specijalnoj memoriji koja čuva najbitnije informacije za funkcionisanje računara. koja sadrži podatke koji su potrebni za startovanje i funkcionisanje računara. koji vrši podešavanja svih delova hardvera pri ukuljučivanju računara. Ta memorija nosi naziv CMOS. i u njoj se čuvaju podaci i o sistemskom vremenu i datumu. Jedan od najbitnih programa koji se čuva u ROM-u je BIOS (Basic Input Output System). se može podeliti na unutrašnju i 1. i • RAM (Random Access Memory).

podaci se na njih upisuju tokom samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati. deo po deo. MEMORIJA Kod klasičnih ROM čipova. ili samo deo. • EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) Njihov sadržaj se može brisati izlaganjem ultraljubičastom svetlu.3. • EEPROM (Electrically Erasable Read-Only Memory) u formi flash memorije. • EAROM (Electrically Alterable Read-Only Memory) Može mu se menjati sadržaj. ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to moguće: • PROM (Programmable Read-Only Memory) koji se mogu programirati upotrebom posebnog ureĎaja.3. Ali. izbrisati električnim putem. . može im se celi sadržaj.

3. MEMORIJA .3.

Dve verzije ove memorije danas su u upotrebi i to: 1. 256 ili 512 MB. kao i podaci koji se u istima obraĎuju. i 2. Svi novi računari koriste memoriju koja se naziva Dynamic RAM ili skraćena DRAM. Synchronous DRAM (SDRAM) koji postiže veću brzinu tako što sinhronizuje svoj rad sa taktom sistemskog sata. veličinu RAM-a možemo menjati što direktno utiče na performanse računara. MEMORIJA RAM RAM memorija se koristi za privremeno čuvanje informacija koje su potrebne procesoru.3.3. Memorija se proširuje pomoću momorijskih modula koja se prave u veličinama od 64. 128. Double Data Rate SDRAM (DDR SDRAM). koji svoju brzinu duguje mogućnosti da u toku jednog takta sistemskog sata pošalje i primi podatak. . Dok na količinu ROM-a ne možemo uticati. U njoj se čuvaju i programi koji se izvršavaju.

MEMORIJA .3.3.

3. i to formiranjem udubljenja i ispupčenja koja će odgovarati 0 ili 1. na mediju čija je površina presvučena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Memorije sa optičkim pisanjem. Memorije sa magnetnim pisanjem. Ovaj princip koriste CR ROM i DVD ureĎaji. Spoljašnju memoriju čine ureĎaji koji koriste dve vrste tehnologija za zapis podatka: 1. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi. hard diskovi i izmenljivi diskovi. MEMORIJA SPOLJAŠNJA MEMORIJA U slučajevima kada želimo da podaci na kojima radimo ostanu sačuvani i nakon što isključimo računar. 2.3. . iste moramo čuvati u spoljašnjoj memoriji. tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapiše ili iščita podatke sa tankog plastičnog diska.

izražava se u Kb/s ili češće u Mb/s. 3. Vreme pristupa. količina informacija koju možemo da prebacimo sa jednog medija u jedinici vremena. izražava se u nano ili mili sekundama.3. Protok podataka. Količina podataka koju je u stanju jedan medij da sačuva. vreme kojE je potrebnO da bismo pristupili nekom podatku u memoriji. 2.3. MEMORIJA Pri biranju ureĎaja koji ćemo koristiti. . presudne su tri karakteristike: 1.

Osnovne karakteristike FDD čine: • Kapacitet (MB) – količina podataka 1. FDD uređaj na računaru nosi slovo A ili B.3. dakle i do 30 puta manje od HD • Brzina prenosa – oko 150KB/s • Brzina obrtanja diskete – oko 300 u minuti što je znatno . Brzina obrtanja diskete je oko 300 u minuti.5 inča.3. jednostavnoj upotrebi i niskoj ceni medija. što je znatno manje od tvrdog diska.44 MB i danas je u upotrebi disketa prečnika 3.44 MB • Vreme pistupa – oko 150 ms. MEMORIJA Flopi disk (FDD – Floppy Disk Drive) je u primeni još od 70-tih godina prošlog veka. Količina podataka koju je u stanju da sačuvaju je mala i iznosi 720 KB ili 1. Uspio je da opstane zahvaljujući širokoj rasprostranjenosti.

Plastično kućište. 6. 4. Papirni obruč. Zaštita za pisanje. MEMORIJA Delovi diskete: 1.3. 5. Magnetni disk i 7.3. 3. Glava. Sektor diska. Zatvarač. 2. .

a pri tom zadržati jednostavnost disketa. MEMORIJA Izmenjivi diskovi su u upotrebi od 90-tih godina prošlog veka.3. Veliku upotrebu su našli i u firmama u kojim postoji potreba za redovni back-up podataka. Nastali su usled porebe za uređajima koji će imati veći kapacitet. .3.

5. USB flash stick koristi USB 1. 4. USB utikač. Čip flash memorije.0 interfejs koji je veoma praktičan jer ne zahteva nikakve dodatne drajvere za rad (za WindowsXP i novije). Neiskorišteni prostor. 6. 2. MEMORIJA Flash disk je u osnovi vrsta flash memorije koja je sposobna da pamti podatke do 8 GB (najveći kapacitet do 2006).1 ili 2. 3. Kristalni oscilator. LED.3. Upravljač pohranjivačkog ureĎaja.3. 8. a pamti mnogo više podataka nego Zip ili Flopi disk Delovi Flash stika: 1. 7. . Prekidač za zaštitu od zapisivanja. Testne tačke. dok je sama memorija male težine i veličine.

pri čemu se iznad i ispod svake od njih nalazi glava za čitanje/pisanje podataka. Hard diskovi se vezuju na matičnu ploču preko kontrolera koji vrši komunikaciju izmeĎu elektronike hard diska i procesora računara. sa protokom i do 75Mb/s. Struktura hard diska je jednostavna: sastoji se od nekoliko ploča za upis. Najviše korišćena vrsta interfejsa je IDE (Integrated Drive Electronics). koje se vrte velikom brzinom (do 7200 obrtaja/min). Kapaciteti ove memorije se kreću u rasponu od 20 – 250 GB. koji zavisno od ureĎaja ima više verzija: • ATA-2: interfejs za komunikaciju sa CD ROM-om • ATA-5 (UltraDMA/66): interfejs za komunikaciju sa hard diskovima i dozvoljenim protokom do 66 Mb/s • ATA-6 (Ultra DMA/100): interfejs za komunikaciju sa hard diskovima i dozvoljenim protokom do 100 Mb/s .3. MEMORIJA Hard diskovi Hard diskovi su najbitnija vrsta spoljašnje memorije.3.

danas se obično kreće ispod 10 ms. i brzinu protoka i do 160 Mb/s. MEMORIJA Manje korišćen interfejs. je SCSI (Small Computer System Interface).66 ili 133 Mb/s. . najviše zbog visoke cene kontrolera i ureĎaja. 7200 Rpm • Brzina prenosa podataka.3. vreme koje je potrebno glavi da se pozicionira iznad ploče i počne prenos informacija. koja je proporcionalna brzini obrtanja hard diska i teorijski kod savremenih diskova iznosi 33. količina podataka koji se mogu smestiti na disk • Vreme pristupa. On dozvoljava priključivanje čak do 7 ureĎaja na jedan kontroler. Najbitnije osobine svakog hard diska su: • Kapacitet (GB).3. • Brzina obrtanja hard diska čije vrednosti se izražavaju u obrtajima ploče diska u minuti i iznose 5400.

MEMORIJA .3.3.

3. a današnji standard je 52x. Bitna karakteristika CD ROM ureĎaja je brzina prenosa podataka koja se izražava u obliku 32x. 52x. 40x. U oznaci za brzinu “x” predstavlja protok prvobitnih CD ROM ureĎaja koji je iznosio približno 150 Kb/s. . Velika količina podataka (do 800 MB) koja se može smestiti na jedan kompakt disk je sasvim dovoljna za distribuiranje velikih aplikacija i operativnih sistema. MEMORIJA Memorije sa optičkim zapisom CD ROM je skraćenica od Compact Disc Read Only Memory.3.

3. ogledala i sočiva akumulira i fokusira reflektovanu svetlost sa površine diska i šalje fotodetektoru. koja se linerano kreće po površini diska. Neki deo svetlosti se reflektuje od diska. • • • • . Ova udubljenja predstavljaju zapise podataka. MEMORIJA Princip funkcionisanja CD ROM ureĎaja je sledeći: • Snop svetlosne energije se emituje iz infracrvene laserske diode i usmerava na reflektujuće ogledalo. Skup kolektora. a količina reflektovane svetlosti zavisi od dela diska u koji je udarila: svaka tačka je kodirana sa 0 ili 1 zavisno od prisustva ili odsustva udubljenja odnosno izbočina na površini diska. Jačina signala zavisi od količine reflektovane svetlosti i tako se prepoznaje dali je dati bit 0 ili 1. Svetlost se odbija od ogledala i kroz fokusna sočiva osvetljava odreĎenu tačku na disku. Ogledalo je deo glave za čitanje.3. Fotodetektor transformiše svetlosnu u električnu energiju.

MEMORIJA .3.3.

slično kao kod CD.3. DVD ima više slojeva što omogućava zapis veće količine podataka. zavisno od vrste izrade. Na jednom DVD disku se može smestiti 17 GB podataka. ali je sa znatno većim kapacitetom. sa upisom na obe strane može memorisati 17 GB podataka. DVD ROM ureĎaji su u stanju da čitaju i klasične CD ROM diskove. a ukupna dužina spirala po kojima se vrši zapis bi iznosila čak 48 km. DVD je skraćenica od reči Digital Video Disc taj naziv nosi zbog mogućnosti da na sebi čuva kompletan film u digitalnom zapisu. Na primer DVD sa dva sloja.3. Svaki sloj predstavlja. MEMORIJA DVD ROM je najnoviji standard za smeštanje podataka na optičke medije. jednu neprekidnu spiralu i zapis na DVD je moguć sa obe strane. . DVD disk je sličan CD.

3.3.. za audio sadržaje frekventni opseg. odnos signal/šum.. procenat izobličenja šuma. MEMORIJA Bitne karakteristike DVD ureĎaja su: • brzina reprodukovanja sadržaja diska – oko 1. Brzina snimanja kod ureĎaja za snimanje – za jedan DVD kapaciteta 4.7 GB potrebno je 20-25 minuta • .38 MB/s • kvalitet reprodukovanja – za video sadržaje rezolucija 720x576 piksela.

kao na primer štampač. Port je priključak na spoljnoj strani kućišta koji koristimo za povezivanje eksternih ureĎaja sa računarom. skener i dr. tastatura. miš. ovaj standard se polako probija i na PC računare. a koristi se za povezivanje štampača. Na matičnim pločama postoji uglavnom samo jedan ovakav port. Po izgledu sličan paralelnom portu. omogućava povezivanje osam ureĎaja u nizu (štampači. protokom koji varira u zavisnosti od verzije. pri čemu se osam bitova jednog bajta prenose istovremeno. koriste se portovi.2 MB/s. Brži su od serijskih portova. a sporiji od USB. PORTOVI Da bi smo povezali neki eksterni ureĎaj. eksternih CD jedinica i svih ureĎaja kojima je potreban brz prenos podataka. . skeneri. SCSI port Skraćenica od Small Computer System Interface.4.3. skenera. digitalne kamere). sa matičnom pločom ujedno i računarom. Paralelni port (LPT) Služi za prenos digitalnih signala u jednom ciklusu. koji iznosi negde oko l .

To je 9-pinski konektor. Omogućava brz protok od 12 MB/s kod verzije USB 1.3. PORTOVI Serijski port (COM) Slične funkcije kao i paralelni port. teži da svi ureĎaji koriste jednu vrstu priključaka (Universal Serial Bus).4. Na pločama broj USB portova varira od 2 do 8. PS2 port Ovo je novija verzija serijskog porta. Na modernim konfiguracijama postoji u paru.5 KB/s. . Ovo je jedina vrsta porta koja omogućava da se ureĎaji priključuju/isključuju dok je računar uključen. a broj portova na računarima je najčešće dva. Ostvarljiv protok iznosi oko 11.0. s tom razlikom da se kod serijskog porta podaci šalju u sesiji (jedan za drugim) a ne istovremeno.1 a 480 MB/s kod verzije 2. i koristi se za povezivanje miša i tastature sa računarom. Ima 6 pinova. USB port Najnoviji standard.

Ova metoda se koristi i kod daljinskih upravljača kod televizora. PORTOVI FireWire port Retko zastupljena vrsta serijskog porta.4. Infracrveni port (IrDA) Neki ureĎaji kao što su tastatura ili miš su napravljeni tako da komuniciraju bežično.3. . Omogućava protok do 1 GB/s. Poznat je i pod imenom IEEE 1394. Konektor za monitor Izlaz grafičke kartice koji služi za povezivanje monitora najčešće je VGA konektor. Danas neki računari poseduju i DVI konektor koji se koristi za ureĎaje sa mogućnošću digitalnog prikaza. tako da ga uglavnom koriste ureĎaji kojima brzina USB nije dovoljna. odnosno preko IC porta korišćenjem infracrvenih signala. recimo za prenos podataka sa digitalne video kamere. Odašiljač i prijemnik moraju biti u direktnoj liniji vidljivosti. Nastao je kombinacijom dva standarda SCSI i USB.

.3. • izlaz za zvučnike ili slušalice. • linijski ulaz koji prihvata zvuk sa drugih audio ureĎaja.4. • linijski izlaz koji omogućava slanje zvuka na druge ureĎaje. PORTOVI Konektori zvučne kartice Na izlazu zvučne kartice može se naći više konektora: • ulazni konektor za mikrofon.

3.4. PORTOVI .

Zajedno sa monitorom čini video podsistem računara koji kreira sliku na ekranu (statičnu i dinamičnu). GRAFIČKA KARTA Grafička kartica ili kako se još naziva video adapter ili video kartica. omogućava igranje video igara i drugo. omogućava gledanje TV programa.5. Neki grafički standardi koji su izborili svoje mesto u računarskoj istoriji su: MDA – Monochrome Display Adapter HGC – Hercules Graphic Card CGA – Color Graphics Adapter EGA – Enhanced Graphics Adapters VGA – Video Graphics Array SVGA – Super VGA XGA – aXtended Graphics Array UXGA – Ultra VGA . obraĎuje video snimke.3. je komponenta računarskog sistema koja pretvara digitalne informacije u sliku na ekranu računara.

5. GRAFIČKA KARTA .3.

6. MONITOR Monitor je izlazni ureĎaj koji se najčešće koristi i zajedno sa grafičkom karticom se naziva grafički podsistem računara. čini kompletnu paletu boja poznatu našem oku. zeleni i plavi deo spektra) i svaki od njih pobuĎuje elektrone na ekranu presvučenom fosfornim premazom. na čijem se jednom kraju nalazi ureĎaj koji odašilje tri snopa elektrona (po jedan za crveni. zelene i plave boje. Postoje dve vrste CRT ekrana i to su zakrivljeni (rounded) i ravni (flat). . PobuĎeni elektron odašilje svetlost i kombinacija crvene.3. Tehnologija izrade monitora u današnje vreme se razvila u dva pravca: • CRT – ekrani sa katodnom cevi (Cathode Ray Tube) • LCD – ekrani sa tečnim kristalom (Liquid Crystal Display) CRT je tehnologija koja je zastupljena i u ekranima televizora. Glavni deo je vakumska cev od stakla.

LCD ekrani se prave u dve varijante. manju potrošnju struje i savršeno ravne ekrane. Kod ekrana sa tečnim kristalom postoje tri filtera. svetliju sliku.3. • Ekrani sa pasivnom analognom matricom • Ekrani sa aktivnom analognom matricom (TFT ekrani) Ekrani sa pasivnom analognom matricom su starije generacije i karakteriše ih jednostavniji sastav. manje dimenzije. koji propuštaju svetlost na kristale. sporije vreme odziva i ograničen ugao vidljivosti.6. pri čemu je neki od njih reflektuju i formiraju sliku koju vidimo. MONITOR LCD ekrani su doneli smanjenu količinu zračenja. ali imaju mnogo veću cenu od odgovarajućih CRT ekrana. . Ekrani sa aktivnom analognom matricom (Thin Film Transistor TFT) se sastoje od ogromnog broja tranzistora rasporeĎenih kao matrica i smeštenih na staklenom zaslonu.

Broj bita koji je odreĎen za pamćenje boje piksela naziva se dubina boja i odreĎuje broj mogućih boja koje ekran može da prikaže.6. Rezolucija ekrana se odnosi na broj tačaka koje je ekran u stanju da prikaže. izražava se u inčima (1inč=2.3. Potrošnja energije zavisi prvenstveno od tehnologije izrade. To je karakteristika CRT ekrana i predstavlja razmak izmeĎu piksela na ekranu. a LCD oko 30W .54cm) i varira u rasponu od 11 do 42”. Predstavlja dužinu dijagonale ekrana. Dubina boja. CRT monitori troše mnogo više električne energije od LCD montora. CRT monitori oko 110W. MONITOR Najvažnije karakteristike monitora su: Veličina ekrana. Rezolucija ekrana. Najčešćih su: 640x480 do 1600x1200 Veličina tačke (Dot Pitch). Frekvencija osveženja ekrana (refresh Rate) predstavlja frekvenciju uzastopnog iscrtavanja slike na ekranu.

6. MONITOR LCD Monitor CRT Monitor .3.

• fontovi . pa štampače delimo na: 1. matrične. • brzina • štampanje pomoću udara na papir ili ne. ŠTAMPAČI Štampač je izlazni ureĎaj pomoću koga se binarno-kodirana informacija iz računara prenosi na papir. inkjet 3.3. štampače možemo da klasifikujemo i prema karakteristikama: • kvalitet štampe. 2. Osnovna podela štampača se vrši prema tehnologiji ispisa. • mogućnost štampanja grafike.7. laserske TakoĎe.

• Brzina štampe zavisi od rezolucije i moda štampanja • Kvalitet štampe teksta zadovoljava osnovne potrebe. Svaka iglica napravi jednu tačku i kombinacijom tih tačaka formira se znak ili ilustracija. Izgled svakog znaka definiše se unutar matrice. • Kapacitet mastiljave trake se meri i u milionima karaktera. • Štampanje na beskonačnom papiru sa perforiranim trakama. .7. Osnovne karakteristike matričnih štampača su: • Rezolucija štampe kreće se od 180x180 do 360x360 dpi. • Format papira za štampu može biti A3 i A4. • Mogućnost istovremene štampe na više papira. ŠTAMPAČI MATRIČNI ŠTAMPAČI formira otisak pomoću udaraca iglica (pinova) iz pokretne glave preko mastiljave trake. Sve ove karakteristike matričnih štampača uz vrlo nisku cenu eksploatacije u odnosu na ostale vrste štampača čine da su oni još uvek prilično u upotrebi. loš otisak prilikom štampanja grafike i prilično spora štampa. Loše osobine su velika buka pri radu.3.

ŠTAMPAČI INKJET ŠTAMPAČI su danas široko rasprostranjeni. • Način povezivanja je preko paralelnog ili USB konktora.7. i kombinacijom i rasporeĎivanjem boja dobija se krajnja slika foto kvaliteta. Ovaj štampač radi na principu nanošenja tankog sloja mastila na papir koji se u malim kapljicama brizga iz glave štampača. • Kapacitet kertridža je vrlo bitan za procenu troškova. • Izbor papira zavisi od materijala koji se štampa i rezolucije. • Format štampe može biti A3 i A4. pogotovo u kućnoj upotrebi. Kapljice na papiru stvaraju tačke odreĎene boje. Osnovni nedostatak ovih štampača je da nisu ekonomični za veliki broj otisaka. Osnovne karakteristike inkjet štampača: • Rezolucija štampe može biti prilično visoka • Brzina štampanja zavisi od materijala i rezolucije. . pre svega zahvaljujući niskoj ceni ureĎaja i mogućnosti šampanja u boji teksta i slika u dobrom kvalitetu.3.

3. nisu bučni i dosta su izdržljivi. Osnovni princip rada laserskog štampača je statički elektricitet. 4. Stranica koja treba da se štampa se šalje iz računara laserskom štampaču. naelektrisanje se gubi. ŠTAMPAČI LASERSKI ŠTAMPAČI daju veoma kvalitetan otisak i teksta i grafike.3. elektronika štampača upravlja laserskim zrakom koji na fotoosetljivom valjku kreira virtuelnu sliku. imaju odličnu brzinu štampe. 1. a na svakom mestu gde je laserski zrak “iscrtao” tačkicu. Elektronika laserskog štampača obraĎuje dobijene podatke i u internoj memoriji štampača se formira virtuelna slika buduće stranice koja se smešta u RAM memoriju štampača. .7. 2. Na taj način nastaje negativ slike. Površina valjka je negativno naelektrisana. Na osnovu sadržaja memorije.

Vezivanje praha na papir se vrši kombinacijom pritiska i zagrevanja. precizan i na spoljne uticaje otporan otisak. tako da će se samo na onim mestima koji su pogoĎeni laserskim zrakom zadržati čestice praha.7. čime se kao rezultat dobija kvalitetan. 6. Boja se nanosi pomoću tonera u prahu. koji je takoĎe negativno naelektrisan. 7. ŠTAMPAČI 5. .3. Zatim preko valjka prelazi papir koji se pre nego što stigne do valjka naelektriše pozitivnim naelektrisanjem i time privlači čestice praha čim papir priĎe dovoljno blizu valjka.

Kapacitet kertridža tonera iznosi od 5. Brzina štampe iznosi od 10-20 stranica. Kapacitet RAM memorije iznosi 4 i 16 MB. A3. ŠTAMPAČI Bitne krakteristike laserskog štampača su: • Rezolucija štampe iznosi 600x600.3. a za grafiku je potrebno 1200 dpi. Za štampu teksta dovoljno je 300 do 600 dpi. a po potrebi se može dograditi i više. Zavisno od boje otiska laserskog štampača postoje crno beli i kolor laserski štampači • • • • • • . Način povezivanja sa računarom je preko paralelnog ili USB konektora.000 do 15.. Format ispisa A4. tačaka po inču. 1200x1200 i više.7.000 stranica.

7. ŠTAMPAČI Matrični štampač InkJet štampač Laserski štampač .3.

• Skeneri za slajdove/folije koji rade tako što propuštaju svetlost kroz sliku. . • Ručni skeneri. slika) u digitalni oblik. a sa odgovarajućim adapterom mogu da skeniraju i prozirni fotografski film. dokumenta. • Namenski fotoskeneri. stranice iz knjiga i časopisa. ili za korisnike koji nemaju mnogo raspoložive radne površine. a ne da reflektuju svetlo sa nje. • Kompaktni skeneri za dokumenta projektovani isključivo za optičko prepoznavanje znakova (OCR – Optical Character Recognition) i upravljanje dokumentima. za tržište široke potrošnje. grafika.8. skeniraju slike u boji.3. • Skeneri sa ravnom podlogom. Zavisno od namene. radne površine skenera i drugih kriterijuma postoje više vrsta skenera: • Skeneri sa dobošem ili rotacioni skeneri. su namenjeni profesionalnoj primeni za visokokvalitetnu štampu. koji rade tako što pomeraju fotografiju preko stacionarnog izvora svetlosti. Ovo je najšire primenljiva vrsta skenera. SKENER Skener je ulazni ureĎaj koji ima ulogu da pretvori štampani materijal (tekst.

8. SKENER .3.

Neprekidan proces modulacije i demodulacije izmeĎu udaljenih računara obavlja MODEM (MOdulator/DEModulator). Zvučni signali koji se vraćaju preko telefonske linije moraju se prevesti nazad u digitalnu informaciju. . Kako su računari digitalni ureĎaji. ne mogu da razmenjuju podatke direktno preko analognih telefonskih linija. a taj postupak se naziva demodulizacija.9.3. Postupak prevoĎenja digitalnog signala u zvučne signale koji se preko telefonskih linija prenose na udaljenu lokaciju naziva se modulacija. MODEM Modem je ulazno-izlazna komponenta računarskog sistema i ima funkciju da poveže udaljene računare putem javne telefonske mreže.

MODEM Zavisno od načina ugadnje razlikujemo: interni i eksterni. Interni modem sa svoje zadnje strane ima dva RJ11 priključka. Na računar se priključuje preko raspoloživog serijskog (COM) porta. Eksterni modem ima sopstveno kućište i napajanje. 28.3.6Kb/s. Neki od ranijih protokola imali su oznake V.32 koji su radili na brzinama 33. 14400 bps itd . eksterni modemi se napajaju preko malog adaptera. V. Poslednji meĎunarodni standard sa oznkom V. Interni modem se proizvodi kao zasebna kartica koja se postavlja u PCI ili AMR slot na matičnoj ploči računara. V.9.92 omogućuje maksimalan prenos od 56Kb/s i definiše standard za kompresiju podataka i proveru grašaka.8Kb/s. Dok se interni modemi napajaju direktno sa magistrale.70. Brzine modema se odnose na kapacitet prenosa signala i izražava se u bitima po sekundi.90.

9. MODEM .3.

MREŽNE KARTICE Mrežna kartica je deo računara koji služi za komunikaciju dva ili više računara u okviru jedne mreže ili dela mreže.3.11b i 802.10.11g standard . Nastala je kao potreba za bržim prenosom podataka između računara i korišćenjem hardverskih resursa drugih računara Prema načinu prenosa podataka mogu se podeliti na klasične koje koriste vodove za prenos podataka i bežične. Brzina podataka je 10/100 Mbps. 2. 1. Kada su u pitanju bežične kartice one se mogu podeliti prema tehnologiji koju koriste na: • Mrežne kartice koje koriste IrDA standard • Bluetooth i • 802. Klasične mrežne kartice se mogu prepoznati po RJ45 konektoru. Kod stariji kartica postoji BNC konektor kod koga se koristi koaksijalni kabl koji ima veću zaštitu signala od šumova nego klasičan UTP.

3. MREŽNE KARTICE .10.

Realtek.11. Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao.3. osim njega imamo Terratec. Komunikacija sa računarom se odvija preko PCI interfejsa. ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarač. Većinom današnje kartice imaju 5 konektora. ZVUČNE KARTICE Zvučna kartica pretvara analogne zvučne signale u digitalni signal. dok se komunikacija sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora. 3 izlaza (prednji i zadnji. te subwoofer) i 2 ulaza (mikrofon i linijski ulaz). iako se najčešće koristi ulaz za prednje zvučnike zelene boje. Najpoznatiji i najbolji proizvoĎač zvučnih karti je Creative. CMedia. VIA itd . nVIDIA.

3. MATIČNA PLOČA .2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful