t - 6 ' t f i

:

СРПСКА

АКАДЕМИЈА

НАУКА

ПОСЦБНА ИЗДАЊА
КЊИГА CCLXX

ЕТНОГРАФСКИ ИНСТИТУТ
КЊИГА 7

Уредник
Дописник ВОЈИСЛАВ С. РАДОВАНОВИЋ
Управник Етнографског института

СРЕТЕН В. ВУКОСАВЉЕВИЋ

ОРГАНИЗАЦИЈА
ДИНАРСКИХ ПЛЕМЕНА

•Б Е О Г Р A Д
19 5 7

C P II C K A

A K A Д F, M II J A

ПОСЕБНА
КЊИГА

H A У K A

ИЗДАЊЛ
(XLXX

ЕТНОГРАФСКИ

ИНСТПТУТ

КЊИГЛ 7

Vредн к
Дописник ВОЈПСЛАВ С. РАДОВАНОВИЋ
Управник Нтнографског института

CPETEII В. ВУКОСАВЉЕВИЋ

ОРГАНИЗАЦИЈА
ДИНАРСКИХ
Примл>ено

на

VI

ПЛЕМЕНА

скупл Одељсња лруштнених наука

САН 1

Ити/ЧНХ) -Tf£L lQ
ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА СЛН
Б Е О ГР A Д
19 5 7

пктоора

1955

A C A D f i M I E

S E R B E DES

S C I E N C E S

MONOGRAPHIBS
Tome CCLXX

INSTITUT D'ETHNOGRAPHIE
№ 7

Rćdacteur
V. S. RADOVANOVIĆ
Membre correspondant de l'Acadćniie
Directeur de l'Inštitut d'Ethnographie

SRETEN V. VUKOSAVLJEVIĆ

ORGANISATION DES TRIBUS DINAWQUES

Acceptć & la VI sćance de la Section des Sciencee »сШсв de 1'Acadćmie tecbe
des Sciences le 1 odobre 1955

\

BEOQRAD
1957

^

Тип издајника и тип гготурице. V. Одбрана ратарских земљишта од усељеника. Увврђено je ко су и одакле су преци свега оадашшег егановништва. III. Алтернативна полиггика племенских самоуправа) — 50 Порески поелови племенских саиоуправа (Згаачај разлика у статусу сељашгва у Турсној. Племе je углавиом организација једнаких. VI. jep су се у историским изворима понекад и наше сел>аке звали Власима. оомада. Организацмони утицтј великих браггстава. Наслеђивања главарства. Ни за претггоставку. Недо®ол>ност народске власга. живело у оелима. VII. Тескоба и затварање imelama. Скуташтина. Племенска суревњивост и уски видици. Растварање племвиичког меиталитета) т 76 . Ha све једнака (?). Крвна оовета) — — — 68 IV. катувском. Власи кису.-' веии. Како ое сплемењава. Нарочито „плаиини". — Pages УВОД _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I.САДРЖАЈ — TABLE DE MATIERE Стр. Главарска хијерархија) — — — — — — — — — — — — — 62 VIII. Одбрана сточарских земљишта) —• — — — — — — — — — II. IX. Омеђавање племенског земљишта и омеђавања унутрашња) — — — — — — — — — 45 Законодавство и управа (Турска управа и племеиске самоуправе. Зна се да je неве и разбила) 26 Пржвредна послови племенских самоуправа (Привредне уредбе тврде.r- 1 2 9 Теорија о влашком. Цивилна организација племена разрађена и чврста. у Средњем веку племевске организације биле разбијене. да je турска држава помогла њихово егварање. Главари и турска државна власт. Je ли филурија гахвластица? Пореска плаћања отсеком. Цреуиеличано осећање значаја. Слава као средство сплемењаван>а)—'. Плен и други гтоходи. — Нема доказа за основну претпоставку катунарске теаротје да су. Значај пареских послова народских самоуправа) — — — — — — — — 59 Главари (Власт и надлежност главара. Верска хомогеност. Сплемењавање уеељеника међу собои и са старинцнма (Само се у племенгској облаети усељедагци организују у племена. Крајине. Израђивање уредаба. Друкчије je било привредио немогуће жи.. Бирање. a држало и планине. пореклу Ш к н е в с т <фШОВ»ција (I старо станонништво било je наше. Усељаваае (Слободно усељавање. Привреда на катунима била комплементарни део привреде наигег ратароког становништва које je живело у селима. Племе и киежииа.. О менталитету племеника (Моралми живот. — Забуне je у неких историчара било због влаха. Je ли племе оргаиизација ратничка (Главве црте организације нису ратничке.

. — X. CenMMfMon d«8 trtbu« raaliMores. — III. .IV. 109.VII. Kora су облика биле племенске организације брсјачка и "мијачка) — — — — — — — — 82 Племенска држава. Племе сложено. — IX. XI. Diverses formes des organisations de tribus. Државност. Којим редом држава захвата власт. 112. Историја племенске државе. — II. US. 109. — VI.Vili. О тежњи за уједш&ењем са Црном Гором) — — — — — — — — — — — — 103 RŠSUME Sreten V. ТћввИе sur t'Ofiglne valaque des trtbtu. . „Истрага потурица".JV X. Lćgleletlon et admfnfstretion. Fofmation dee tribus. S « ta mentaliti des membres de tribus. ImmlgratfOft. 108. 110. Affaires ftseefe*. 107. Зашто се није развила у државу. Дивастија и владалац) _ _ _ _ — — _ _ _ _ 90 Малжсорска натплеменсна организација (Била дуготрајна. Натплеменска организација и цетињске владике. 107. Chtls de trtlnts. Ш . Натплеменска организација. Activlttf <conomique de l'autonomle des tribus. (Црна Гора je држава племенска. Утицај натплемегаске ортанизације у „истрази потурица''. Отранак. — XI. La tribus est-elle ttfie orgenlsstion gueffl&e? 111. Vukoaavljević: Organlsation des tribus dinariques — — — — 1. XII. 113. Утицај цетињских владика>. Облици племенских организација (Племе просто. — V. Регистир „Орписизације динарскмх племена" ке 3*чм)Ф _ _ _ _ _ _ _ — саставила Ддрив_ _ _ _ — — 107 115 .

Извори су такође и разни материјални трагови (племенског Живо<га и извесни жториски документи. Покушао сам да дам овлашну слику како су се и оне стварале. станшнмштвам. Може им се пратити стварање и развијање. шнст. Страрају се и организације које о&ухватају више племена простих или више шшмена простих и сложених. Студија обухвата само време од усељавања предака претежне већине садашњег становнгантва. 7. Усељенкци и остатак старинаца појачавају и обиављају ослабелу племенеку арпанизацију. Попуњавају њене оквире садржином: израђују уредбе и главарства. које се постепено сплемењава међу собом и са старинцима. Племена имају добро памћење о збивашима после главних насељавања. јер су састављене од племена као целкна. И то су организације племенске. Етногр. расшдале и нанса&о стварале. што значи може1 пратити развијање племенских организација. само време од те највеће прекретнице у живоггу племева. Ослабела племенска организација у прво време скоро не управл>а усељавањем. Хомогене крвне целине нису — сем изузетаКса. Ново станорништво организује се у братства. и непоуздана. Ова прекретница није била у исто време у свима гагеменима. Традиција je један извор. У неким племенима имала je племенска језтра — гругва братстават која — no традицији — имају истога претка и која имају осећање да су крвна заједница. jep се отада одржава континуитет истог станојвништва. a не само у племенској области. После те прекретнице пуне ое племенски оквири новим. развијале. Анализа разних племенских уредаба je други извор. САН. усељеничким. него сам покушао да те oprarotaatptje опишем онакве какве су и да објасним њкш развијање. Политички су биле ррло важне. који сам искоришћавао за историју свих ових збивања. О ранијим збивашима традиција je мутна. Нисам икхле опширније растарављао ни a н»ином укстину великом значају у животу целог нашег народа. Нисам расправљао јесу ли то права илемена. доцније ојача и иостепено почне руководити тим процееом. али je у срима била тек послв турског освојења.У в o д О30 je студија о организацији оних друцггвених облика које у нашој племенској области зову плеадена. . 1 Посебна кзд. У некима нема ни Kora. кн>.

Дробњака. Она пак. a гготомци Бијвлкзг Павла углавном средану. Зато су та племена наша највећа динарска племена. организованим исечцима неких племена. књ. •Брдима. УСЕЉАВАЊЕ (Слободно усељаван»е. и једни и друти су се. те ширили племенско земљиште. Никоја усељавања у области племена. која су мало повећа. 174—229. Изд. у каквим. Бјвлопавлићи и Пјешивгда. Како je почела слабити турока снага' у Спужу. Бјелапавлића. уопште roge бшго ничин на који су обнавл»ала и она мала и она кој a су већа. племена у Црногорским. Ако на фаници гогемена има земљишта на које се може насељавати. стр. знају да су се дооелили. САН. A кад je настала помало тескоба и на земљишту преко Комова. a потамци Бијелог Павла старинце између себе. онда су сви потискивали шдеданачно и старинце и иноплемене усел>енике. почели ширити iro Косовом Луту. освајање какво. која су због нечега олустела или су недовољно насељена. Васојевићи су се ширили и преко Комова и у Горше Полишве) Дробњаци према Тари и no други пут према нашим расељеним областима око Никшића. јака братства се не гложе много. Наша динарска племена су мала. Одбрана сточарских земљишта ) ч Научним радовима Цвијићеове школе о пореклу становништва утврђено je да je и становништво у обласги динарских племена велитсом већином усељеничко no пореклу. динарских na и македонских. Одбрана ратарских земљишта рд усељеника. na и Куча. Завојевање. Разуме се да међу овим јаким нрвним групама није било неких изречиггих споразума о своме. a Лужане на југу. По испитивањима норекла у Бјелооавлићима* потомци Бијелог Павла и потомци Бубшда ттогодили су се мало друкчије. полако су се уселшги у те области. Насеља и п<ч>екло становшшггва. na уз њих и друго наше становништво. I одвљење Српског етиографског зборника. кего се носити * ГГетар Шобајић. измешано. које папуњава разређено становншхггв0 у шгемену. сем турских у источну област Македоније. У народу се то јасно зна. Наше области ка граиици Васојевића. нису била у већим кјрвним групама. б) удруживањем no неколико малих племена. Сви су потомци усељеника. Бубићи су држали углавном оба краја племена бјелопавлићког. Вукосављевић I. на које су се појединачно насељавали. да се које било наше гогеме обновило становништром некако друкчије a: не усељавањем.2 * Сретен В. Исељеници из ових племена. крвгае групе васојевићке. биле су у једно време скоро пусте. него се погоде. порасла су једино на ова два начлна: a) исељавањем на земљишта оближња. a нико досад није изнео ниједан доказ. Споразум се успостављао сам од себе: лакше je било^ потискивати слабије. били су сви сложни на земљишту тгреко Комова. Тескоба и затварање племена. . Огранци („трбуси"). 27. Бубићи су потискивали Пјешивце поједигаачно ва северу. обично знају и ©дакле.

на коме су некаданш« Лужанн и Малонтићи били разбијени. Права на гсланину утрну само no себи после дужег неискоришћавања. Кучн су не много давно били признали право ка планину чакЗ и далеком потомху сваког исељеног Куча. Пошто je ва новом насељу земл>гапта обилато. И у Бјелопавлићима су-се-на праширена племенска земљишта усел»авали и други и из племена и иноилеме^ вици —• нешто мало мање него у Ваоојјевићима. Мењају се и губе обично не неким одређеним праданим чкном. јep сваки племених има тгрече право да je купи. али су солидарии у од&рани племенских траиица. ако им je снеруке. задрже права у ллеменској планини. a нису га слабила бројно. шш ако je негде не добију. Тако су ое проширила само оиа племена из когјих се имало где да се исељава на близину. И сви ти друга усељеници и сгаринци: не постају у унутрашњим одаосима потиуво равноиравни сем формално. Практично ово не вреди сем као окрабрение иоељенику да се боље осмели да се иеелк. Катуњанска племенА epa су остала мала. И Климентима исељени у Ругову таксђе. Али су оним Климентима који су исељени у Пештер та права утрнула. a добијају наново дугим коришћешем — спочетка само толерисаним. Или je на снату. Озака исел>ења на близину била су врло корисна шиемену. селинм и води. Задрже je пак и искоршпћавају.одагах или доцније. na планину у матичној земљи не искоришћавају. Ово je само као једна декларација заједнице и братства свих Куча. и ова су права у неку руку шгастична. које je у контииуитету са земљиштем матагчног племена. — Племе још на један начин п:1влађује овахво исељарање: Штити и светитаквог свог исел>еника — начинима истим како се то чшш . Kao и друга миога. али самку ако се насељем врати у племе. јер се нису исел»авала на земљиште. нето начином коришћења илк дугим некоришћењем. Велика племеиа су на граници наше динарске племенске облаеги: Дробшаци. To их храбри да се смеју преселити: ако им не буде добро. те могло да се остаје у земљишном континуитету са својим-племеном. Они имају плашше у огранцима Гиљеве. Ako се племеници населе на земљиште које се наелања на ллеменско. Исељеник направи места у отетншалом земљишту племенске матице. Они имају планине поврх својих насеља. Од племена која су унутра у племенској обласга велико je само племе бјелопавлићко.Организаци-Ја динарских племена 3 једни са другима. Ваоојевићи. имају се на пгга вратити. Оставља племену и сво ју бапггину. обично добију планину или право на некугоганину. иако се из њих много исељавало. И оно je велико само зато што се било угнездило у земљиште. Остави бесплатно племену свој идеални део у планини. ако на швом насељу нема планина. Клкменти исел>ени у Приморје и сада имају сва права на планине у матичној земл>и и искоришћују их издигоад као и сви племеници. Кучм због таквог иеељавања на даљину нмсу обухватили у своје гогеме ону пшкдеину рожајског краја у номе су оии већина. Кучи. као ни Васојевићи Сјеничко Поље.

Кучи. Васојевићи. Без сумње су се селили још у она времена када су Кучи имали неку натплеменску организацију заједно са Малисорима. У Рожајском крају je мало друкчије: у ономе делу где су већина нису се поарбанасили. Затријебач и Коће. Племену к у и к .•— Раширила су се још и она племена која су се спојила удруживањем мањих племена. Селили су се заједно са малисорским и другим католичким племенима. усељавањима са свих страна створила су се племена. Исељеници из племеиа у удаљене области ван племенског живота измешају се са ссталим становништ.4 док je у матичном насељу. v коме су заједно с Гашима. брћанским и приморским племенима у која су се уселили. Кучи су своја насеља просули и на југ у арбанашку племенску област. например. Чува и брани своју извидницу на истуреном положају. Нарочито у једном од шест дреничких бајрака. — Било би занимљиво проучити ове њихове сеобе. Исељени племеник крчи пута и другим исељенидима из свог племена. исламизовали се и поатзбанасили. Знају да су Кучи и помало се и осећају Кучи •— онолико колико се доеничкл Гаши ссећају да су Гаши. « су се тако ггри.вс!м и племенске организације уопште не израђ. Има их и у племенима која су најудаљенија од матичних племена. Велике и Шекулара. са н>има заједно оснивали племена (бајраке) na и натплеменске заједнице.тоужили Братоножићи. И овде су се исламизовали и поарбанасшш великим делом.УЈУ. Васојевићи Васовог порекла тако су преиети преко КЈсмава и тако успоставили везу између свога племенскот језгра и проређенот нашег народа на тсм земљишту. Чак у Дреници има их доста. него cv се њихови исељеници сплеменили са херцеговачким. ако се иселе негде у области племенског живота. истина елабо уобличене. У Шаранцима и Ускоцима на гранидама Дробњака. Усел>еници пак на она земљишга. * По испитивањима Митровици (рукопис) Марка Вујадиновића.вог племена. Племенско језгро било им je заплеће на које су се наслањали. стварају друго племе заједно са осталим усељеницима и старинцима. јер се племениди најлакше селе трагом један за другим. Оно им je uoмогло да се ту одрже пред навалом исламизованих Клкмената и др-угих Малисора. од које су организације једкни остатак мала малисорска племена Затријебач и Ксће у сложеном племену кучком.* У Пештери их исто тако има измешаних са исламизованим Климентима. Дробњаци. која су се као племенске целине придружила Дробњаку. Црмница такође. Исељеници лз племена старе Црне Горе нису се имали где исељавати на земљишта блиска. Због тога се та племена нису раширила. уколико се делови који je сачињавају могу назвати племена. наставника у Косозској . Васојевкћи су се 'г1:кође раширили не само исељавањем него и придружењем шгемена. која нису у континуитету са матичним земл>иштем њихо. али су се већином исламизовали. иако ту дробњачки усељеници нису имали надмоћи.

Тазбине се. договоре да свака своме зету ноћу затвсри кућу споља и запали да изгоре сва чељад. или били неко време у најму код неког племеника. Самим насељењем добили су прано углавном као и остали племеници. Такво ускраћивање права почне много раније него у Ср&ији и мното je оштрије. или оно брагство. Књ. подигне опет кућу и од њега je цело велико братство Мораковаца. кад се тек населе. кад им то дотежа. Историја сељачког друштва. стр. или* куггили негде комад баштиие. баве сточарством јсш и више него што су се бавили у матичној сбласти. 22—27. или оно село. Ни спочетка. или се нису противили. Иема тескобе.** Али се од усељаван>а * Сретен В. Једноме Васојевићу ташта изда заверу. Онај што се био склонио. сарадника Етнографског института САН. после неког времена се врати. док je становништво у племену било разређено и усељавања доцнијег. при којој je ратару земљишта још обилато. a rGpa je. Од појединачних усељавања не брани се узек племе као целина. . о5ојици даду Khepi-r и помогну км да се населе у сусетству. ова традиција: Два момчета из Вассјевића дођу и погоде се у најам у два брата у селу Моракову. Сточарска се прквреда мсра да заснује прва. јер je земље мање. Али има једна разлика између ранијег усељаван>а. Погебна издања САН. Али сточару постане тескобно и при насеоности. јер за ратарства треба земљу тек искрчити. Усељеници се. Или су се ти усељенттци призетили. например. него онај псјединац. почну бранити ггрилаз стоци своје ујчевине на мораковску пашу. Када одрасту деца ове двојице Васојевића. Мсра тако да буде.Организаци-Ја динарских племена 5 У племенима није било никаквог уобличеног процедуралног поступка о пријему шш одбијашу усељеника. коме усељсник непосредно смета na бранећи себе брани и племе. Вукосављевић.* По свима сећањима у плементе«та прва су усељавања била тако. a други изгори са свом чељади. У процесу усељавања прекретнииа ie кад усељеницима почну да ускраћују извесна права. *1: По обавештењу д-ра Цветка Кск?тића. ни доцније када je усељавање било сасвим ретко. Напочетку нема мн')го сукоба око насељавања. свакс племе рано почне да се брани: од нових усељеника — почне да се затвара. СС1Х. под моракорске шуме. усељавања пресеку рано. доцније. кн>. те се он за неко време склони са својом чељадн. када je било усељавања навелико. иако онм неким начижм добију баштину од кога племеника. Колико се то највише може. I. када се племе углавном било попунило становништвшг. У Жупи Никшићкој жива je. To су била слободна усељавања прилично налик на усељавања у Србији. Због тсга што се у племену напочетку више ради о сточарству него о ратарству. A племе омогућава одбрану тиме што допушта да се усељенику чине и најтежа наеиља. Њихове газде им. Раније су се насељавали тако што су суседи пристали да их приме.

ма и малена. власник једне баштине. налазио je начина. no толеранцији ако не no праву. a после временом нађе начина да се полако и постепено сплемени. 3) Од усел>а~ вања се племе бранило већ и тиме. без кота се права није могло опстати. што ће рећи ратар. ако баштине нема много. он се некако устали. У малисорским племенима тај се обичај задржао све до времена о. Чак и најмлађа племена.ме као целина. Своју баштину и кућу уселЈеник држи упорно јер je у то уложио велики рад. Вукосављевић брани и пле. Ни братственици ни селЈани нису смели захватати сем на додиру или у близини својих баштина и нису смели захватином разбијати пашњаке или и шумске комплексе. Три су главна начина како je племе бранило своју ратарску земљу од усељеника: 1) У живом je сећању време када се сматрало за ред. Ha свај начин се бранило да се инобратетвеник не умеша сусетством у братство. Овота се држало оштро. no праву наслеђивало братство. јер je тиме племе посредно бранило своје и селине и планине. на смрти одреди. или добије право на коришћење колективним земљиштем. Сметша да усељеник добије баштину. Онако од прилике као што се доцније сматрало — и то не само у племенима •— да je ред да зетови не узму мираз у баштинама. да нађе заштитника. негде у крају. a и поднео би стрпљиво пуно што шта док се на њега навикну. почне ширити баштину као и сељанин или братственик. да се селу или братству удобри. 2) Бранило се и од усељеничког захватања к крчења земљишта. давала je и усељеном иноплеменику могућност да и он. Ино^братственику и више и оштрије. Ови начини одбране ратарске земље нису били довољно ефикасни. Чим je неко седентаран. a v племенима да се иноплеменик не усели у племе. a и престала je одавно. Или им не даду права у племенскоу планини. да их ргноплеменик не искоришћава и временом стече права v њима. Главарства у племену не даду им никаква за дуго времена. или да узму део мањи. ако нема мушког наследника. Главна одбрана од усељавања била je посредна. a не зетови. или да продаду своје делове мушким наследницима no цени јевтиНИЈОЈ. да уљудан човек. Иноплеменику најчешће потпуно. У племенима се још сећају старог обичаја. Бране посредно и тиме што новоселима не дају да имају каквог иоле већег утицаја на племенске послове. Братства и села су већ и својим сељанима и братственицима ограничавала захватања и крчења.коме се памти јасно. што je сваки племеник имао право прече куповине баштине у своме племену. no коме je баштине племеника који остане без мушког потомства no мушкој лози. Неким начЈшом прибављена баштинска деоница. . да се сажале на њега. У нашим племенима ова одбрана није била прецизна ни тврда.6 * Сретен В. Сам усељеник. да му баштине наследи братство или неко из братства. Турска пак власт je увек штитила сваку na и иноплеменичкову баштинску својину — онолико колико je државне власти успште било.

али ни она није била потпуно ефикасна никада. Без права на удео из селине могу живети. жира. те и нема оног добијања дела земљишта. јер правих деоба селине и нема задуго. предак je црмничког главарског братства Ђуровића.Организаци-Ја динарских племена 7 макар прро. баш збот сувише разређеног становништва. Био je најпре слуга код староседеоца Фурлака. удео. За то права на удес при деоби селине усељеници не добију задуго. >1ли каквом малом куповином земље. пошто та права на удео добију неку вредност. Недати му удео irpn каквој деоби селине или при продаји. добије после и своју земљу куповином. Нема ни добијања дела у новцу од продате травнине. Постепено се почне ксристити и заједничким земљиштем. мираз&м. a потеса je мало било. адопцијом. те нису могла ни да доносе какве одлуке о примању или непри. чије je земљиште. ако се усељенкк на ратарском земљишту устали. Чести cv само ливадски потеси. Или се сажале на њега. Право на коришћење стекне просто no толте што je племену немогуће организовати забрану коришћења селине човеку који je кућом у племену. To ттраво паше на башти* По обавештењу Павла Мијовића. Дугим ксришћењем стекне и правс. na се после и навикну на то. Усељеник највише искористи то што су племена. на селини. Сама права коришћења усељеницима су потпуно довољна. него се баштине шире захватањима и у племенима као и у осталим нашим областима. Кад се застално веже за неко место. уђе у племенско друштво. нити би могла да их извршавају и кад би их доиела. постане и потребан. Нема неке апаратуре сељачке власти. неким услугама и за~ слугама задужи село шш племе. јер тих прсдаја у ранијим временима нема. Потеси су организација те паше. у време кад се највише усељавало. ако je колектив. Два cv права на селину: право на коришћење селином и право на део. Због тога му врло брзо и престану бранити пашу на целој селини — ако су му то успште кадгод и бранили. може да се срганизује сасвим лако. ако оежи однекуда. Он се некако усели призећењем. Доцније се већ и утврди на насељу. Право паше од „запушћења" до „забране" на ба~ штинама својих сељана и није много важно у већем делу динарских племена. СИНСУВИ су му убили кнеза у Дупилу и отели кнезовско главарство. Прво га почну толерисати да се користи овим или сним што je племенско. Како то нснекад бива показује следећи пример: Станимир.* Одбрана сточарских земљишта je главна одбрана од усегавања. na му даду уточиште. шуме. организован колико било. била врло слабо организована. ако no осталсме могу живети и после. која би мсгла организовати забрану паше усе•Бенику на зс-мљишту ико сеоског насеља.као наполичар или као надничар. . или службом ксд некога. чијом се ћерком после оженио. Али су права коришћења г лавно. или их не добију никад. усел>еник из Васојевића. како се у неким нашим областима добија при деоби селине.••i8H>y усељеника. Kopumheita.

Довољно je да се исел>енику забрани да издигне стоком на планину. jep немају изгледа да могу добити врло потребна права коришћења на планини. оно лако задржи за саме раније племенике заједнички пашни фонд на планини. али са два учесника само. што се допусти племенику. прибоја и водопоја лако je м забранити и забрану одржавати. Али je племену. Ha малим и кеплодним баштинама динарских племена сталан je вишак радне снаге.01 кад се олакша сточни притисак на баштине и селину издигом оваца на планину.аде и торове. a на разне начине. на којој су . a на неки од начина већ израђених и стилизованих. У планини се једино може спречити и стицање оног самог права коришћења. Племе може да je одржава ипак само привремено. заједно са својом. воду и шуму на целој „пролећној планини". или га не примити при премештању стоке на иоле удаљенију пашу. бранити од усељеника. Може да га брани и од већ устаљенсг досељеника. Кад се племе почне затварати у се. Коришћења паше на планини.8 * Сретен В. Иако je поиекад одржава и. A кад се и некако и умеша. Само кад се може да „издиже". може да се лети одвоји вишак радне снаге и запосли на планини. обично не може ни њу да одржи застално. које се право на селини стекне лако. и кад je претежно сточарско. ако се у њему иколико ради о ратарству. и кућа и стска заједно. да му се у племе не умеша инородац. или да на планини подигне згр. напослетку често попусти. сасвим тешко бранити се.ва на планину. Становништву које би било само сточарско било би лако бранити се. за цела два-три поколен>а. у планини. У скоро свима шгаменима брђанским и херцеговачким привреда у планини није била мање важна од привреде на баштини. Тиме се ови одбијају од усељавања. на којој има прибој. Иначе je тај вишак превелик и претежак. вредео би му више него цела баштина. који већ има пра. Буде да на „пролећној планини" купи и ливаду. jep и on уложи своју баштину у тај ксшективни пашни фонд. Ha крају усељеник ратар добије и права у планини једно no једно. не може ни друге колико би могл. Без издига на планину не може да се држи главне стоке —• оваца. Обично се почиње тиме. Доцније буде да претрле и да усељеник уђе у супон са неким ранијим племеником — да буде у шеговом катуну. ^ Па и одбрана „планине". да од усељеника узме стоку „на планину". A селине су лети у тим областима без траве. могу га избацити при свакој сесби. Тада му je скоро једина одбрана сточарска — организовањем забране коришћења на земљишту чисто сточарском. као и коришћења катуна. у некој заједници која највише личи на бачијање. Вукосављевић нама свога села усељенику лако и даду. a многима више него баштина. одвојеног од права на удео. Кад би племеник са просечном баштином могао физички издвојити свој удео у планини. која je најефикаснија и најлакша одбрана од усељавања. Тиме стекне право на пашу.

Дужан je да само првих неколико година после бојева. Историја сељачког друштва. у мало доцнија времена. ипак новије. ако у неког племеника откупи баштину сву. да може подићи и колибу.Организаци-Ја динарских племена 9 ливаде и прибоји. . Тако je док се не створи и не ојача и усел>ениково братетво. и да купи право на планину. 238—239. Организациони утицај великих братстава. Слава као средство сплемењаваша) Негде се усељеничко становништво сплемени међу собом и са стариначким племеницима. — Кад стекне признато право на планину. и кућу. II. и исели га из племена. У племенској области још и у племена. те су се племеници имали куда селити. Буде. треба да утврди учешћем у племенском животу и да га брани. AKO буде прилике за бојева на планини. — Зашто се усел>еници јединз у племенској области организују у племена? — Где не затекне племе организовано колико бшго. — no праву. У околним областима тесксбе није било све до новијег времена. a не no толерисању. али да joj темеља не може ставити — да се не би „установио". У већини племена могао je. Племе и кнежина. СПЛЕМЕЊАВАЊЕ УСЕЉЕНИКА МЕЂУ СОБОМ И СА СТАРИНЦИМА. a негде не. na усељеник пође у бој. У свима нашим областима усељеничко становништво се организовало у братства и села. a негде не. да се на планини буде „јачица". Своје право. издиже стоком са својим пастирима. je то бивало и са кнежинама. онда су племеници и сн и „шегов траг". Племе je углавном организација једнаких. добије право да одмах подигне свој катун у планини. у кстом народу. — Али je усељавање највише спречавала земл>ишна тесксба. I књ. Исто. Иначе оно буде у много којечему само! формално. Верска хомогеност. Не иде увек овако постепено и споро. Или иак у околини прибоја*. Не успе чак ни становништво које долази из племена срганизованих. У истај области. Вал>да због тога што у то. да би било потпуно и стварно. (Само се у племенској области усељеници организују у племвна. да би помогао. Вукосавл>евић. Главна проблематика и јесте зашто на истом ступшу економског развитка негде има сваквог сплемењавања. негде се тај процес развио a негде не. Чак ни кад се усељава * Сретен В. негде се пак разбијају племена већ уобличена. да усељенику дснпусте да може на планини подићи своје торне ограде. О пролећшим планинама — стр. док се на планини не смири. Како се сплемењава. усељеничко становништво не може да уепе да се спонтано организује у племе. или да се зна да ће га бранити чврсто. даље. време нема оних услова због којих се у прастара времена становништво организовало у племена. у једно исто време. 235. О ггрибсгу — стр.

и сад. ако je само једно — два села. које je већ било срганизовано у племена. Зате1сло бар племенске оквире колико-толико сачуване. али je било проширавања или сужавања. Така су створена племена: Луково. Турско их je освајање затекло у тој области. na су ослабелу племенску срганизацију дал>е развијали. Истина. Овако je бивало врло често. село Оринићи у Никшићком Пољу придружило! племену жупском. тако на великом делу земљишта племена никшићког.ад. између Никшића и Колашина. нека омањила. И такво je племе старо. таио на велиттом делу земљишта племена риђансхог. a племенске организације не створе. У њима није бивала потпуно разорена племенска организација. Усељеници су се уклопили у тај континуитет. колико да се одржи неки континуитет. била су у истим племенским територијама у којима су та племена и сад.10 * Сретен В. например. Тако je било. јер je у свима разурама и сеобама у њима оетајало становништва бар толико. али нешто мало друкчије. иако je то земљиште у средини међу племенима. У глави III ове студије изнети су и докази за ово. уклопи у организацију неког оближшег племена. У Шумадији. него се. којима сада старог становништва нема или скоро нема: било je преостало. Рудине Никшићке.. ако je на томе земљишту племенска организација била уништена. • . И. na и она само у племенској области и на крајинама. слично. због тога што друкчије нису могли опстати: били су на крајини изузетно тешкој. иако je становништво у њему новијег порекла. на месту на коме су пресецали везу између две јаке и убојите муслиманске крајине. Остајало чак и у оним племенима у. Тако се. У новије време нека племена je стварала држава. које je у пол>у уз Никшић. Ускоци су за последших око двеста година једино племе које се спонтано ст. — Где се у изворима из времена пре турског освојења помишу динарска племена. те су данашњи племеници углавном потомци усел>еника. Брскут племену братоноигком. још више. По ондашшем распореду се види да су била мала каз. например. a од усељеника из добро организованих племена. помињу се углавном овако распоређена међу суседна племена како су с. Поља. Босии и на зешБишту старе Рашке усељеничко становништво није затекла племена. У данашњој динарској племенској области била су племена Ч и у време нашег Средњег века. По томе што je распоред осгао сличан може се закључити да није било великих гфегруписавања племена после турског освојења. Само што су се нека племена раширила. Језгра оних старих племена која и данас постоје. Вукосављевић на земљипгге унутра у племенској области не ствара потпуно посебно племе. Или се на томе земл»ишту усељеници организују само у села и братства. na су га доцније усел>еници постепено потисли и иселили. . те се не организује у племена ни оно које долази са најпотпуније израђеним племеничким менталитетом.ворило^ Успели су због тога што се у Ускоке уселило становииштво оближње. у равној Зети. у племенској области je неких племена и нестало.

мора да се колико било израђује и нека војна организација. И оно je један од узрока да се на њему створе и развију племена a не кнежине. кнежина. и ту се племена не развијају. добијања права. 3) Због оскудиде привредног земљишта у области крша већи je притисак суседног становништва на земљиште на међама нето у равницама или у планинама у зеленој области. Због тога je. Било би више изложено и другим разнима нападима. да се у тој области главне привредне уредбе морају да израђују и брже и чвршће. била je довољна. Братственици су пзвезани братственим везама . Koje становииштво у племенској области не би било племенски организовано. највише због тога што je земље обилато. Тако и уредбе о захватинама. под осталим сличним условима. разна коришћења и разна огракичеша права. сточарском. јер je пашног земљишног фонда у кршу мало. јер оне обухватају сва земљишна права. И то je један важан урзок због кота су наша племена и северна арбанашка племена сва заједно у једној истој племенској области и због кога je у тој обласги мало становништва које није организовано у племена. a најтеже их je добро уобличити. нарочито у планини. нарочито међа колективног земљишта и у одбрани своје стоке. него на ратарском земљишту. У пределима плећатих зелених тшанииа или у равницама. To je. ако се те уредбе брзо не израде. у ратарско земл>иште. да се развије племе.Организаци-Ја динарских племена 11 И земл»иште je у динарској гглеменској облаеги такво. За одбрану међа. што се у то време захрата колективно земљиште и претвара у приватну земљшпну својину. Онде где се због ових сбјективних узрока морају свему овоме брже да израде уредбе и да буду оштрије. један важан узрок. такође. јер je оно земљишна основица сндашњем сточарству. У планинским областима зеленог појаса ове се уредбе или уопште и не уобличавају. Због оскудице привредног земљишта. a не кнежина. и сточарског и ратарског. те становништво као устаљено и стариначко може крепче и брже да израђује уредбе. изоловано. Te су уредбе потребне због тога. ту се и раније и оштрије мора пресећи и усељавање новога становништва. Племена морају да се организују и једно према другима и једао због других. због кога нема племена ван племенске области: Да се развије племе ван племенске области. Ове су уредбе најпотребније. У сбластима крша морају да се израде и прецизно и брзо. И арбанашки се усељеници у нашој земљи организују у братства и села. или не усбличавају довољно оштро. било би слабије од околних племена и у одбрани сројих међа. са својим слабије израђеним уредбама. ту има услов више. није било те потребе. у пределима крша врло јака тежња за срганизовашем у племена. Где je јака државна власт и израђен бројан државни управни апарат. Све je то много сложеније на земљипггу колективном. те се не може живети. У време кад je сточарска привреда важнија од ратарске најпотребније су уредбе о колективном земљишту.

a) Теритсријално: сви муслимани у no једнсм селу чине заједницу. УсељеницЈ'1 и једни и други задрже стару топономастику у области у коју се уселе. изгледа. Они су успели само да од својих села. Арбанаси су je задржали чак и у ђаковачком крају. нису били разбијени пре турскот * По испитивањима Богдана Шараковића. као што се организовало у динарској племенској области? — Овој разлици између динарских и нединарских племена имало je неколико узрока. Племена пак. начине нешто што личи на братсгво и то помазкући се сеоском организацијом. у којима немају племенских организација. да су нека братства исламизовани Југословени a нека Арбанаси. кичевском и охридском крају немају племена чврсто организована — ни налик на она матична племена. a немају с. те лакше и брже потону у ту.12 * Сретен В. који су у истој области. Била je раније уништена. a) Ha земљишту Шопа. онаква каква су у Малесији. ширу. имају у црногорском делу Малесије. тај и братственик — само ако je муслиман: не жене се из свог села. заједницу. Али у Лабу су Арбанаси створили своју*. где су старинци. где je Срба било скоро нестало. али које нису племена. Мијака. вероватно. . сви арбанашки усел>еници из истог племена. која личи на братство иако није крвна. заснованом на територијалном принципу заједнице свих сељана у насељу. В у к о с а в љ е в и ћ сасвим чврсто. сзакога посебно. било због тога што су из Лаба Срби иселили сви одједном. Чак ни у онаквим примитивним приликама у каквима су се насељавали no нашој земљи. Ово je. вршеним у Лабу (рукопис). у скопском. A у неким деловима Метохије и у Дреници имају нешто што je ипак налик на организацију малисорских племена. A зашто се и становништво. Тако je и кад се поуздако зна да братства у селу нису од исте крви. Наши пак усељеници у земљв ван племенске области нису се оваквим заједницама издвајали једни од других. Нису затекли старе племенске организације у које би се уклопили. Ko сел>анин. Враничеваца није организовало у племена. jep су седентарни. у оба Полога. Али и у оним нашим областима. И што личи на неки недовршени почетак племена. Али je често да сва братства у једном селу чине и као једно шире братство. Шопа. Са осталим српским народсм у целој области. те није остало никога. Ha тај начин имају две ррсте заједница.војих посебних територија. б) Брсјаци и Мијаци. ко би стару тспономастику пренео новом становништву. не крију жене једни од других. у Морави. a племенске организације потпуно нове нису могле више да се спонтано створе. Браничеваца и Тимочана усељеиици нису затекли пикакве племенске организације. да су из разних племена. солидарни су у крвној освети и одбрани. сматрају са као нека заједница. Арбанаси на Косову. атару и планини. To село je организација шира од братства. Имали су јаче развијено осећање опште српске заједнице. б) Имају и заједнице налик на племена. које се после турског освојења усељавало у сбласти племена Брсјака.

племенски. Ровчани и Морачани су се брже него Васојевићи сплемењавали са осталим Пољанима и у односима моралне природе. били су углавном старинци. A станорништво. из околних највише. некако преко мере. Иноверци у диндрским племенима. Богдан Шарансвић изнео je у својој студији о Пољима (рукопис) један интересантан пример брзог сплемењавања.Организаци-Ја динарских племена 13 освојења. солидарно. било je већином из племена већ израђених. што je велика сметња сплемењавању. Племе одлучи да га племенски. например. да ее организује у племе. Племе пољеко. Ово je због тога што Морача и Ровца већ и чине са Пбљима као неку целину. Сплемењаваше почиње пре него што престану и они сасвим драстични сукоби у племену. Државна власт их je све колонизовала око 1860 године. например. Племе се створило тек после 1886 године. те су важнија главарства давата њима. Ти досељеници из разних племена су се сви некако осећали као целина према усташима и помало се „горњали" над њима. или ко je Мијак. a не као мала и још нејака нова братства. Било1 им je мира ради врло потребно да се солидарно. Због тога je и остало да се у Брсјацима и Мијацима зна и сад. које се усељавало у динарска племена. освете. али се у материјалним односима и он осећао Пољанин чим се населио. Усташи су били већина. Ha једно 15 година после насељења Пбља муслимани из села са десне стране Таре убију једнога Пбљанина. a према новоселима као старинци. састављено je од „усташа". да би новим суседима показали. да се и у моралним и у материјалним односима сплемењавало брзо. Ha земљиште брсјачко и мијачко усељавало се и много инородаца и иновераца. пак. Сплемењавање je било углавном и отприлике овим редом: no племенском поносу и no другим односима мсралне лрироде један. После само неколико година ти су се колонисти почели осећати као племеници. Мања војничка главарства досељеницима из других племена — свакоме у своме братству. . Бјелојевић осећао се задуго прво Васојевић na Пбљанин. Чева и других црногорских племена. није било из области са племенском организацијом. те није могло имати већ израђених тежша. И племе рудинско створили су наново усељеници из Цуца. племеници из тих племена. тј. Али то није било довољно. ко je Брсјак од старине. в) Истоверно и истокрвно становништво. који су се исламизовали у својим племенима. Из тога примера се види како je и зашто je то брзо сплемењавање било потребно. a на земљиште бивше „планине" никшићке. да се усељеници и стариници могу сплеменити колико било. од оних које je ослобођење затекло као Пбљане и од усељеника из разних племена. освети и одреди л>уде из свакога братства који заједно. Ha самом почетку X X века кнез Никола им je поставио за племенског командира ненога новога колонисту. освете тог Пбљанина. из Боке и Херцеговине. да су сви заједница и да he се светити као једна'јака заједница. Али се уоппгте може узе-ти. које се усел»авало у области ових нединарских племена.

доцније. Кнежине није створила никоја државна власт. облика племенских организација. например. Кнез Никола je често попудггао племенским тежњама. Тек организујући своја племена народ уобличава и своја руководства. да се изради ред како се утврђује вера међу закрвљеним до умира. a no самој . Цео батаљон рудински са племенским капетаном отишао je под оружјем у Никшић да се жали кнезу. јер ни тада није имала бројан и довсљно развијен државни управни апарат. Обнављање или стварање племенских организација. натплеменских организација и остваривати ту замисао — бар повремено спочетка. или. Али их je турска држава прихватила и преко њих управљала селима у хришћанским областима све до у XIX век. планско. што je то исто. налазило се људи који стварају и јачају јавно мњење израђујући му критеријуме о томе шта je у реду и шта je право у конкретним сукобима. како се племе организовало. политичких. Такав je знак и оно свеено. који су могли створити замисао ширих. И у уско охраниченим и искључивим племенским срединама налазило се л^уди. кад им je време већ било прошло у свима напредним друштвима. исту славу. л>уди који сузбијају неред и издајства племена. Племе неће „неплеменика". што je кнез Никола ипак попустио и поставио им „племеника". Налазило се људи који настојавају да сви племеници усвоје. племенски капетан je био осуђев на три године робије. из Кривошија. Вукосављевић Самарџића. To му je организовање омсгућило да може остати у животу.14 * Сретен В. Налазило се довољно еоцијалних људи који хоће да се држе тих оријентација и хоће да помажу да их се и други држе. како да умир одрже. да неколико примора несоцијалне и неувиђавне људе. али није трзао натраг кад нешто већ учини. није назадна тежња. ипак много више помагало него што je сметало да може развијати и израђивати облике живота и више од племенских. Начин како су се израђивале племенске уредбе. планско. a. народ je нашао начина. Ово je један од ретких случајера. и поштена човека и јунака. Без своје државе. паметна. да се тим оријентацијама сплемењавања покоре. привредне. кад je попустио отпору и променио нешто што је већ био учинио. као да je то no његовој вољи. узрујаност je у племену била велика. постављање оријентација ка сплемењавању и свесно. Тако je управљала и кад je била јака и кад je највише имала своју вољу као држава и највише уопште управљала својим народима. попуштао унапред. Колики je отпор био може се по~ знати no томе. како да се закрзљени приволе умиру. управне и војне. оне су спонтана народска установа. У нашим динарским областима племенско организорање било je једини начин да се народ постепено ослобађа турских власти. у временима када су државне власги неповерљиве и крвнички расположене према каквим политичким облицима нашег живота. знак je велике животне снаге народне и његових организационих способнссти. управљање no гим оријентацијама. To je био њен начин управљања. прво стварно na после и формално.

Није ту посреди неки недостатак организационих способности у наших муслимана: њихова су села добро организована. и дуже времена за развијање. иако je за i "50 свих осталих услова било мање него у Гори. развијенији ступаш организације кнежине. Није се створила y4m у муслимана у горњој Дрини. нису створена ни племена ни кнежине. које би тек требало да се срађа међу собом и са етаринцима. У Гори Призренској. да Горани нису прешли у ислам. која су била у истој држави. обично и боље него у хришћана. Сем у два-три нова племена у нашим племенима свима становништво и јесте више стариначко него у кнежинама. Племену треба више него кнежини. a остане становништво хомогено. зинска област у Бссни била крвава крајина и више и дуже и&г. У недалеким Пољицима (сплитским). Али je недалека да-.у прилике такве да псетане крајина. У време када су Пољица била крајина. у хомогеној средини муслимана наше крви. Исто као и племе буде да се под истим оггштим економским условима или створи и развије кнежина. несигурна и немирна. Али je организација племена потпунија и чзршћа него организација кнежине. државна власт je била слаба. Даље: Кад нека област дође. a друго кнежина. Ha месту на коме je Гора и у приликама у којима je била. Било би и неразумљиво како да једна таква важна установа буде сасвим друкчија од свих осталих у једном истом народу.Организаци-Ја динарских племена 15 својој државној политици. имало je времена да изради и утврди уредбе. да му je становништво стариначко. муслимани у њој скоро хомотени. за последњих двеста година није било ни кнежине ни племена. a јесте у православних у доњој J Дрини. није се непосредно мешала много у унутрашше послове села или групе села. Још поодавно су се племена затворила. где je такође свих осталих услова било мното мање него у горњој Дрини. у Семберији. Али од крајина v Аустро-Угарској ни српских. вероватно je да би се створила кнежина. скоро племе no организацији. Нема ни једног иоле важнијег услова. државна власт/^Иј^ . Због тога племенске уредбе морају да буду чвршће уобличене. na се угасила кад су прешли у ислам. a да није потребан и за стварање и развијање в&ших племена. Ипак je друго племе. У оближњем. колико то изгледа и колико се то мисли. Једнакост услова не значи да je организација племена само виши. a да се чвршће уобличе треба им. ни мешаних. или да се не створи. који je потребан за стварање кнежина. Да се створи и развије племе треба да je мешање власти у народске послове још мање него онде где се ствара и развија кнежина. Спречила je јака државна власт. пресекла усељавање новога становништра. ни хрватских. да се ту развије племе или бар кнежина. Можда je чак некада и била кнежина. онда je то у Срба на Балкану увек било један важан услов. Хрвати су створили кнежину. хришћанском. Усталило се дугим заједничким животом на истом земљишту. између осталога.р Пољица. Колаишну створила се киежина. Али се ипак организација наших динарских племена не разликује од осталих наших народских организација. например.

. Тада je свака кнежина пред турским властима била посебна само у пословима ситнијим. Тако je било у деловима Косова. — Због чега je овако видеће се из даљег излагања. Остану и без оне минималне заштите. Отприлике у ксто време. у крупнијим и политичким пословима све су кнежине у пашалуку биле једна уобличена заједница. да нашег народа брзо нестаје уколико се не исламизује*. оба македонска Полога. да све већи део јавних послова преноси у своје кнежине и села. 48. Вукосављевић. Санџака. Исто-ри а сељачког друштва. У областима у којима није била верски хомогена. сличну натплеменској организацији у Малесији (в. онда je већ и no слабости својој и no неспособности да друкчије ради. нити како друкчије. разбила се племена око Никшића. — A кад je турска држава оелабила. To кнежина не може. коју им je држа. Овде има још једна сличност између кнежине и племена: Ова наткнежинска организација била je слична натплеменској организацији динарских племена — у временима пре стварања црногорске државе (в. него пдеменике муслимане прогнају. . na се не много доцније нека почела сплемешавати (Жупа Никшићка). I. 19. Качанику. јер су у племену муслимани зезани братственичким и племеничким везама са својим братственицима или племеницима. Али кад племе уђе у састав какве иоле чвршће организоване натплеменске организације. Дреници.ва давала. Лабу и тетовском. те постане организација политичка мало изразитије. дотле га турска управа сматра као кнежину и толерише. раја није могла да искориети слабост турске државе и да олакша своје стање кнежинском организацијом. 12. na ипак није створено ни племе ни кнежина. нека не (Риђани). поглавље XII). Политички елеменат у тој наткнежинској организацији био je прилично наглашен. али племе може све док не постане организација каглашено политичка. 18. поглавље X).16 * Сретен В. Док оно није оруђе за борбу против турске државе и за еманципацију од турске државе. ступањ економског развитка низак. Метохије. на истом ступњу економског развитка бидало je сасвим различно. В у к о с а в љ е в и ћ била јака. a скоро сва племена у старој Црној Гори и у Брдима употпуњавала и завршавала своје сплемен>аван>е. у истој држави. У тим je областима слабост турске државе један узрок више. тако и у Косаници. Разбила су се племена брсјачко и мијачко у Македонији и Малоншићи у црногорским Брдима и више се нису сплеменила. Користећи слабост државе и државних власти наш народ je пред Карађорђев устанак био створио у београдском пашалуку и наткнежинску организацију. И племе једно no једно било je у овоме слично кнежини. хришћанско и муслиманско. Књ. стр. Дотле може племе остати и мешано. Дервену целима * * Сретен В. пуштала рају у верски хомогеним областима. изворишта Јужне Мораве. док није установа са јаче наглашеном политичком активношћу. онда ни у племену не могу више да зај едно остану и хришћани и муслимани.

да се никоме племенику не учини много насиља и неправде. Не може бити да се не стварају неједнакости. 7. Народне старешине су старешине кад су у јавној функ цији. било људи. места и чаша ИДЈ или no функцији коју неко има на свечаности или no етарости. она ишчиле. Или чак и прогнају из племена цело братство (Спахиће из Цуца или исламизсзане делове братстава или исламизована братства цела из Старе Црне Горе. Збох тога се равнотежа међу братствима у племену стално мешала. да je нешто одлучено „из општег здоговора".Организаци-Ја динарских племена 17 Племе je ипак заједница једнаких. али под извесним већим или мањим утицајем јаких братста. Турска државна власт над племеном. пређе из тих процењивања у мерења енаге. Због тога никад није било у племену и без увиђавних тежња. . као једнаки сплемењавали. Ако je било главарстава у њему.на снагу". Ускока). Дробњака. Снагом својом нису племеници потпуно једнаки никада. колико било. Прилично велика економска и друштвена уједначеноет племеника даје тај главни демократски тон сплемењавању. Куча. буде драстично . Па ни војним.вљале основе организацијама племена и братстава. Због тога се те неједнакости међу племеницима нису никад претвориле у устаљене облике економске. кн-. нити се могу задуго одржати ако су пдаеће нигги могу постати примл>еии и утврђени племенски ред. или скоро сви. CAH. зиди се из целог кодекса уредаба о „планини" и уредаба о селини: види из утврђене формуле. Маколико данас да изгледа да су те тежње биле нејаке. Али оне у племену не могу порасти да буду много велике. на „драго ми je тако". те није имало иоле већих могућности за какво било јаче искоришћавање било земљишта. или наслоном на своје јако братство. Неједнакости нису устал>ене. не штити и не устаљује те разлике. ипак их je било више него што би се могло очекивати да их буде у временима толико бесудним. a фактичка снага група у племену и појединаца стално процењивала и према процени снага равнотежа наново успоставл»ала. na и економски. Нарочито у оним временима када су се поста. којим би се нагомилала и утврдила богатства. Тежша за једнакошћу се видела јасно k у облицима учтивости. Братство против кога се окрену сви у племену. политичке или војничке.јача.ва. потребан je био сваки племеник — да би се било „јачица". To се види из прастарих демократских уредаба „кметовања" (неког арбитражног суђења) и о збору. нису утврђене какзим организованим апаратом управним или судским. и[1ст. Жупе Никшићке. Етлогр. Понекад се. Свака je учтивост била учтивост међу једнакима. Kao једнаки су се населлвали. Основни TGH сплемењавања je демократија и једнакост. и кад je нај. и целом животу племена. a за неко време. 2 Посебна и^д. јер увек неко буде лично јачи од другога или својом снагом и већом борбеношћу. Ни економска неједнакост се много не уетали: земљиште je у области племенског живота било неплодно. За њу су сви племеници раја и не могу никако престати бити раја сем који превери. буде потиснуто друштвено. на приватним свечаностима и састанцима.. и племенским уредбама.

што се нека братства друштвено јаче истакну. ни избацити их. повлашћени су били само племеници муслимани. Ни то им није помогло. те су се узимали међу собом. од којих би се други бранили. што значи изједначити са осталим племеницима. Чудновато je како je 030 прилично бројно братство могло опстати у племену. у првом светском рату и више него просечно. што нису могла усељене муслимане и племенике муслимане ни сплеменити. Вредело би проучити узроке оволико потпуне дисимилације једног братства. Има и да je неко братство скоро прокажено. питом није.неке само равнотеже међу неједнакима. a македоиска и племе вранешко у Санџаку су се највише због тога дезорганизовала. na ипак све до уједињења Црне Горе са Србијом нико од њих није мотао бити ни најмањи какав главар. ипак je он често само церемониозан. a нарочито међу братствима. вређали су их и понижавали свакад и у свему. нико у ших није узимао девојке нити им давао девојке. Има међу племеницима једнакости друштвене и економске. Променио им je презиме и кажњавао ко~их зовне старим презименом. a нека потисну и помире са тим да буду машег друштвеног значаја до неких друкчијих прилика. Иако je начин опхођења у племенима јако уљудан у пословима јавним. када се инороци или иноверци држе у неком друштву баш због тога што раде послове потребне. Неједнаки су. нису били ни непоштени ни нерадниди. Склад се међу братствима постигне и тако.18 * Сретен В. где год су се те надмоћне групе биле чврсто усталиле. који су презрени и вдто често пута нису смели достојно се бранити од понеких увреда. Дотерали су их да буду такви. некако као уклето застално. Нигде вема ни најмање трага о каквом надмоћнијем становништву. Напротив. Није сваки склад у племену знак једнакости. До које мере старинци могу бити потиснути показује пример братства Кусаровића у Бјелопавлићима. Има и сплемењавања. Омаловажавало их je и то. Они су гинули у ратсвима. И кнез Никола je покушавао да их заштити. Њих су динарска племена избацила у погодним приликама. те их други неће да раде. Ово братство je било под сталним дуготрајним моралним притиском и свога племена и осталих племена. коje no тој надмоћности организује племе и уобличава га око себе. игго су због сиромаштва. Па још у племену једном од најгоггомијих. али који су у томе друштву презрени. радили и неке од оних послова. прштично честој. потиштене и резигниране на своју потчињеност. ипак нису биле сасвим мале. оне су биле квасац дезорганизовању племена. али и неједнакости међу појединцима. . Почетни узрок ипак не може бити у томе. a и У ДРУгим односима најчешће такав. Од њих су направили људе збуњене. na су их после мрзели и презирали што су такви. која нису овако1 питома. Вукосављевић Тако понеколико остане и пошто своја држава утврди старешинства. има доста и самог склада без једнакости —. Изгледа иа се овде било створило нешто слично оној симбиози.

Бјелопавлићи и Бубићи — у једном делу једни. Племе je организација братстава. када такве групе. Они преузму и главарства у племену. Увек се нека братства у племену истакну мимо друга. у другом други. али не оволико драстична. To стварање неке равнотеже после трења и борби. који ред и држи племе у организацији. братственици су „споредници" (суседи катунима). na смо их ми. Доцније се у њима утврде и племенска главарства. Оно може бити добро уобличено само ако су братства у њему добро уобличена. Истина: велика братетва у племену и добро уобличена знак су да племе није скорашње. За организацију племена нарочито je значајан утицај великих и гласитих братетава. у Васојевићима Васови потомци. оно држи братственике у војничкој дисциплини. то je постављање некога ранга ^еђу братствима у племену и устаљивање једнога реда. на Чеву Озринићи. Тако je no свима племенским традицијама. Када насеоност у племену буде прегуста. то прилагођавање братстава стању како се тим сукобима створило. каквог таквог. показујући на косе око Краљских Бара: „Овуда су били све старинци Ашани. Братство je и економека целина. која су се после као племекске целине придруживала племенима већим. те je имало времена да се уобличи. To je убрзавало сплемешавање и у племенима великим и у онима малим. која омаловажава такво село и објашњава због чега се не треба ни надати. која убрзо не ојачају бројно и не организују се чврсто у братства. Санџаку. како су били у матичној земљи. Ојачају бројно и угледом. na и у Војводини. Прича ми Васојевић. Братство je заједница у бојевима. потискивања братстава и разни облици дисимилације у племену уствари су и они део прзцеса сплемењавања. да ту може бити каква реда. У Бјелопазлићима. потомци усељеника тада приморавају на исељења старинце. оно je сусетство кућама. али и срамоте. то боље могу братства. Сасвим мала братства не могу вршити ове друштвене функције. например. ипак превладају усељеници из no једног племена. иако се досељавају појединачно. — Племенску организацију несумњиво појачава. главарска братства за последњих неколико сто- .Организаци-Ја динарских племена 19 Разна. Племе не може да онолико добро држи у реду све племенике непооредно. досељена из разних племена. које су чврсто уобличене у братства. Ko су и одакле су била та јака. груба и јака. За село са малим братствима има у областима племенског живота реч. Исто као старинце потискују и она најмлађа братства. Босни. који смо од Васове крви истерали — a бог зна колико1 je самих наших кумова било међу њима". У динарским племенима je често као и у Србији. они се помажу у оскудици и у ванредним и у опште великим трошковима. превладају над аморфним становништвом. јер je оно као целина носилац бојне славе. Али ипак велика и добрс уобличена братства нису само симптом. да потомци досељеника брзо постану бројнији од старинаца. него су и узрок доброг уобличења племена. Нарочито постану агресизни они усељеници који су повезани у братство. Због тога je често да.

бране понеколико и јака братства једно другом да појединци из тих братстава отимају земље у слабијих — не могу да се сложе око поделе. Изнашли би и то влашко порекло.ветио своме племену за увреде и насиља. a да се он не може бранити сем да „падне на крв". или бар раскући. По црногорским. Оно се још спочетка полако уобличава. Увек je имало и тежња за стварањем слоге међу братствима. брани: свачију земљишну својину да му je бар хришћанин не отме. брђанским и херцеговачким племенима знало се. Али то „овладати" не значи никада стећи нека господарска права над баштинама осталих племеника. Te увиђавности и широкогрудости увек je имало у бољих главара. без милости и без мере с. и сем отвореног отимања земље и убиства. na да и он погине. Напротив: баш о нејаким и омаловаженим. Јавно мњење племенско не може не осећати да ће племеници бити потпуна раја тек снда. братствима причају да су „од другог народа". као што муслимани учине где овладају. A то најбоље и најбрже нађу код нејаких братстава свих укупно. истина. ако je ефикасна колико било. У временима великих нереда.вају та насиља. Влашког порекла нису ни једно. ако се племе организационо оолаби. Имала je реч: „Волим да ми се гази no гробу нето1 no трбуху". обично стариначким. кад би народу у динарској области било лозгаато да у њиховој области има и таквот порекла.20 * Сретен В. Нејака братства налазила су неку заштиту и у томе. И орођавања и окумљавања слабијих братстава са јачима неколико спреча. Али у ондашњим приликама има увек. која су му племениди из једног јаког братства били учинили. да убије. Ha неки начин јака братства овладају племеном. например. Сем кад настане какво расуло велико и опште. A тога je бивало сасвим често и народ je одобравао такву одбрану. четују. Тако хришћанин не може у турској држави да овлада. Турци су нарочито искоришћавали ускоке из племена. које се могу чинити слабијему. да се не појављују и братства супарничка. Kao и свуда у нашем народу та братства много оговарају чак и кад их најбоље слушају. Племе тежи да унапред спречи Турчину прилику да може искоришћавати разна незадовољства и разбијати племе. Ни у једноме племену једно братство није могло толико превладати. Ни у оним приликама између јаких и слабих братстава није било само на снагу. из турских крајина и чине зла no свим племенима. И кад je слабо. чак иако се не потурче. Вукосављевић тина година у свакоме се племену добро зна. пуно разних пакости и штета. ускок из Цуца. који су се у своме братству били већ утврдили наследним главарством и ауторитетом. што су се згруписа- . који. Воле да им ископају из прошлости што било. нарочито оних. Деловало je и јавно мњење. оно ипак хоће да je племе сложно и према Турчину и према другим племенима. Али турска државна власт. na могу да траже ширег угледа и ослонца и ван свога братетва. чиме ће им смањити углед. A и сама слабија братства се сложе да се бране. бира да та јака братства отимају земље и куће слабијима. за стварањем што сложнијих племена. како се хајдук Кариман.

Арбанаса скоро усељених и скоро исламизованих и Срба старинаца. једном. Због тога православни и муслимани нису заједно могли да створе племенске или кнежинске заједнице ни у становништву национално истом. Арбанашки и католички Затријебач и Коће створили су с нашим Кучима једно сложено племе: сва малисорска католичка племена и наши Кучи бивали су у истој натплеменској заједници. били су у таквој заједници малисорски Клименти и наши Кучи и Васојевићи. да се повијају за хришћанском већином и так. Или су се племена разбила кад je један део племена прешао у ислам. брђанеким и у Горњој Херцеговини они племеници који су били прешли у ислам. јесу ли Бубићи пореклом од Бијелог Павла. Ово je могло да буде само због тога.Организаци-Ја динарских племена 21 вала око супарника.ву самоуправу нису хтели. јер су онда двоструко потиснути — и од већине и од државе. a гушила се једна друга традиција да Буба.ве. Али je ту било остатака некадашње хомогености: бајрак je био саставл>ен од Срба старинада скоро исламизованих. У самоуправној јединици још теже сд такве већине него од држа. били су изгнани. да се могу тако груписати. или кад се у племе уселило муслимана (племе вранешко у Санџаку. Муслимани неће да се изједначе са хргапћанима у праЈвима и обавезама у таквој самоуправи. например. што je турска држава повлашћарала само муслимане. није од Бијелог Павла. Потискивање тада узме облик преотимања права на колективну земљишну својину и преотимања земљишне сво* Бајрак je организација слична племенској. јер их државна власт увек повлађује према хришћанима. Тако су се око старинаца Апхана згруписавала према Васојевићима од Васове крви новија усељеничка братства из разних племена. или што се знало. Тада може да буде организовано у једно племе или кнежину и становништро православно и католичко помешано — чак и кад je оно национално различно. . a друге су joj вере биле једнаке. Турска држава je и заснована на неједнакости између муслимана и немуслимана. na чак и сеоске. за кратко време. У већ уобличеним племенима црногорским. кад су се ллемена ојачала према турској власти. Изузетак je „бајрак ораховачки"* у призренском крају. Уосталом чим у таквој самоуправи постоји и већина и мањина. Муслимани нису могли да замисле. Ако су муслимани већина хришћани самоуправу неће. Свесно се стварала фикција да су оба племенска огранка од исте крви. мањина мора да се неколико повија за већином. родоначелник Бубића. или бар да ни једна од вера не буде повлашћена. Брсјаци и Мијаци у Македонији). У Бјелопавлићима се.вославних. увек слабо уобличене ако су од измешаног становнипггва хришћанског и муслиманског. Све су народне самоуправе. пра. да један део станорништва не би био изнад другога. због бољег срођавања племена нерадо разговарало пред иноплеменицима. Да се створи и разрије племе или кнежина потребна je и верска хомогеност становништва.

Арбанаси муслимани су имали самоуправа сличних кнежинским. Од њих би онда стварали и политичка оруђа за одбрану од турске државе и од Турака. Због тога су храшћани таквој самоуправи противни К О Ј Ш К О највише могу. то и није било њихових кнежина. Кнежина je било и у областима са ратарством развијенијим него сточарство и у областима са развијенијим стомарством. дотле га турска управа сматра као кнежину и толерише. Када би пак и где би турска власт била слаба. да све већи део јавних послова преноси у своје кнежине и села. хришћанско и муслиманско. онда je већ и no слабости сројој и no неспособности да друкчије ради. To кнежина не може. коруптивним и бруталним. a у некима су. или су биле сасвим безначајне. Али кад племе уђе у састав какве иоле чвршће организоване натплеменске организације. Уопште престаје бити самоуправа колико било. или у коме буде то обоје. којој je узрок неједнакост између муслимана и хришћана. Али их у верски нехомогеним областима или није било. a и за што већу еманципацију од државе. Хришћанско становништво je тежило да створи кнежине.22 * Сретен В. хришћани би то искористили. док није установа са јаче наглашеном политичком активношћу. него племенике муслимане прогнају. те појачавали организацију својих кнежина. jep су у племену муслимани везани братственичким и племеничким везама са својим братственицима или племеницима. Дотле може племе остати и мешано. онда ни у племену не могу више да заједно остану и хришћани и муслимани. Њему су потребне: претставници кнежине испред њега свршавају послове појединаца. Кнежина лријепољска и племе вранешко исто тако. ако се било уобличило пре него што се један део племеника исламизирао. У областима у којима није била верски . уз посредну и непосредну помоћ турских власти. незгоднији него муслиманима. Није их било због тога што се у кнежинама није могла да реши она противуречност. —• A кад je турска држава ослабила. престане бити племе (или кнежина). да им нису могли сметати у самоуправи ниучему. али племе може све док не постане организација наглашено политичка. Док племе није оруђе за борбу против турске државе и за еманципацију од турске државе. били толико подвластили хришћане. пуштала рају у верски хомогеним областима. или у коме велики део становништва пређе у ислам. Племе или кнежина у које се уселе муслимани. A турска власт није ни покушавала да je реши. Пошто муслимани наше крви нису нигде били хомогени. у којима су били само већина. Вукосављевић јине уопште. којима je сваки непосреднији контакт са турским рластима. те постане организација и политичка мало изразитије. за толико дуго времена колико je потребно да се кнежина створи и уобличи. Кнежина старовлашка престала je бити кнежина и због тога што се у њу уселило много муслимана из Брда и из Старе Црне Горе и што се Један део становништва из кнежине исламизовао. A њима je кнежина мање била и потребна. jep су у неким областима били створили муслиманску хомогеност.

Верска разлика. Мартиновића. дело. И аграрна потчињеност једног дела племеника je таква утврђена неједнакост. Али пошто are нитде нису били племеници. која сачињавају то сложено племе. Стр. „Браћа Пипери". У некима много. то не омета сплемењавање. СС1Х.*** Ha сасвим раном ступњу сплемењавања почне се тежити да веза племенска постане слична крвној. устаљених неједнакости. ипак прешли из католичке вере у хтравославну. сплемењавања не буде. 18. прилично омета уобличавање племена. Зета се није сплеменила вероватно и због тога што je у њој било прилично муслимана још кад се насељавала. Вукосављевић. дело. Да би било јасније и прегледније које неједнакости не ометају сплемењавање a које ометају. 48. САН посебна издања књ. Истина. Али аграрни господари нису били племеници и нису били хришћани. Ако има утврђених. Није. У коме je племену било. онда може бити сплемењавања и кад су племеници једгош делом слободни сељаци a другим чифчије. 12. јаких. чак и кад ни једна вера није порлашћена. Стр. Чак и помаже.великог угледа и утицаја. пом. У тим je областима и слабост турске држазе један узрок више. иако je Зета тачно у средини племенске области наше и малисорске. Књ." Да би племе што више личило на крвну заједниду тежило се да сви племеници имају исту слазу. 296—297. 294—296. * s * Напред пом. али je свако од простих племена. Сгр. која имају извесну превласт у племену. који je био> прешао у ислам. вероватно. братственој. . Али je у првој згодној прилици била збрисана. нити како лрукчије. У овоме he бити и узрок због кога j e Спич био слабије организован него сва суседна племена црногорска и приморска. теже сллеменили са Кучима. 19. раја није могла да искористи слабост турске државе и да олакша своје стање ни кнежинском организацијом. и поред тога што су били организовани крепче него стари Кучи. — Кад има братстава истакнутих. У оним * Сретен В. она je постала тек пошто се племе било уобличило. састављено — сем најређих изузетака — од једдверних племеника. Из Bajnima се тако морао да исели онај део најистакнутијег братства. Вукосављевић. у сложеном племену кучком има и сада и католика и православних. I. Племеници муслимани морали су да се иселе из својих племена и када су били од братстава јаких. гларарских. ** Сретен В. Таква je повлашћеност једне вере над другом. У нашим племенима чак ни манастири нису могли да остану прави аграрни гоеподари и поред свега свог . „браћа Дробњаци. У великом делу динарских племена се то и постигло. Дрекаловићи су. Без тога би се. Историја сељачког друштва.Организаци-Ја динарских племена 23 хомогена. дајем преглед онога што je о томе речено у овом поглављу. И у херцеговачким и у брђанским племенима било je чифчија. a и у 1 и 7. да нашег народа брзо нестаје уколико се не исламизује*. To није била устаљена и утврђена неједнакост**.

уређидала зборском одлуком. Лакшем усвајашу заједничке племенске славе мноT'oi помаже то. a не ону која се полако уеваја у целом племену. Врло je редак случај да je неко братство напустило своју стару славу. она je и свечаност јавна „sacra publica" — једна афирмација племенске заједнице. Вукосављевић племенима. што je скоро немогуће имати славу мимо племе. којима се појачава веза међу члановима заједнице. али je сваки братственик слави као породичну a не братствену. Није племе ни у ороме изузетак од других наших великих друштвештх заједница. Васојевићи например. ако га већ не слави". Ти су братственички односи племену узор. У племену je то само више наглашено. И у сбластимаа ван племенског живота сви братственици имају исту славу. два пута. Наши исламизовани Мркојевићи су сасвим до скоро примали и госте о слави. Племе честа има и своје племенско светилиште. Непотпуније организсвана племена немају племенску славу. Мењање славе није знак мањег пијетета. она у племенима није ипак у првом реду свечаност лриватна. Ђорђа. јавне. У неким нашим племенима зна се поуздано и како су братства једно no једно остављала своје старе славе и примала сва исту славу. Ово je због тога што слава није у првом реду верска свечаност. Самим тим што je неко братственик знају се и утврђене су његове обавезе према братству и обавезе братства према њему. цркву своју или манастир. Чак и када сва братства у племену немају исту славу. Исламизовани Арбанаси Краснићи и сада поштују св. оно no једном од најважнијих обележја личи на братство. само или са још којим племеном заједно. Племена су понекад мењала славу. Стиде ее да покажу да су потурице. јер тако буде толико гостију и толико се много потроши.Племе je морално овлашћено да тај ред може реформисати. a и боје се од греха. и у гори „сваког брата Србина. него je само знак да je слава јавна. племенска свечаност. или неке одржавају скраћене и крадом. који ред остаје и даље. политичке. Kao што су остале послове. Сваки се племеник морао покорити одлуци. Кнежина ко- . Када племе има исту славу. какви треба да буду односи свих племеника. Али je често да сла^е. Опште je да народске заједнице имају такве „sacra publica". и у планини.24 * Сретен В. него je свечаност целог братства. породична. — али да узме славити св. тако су понекад зборском одлуком и мењала славу. У традицији се сачувало да je племе дробњачко једном било одлучило да прима у племе са правом у селини. Није „купљевина" навејана са разних страна. него једна заједница која се сродила. него je јавна свечаност. Има и значај скоро лолитички. Арханђела као своју племенеку славу и no тој се слави својатају са Васојевићима. да слава економски упропасти и сасвим имућно домаћинство. Исламизовани племеници престану одржавати обичаје из старе вере. na примило коју другу. у којима цело племе слави иету славу. Црмница на пример. Ту je мењање славе само једна мала реформа у верском и моралном реду.

да оно прими да слави св. Бар фикцију. који je и свестан. Да се има иста слава — у томе je било најлакше остварити сличност између племена и братства. као приватну. Атанасија.Организаци-Ја динарских племена 25 лашинска (у Ибру). a гушила се једна друга традиција да Буба.војој варошици заједно са Бојанчиштанима и тада им предали славу. тек су се у последњој четврти XIX века почели узимати међу собом. не крију жене међу сел>анима и имају неколику солидарност у крвној освети. Атанасија у с. a прими слазу села у које се уселио. да би били сложнмј и. који су одавно прерасли у племе. например. Атанасија. када се развило у варошицу. да je и племе крвна заједница као и братство. јер су били опкољени скоро са свих страна Арбанасима и нашим муслиманима. која све сељане држи у целини. свршаза главни део ритуала исто као домаћин о породичној слави. али je то учинило тек када je нашло једно друго село. Братствена заједница изражава се још и у томе. например. Остварити и друге сличности било je тешко. родоначелник Бубића. И сеоска слава je јавна верска свечаност целог села — једна веза више. дуго времена се канило да напусти сеоску слазу. када се била добро организовала. јесу ли Бубићи пореклом од Бијелог Павла. Понегде се таква фикција свесно стварала. хтели су сри социјални и увиђавни племеници. није од Бијелог Павла. Ако се неко пресели у друго село. због бољег срођавања племена нерадо разговарало пред иноплеменицима. Требало им je да~се тиме сроде. не мења. Ватошани су последњи пут славили св. . покушавала je једно време да принуди братства да сва усвоје исту славу. плански. Исламизовани Клименте из племенског огранка Никча. paceјани ло селима сјеничке Пештери. Бојанчиште. У Бјелопавлићима се. Племе je и сувише велика заједница. престане славити своју стару сеоску славу. — У таквој тежњи да од сељана сраког посебног села уобличе нешто као крвни колектив. Сресно се стварала фикција ДД су оба племенска огранка од исте крви. који за цело село пали свећу и ломи колач. Дрекалорићи. Породичну славу. Арбанаси на Косову и у Јужној Морави не узимају деројке из свога села. те je OBIDI било иемогуће увести међу свима племеницима^. Има и да село сасвим престане славити ту „sacra publica". Не би јсш ни тада да није најугледнији Дрекаловић. У источној Србији има чак и свечар. •—• Из овога се види К О Л И К О je сплемењавање један процес. солидарни у крвној освети. Марко Миљанов. то први учинио. Село Ватош у Тикв^шу (Македонија). не потпуно. Па ипак je било и то-га. св. што се у братству не узимају међу собом и не кумују један другоме и што су неколико. не узимају ни сада девојке једни у других.да притврде своју заједницу.

Мијачки сточари су насељени у пространим планинским масивима. сточари. Зна се да je неке и разбила) Неки историчари п^ државају теорију. Нижи je део земљишта био за стал- . становништво држи жупски део земљишта. na су Власи. али нигде нису стварали језгро заједнице. ТЕОРИЈА О BJIAUIKOM. Ни они нису били никада насељима распоређени тако. на планинском делу земљишта те заједнице. сишли као „бојовне организације" и наметнули нашем становништву племенске организације.26 Сретен В. било друкчије неке друштвене заједнице. могли у Турској стварати шта су хтели и како су хтели. Све своје облике друштвених заједница стварали су потпуно несметано. који нису радили о ратарстру.вим мало. без непокретних насеља. У областима племенског живота најмање. ратарско. деца и старци. на нижим земљиштима. које су понегде сличне племенима. пошто су се исламизовали. У већини динарских области није их било. живе за стално. у којима део породица. државна власт их je и повлађирала у свему. КАТУНСКОМ ПОРЕКЛУ ПЛЕМЕНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА (И старо становништво било je наше. jep су у иеториским изворима понекад и наше сељаке звали власима. у њима живели само лети и били само закупци пашњака. a неко друго. Стварали су неке друштвене заједнице. Зна се поуздано1 да су и најстарији усељеници затекли цело становништво сваког племена у сталним насељима на ратарском делу племенских земљишта. груписане у сеоска насеља. Тако je имало и Мијака. Али су ти Власи номади. — Арбанаси су се усељавали прво у планинске области и били много више сточари него ратари. Власи нису. Они су с времена на време долазили у планине. Друкчије je било привредно немогуће живети. Kao такви имали и своје сгарешине. било ллемена било нечега сличног племену. највише жене. да je наша феудална држава била разбила динарска племена. који су били само сточари. — Привреда на катунима била комплемектарни део привреде нашег ратарског становништва које je живело у селима. Истина je да je у гдекојим планинама бивало понешто Влаха. Вукоеављевић III. који су живели у планинским деловима племенских земљишта. a држало и планине. у којима у близини жупног земљишта има сас. — Нема доказа за основну претпоставку катунарске теорије да су у Оредњем веку-племенске организације биле разбијене. Ни за претпоставку да je турска држава помогла њихово стварање. na да онда наметну ту организацију и осталом становништву на земљишту те заједнице. иако су о-ни. номада. да у једном селу. Ако су пак ти Власи били негде насељени стално. живело у селима. држали су целу неку планинску област — и висока и нижа села. Имају сталне куће. — Забуне je у неких историчара било због Влаха. — Утврђено je ко су и одакле су преци свега садашњег становништва. Нису нигде стзорили тако што. кнежини или племену они држе планински.

сва привредна и друштвена делатност у племену били су из жупног дела као главног средишта и чинило их je становништво једно. a височија земл>ишта остављали за сточарство свему становништву. на земљишту којег било племена становништво било тако распоређено. било да су раздвојена. Била таква чак и када усељеници раде о сточарству много1 више него о ратарству. летња насел>а. којим би се тврдило да je. племена. усељавали прво у планинске области. Taj доњи. Сва организовања. те ее no њему дело земљиште племена или кнежине називало жупа. У племенској области земљиште je такво. Ратарска привреда била je средишна привреда чак и када je ратарство било економски маше важно од сточарства. да се ни у које наше племе становништро није усељавало тако. истина. делу и увек одатле држало и планину. a жупе нису такве да би се на њима могло живети и без летњег сточарства. живи у сталним насељима на жухшијем делу. виши део за издиг. To je станорништво на тим сточарским земљиштима подизало своја привремена. део земл. Свима прирредама главно средиште било je у сталном насељу. да су досељења садашњег становништва била у ратарски део племена. од почетка овог усељаваша. жупни. за летње сточарство свему становништву. Увек je све живело у насељима у жупнијем. a друго становништво у горњем нема никаквог трага на земл>ишту наших племена. na чак и организовшва за ссвајање или одбрану планпне. цело. које. да се једни населе на само сточарско земљиште. али и у тим областима подизали стална насеља и стварали ратарска земљишта у нижем. да ни једно племе не би могло живети друкчије сем да држи цело земљиште свог племена: жупни део за ратарство и стална насеља. жупнијем.вреди. И све уредбе о планини и о „планини" као нарочитом режиму привредном и . жупније. О таквог насељавању нема ни најмутнијег сећања каквог. Све што су забележили сви испитивачи Цвијићеве школе слаже се у томе. да су усељеници затекли на земљишту истог племена два становништва различна етнички. делу села. у ратарском делу племена. планински део за летње сточарство и повремена насеља. Све уредбе у племену страрале су се из сеоских насеља из жупнога дела племенске привредне целине. A у областима племена традиција досеже до у врло дубоку старину. или бар no при. Нема уопште никаквог сећања о томе. у сеоска насеља. Из научних испитивања Цвијићеве школе види се поуздано.Организаци-Ја динарских племена 27 на насеља и за ратарство свему становништву. Планине нису такве да би се на њима могло живети од самог сточарства. a други на само ратарско. племенско земљиште. или од сточарстра и планинског ратарства. Катуни ка планини били су катуни становништва које живи у жупном делу. Још није изнет ни један доказ. кнежине. О томе да je на земљишту жупе једно становништво живело у доњем делу.ишта сматрао се главним делом. a нема ни најмутнијег сећања у народу. Ми смо се. na било да су насељима измешана.

него1 je о сточарству на том земљишту радило становништво из ратарског дела те јединице. И они су из села као и остало становништо. насеља су сви у жупном. распоређено само no једном привредном плану једног истот становништва. И из распореда насел>а братстава види се да ни најстарија братства нису никад била насељена на планини. Од турске инвазије. на катунима. непокретних. застално. које су најважније уредбе у режиму „планине" и уопште најважније уредбе привредне у већини динарских племена. као и за сваку другу. или крајишке пуковније није живело неко посебно сточарско становништво.* Сточарске уредбе о издигу и паши. Никада у сточарском делу земл>ишта села. које су му старевина.** У племенима се памте сва главна збивања одкако je почело обнављање и сплемењавање садашњег становништва. али су то главари над нарочитим пословима у „планини". племена. . Зна се да куће нису никад биле у планинском делу племена. Има их и над пословима о води. који су се одржали. у планинском делу — земљиште у режиму „планине". например. Вукосављевић. око катуна у планинском делу племенских земљишта. Tora je било сасвим до скоро и у областима племенским и ван тих области. 110—114. ** Сретен В. * Напред поменуто дело. Не само трагови кућа и привредних зграда. Tora није било ни у оним племенима која имају најпространије планине и са најбољим и највећим пашњацима (Дробњак. стварају се из жупног дела племенског земљишта. треба објаснити. Већ no томе није тачна теорија о пореклу племена из катуна. Стр. Ни једно братство нигде нема баштина. него и сви трагови цркава. нису из планине. Истина. трагови су станозништва ратарског. она која се памте. Васојевићи).28 * Сретен В. кнежине. Таквих главарстава има над неким посебним пословима и у самом жупном делу племенских земл>ишта. гробља. Вукосављевић правном. To се види и из раепореда баштина. na све до новијега времена никада кије у динарским племенима било станозништва које je становало на планини. које цело жири у жупном делу племена и одатле држи и земљишта у планини и колективна и приватна. Пољопривредно Издавачко предузеће. било je да над неким пословима у планинском делу земљишта буде ттосебних главара. и ратарско и сгочарско. Најстарији трагови сталних. Београд 1947. Сви трагови насеља. да je цело привредно земљиште. ратарском делу племена. 224—254. у жупном делу •—• ратарске баштине и еелина. гувана итд. Сви материјални трагови и сва традиција сведоче да je тако било и раније. „Старешина планине" у Црној Гори. Сеоске уредбе о водама. Кучи. И у најстарија времена. у коме су насеља и сада. или „арамбаша" у средњој Далмацији. Стр. И за теорију катундког порекла племена. И из начина како су раздељене баштине и колектмвна земљишта и из распореда земљишта у режиму селине и земљишта у режиму „планине" види се јасно.

Преместила су се стога што су се насељима морала примаћи новим искрченим ратарским површинама. To се несумњцво познаје no њиховим селиштима. него што су биле оне ратарске површине око првог насеља. Било je склашања све чељади на катуне — увек много: због разиих нереда или збот куге. После великих разура и исељења бивало je и да се повећа онај део земљишта. које je само друкчије него раније искоришћавало та земљишта. не много давнашњих. После опет изјавак на покошене ливаде и НЕ^ пашњаке на пролећним планинама. и према забрани паше на тим површинама. онда je „сјавак" на пашу на ливадама око сеоског насоља. било je сасвим мирних сеоба на катуне. када се на ратарском делу земљишта ливаде забране. a смањи земљиште и сточарско и ратарско. која су своја насел>а спустила са нешто више дела свога. те се зна поуздано како су се преместила и зашто. И у областима племенског живота и ван њих сећају се времена. na да и не треба тражити какву везу међу њима. које je под режимом ратарским — и радна земл>а и колективно земљиште у селини. атара у нижи део. Преко зиме стока je негде око сеоског насеља или у сеоском насељу на пићн спролећа на паши на селини. Чињеницом пак да су свуда у нашем народу насељавале прво планинске na ниже сбласти не може се ни доказати ни оповргнути теорија о катунарском пореклу наших племена. које су нрочито срганизо. када се ливаде око сеоских насеља покосе. Али су та села ван динарске области већином. и својим привредама. нити je то кад могло бити. према пуштању стоке на пашу на ратарским површинама. no местима на којима су била и no преосталим земљишним својинама око селишта. када je тако бивало.Организаци-Ја динарских племена 29 како je било распоређено на племенском земљишту то катунарско и TOI ратарско становништво и насел>има. Истина има доста села. Сва су та премештања била само у новије време •— после ослобођења од Турака. Никад прцвреда на планини није вођена издвојено. Нису могла та два становништва живети у неком безваздушном простору. приватним и колективним. и земљишним својинама. катунским. Сва су та села и својим ранијим насељима била на ратарским земљиштима и била ратарска. И у тим планинским областима ни једно село се није населило друкчије него у ратарски део свога земљишта. стока се изгони на „пролећне планине". који je под режимом стсчарским. Сва та кретања стске управљала су се према ратарству. Али се у народу не зна ни за каква премештања породица из насеља организованих у планинском делу племенског зем- . Прастаре уредбе о сточарству на „планини" показују како су сви радови ско сточарства на „планини" били синхронизовани са радовима ратарским у жупи. ливадама и њивама.ване за „изјавак". што значи да се никад није мсгло живети ни на самом планинском делу племенског земљипгга ни на самом жупном делу. na тек онда издиг на „планину". Увек обе и увек упоредо. које су постале веће и важније. Али je и тада на свему земљишту становало исто становништво.

у насеља организована као куће у жупном делу племенског земљишта. земл>е je мање и било. улцишској Крајини и поред Зете. Историја сељачког друштва. са једног места на друго. a не из катуна у куће. Али у динарском кршу нове крчевине су биле највише на планинским површима. саставу њиног становништва тако кретало насељима. нико се не усељава прво у планински део племенског земљишта.авање ратара из ратарских насел>а на норе крчевине ратарске земље. — За теорију о постанку племена из катуна. или мало мање.30 * Сретен В. У динарским областима нема никаква трага или знака. Осамнаест заглавских села je тако у XIX веку преместило своја насел>а ближе својим новим ратарским ловршинама*. Никоја привреда. нема становништва које није и ратарско.виша. ни сточар ни ратар ни други који било. да су номадски шш други који сточари ни на неки друкчији начин прелазили са својих катуна у жупни дез земљишта свога или туђег племена. I. који би се ма и натегнуто могао протумачити тако. . у Трговишком Тимоку преместило се насељем на своја друга привредна средишта. например. кн>. као да се у племенима у ранијем. Не изгледа ни да има каквих историских извора. Зато су у области динарских племена та премештања народа у ранија времена била из жупних делова племенских земљишта на . нема у свима тим премештањима ни најмањих доказа. Никаква ни трага ни знака нема. Уопште нема нити je могло биги каквих сточара насел>ених застално на племенским планинама. 25 и 273. не омогућава да се на катунима може живети дуже нето no три месеца у години — или мало више. — Било je у нашем народу много разних премештања наеел»а на близину. Вукосављевић. тако Коњушани и Цецуни (у Васојевићима). старом. од катунара. лушке. Главнина племена требјешког из најжупнијег и најпитомијег дела Никшићког Поља преоелила се у Ускзоке и Рорца. Зна се несумњиво да je таквих пресељавања ратара на нове ратарске земље било и у области динарских племена. Ниске. Али све су то само премештања кућа. Тек поткрај XIX века било их je нешто више — када je држава давала напуштена муслиманска земл>ишта у Никшићком Пољу. има да Влах Карагачанин купи имање и насели се у Пелагонију или Овче Поље. Ha тим планинама нема * Сретен В. Ова пресељавања сеоских насеља су пресељ. у најновије време. кад им je 1876 године турски башибозлук попалио сеоско насеље. тако делови дробњачких братстава мз жутшог дела племенског земљишта на висока Језера. о којој се може радити на самим планинским деловима већине наших племенских земљишта. једнкм делом на сво је планине. Из узрока разних. Само у Македонији. Вукосављевић љишта као катуни. на „државе". Село Берчиновци. и то појединачно и врло ретко. у којима су била привремена насел>а. сталних насеља. те су ретка и премештања насеља са виших на нижа земљишта. Ту су и остали. стр. из којих би се видело да je тако што некада бивало.

Али само ако то више земл>иште није много високо и ако je плодно. да му главна насеља. Ha планинама се не може покосити сена колико стоци треба. Није могуће износити на планину. високе су. Али и приморски сточни зимовници тих планина много су тескобниј и негз зиморници оних лланина. уопште нема довол>них услова за велики развитак главне гране сточарства — овчарства. Већом групом да тако буде познато ми je да има око триста златиборских имања у Пожешк(о|м Пољу. преносити на планину. има.ве наше области? Како би се могло на тим планинским деловима земл>ишта у о т н т е икада и населити неко сточарско становништво? Без одласка на зимовнике не може сточарство у тим кршевитим планинама највећег дела наших племена да се развија толико. Ha нижем делу земљишта су споредна насеља. У кршу. на катуне. виногради и поврћа — оно из ратарске привреде. a да на нижим деловима племенских земљишта има ратарска насеља као привремена. У нашим кршевитим динарским планинама није нимало обилато ни летње сточне . a око њих озими усеви. пиНу. за колико нема паше на планини. са којих ое иде у албанеко и беломорско приморје. непокретаа насеља. у коме живи дећина динарских племена. појединачни. усамљени. да око њих ради о сточарству као главној привреди. случајеви. или други који. становништво мимо с. a спролећа доцкан почне. Ни најбоље плагошско имање не може да исхрани већи број стоке на самој пиНи за целих девет месеци. да су главиа насеља на вишем делу неког земљишта. нити може родити жита и друге љ. нити нажети сламе толико да иоле осетно попуни недостатак сена. Услова за стварање и развијање иоле бројнијег сточарског становништва уопште je било много мање на земљишту претежне већине наших динарских племена него и у којој другој нашој области. Зашто баш на томе земљишту да се појача сточарско. Не може се никако замислити ни то да неко етановништзо може живети чак ни тако.удске хране сем сасвим мало. Сточари Власи. Врло би тешко било и људску храну. у новије време. сву. кабасту и тешку. него могу само лети долазити. те се на њему може развити главни део и ратарске и сточарске придреде. кукуруз. Али и то су ретки. Привремена насеља у којима се живи девет месеци у години. пгго не може. или се испомаже јееењом и пролећном пашом негде на нижим земљиштима. a главна насел>а у којима се живи три месеца у години! Истина. Оне које су најпространије и највише травне. Око планинског насеља паше сјесени нестане рано.Организаци-Ја динарских племена 31 паше сем за толико. да успева око' горњега насеља. те стока не може остати ни за три месеца. Или се смањи број стоке. воће. буду у планини. a споредна на нижем. влашко. Они уопште не могу у иоле већем броју бити н а с е љ е н и у планинским деловима територија наших динарских племена. или не може добро. имају у свима нашим лланинама много боље свих услова развијања него у лланинама динарских племена. да о њему може живети иоле бројније становништво. око којих рзди о ратарству. na и то у мањем броју него на друге наше планине.

Увек у сним жупним деловима племена у којима су . само no некој мирној погодби еа становништвом испод тих планина. сточарима. Сем ако би били муслимани. јер иначе не би могло бити да се бар понеко понегде не насели у височији део племенског земљишта. Кад би и била нека велика надмоћност над ратаром бити сточар. Сви су се насељавали сталним непокретним насељима у жупни део племенског зем. Планине су биле врло важне и за ратарски део становнкпггва испод њих. није могла повлађивати ни турска држава. кад je она неопходно погребна бројно знатно надмоћнијем становништву. биле организације номада влаха. Разложно je претпоставити да су и у матичној земљи били у непокретним насељима у жупном делу земљишта. Вукосављевић хране. који те влашке номадске сточаре чине толико супериорним над нашим ратарима. Не може се никако одржати ни последња претпоставка да су те „бојовне организације" влашких сточара.временима турске владавине. да би могли имати неки урачунљив удео у стварању наших племена. племенском планином ти номади. Како да се одрже у власти над. Јасно се види да се у сваком племену бар no који пут разредило становништво и ослабило организацијом. него ратари који раде и о сточарству.љишта и одмах стварали ратарске баштине или заузимали искрчене баштине отсељеног становништва. Својим онолико развијеним сточарством. Ратари морају држати и жупу и планину. Без врло велике надмоћности и бројне и војничке нису могли држати племенске планине мимо воље тога становништ. кад већ живети за ову годину на тим планинама не могу? — Могли су долазити само на неке делове планина. као и друга податци о томе — све je једнако и све се слаже једно с другим. које на неколиха километра даљине живи у насељима сталним и о привреди устаљеној. она би била јако смашена над ратаром који je и сточар. везаној за насеља и земље око насеља! Власима. Испитиваша Цвијићеве школе о пореклу станозништва. A наши су ратари били више сточари него ратари — али са ратарством као средишном привредом. Ha тим планинским земљиштима не може никако да се намножи толико сточара. Дошли еу усел»еници — не сточари. ни номада ни стално насељених. да могу сваког пролећа освајати њихове планине и планинске пашњаке и да могу на силу сваког пролећа продирати до племенских планина. наше ратарско становништво није могло опстати на самој пићи и на пашњацима са самих селина. Који би то били квалитети. a понеко племе било разурено и народ развејан.32 * Сретен В. Ko1 су и одакле су садашњи становници наших племена зна се поуздано. јер су из привреде ратарског становништва и држава и муслиманска аграрна господа имали своја главиа приман>а. и само мали број. који су „организовали наша племена". колико je било у .ва. na да их турска држава хоће живо да помсгне. Ти су ратари морали да сезонски преносе један важан део сточарства на земљиште у планине.

Сви изреда резултати тих научних мспитивања су супротни поставци да je у каквом сточарском. 3 Посебна изд. Али то није само нека појединост. него je то најкрупније и најважније што народна историска традиција треба да каже. приказује главни правац развитка и стил тих догађај тачније него икоји други иеториски извори. братство no братство. Још од турског освојења na до пре стотинак година у нашим се племенима мало мењао поглед на људе и односе. Народне традиције о сшхемењавању веродосгојне су. САН. na поставити једна теорија. Да ни no чему другоме конкретна истинитост се одржава баш no томе. За суседна не би. Има критеријуме друкчије него за песму о историским догађајима — онима који нису локални. узета у целости. сукоби и срођавања нису морали бити сваки тачно онако како се у народу прича. инст. Из тих испитивања се јасно риди да ни ти старинци нису никада били насељени у горњим деловима племенских земљишта. У овој историској хроници народ хоће конкретну истинитост причања о ономе што ее догађало. Али племена не даду једно другоме да прекраја ни његову традицију како коме треба. директно супротна научним резултатима тих испитивања. У причањима о догађајима старијим од три-четири века понешто се заборави како je било. племе no племе. Сва ова испити. У досељеном становништву — које je сада већина у свима племенима — нема ни трага од неког таквог сточарског становништва. у понечему се традиција улотпуни уношењем исконструисаних објашњења и појединости. који се исто насељавао у жутши део племена. Не могу се толико потценити таква испитивања. Етногр.Организаци-Ја динарских племена 33 и сада и насеља и баштине. оно би je могло прекрајати само за своје племе. a да се чак и не покуша прво опс. a често мањина сасвим незнатна. становништзу било организационо језгро наших племена. него што се догађај десио. 7.вргнути те резултате доказима каквим таквим. Ново становништво које се усељава на опустела земљишта полако се сплемењавало. сем за покојега Малисора. иако сва та врења. . понешто заборави и да je било. Нема ни трага међу старинцима.вако исправља причања која се удесе да буду за некога повољнија. Али традиција. За иноротце уопште се не зна у племенима. нити били сточари. Ако племе из некога поноса и прекроји историску традицију о томе. који cv скоро свуда мањина. Уссталом они су били потискивани убрзо после досељења новог становништва.вања Цвијићеве школе била су вођена минуциозно. књ. што с. или неко са стране. влашком или другом којем. шта би друго могло бити узрок да се историска традиција у племену прекраја! Од ових усмених историских хроника народ тражи конкретну истинитост догађаја. те нису могли бити организационо језгро племена. a за некога неповољнија. Слично добром историском роману и драми истинитост буде у неку руку само уметничка: тачно je сликање људи и прилика — и када понешто није било у свему онако каква je фабула. јесмо ли племе организовали ми племеници. Пошто се то није мењало. важна или неважна.

има његово братство. високих. i издељене иланине. освежавају. У другим сбластима то je могло. например. Ако иза тих побрђа има широких.неједнака права у „планини". na сатима распредали. које обухватају цела братства или бар целе неке огранке братстава и које cv врло добар хронолошки извор: имају исте славе и различне славе. која традицију фиксирају. које се главарско или друго братство пре кога доселило. заједничке планине. или други инородци. али се бави и сточарством. бити унеколико друкчије. то не вреди и за динарску племенску сбласт.. стара суседства. Такве су. знају се тачно покољења од тога историски значајног човека. рушевине куле некога историски значајна чо~ века. када су и како погинули. Ha таквом земљишту може да своју привреду организује становништво коме je ратарство средишна привреда. са непристрасношћу на коју једни друге приморавају. са пространим и ниским побрђима око њих. за које се гињенике зна ко су. Историја тога братства уклапа се у историју осталих братстава у племену. Али ма шта се проучавањима таквих области буде утврдило за распоред становништва у њима. која „не даду лагати". Са добром методом. са велшшм познавањем свих историских извора сем оних писаних. сву историју својих насеља и земљишних својина. Понегде имају читуље старе no више од двеста година. Имају мрамори на гробовима гињеника. њихова побрђа и равнице на западу Македоније na до Шара. или иноплеменици.34 * Сретен В. Нити су томе сточарском становништву неопходно потребне равнице. сели би људи паметни и озбиљни. Имају. да ли су неке псродице од старине из истог братства или нису. у истину научном. које зна сву историју својих разура и исељавања у вези са историским догађајима. понекад реткс. са великом критичношћу. no чему се може утврдити веродостојност старе традиције о неким борбама. има да се у неким целим колективима не узимају међу собом. Таква су сведочанства и гробља. Вукосављевић Нигде ни за које племе нико не прича да су га организовали Власи. Племенске историске хронике кити се страрју.. травних плаго1нских масива. планине. на њима самим може да организује своју привреду становништво сточарско. J/JUI je пуно таквЈгх живих сведочанстава. У племенима још рише него другде има се у народу велики смисао и велико интересовање за локалну историску традицију. например. no којима се зна. који су у којих „ватру узели". Нарочито у областима већих равнида. Врло су важна сведочанства. зна и неки мали број покољења до њега. посебна братствена. У њеним малим и не плодним пољицима и уским . ни ономе ратарском те планине. нити препричавају онако напаметИма у племену пуно живих сведочанстава за оно што се прича.. Ово о распореду становништва чисто сточарског и craновништва коме je ратарство средишна привреда написао сам само no проучавању у динарској племенској области. или jaсни докази да су нека суседства кућама и баштинама скорашња. например. или заједничка са посебним братственим деоницама.

нема привредних могућности. Малоншићи. Д-р Бранислав Ђурђев. сувим и кршевитим. Катуна je имало и no осталим. Гољемада и Крусе). нити она привремена склањања од какве невоље из куће у катун. Сарајево 1953. брђанским и херцеговачким било у средњем веку катуна и то се наводи међу доказима катунског порекла племена. a нека сасвим много. У њој се помиње „24 властел околниех катунах" (ЈБешл>ани. да je „насел»ен при самој граници". To збуњује и надоди на мисао да су наши катуни били нека главна насеља и да су из њих мотла постати племена. Ако се исправно не уочи разлика између катуна и куће. у њеним јако разуђеним планинама. не могу се добро разумети она сезонска премештања из катуна у кућу. a нарочито стр. 236—237. Калођурђевићи. 224—254. пољица и долиница испод њих. која помогне да се створи теорија о постанку племена таквим „сеобама катунара" у жупне делове племена. Турска власт у Црној Гори у X V I и XVII веку. да се могу у једном истом крају сместити два становништва упоредо. Иако народ зове насељем и једно и друго. или како се где зову. онда буде забуне. na да je зећанско становништво за време турског освајања побегло на катуне и тамо засновалз села и сеоска насеља и сплеменило се са старинцима. — Планине на којима су могли бити ти катуни и све околне планине нису ни * Налред no. 102. који ради о стоци. Повеља Ђурђа Црнзјевића из године 1494** je докуменаг. Понегде су се и звали катуни — што се познаје no топономастици тих области*. скоро сва динарска племена имају кх и данас. Пљешквци. na и тамо где планина нема. из куће у катун. Има једна традиција да je Катунска нахија била „планина" зећанског становништра и no њој били катуни. дело. сматра насељима и кад се у њима станује само no три месеца у години и када тако станује само део чељади. иако се из саме сентенције види да се у њему сме становати са стоком најраније од 15 јуна (no старом календару). Да je no племенима црногорским. Народ те катуне. Ако се оштро не повуче разлика између таквих кретања и правих сеоба. У „Сентенцији планине усташке и Бјело-павлићке у Сињајевину" од године 1887 каже се за морачки катун. Комани. Ђеђеза. или углавном о стоци. он се може разумети као да на катуну застално живи неко становништво — и властела чак. Ту не може да се живи ни од саме планине. него се мора да организује комплементарна привреда на целом земљишту. „Светлост".Организаци-Ја динарских племена 35 долинама. свима без изузетка. него се та сезонска премештања или та привремена склањања од невоље схвате као сеобе. . за доказ теорије о постанку племена из катуна. као да je нарочито пробран. — Нико не може оспорити катуне у области племенског жмвота. стр. разлику зна добро. ни од самих побрђа. стр. изд. Са мање навијања у тумачењу него икоји други за који знам. У њима станује део чељади. нашим областима.

Ако je тачно. највершатније. Ha вишим. na после те ка- . Око некадашњих катуна створило ратарске земље — на целом томе простору нигде нема земл>ишта толико високог. Влаха. онда би и ова повел»а била доказ више. Ако ово објашњење повеље Ђуре Црнојевића није тачно. које нема стске коликз би било нормално ни ратарско становништво да има. туда Клименти купорали. Пратпоставку да je на овим планинама. населили исламизовани Малиеори. да су. које се у повељи помињу. Имало и сталних сеоских насеља испод тих катуна. a нека нова стална сеоска насеља. ни травне толико да би се на њима могло разркти неко иоле урачунл>иво плани^ско сточарско становништво и имати властеле влашке или друге какве. подигла и височије. Али су све ово само претпоставке — досад недоказане. Вукосављевић прсстране. У другим деловима динарских племенских области имало je и катуна друкчијих него ових. које су. Претпоставка да се склонило у Стару Црну Гору. значило би само то. пре не више од 300 година. сасвим супротно катунарској теорији. ко било лети било зими изиђе на њих. О скадарском српском становништву се не зна куда се склонило испред Турака. По з р е м е н у И з кога je повел>а. je да се склонило на своје катуне. ако je у истину било овакзог постанка племена из катуна. a ако су му и ту били катуни. створили наши ратари из зећанске равнице. да динарска племена нису постала од сточара. као што je то у сличним приликама бивало1 и у XIX веку. ни високе. Пошто се прилике нису побољшале. и стариначка и дошл>ачка. Али je могуће да je тачна ова друга претаоставка: Зна се да je за време дуготодишњих ратова око Скадра српског становништва нестало у скадарској равници. због тескобе. могло je бити да се на те катуне склонило ратарско становништво из зећанске равнице — и оно чији су то били катуни и друго и из других области. живело о сточарству неко влашко становништво сдбациће одмах свако. пространијим и више травним планинама. Да су му бар no неким деловима Старе Црне Горе били катуни и то je вероватно. да племена нису постала из катуна ни на овај начин. који се у повел>ама помињу. Увидеће да то никако није могуће. згруписала око тих ранијих сеоских насеља и око нижих катуна. доцније. вероватнија je него друга која: Ту му je било најближе и најзаклоњеније од Турака. или других којих сточара. Оне су такве да на њима никако неби могло неко становништво живети сд сточарства. И населило се. Због тога су те жупе биле толико ооустеле. no традицији. али за привремено.36 * Сретен В. До у најновије време становништво се у сличним невољама склањало на своје катуне. Они су и даље остали катуни. оно се није вратило у своје жупе. делом и на своје катуне. Могле су само служити за издиг стоке становништву ратарском и то само таквом. него су их. Поеле турског освајања стална насеља су се. који су се склонили од Турака на своје катуне. Например. да на њему не могу успевати жита. за џефердар — пољаном у дужину колико тај џефердар добаци. земљишта. Иванбегова Корита на Ловћену.

обично само летње. Баштине око катуна су све новије. Ни онда није било да се становништво подели. те се смело катуне разгругагсати сваки у средину својих баштина. Када су се баштине око катуна повећале. да су се допуњавали у домаћинству. онда то само no себи противречи свакој теорији о каквом било силаску Влаха или . не може остати тесрија о влашком. сточарско. онда не може остати теорија о силаску. Када деобничари почну делити: једноме сав део у планини. када се увидело да се не могу вратити у своја села. Оно мало п ће са ливада и њива. или на Влаха етнички. у села испод планине. ретке су и сад. у планини? — Из старих споменика не може се о томе поуздано сазнати. Je ли катун био увек што и сад: друго призредно средиште. пошто се већ није могла п ћа да сноси у сеоска насеља. те се повећала пића и храна на планини. — Све су то знаци да су планина и жупа били једна привредна целина. увек. катунарском. У њима се влах и катун помињу често заједно. који добију део у планини. нити могу да се распореде радови. a сам катун најчешће у областима планинским. другсме сав део у жупи. онда. Друкчије се и не може иоле добро да ортанизује ратарство и сточарство упоредо. пореклу наших племенских организација није ни потребно знати тачно шта je био катун. неких јаких група Влаха са планине. или да je био ратарско средиште. To двоје ипак није довољно за прецизну дефиницију катуна. и то само на неким планинама. Недовољно je нарочито због тога што се из споменика самих не види. Али за потврду или за обарање теорије о влашком.а. катунарском. да сваки десбничар добије и део у баштини у планини и део у жупи. Али су главно насеље и главнина чељади и даље били у сеоском насељу. a у иззесним данима превише незапослености.а влаха. сеоби. сем ако ie катун на ниском земљишту. после таквих деоба. у жупном делу племенског земљишта. створиле су се откако je сигурност постала већа. сточара сваког. na и то сасвим ретко. са сројих катуна. Ако би се пак утврдило да катун није био на планини. снда се. настаје раселица на планину оних деобничара. Па чак и када су те планинске башгине настале. да ли се у неком одређеном случају мисли н. Катуна на „планини" били су због несигурности згруписани у већини племена. сносило се у сеоско насеље. није се задуго ни делом чељади ни стоке зимовало на планини. те се и око њега раскрчило доста баштина — колико je довољно за ратарску земљишну основицу домаћинства Деобе међу породичним деобничарима биле су увек тако. Ha њивама на планини сејала су се само јара планинска жит. пореклу наших племенских организација. Таквих je деоба било само у доцније време. и жита. почело и зимовати. AKO би се утврдило да je катун био оно што je и сада. уколико се не потроши на катуну сјесени. na да један део живи на самом катуну. како ни у жупи ни у планинском делу домаћинства неће имати у извесним данима нагомиланости радова.Организаци-Ја динарских племена 37 туне претворили у ратарска насеља.

Прво — претпоставком да je наша феудална држава морала разбити племена — no „ошптој историској законит^ости". — A ако je катун био неко ратарско привредно средиште. У њему je угврђено да су и у нашој феудалној држави земљишне међе села no ободу * Павле Мијовић. била пред турским властима кнежине. Истина je да се у најпотпунијем историском извору из наше феудалне државе.38 * Сретен В. A „планина" je један од пајважнијих елемената племенске организације. у Душановом Законику. ни наша племенска област. . или да није разбила. Исто као што су племена. и како их je то разбила. племена не помињу. Чак и пред саму пропаст наше феудалне држаре (у већ поменутој повел. или бар главно привредно средиште. Познат ми je само један научни рад о томе*. To није доказ да нису ни постојала. У Шкотској су се. . али се она досад не доказује ничим сем опет претпоетавкама. jep није бивало свуда no тој „општој ист^ориској законитости". Ни динарска племена.и Ђурђа Црнојевића).. из кога се ради и о сточарству. пореклу племенских организагија. катунарском. В у к о с а в љ е в и ћ влаха сточара са планине у жупл>анска села испод планине и о њиховом стварању племенских организација у томе жупљанском становништву. A ако je било катуна од свих ових врста једновремено . Теорија о катунарском пореклу организације наших динарских племена ослања се на претпоставку. већином. племена очувала поред најбоље организованог феудализма и поред дугог непрекинутог трајања феудалне државе. Студија о црмничким племеиима {рукопис). и малисорске. Уосталом прописи о жупама могли су бити и прописи о племенима. наиример. онда у њему нису били Власи. да je наша феудална држава била разбила динарска племена. .? — Ништа од свега што се може нагађати о катуну у оним временима не би могло бити потврда теорије о влашком. За тврђење да je наша феудална држава разбила динарске племенске организације. . О претпоставци да je катун био стално призредао средиште. да je у нас заиста било тако.? Или и од још неке врсте. нето власи — који овој теорији ниШта не требају. нису онда били толико значајни. било je речи у целом овсм поглављу. потребно je сазнати колико су старе земљишне међе дкнарских племена и да ли су још из наше феудалне државе. Влаха сточара {не влаха) на планини. да се морају поменути. ко~ јим се се сада назива племе на томе земљишту. Није потребно понављати. Још joj и сметају. To није ни проучавано. У нас нгасо није ни испитивао je ли наша феудална држава разбила наше. Прописи о „жупским пасиштима" указују на неку организацију јако сличну племенској „планини". Али се у другим средњевековним изворима народ на неким местима у племенској области помиње под племенским именом. Не може се примити ни та претпоставка док се не докаже. Ta претпоставка може бити истинита. племенске организације.

Организаци-Ја динарских племена

39

Црмнице, коje су и међе племенске, остале све до сада исте,
какзе су биле у средшем веку. Међе су важан елеменат племенске
организације, a у Црмници тај срганизациони елеменат наша
феудална држава није била уништена. Има један историски
извор, који јасно и потпуно противречи тврђењу, да je наша
феудална држава није била уништила. Има један историски
Балшић, који je био зетски господар пред крај Haine феудалне
државе (умро je 1385 године), жали се млетачким властима у
Кстору како „горњозетска племена" неће да слушају његова наређеша него ,,живе no старински"*. Из овог Балшиног писма се
види, да су племена не само постојала, него и да су била јака.
Овоме доказу могло би се приговорити само једно: Балши je могло
бити потребно да се пред млетачким властима правда, што им нешто не може или неће да учини, na je сдаљивао кривицу на племена. Нека би и било тако. Али се већ и no самоме овоме писму
види, да су племена била ипак толико јака, да je могло изгледати
вероватно тврђење, да он,а неће да слушају Балшина наређења.
Млетачке власти су биле сасвим близу и знале Зету, те их Балша
не би варао каквим тврђењем, које не би било вероватно1. — За
тврђење, да су наша племена била разбијена пред крај живота
наше феудалне државе нема оваквог доказа ни једнот у историским изворима.
Није, даље, испитивано како je го и због чега било, да je
турска држава омогућила ст.варање племенских организација. Напротив. Колико се зна о томе, засад се зна само да je турека држава разбијала наша племена, на никшићкој површи и племена
лужанска ско Зете и племена брсјачка и мијачка у Македонији.
Разбила их у рана времена, када je држава била најјача и најорганизованија. Ако би што у турској држави могло деловати повољно на стварање племена, то би могла бити једино непотпуност
или слабост турске држадне организације. Међутим о нашим
се племенима зна и у раним временима турске државе, кад je она
била јака и чврсто организована; зна и у временима нереда и бесуђа, када je државна организација била олабавила. Народ на
нпкшићкој површи још у XVI веку био je оргаизован у племена,
када се под вођстзом војводе Грдана бунио против турске државе.
AKO je пак слабост турске државне организације била услов за
ствараше наших племенских организација, зашто се оне нису
стварале за последњих две до> три стотине година, када je турска
држава била најслабија. Ако се пак хоће да тррди да je no нечему,
неодређено no чему, тада било већ и у Турској прошло време за
стварање таквих архаичких друштвених облика, како je могло
бити, да се у крепко организованој држави црногорској етворе
нова племена, рудмнско и пољско, пред крај X I X века! Да je у
врлз рано доба турске владавине народ у динарској области био
* Јагош Јовановић, Стварање црногорске државе и црногорске националности, Цетите 1947, стр. 61.

40

.

* Сретен В. Вукосављевић

организован у племена има још доказа: зна се да су и најстарији
усељеници у племена, који су дошли из племенске области, дошли из организованих матичних племена. Често имају среже традиције о сродству са братствима из матичног племена. Ако су
племена из којих су дошли, просте племенске организације, na
имају заједничку славу, онда ти усељеници имају исту славу.
AKO сада немају, знају да су je имали, знају кад су je променили
и зашто.
Нека би се чак, и поред света овога, и доказало да je тачна
претпоставка, да je наша феудална држава била разбила наше
пле-мен&^ организације, na, даље, доказало да су се оне изнова
створиле a не обназљале у рана времена турске власти, ни тиме
се не доказује да су их обновили Власи сточари, a не наши усељеници и наши старинци у тим племенима. Како би се то. затро
еваки траг таквог великог и важног стваралачком делању влашких сточара? Затро сваки траг и њима самима. — Стопили се,
ваљда, са нама — шта би друго могло бити? — Не стапају се тако
брзо два различна становништва. Македонски Брсјаци и Мијади
нису два разна становништва; њима су сасвим одавно разбијене
племенске организације; измешали су ce понегде међу собом — na
се ипак и данас зна, и у мешаним селима, ко je Брсјак ко Мијак.
Да би теорија о влашком пореклу динарских племенских организација могла бити вероватна, треба претходно расправити и то
шта je било са тим Власима. — Када су ce, како ce каже, после
турског осдајања наново створили услови, да ce динарска племена створе или обнове, зашто je одједном постао неспособан да то
учини исти онај наш етнички елеменат, који je и раније стварао
та племена? Или их он ни раније није стварао? — Нити je он постао неспособан, нити je претпоставка о влашком пореклу наших
племенских организација уопште и пстребна, чак и кад би ce доказало, да их je наша феудална држава била потпуно разбила. —
У овој теорији није само једна претпоетавка. Да би ce она створила мора прво да ce претпостави, да су неке влашке ратничке
дружине до неког времена живеле у самим нашим племенима упоредо са нашим становништвом, они у планинском a наше становништво у жупском делу сваког племена, не мешајући ce једни
с другима. Пошто ce никако не би могло доказати да je то привредно могуће, у то ce доказивање и не упушта. A пошто ce и никако не може порећи наше етничко порекло свих братстава у племенима, пређе ce и преко те непоћудне чињенице ћутке. Пређе и
преко чињенице да о тим Власима нема трага у народској традицији и нема материјалних трагова њиховог живота. Нигде ce не
укаже на какав било траг тих влашких ратничких организација,
нимало чак и не опише како су то оне прво превладале у племенима и како им je пселе и трага нестало. Пређе ce ћутке и преко
те чињенице, да ce нигде не може да нађе какав потомак некога
из тих дружина. Нађу у турским „дефтерима" „Влахе" a пређу
ћутке преко тзта да Србе православне с,вуда и Турци и наши Му~
слимани, и Хрвати врло често зову власима.

Организаци-Ја динарских племена

41

Забуна je и због влаха сточара, који се помињу у историским
изворима. Када се у неком историском извору помиње „влах из
катуна" овога или онога, понегде je то уистину могао бити и Влах
етнички. Кад се, например, не каже Дробњак него „Влах из катука дробњачког", у извору je било исправно речено на кога се
мисли, јер и није био Дробњак, него „Влах из катуна дробшачког". AKO су игде у сбласти динарских племена Власи лети долазили на племенске планине, то je могло бити и у Дробњаку. Само
још у два племена има планина толико пространих да je мотло
прет^ћи и за влашког сточара. Исто као што се у историском извору ћапиеало за некога „Влах из катуна дробњачког", a тај човек није био Дробњак, тако се до недавно могло казати за некога;
например, „Влах из катуна крчимирског" (Заплање код Ниша),
или „Влах из катуна лабуништанског" (Дримкол охридски), a да
тај човек није из Крчимира или Лабуништа. Има још живих људи који памте, када je у делу планине крчимирске или лабуништанске понеких година бивао влашки катун. И на другим неким нашим планинама су до недавно тако Власима издавали под
закуп део пашњака на планини. Ha Копаонику, например, или на
планинама северо-источне Македоније. Али je, бар у доба о коме
се памти, поуздано', да je бивало, да no некога лета не закупе планину и не дођу — што je знак да нису имали никаквих права на
те планине. — Да долазе дуже година na престану долазити од
како ее, например, због нечега побију и оставе на планини гињенички гроб (пример из Заплања). Бивало, као правило, да село
престане издавати пашњак под закуп, кад се гушће насели, или
боље заима сто ком. A „Власи из катуна дробњачког" као и други
Власи помену се, можда у изворима чешће него- Дробшаци, јер су
Власи били много покретнији, силазили у Приморја у зимовнике,
доносили сточне производе на тргове, те били познатији људима,
који су писали оно што je сада истзриски извор. Gaivio онака два
становништва, као штз су Дробњаци и т a к в и сточари Власи
могу, само на о н а к а в н а ч и н , живети једновремено a одвојено на територији племена дробњачког. Али такви сточари, из
таквих катуна, никад не могу изазвати „преслојавање" у племену
дробњачком и око себе организозати племе.
AKO je у време наше средњевековне државе и било нешто,
мало свакако, Влаха и насељених у племенској области за стално,
то je могло бити само на нижим катунима, око којих се могло радити и о ратарству. Они су прссто потонули у наше становништво, које се после турске најезде досељавало из скадарске и
других области. — Има у Македонији, изнад Пелагоније, и сада
планинских предела у којима живе Власи у кућама, не у катунима — неки од њих чисти сточари. Али су им куће у нижем
делу њихових атара. Живе на целом атару самз Власи, a нема
упоредо на нижим жупнијим деловима атара неког другог стансвништва. У областима велике већине наших динарских племена
никако није могло бити у иоле урачунљивом броју ни таквог
сточарског становништва, каквог има у Македонији, нити онака

та би неравнотежа била много већа. a имају и пиће. или у Семберију. jep држе и жулу и планину. нико није створио теорију о постанку наших села или кнежина из влашких катуна.42 * Сретен В. да их они. У живом je народном сећању како се из Брда ишло у србијанску Посавину и Подунавље. У сточара. Још 1922 године сретао сам сељаке из села испод Влашића (у Северозападној Босни) како са стадима оваца иду у Посавину на зимовник. Оне пак планине. Због тога се у тим областима не могу ни зачети два упоредна становништва. Има још један повод забуни. na после други прихдате те „бојовне организације" због усклађивања и наших процеса по~ што-пото у опште шеме. О ратарству на самој планини ти сточари и нису могли радити. оба стално насел>ена. И они имају мање зимске niihe него летње паше. ти процеси свуда развијали. могу да напасају стоку много дуже. — У овој потреби да се иде на зимовнике добар je доказ да се у областима племенским fie може бити само сточар и држати само планина. na овај начин. Нигде није могло имати сем no једно становништво. ратара. будући да су настањени у жупама. Сре до уочи Другог светског рата понеки домаћин из златиборских села крај Увца слали су своју стоку на зимовнике у доње Подриње. Имала je једна народска направа („креслс"). Још има живих закупаца. Нема ни у великом делу Брда — ни у Црногорском Приморју. него само о сточарству. кад ни ратари из плоднијих области не могу зазимити мало повише стоке. где еу чак могли имати и неких земљишних својина. Имало je сточарских кретања и наших сељака. нето што се може у планини. — Ha зимовницима би купили и нешто сена. виђали су их због тих кретања сасвим често и помишали их често као влахе. како се према неисправном разумевању историских текстова замишља. na овца рије снег и помало пасе. jep су и Србе звали власима кад им кретан>а личе на влашка. Нема ни у херцеговачким племенима свима. У све четири нахије Старе Црне Горе нема високих травних планина за планинско сточарСТЕО као искључиву привреду. на којима то може. Само за динареку племенску област измисле прво влашке „бојовне организације". Само у каквим пространим комплексима плећатих планина могло би да се не ради и о ратарству. Тих je кретања у турско време било много. За оне области. нису за плагашског сточарства. Ha правим сточним планинама не може да се ради о ратарству. Чак ни Ловћен није такав. no којима су се. тобоже. na равнотежу морају да успоставе одласком оваца на зимовнике. a закупили и ливада. који би држали само планине. једно на планинском a друго на жупном делу истог земљишта. иако они. Вукосављевић два упоредна становништва. који су закупљивали од сељака овце. где je тих Влаха било уистини много. из Санџака и босанских и херцеговачких планинских области највише у Босанску Посавину. . „изиме". из оближњих племена у Црногорско Приморје. из Македоније у албанско и беломорско Приморје. којим би се разбила снежна покорица. Они чија су записиваша сада историски извор.

и из тога изводи да je порекло наших племена влашко (и арбанашко — иако за арбанашко порекло не каже изречито). појединаца и братстава. које су они превладали? Како да од тих њкхових баштина на планинском делу племенских земљишта нема ни трага. Писао je са ерудицијом врло широком и сређеном. 61). него je задуго све било колективна земљишна својина племенска. били ратари. још мањи. тј. Ово значи да наша феудална држава није била разбила наша племена и да их je „час погибли" затекао жива. Међутим.влашких и арбанашких имена локалитета. заправо задруга пастира. Тиме се доказује само то. јер су живели у непокретним насељима. Бјелоглавци 1348. од које прва половина гласи: „Једно братство. пре турске инвазије: Зупци 1305 године.Организаци-Ја динарских племена 43 Да су неки Власи радили о ратарстзу на планинама. ни од које врсте својој општој поставци. Малешевци 1397. он сам каже како Јиречек налази да се у историским изворима помишу пре тога „часа погибли". Са стоком je издизао на „планину" до јесени само један део чељади. језик и етнологију. Београд. Да су наше динарске племенске организације влашког. и поред тих сточареких кретања. Тс и није спорно.. Библиотека архива за арбанашку старину. I. да смо затекли и романизоЈваног и нероманизованог становништва и да се оно временом славизирало. Али се то појачање није изразило у претварању ратара у сточаре. за господује над вагилнрш и сесилним становништвом једног краја и стапа се са њим војнички у часу погибли" (стр. Разређена насеоноет je унеколико омогућавала то превлађивање сточарства. део мушке радне снаге ишао сјесени на зимовнике. бежали су ратари у сточарску привреду колико су највише могли — остајући и даље ратари.. a један. мања из привреде сточареке него из ратарске. 1925. 59—63 и 129). Али исто тако ће се и српских елемената наћи у . порекла најодлучније je тррдио д-р Милан Шуфлај (Срби и Арбанаси. О томе се зна. него се изразило у појачању сточарског дела привреде у ратара. Историска сернја књ. Како су се то баш у време такве кошунктуре ти чисти сточари пресељавали на ратарска земљишта и постајали ратари? Било je у турском царству појачања сточарства на рачун ратарства.. стр. катунарског. јер се ипак није могло живети од самог сгочарства. Имена влашких и арбанашких no нашим земл>ама има и више него што Шуфлај наводи. Бањани 1389. Коњунктура ратарске привреде je у турско време repa него сточарске. који и даље остану ратари. како би то њихова радна земља прешла у својину заједничку са оним ратарима у жупном делу. у нижим деловима племенских земљишта и радили о ратарству. Због тога што су сва давања и држави и аграрним господарима била нешто. na ипак није изнео ни један доказ. Али су то. Због таквог појачања сточарства настало je више еточарских кретања у ратара: издига на планину и одлажења на зимсвнике и враћања. Дробшаци 1354. Kao једини доказ своје поставке Шуфлај на поменутим страницама наводи повелики број .

И више него арбанашких у српским областима. „крвну освету. примитивне.вно словенско становништво није могло то да прими и да одржи. Иако ce те уредбе о колективним земљиштима. Из целе ове друге половине Шуфлајеве поставке ништа ce не може одржати ни пред сасвим простом анализом. Ако je било онаквог амалгамисања романског и српског стансвништва. спољних међа и међа унутра у племену. Koju су то елементи високо развијеног празног живота? — У племенима су главни елементи правног живота оне разне сточарске уредбе о паши и другим коришћењима колективног земљишта. бизантиско-српских пронијарских елемената села долине уносе у племенску маглицу. Вукосављевић топономастици и у именима и презименима у најчистијим арбанашким племегоша северне Албаније. побратимство.. о „жупским пасиштима". даље. како би мсрала бити она нагла влашка интервенција „у часу погибли".. није имало унети у заједницу са словенским стаиовништвом „из долина" и пггогод културније. Стварање племена je дужи. помињу и у нашим старим правним споменицима. пронијарске". које те племенске уредбе уређују. којој ферманат сачињава родбинском крвљу везани горски катун." (стр. Te су уредбе вародске уредбе. све оне елементе високо развијена правног живота. Изгледа да je и у јужним областима Румуније више тих словенских елемената него међу Србима влашких. нису „ВО^НИЧКР. a пронијар и баштиник властелин у својим повластицама могли су само сметати развијању тога сељачког права о колективним земљиштима и о колективним прав. оне немају корена ни у пронијарском систему.. Друга половина Шуфлајеве поставке гласи: „Осим војничких. a не једино. . јер за то оно још није било културно дорасло. 61—62). не може ce претпоставити да романско и романизовано становништ. na . катунарском. ни у византиском праву.ве односе. Шуфлај већ и сам чини немогућом претпоставку да je романско и романизовано становништво имало да унесе у ту заједницу још штогод.има сезонеког корцшћења приватних баштина. Не може никако бити племенска заједница оно што би ce могло направити онаквим ускакањем страног елемента.44 * Сретен В.већином спонтани. пореклу племенских организација. бесу.. племеничког менталитета. главарстава и главарских кућа. бичантиско-о.рпске. 61—62) да je баш словенско становништво унело у ту заједницу „елементе високо развијена правног живота. To je процес који je трајао вековима. Пастирски катун насупрот унио je у племе крзну освету. уредаба. демократије." Не постају племена тако нагло како ce то замишља no теорији о влашком.во. Процес — није гест. Он сам каже (стр. али да примити. Није могуће да оно не би имало никаквог другог културног наслеђа из романске државе. ксје je било примило чак и језик римске државе. Племе je организација архаичне. бесу и побратимство". процес израде племенских колективних својина и извесних привредних и правних целрта племеничких баштина. Римеко и византиско право je много раније превазишло о.

наметнути се за господара. Колективном пашом мора колективно да се управља. али који ускочи као главар и организатор. колико се мора држати. те та улрава мора да буде оптимално ортанизована. да би захратшш земљишта неједнако рисока и неједнако изложена сунцу. мора да се шума око сеоског насеља оштро искоришћава. пића са планине мора да се носи у ceocK'o. Због тога што je оскудно и сеном и сламом. што je приход за новчани део буџета једино из сточарства. на два места. Због тога се воде две привреде. створити чак и државу. те се отаве и не косе. није могуће створити племенску организацију и асимиловати се са њом. Паша око сеоских насеља само je пролећна и јесења. јер морају да буду пространи. јер je радно време за обе те привреде исто. Обично je у сасвим ситним деоницама око сеоских насеља. за време сточне лактационе периоде. привредно средиште сем снога у сеоском насељу. сточарство у планини око катуна. у племенској планини je нема. удаљена једно од другог. Привредне могућности су сасвим мале. ПРИВРЕДНИ ПОСЛОВИ ПЛЕМЕНСКИХ САМОУПРАВА (Привредне уредбе тврде. У областима мало јаче израженог крша лизада око сеоских насеља нема. Мора да се организује најмање још једно. Главна je паша. јер те плитке и неплодне земље. Нарочито „планини". a тај део буџета je велики и поред најоскуднијег живота. Ратарство око сеоеког насеља. без обилатог гнојеша не роде нимало. насеље. IV. Такво би ускакање могло да разори племе и да створи неку друштвену заједницу друкчије врсте. јер се и жита КУПУЈУ. такође важно иако сезонско.Организаци-Ја динарских племена 45 чак ни ускакањем истог. високо и далеко у планини. Таквим начином. Начин на ч . на којима паша успева једна за другом. У планрши je кратка вегетациона периода. a на паши на планини се пасе само no два-три месеца у години. јер сунце лети спржи траву. етнички и верски. Мора се држати повише стоке. или има мало. у „пролећним планинама" или сасвим високо у „летњим планинама". Скоро сви пашњаци мсрају да буду у колективној својини. Оне су изнад сеоских насел>а. Мора и због тога. Радна снага у време главних радова мора да се подели на двоје. a нема ни простора за ливада.Пиће нема довољно за онолико стоке. због паше мора да се стоком и сточним инвентаром сваке годи^е сељака no тим привредним средиштима. Ако су баштине иоле простране. паша мора да буде колективна и на њивама пошто се пожњу и ливадама пошто се покосе. na још наглим. елемента. Радне земље je мало. Омеђавање племенског земљишта и омеђавања унутрашња) Скоро у целој племенској области земља je плитка и не~ • плодна. као што су no тој теорији уекочили влашки катунари. овладати племенима. могуће je разбити племена.

обично се и потурчи. Свака варијација искоришћавања чинила би принс-с привреде још више недовољним. — Готово само ко учини какво зло у племену. noTnvHo недовољним. како je морало бити на земљишту онолико неплодном a пренасељеном: гтомогло да се самом снагом тих племена стварају и одржавају племенске организације. нису могли ни у томе оквиру ни ван њега наћи скоро никаквог другог занимања и издржа. Муслиманско грађанство било je усвојило турске државне и политичке * Спетен В. Спуж — турска држава je била и организовала као војничке крајине за борбу против племена*. У овој потреби. Књ. што je свако мешање са стране могло само да на горе поремети племенски придевни живот. Непосредних културних утицаја нимало. што су се племена више ослобођавала турске власти. што друкчије нису никако могле бити сем онаке какве су. Истиорија сељачког друигтва. племена су била више или Malte изолована од својих градова. Отуда извесна вековна устаљеност привредне организације. зашто племена није разбила. Оскудне привредне могућности биле су узак и тврд оквир. известан привредни конзерватизам. Онако јака тежња за племенском самоуправом у целом привредном животу. Уколико су се више ослобађала турске власти све више изолована. crrp. na побегне. 39—-43. I. Колашин. онако јака одбрана од мешања власти у привредне уредбе. Ово je помогло да племеници еавладају многе супротне интересе у племену. зашто je била једна сељачка монархија са прилично очуваном сељачком демократијом. . у који je била стегнута цела привреда. a повећавало житу и другоме што купују. A и са турским градовима на граници племенске области никад се није било у пријатељству. Племенске привредне уредбе су онако сложене и тврде зоог тога. To je смањило цене сточним производима. великим je делом због тога. na и у њима само онако организованим како су били.ваша сем у ратарству и у сточарству. Вукосављевић. зашто их je пустила да својим привредним животом сама управљају. Вукосaвљ-ави>з 46 који je ова сложена привреда била организована био je у истину оптимално користан.Сретен В. Са тим градовима се било у непријатељству — у рату или у примирју. Културних утицаја из тих градова било je сасвим мало. корен je оној тежњи племена за што већом самсуправом. које племеници продају. Да би у граду могао живети. Непољопривредних занимања скоро није било. него их je као целике само стегла у заједницу и умирила. да само управља својом привредом. т'С! све неуреднији. Средишне градове у племенској области — Никшић. који се не иселе. Привреда мора да буде организована сложено и то само овако сложено. И у овоме je један узрок зашто je цркогорска држава могла остати ипак збир племена. У градове се исељавало сасвим ретко и поред пренасељености и тескобе у племенима. нити их могла разбити. Промет са градовима био je сасвим неуредан. Они.

To je племенима било омрзнуто. Доцнијим израђивањем уредаба о „планини" и о паши. У динарским племенима мора да се економише пашом. колико би их иначе могло бити. јер ратарских радова нема много — зато се изради тврд и добар ред само паши a не и употреби радне снаге. Једино су чување сто«е и прерада млека на бачијама у Источној Србији и Македонији боље и прецизније уређени. Чега je више него довољно. јер je више потребна у ратарским радовима — за то * Поменуто дело. При сасвим слабој насеоности нити могу да се утврде племенске привредне уредбе. Ни у којој области нашег народа није режим „планине" тако тврдо и прецизно израђен како je у динарским племенима. Племена су тако живела столећима у економсхој и културној изолованости и у сиромаштву. о омеђавањима међу „планинама" и селинама и ci другим свима омеђавањима израђује се цела привредна организација племена. ни појединачном захватању земљишта. И коришћењу и власништву. У XIX веку. . стр. у Македонији и Источној Србији мора да се економише радном снагом. или су се одржавале сасвим доскоро. широј од појединачног села. економском и политичком животу. те за то потпуније. док се нису попунила становништвом*. нити ^аже да се изради и. колико било. херцеговачка племена око Никшића престала су бити активна после великих разура и исељења крајем XVI и у XVII веку. у које je то било уписивано и из народских уредаба. na и дела организација племена уопште. a радном снагом не мора да се толико економише. томе мере и уредбе нема. не може бити иоле тврде уредбе ни сеоском ни братстреном захватању. Још сасвим рано „планини" и планинској паши у динарским племенима постави се неки ред.Организаци-Ја динарских племена 47 оркјентације и турски начин живота. били су много туђи no духу. Он je у новије време. Из „сентендија". Југоже се и сад сазнати како се развијао. коме je и та изолованост била узрок прилично великим делом. непотребно je омеђавати пашњаке и шуме док их je преобилато. те су се бранили и од онолико културних утицаја. Они који су били млетачки. утврди племенска територија. И приморски градови били су великим делом у турској власти. док je земљишта преобилато. 42. јер je нема колико треба. Стара Црна Гора није бкла довољно насеона после турског освојења. To je могло бити главни узрок да племенске организације буду лабаре и да племена не буду политички довољно активна за читавих две-три стотине година — док се насеоноет није згуснула. Најважнијих привредних уредаба не може бити лре него што се становништво згусне неколико: не може бити уредбе племенској „планини" и паши на „планини" док je због разређености становништва паше преобилато. И то на основици племенској. Али су због те изолованести могла да no народеки развијају своје властите уредбе моралном. био постао сасвим тврд и прецизан. na све до пред крај XVIII века. коje се још одржавају.

који су оне постављале. Вукосављевић се изради тврд и добар ред заједничком чувању стоке и раду око млека. Племе управља планином ако je неподељена.издиже" пре рока. израђивао главарски углед. кад се има права „здићи" са „планине" — остати се могло сјесени и после тога рока. него непрекидно. на баштинама. израђивало схватање шта су главарске дужности и како се врше. својом селином и заједнкчком пашом на баштинама својих сељана или братственика у зреме кад су пуштене у пашу. ако их има. и оштета.. био такав да су сзи социјалнији племеници желели да га одрже и помагали његоро одржавање. који су се мало више истакли на израђивању тих и других привредних уредаба. Племенски главари нису имали ни једнога посла. и данас. no коме се реду може у сточарству да уштеди много радне снаге. израђцвала племенска организација уопште. до кога су се планинске лцваде морале да докосе. пастири су ипак очувљавали непокошене ливаде или неукотарена сена од потре. И сад су у доброј успомени народној имена неких главара. и глоба. можда. пролећној планини. на најширој платформи целога племена и свих конкретних послова и односа у племену. „пролећне планине". тражећи компромисе. или док се бар не прокосе сточни прогони. Оштро je било забрањено да се не . Одређивао се и дан докад се морају докосити ливаде на „планини" и сена укотарити. Добре. Ha томе се послу и израђивало главарство више него и на којем другом. у некима су то. својим делом планине. Израђивале су се не онога дана када се формулишу. Треба само чути са колико се лоштовања о тим уредбама и пресудама и сада говори. који би био ваажнији него одржвање ових уредаба. распоређује пашу (и брст) на селини. управља сточарским насељима. тражећи компромис пре сукоба. или оним делом планине који je неподељен. Село или братство управљају. да издигне раније. јер се слажу са народским правним схватањем и осећањем: сваки поштени и незаинтересовани племеник рекао би да он лично о томе не би друкчије пресудио. Да су биле мудре познаје се no томе. Уствари су те уредбе главари и племенске скупштине само уобличили. кад ће се са њих „сјавити" на „селину" или „прејавити" на „летње планине". којима he изгладити сукобе и спречити понављање. И после одређеног дана. заједнички са племеном брани планину и селину и стоку на . водопојем и комуникацијама. Чека се док се не покосе на планини ливаде. у оквиру својих племенских уредаба. из дана у дан. што je ред у племену и мир. главној планини. Прописи о „планини" и о „селини" били су најважнији део оснорног организационог статута наших динарских племена. Ако и нема сенокоса на планини. Стотинама година се у духу тих уредаба сдређивао дан. израђивали су их они сами. не да се никоме. израђивале и племенске организације. да мимо друге стоком опасе оно што je најбоље. Имало je много доброга и нечега дубоко народскога у тим уредбама. који су ааинтересовани. кад ће се „изјавити" стока на оближње планинске косе. Али кметовање за потру престане.48 Среген В.

она je била сточарска установа у првом реду. — Најчешћи и најкрвавији сукоби међу племенима били су око планина. што у теекоби нису имала где да ce развију. има такве међе. летње.вреду створи. и наше и арбанашко. у другим областима.Организаци-Ја динарских племена 49 њима. ратарском земљишту колективно ce одређују само неки рокови радова и колективно управља пашом када je то ратарско земљиште пуштено у заједничку пашу. Тежило ce да ce таква комплементарна земљишна основица за комплментарну при. те колективи и морају више да израђују уредбе сточарске него ратарске. Колико je организација племена (и села и братства) установа привредна. Ta су племена остала сасвим мала само за то. или ce сасвим расел>авала. Али су ce границе племенских земљишта већином много мењале —• према порасту и опадању племена и према томе како су околна племена расла. 7. уколико je то више могуће. за сточарство. опадала. те није ни била добро организована — сем на ливадама где имају на планини или у селини велики ливадски комплекси. Свакоме je племену требало да му ce међе протежу од најнижега земљишта na до у планину. Етпогр. што je сточарство колективно организовано више него ратарство и што му je земљишна основица више колективна. За ратарство у жупнијем делу. na у кршу њиве нису у велижим комплексима. то племенске привредне организације постају све мање значајне. ки . 4 Погсбна в'л. Пример: племе Лутозско. јер je земљишна основица те привреде увек била приватна. те ce не могу ни организо(вати у потесе за заједничку пашу. САН. племе je остало премалено. Свако племе je тежило да своје земљиште уобличи тако да има земљишта и за ратарство и за сточарстзо — за прцвреде које ce допуњују. Ратарека организација племена (и села и братства) није никад ни била много значајна. иако нису могла израдити такву земљишну основицу своје привреде. инст. a на приватном. на коме cv била и у време када ce први пут негде помињу. Али су за стварање племенских организација ту имали историски услови сасвим повољни. више или мање изразит. као једна географска целина. Привредна срганизација племена je тада више сточарска no томе самсме. Због истог узрока ce у тим областима нису никад могле уобличити породичне задруге ни велика села. С. што значи на исхрану стоке са приватних земљишта. Што ce зише прелази на стајско храњење. У областима изразитог крша су ce ипак уобличила нека племена. Заједничка пак паша на баштинама у највећем делу племенске области није ни била важна коликг. Има их која су и у истим границама. Данашња динарска племена су скоро свако на истом месту. у планини. око племенских насеља. плен и племенски бојеви. Где ce то није успело ствзрити. настали би еукоби око планина. које je и колико порасло. Највећи део племенске области je крш. Чим би ce народа понамножило. .вађе. Због тога свако племе. појединачна убиства. Често je тако и кад je ратарска привреда у племену много јача од сточарске. или je још и организационо закржљало.

Кад би се ред много пореметио. Често су цели велики делови планине остали и до сад заједнички. правило je да делова у планини имају само она села. стр. . no којима се омеђавају атари међу селима у оним областима. 194—200. који нису били у сигурној племенској својини. ако се не може споразумети**. те треба да их цело племе брани. од самих искоришћавања пашом и пролазом слабије него према другим племенима. Нарочито шуме и они делови планине. у којима племена нема. Где није било племена. дело. Али се самим тиме не може управљати. морао je да се успостави неки прећутни компромие са рајом no селима. Држави je лакше било управљати ма* Пом. Од захватања других братстава и села у племену те су се границе чувале скоро тако исто тврдо као и границе према суседним племенима. нити сасвим добро организованих кнежина. стр. Алтернативна политика племенских самоуправа) Турска држава није имала толико развијен административни апарат. држава га je ретко кад успостарљала друкчије сем напраситим мерама и колективном одгсворношћу. оно има део у заједничкој племенској планини и када се својим атаром са њом не граничи. оно често има део само у тој планини. 267—276. Тако je где je год племе било организовано као чврсто повезана целина. Недовољност народске власти. Да ред одржавају неке самоуправе и неки претставници раје. ЗАКОНОДАВСТВО И УПРАВА (Турска управа и племенске самоуправе. ** Исто. Унутрашња омеђавања у племену обично су имале племенске организације у својој власти — ако се села и братства не могу сама да нагоде. a не граничи заједничком племенском. Сем ако je то држава уређивала као например у „имовним опћинама" војних крајина*. нису подељени међу села. Има и право да преко селине или планине другог неког села из свог племена прилази својој планини. Оне су управљале и омеђавањима са суседним племенима: споразумеваљем или споровима и бојевима. При подели племенске лланине на села главна je оријентација била. — Сва ова омеђавања се управл>ају углавном no истим потребама.50 * Сретен В. AKO село или братство нема такве своје посебне планине. да свако село има планину како му je најбоље наручит^. Ако се село или братство из племена граничи неком посебном планином. племенски. Има већ no томе самоме што je и оно део племена. Скупштина. V. да би могла непосредно управљати гвима сеоским ттссловима. Да би се ред држао стално. која се планином граниче. Израђивање уредаба. Селину нема пак ни на коме другом месту сем око свога сеоског насел»а. Вукосављевић Унутра у племенским границама постепено су обележавала своје границе села и братства.

установа која има неку власт. Где племена и кнежине није било. али je у племенима. — Војвода Гавро Вуковић je за време уједињења Црне Горе са Србијом био позвао племенску скупштину васојерићку да се договоре како ће се племе држати. Нахија je била. Да није било скупштинске одлуке радили би. Кад су и како су постале те нахије у народу се не зиа. али ипак природно. скупштина била постала углавном претставничка исто као што су и кнежинске скупштине. Не изгледа да je у основним туреким законима била призната кнежина или племе. Тако je и остало све док je скупштина било. неки су се покорили одлукама и нису радили против њих. којима су биле no вољи. Понашање je обично било уљудно.Организаци-Ја динарских племена 51 њим целинама раје него појединцима непосредно. Таква je. године 1910. на Површи. да су се били израдили и утврдили. Обично je била израз непосредне народске власти. Служила се пословно племеном и кнежином за одржавање реда у селима. Уобличавала je уредбе и јавно контролисала племенске послове. није се нападао говорнгас који je друкчијег мишл. тако се племена постепено ослобођавају: један no један од јавних послова преузимају оама и једно no једно давање држави ускраћују*. Говорило се редом. например. Знало се и место где се скупштина држи. била скупштина. иако je имало кнежинских и племенских кнезова утврђених „бератима". Велике организације није допуштала — зазирала je од њих политички. за те се послове служила сеоском организацијом непосредно.ењ"а. иако je испрекидано бунама. . Било je прилично церемсниозно. вероватно. нити законски укидала. a није их законски уобличавала као установе. која су велика. Како турска држава слаби. Неки се. Имало je и нешто као пословник. Скупљало се и у одређеним роковима и no потреби. To се ослобађање јасно види као једна линија развитка. Она je увек била с к у п ш т и н а . коју сам гледао у Кучима. није се упадало у реч. Имала je и извесну судсжу влст. за прикупљање пореза и за прикупљање глоба no колективној одговорности. што je био знак да су облици понашања у јавним пословима били давнашњи. од оних којима нису биле no вољи. Реч je из турске адашнистрациЈе. a други другој. која се уобличавала сасвим полако и није никад иоле потпуно. турским најездама и повременим краткотрајним појачавањима турске власти над племенима. У племенима je имала племенска скупштина као стална установа. Тако их се сећају у народу. једна целина саставл>ена од племена. a остала je и после турске власти. Држава je племена и кнежине прихватала у неку руку само као фактична стања. држава се служила том организацијом. Где je раја била организована као племе. a није била само политички збор. Односила се према њој као према кнежини. Он већ више није био никакав функционер ни у племену ни у држави. Нема ни једнога ттлемена чији 6и један део припадао једној нахији. који су билм најодлучнији * Али у старој Црној Гори остане и даље подела на нахије. Ha скупштинске одлуке су пристали они племеници.

некога слушати пажљиво. Звао je претставнике a не цел№ племе због тога што je племе врло велико — обухвата два цела среза и делове друга два. може доћи сваки одрасли племеник. али ће некога само трпети да говори. сукобе изглађавали међу собом шш посредовањем главара и других угледних људи. За сва важнија одлучивања скупштинари су и били одговорни непосредно: што рђаво учине. Син je једног најзаслужнијега Васојевића. на самом томе послу на селини. којим je он био створен. нису се ипак израђивале на скупштинама. сукобљавали се. на којој се и примењују. али и од братстава и од Васове крви и од Ашана: и од Васојевића који су се били ослободили раније. за који имају да вреде. наше je друштво било прилично уједначено. стара су иекуства много вредела. нарочито привредне. Вукосављевић противници. него један процес сталан. Ha оној широкој. и од оних. Сви заинтересовани стално су посматрали ефекте тих прописа. који су се били ослободили тек 1912 године. Али се ипак постављени ред одржава како тако. Није било каквога формалног чина којим се некоме признаје да je стекао право уделовања у скупштини. Најражније уредбе. Свакад на самом оном послу. да уједињење на скупштини није било примљено. и да га позове онако како га je позвао. који се не прекида. све до« се истим процесом. Koje ће људе позвати он. Пошто су се онда ствари мењале споро. Ту су се само усбличавале прецизно и у неку руку санкционисале. пролећној планини и главној планини. некога послушати. стечене у искуству своме и у искуству прошлих поколења. Због те уједначености биле cv свима потребне прилично једнаке уредбе. него се старао да погоди мишљење и расположење племена. свети се свакоме од њих. Сви су формално једнаких права: свако може говорити. Израђивале су се унутра. Израђивање уредаба није било један одређени чин. Сви су скупштинари знали добро оно о чему се већа. Сваки конкретни пропис који се споразумом или другим којим начином постави. О тсме се зна поуздано и из традиције и из посматрања како се то радило све док je тих скупштина било. Да буду људи од угледа. није одлучио no своме расположењу. постане основица реда. О издигу. нису покорили одлукама. не створи нов. Имали јасне критеријуме у томе. црногорски. у племену. него што би било. свакако. To je олакша- . најширој. нарочито ако то није састанак претставника. —• Због свега тога je племе прећутно пристало и да он позове збор. — Војвода Гавро je раније био високи државни. например. na се на скупштини уобличи правило — ако je ствар значајнија. Ha скупштину. Много сук&ба зиак je да су се прилике промениле и да правило више у нечему не одговара пршгакама. платформи. на којој се ред полако и даље израђује и уопштаза. У време када су се те народске уредбе највише стварале.52 * Сретен В. О на^одњавању — на пословима око наводњавања. Правило важи док не настане мн&го сукоба. функционер. али им je теже било деловати у племену против уједињења.

која само извршује и одржава одлуке. за које траје исто мерење расположења и снага. јача или слабија воља да ce нешто одлучи или спречи. гласачи. Када ce неки однос мало дуже времена решава на исти начин. покаже ce колико je коме стало да нешто буде или не буде орако или онако. одлука ce неће ни остварити. чак ако га и цело племе моментално хоће. него постоје и разни колектизи у племену. Уредбе ce не доносе унапред и не доносе целе. Зна ce колике су снаге. иако спора. због тога што je оно извршни орган гломазан. Никоме неће бити лако да нешто одржава: ни оно што je само на снагу ни оно што би било одлучено некомпромисно. неки ce пак преседани не уважавају и не служе за основицу промена. Овој техници одлучивања главни je узрок у томе што нема организоване власти. Најважније су уредбе о паши. Свако зна да he бити на снагу ако ce не нагоде и зна да ће. Због тога није ни могла да намеће Јјредбе. Није no среди само снага ових фракција него и већа или мања заинтересованост за неки посао. шуми и. кад буде тако. Ни у скупштинском одлучивању ни у бирањима нема иоле добро израђене технике гласања. јер ce и боји од велика народног зла због неког извршења. мало борбе да ce непоћудне уредбе одрже. већином. бити на штету целога племена. те знају колико морају да попусте. Тако je. чија снага ce не изражава бројем гласача. које племе не жели. Али je племе. него сваки пропис кад затреба и како затреба. остане неодлучено за једно време. била са- i . У извршавању je оно сасвим споро. нити да одржаза оне уредбе. Управна власт племенских главара била je слаба. него je помало обустављено. које племе неће. целог племена.Организаци-Ја динарских племена 53 вало и стварање и одржавање тих уредаба. Због тога je мало сукоба са главарима. обично ce тешко покрене на извршење. онда ce такво решаваше тога односа устали — то постане уредба. или ce неће no њој дуго поступати. Уосталом не псстоје само појединци. Ta су извршења. није имала војске ни друге које оружане снаге и није имала устаљених и уређених прихода. Koja je у извршавању у неку руку неутрална — бар формално незаинтересована непосредно у томе. како je шта одлучено и како ће бити одлучено. иако ce у народу има опште правно и политичко осећање. исто као и одлучивања. доцније. a помало остављено на снагу и мораће ce ипак наново да одлучује. знају то и јачи и слабији и сваки за себе и сваки за оне друге. Она je извод из понављаша једнаких решавања. много горе у извршавању одлука него што je у израђивашу одлука. Па и то не одмах. И поступаша no тој уредби и промене у појединостима ослањају ce на неке преседане. да je правије да мањина више попусти него већина. И ако ce некада одлучи како већина хоће — и поред оштрог непристајања мањине — није свршено дефинитивно ништа. Ако je нешто и било на скупштини одлучено због главарског навијања за то. no каквој простој механици гласања. о води у неким племенима. Ако ce не нагоде. — И извршења су у неку руку заједничка. Разговара ce за дуго кад je нешто спорно: покажу ce све тежње и све намере.

главари морају да буду овако мудри. који ће чинити и на снагу.. или » послу који се радио no некоме реду. Ово je ипак једна слобода уистину велика.. што нису то појединци који у племену гласају. Племе није прост аритметички збир племеника. Вукосављевић свим непромишљена понекад. Да се протера цела породица или и братство. a без много нереда. не казујући свој предлог: „Шта велите људи. И кад буде на снагу. него су то колективи. na ће се на крају дискретно заложити за предлог неког племеника онакдв како су се главари већ били договорили. Кад би општи културни ступањ племеника био зиши и општи односи међу л>удима тих времена били пито" ми. jep се скоро кикад не одлучује о послу сасвим новом. суседством кућа и имања и неким заједничким интересима. И оне држе и своје зборове за послове своје. na нико од тога нереда нема само користи. који су често и братства. Ни onaj главар.. na се то само у нечему хоће да промени.?" Или: „Шта велите браћо. — Већаша и одлучивања су дискретна и опрезна и због тога. да му скупштина уредбу уобличи. те и сваки лојединац и сваки колектив у племену осете опасност од расула и за племе и за себе посебно. или ако одлуци неки буду сасвим противни. ако одлуке не буде. Често се главари унапред споразумеју каквој ће одлуци скупштину водити. коме сва скупштина признаје пуну компетенцију. jep су и оне одговорне за поступке својих чланова. To главарско вођење скупштина увек je било дискретно и уљудно... Скоро никад се не одлучује без више или мање јасних оријентација из искустза. Одлучивања у скупштинама неколико су припремљена унапред у овим посебним организацијама у племену. у којима морају да бране неке своје важне посебне интересе. камуфлирају je.. да не чине на снагу свако како сам хоће. него. Да се некоме покоље стока и поједе. Ни данас разумал старешина или вођа неће нигде ни у какром сељачком одлучи- . те мање заједнице прилично устежу појединце. a у неким од села и заселака. a и колико имају власти. Сваки je тај колектив чврсто повезан сродством. неће рећи: „Да учинимо овако. И сваку већу штету осети сваки племеник непосредно или посредно. него je у неким односима сложено од братстава.?" Баш због тога што немају много власти. или понекад и за оне послове целога села. који нешто хоће или неће. не би се дала ни замислити каква већа слобода. Главар неће собом предложити одлуку на скупштини. ће пустити да се много говори. jep je племе друштвена целина мала и присна. него. него или о послу који се већ радио и већ било уређено како се ради. Уз протеризање обично још и да запале кућу. Налрасита и драстична. него што je на овај начин могла бити. > У великим заједницама овакво одлучивање нагодбама и мерењима расположења и снаге може да буде узрок расула. na je постало потребно.54 * Сретен В. Његош у Цару Шћепану Малом помиње како je народ са збора пошао и поклао стоку владикама Саву и Василију. те се сви прилично и уздржавају од посла штетна. У ллеменима илак не буде.".

Организаци-Ја динарских племена 55 вању учинити друкчије — ни онда када je пауздано да ће бити снако како он жели. за кој се не сматра да су нечасна: ударити. или у много рђава дела у извесним приликама. Слагале су се са правном свешћу народном. којима државна власт стеже. отети девојку и мимо њене воље. Али. или их je чак сматрао оправданим и похвалитим: убиство и одбрану части. често je чак помало импоновало кад неко нешто учини на снагу. који могу бити више објективни. Таква казна •бацила je срамоту и на само дело крађе. пленови и сукоби око планина међу племенима. Због тога народу дотежају самовоља и бесуђе у племену. и крвну освету. Квалификује као кривична нека дела. To дезоријентише јавно мњење прилично често. плен. с друге стране. приморати некога на нешто. налример. За односе пак међу племенима било je још нередније: ни лравна свест није развијена ни близу онолико колико je за односе у племену. ако je то још и опасно. Једино што кривично право допуњава у понечему. као што су крвна освета и осуда јавног мњења. некога. Доцније тек почну жуљати и везе. У патријархалном племенском друштву много je на снагу и своју личну и на снагу свога братства и на безочност. која народ није рачунао у рђава дела. Почне ггомагати да се стзори државна власт. например. Због тога нису биле ни близу довољно ефикасне оне неписане моралне санкције. Када то сасвим досади. нарочито за нека насиља. променила вародско схва- . отети нешто јавно. a створе се могућности да се своја власт организује. Кад учини на „драго ми je тако". нити je осуда јавнога мњења била довољно једнодушна и јака да спречи неправду и заштити човека слаба и из бртства нејака. под надзором средишне власти. локалним пословима управља локални популарни човек. народ почне помагати да власт и снагу добију људи који су ее еманциповали од утицаја својих братстава и племена. ако није жена или старац. нити су саме уредбе биле довољно уобличене. Још више га je дезоријентисало што су братства прилично пристрасно бранила браственика. за некадашњим племенским слободама. и крви. Братства слабија жале мање и мање се одупиру државној власти него она јача. Не види се чијом би се и каквом би се снагом то могло. У народу се осећало да су недовољни и народска извршна власт и старе народске санкције. Народске уредбе за односе у племену израђене су биле добро према ондашњим потребама и приликама. — Узимајући рише извршне функције власти црногорска држава задуго времена не дира у већ израђено народско право. кад се плени или краде у некога ван свога племена. мучно да би се могла ллеменима наметнути државна власт. више или мање. Подржавало их je јасно оријентисано и јако јавно мњење. Да није било тога и да то није искоршпћавала кућа Петровића. na и крађу стоке. Да би променила народску правну свест о крађи стоке. држава je и крађу стоке као и сваку другу кажњавала батинама— тешком срамотном казном. Али увек има и тежња да. те се жали.

имали ту казну (no табанима). Он je одмах почео и стално водио револуционарну политику. Јелића. * Васојевички Закон од дванаест точака са коментаром Д-ра Или. средиште je племенске самоуправе у Петници. Када се осети да je прилика за ослобођење од Турака. 1825 године постао je војвода Лакићев син Симо. и зато. У држању племена дробњачког у првој трећини XIX века још су јасније изражене те две алтернативне политике. Због тога je морална оштрина те казне у Србији била отупела. To je оријентација све док се не осети да се може престати са опортунизмом. у новоослобођеном делу Васојевића и у Кричку (у Санџаку) све до 1912 године. свакоднезна. пљачке и насиља. у племенима херцеговачким до 1875. например. например. и јунаци. одважан јунак и мудар човек"*. Лакић Кастратовић. Друго no реду било je: олакшати некако давања држави. a повести револуционарна политика. Посебна издања. који племе воде у револуционарну политику према Турцима. Тако се поступало. делатност свих племенских na и осталих наших народских самоуправа и главара у односима према турској држави била je: одбранити се од нереда. што неко не би свој део колективне ограде уредно држао.в М. или. чинили и ту врсту насиља. „Он je иначе био велики патриота. иако су и они били главари и честити. Казна батинама није у Србији имала толиког дејства због тога. стр. 73 L X X I I I . Текућа. на ободу племена. што се батинама кажњавало за многа дела. 2. Вукосављевић тање и помогла да се крађа сасвим искорени. истина. . Књ. и племе им веровало. Чак. Ha челу племена су Караџићи. уколико то није спречавала самовал»а појединих осионих муслимана. на месту најкомуникативнијем. водио je опортунистичку политику ослањања на турску зласт. Ha почетку XIX века војвода васојевички. и одани племену. Погрешно je схватити ту текућу делатност наших народских самоуправа друкчије него као т а к а в опортунизам. И турска дражава je исто тако имала две политике према раји и у племенима и ван племена. У Србији je та казна и уведена no угледу на аустриске војне крајине. и други муслимани који no нечему постану јаки. уколико je до изражаја дсотазила државна политика. И Турци су. још чешће. која чине и државни функционери. Српска Краљевска Академија.56 * Сретен В. на средини племена. који су водили племе у опортунистичкој политици према Турцима. средиште племенско се развија у Тушини. Имала блажи и увиђавнији став. Нити они покушавају да такву политику воде и после пошто joj je хгрошло време. Али се о главарима из куће Караџића нимало не створи какав рђав глас због тога што су водили опортунистичку политику. Када je време такво да треба бити миран. И у аустриским војним крајинама било je тако. Ha чело племена истичу се главари из куће Церовића. у месту завученом у планине и заклонитом. Да се оетане живо. О томе се зна поуздано. али у србијанске законе она није ушла из турских.

У томе je јасна разлика између наших племена и малисорских. засноване и на историској свести племена и племеника. a имали су оријентације друкчије. или нека аграрна побољшања. превладала револуционарна политичка оријентација. Арбанаси су уопште. него су им и планови сасвим уски. ни у доцније време. да ce даде устав. хришћански. Taj су збор само искористили Младотурци поставивши у име збора захтев. Тако су чак и арбаналгки му~ слимани рушили дарствс' скоро колико ми или Грци. na чак и Малисори прилично. Арбанаси . ако ce не олакшају нека давања.иако то збор није ни имао намере тражити. кад je раја донела раонике. што би остало за стално те су и племена све компромисе са турским властима сматрала само привременим и нису никад мењала основне народне оријентације. из Дренице и Јужне Мораве дођу 1908 године на збор у Урошевац и поставе као захтев „четири калема" —• да ce сви порези сведу само на она четири. Нису такав смер ни могла израдити. своје планове остваривали не бунама са политичким смерсм. створиле су ce покретачке револуционарне снаге. раздвојени су од Малисора. За политику ослобођења од Турчина имале су у самим племенима јасне и устаљене оријентације. У оквиру народских самоуправа. или чак и олакшања давања држави. Тако je турска власт била упустила да Арбанаси и нешто Срба са Косова. под заштитом њине опортунистичке политике. онда би. — Када пак држава осети да je неки рајин покрет политички. него највише прављењем нереда у турском царству. Арбанаси су далеко. Јужни пак. која су такође била крепка и убојита. те нису могли ни имати смер да сруше једну муслиманску државу. ако би прилике биле иоле повољне за Турке. оставила их властима и изјавила да више нико неће орати. била израдила неки јасан и сталан смер. М!алисорске су буне не само уско локалне.Организаци-Ја динарских племена 57 када ce раја покрене да од власти тражи спречавање насиља. тако je поступљено у пролеће 1905 године у Старом Влаху. Кад ce осети да су прилике за то повољне и кад насиља дотежају. a око њих су Арбанаси који су рано прешли у ислам. Херцеговину и Санџак). нити je тај с -. Једнаке за сва племена и цео наш народ. јер их je мало. која су заснована на шеријату. a имала ллеменске и братствене организације чак и чвршће израђене него наша. Она су тежила да изборе од турских власти повољне конкретне компромисе. онда воли ону другу политику — са највећом свирепошћу гуши покрет. Са Турчином ce и није могло углавити ништа повољно за рају. Тако je 1859 године издат „Саферски заксн" (аграрни закон за Восну.упљени свет знао шта je то устав. заједничке са Грцима. a нису. no њима су устаници били организовани у војне јединице. Te народске самоуправе су увек биле у прво време чак и војна организациона основица. у областима у којима je наш народ био хомогенији. да раскину са Турчином и да створе своју државу. Тако je било кад ce 1906 године покренула раја у лљеваљском и пријепољском срезу и отказала да плаћа „агнам" (порез на крупну стоку).

„Књиге староставне". буде да добије ауторитет већи. али у тим заједницама са њима нису имали израђеног свога посебног смера ни близу колико ми. заједнгичким роковима радова и о другим сличним односима. неполитичке буне у какву конкретну локалну сврху. Прописи из ових кодекса обнављају се или стварају чином. Због тога су њихсра племеиа и могла много више нето наша остати на истом земљишту континуелно и . који личи на неки уговор међу братствима у племену. те и није !малисорско племе ни једно разбила и опустела колико наша. лоштровски. када престану бити тако актуелни. плодореду. Са Млечанима и Аустријанцима јесу колико и ми. Законски кодекси грбаљски.58 * Сретен В. који није ни овлашћен за то. односа. о „планини". води. васојевићки. Они исти. одакле се појаве ако постану опет актуелни. о многим важним колективним правима на приватна земљишта. И турска власт je била попустљивија у политици према малисорским племенима него према нашим. Кодификовање обично врши неко. како се зна да су се. о оградама. Пропис се никаквим чи- . о разним облицима заједничких радова. Али само када та писана реч постане старина. У руске акције такође нису се укл>учивали. Познаје се no томе што они сбухватају односе какви су уистину били и расправљају их онако. и слични. Они су се мање укључивали и у међународне акције против Турске. имају. чзвити се као крвно хомогенија него наша. У овим свима племенским законским кодексима или нема прописа. Сви ти. Што je и у Богишићевом „Имовинском Законику" тако. постане потребно да у племену настане мир и ред. Вукосављевић •због тога нису сами створили за себе никад ништа. Ако се кодекс напише. Била просто због тога. Када затреба „стега" — како често зову и израду ових законских прописа и саме прописе. узрок je што се хтело да се племенској компетенцији остави уређивање тих врло сложених. Због тога Турска те буне није сматрала онолико опасним колико наше. или се племе припрема на какву важну заједничку акцију. или их je врло мало. односи били су уређени прописима конкретнијим него што су прописи у овим племенским законским кодексима. a од почетка XVIII века руске акције биле су главне спољне акције против Турске. no разним племенима неједнаких. не одржавају се или се одржавају лабаво. Остану за дуго времена у памћењу л>уди. Оно je у неку руку посао технички. Али ова кодификовања мање личе на кодификовања у позитивном праву него што то изгледа. онда расправљали. A то je било најважније у сељачком животу оних времена. саобраћају. обично политичку. утрини. што je њихове покрете схватала онако какви су и били: локалне. зећином. Леке Дукађина и остали слични нису мистификације. много већу. Када настану нереди или опасности. Прописи у кодексу немају једнаку правну снагу. Који су много потребни. Кодификовање племенских закона није посао који има правну вредност колико израда и доношење законских прописа из тога кодекса.

Па ипак за области динарских племена има теорија. него што су били различни међу собом статуси сељаштва у Турској. те се друкчије сем филуријом није могла утврдити нека иоле стална пореска основица. као повластици Влаха сточара у неким областима. док у нашим областима у биршој Турској још сасвим одавно им нема траг^ никаква.Организаци-Ја д и н а р с к и х племена 59 ном не поништи. у којима je главни сељачки порески објекат бшха стока. у плаћању отсеком. Али се та народска власт не може раздвојити no правним категоријама новота времена. у осталом. Je ли филурија повластица? Пореска плаћања отсеком. Али je као< нарочите пореске технике било . тумачи и тим разликама у статусу сељаштза. која једну толико важну појаву. мартолоса и остале раје немају онолико значаја колико се то рачуна.. динарских племена. У тим областима се ратарским порезом посредно плаћао и главни део пореза на сто~ чарску Гфивреду. историчара. na те разлике у Хрватској ипак нису осетно деловале ни на које иоле важно збивање у селима. VI. Заједно са тим неоправдано се придаје велики значај филурији. Ови кодекси могу навеети на помисао да je постојала нека посебна законодавна установа и посебна законодавна функција. да je раја имала и других обазеза сем пореских. Трагови им се познају јасно и сад. Филурија изгледа као важна повластица само кад се не узме у рачун. Плаћање пореза филуријом није било никаква важнија позластица само no себи. ПОРЕСКИ ПОСЛОВИ ПЛЕМЕНСКИХ САМОУПРАВА (Значај разлика у статусу сел>аштва у Турској. као што je постанак или обнављаше племена. када се лрестане no њему поступати. било и у турском државном законодавству. У ратарским областима уопште филурија je била ређа. и боље се биле уврежиле. Ha све једнако(?) Значај пореских послова народских самоуправа) Разлика између влаха филуриџија. или због тога што je друкчије прикупљање пореза много теже. јер се приход из ратарства могао релативно лако утврдити за пореску основицу. Ако сасвим застари. Тако je.које није имала остала раја. Још су у Хрватској те разлике и раније постале. граничара и сељака племића у Хрватској различитији су били један од другога и правно и фактички. na се тиме поткрепљује теорија. Повластица je више у начину плаћања. да су ти Вл. заборави се. Статуси „мужа". кад се не узме у рачун да je та повластица често била само накнада за службе. и трајале дуже. A плаћа се отсеком највише због тога што се за порез за те привреде тешко може поставити пореска основица друкчије сем филуријом.. „војнука"."r сточари могли око себе организовати наша племена и због те попластице. a неке све до под крај XIX века. Увођење пореза филуријом било je најчешће у оним областима.

докуменат бр.* Турци су имали пореске технике саевим различне. Објављен je један докуменат турске администрације. Сасвим сличног постављања пореске основице. *** Оретен В. Вукосављевић филурије и на посебне чисто ратарске гране призвреде. непосредно није била раји најтежа. ретКси je кад раји бивало осетно боље или осетно горе.** Сточарских давања аграрним господарима сличних филурији било je и у најпоробљенијим областима Македоније. иако je била врло тешка. Када она три услова постоје. Све укупно узев филурија je било мало или нимало нека повластица. те није могло бити село сточарско. Историја сељачког друштва. држале су je само правно. * Фехим Барјактаревић. раји je било лакше него у другим областима у свему. Турски документи манаспира Свете јице код Плевља. него je била једна пореска техника. A порекло je овом облику чифчиских давања у једном насиљу још већем него што je лочифчијавање: Are су рају отерале са њихових баштина. раји je било још теже када државна организација ослаби. Ако их има много. где то ни најмање није могло личити на какв^ повластиду. Потребно je још да je та сбласт скрајнута са главних војних праваца и удал. Када je државна власт слаба. из кога се види да се на винограде плаћало филуријом у селу. И племенска срганизација. . a неке и не извршују никако. Земљишну пак основицу томе планинском сточарству are су такође отеле. У Псљима колашинским (Црка Гора) та су давања личила много више на филурију него на аграрни „хак". Главни аграрни терети билк су на сточарској привреди. Али су ту земљу држале друкчије него ратарску. na и у ггореским теретима. стр. да би земљу радили у својој режији.*** Филурија je. У овом случају je порез наплаћиван филуријом вероватно само због тога. што je било незгодно држави муслиманској наплаћивати! у вину оне порезе који се плаћају у натури. Тро- Књ. нарочито скорашњих усељеника и сточара. Споменик САН L X X X I X . онда и најтежи закони нису тешки онолико колико у другим областима. Тежи су били самовољни муслимански насилници. Вукосављевић. 301—303. a лакша нису била. или због поништеша неког закона. Тада je филурија у истину првластица и то велика. ** По испитивањима Богдана Шарановића (рукопис). a сточарску привреду на тој земљи радила je pa ja.60 * Сретен В. 55. Ta су три услова главна. које спада у неколика најжупнија у целом доњем Полимљу. Непосредно због промене неког закона. стр. друкчије нето што je ратарска. Држава турска. Али да раји буде тада лакше потребно je било да нема муслимана no селима. I. даље била знак да у некој области или администрација није била довољно организована или в!ласт није била довољно јака да уведе прецизније пореске уредбе. било je и у чифчиским давањима. или збзт увођења неког закона.43. отерале са ратарства на планинско сточарство. јер се законске одредбе не извршују оштро.ена од великих војних и административних средишта.

Организаци-Ја динарских племена 61 и кнежинска. није ce ни помишљало. трага. Али ce зна какав je у турској држави био обичај . Филурије je нестало одавно. no којима су ce порези разрезивали на појединце и скупљали. Имало je и пссебних деонида. прикупљају и предају племенском или клежинском кнезу.властица. разуме ce. не може да има оних кародских организација које заклањају рају од непосредних однсса са државом. као ни за друге облике пореза. Увек je било и сасвим нејаких домаћинстава. Сксро толико исто често као и оно: где je сточарство претежна привреда ту je и филурија. није остало. ни кнежина. Hehe бити тачно да je свако домаћинство. Или државна администрација распоређује на кнежине. које су биле убележене као филуриске земље. Или нестане и племеника (Малоншићи. или. нити да ce плаћало само no домаћинствима. с«да je могло бити више no стоци. Ако je било разрезивања на домаћинства no економској снази. na су их после закони просто озваничили. a многих je установа и прописа нестајало. или мимо закона. да постоје она три повољна услова. који ce плаћају само према броју стоке. a да то у законодавству не буде ни поменуто. a села распоређују на домаћинства. Ha села распоређује државна администрација. Ово ce није ни испитивало. које je држдва давала некој области. влашких или других. Збсг тога писаног трага има само о томе. ни филурија нису сами no себи узрочници да раји негде буде лакше. Ако нема кнежине. Када нестане она три услова за филурију и за племе. да би ce према томе одредио укупан збир пореза. нису уствари последице неких повластица. Пошто су главни услови за стварање племена слични онима за увођење филурије. Ha њих ce подели цела обавеза. a држави je мсрало да ce плати све. и богато и сиромашно. за харач. онда и филурије нестане ако je била по. И у народу има данака. или: и нису. Мијаци. да je наплаћивана од свакога домаћинства подједнако. нестане и племенске срганизације (Брсјаци. За сва давања отсеком узимао ce за основицу број домаћинстара или број пореских обавезника. него су само симптом. Лужани). није утврђено. Ни за филурију. пореских глава у кнежини и у селу. од којих ce данак никако не би могао наплатити. a не no имању целом. Од рабоша. села предају државним властима непосредно. Погрешно ce разумеју и „дефтери" и друга званична турска акта. Администрацији je требало да зна само колико je домаћинстава. плаћало подједнако. Никшићи). na ce у кнежини то подели на села. У Турској су ce више него другде многе јавне установе и прописи стварали пре закона. које je имао наш народ. и задружно и инокосно. Ни племе. да може бити друкчије a не на свако домаћинство подједнако. a кнез предаје државним властима. то ce често поклапа: где je племе ту je и филурија. Без њих наш народ и не може да ce чврсто уобличи у племе или кнежину. кад je био организован у племена или у кнежине. те ce v народу не сећају како ce плаћала. и све олакшице пореске и друге.

Главари и ту|рска државиа власт. Да ли и то није било само одређивање укупне суме пореза за цело село — онолико пута no дукат и цванцик колико je домаћинстава — na да су после села ту укупну суму некако друкчије разрезивала na дсмаћинства? Народ у Шумадији — no сећању — овај порез не сврстава у наглавице. закупци и не насрћу на села. Сви су данци били увек много лакши. AKO су прилике биле повољне. значи није био „наглавица" него je само био разрезиван „по главама" (мушким). Ови порески послови били су међу најзначајнијим пословима племенеких и других народских самоуправа. НЕГ!З! када то Ч Р Ш И увек гладна и увек коруптивна турска администрација. Или ако село не може да организује да оно закупи десетак. нмје био разрезцван као наглавица. a сложно je и прилике су му повољне. Село je после разрезивало харач на домаћинства. no ниској цени. налример. Насл€ђивање главарства. свако je село задуживано према броју харачких глава. да закупе десетак. колика je уопште била главарска власт — сећања на то нису свежа и поме- . Вукосављевић раепоређивања других неких данака. VII.ах. како назива оне обавезе. кад РГХ народска самоуправа разрезује на домаћинства или пореске главе и скупл>а. jep би то повећавало харач свакоме сељанину na и потказивачу.и цванцик на свако домаћинство изреда. Харач. Главарска хијерархија) Како je био организован племенски управни апарат у време турске власти. узимајући у рачун и имовно стање домаћинства („такат") и број харачких глава у домаћинству. каква je била надлежност главара. онај који je у споразуму или прећутном споразуму са селом. Онда село закупи no цену нижу. истина. Колико се о њима зна нису били у племенима друкчији него у кнежинама и селима. na према томе после и сељани њему плаћају. Због оваквог начина плаћаша села су. a не десети део стварног приноса са земље. За харач. него што би иначе била. Понекад су и села закупљивала десет. Могло би се посумњати и да ли je „дукат и цванцик" пореза у кнез Милошевој Србији у истину био no дукат. кад пријављују колико се мушке деце родило. Зна се да ће село бити више него иначе солидарно у укривању приноса. на селу најтежи новчани данак. И ово je био један од глав их узрсжа због којих je народ те све самоуправе стварао и подржзвао. смањивала стварни број колико осете да се највише сме. Десетак. где je год могао. које су биле уистину једнаке — „на пореску глазу". али je и ту постојала укупна сума за цело село. буде да несме закупити неко коме je село противно. Закупи. Мало се бојало да ће то неко проказати властима. ГЛАВАРИ (Власт и надлежност главара. na међу сељанима разрежу само онолихо колико треба да се закуп плати. који je само раја плаћала све до 1909 године. Биран>е.62 * Сретен В.

да и унутра. A за међуплеменске односе није ни било власти ни главара све до јачег уобличења натплеменске организације. или бар неки јачи утицај. Међушшменски односи били су уређеии слабије него унутрашњи односи у племенима. И то je био један узрок. Нису се главари ни лакомили да много захватају од колективног земљишта. Јер и имућноме оно треба као колектцвно и сточарско. или на снагу. или неком врстом избраног суда. Или би за неко време било на снагу — док се некако не уреди. мутна и непоуздана — a потврђује се и оним што се поуздано зна. сасвим олабаве оне пра.вне установе. Имао je само известан морални утицај цетињских владика. a главари у тој самоулрави имали власт недовољно обележену и слабу. или његово братство. да им власт не буде јака. Били су и недовољни скоро свуда. To се зна поуздано. Ko би био из братства слаба. И турска држава им je ограничавала власт. Главар. ни у разним племенима у исто време. кад би се они мало повише ојачали у племену. који je личио на власт. Колективна својина на сточарском земљишту и у селини и у „планини" . како je било. Целсм племену неопходно треба пгго више колективног земљишта за сточарство. И поред наследне власти главари се нису могли ни економски осетно уздићи над осталим племеницима. To што главари нису имали какву своју организовану извршну силу. те су их племена и због тога боље чувала. Опсег власти и надлежности племенских главара није био ни близу једнак ни у разним временима турске владавине. за неко време. у неослсбођеним племенима у време пред устанак 1875 године и у врема пред 1912 године у доњим Васојевићима и у Кричку. племенска самоуправа je била прилично широка. нису могли да захвате од колектирног земљишта много више него што се снагом евоје чељади може обрадити. Углавном. a пашн>аци су морали бити организовани као колективни. Уколико су се међуплеменски спорови уређивали no народски.Организаци-Ја динарских племена 63 шала су се са сећањима из времена када се била почела успоставл>ати црногорска државна власт. И у песмама се помиње како je тешко „јунаку из братства нејака". те je племе сложније у одбрани тога земљишта него и у чему другом. Треба чак и више него сиромашноме. у племену. то je већ било довољно. Бивало би понекад. Главарска каква стална надлежност за уређивање међуплеменских односа није ни била организована. И ту би се понекад уређивало као и међу племенима: или посредовањем добрих људи из других братстава. — Да je ово било овако каже традиција — истина. уређивале су их неке импровизоване установе. које некако расправљају спорове нарочито међу људима из разних братстава. јер он има више стоке. нити je за то било какве друге сталне установе. ако би и: имали снаге да захвате. да им власт у племену не буде јака. a турска држава не помаже рајинске главаре да се много обогате и осиле. Можда се и турска власт у то мешала више него у уређивање односа унутра у племену. Али je увек било главара у племену и увек су имали неку власт. не би могао наћи правне заштиле онолмке колико овај из братства јака.

јер je на колективном земљишту у селини и на „планини" свако могао и кад je са мало баштине држати своје стоке прилкчно. било je забрањено. У та давна времена у нашим динарским племенима није било много ни надничара ни најамника. Земље радне тешко ce и могло држати. To није усамл»ен случај. јер je ливада било мало и биле слабе. na и главарском. a ретко и у рад под надницу. A кад нема надничара и најамника велике баштине нису корисне. Братство би бранило свакога свога братственика. Није ce морало ићи у најам.'— Због тога свега није билз главара много богатих. довољно им je било да их држе у страху од казне и у страху од губитка кнезовског достојаиства. Било je и прилика да ce однекле ван племена прибави no н»што стоке четовањем и пленом. утврдили су за кнеза његовог сина Новицу. Племенски старешина ce звао кнез као и кнежцнски. Ha исти начин као у диварским гогеменима и у Хрватској je добро утврђена колектијвна својина. Да некога пстврде за кнеза није им сметало чак ни то. приход од разних глоба и као неку таксу од пресуда. сем ко ce није могао тако довијати. И ово . Главар ce није могао ни стоком заимати много више него други племеници.ада je Црна Гсра проглашена за кнежевмну. те су га разми насилници лако хватали и стварали велике чифлуке. Кад су у Пл>евљима посекли дробњачког кнеза. Главари пре државне организације нису итлали ни награде какве иоле сталне. Број стоке у сваком. попа Милутина Церовића. ако je има много. „земљишне заједнице" и „имовине опћине" била најбол»а одбрана од властелимовог захватања колективног земљигата. a било увек војводића и сердаревића и сасвим сиромашних. Узимали су. A отимати племеницима баштине било je још мање могуће него захватати колективно земљиште. у Бссни. Вукосављевић била je правно сасвим добро уобличена. Teic к. Кнежински кнез био je прилично устаљен у своме звању. Бивао je наследно из исте породице за понеколико noколења. те ce о ратарству није имало ни рачуна радити више него кзлико за своју исхрану. истина.вим. Турска власт je потврђивала кнеза племенског и сеоског. Глобе нису биле мале.ом niihe a пићом ce било увек оскудно. домаћинству био je уско и оштро ограничен капацитет. И сламе je било сасвим мало. што су му оца посекли због рада против турске државе. Morao ve и иселити кад остане без имало баштине и имао куда иселити. престало ce звати племенског и сеоског старешину киезом. брзо су ce цепала и смањивала честим породичним деобама. и у Саиџаку није било такве адбране колективиог земљишта. Турци ce нису трудили да стекну оданост кнезова и кнеЗ О Е С К И Х породица. A стока je била главно богатство. a и племе je било нека солидарна целина и бранило би племенжа од главара. Ако би ce велика имања и створила.64 * Сретен В. например. али je судио увек већи број главара те појединцу не би допало много. И то je сметало да главари много захватају из заједничког земљишта. Земљиште je било неплодно сас. али их постављала није.

да се главари могу издвојити у неки посебни друштвени слој. и н с т . у православном делу Бихора. „Да бране царску границу" — a били су. он je орзанизовао одбрану унутра у племену. они исти. Економске пак н социјалне разлике у нашем народу нису биле толико велике. Први и најбољи наши • људи у Кричку. мије се у своме распоЈСсокењу према Турцима издвајао од народа. и у доњим Васојевићима примали су понекад чак и плату од турске државе још и до у X X век. Увек je морао помишљати на то да je племеник или сељанин и да ће то остати. кнез je био са својим народом и политички. те му ни држава не да да ее много осили. a не турски сарадници —• како то неки историчари уобичавају да кажу. Уосталом и он je раја. турска држара je морала да им даје извесну помоћ. кикако није могао поетати члан муслиманског друштва. али су ипак кнезови и племенски и ееоски били. a сам сишао на племенску границу. Због тога су кнезови били увек људи no свему народни.имали су до 1875 године често од Турака плату за себе и за своје друштво „да чувају царску земљу од Црногораца". Треба се прво уживети у оне прилике. Е т н о г р . Пошто je друштвено остајао увек у своме народу. и. Трипко Џаковић. да се зна. Да би главари могли управљати и скупљати државне приходе.Организаци-Ја динарских племена 65 држање према кнезовима један je знак да Турци успште нису кмали тежња асимилативних према хришћанима — што би било бесмислено и тежити докле су хришћани раја. Најбољи јунаци. Разуме се да je било и кнезора и кнежина свакојаких. јер je свакоме MH0t*0! лакше имати везу са државом преко њих него неиосредно. који je тако примао плату од Турака и био једном за то прекорен од кнеза Николе. Села.извесне разлике међу хришћанима. војвода племена шараначког. јер хришћанин док je хришћанин. . и у овоме послу као и у другима. Иако су Турци правили . зарекао му се да неће пустити Турке да преко његовог племена нападну на Црну Гору. Турека власт je кнеза и * У архиву породице Борисављевића иа . 7. као што je било евакојаких сељана и племеника. главни организатори и буна и другог сваког отпора. да ће им држава дати помоћ ако затраже. С А Н . Главар није могао да много злоупотреби власт. нарочито. најпожртвованији борци из бунтовних Језера и Шаранаца и Пиве пр. искочио пред Турке на уски тарски мост и са њима се у тој тескоби секао док није погинуо.Нове Вароши. na судити о томе. По њиховом мишљењу понекад изгледа да су кнезови били чак и с a у ч е с н и д и у ономе што je народ трпео од Турака. народски заступниди пред турским властима. Друштвено су сстајали увек у своме народу. ипак je хришћанин за Турке могао бити само „угледни раја" како понеке и називају у старим турским документима*. к љ . Било je већ довољно и то. кад je затраже. Један од најгласитијих међу њима. на Тару. 5 П о с е б н а ипд. Кад je 1877 године турска војска пошла преко Шаранаца на Црну Гору. кнежине и племена већ их и сами неколико слушају.

много више нето стара. брзо уздизање над својим друштвом-. да им ce почне много допадати њихова властита памет. без неке фракције племена. Али због супарништва међу главарима и унутрашњих сукоба у племену бивало je да ce no једна цела фраклија плгмена заједнзо са својим главарима ослања на турску власт. било je народу самом корисно. — Иако главари нису бшхи ни социјално' ни економски издвојени из свога племенског друштва. да ie и турска државна власт то нерадо чинила. тога je свега мање. И у католичким малисорским племенима je ретко да ce племенски главари удруже са турским властима против свога племена друкчије сем са једним делом племена. да су били у опасности да ce понесу. Али су турске власти увек имале више утицаја на њихове племенске главаре него на наше и јаче их подржавале. Нема у традицији да су се негде и некада главари сами. то су главарске куће морале да у свима народним пселовима својом вредношћу стално потврђују своје право на главарство. na и невелико. преболовале болеста скоројевића. и рише него други људи. Они имају став поузданији и природнији. jep и јесте бкло наследно баш no томе. Народ њих лакше подноси и кад ce неколико „горњају". Без велике невоље народ није хтео да мења кнезовску и војводску породицу. Пошто наследност главарства није иоле јаче подржавала никаква организована снага. „од куће ми je". што су му братство и породица били бар некад бољи. Није било лако одр- . Кад су главари из старих главарских кућа. да почну на незграпан начин тежити да уздигну свој ауторитет. ако сада и нису. на ксју ce навикло. почну и племенски главари. да ауторитет главара буде велики. Кад би неко тражио главарство.66 * Сретен В. Звање je прелазило с оца на најстаријег сина. скоројевићске особине. Сељаци као и други људи. Знало ce да би нова породица задуго имала супарника. Ауторитет глазарев je већи и неспорнији. ако je главарство наследно. Не умеју укривати те све. и друге. Постану и тепгки и смешни. претендената.." — то je честа формула у сентенцама из времена Петра I. него што je остали свет. Толико je незгодно било променити главарску породицу. Кад се племена почну еманциповати од турске државе. што би те главарске куће већ у првим својим покољењима. У време кад су главарства била народска не државна.. или док не онемоћа. Племенски главар je био главар до смрти. морално одболују скоро свако. позивао би ce на наследно право: „Кућа ми га доноси". Нарочито муслимански племеници и главари. Кад су ce муслимани иселили. ипак су били уздигнути толико. борили против свога племена уз помоћ Турака. „Састало ce нас (колико je било) главара и главарских синова. када je власт била и најјача. Народ je увек имао оштро око за то. Добра страна наследног главарства била je и у томе. да почну тежити да изгледају друкчији у ношњи и у понашању. племена и племенски главари постали су једнодушнији према турским властима. Вукосављевић друге племенске главаре ефективно подржавала само у раније време.

увек су пазили да главарство буде на што бољем члану породице. na да се придобије племе и постане главар. na je устакне на главу Лалу Дрекаловићу и каже: „с мене на Лала Дрекаловића". Има традиција у Кучима: „Криводољанима и Дрекаловићима био je заједнички војвода Крцводољанин. него када се постаје глазар једним изборним чином. или блиског сродника. после сукоба створила нека погодба међу фракцијама и супарницима. али није могао бити војвода. Понекад се no расположењу народном одређивало на кога he сина прећи главарство. Обично je да главарска породица прво изгуби ауторЈТтет. да су главарске куће и главари у сваком рату сзојим држањем и својим погибијама морали на неки начин обнављати и потврђивати права на тај свој друштвенк положај и на главарство. да би се што дуже одржало у породици. За избор новог главара из нове породице није било неког уобличеног формалног поступка. Будући рада да главарство што дуже задржи за себе. ако се још једном дотле не добаци или не доскочи. Из „добре" се куће не могу сви вратити из рата. Пстсећа на традицију из латинских племена: Нума * Баква je белег до кога ое најдаље добаци каменом или доскочи. na се „обнепита" (престану je слушати). ужа породица утиче да главар одреди за наследника кога млађег сина. Вал>а да гину више него други. na и братство цело. Ако су пак гларари из неке породице један за другим слаби да држе главарство. Ваља сраки лут „потврдити бакву"*. било je илак и неког бирања главара. јер у главарству има и за породицу и почасти и извесних користи.Организаци-Ја динарских племена 67 жати наследно главарство. Ta се баква не рачуна. када се бира овако полако и спонтано. To je чувало народ да му главари не постану слаби и неспособни. . Буде и да се компромисним новим главаром измири суревњивост између две групе братстава. „Од тада je војвсдст-во Кучко прешло на Дрекаловиће. али тачно показује народско схватање о политичким компромисима око главарства. Гласања не би бил'а ни тада. али je било оштрог бирања и без гласања. или и ако им братство ослаби. некот бар посредног утицања народног ко ће бити главар. главарска породица. када je остарио. на једној скупштини. Спонтано би се и постепено. Овога je мало чешће откако се племена постепедо ослобађају турске . na онда изгуби главарство. или су превише осиони и самовољни. кога Криводолзанин на овај начин не завојводи". Кад увиди да je наследник неподесан и да je народ незадовол»ан шиме. Последњ-и војвода Криводољанин. — He мора бити тачна традиција о томе конкретном догађају. И када се главарство било израдило као наследно. Много je теже и више вредности треба да се има. окити своју капу дреновим цветом. Чак и владарска кућа — све до половине X I X века.власти. Неки мало виши друштвени положај главара био je толико нестабилизован. онда око главарства настану и фракције и нереди. ма и најбоље смишљеним и најисправнијим.

) Од Q B H X племенских традиција највише ce памте и причају оне о бојевима. иако главарства у братствима нису била добро уобличена.а племена била организације ратничке. која je постојала као кнежина до под крај XIX века и била састављена од четири кнежине. По томе би ce могло помислити да су наша динарск. И no ономе како je било доекоро у племену климентанском). нератничких. Али ce не треба одмах повести ни за старим забелешкама. . бунама. Вукосављевић Помпилијус je Сабињанин. JE ЛИ ПЛЕМЕ ОРГАНИЗАЦИЈА РАТНИЧКА (Главне црте организације нису ратничке. он je тај главар само на заједничким пословима и само no томе. указује какав je био корен онога. И старе забелешке су најчешће о томе. И no племенским традицијама — истина прилично мутним. што je главар у одређеном главарском братству. Плен и други походи. Глава IV.68 * Сретен В. У посебним пословима једног удруженог племена главар натплеменске организације није старешина главару тога племена. Нума Помггилијус. али га бирају само Римљани — између Сабињана*. свој морал и своје уредбе. Крвна освета. Још je мање старешина главару једног придруженог племена. нема права неки његов посао преузети да га он ради. да су ce углавном у ту сврху била уобличила и у ту сврху била израдила своје устансве. Сачувано je у народском сећању и оних других. пгго je у даљем развитку постало феудална хијерархија. можда. VIII. У овоме ce у нашим динарским племенима. што je главар над својим ужим племеном. посебним и унутрашњим. само су оне дискретније и мање ce о њима прича. Ko je главар сложеном племену или натплеменској организацији. У посебним пословима једнога братства или села у племену главар целог племена није старешина главару тога братства или села. — Што je хијерархија овако неразвијена знак je да су братства у племену чвршће организована него племе и да су проста племена чвршће организована нето сложена племена и натплеменске организације. Крајина. у којој суверен има само с в о ј у област у непосредној власти. преко својих сизерена. традиција. Није властан да га надзирава. ни за тим што ce данас из свкх традиција најчешће помињу оне ратничке. четовашу и пленовима. Главар над простим племеном главар je no томе. Племена и у сложеном племену као и у натплеменској организацији политички су рарноправна. a остале области посредно. Бојеви и блистави * Плутарх. Главар над племеном ниј е главар над осталим братствима у пословима братственим. (Ово о хијерархији израдио сам no аналогији са оним што ce у народу поуздано зна о организацији кнежине колашинске. Цивилна арга-низација племена разрађена и чврста.

како историја слика праве ратнике. војних кадрова. Одбранила су се и тиме. њоме се не дичи. na се скристалишу у разним племенским уредбама и у правној свести народној. У ношењу оружја не осећа се какво ратничко држање.Организаци-Ја динарских племена 69 ратни подвизи наметну се пажњи јаче него мирни послови. нека војна оператива. Војвода je био много више цивилни главар него војни. Није било никаквог посебног увршћавања племеника у кадрове чисто војничке. без позе. Племена нису била освајачка. no чему раздвајали шта ће чије бити. и еенокоса. какви било. У Арбанаса пак бајрактар je старешина племена. У племенима није било чисто војничких установа и организација. Пушка се узима и носи као мотика или будак. Велики какав крвави плен стоке опе. да су та главарства била војничка. можда . Војводе и харамбаше више делују на машту и падају у очи него кнезови и кмегови. — Оружје се много носило и много баратало н>име. ко je делио. Уколико je посебне војне власти и војне организације било. Племена су се једно no једно ослободила Турака. a какво мирно уређивање права паше. као штс je било у 'свима балканским револуционарним покретима. те (ратов&ње м организација ратовања нису (били импровизација нередна и лабава. и водопоја остане у сећању дискретном. Или се и заборави. Али трагови оваквих безбројних мирних збивања остану. сердар je почасно звање. Племена су била организована врло чврсто. У нашим племенима никад није било да неки. иако су неуочљири. те нису дала да каква војничка организација превлада над њима. Над свима војним пословима у племенима увек су се истицали цивилни. у неку руку стручних. Једино je барјактар чисто војни главар. Нема ни: војничких скупштина. овлада над старим народским организацијама. na трајно уређују и одређују живот у племену. a нису израдила неку војну власт и војну организацију. Она je практична свакодневна потреба. ни главара само војнег. војнички кадрови. знаће како то мало ратнички изгледа. Израђивали су je владаоци —• умеренс и постепено. него су племеници и у рату били сврстани no својим дивилним организацијама. што je имало и војних елемената у племенској организацији. офанзивна.ва се. Зна се како су поставл>али међе у планипм. израђивала их je само држава — откако je сд натплеменске организације постала држава. Сталоже се. Цивилни главари су били и војни. које су биле израђене за односе мирне: no братствима и селима. иако ни ј е било посебних. која су била остала немирне крајине све до 1912 годиае. или као што je тога било и другде. Није било неке чисто војне дужности. о којима се ипак у традицији зна како су биле. али je то у нашим племенима било најмање главарство. У племенима су били људи само храбри. оиакве каква су била племена сва у старо време. Војнички називи неких главарстава нксу били знак. О једном боју око племенских планина више се помиње него о неколико мирних деоба планина. који су увек и освајачи. Али ко je имао прилике да гледа како људи носе оружје у оним граничним племенима. нису били ратници онако.

која je ишла за војском. Турска државна власт није спречавала да раја има оружје. Без оружја ce не може бранити стока од звериња. — До пре тридесет година у Морачана и Васојевића je било свеже сећање на Карађорђеву војску. Она су у обкчн/о! време видљиво не истиче из опште организације. Раја држави треба. разоружава рају. у млетачким ратним калкулацијама за племенску област не само војних јединица — увек no племенима — него je забележен и број војника у н>има. В у к о с а в љ е в и ћ што су била мала.70 * Сретен В. уочљиве. Ратничке црте у организацији племена и извесни ратнички манири у животу племеника били су јасни и разговетни. те сабљу раја није смела носити. A уосталом племена су скоро увек имала и неке повластице од државе. само je сабља знак ратника. више или мање потону у општу племенску организацију. и ако joj раја стално треба. Тек у ратовима од 1875—8 године одо народско снабдевање војске било je нешто мало уређено: Ишле су жене редом. Она je тада и много и уништава. Опет могу наново да ce испоље. војне организације има. почасни знак. из које су ce били исггсљили. У општој племенској организацији ce увек садрже и елеменги војне организације. To je став турске државе у временима када je она јака и када ce не боји рајиног оружја. братственика и суседа. Историја сељачког друштва. jep je имала комора. Када je државна власт слаба да може пгго друго чинити. књ. например. a свака je носила храну и преобуке за no неколико војника. стр. Нису ни имала организација и установа. Вукосављевић. Утолико лакше толерише. a кад су немири и буне. a око њих државе велике и јаке. свака je кућа давала хлеб за свога војника и белог смока подједнако. што нема издвојене. I. a сталне. Само у временима бунтовним државна власт ако je јака. војни ce елементи племенске организације јаче развију и испоље рељефније док то траје. које су потребне за дуга ратовања. војне организације. Ватрено оружје и дуго и) кратко и велики нож за појасом то су оруђа исТо као и рајина радна оруђа. она толерише не само рајино оружје него чак и неке елементе војничке оргнизације у племенима. na ce CMOK носио у једноме суду и на фронту делило. коју су гледали 1809 године. Али су * Среген В. . У рременима слабе државне власти." До недавно ce тако рачунало и за наша племена. офанзивна ратовања. Много им ce било допало како je војска била организована за дуго и офанзивно ратовање. Храну су доносиле жене од својих кућа — свака своме војнику. Због те латентне. имање и живот од плена и од хајдука. Када то престане. Јавне организације за снабдевање војске није имало. Сасвим доскоро ce за бројност малисорских племена изражазало војнички: „Климегаата и Хота има no хил>аду пушака. Ово снабдевање војска je дспуњавала пленом око бојишта. оружје раји требало*. 11—15. посебне. племенска или сеоска међа од иносељана и од иноплеменика. jep ce увек садрже у општој племенској организацији.

Показују да je племе имало евоје установе. водопоју. стр. да je племе било добро организовано. и рађено паметно*. нашао за достојно пажње да се упише и оно што je и како je видела и уписала једна администрација државна — na још турска! Данашши људи. дале су више него ишта друго ратнички изглед и потстакле ратнички дух у нашим динарским племенима. До увођења црногорске државне администрације — што није било давно — племе je свима својим унутрашњим пословима управљало само. ** Исто. Од самог четовања и плена. који ни један није био сел>ак. И они који су се тим пословима највише бавили.** Због турских крајина највише створиле су се и од наших племена крајине. Проучавају се само писани „историски извори". тако су и главе турских крајишника „капале" на једној тераси изнад цетишског манастира. сеоеким комуникацијама. Већ и сама организација племенских „планина" и правни ред на коме je заенована привреда у „планини" показују да je на организовању тога мирнога посла морало бити рађено дуго. Најгласитији четовођа. Војне крајине. које су уобличавале тај правни ред и које су га одржавале. Никац Томановић. Kao штз су главе наших племеника „капале"*** на бедемима градова у тим турским крајинама. . Иако се ратовало често. Међу крајинама * Напред пом. обинно су радили о пољопривреди. „окапље". Немају осећања за важност и чврстину тих народских организација. или пред кућама оних погинулих племеника. натапању где га има. Нису навикли гледати народске организације толико разрађене и толшсо чврсте. и погинуо je не у четовању него бранећи своје овце. стотинама година. Ших заблесну упадљиви елементи војничке организације динарских племена. Судећи no ономе како су ти послови били организовани сме се поуздано рећи. навикли су на државу и на њене организације. које би братство оеветило.Организаци-Ја динарских племена 71 биле јасније и много важније разне уредбе мирног живота и рада. дело. a они не кажу скоро ништа о простим сељачким послсвима. разним службеностима и о свима другим важним и неважним односима мирног живота и рада. у ту. које су Турци организовали. стр. 224—254. Te се организације и р&зултати тих организација не уочавају и не проучавају. *** Стајале на кољу док не отпадне. ипак je увек и у свима племенима рад био главно. из других времена и других области. није живео скоро нико. месо са њих. 39—43. Тако je исто и за ред о селини. него о ономе што je хроничар. Или су бар шина чел>ад о томе радила. заједничким роковима радова. што je она део целе племенске opraнизације — и то не део најважнији. Војничка организација племена и јесте тако добро израђена и тако чврста само no томе. a уредбе раду биле главне и најбоље израђене уредбе. na и не риде да су остали елементи организације још разрађенији и још чвршћи. колико je то било у племенима. мирну сврху. од ратних послова.

који би ce за плен светио. Прича ce. Разуме ce да су грађани никшићки имали рачуна да одржавају „вјеру". Племе из кога je чета цело je поднссило известан ризик. и сиротињи. јер племе преко чијег ce земљишта прелази им t ризик од тога —. na ни сеоски или братствени. Али еу ce због тих крајина развили и извесни облици витешког кавал>ерства међу непријатељима. често ce давао део цркви. да преко морачког земљишта прегоне плен из Колашина. да би им допустили. чега je ипак бивало. Пленове су сви сматрали за јуначке подвиге и уз гусле певали о њима. Нису добро прошли. али су своје рачуие водили витешки. пленио je стоку целога племена. гтоетављању тгрихватних положаја и подели плена — свему ce томе била израдила ерганизација. Знаш и сам колико смо ce пута били са њим". пре 250 година отприлике. — Ударили Турци на Морачу (године 1820). Биле су и постављене тако како he најбол>е израздвајати племена једна од других и од осталих наших сбласти. заштити повлачења. Вукосављевић стално je било заседа на путевима. који су. Има у Ровцима сећање да су Кучи. дали Морачанима дванаест кумстава. потери и постављању заседа чети и плену „на пријетеку". Четовању и самом „прихватању" плена. имали су нешго користити и делови племена или племе цзло. И сада ce у Црној Гори са поштовањем прича о неким никшићким муслиманима. како су поштено држали задату „вјеру". Било je често пленова — нарочито стоке са планине. — „Бити ce увек има с ким. Па иттак плен није био посао племенски. Када ce „углави вјера" ишло ce слободно на никшићки трг и из оних племена. како би. гоњењу плена. Ako je плена било доста. или кога било из племена. Ако ce морало прећн преко туђег племенског земљишта. Али ни корист сва није била само чети. која су ce са Никшићима крвила.72 * Сретен В. плена и пљачке. да ће ce тога и тога дана „прекинути вјера". кад би Никшићи због нечега хтели да прекину „вјеру" пре рока. али с киме ћемо ce мирити!". Међу племенима и турским крајинама и међу племенима. објавл>ивао „телал" на три тржишна дана раније. и техника. Ако су у плен умешани племенски главари. куповало и продавало. били избетли у Ровца. ни дао бзт. давале гозбе племеницима и поклони главарима. a не испред плеглека. Унутра у племену није. куповало и продавало чак и „на вересију". погинуо сердар Мркоје!" — „Како то капетан-бег? Ми смо ce надали да ћеш давати муштулуке*.њему ce свете они који су били плењени. одбрани и заштити заплешене стоке. добра јунака и врло угледна главара племена пјешивачког. ок рекао: „Није. . требало je и то уредити са тим племеном. они су то лично. — Турске су крајине и много повећавале изолованост племена. Плен организују и изводе предузимл>1-1ви појединци на * Чашћавање за добру вест. убистава. Када су то казали никшићком капетану Мушовићу. али су Никшићи убили сердара Мркоја Мијушковића. Све до тога дана долазило ce на трг слободно. јер онај.

a нема влаети извршне колико биле јаке. јер свако има у свести да та санкција постоји и да je озлеђени дужан да je извр- . озлеђенога као највише заинтересованог да казнену санкцију извршк. Бјелшавлићи и Пипери. a пгга није. ратовало се у одбрану племена или племенских области. иако je био један од највећих. По неписаном народском закону. ако се не схвати то друштвкО. која су. о крвној освети има неколико обавеза: да се освети за себе и за свога. Прописк крвне освете нису никаква издвојена правила неком посебном сектору живота. те je јавно мњење одобрава или чак захтева. да се учињени умир одржава. A да бм се санкција иизвршила. ванредно их je мало која су освојили каквим војничким походом. ако су на непријатељском земљишту. Кад би био рат. у коме су правила о односима уоблкчена саевим добро. Правна свест у народу била јеприлично уједначена у овоме двоме: a) Када се крвна освета сматра за обавезу и за лраво. Требјешани.73 своју руку. него су само1 једна крајша казнена санкција свих уредаба и прописа. крвна освета би била установа из криричног поступка. која ће их о^ржавати и ислрављати када неко наруши ред.а н с и вратити зло за зло. И поход у плен никшићких оваца са Крнова. гаа се ту и настакили. ван сваке јавне племенске функције. Кр. која су засновали племеници. ипак у племенском друштву никоје друге нису биле толико императивне колико озе. Немајући развијене казнене установе и казнену власт друштво морално обавезује. Постоје добро израђена правила о томе шта je допуштено у међусобним односима. није организовало племе. није створена у сврху ратовања. Врати зло за зло — у томе je била казнена санкција.вна освета се не може разумети. б) Како се она извршава. Никада није било ллеменских псхода у освајање. Морачани. Тим добро израђеним правилима све су санкције сасвим слабе. Међутим било je чак и да племеници купе цело село. Иетина са прећутним одсбрењем ровачког племена. — У плен се обично ишло са невеликим дружинама. плениле су и целе војске. Организовали су га на своју руку неки Ровчани. друштво je било опггро прописало: д у ж . A за тога je у дугигА бесудним временима бивало лрилика доста. За то су сви тешки прописи били постали онако императивгт. организован у племену ровачком. Ово значи да никоји ратни походи као ни поход у ллен нису били од неког ррло великог значаја и нису били широко племенски организовани. Kao и свака добро организована санкција крвна освета делује и превентивно: задржава појединца да ред не наруши. Али све до скоро правих ратних похода на даљину није ни било. можда. Кад би се племенске установе разврстале како друге установе разврстава позитивно право. драстични прописи крвне ссвете били су једина јача казнена санкција. који je тим правшшма прописан. прецизније израђена него друга икоја. Све je ово no прарилима. из кога се увек мнош четовало и ишло у плен. Кррна освета није установа војна. — Иако су ове обавезе тешке. A Ровца су једно од племена најсиромашнијих. Безбројно je села . и то врло оштро. да се свој заштити од освете.

иако je државна власт била осудила крвника на робију. било je и у нас дсскоро. срез пљеваљски). . na тако убити себе морално и у тој средини отежати. Али ко би пристао. него су чак и младотурске власти. Убио га je због неке увреде. који je у солидарној одговорности ca њим. Солидарна одгсворност. био би морално обавезан поступити онако. „Много je добар човек био. — Доцније сам чуо ^да je и Пашк погинуо. Пашк. Какви други. Онога когји хоће да ред наруши. —• Правила о крвној освети су била врло потребна и трајала су дуго. трудио и мучио док je нашао прилику да убије гласитог Кољ Баба. Пристати на умир није био правно обавезан нико и никад. морално обавезан јесте у извесним приликама. У малисорским племенима било je доскоро. Али смо морали". много нам je жао било да га убијемо. Причао ми je војвода селчански. И кад je некс много јачи. Пошто братство колектирио одговара за поступке свакога свога братетвеника. мириле и у двадесетом веку крви између Арбанаса „крвнимкомисијама". To ce сврши посредовањем. у нашим племекима нема већ одавно. Вукосављевић ши. питомији закони нису задуго заменили крвну освету у нашим племенима. те су дубоко урасла у правну свест народну и надживела оно време када су државне казнене санкције биле слабе. Умттр би ce обично завршавао и кум- . Због крвне освете исто колико због турских крајина живот ' племенски изгледа ратнички. A после — крвниково братство нека ce нада освети. због тога што турска власт није умела организовати бољи ред. овако тешка каква je no закону о крвној освети. шта ce не сме отрпети. церемонијалног мирења. колико ce његов син. Чак и у 1939 години био je умир — у сасвим свечаном старинском облику — између Петрића и Зинда (у Косеници. навлачи тиме самим друге увреде и штете. живот чак и својој породици. суђења. Многм ce сукоби не заоштре сасвим већ и због тога. У Малесији су ce до сасвим скоро били одржали ти стари начини понашања цели. Појединац или братство који на увреду или намерну штету не реагује онако како ce сматра да треба реаговати.74 * Сретен В. na ка крв. na хоће и да убије и да погине. иначе губи уважење. или их није било. Истина. што ce у племену био израдио и утврдио ред. no братству и лично. уздржаза и то што мора рачунати како ће његов чин примити онај његов колектив. срганизованим no народским уредбама о крвној освети. може изићи на још већи сукоб. na понекад скоро и снемогућити. Када ce западне у такву несрећну прилику. Фран Пали. Мора. Другога дела. Братство погинулога мора да ce свети. знак je да je колектив био чврсто повезан. ако реагује. оно своје необуздане братстренике и само држи у некој стези. ако ce то не умири посредовањима. ваља или убити и пострадати због тога. Првога дела умира. ипак му може да буде опасно догурати слабијега баш до зида: прислони ce плећима уза зид. Морално je било признато право и морално наметнута обавеза да ce за крв и за неке повреде части и права осдети крвл>у. кад им већ досаде нереди. или претрпети. како ce на умиру углави.

Уосталом само су пиеани закони данашњи увек питомији од неписаних закона о крвној освеги. да није било нн такрога правила. познаје се већ и no томе.Организаци-Ја динарских племена 75 ством. када се није светило жени.ена већ само задругари. за крв међу самим селчанима не одговара ни братственик. У малисорском племену Климеитима. у какав дубок вир.а je бар неко правило просипању крви. Да je то био закон који одговара правној свести народској и приликама. Ако се хоће да прекине и говор о каквом неспоразуму и сада се рекне: „каменом у воду". Нису шегови прописи ни данас толико необични колико то изгледа. него само свак себе. И светити крв тада су дужни само братственици. Они. који je сд братственика.в пак. Како-тако. — И поред ових правила одговор»ости ипак су свуда најрадији бшш убити крвника — ако je он иколико од вредноети. „Они. ни браћа одел. који су били најсреснији и најморалнији. Са муслиманима je било „шишано куметво". одговара се као и у другим племенима. цело друштво штити сваког појединда.варала повољно расположење код обе стране да пристану на умир. Слично je и у арбанашким селима иа Косову и Метохији. о«. Сада je та заштита питомија него у крвној освети. на реду . и једних и других. и крвна освета je била ипак jeдан ред. За крв у истом братству одговара само породица крвникова. И за крв и за друге неке поступке према иноплеменику одговарало je no неки пут и цело племе. онда се свађа поновила". јсш ужи ако се закрве људи из истог братства. детету и ненаоружаном човеку! Није крвава била крвна освета колико то нама сада изгледа. братство учиниоца и најближи сродник. За крв у истом племену одговара само братство крвниково. разуме се. јер je заштита још шира. ма који. био je сбавезан у најмању руку бар помоћи освету. Крштено! кумство je најтврђи умир. a још би се више крви просипало. коју селчанин учини некоме ван свога племенског огранака. У првом реду. И таква заштита. илак je неки ред. Нарочито: мање племе. што су га се најбоље држали они. — „Кад овај камен испливао из дубине воде. Понекад се мирење завршавало пресецањем металног новца и „бацањем камена у воду". кумују крвницима. један закон. ужи je ако се закрве братегва из истог племена. неред je када нико никога не штити. У временима и односима када се никако нису мотле остварити питомије казнене санкције. За кр. Племеник. јер се никад не зна." Ta je уредба настала тек од пре шездесет година отприлике. којима je дим заједнички. Братствена заштита свакога братственика само je један неразвијенији облик садашње друштвене заштите појединца. ма и не био у сродству са' оним својим племеником кога je иноплеменик убио. којима je била учињена крв. И ово je уносило ред и обзире у односе међу људима из разних племена. у племенеком огранку Селцима. Колико) je пак више витешко оно држање no закону о крвној освети. no заксну о крвној освети. који су дужни за крв и круг оних који су дужни светити се заједно. Круг оних. иако груб и опор. Заједничка je одговорнсст ст.

Тип издајника и тип потурице. Узори израђени овако конкретно и јасно и примљени друштве- .) Реч je само о ономе што je за менталитет племеника карактеристично. Откшао je у братство. У ондашњој привреди земљиште из приватне сдојине било je од много мањег привредног значаја у свакоме домаћинству него колективно земљиште. Причао ми je један „умолник" појединост из умира два закрвљена братства у Пбљима колашинским. Ти су идеални узори деловали организаторски к доприносили уобличавању људи према њима. Племенска суревњивост и уски видици. Братстреници не пристају на умир •— не помажу његове молбе. Јукачку пожртвованост за своје племе појачавало je то што je земљишна оснсвица главне привреде сваког појединца била племенска. да je јуначко ложртвовање племеника било племену корисније него ишта друго.76 * Сретен В. гинуће и њихови синови. крадом иза људи. Значење ових речи било ce уједначило у говору и у мислима свих племеника. Због тота што су прилике биле такве. да посредује и моли за умир. Али жене му. с друге стране поседали братственици. О МЕНТАЛИТЕТУ ПЛЕМЕНИКА (Морални живот. Уобличење идеалног узора. као што je ред. Растварање племеничког менталитета. то je и сваки племеник. или да себе окористи. A пошто je племе било мала и чррсто повезана целина. за ксга би ce у другим нашим областима рекло да je добар. када га западне прилика да мрзноме учини какво велико зло. колекгивка. јунаштво je било цењено као највећа људска вреднсст. Преувеличаио осећање значаја. И да ce бар у неким случајевима савлада и да ce покаже човештво. Није било просто и лако израдити примитивца да му страх „за образ" постане јачи од страха за живот. (Л и ј е п човек кажу у средишним динарским племенима за човека. Д о б a р чозек. коме je учињена крв. IX. Дали му почасно место с једне стране огњишта. и мужеви — „крви кантара нема" колико he ce просути. било je у кашим племенима једна врло важна друштвена творевина. MCTOI као и цело племе. непосредно осећао шта je тој целини корисно. те да у бојевима мирно гледа смрти у очи — у сваком случају бар на изглед мирно. те због тота то и ценио. израђеног no овим моралним појмовима. Знају: ако умира не буде. стално дају знаке да продужи молити. У народском моралном схватању био ce израдио идеални лик човека узорна no јунаштву и na јуначком човештву. Дочекали га пристојно. a иза њих стоје жене. У овим иначе примитивним срединама било je сасвим дугог и дубоког и уопштеног друштвеног култивисања д о б р a човека.) Израдили су ce били и јасно прецизирали појмови и ј у н а ш т в о и ч о ј с т в о . Вукосављевић да гине.

например. елегантно чак. исто тако тврдо израђених и исто тако обавезних за свакога. једнак за све. Слично je и при растварању менталитета целих племена. Духовни живот и поред сиромаштва био je интензиван и прилично једнак у свих племеника. узори. узор. узорни тип. Али je сваки племеник. свакако му појачава снагу утицаја на морално организовање племеника. доламом и сјајним оружјем. да може бити и друкчијег моралног реда у друштву a не само племеничког. Али je ипак тај тип одређен мање прецизно и није онолико опште примл>ен.Организација динарских племена но много су јаче деловали него што би каква уопштена апстрактна аксиома. a не ликоди. уважавао такви лик и сматрао га обавезним узором за своје управљање. Али то су била израђена само правила. који би бко носилац духовног живота и за себе и за остале слојеве. или о понашању за свечаном совром. О поздрављању. Био главни претстазник целога свога друштва. токама. Није било неког посебног друштвеног слоја. неко позирати. нарочито правила уљудности. био главни носилац особина племеничких. неко лицемерно скривати своја отступања. ипак онај племенички узор остане као неки апстрактни идеал за дуго времена. Истина и тип „добра" човека неки ће племеник схватити високо. Оволико потпуно уобличен узор. na ма и она била сггште примљена a била и виша и лепша као концепција етаничка или верска. како je у племенима био израђен тип. који има морал и цело држање онако како су га најбољи међу муслиманима замислили. неко незграпно — ипак сЕако no тсме утврђеном облику — у својој обради тога облика. „прави турчин". неко сматрати апсолутно обавезним управљати ce no угледу на тај лик. Истина. Неко ће ce понашати отмено. Није ни ту посреди лична деликатност и такт. Нити je било друштвенога слоја који би имао друкчији духовни живот нето . могао je бити израђен само у једној средини уједначеној економски и друштвено и хомогеној верски и национално. тада тај више немогући узор буде no мало чак и сметња. сем сасвим малог бројаљуди потпуно пропалих. као што je т о тип „добра човека" у племенима. Taj идеални узрок лик човека био je у племениковој машти окићен златним везом. јер ce преселио у неко друкчије друштво. Сам no себи он je активна и велика друштвена вредност. него су то уобличени и утврђени облици понашања познати свакоме и обавезни за свакога. Па и када ce племеник већ више не може да управља no племенички. Буде и сметња усзајању новога реда. него je то идеални тип човека. неки ниже. Ни у којој области нашет народа нема оволико прецизно израђен и овако опште друштвено примљен замишљени лик неког узора. Назвали су га „турчин". Само су још муслимани наше крви били неколико усбличили такав замишљени идеал. To ce не мисли на османлиског турчина. Иако то не повећава узору њетову апсолутну етичку зредност. Имало je и у другим облаегима израђених општих правила понашања. да ce увиди. „добра" човека.

Или слоја. И жене су имале посредан утицај на јавни живот. свако je маштао о народном ослобођењу и деобама дедовине no плодним пољима Дукађигка. To je била главна црта племеничке једнакости.78 * Сретен В. Због тога нихо није био равнодушан када треба све то бранити. Нико није био искључен из свечаноеги. Оквири племена и племенског земљишта обухватали су скоро цео живот племеника. У целом духовном животу племеници су били прилично уједначени: Свако cs био ужизео у национални романтизам. Преко граница племенских баштина. Па и према важности географског положаја земљишта на коме су живели племениди. или no занимању. да je духовни живот био један и заједнички. за време рата. да се ван граница једнога племена није могла. војни и политички несразмерно велики према броју племеника и привредној снази племена. народских. Колико су имали. него свакога племеника онако како je била и цетишског владике. Зете и Метохија. главних војних старешина. него што je то било у другим друштвима. у историску традицију општу српску. те je то помало личило на послове и односе. имао духовни живот интензивнији него остали племеници. и у посебну црногорску. моралном наслеђу тога друштва сваки je племеник имао удео једнак. селина и пла- . У то време je племенско друштво било толихо неиздиференцирано. или no школовању. сем Еанредно ретко. свако je био потпуно равноправан удеоничар у целом моралном наслеђу војном и другом. забава и разонођехва. Лични значаји илични угледи псстајали су у ранијим временима само у границама свога племена. немањићку и косовску. A и јесте уделовао ипак више једнако. који би у нечему. толико суревњива и често супарничка. To je дало племенима снагу и значај национални. Нико није био исључен из јавног живота. У целом. Да своју делатност развију н у другим племенима могао je само у сложеном племену no какав главар простог племена међу другим простим племенима свога сложеног племена. Пре заснивања наше државне власти племена су била својим целим животом толико изолована. или у сзему. нарочито свога братства и свога племена.ишту. у народну епику. који се развијенијим друштвима имају са иностранством. поелова и односа. Јавном каквсм народском делатношћу сбичан племеник није могао да се изрази ван оквира свога племена. A када ту и поетану. друга су их племена ретко и тешко признавала и прихратала. Чак ни племенски главари нису са другим племенима имали непосредних јавних. што no личним својим склоностима нису сви потпуно једнако марили за то благо из наслеђа. све то одржавати. или мање иатензиван. Племе je једна уска заједница на уском ограничеком земл. имали су скоро! само са главарима. Вукосављевић оетали племеници. или no чему било. не малом. то je било само због тсга. По своме друштвеном положају. Вера није била лоповека и калуђерска. свим тима управљати. хгротегнути друга која главарска делатност сем делатности верских старешина и. Ако није и уделовао једнако.

Широка je била само историска свест. У свима племенима. развијенији него игде у нашем народу. И у јавним. преговарања. Исто као што je било чувар племеничко-га и свога земљишта племе je било и чувар моралног капитала племенкчког. која опусте неку област. Није пропадало што je иоле важније. Само у сложеним племенима имало je међу — племенских права и обавеза мало боље устаљених. To je често изгледало неупоредиво ве- . мерења снаге. које тек треба одједном сплеменити да усвоје морални капитал заједнице. нити су остала племена дала да се заборави. која их je обрада култивисала на исти начин све и израдила један менталитет крепак. ниједна срамота није заборављена. и далеких. која се била дубоко уврежила и уобличила у један национални романтизам. политичким. Племеници су сви били сасвим дуго под истом моралном обрадом. Због тога немешаша у племенима су видици били сасзим уски — нарочито у племенима у кршу. био je својина свакога њиховог потомка лично. стеченог кроз поколења. Чим се насеоиост згусне племена су се и затварала и нерадо су примала и усељенике. Што ко учини. Ta je опасност била толико блиска и толико страшна. и у привредним пословима међу племенима су били сукоби. створиле су се извесне велике моралне вредности и обогатиле нагомилавањем јунаштава и других истакнутих дела из целих генерација. Никоје друге мале друштвене заједнице у нашем народу нису биле тај капитал толико издвојиле за себе. Живот племенски имаад je континуитета више него живот икоје друге друштвене заједнице у нашем народу. његовој породици и његовом братсгву. Због тога се била и развила једна храброст показна. Свако јунаштво и чсвештво бележило се и депонозало. толико и племенидима није било тешко: „Да прелазе с бојнијех пољанах — У весело царство појезије". Ипак je мање био прекидан онако масовгош исељењима. није се враћао сем из прекоморских земаља — откако се почело тамо ићи. мање био и натруњен — бар за време о коме се говори у орој књизи — наглим масовним приливима усељеника. колико га je племе. Самим својим постојањем Турчин je тако мирио и уједињавао племена. Да се учини и јунаштво и пожртвовање — али да се зна ко га je учинио и да то остане његовима. Постојало je још и оеећање заједничке опасности од Турчина.Организаци-Ја динарских племена 79 нина није се могло ни привредном каквом делатношћу сем силом или погодбом. да je разборитији људи и одговорни људи обично нису могли потпуно сметнути с ума ни у најогорнечијим међуплеменским сукобима. него што je то било племе. било издвојило. у историски важнијим највише. Дугим десетинама година нико се не усели у племе. нигде није било депозитара толико ревносног и са мање заборавности. Сав морални капитал предака. остајало je за сталнО' њему. мирења и разне друге међуплеменске трансакције. Оно je било савршени чувар свих својих моралних вредности. Колико највише може не бити тешко погинути. дсбро утврђен и уједвачен. сстентатирна. ко би се пак иселио. наравнавања. и братстро у племену.

Таквом типу издајника сличан je и тип потурице. Често je да га племе не сматра издајником — то ће ce моћи уверити свако. Поћи сам у издају било je човеку од вредности морално скоро немогуће. обично скадарским. или je са фракцијом свога племена. Нарочито када je упоредо са немаштином. Људи од значаја и вредности зато су могли ићи у издају.ла племена. У најмању руку има величине бар у његовој мржњи и борбености. није много редак ни издајник. у рав- . или цела братства. ко може сазнати о присном осећању племена. сем ако je из братства нејаког и злостављаног у племену. Отуда често: велика лична амбиција и лична и племенска кичељивост. Он je. Пошао je у буну. него je или са својим племеном против неке шире заједнице. —• Има и да су це. понекад и претставник фракције свога племена или свога племена целог. шх > су ce надали да их њихов ужи колектив неће осуђивати. Вукосављевић лико. због повређених амбициja li претензија — из истих узрока. него у њему има и неке величине. У осталим нашим областитла. пошто ce гледало само из племена и у племену. турчило ce највише да ce спасе од насиљ-а аграрних и других. na ce жестоко свети за повређене своје амбиције и претензије. у тим истим временима. чему ce иначе у племенмма не би могл?о> надати. У таквом уском оквиру какав je племенски не могу просто да ce размину ТОЛМКР велике вреднопти.80 * Сретен В. Корени оба ова различита типа у истом су менталитету. чак. na после из буне морао у издају. за које су ce надали да их неће осуђивати.хздају. поћи са макар прећутним одобрењем свога колектива или фракције свога колектива то je увек изгледало друкчије. Док ce не уживи у менталитет некадашњег племеника. jep ce није могло добро ни упоређизати. постао je и тип издајника. али понекад исто из осећања повређеног значаја. али упоредо са тим. To je човек са преувеличансм свести о своме значају. Ни после више од стотину година у племену ce не изради свест да je он био издајник. Људим ' из других области чудновато je откуда међу издајницима тако v сто и личности врло јаких и маркантних. не може да ce разуме ова противречност: нигде толико ни борбености. jep су широка пространства ван свога племена или ван племенских области била заклоњена високом племенском оградом. везивала с Турцима. који je безобзирно тежио да прибави уважења. У истим условима у којима je у племенима постао тип јувака. у којима ce турчило. To je било понекад од љуте глади. ни пожртрованости колико je имало у племенима. Није ce ни могло имати осећање сразмере за величину тога. нарочито погранична. a против заједнице осталих племена. To није онај вулгарни тип ситне продане душе. Биће да je у овоме узрок прилично честе појаве издајника. Обично то није издајник против свога племена. зато и ишли у издаје највише оне. У племенској области ce и турчило више него што би ce то могло помислити. из којих je и појединац ишао у . A из тота двога лако ce ствара и велика озлојеђеност. ни осећања ратничке части.

јер ce ваља снаћи кагло. деловима Кссова и Метохије. односе. јер ce свет у новоме друштву лоиаша сасвим друкчије.чд. У свима таквим племенима — чак и у некима која су била средишна. na ипак je турчеша било мање него у племенима. ни критеријума моралних и дру1их. Због тога и јесте потурица било највише баш у оним племенима. нема израђена ни искуства. ни израђеног јавнот мњења. јер нема онога реда на * У пшеници. Тада много новога долази одједном. али ce у таквоме ставу није могуће одржати задуго. посебну влажност. Е т н о г р . и н с т . к и . кад би настали највећи нереди и насиља. у којима je иначе тај менталитет био најјаче изражен и у одликама јунаштва и витештва. Сгворе у врту посебну топлоту. За друкчије. У још тежу кризу запада племеник. оно не може да ce повеже са старим. Белики део турчења у племенима није био из оних узрока. У временима када ce највише турчило лсстојала су и владичанства херцеговачко и будимљанско. изоловали су живот у племену отприлке онако. Оваке издаје и турчења нису у нашим динарским племеним. у најбољему* највише". Цетињско владичанство je постојало без npeкида и било узек утицајно. Због тога je отпор свему ноЕоме јачи него обично. те ce племе нађе у општим животним условима. Племенски оквири. која нису била у цетишској. из којих ce ишло и у издају. Због тсга и јеете његово растварање криза тежа него друга расгварања. те била најзаклоњенија од турских утицаја и од најезда. било je тих насиља несравњено рише. у чијим су епархијама била она племена. Поремете ce и мерила вредности. из којих je било у другим нашим областима. например.Организаци-Ја динарских племена 81 иим. ни нарика. Други je главни узрок турчеша био што би понекад у неким областима. често и смешан. Тада ce турчило више него обично. нестајало свештеника и цркава. нове. У племенима пак никад ce није осгајало без верске организације онако и онолико. . 6 П о с е б н а и. Племенички менталитет био je крепче и потпуније уобличен иего други који и био добро устаљен. Када то растварање почне. Не може да ce понаша као у племену. већ je био из оних узрока. што ce схвата супериорнијим. како стаклени оквири изолују егзотично биље у ботаничком врту. Он ce брани тиме. ратарским. у много које чему одједном. У неким најборбенијим племенима више него у другима — као што ce у херцеговачким племенима ц каже: „У свакоме житу има уродице. како ce у другим областима остајало после великих разура и исељења. п:еебну целу атмосферу. И потурици je корен у племеничкгом менталитету.а биле ни организационо растварање племена ни растварање племенског менталитета. Сналажење je тешко. онда нагла потреба сналажења и прилагођавања ствара кризу. због тога скоро нестајало хришћанске верске организације. na и оквири ширих племенских заједница. Његов став je чудноват у томе друштзу. када сам оде у свет. 7. Почне мислити да у томе друштву и нема морлног реда. одједном. оно ce изражава друкчије. С А Н . Када племенски оквири напрсну.

a) П л е м е п р о с т о . X. и веће и маше. своју посебну планину. али стари. Вукосављевић који je он навикао. рише или мање издвојену. јер уопште и нису крвне целине — сем изузетака. a одрже свежину. када прође криза сналажења. Племе сложено. Утицај натплеменске организације у „истрази потурица". мирења. невичан je и извесним радним техникама. з) натплеменска организација (чији je завршни облик племенска држава).82 * Сретен В. — Просто племе обично има своје посебно. своје борбе са другим племенима. Криза се појача и због економских несналажења — чак и када и у новоме друштву остане сељак. Натплеменсжа организација и цетињске владике. своје главаре и управља само својим послорима. историју насељавања и сплемењаваша. али су ти радови напрасити. Таква класификација може да обухвати све племенске облике. удруживања са другим племенима. Kora су облика биле племенске организације брсјачка и мијачка) Племена се не могу класификовати no величини. ред не може да одржи. Због тога je овде класификовано социолошки — no организационим елементима. раздруживања — ако се било удружило само ради неке одређене повремене потребе. Огранак. Нису рутинери. Свако. него су ицвентивнији од других. Племеник из крпха. Планинско сточарство и косидбе или ратарски рад мотиком нису рад лакши од правог ратарског рада. ни да врше. своју посебну. б) племе слсжено од no неколико проста племена. У осталом — сва су племена невелика. Нема организационе разлике између већег и мањег племена. али и кад je тешки радник. Оно je целина која се не раздваја ни кад буде каквих сасвим великих унутрашњих завада и крвављења. ОБЈ1ИЦИ Г1ЛЕМЕНСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА (Племе просто. Натплеменска оргаиизација. заједко или издељено на своја братства или на своја села. племенички. Разлика je у томе толика да се може јасно уочити. Ни no једној ни no другој класификацији не би ее могло никако обухватити сложено пЛеме и натплеменска организација. са ритмом рада и одмора много мање уједначеним него у правим ратареким радовима. нарочито. Привикну се новом радном ритму и техници. племеници постану радници врло добри. не уме да оре довољно вешто. Није тај човек гери радник од других. своје главаре и главарске куће. које су организације несумњиво племенске. Ha старевини je и племеник из крша и племеник из зелених планинских области имао и друкчији радни ритам. Не могу се класификовати ни no крвној хомогености. Ипак. To га морално поремети. има своје омеђено земљиште. ни зна добро око воћака. те због тога још теже прихвата тај нови ред. Оно израђује себи уредбе „пла- . омеђено земљиште. По тој класификацији има: a) племе просто (од којих нека имају и племенске огранке).

например. то je мало чешће него да цело племе буде крвна заједница. него што су повезана прсета племена у своје сложено племе. али су чешће од њиховог ужег племена него од осталих племена у сложеном племену. Или — како рачунају више и чешће — у четири огранка. Сви заједно не узимају се међу собом и сматрају се помало као братство. него су племеници делом грулисани. no три Васова сина. захватањима земље. Лекићи. a делом расути no земљишту сложенога племена. Малисорски „фиеови" често се деле на огранке. Узимају се са осталим својим племеницима из других огранака (Селца. Огранак се зове „барк" — што опет значи трбух. Огранци једног племена нису исто што и племена. Вукли и Бога). Нема чак ни назива којим би се означавало да неко припада једном огранку. Ови трбуси чине неке целине. која су се удружила у сложено племе. Помало се осећа ближи људима из свога огранка него онима из других огранака. или граховско. али je око тога било сукоба. те су огранци чвршће и присније повезани у своје племе. Ова проста племена сва су мала. који je од Васове крви. Главари су им заједнички са осталим сложеним племеном. Ваасојевићи. свако своје главаре . Већи их je део у унутрашњој племенској области. или речју п л е м е н и к да припада племену. бројно најјача. која се разрач. они који су расути no евоме сложеном племену имају понеке планине са другим племеницима сложеног племена. племе ровачко. Огранци племена зову се „трбуси". своју планину и своје селине. в) П л е м е с л о ж е н о . Врло je мало тих простих племена. јер се један од огранака рачва опет у двоје. као што се речју б р а т с т в е н и к означава да неко припада братству. води. Буде да свако од удружених племена има своје пссебне међе. Исламизовани насел>ениии у Сјеничкој Пепггери из огранка Никч сада су се разрачвали у неколико великих братстава (Турковићи. a његова братства или села уредбе селини.Организација динарских племеиа 83 нини". Такво je. онако. што би везивало цео огранак. Да у простом племену има једна крвна група. Груписани део таквог племена има своје планине.. Клименти се рачвају у четири огранка који су у матичном племену земљиштима издвојени. Племеници из огранка имају у свести. која имају у срести да су крвне заједнице. која je као нека основица племена. a у понеким планинама ероје поеебне делове. коме припадају. рачвају се у три огранка. они који су од Васове крви (у Васојевићима). Сраки Bacoјевић. Расељени су у неколико села. којих такође има досељених у Пештери. или његушко. зна и за свакога се зна коме огранку припада. желудац. да су делови једне крвне заједнице. — Има још једна врста простих племена. Такви су Дрекаловићи (у К у чима) и Васојевићи. Великим делом су и насељима измешани.вала. Она немају као целина свога омеђеног племенског земљишта. они који су од Васове крви. Мулићи и Куртановићи). Досад je само један Никч узео девојку од Никча. Шабанреџовићи. Нема другога чега. — Има племена сложених од no неколика племена.

— Племенска земљишта нису увек заокружене земљишне целине. Вукосављевић и главарске куће. Однос између Братоножића и других удружених племена сложеног племена Куча типичан je за сложена племена. иако нема обавезе да остане. у сложеном племену кучком. Жале ce на остала племена у Кучима да су им чинила криво у главарстру и да им нису дала део у Хотским Коритима. И против Васојевића су себКли заједно. некоје издвоји у своме држању према Турцима и да ra Турци искористе према некоме од племена удружених у сложено племе (например: у Кучлма и Црмници). Али и главаре заједничке. Али чак ни то не разбије организацију сложеног племена. Васојерићи и Ашани. која чине сложено племе кучко. Са пдеменима. Нека су од њих сложена од недовољно уобличених простих племена (Црмница. Сложена племена нису била сва подједнако чврсто везана у целину. (Што и јесу). Племена остају удружена у своме сложеном племену. Лима и Мораче. Границу свога племена ширили су заједно'.84 * Сретен В. што им тако треба. Тако je у оним племенима која су ce много ширила. na неко викне: „Ха. (Скоро je и немају уопште). што су удружена племена тако чврсто повезана. Али кад би ce негде око Мале Ријеке били са Кучима. например. не^ мају заједничку планину. нека су сложена од племена чврсто уобличених (Кучи. например). У свима сложеним племенима племена су ce удруживала само добровољно. Оно ce не разбија ни када буде великих. ко je витез. повремено и ретко. Буде и да једно племе живи на два одвојена земл>ишта: Малисорски Клименти и у матичном земљишту и на Скадарском Приморју. — Брскут припада племену братоношком. Језера. иако су у њему Братоножићи измешани са Кучима. У временима великих криза буде. која сачињавају једно сложено племе. например). укрстили оружје у знак мира и пошли заједно на Пипере да ce бију. Васзјевићи су у долинама Таре. Буде да су удружена проста племена измешана. Бар делимично. сукоба међу удруженим племенима. Када о томе односу питате Братоножића — они су посебно племе. једно исто сложено племе није у разним временима било једнако чврсто везано у целину. која су заједно отели од малисорских Хота. У некима има једно главно племе . што су на таквом месту да сама не могу. Братоножићи. насељавали су га Братоножићи из Клопота yi Кучи (већином Дрекаловићи). Сложена племена ce и разликују од натплеменске организације или од савеза племена no томе. Није било случаја да су некоје од удружегогх простих племена силом држали у организацији сложеног племена. Када je после неке велике разуте Брскут б-ио Опустео и зарастао у гору. Дрекаловићи са племенима старих Куча. и највећих. Али ипак свако удружено племе остаје за стално у склопу свога сложеног племена. удари Пипер!" они би прекинули бој. Шаранди и Ускоци у слод^еном племену дробн^ачком. Велика и Шекулар у сложеном племену васојевићком. Сложено племе je организација стабилизована. да ce између удружених простих племена.

a сложено су племе. или није (у Дробњаку). Оно ce створило од две велике крвне групе и од разних усељеника. Вукосављевић. Због тога што je свако племе у натплеменекој организацији целина аутономна. . организована принуда да племена морају остати у натплеменској организаиији. Постала су сложена и прилично велика због тога што су мања племена у тс<ме крају била изложена према муслиманима нашим и арбанашким. добровољно удружују у шире. Арбанашки муслимански главари су ce. од којих свако сачува своју организацију и целу своју особеност. Не може je * Оретен В. a велико je што му je једном у суседном племену (Малоншићима) била разбијена племенска организација и било расељено. што je натплеменска организација само за уски круг послова политичких и војних. Натллеменска организација je заједница племена. стр. Етничке разлике међу племенима мање су сметња стварању заједничке натплеменске организације. Стварање натплеменских организадија било je прилично стална тежња наших племена. na су ce морала уједињавати у веће заједнице. в) Н а т п л е м е н с к а о р га н и з a ци ј a. кн>. која сама управља својим унутрашњим пословима. na ce не плаше приступања. — Кроз Целу историју динарских племена било je често да ce племена. Због тога што ce све наше натплеменске организације увек организују у сврху боље одбране од Турака. Историја сељачког друштва. Сем Бјелопавлића. Имали Васојевићи. 39—40. Шеф натплеменске организације je шеф једнога од племена. него што то може изгледати. I. чим ce добро уобличе и организационо ојачају. Кучи и арбанашки Клименти. Кучи и Арбанаси имају и данас једну организацију сложеног племена.Организаци-Ја динарских племена 85 око кога су остала груписана. што je сасвим мало. као уобличене заједнице. јер могу да иступе прилично лако кад гсд хоће. натплеменске. нису их могли хришћани и муслимани заједао нигде створити*. na су ce Бјелопавлићи могли ширити на ту страну. што ни једно племе у натплеменској организацији није ни над којим другим. шш није нимало. Удружило ce у једно племе због тога што je било изложено према Спужу и Никшићу. Кучи и Арбанаси имали су натплеменских организација заједничких не једном и не једну. организације. Бјелопавлићи су у средини динарске племенске области. Све натплеменске организације неизсставно буду и политичке. Он нема власти над унутрашњим послсвима осталих племена. Муслимани нису осећали да им треба каква политичка самоуправд према турској држави. Ова сложена племена налазе ce већином на ободу динарске племенске области. Натплеменске организације су ce стварале често и прилично лако. Они имају поверења у турску државу као своју. истина и према турској држави понекад политички организовали и борили ce против ње. To je главно племе или крвна за~ једница (у Васојерићима).

Једино има. и у нас и у Арбанаса. бар no неки пут. нигде није био овладао ни својим племеном. што нико. Брђанска племена.86 * Сретен В. A наше динарске натплеменске организације су биле такве заједнице. где су бивале скушптине тих племена. У савезима наших динарских племена нема организационих елемената натплеменских. Брђанска су племена била много боље уобличена него херцегорачка. У народу су се сачувала сећања на велики број натплеменских организација. у којима нема племена које заповеда и води. овлада над њима и тако створи натплеменску организацију или што слично. Да једно племе освоји друго. Али да потчини племенике нема. Жупа Никшићка били су херцеговачка племена. У Брдима еу се прво и манциповала од турске власти Брда у ужем смислу (Бјелопавлићи) и они први придружили Старој Црној Гори. До пре стотину година законик за Црну Гору звао се „црногорски и брдски". била. јер ово није савез племена. Бјелопавлићи су и раније били језгро брђанских племена. У Жупи Никшићкој показују место. 1806 године су се некако слично била удружила племена црногорска и бокељска. Ha тај начин освајачка могу бити само она племена. ма и повремено и нестално. например. Да се именом Брда зову и само Бјелопавлићи и сва Брда заједно то. После уједињења са Црном Гором постала су држава Црна Гора. Вукосављевић имати већ ни no томе. те стапање у државу црногорску није било одједном. што je шеф једног племева: значило би да je то племе над осталима. без Црногораца. Ту су натплеменску организацију Турци разбили оснивањем Никшића и она се због оснивања турске крајине у Никшићу није обновила. није било ни у нашим ни у малисорским племенима. Ово je исто као што je натплеменска организација у Старој Црној Гори дала име целогј заједници племена црногорских. вероватно. Тако су се била удружила и племена црногорска и херцеговачка — нарочито од Вукалорићевог устанка. Није просто за то. Брда су и сама. да племе племену отме део планине. Племена која су у савезу нису организована заједница. Нисам узео тај назив. којима je неко овладао и организовао их за освајање. или и део другог племенског земљишта. без Црне Горе. што су Бјелопавлићи били племе око кога су се. није случајно. Бањани. него je због тога. Ову ллеменску организацију обично називају с а в е з п л е м е н а . као нека натплеменска организација. Устанцима крајем XVI века средиште je натплеменска организација племена око Нцкшића. брђанских и херцеговачких. Па ни спајање херцеговачких племена с црногорскима није било одмах тако потпуно. Пре уједињења са Црном Гором Дробшак. a главарске куће које су биле за то придруживање добиле углед над осталим главарским кућама. везивала остала брђанска племена. она само раде неки посао за- . Пива. била су у савезу племена чешће и дуже него у натплеменској организацији чисто брђанској. већ се само племена помажу против Турака спонтано или no неком конкретном споразуму. У Катунској нахији било je и да се два слабија племена помажу против трећег јачег. Ми смо имали и савезе племена.

Козлине. његове наследнике. него je прерасла у државу. Уредбе натплеменске организације нису ни близу толико одређене и постојане. Она једна. Малисорска натплеменска организација није никад прерасла у државу ie буна против те заједнице није ни било никад. Има традиција да je натплеменска организација Дробњака. Војни неуспеси су били главни узрск разбијању. A ипак се одржа. Натплеменска организација je виши организациони ступањ у племенском животу него савез племена.Организаци-Ја динарских племена 87 Једно. иако посредан: Нема буна ххротив тих заједница. Томе има добар доказ. осећа се и потреба да племена остану у натплеменској организацији. Ни кад се помажу често. Натплеменска организација je пак организована заједница племена. a не принудом и што се не меша у унутрашње послове удружених племена. Буне настају тек пошто натплеменска организација прерасте у државну организацију и пошто држава организује принуду. Васојевића и Климената имала je тако заједничког шефа (војводу кучког Радоњу Петровића). али немају неку заједничку војничку организацију. Никшића. Оне се и нису развијале шире. Можда су понекад и друга племена. Конкретно: она само ратују заједнички. што се није разбила. већ управља само заједничким војним и политичким пословима. нису организована заједница. Наше су се натплеменске органицазије све сем једне брзо разбиле. Напротив: У нас je натплеменска организација нестабилнија од савеза племена. јер догод се осећа потреба заједничких војних и политичких послова. Буна нема због тога што се натплеменска организација и одржава компромисима међу племенима. имало светаца заједничких за no неколико племена. например). Економски и морални живот народни се и даље развија у оквирима посебних племена. има за шефа војводу Грдана Никшића и. Морачана и Ровчана имала некада заједничке шефове (војводе дробњачке. a не за уређење економског и моралног живота народног унутра у племенима. Натплеменска организација Куча. Натплеменске организације су неуобличеније уређене него племена и много несталније no трајању. била у тој натплеменској организацији. Оне се и створе и у прво време израђују само у сврхе политичке и војничке. Има још сећања и о другим таквим натплеменским организацијама. Имало je главара над заједничким пословима. доцније. или остати у тој заједници. Због тога што управља само једним тако ограниче- . Натплеменске организације су стварале племена као целине. узек су остајале углавном војна организација. колико су одређене и постојане уредбе једнога племена. имало културних средишта за понеколико племена (манастир какав. Није било организоване принуде. Што не значи да je она стабилнија организација од савеза племена. Дробњака и Пивљана. да се мора ући у ту зајединицу.ва за неко време. имала и неких заједничких већања. и она je брзо престала бити натплеменска оргаизација. да се у заједници мора остати. Натплемекска организација племена херцеговачких. Добровољно. херцеговачка и брђанска. једног за другим кроз неколико поколења).

али стално остане главарска породица свога ужега племгна. друкчије него у натплеменској организацији. У нашим натплеменским организацијама нема да je неко племе на челу. Вукосављевић ним делом народских послова. За црногорску натллеменску организацију. У малисорској натплеменској организацији тога je бивало до у X X век („беса"). која ce ослања на своје присталице у свима племенима. што им ce главарске породице не еманципују од својих братстз. Главарска породица у сложеном племену устали ce у истом ужем племену. jep би. Уредбе натплеменских организација биле су уствари уредбе племенског законодавства. Без континуитета — формалног. Племена која су удружена у сложено племе. Поуздано ce зна. као и друго пуно што-шта. Само je за послове лолитичке имало као неких уредаба општих за сва племена. те судије нису ни тиме као ни чиме другим биле везане за натплеменску организацију. Нема ни онолико колико гога има у Малисора. Развитку суђења у дрногорској натплеменској организацији иајвише je сметало двоје: није имало организоване снаге за извршење пресуда и није имало каквсг натплеменског новца за плату судијама. a у походима хотски ce бајрак увек носи гфви. које je војвода Грдан водио. пре него што je прерасла у државу. да води или да заповеда. Сложена племена ce организационо не развијају и због тога. на тај начин. да те заједнице нису имале колективних својина. У сложеном je племену и то.88 * Сретен В. наследио га je синовац — иако су устанци. Главарство натплеменских организација рано ce почне јасније обележавати и устаљивати у no једном братству некога од удружених племена. али не могу да признају првенство њеном ужем племену и њеном целом братству. шеф натплеменске организације у Херцеговини. она и нема много правила и уредаба. и за малисорску зна ce да je било и посредовања понекад у сукобима међу племенима и да je било неког суђења. Главарска породица црногорске натплеменске организације ce рано почне еманциповати и од свога племена и од свога братства и полако постаје натплеменска главарска породица. ради све у истом народском духу. У натплеменској организацији главари из једне породице постају претставнмци и свега народа из нат- . почетком XVII века били несрећно свршени. Одлуке и други поступци натплеменских организација су некако као импровизације. умрс. Чак ни племенска држава Црна Гора скоро није имала каквих државних земљишних својина. могу да приме једну породицу за сталну главарску породицу. Коитинуитет je у томе што ce и сна што ce ради спонтано.ва и својих ужих племена. у којих барјактар хотски увек сазива натплеменске скуппггине. Петровиће више помаже и подиже племе озринићко него њихово племе његушко. У сасвим je веродостсјном народском сећању остало да би ce у понеко време утврдило примирје међу завађешш племенима („вјера"). те ни каквих уредаба о њима. једно племе или једно цело братство имало у власти и посебне послове других удружених племена. Кад je војвода Грдан.

или брзо прешле у виши организациони ступањ. Владика црногорски био je као . Њему je требало да ту своју. Једино ce у црногорској натплеменској организацији једна породица еманциповала од свога племена и свога братства и успела да ce ослони и на друга племена и братства. To je знак да je натплеменска <организација почела прелазити у облик племенске државе.више су велика. Ако су пак Брсјаци и Мијаци били сложена племена. у свима и нашим и малисзрским натплеменским оргапизацијама било je и војних и политичких елемената. у време кад je поморска српска краљевина псмагала њихову буну. другим својим посебним племенским племенима није доказ. Није та прекретница чак ни у јасном увођењу војних na ни политичких елемената у натплеменску оргаиизацију. Политичка историја црногорске племенске држа. или други какав облик простих племена —и су. што би било< неупоредиво теже и поред јаке и уједначене воље свих црногорских и осталих динарских племена да ce ослободе од турске власти.верски поглавар у једном врло важном однссу неспорно над свима племенима и главарима. Брсјаци и Мијаци су могли бити и посебне натплеменске организадије или бити заједно у једној сложеној натплеменској организацији.ве развија ce упоредо са историјом лаганог еманциповања уже главарске породице Петровића од свога племена na и од свога братства. у тој држави. али je само једна од њих постала држава. доцније. To што ce данас Брсјаци или Мијаци нигде не називају и no каквим. Јесу ли то бшге неке натплеменске организације? — To je вероватно. што ce Брсјаци увек на- . У свима и нашим и малисорским племенима било je војних организационих елемената. У динарским племенима je тога билск Да Брсјаци и Мијаци заједно нису били једна иста натплеменска органзација није довољан доказ у томе. нарочито за Брсјаке. Иначе све познате наше натплеменске организције нису биле трајне.Организаци-Ја динарских племена 89 племенске организације тек уколико престају биш претставници свога племена и свога братства. Није му требало да je целу успостазл»а наново. Или су били без неког главног и средишног племена (као Црмница). несложена племена. no коме ce звало цело сложено племе. Ни исељеници из нарских сложених племена обично ce не кажу no својим посебним племенима него no сдсме сложеном племену. Отада почиње и увођење принуде за сва племена да морају остати у тој натплеменској организацији и. могли су бити или са no једним племеном средишним и главним (као Васојевићи или Дробњаци). били нека заједница сасвим велика. врло важну. иако су им организације трајале сасвим задуго. За Брсјаке ce зна да су. У овоме je јасније него и у чему другсме обележено где и када спонтана народска натплеменска организација почне прелазити у државну организацију. У шта ce no овој класификациј и могу уврстити македоиски Брсјаци и Мијаци? — Мало je вероватно да су били крвне заједнице. да су сии били проста. него су ce или брз>о разбиле. власт само прошири и на друге односе и да je уетали у својој ужој породици.

Претпоставку да су Брсјаци били једна посебна натплеменска организација. Тако и Мијаци. Али су неке аналогије довољне да се не може унапред искључити претпоставка да су Брејаци и Мијаци били сложена племека. a становништво стариначко добро чува традидије. a Мијаци друга. Натплеменска организација није тако чврста реза. да уједцачи племена која њу чине. Истина иноплеменици их често називају и именом натплеменске организације (Брђани. „Истрага потурица". Али je у Србији кнежина нестало сасвин брзо. племена и неких готових. нити да су заједно били натплеменска организација. али нема забележених традиција. XI. не потврђује чињеница. a Мијаци Мијацима. Можда их има више него што се у науци о томе зна. a никад no каквом називу који би обухватао и Брсјаке и Мијаке. Утицај цеттгњских владика. била су много чвршће организована него кнежине. Уосталом. У народу се све до сад зна. a у Црној Гори племена су остала. које би помогле да се сазна пгго о организационом облику ових племена. По томе су Брсјаци и Мијаци заједно могли бити једна иста натплеменска организација и могли не бити.вему нема доказа нити да су Брсјаци или Мијаци биле посебне натплеменске организације. Малисори). — У озоме с. И у Србији je организадија државе почела од кнежина и од надкнежинске организације слично ономе. још није ислитивано има ли у народу какрих традиција о овим брсјачким и мијачким племенским организацијама. Династија и владалац) Стварање црногорске државе je процес удруживања племена у натплеменске организације и прелажења натплеменских организација у племенску државу. Којим редом држава захвата власт. Вукосављевић зивају Брсјацима. To je чудновато. била каква натплеменскa органмзација. или посебна сложена племена. или и са још којим племенима. него се и ширила . неколико уобличених. Ни сељеници из динарских натплеменских организација наших и мшгосорске не називају се именом своје натплеменске оргнизације него именом свога племена. уобличених. ПЛЕМЕНСКА ДРЖАВА (Црна Гора je држава племенска. што су сви Брсјаци добро слични међу собом и сви на исти начин различни од Мијака. Историја племенске државе. јер je иначе и у њих и у целој Македонији локална традиција прилично јака. натплеменских организација. И Брсјаци и Мијаци остали су на старевини и пошто су им племенске организације биле разбијене. na су ипак разлике међу брђанским племенима веће од разлика међу Брсјацима. Брда су била ватплеменска организација мања. како je у Црној Гори почела од племена и натплеменске организације. него што би могла бити каква брсјачка натплеменска организација. или да су заједно. —• Државност. ко Мијак.90 * Сретен В. Држава у Црној Гори не само што je постала из готорих. ко je Брсјак.

уз помоћ Црне Горе и као племенске целине joj се придруживала. команда над војском. na ипак није било никаква знака тежње за уобличавањем у племена. „Нахија" (беранска) није се уобличила у племе после осло&ођења године 1912. не би могао не видети у њој племена у првом плану: племенски морални живот. постале у племенима. ако већ није 5ило племе. суђење. држава je ослобођавала само градове и градеке околине: племена су се нјвише својом снагом ослобођавала од Турака. него je била и раније део племена васојевићког. и грађанска и во на. била друштвена превага сељака и сељачког сина над грађанином и грађанским сином.народски — у много које чему no племенски. У овоме je био главни корен . братственичке везе биле су јаке. али je било израђено ne. који су сслобођени 1912 године. скривало иза реликих на изглед лакомислених трошкора. кад je какво репрезентоваше. просвета. na чак и тада. Ha политичком и економском плану видео би такође да je с новица племенска. Он? израста из племена. и грађанска и војна. тешко сиромаштв-о се. породица и појединаца нису биле израђене само no богатству него у великој мери и no другоме чему. no племенима. За главарства je. Црногорска држава. сеоски саобраћај. остаје племенска и кад израсте у државу. суревњивост према другим племенима. У Црној Гори je била и зелика друштвена једнакост. племенске „гларарске куће". друштвене разлике између братстава. док je год била. Цивилно законодавство било je. државно.го снагу племенских историских традиција везаних за национг. Тек 1912 године држава je ослободила и градове и покрајине •— тада само уз помоћ нашег народа у тим покрајинама и градодима и присајединила их себи.. ко би се оштро и без предубеђења загледао у Црну Гору. a уобличе се у племена кад се ослободе. паши и води. Државна je била главна егзекутива.. био компромис између државе и племена. a народ се у свакој од ових малих области ссећао као нека заједница онолико бар колико се у Пољима и Рудинама оеећао. Све што се ослободи уобличи се у племе. По племенима и селима и no еељачкој демок ттији управа главним народским пословима: колективним земл->ишним својинама. имали су више услова да се уобличе у мала племена. Тек од 1912 године ново ослобођене сбласти не уобличавају се у племена. истина. била je племенска држава — и као држава једна организација састављена из племена. Бихор (онај део који je е лере стране Лима) и Камена Гора (део који je припао Црној Гори). него што су имале Рудине и Поља.Јне. Све до 1878 године. сва сем највиших или чисто техничких. Подела и администрација. Племенска основица Црне Горе давала joj je сликовитост живота и особеност њене државе и друштва.Организаци-Ја динарских племена 91 слободнЈ-гм придруживањем племена и натплеменских организација. колектидним правима на приватним баштинама. државни саобраћај. До пред сами крај постојања државе. Рудине никшићке и Поља Колашинска нису била племена. осет. пољ^ка полиција. Видео би церемониозне облике понашања.

A кнежине у Србији биле су као организације много нелотпуније и слабије израђене него икоја племена. Један од главних услова за стварање повеће државе племена црногорска нису имала. Такве хомогености није онда било нигде у целој племенск'сј области колико у старој Црној Гори. na су ипак прерасле у ступањ виши.92 и оне тежње после уједињења са Србијом. племена нису била израдила племенску организадију онолико уобличену и завршену. За стварање црногорске државе имао je још један. Херцеговачка племена око Никшића била су на месту више средишном. атомизованог. социјално. По важности овим редом хомогено. Вероватно je да би она створила око себе државу већу. где ce држава почела стварати. Да их турска држава није почетком XVII века разбила. што колико било може допунити оскудне историјске изворе. или прилтсрска наша племена од Бара до Херцегнозог. Мора ce чак и у легендама и митовима да тражи понешто. створила око себе државу већу од црногорске. сва заједн1^ прерасту у виши организациони ступањ — у државу. да ce остане у своме посебном поретку. Племена у Старој Црној Горл нису. она би. Таме. — a држава ce није почела стварати ни око брђанских племена. na пошто ce прође кроз тај нижи ступањ. Овај ход развитка није био no шеми простој. у државу. на коме су била наша брђанска племена. услов: у турској држави настали су били нереди и слабост који су омогућили успех. овде нема. И још један: у приликама и односима оних времена. него још и no томе. на који ступањ најуобличенија племена. a ипак у томе јединству. Пре него што ce црногорска држаза и почела стврати утрошено je много напора око уобличавања организационог ступња претходног и нижег. нису била на месту средишном. Има и обиље писа- . нису искрочила никад. постала језгро државе само no томе што су била организационо уобличена прилично добро. била заклоњенија од страних утицаја него племена брђанска. вероватно. малисорска. Из аморфног. како je овде речено. херцеговачка. О стварању племенских држава мора да ce нагађа много више него о постанку икојег другог облитса државе. Нису племена у Старој Црној Гори била искрочила ни на онолико висок организациони ступањ. у којој ce иначе крију корени племенске државе. колико су то била израдила малисорска племена — која ипак нису никад ни почела стварати државу. Да прво свако племе заврши своју организациону еволуцију. Врло je мало правих историјских извора о стварању племенских држава. национално и етнички. што су била на месту мање узнемираваном. да нису била онолико перифериска. О постанку племенске државе у Црној Гори не мора. да језгро. каква су била када ce црногорска држаза почела стварати. важан. државе буде хомогено верски. разуме ce. У Старој Црној Гори. било je потребно. око сплемењаван»а. становништва не би могла ни постати. Кристализовање неке масе почртње око места најмање узнемираваног.

Стварање црногорске племенске државе je скорашња појава нечега прастарог. те ce у њиној историји и организацији теже могу наћи објашшења за историју и организацију некадашњих европл>анских племенских држава. У доњем Крају поред „Влашке Цркве" има гробље за истакнутије људе из неколико околних села. Ништа од овога не бива једним гестом него процесом — често сасвим неуједначеним и са прекидима. например. било je много мање него на црногорску државу. војводе. којих није било много ни на прсима руских генерала. Под тешким необрађеетгм плочама. Пре 1912 године држава je својом снагом била ослободила и припојила само Никшић. постепено ce потчињавајући државној власти упоредо са развијањем државе. Наслон лриморских племена на суседна катуњанска и црмничка био je слаб због сукоба око племенских и сеоских међа. Истина има и сада племенских држава. У овако мало простора и овако мало народа ретко je где стало оволико историје. — Црногорска ллеменска држава je постала из готових. OKO ондашњих граница Црне Горе остало je сећање у на- . који су ту државу почели стварати. који су стварали државу. неписмени. на истим местима су и сада куће њихових потомака.Организаци-Ја динарских племена 93 нкх веродостојних историјских извора и ж. И створене су у становништву сасвим друкчијем него што je европљанско. И сада ce поуздано знају чак и места где су биле куће оних. A није само једно такво гробље у Црној Гори. Тек je држава црногорска. Уопште je Црна Гора земља са много историје. a и због пленова. Тек у 1912 години држава својом снагом сслобођава и припаја неке области — али тада уз живу помоћ домородаца. Граховљ. почетком друге полсвине XIX века. конкретна и нестшшзсвама. катуњански сељаци. главари — све прости. Доста их je и за гробље какве омаше краљевине. у хладу неколика древна храста.власти и добровољно приступе у државу. али су оне постале врло давно. Може изгледати да су то личности знатне само у сразмери мале Црне Горе. врелом протече — војна и правно политичка. али ипак уз мало већу Јеттервенцију државе.ани су. свако својом снагом више него ичијом помоћи еманциnyjy од турске . Титоград и барско приморје. највећих војних одличја. племена која ce. било пошло (године 1909— 1910) и припајање малисорских племена Црној Гори. забранила плен у Срба. Врло велики број данашњих црногораца могу своју генеалогију потпуно поуздано довести до људи који су жијвели у време почетка усбличаван»а те племенскс државе и до људи који су je стварали. Али међу тим сељадима има их који су били каваљери одрена Светога Ђорђа или Свете Ане. Политичког и националног наслањања неослобођених племена на суседна. И ретко je где историјска традиција толико често присутна у свести народној. једном пострадали понадавши ce у суседне слободне Цуце.:ва je историјска традлција.сва. Тим je начином. почивају сердари. где ce само дрстом притисне. скоро . организованих. ослобођена. једно no једно сама организационо разрију.

94

* Сретен В. Вукосављевић

роду да су црногорске чете плевиле и српеко, кад не би наигле
што „турско". Има и гусларских песама, из којих се види како
се хришћанска раја жали на то: понекипут колико да скине са
себе одговорност за јатакозаше тим четама, али понекипут жали
истински. Хајдучке чете, било црногорске било домаће које налазе уточиште у Црној Гори, нису од тада смеле дирати у српско.
Тек je држава тиме уклонила препреку надионалном и политичком утицају Црне Горе на околне Србе. У старовлашким селима
око планине Златара до скоро се причало како су се у то време
и Срби прилично бојали од српских хајдучких чета. Једино се
ниеу бојали, када би у чети био Мићо Глушчевић или Јован Брајо. За њих се зна да су зимовали у Црној Гори, a no једној причи
зна се и да су били познати кнезу Данилу. У одавно полуслободном и увек бунтовном затарском селу Пренћанима ј(сш се и сад
понекад ломене година (почетком друге половине XIX века), када
се у селу одлучило да je „отсад срамота пленити у Срба". У то
време je село било ступило у блиске гголитичке везе са црногорском државом. Једино je тврд био наслон неослобођеног дела
Дробњака, Васојевића и Куча на већ ослобођени део свако свога
племена. Али je и без утицаја црногорске државе свако племе
солидарно бранили своја погранична села. У § 6, точка 3 III „Васојевичког закона од дванаест точака" каже: „Ко не притече у помоћ кад душмани ударе на граничаре, да нема никаква дијела v
племену и да се од њега нико не жени, нити му ђевојку даје".*
За развијање натплеменске организације и за стварање државе много су учиниле цетињске владике. И католички бискупи
нарочито у ЈБешу и Скадру радили су много за удруживање и
ослобођење католичких Арбанаса. Али су учинили много мање
него цетињске владике, иако су и ти бискупи били добронамерии,
иако су их и папе помагале. Католички бискупи нису могли да делују онолико усепшно колико цетињске владике, јер су то радили
као ватикански агенти у народу, a не као народски пуномоћнихги.
И папу и н>их народ у католичкој Албанији поштсвао je више него
Црногорци своје владике, али то није било довољно за успех.
Агенат, чак и папин, не свршава успешно такве послове, јер онај,
чији je он агенат, има с р о ј е лланове, изводи их када то њему
треба, када он то може и хоће и изводи онако како то њему треба.
Туђи агенат не може више што да учини сем да смисли и изведе
Један уставак, али само народски пуномоћник може да рукозоди
процесом тако дугим и континуелним, какав je био процес ослобођајвања племена од Турака и уобличавања у државу. Владике
су у своме народу, no народски, руководиле једно народско дело,
a бискупи у једном истом таквом послу вршили ватиканску мисију у арбанашком народу. Ватикански планови су свакако бивали умепгаији и, нарочито, са много више познавања међународне ситуације. Али свако, који ради на послу који није сасвим
* Еасојевички закон од дванаест точака. Са коментаром Д-ра Илије
М. Јелића. Српска Краљевска Академија. Посебна издања Књ. L>XXIII.

Организаци-Ја динарских племена

95

присно његов, ради na сустане, na престане; или истом послу
стави какав друкчији смер; или ce више заинтересује за неки
други посао на другом месту, a онај започети обустави. Тежња
пак наших племена да ce ослободе турске власти била je постојана,
непрекидна и увек иста; цетињске владике имале су више постојаности у тој политици него католички бискупи, jep су ту политику
водили испред свога народа. Када je народ у Црној Гори утврдио
да владике буду стално из исте породице, учврстио je још боље
и континуитет њихове политике и боље усталио натплеменску
организацију. Унело ce и више свесног, планског, у рад за ослобођење од Турака. Да су католички Арбанаси чак и хтели да
утврде бискупско звање у некој породици, то не би могли учкнити, jep то није било у њиној власти, већ у ватиканској. — Владичанско право наслеђа у кући Петровића било je исто онако као
и у другим главарствима: комбинација и наследног изборног
принципа (в. погл. VII). To je чинило да ce владике не уздигну
над својим народом онолико, колико би то могло сметати народној
политици ослобођавања од Турака.
Владике нису имале војне силе на коју би ce ослањали.
„Гвардија", „кабадахије" и „перјаници" нису имали толико снаге, да би ce помоћу њих могло држати. A и те мале војне снаге
организоване су тек у позније време. Напочетку je сва подршка
била у томе, што je већина племена хтела неку натплеменску организацију и хтела владикеначелу теорганизације. А о б и ч н о ј е т о
хтела и већина племена сваког понаособ.Владике нису биле претставници свога племена, као што су тада били остали главари, него
су били претставници натплеменске срганизације. Племена су јасно
увиђала да ce одбранити могу само као заједница и да he постати
раја чим ce раздруже. Власт цетињских владика расла je из њихове сталне војне функције. Они су координирали снаге свих
племена за одбрану и заједнице и племена једног no једног. Они
ce старали за муницију, jep иако je правило било, да свако сам
себи набавља муницију, морало ce набављати и заједнички. Они су
својим моралним ауторитетом, a често и кредитом својих манастира, добијали муницију од бокељских Срба на зајам. Често и
као прилог. Они су тражили и добијали помоћ из Русије и, после
Карађорђева устанка, и из Србије. Власт владика расла je и из
сталног мирења сукоба међу племенима уз помоћ оно мало војне
снаге, колико су у последње време имали на расположењу, a
више посредовањем, заклетвама и клетвама. Снага владика у
смиривању сукоба била je напочетку мала. Али je расла стално
— због тога што je то била једина сната, која je у томе деловала
непрекидно. И свештена функција била им je један ослонац. Због
ње су владике били једини између свих главара, којима су народски послови свих племена били стални посао. Због њиховог
свештеног чина сам народ je тражио да те послове no дужности
раде. Да ce власт цетињских владика развије помогла je у неку
руку и добра срећа: Од како су наследни, Петрзвићи владике су
стално били људи од велике личне вредности. Једино Сава није

96

* Сретен В. Вукосављевић

био за нарсдног старешину, али се он није ни мешао у народне
послове, него je то радио Василије. И пре Петровића било je владика врло способних. — Власт владика није никада била теократска владавина, јер се никад није владало преко свештеника, нити
су владике преко њих утицале на народске послове. Уколико je
пак владика био владалац, само je он био свештено лице — власт
није била свештеничка никад. Кад je у владичанском чину израстао владалац, онда je он престао бити и владика. Никакве друге
промене у власти тада није било; нити je било каквог другог преласка власти са теократске на световну.
„Истрага потурица" je дело натплеменске организације. Рађено je за пуних 150 година и увек у истоме духу. Увек у сврху
што потпунијег и што лакшег ослобођења од Турака. Племе једно
noi једно, није нигде no својој иницијативи свршило тај посао,
иако су no својој снази понека и могла то учинити. Исламизоваии племеници били су као племеници прилично исправни и солидарни са својим племеном у срима међуплеменским односима.
Још исправнији и солидарнији као братственици. Братства су
због тога бранила своје исламизоване братственике. Није то било
само no општем осећању братственичке солидарности, него и због
тога, што су и ти муслимани бранили своје хришћанске братственике, када би прилике биле так,ве. Tora je било v неослобођеним областима до 1912 године. Изгоњење муслимана из племена,
то je једна концепција шира него што je племе, a нарочито братст,во, може створити. Племену и братетву једном no једном муслимани не смегају много ни у чему. Племена их не би истерала
да није било неке организације натплеменске. He би их ни братства у томе послушала и кад би племена хтела. И после изгсњења
муслимани су одржавали неке везе са својим братствима. За то
има примера много. Унутра у племену и у братству никад нлје
било довољно потетрека да се предузме „истрага" потурчених
племеника. Потстрек je у натплеменским организацијама. Потурице су увек биле противне свима тежн>ама за натплеменским
организацијама, јер су то биле организације увек политичке и
увек антитурске. Потурице не могу примити политичке оријентације против турске државе. Поврху још: не могу да поднесу
владику као натплеменску власт, јер je утицај цетињских владика био увек против турске државе и јер je муслиманима морално немогуће потчинити се утицају поглавара друге вере. О.ви
историски суко'би нису били ни кривицом ЊИХОВ'ООМ, ни кривицом
њихових хришћанских племеника. Однсси су објективно били
постављени тако. Они чиниоци у племенима, који хоће натплеменску организацију, хоће je за то да би се тако племена бранила
од турске власти и да би се тако ослоб-одила турске власти. Муслимани су пак морали знати да ослобођење од Турака значи
власт хришћанску, што у оно зреме доноси собом покрштавање
или исељавања. Због тога je свака тежња за стварањем и јача-

To je било и главни узрок што Црној Гори нису биле међународно признате гранмце све до кнез-Данилова времена. са наслоном на црногорску државу. који су добро познавали Мојсија Зечевића. или цетињског владике. a завршила ce у доњим Bacojfrвићима око половине XIX века. књ. прво су били они потиснути. без зеликог отпора. Али нису хтели ни у какав рад на ослобођавању од турске власти и бшш су противници свима таквим намерама. хришћанског. да им ce не би рекло: потурчили ce. Почела je свршегком XVII века у оне . За свој план он je био потајно придобио Зула (Зулфа) Фатића и још пет муслимана племеника. те ce због тога морало прро рашчистити ca њима. и н с т . Кучи су. али без крви. И данас ce у Васојевићима сећају како су потурице биле исправни племеници и братственици.Организаци-Ја динарских племена 97 њем натплеменских организција морала довести до сукоба са домаћим mvслиманима. „Истрага" je била свуда no иницијативи натплеменске организације. зна ce конкретно шта je било са тим муслимагаша. или су они сами потиснули на исток или на север то становништво. 7. Kao игуман Ђурђевих Стубова он je био главно духовно лице у томе делу племена.четири нахије" старе Црне Горе. Други су ce населили око Црне Горе непосредно. Био je рођени организатор и шеф. To ce м®гло предузети само ca наслоном на већ ослобођени део племена и на утицај државе црногорске. Шта je било ca тим муслиманима? Како je могло бити да ce тако. Или на земљишта опустела због сеоба српског. например. Она није била један чин него процес дуг. становништва. Пештер. Историчари су понекад и сумњали да je икако и било те „истраге потурица". „Истрага потурица" много je мистификована. . Намерно — како je коме требало. С А Н . Тиме су усред Црне Горе створили врло убојите крајине. или. Сјеничко Поље.. или да ce врате? — Једни су ce брзо и добро сместили унутра у Црној Гори: у Никшићу и Колашину и у селима око ших. У бојевима ca суседним муслиманима су ce трудили чак и да буду бољи од осталих племеника. главног радника на „истрази потурица" у доњим Васојевићима. Заузели су скоро сва села у Вранешу. где су ce после разура селили и како. заузели чак и села 7 П о с е б н а и з л . Међутим знају ce поуздано братства из којих je било потурица и братства из којих није. У сваком племену у коме je било муслимана. доцније. Е т н о г р . До пре мало више од тридесет година могло ce разговарати ca људима. великоме броју ce зна и где су сада. na сад нису Васојевићи. иселе? Да не искористе помоћ турске власти да ce одрже. Пружили су ce у прилично густим насељима и даље на исток у средње Полимље. na ce п!осле племе ослободило од Турака. око Љубовиђе и у Бихору ca десне стране Лима и села с десне стране горње Таре. које су разбиле географску целину Црне Горе и омеле све до 1878 године њено повезивање у још чвршћу заједницу. знају ce места где су им биле куће и богомоље. Ca њима заједно и ca хришћанским братственим главарима извео je ту „истрагу" иетина ca нешто насиља.

na даље према Старом Влаху. Из Горског Вијенца се не види јасно. Овај процес „истрага потурица" продужавао се после у Кучима (непотпуно). Te су сеобе дрногорских муслимана учиниле да наша племена постану хомогена. Прилично je вероватно да ови главарски састанци нису само Његошево песничко стилизовање . Имало je нешто слободне везе само према Плевљима. истрага бива припрема за ослобођење од турске власти. али су тиме биле створене крајине непријатељски расположеног становништва. „Истрага потурица" у Васојевићима била je једна од реприза истраге у старој Црној Гори. Зна се ко су потомци оних потурица. који су се покрстили. Опколили су Црну Гору са те стране. чији се претци нису хтели покрстити. Нешто што личи на истрагу бивало je само кад су се разоравала нека насеља или групе насеља. иако није била формално срганизована као крајина. Не зна се ништа о каквој законској акцији. која je била љута и убојита. Зна и за неке. Није био смер „истрага". што им je омогућило да се сасвим ослободе од турске власти. иако ретко. например. иако ни ту није било онако п'отпуно као у Црној Гори. Вукосављевић према Ивањици са јужне стране Јавора. Исто као и у старој Црној Гори: утицај црквених старешиаа био je пресудан. којом се припрема истрага нити о каквој зананодавној акцији којом се тај посао уређује. него враћање у стару веру. одржавали чак и неке везе братства муслиманска у Турској и храшћанска у Црној Гори — она која знају да еу исто шире братство. Титограду и Никшићу. муслимани су остали. види се. Види се да je у свакоме племену остављено да. које су много спречавале ширење црногорских државних граница. Зна се за муслимане no Санџаку. Тако су и ти исељениди створили крајину. Ни у једном од ова два племена то није било много значајно. У старој Црној Гори се још памти прецизно из којих je братстава било потурице и где су им била насеља. Ha Полици. који су морали и no други пут бежати од покрштавања (из Жупе Никшићке и из Дробњака). Најпотпуније je то извођено у Васојевићима. У Васојевићима je сећање на тај посао свеже и прецизно. само племе тај посао сврши. него су се иселили. јесу ли после племена оставила да тај посао у свакоме братству сврши братство само. да су се пред истрагу главари састајали и о томе разговарали. О „истрази потурица" у старој Црној Гори се зна да je била нелосредно пред планску акцију потпуног ослобођења од туреке власти. Доскоро еу. Више него дуго време. народну традицију у Црној Гори помутила je стилизација тога догађаја онаква какза je у Горском Вијенцу. Реч „истрага" потурица чини да се има мало нетачна слика тога чина. о каквој „стези". Али no описима у Горском Вијенцу. смер био покрштавање или исељавање a не истрага. no могућству. To je доцније много ометало Црну Гору да своју ослободилачку акцију шири на ту страну.98 * Сретен В. те су у сукобима око тога помагали и инобратственици. у Дробњаку и Жупи Никшићкој.

Јелића. Због злостављања. To ce познаје и no њиховим презименима. да буду нагонџије (нагоном. Арбанаси у својим племешша „љарман".* Te су потурице биле исламизоване на једно сто година пре истраге. Много je мање опасности да ће у самом братству потурчешаковом доћи због тога до тешког сукоба. но да ce остави свакоме братству да своје врне (врати) у прађедовску вјеру. исељазања и убијања братственика могу његови хришћански братственици доћи у тешке сукобе са другам братствима и може цео подухват пропасти. a) Одмах чим ce она мало јаче развије. Од 27 параграфа. Држава je пуштала да сви главари у сваком племену остану и дал>е из истог племена и углавном из истих старих „главарских кућа". 8 (посредно). Били су ce уобличиле у своје. 5. огранке ширих братстава. ** Васојевички закоин од дванаест точака. 9. Уосталом те су ce потурице исламизовале ипак толико одавно. која ce и у Горском Вијенцу на неколика места помиње. 4. силом). Искоришћавала je већ стечени углед главарских кућа. посебне. држава je направила један свој компромис: да главар буде из истог племена увек. Истрага je била прилрема за потпуно ослобођење од турске власти. имала увек у резерви претенденте и из самог глазаревог братства. 11 (поередно). те су ce звали шарени. из којих су били и раније. Турци су такве потурице у Солуну звали „донме". којим ce уводи државна власт у Црној Гори. која je била крајем прве трећине XIX века у Васојевићима. 12. L X X I I I . Али ce о „истрази потурица". био je компромис између наследног и изборног принципа. Занимљив je пропис § 4: „Потурчењаке нико да не убија. државна власт. један no један. . али je одржавала супарништво међу тим кућама у племену. и из другог главарског братства. да ближе својте и нису имали међу својим хришћанским братственицима. О притиску на потурице говоре §§ 3. Раније. У „Васојезићком закону од дванаест точака" ce јасно види законодарно уређење тога лоела**. Посебна издања Књ. 13. 18. колико их укупнв има у овоме кодексу. Били су и даље остали и племеници и братственици.Организаци-Ја динарских племена 99 историјских догађаја. десет je о „истрази потурица". * Нису још били исламизовани гсотпуно. С коментаром Д-ра Илије М." Овај пропис je уведен због оне бојазни. 19. мењала no томе главаре како je њој потребно. Мвоге њине послове предузимала je. AKO потурице не буду олџије (вероватно изведено од о л и ? — хоћеш ли?). Остали су већим делом „стега" свих братстава у племену каква je потребна за извођење тога тешког подухвата. Има један редослед. зна тачно о целој законској припреми тих догађаја и о законском уређењу саме истраге. смаши ce надлежност и значај племенских главара и скупштина. пре потпунијег успостављања државе. али да он буде њ е н претставник у племену. a ћотеци (батинања) што ко понесе. Она je присвојила и контролу над племенским властима. Остало je углавном и даље да главарство прелази с оца на сина. Српска Краљевска Академија.

Када се почне стварати држава. неписану. врати опет на власт. уредбу гголако уводила фактичку принуду за сва племена да морају остати у заједници. Ha тај начин je изоловала онога главара или главарску кућу. Али су и племенске уредбе о освети живеле и даље •—• мимо државе и државних закона. јер су их и највиши претставници државе и сами имали у својој правној свести. ствара се . У народској политичкој и геотрафској свести те нахије су: „Стара Црна Гора". којој je била узела власт у племену. што их je прихватала и држава. Сасвим je често било да једну главарску кућу. Пошто су све те разне племенске уредбе биле дубоко урезане у народској правној свести. He no неком ошптем плану и no неким општим пра. a за калуђера Макарија. Ђурађ Црнојевић се назива господар Зете.вним принципима. Нове уредбе. држава их не би хтела променити и кад би за то имала снаге. Помоћу самих племена je уведена и принуда да племена морају остати у државној заједници за стално. као прву своју. црмничка и љешанска. Због тога je већина црногорских ллемена хтела да помогне ово и овакро извођење тих уредаба и санкција. Обично само у no једном од орих племена. освети. своје уредбе. држава je почела постављати само о убиству. Види се јасно да скоро сваку од својих нових уредаба и својих санкција народских уредаба држава уводи ради неке конкретне потребе. који су joj непоћудни. To je увиђао и народ. Спочетка их je полако и постепено само извршавала својим апаратом. који je књигу„рукоделисао" каже се да je родом из Црне Горе. — б) Држава je сасвим рано преузела на се законске санкције свих одлука. Да би претекла какво веће зло у народу: крв. расуло. када се почела уобличавати у Црној Гори. Бјелопавлићима и Црмници прилично изражено. јер није постављала иноплеменика. Бивало je гдекад у неким племенима и тежња као сепаратистичких. У уводу Октоиха ободског штампаног последњих година XIV века. Вукосављевић не долазећи никад у сукоб са целим племеном. Слабост досадашње племенске власти није била у самом законодавству.100 * Сретен В. Да су те уредбе биле добре познаје се no томе. Пиперима. Црногорско државно осећање je било постало врло јако. Изузетно je било да сасвим потисне неку стару (Радониће и Богдановиће у Његушима). У писаним документима из раног зремена турске владавине Црном Гором се називају само нахије: катунска. крађи. Али je пред само турско освајање Црна Гора била еамо део државе зетске. Нова je главарска кућа била и Марка Миљанова у Кучима иако je била огранак братства великог и гласовитог. то je чинило да их одобрава свако сем оних које погађају. плену и отмици девојака. ријечка. — в) Одмах чим je натплеменска организација почела прерастати у држазу. она je. У Кучима. na чак и против државе и државних закона. Ретко je кад држава подигла нову главарску кућу у племену (Сочице у Пиви. освету. Поповиће у Катунској нахији). грађанском na ни кривичном. као што je и држава била постала врло крепка.

Нису још били постали грађани. и школовани вешколовани. иако лабавој. Али ce у народу зва где су међе овим главним деловима Црне Горе. онда je. која су 1878 годиве припала Црној Гори. У старој Црној Гори мало je имало каквих партикуларистичких тежња. Kao што су племена била сељачка. na и из ранијих својих посебних борби с Турцима. na после и остала Брда.. били су из сељачког друштза. из Боке и Санџака. Наше пак грађанство било je великим делом скоро досељено из окупиране Херцеговине. Остали су градови били еасвим мали. али која je састављена од Старе Црне Горе и Брда. Држава je била племенска и no томе. „Црва Гора и Брда".. тако je и држава била сељачка. Носиоци црногорске државности била су племена — сва заједно и свако посебно. чак и Цегиње све до последњих година. Имају развијено осећање вационалне заједнице ca осталим Србима. Муслимани ваше крви. Вођство су биле главарске породице. na и Никшићи и подгоричани чак и сни који су ce отселили.Организаци-Ја динарских племена 101 у тим нахијама. за владе Петра I. Имају и свој посебни историјски капитал од времева стварања црногорске државе. црногорској држави приступе Бјелопавлићи. — Сви ce равнају према етарој Црној Гори. оли Брђанин Црногорца." Титула и кнеза и краља Николе je: „Господар Црне Горе и Брда". Сметало му je и то што je велики део (сем у Никшићу) био друге вере. У Законику Петра I стоји например: „Ако ли убије Црногорац Брђанина. него je „Црна Гора". Чиновници. Али у државној свести народној ни она ни остали делови. Племева je за државу везивало и осећаше да je свакоје вејако без државе. заједници с Кучима. Главнина грађанстра била je у Никшићу и Подгорици. Када. У државној свести народвој ce било више еволуирало нето у звавичгош називима: црногорска држава није „Црна Гора и Брда". Везивало их je оеећање заједнице стварања државе. Ова ce подела не осећа у односима ни према суседима ви према икоме споља: сви су само Црногорци. Нагласак je остао различан. што су та племена већ била у векој. колико су била Брда. нису рељефно издвојени у неку целину. званично. ни толико. „Дођоше неки Црногорци" казаће ce у селу брђанском или херцеговачком. a чиновници je нису нигде засновали na ви у Црној Гори. Помогло je. јер другог грађанства није било толико да заснује грађанску класу. — Црногорско државно осећање била* су добила и ова мала католичка арбанашка племева. Па и крој одела. Доцније у њен састав улазе и племена горше Херцеговине. . У свакоме je племеву имало јако изражевог повоса да ce само ослободило и добровољно приступило држави. a међу тим иноверцкма велики део Арбанаса. Мркојевићи. имају заједничку стару традидију. Црногарско државно осећање имају и католици ваше крви у барском приморју. имају помало прногорског осећања — ве нациовалног него покрајинског више него државног. Преко Црне Горе je дошла свима равва капа и све што je у оделу декоративво. које су такође биле сељачке. Грађанство вије никада било ни бројно ни економски јако толико да може постати иоле важан чинилац.

102

* Сретен В. Вукосављевић

Могло je бити опасности да понеки племенски шефови не
постану супарници династији, јер су племена била да,внашња и
чврсто организована, a монархија и династија скорашњи. Ta je
опасност у Црној Гори била већа него онде, где због величине и
богатства државе, династија има боље могућности да се издигне
високо и да направи велику разлику и отстојање између себе и
свакога другог у држави. Ha друга племена сем на своје претенденти се нису могли ослонити због уске суревњивости племена. Она
нису допуштала једно другоме нити главарима другог племена
власт или утицај над собом. Другога пак каквог ослонца претенденти нису ни моли имати: грађанство није било развијено, a
главари се нису били иоле потпуно израдили у племство, иако су
били помало наследни. Због тога Петровићи нису имали мука са
претендентима сем напочетку са гувернадурима Радоњићима, који су већ унеколико били Псстали главари над свима племенима
етаре Црне Горе. Најјачи од доцнијих претендената, Стеван Перовић, сестрић владике Рада, једва да се може урачунати за неког претендента. Да се уздигну изнад свих племенских главара
Петрорићима je помогло то што су имали и власт духовну, која
им се много теже могла оспорити. Помогло им je и то што су
били породица крепка, која није дегенерисала и што су били, редом сви, способни владаоци. Ни један Петровић није владавину
наследио од свога оца, na ипак није било непрелика ни од претендената из породице Петровића, сем једном, после смрти владике Рада, na и тада и мало и за кратко време. Петровићи су се,
Један no један, све више уобличазали као владаоци. Краљ Никола
je био постао владалац са свима атрибутима колико и други владаоци у другим државама. Односи између њега, његових блиских
сродника, главара и народа били су односи између владаоца и поданика. Са својим сродницима био je удобро само када га слушају потплно. И када стално и јавно показују своју послушност.
Гушио je одмах и оштро сраку претензију да се који од њих
исправи према њему, да покаже своје достојанство, које би било
независно од „господареве" милости. Главари су морали свп бити
послушни и јавно манифестовати послушност. „Приступити руци
господаревој" била je почаст. Кад се некоме ускрати та почаст,
то je био почетак немилости и губитак главарстра, ако се некако
ке врати у милост. Одбранити од владаоца неко своје главарство
у племству било je постало немогуће. Ни своје племе не би таквог главара бранило, јер je увек и нави главар опет био племеник.
Према људима из масе народне био je патријархалан; строг
и опортун — добро погођено како када треба. Пред њим сви равни
— бар начелно — из кога било племена и братства. Равна и сва
племена и сва братства као целине. A он одређује које ће се племе или братство или ко лично сматрати заслужнијим за Црну
Гору. По зојним заслугама у првом реду. По тим заслугама он их
je јавно разврстао нарочито у својим циклусима песама „Кола"
и „Нова Кола". Управо он je некако био и овлашћен да уобличи
судове, које je црногорско јавно мњење било већ створило. Али

Организација дмнарских

племена

103

владалац ни један није могао наметнути интимном народском
осећању cpoj суд, ако je било разлике између суда његовог и
народског. Важило je неколико и оно што je владалац рекао, али
je ипак у основи и на дуги рок остало оно, како je народ о томе
пресудио. О Шћепану Малом, например, владика Раде није могао
наметнути народу свој суд чак ни својим спевом. — Приступ владаоцу сваком жалбом био je прилично лак. Имале су и публичне
аудијенције. У овоме je било неколико заштлте од главарске самовоље. Нарочито je корисно било што je рладалац убрзавао
процедуру администрације и судства. О томе су остала у народу сећања добра и жива. Од самовоље пак владаочеве имала
je нека, каква таква, заштита у јавном мњењу. Али није била
ефикасна иоле довољно. Простоме човеку из народа била je заштита у томе, што je непознат, анониман, удаљен од владаоца, те
није ни нмао прилике да изазове владаочеву злу вољу. Али ни
један од ових владалаца није од појединаца ништа отео. У уредбе народских организација, села и племена, владаоци ce киеу мешали друкчије сем да прописима даду санкцију. Чак ни у Б о
гишићевом имовинском законику скоро нема прсписа о „селини",
„планини", о натапању — о однс-сима у црногорском селу најзажнијим: To je био један конзерватизам разуман: пуштали су да
те уредбе развија народ сам у својим организацијама. •— Mace су
имале идеале ослобођења широких, већином плодних, области око
Црне Горе. Династија je била успела да постане нада за остварење тих идеала. — Владалац je и у свакоме племену понаособ
скоро увек имао велику већину племеника, на које ce могао наслонити, да у племену савлађује сваку антидржавну тежњу. Сваки ce владалад чувао од употребе у неком племену војне снаге
иноплеменика. To je било врло оласно, jep je стварало незаборавну мржњу. Племена имају врло дуго памћење и за зло и за добро,
које им ce учини. Кнез Данило je једном приликом катушансхом
војском оштро умиривао Куче. После уједЈивења Црне Горе са
Србијом Кучи су вољно пошли да умирују неке нереде у катунској нацији. A кад су их лозвали да умирују нереде у племену
ровачком казали су: „Зовите нас на које било племе, поћићемо;
на Ровца нећемо". Кучи су памтили да су једном приликом, пре
око 300 година, нашли од Турака уточиште у племену ровачксм.

XII. МАЛИСОРСКА НАТПЛЕМЕНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА
(Била друготрајна. Зашто ce није развила у државу?
уједињењем са Црном Гором)

О тежњи за

За разлику од наших натплеменских организација малиеорска ce стабилизовала и остала све до пропасти европске турске
државе. Увек само као народска натплеменска организација. Нити
ce разбила као све наше сем једне, нити ce развила у државу као

104

* Сретен В. В у к о с а в љ е в и ћ

та наша једна. Турска држава ју je спречила да се развије v
држару, јер je она узела да врши неке функције, које су потребне
да би организација могла дуже остати. Турској држави je та натплеменска организација требала за њену политику према нашим
племенима, те ју je за то подржавала. Малисорска су пак племена била прилично јака, те се турска држава устручавала да еа
њима дође у сукоб. Нарстито откако je Црна Гора ојачала. Оне
наше натплеменске организације, које су биле мало потпуније
израђене, нису као организадије могле бити много друкчије, јер
су објективни услови били слични. Због тога су сазнања о малисорској натплеменској оргнизацији важна и за нас, јер je и у нас
и у земљама око нас то једина натплеменска организација, о Kojoj се може знати поуздано. Како je што било у нашим натплеменским организацијама прилично je нејасно. Писани извори су
оскудни a ова народека традиција непоуздана, јер се у сећањима
помешало оно што je било пре почетка државе и оно што je било
кад се из наших натплеменеких организација била почела стварати држава. По ономе што се поуздано зиа о малисорској натплеменској организацији могу се паправити бар претпоствке за понешто у нашим натплеменским организацијама о чему се незна. Могу се боље разумети историски извори. Може се, например, употпунити слика какав je био однос између владике и главара и туреких власти, о коме се говори у једном важном документу црногорског кадије из 1637 године и како je отприлике могла изгледати тадашња црногорска самоуправа.
У Малесији je имао главни суд у Скадру код везира. ,,У суду
су били no један човек од с;ваког племена"... „Суди no Лекином
закону"... „У овај суд иду редом сви барјактари и војзоде од Малесије и остају тамо no један мјесец"... „За то вријеме примају
плату"... „Кад би се десио спор око каква велика питања у племену или међу малесорским племенима, na га нијесу могли ријешити племенски судовк, онда се ствар износила пред суд цијеле
Малесије, који су сачињавали 7 барјактара, 64 војводе и главара.
He успје ли овај суд, онда се спор износио пред скадарског везира, који je доносио коначну одлуку"... „Ако се укаже потреба за
скуп свих малесорских племена, онда овај скуп сазива хотски
барјактар, јер њега држе за најстаријега"... „Овај се сазив врши свагда no претходном договору свих малесорских главара...
„Скупови... обично у Скадру..." „Хотски се барјак рачунао први
међу свим малесорским барјацима; он се носио први у сваком
походу, na за њим редом: грудски, клименташки, кастратски и
шкрељски"... У старије доба, докле су били под Турцима, Кучи
су често бкли с малисорским племенима у заједници и вој евали
протир заједничког непријатеља. У таквим савезима je војвода
куч^и водио прву ријеч и вршио највиднију улогу."*
* Андрија Јовићевић,
књ. X V , стр. 91, 92, 101.

Малесија,

Насеља и порекло

становништва,

која има претставнике свуда. a несамссталног. To je помагало да у малисорској натплеменској организацији буде нешто више реда. али није била довољна накнада за онај негативни утицај. да je турска држава морала правити компромисе ca њима. na и антимуслиманско. Пошто није имало какве тежње. као широка организација. истина не безначајним. — Ове . које никад нису постала политичка основица за даље државно-политичко развијање. што je турска државна власт из Скадра давала санкције глазним племекским одлукама. Главари су још више него народ били под Ta сва три утицаја: турске државе. као оријентација утврђена и устаљена у народу. буне су ce завршавале разним. што су наше главне оријентације биле стварање велике историске националне државе. Ca нашим динарским племенима то je било тешко због тога. да ће ce из тих самоуправа развити држава. него je била експозитура римске верске централе и страних сила. Она ce до у X X век ослањала на турску државну рласт. To je била морална принуда довољно јака. турским повластицама. осећа ce да постоји бар зачетак државе. Али je турска власт својим концесијама ометала да ce у самој заједници створи нека организована снага. Турска држава je тај ред уводила у своје сврхе. доцније. Смела им je давати самоуправе сасвим широке. да ту заједницу одржава. Није била незначајна ни ова сметша: ни цркра ни народ у Малисији нису имали ону историску и државну традицију. Италије. Али су Малисори ипак били јаки. У свима малисорским племенима несумњиво je имала тежња да остану у заједничкој натплеменској ортанизадији. какву je имао наш народ у динарским племенима. која би. За стварање посебне државно-политичке оријентације јако je био неповољан утицај добро развијеног. Црква. држала сваког на истој линији. какве je давала црква у нашим динарским племенима. јер стварање државе не би могло бити друкчије до антитурско. Недостатак организоване егзекутиве народске власти у малисорској натплеменској организацији осећао ce мање него у нашим динарским племенима. јер ce није морала плашити. није давала политичке оријентације вационалне државе. то ни главари нису могли имати неку чврсту и устаљену оријентацију за стварање с в о ј е националне државе. преко које кад ce пређе. које су ce носиле у Малисији — Млетака. страног црквеног средишта и страних држава. Био je користан само за одржавање католичке вере — што ипак није била ситна корист за Малисоре. која би натплеменску организацију удубљавала и развијала у правцу стварања своје државе.Организаци-Ја динарских племена 105 Малисорска натплеменска организација није у своме развитку никад прешла преко оне црте. Био je ублажен тиме. верског средишта из Скадра. хомогени и борбени толико. Око њих су ca сзих страна иноверци. Аустрије и. a ca севера и иноротци. али je омело да ce она претвори у државну организацију. Ca муслиманским Арбанасима ниеу могли стварати државу. — Малисора je било и недовољно да би могли створити једну арбанашку католичку државу.

jep ce свако племе осећа сигурним у аутономији свога племенског живота. изгубити једино јемство својих дотадашњих повластица. пошто им младотурци узму оружје. na и са државом Црном Гором.106 * Сретен В. Разлике националне племенској држави сметају мање него икакрој другој држави. Монархија je исто тако имала тежњу да буде бранич и братству слабоме. да ce са њом уједине на начин сличан ономе како су припадали Турсксј. посебних арбанашких племена уопште. усталвеним и утврђеним миром међу племенима и својим општим редом уистину чврстим и псузданим. Почели су прво разору. који су их познавали много потпуније него писац. a не једно племе или једна група племена. Нарочито када су осетила да ће. Пошто je држава била мала. Ča Црногорцима. To ce види чак и из оне неуспеле интервенције владаочеве у корист братства Кусаровића у Бјелопавлићима (в. например. они око Врмоше. Вукосављевић црте малисорске политичке оријентације cv ce рељефно и несумњиво јасно изразиле у конкретним поступцима. гл. била je ублажена баш тиме што je и то> била заједница племенска и што je над том заједницом била само династија. Племена су ce окренула Црној Гори и озбиљно почела тежити. Писац je имао прилике да ту буну непосредно посматра помало изнутра. Буржоазија у Црној Гори није била ни мало јака. Могло ce јасео уочити. монархија je била у исто време и свакоме подједнако блиска. У овоме приближавању арбанашких католичких племена Црној Гори дошло . II). да Малисзри нису имали концепцију своје државе. али je за ггоследње две десетине година црногсрска држава била спречила веће сукобе и борбе. у првој десетини X X века — у једној од најбоље ортанизованих малисорских буна против турака. na после и у осталој Малисији. сзакомв подједнако далеко. на какву принуду арбанашка племена нису била навикла. хотећи да унифицирају све у турској држави. Околност што je у Црној Гори ипак постојала принуда да ce мора остата у тој заједници. имали су раније и сукоба. Мањи сукоби. Тако су онда о њима мислили и људи. каквих je још имало и између самих арбанашких племена. Привлачила je оетварањем онога што су и наша племена некада желела и због чега су помагала стварање Црногорске државе. те ce арбанашка племена нису плашила од какве средишне снаге у Црној Гори. која тежи да све уједначи. коју je буну помагала Црна Гора. те била добар бранич племену маломе и слабоме од племена великог и јаког. били 1909 године прегли да униште малисорску натплменску организацију и самоуправе. To je изазвало буну прво у Климентима. као. били су ипак само племенски сукоби око међа.' жавањем. Црна Гора их je привлачила својим племенским државним уређењем. Буна je почела због тога што су младотурци. Незграпно и кабусито држање неискусних младотурских политичара официра одбила je Малисоре од Турске и приморало их да траже друге оријентације. Турској ce тешко осветило ово кидање компромиса са Малисорима. Монархија je била установа над свима плвмгнима.

Toutes ces trois mesures de protection des terres patrimoniales ne sont pas suffisamment efficaces. a писало ce није нимало. car radministration turque ne favorisait aucune de ees * O томе ee проглашавању и онда мало знало. jamais par irruption des groups considerables du meme sang ou autres. car les terres arables n'existaient pas et il a fallu les defrieher d'abord.* Од даих заједничких тежња арбанашких племена и црногорске монархије није ништа остварено. appartiennent aux familles immigrees. Resume Sreten V. — Au commencement. Meme les terrains destines a l'elevage qui entourent les villages. — Pour la creation de la tribu il etait necessaire que parmi ses membres il n'y eut pas de privilegies. meme s'ils appartennaient a differents groupes ethniques. Писцу je то непосредно познато. Par contre. la pression agraire ne tarde pas a se faire sentir et la tribu commence de bonne heure a mettre obstacle aux nouvelles immigrations. 3) chaque membre de la tribu possede le droit de preemption sur tous les patrimoines au sein de sa propre tribu. али je оно било. . . и то било на један прилично свечани народски начин. les orthodoxes et les catholiques le faisaient souvent. meme si tous les deux groupes appartenaient a la meme nationalite. 2) on l'empeche d'empieter des terrains faisant partie du fonds » collectif. — La maj orite de la population des tiibus est formee d'individus qui. Vukosavljević GiRGANISATION DES TRIBUS DINARIQUES I Immigration. a savoir: 1) L'immigrant n'a pas le droit d'heriter une terre patrimoniale ayant appartenu a un membre de la tribu. Под утицајем много јачих снага догађаји су после године 1912 пошли другим TOKOM. арбанашки католички главари прогласили краља Николу за свога крал>а. appartenant au fonds collectif de la tribu. II у a trois procedes principaux au т о у е п desquels la tribu s'oppose a raccroissement numerique de ses membres par la voie de rimmigration. II Formation des tribus. Ces immigrations se faisaient individuellement. ils se mettent a refouler les indigenes. ne peuvent pas etre proteges d'une maniere efficace contre leur utilisation de la part des immigrants. да су на једном скупу одржаном на Цетињу. ce qui arrive souvent. les immigrants etaient obliges de s'occuper beaucoup plus d'elevage que d'agriculture. Mais lorsque les descendants des immigres deviennent plus nombreux. par leur origine. Comme l'elevage exige de vastes espaces. C'est a cause de cela que les chretiens ne formaient jamais de tribu avec les musulmans.Организаци-Ја д и н а р с к и х племена 107 je било већ дотле.

Tous les reglement des tribus sont d'un caractere democratique. tandis que l'autre partie n'occuperait que les regions basses. Mais leur preponderance n'acquiert pas des formes stables: c'est que les autorites turques ne stabilisent pas cette preponderance. la tribu tend a adopter certaines formes qui rappellent celles des phratries. tous les membres de la tribu sans distinction ne representent que de simples rayas (sujets). aussi bien qu'a la ccmmunaute. temoigne que l'habitation et l'activite principales se rattachaient a la partie basse et fertile du territoire de la tribu. car. Pour etablir des liens plus etroits et plus de solidarite entre ses membres. Les etablissements situes dans la montagne n'etaient habites pendant toute l'annee que durant . tout de meme. — Seule la phratrie est un groupe uni par des liens de sang. et que tous les menages avaient organise de cette fagon-la leur economie et leur habitation. Par exemple. tandis que la montagne n'etait habitee et utilisee qu'en ete. Elles fournissent aussi les chefs a la tribu. une certaine egalite de tous leurs membres. Вукосављевић deux communautes religieuses. dans un pays tout pauvre. pour elles. du territoire de la tribu. qu'on n'y saurait organiser aucune forme d'economie qui puisse entretenir une population si clarsemee qu'elle soit. mais toute la population venait s'etablir uniquement dans la partie basse. les partages des patrimoines ne leur permettent pas de maintenir meme le peu de richesses qu'une seule generation parvient a accumuler. propres a l'agriculture. la tribu ne l'est pas. — Dans le territoire d'une tribu il n'y avait pas de population particuliere qui n'habitat que les regions montagneuses ni de la population particuliere qui n'occupat que les terrains fertiles au pied de la montagne. A cause de cela les phratries rivales ont plus de chance de leur derober l'ascendant quelles exercent dans la tribu. on ne le colomsait jamais de facon qu'une partie de la population ne s'installat que dans la region de haute montagne. Cela reglemente et accelere la formation de la tribu. III Theorie sur l'origine valaque des tribus. II n'y a aucun indice que les etablissements de la population autochtone fussent disposes d'une maniere differente. Presque toutes les montagnes dans le territoire cccupe par les tribus sont telles. ces phratries distinguees n'ont pas la possibilite de se signaler par leur richesse. appartenant aux particuliers. Les musulmans ne creaient pas de tribus meme s'ils etaient homogenes: l'organisation des tribus se developpe immanquablement en une organisation politique et les musulmans n'avaient pas besoin d'opposer une organisation politique a leur propre etat. La disposition des superficies eccnomiques.108 * Сретен В. — Dans les tribus certaines phratries se distinguent plus que les autres. propre a 1'elevage des troupeaux. Tant que les immigrations dans le domaine d'une tribu se faisaient. d'imposer a toutes les phratries la meme s l a v a (fete du saint — patron de la famille) et d'en faire une fete publique. commune a toute la tribu. propre a l'agriculture. Le ton iondamental qui predominait dans la formation des tribus etait. Aussi n'est-il pas possible d'habiter la montagne et d'utiliser de la les bas pays.

car autrement il у aurait du desordre. Les fondateurs de cette theorie. faites par l'ecole de J. dans les regions de haute montagne n'a pas pu se former une population particuliere qui aurait le role d'organiser les trubus yougoslaves. — L'organisation economique etait et devait etre fort complexe: les travaux agricoles.109 le temps de quelque revolte. — L'etat ture ne disposait pas d'un appareil administratif suffisant et a cause de cela il faisait recours aux autonomies populaires. en ete seulement. A cause de tout cela. autour du village et pour le pacage collectif dans les terres patrimoniales appartedant aux particuliers. des chalets dans la montagne. Les recherches minutieuses. fixer les termes communs pour l'execution des travaux agricoles. V Legislation et administration. C'est par l'elaboration meme et le maintien de ces reglements et de bien d'autres que l'organisation de la tribu se developpait. Dans les assemblees les reglements ne . instituer l'ordre dans l'abreuvage. comme institutions permanentes et comme expression de 1'auto rite populaire direete. ne savent rien d'une population qui tirerait son orlgine des parties montagneuses du territoire des tribus. Pendant une breve periode seulement. IV Activite economique de I'autonomie des tribus. Cet isolement avait contribue a ce que les reglements des tribus soient elabores et maintenus a la maniere populaire. Cvijić. pour cette raison. tant que idurait l'immigration у avait-il de la terre en abondance et les reglements stricts n'etaient pas necessaires. executes sur des patrimoines en propriete prive. l'elevage. regler les communications. doivent etre stricts. que ont etabli l'origine de la population des tribus dinariques. quoique ces institutions ne fussent fondees sur aucune loi d'etat. Chaque tribu s'efforgait de former son territoire de differents especes de terrains afin que les membres puissent s'occuper de toutes ces diverses branches d'economie rurale qu'on pratiquait a cette epoque-la. qui cherchent a prouver que les tribus dinariques furent organisees par les habitants des k a t u n s (villages temporaires dans la montagne) n'ont jamais essaye de refuter les resultats scientifiques des recherches sus-nommees. guerre ou epidemie de peste. — Les tribus avaient leurs assemblees. est dirige aussi de l'habitat rural et. Mais bientot la pression agraire se manifesta et la necessite devint pressante de formuler des reglements stricts et precis. prescrire les defenses de pacager les troupeaux dans certains terrains et proclamer la liberte de pacage dans ces memes terrains. Les tribus sont isolees de leurs propres villes aussi bien que de toute autre ville. II a fallu etablir des regles pour l'utilisation des paturages dans la montagne. Les reglements de tribus sont compliques et. Une des activites les plus imp-ortantes des autonomies de tribus etait la delimitation des territoires entre differentes tribus et entre villages et phratries au sein de la meme tribu. sont diriges de l'habitat rural. Ils representaient le statut organique fondamental de la tribu. pratique sur les terrains appartenant au fonds cammun.

C'est pourquoi les tiibus pretaient leur concours аих organisations plus grandes que la tribu. Un reglement n'est valable que tant que son application ne provoque trop de collisions. dans la pratique. Вукосављевић recevaient que leur forme et leur sanction. Un grand nombre de collisions signifie que le reglement n'est plus conforme aux circonstances. il laisse cette dignite a la meme phratrie qui donnait jadis les chefs. car la tribu est une societe exigue et intime. mais parmi plusieurs candidats il favorisait celui qui lui convenait le mieux. ja- . II ne s'opposait pas a ce que cette fonetion soir remplie exclusivement par des membres de la tribu. pour chaque affaire particuliere pendant qu'on la discutait. „vojnuks". La majorite de voix n'y decidait pas. II introduit la contreinte pour les tribus de rester dans le cadre de la communaute d'etat. Cela facilitait l'elaboration et le maintien des reglements. C'est pour cela. est toujours pret a transiger. Un privilege reel pour les rayas etait lorsque les fonetionnaires d'etat ne percevaient pas les impots. par consequent. il laisse intacts les reglements populaires de la tribu. comme cela arrivait souvent dans certains etats. La technique du vote n'etait pas elaboree d'une maniere satisfaisante. pour creer peu a peu l'autorite d'etat. car le pouvoir exec. elle restait indecise jusqu'a ce que la tribu ne devienne fatiguee du desordre et tous le monde soit plus dispose a faire des concessions reciproques. que les reglements n'etaient jamais un sujet de controverse entre les chefs et la tribu. en elle-meme. La filurie. mais. suivant les circonstances. VI Affaires fiscales. il fallait toujours transiger. en realite. Ils etaient elabores par toute la tribu.utif etait faible. dans laquelle chacun pressent la dissolution de l'ensemble et le peril que cette dissolution emmene pour lui-meme et. Les impots n'etaient. n'etait pas un privilege. L'etat fortifie meme au commencement le pouvoir des chefs de tribus. mais qu'ils fussent percus par les organes de l'autonomie populaire et рауе globalement. done. — Les privileges fiscaux n'cxergaient aucune influence sur la formation des tribus. Les chefs n'etaient pas en mesure d'imposer les reglements ou de maintenir сеих que la tribu ne voulait plus. — Les autonomies de tribus adaptaient. A cette epoque-la la societe etait nivelee et tous avaient besoin de reglements presque identiques. martolcs et autres rayas. Aucune decision ne pouvait etre imposee a la minorite. Lorsqu'une question ne pouvait pas etre resolue par quelque compromis. Les differences dans le paiement des impots entre les valaques filuridžis. Alors on en cree un nouveau de la meme facon qu'on avait cree l'ancien. en meme temps. Cette fagon de decider ne provoque jamais la dissolution de la tribu.110 * Сретен В. n'etaient pas de grande importance. A cause de la faiblesse du pouvoir executif le desordre et l'opiniatrete etaient frequents quoique les reglements populaires fussent bien elabores. pour affermir leur pouvoir executif. L'etat prend sur lui la sanction de toutes les decisions. la politique opportuniste de proteetion du peuple contre l'oppression des autorites turques et quelquefois meme la politique revolutionnaire.

— Le chef d'une unite de rang superieur n'est pas prepose au chef de Tunite de rang inferieur ni l'arbitre supreme dans les affaires interieures de cette unite de moindre rang. car. La famille et la phratrie cherchent a influencer le chef de changer l'ordre de succession. car leur politique ne tendait pas a assimiler les chretiens. tout particulierement dans le domaine des relations entre les tribus. Graduellement ils transportent leur soumission a quelqu'un d'une autre famille et finalement la dignite de chef passe a celle-ci. Mais elle . perd d'abord son autorite et les membres de la tribu cessent de lui obeir. au point de vue economiqe. La famille qui donne des chefs faibles. C'etait surtout les combats contre les marches militaires turques. — L'etendue du pouvoir et de la compelence des autonomies variait en differentes epoques et en diverses tribus. le chef n'ayant pas de pouvoir executif. VIII La tribu est-elle une organisation guerriere? Quoiqu'on mentionne le plus souvent les traditions sur les exploits de guerre. les chefs ne s'etaient point separes de leur peuple. L'administration turque ne faisait que confirmer le knez ou le vojvoda. la tribu ou le village et les autonomies repartissaient cette somme globale sur les menages individuels. La tribu possedait des reglements stricts et precis qui dominaient toute la vie morale et economique de la communaute aussi qu'une conscience juridique bien formee. selon leur situation materielle en prenant en consideration aussi le nombre des contribuables dans chaque menage. cette heredite devait lui assurer une certaine autorite. lorsque l'heritier presomptif n'etaif pas a leur gout. L'autonomie etait assez large et l'autorite des chefs faible. Pourtant il у avait quelques elections. La vendetta represente le troisieme element guerrier dans la vie de la tribu. Les Turcs ne se souciaient guere de gagner le devoument des chefs. ces autres traditions sur la formation paisible de l'organisation des tribus n'en sont pas moins bien conservees.Организаци-Ја динарских племена 111 mais les memes pour tous les menages quoiqu'ils puissent paraitre ainsi a juger d'apres les documents turcs. qui donnaient cet aspect guerroyeur a la vie des tribus. organisees par l'etat ture soit dans le territoire meme des tribus ou bien a ses frontieres. car ils etaient toujours pour les Turcs et pour l'etat de simples rayas. Ni le chef ni la phratrie dont il etait issu.. mais plutot de certains individus entreprenants. VII Chefs de tribus. Pourtant ces pillages n'etaient jamais une affaire de la tribu entiere. au-dessus des autres membres da la tribu. mais elle ne les nommait pas. Ni au point de vue sociale. II etait normal que le knez ou le vojvoda de la tribu reste dans ses fonctions jusqu'a la fin de sa vie et qu'il у soit succede par son fils aine. Le nombre des menages ne servait que de base pour imposer la knežina. n'avait de moyens de s'elever. A cause de cela. Ni le peuple ni les autorites ne desiraient у changer rien. Ce meme aspect lui donnaient aussi de nombreuses expeditions que les membres des tribus entreprenaient avec l'intention de piller les pays avoisinants et divers reglements sur le butin.

Les buts politiques et militaires decidaient de la formatipn des . X Diverses formes des organisations de tribus. des reconciliations. Dans certaines tribus composees il у a une tribu centrale. Aucune des tribus reunies n'est retenue de force dans le cadre de la tribu composee.112 * Сретен В. La vendetta etait la sanction penale ultime de la tribu. — On avait construit un type ideal de l'homme et tout le monde etait tenu a se regler sur son modele. Lorsque des dissensions se manifestent a l'interieur de la tribu composee. aucune d'elles n'avait jamais subjugue une autre tribu ni etabli sa domination sur celle-ci. sa montagne. sa propre histoire des colonisations. ses chefs et les familles dans lesquelles cette dignite est hereditaire. La tribu ne possedait pas une organisation militaire speciale ni des chefs militaires speciaux. d'une maniere assez brusque. — a) La tribu simple possede son propre territoire. IX Sur la mentalite des membres de tribus. des sanctions penales et le pouvoir executif. c) Confederations des tribus representent des ensemble formes de plusieurs tribus simples et composees. b) La tribu composee est formee de plusieurs tribus simples. et non pas une couche sociale particuliere etait le repesentant principal de toute la vie spirituelle. des luttes. Lorsque ces cadres commencent a se briser. car dans cartaines autres tribus ce noуаи manque complement. A cause de cela la vendetta agissait comme mesure preventive: elle empechait les gens de faire du mal. — a) La tribu simple (certaines de celles-ci ont pourtant leurs ramifications). des associations et des desagregations. la tribu s'en allait en guerre dans ses organisations de temps de paix. b) la tribu composee et c) la confederation des tribus — dont la forme finale est l'etat organise sur l'existence des tribus. Elle represente un ensemble qui ne se desunit pas meme apres les plus graves divisions intestines. Chacun avait le droit et meme Fobligation de se venger. Les reglements precis sur la vendetta et l'u m i r (reconciliation) ont ete elabores. l'autorite de l'etat n'existait pas ou bien etait tout a fait faible. Chaque tribu garde intacte sa propre organisation. De la une certaine etroitesse de vue et d'esprit. Elle represente un ensemble solidement lie envers et contre tous en dehors de la tribu. Les membres de tribus etaient tous faconnes uniformement. Cependant. les changaments sont trop rapides et rendent l'orientation morale des membres de tribus fort difficile. mais ce n'est pas une regle generale. Son autorite ne s'etend pas sur les affaires interieures des tribus associees. aucune de ces tribus n'avait jamais entrepris une conquete de quelque importance hors de son propre territoire. Вукосављевић n'avait pas la force d'organiser. —• Toutes les valeurs morales et toutes les reputations personnelles s'edifiaient dans le cadre etroit de la tribu. La tribu entiere. chacune des tribus reunies reste dans l'union avec les autres. Le chef d'une des tribus associees est en meme temps chef de la confederation. par ses reglements. une sorte de поуаи autour duquel se groupent autres tribus. Divers reglements sur la vie et le travail pacifiques etaient mieux formes que les reglements de guerre.

Les conditions objeetives pour la creation d'un etat chretien albanais quelconque etaient nulles et les Albanais muslimans n'aspiraient pas a la separation de l'etat ture. L'etat n'institue au commencement ses propres reglements qu'en matiere de meurtre. Е т н о г р . pourtant. au commencement surtout en soutenant les rivalites entre les phratries et les familles qui donnaient les chefs au sein d'une tribu. car l'etat ture prit sur lui certaines prerogatives du pouvoir executif dans cette confederation des tribus. La Turquie redoutait moins les privileges des tribus malissores que celles de nos tribus. La dignite des chefs de tribus reste une prerogative de leurs membres mais l'etat s'immisce de plus en plus dans le choix des personnes qui seront nommees chefs de tribus. ni revoltes des tribus contre la confederation. La transition de la confederation des tribus en etat etait caracterisee par le fait que les chefs des confederations des tribus devenaient exclusivement chefs de la confederation et cessaient de s'appuyer uniquement a leur tribu et meme a leur phratrie. comme toutes les notres a l'exception d'une seule. de pillage et de rapt des jeunnes filles. mais organise aupres du vizir imperial a Skadar (Scutari). le cas de cette unique confederation des tribus vougoslaves. car la faiblesse de l'executif provoque de nombreux actes de violences et d'opiniatrete. XI Confederation des tribus malissores. les reglements de la confederation etaieni moins precis et stables que сеих de la tribu mdividuelle. Comme la contrainte organisee qui obligerait les tribus de rester dans la confederation n'existait pas. tout patriculierement dans les sanctions penales. La transition de la confederation des tribus en etat peut etre fortement арриуе par le desir du peuple de voir s'etablir un pouvoir executif bien organise. и н с г . С А Н . Cette confederation avait son propre tribunal. —1 L'etat intervient d'abord dans les sanctions des reglements et decisions des tribus. de vol. il n'y avait. II у avait. certains certres re3igieux communs. Apres quoi l'etat introduit contrainte effective pour les tribus de rester dans la communaute. Les tribus reunies dans une confederation peuvent admettre que les chefs de la confederation scient eius parmi les membres d'une seule famille. . 8 П о с е б н а и з д . aussi certains chefs et deliberations communs. d'incendie. Elle n'evolua pas en etat.Организаци-Ја динарских племена 113 confederations de tribus.. mais elles n'acceptent jamais la predominance d'une tribu ou d'une phratrie. de vengeance (vendetta). comme ce fut. књ. car il etait moins probable que ces tribus manifestent des tendances de se separer completement de l'etat ture. Le choix des chefs se fixe peu a peu a une seule famille. — Elle etait de longue duree et ne s'est pas desagrege. non plus. 7.

.

104. 42. бдотетво 5. 88. 101. 67. 64. 22. 91. 94. родоцателник пл. „беса" 44 88. с. дренички 4. в. = братсгво. 83. 19. 19. 13. 21. 73. 19. хотски 88. админиотрација 60. баштине 20. 49. 57. 3. (99). Бојанчиџпции 25. уеељеничка 9. туреки. бачијање 8. 12. бајрак. Ашани.тимански 105. 57. главарско 7. 63. = село. Боге. 83.Имовински законик". 70. 20. 34. 83. Берчиновци. 25. 22. = варош. 83. 91. (87). 98. 75.. порез. Бј№ло|евић 13. 58. огр. 74. 55. њихове Bese 11. 101. в. 18. 97. Браничеви« 12. „агнам" (порез на крупну стоку). 98. Бјелопавлића. с. бар. п. 95. 75. 86. каетратски 104. 96. 22. 2. 54. 50. 64. 30. барјаци 4.јак. 34. 57. башпша 3.= огранак. 94. бискупи. 11. арб. 48. 52. хотеки 88. 35. Богдановићи. 78. црмничко 7. пл. 69. 106. р. 84. грудски 104. 5—9. барјактар 69. Бањани 43. у Васојевићима. братства 2. Бока (Которска). „арамбаша" 26. 10. „барк" огр. брат. Нратоножићи 4. Бјелспавлићи. 96. 24.= планина. 33. 71. „баква" «7. бквгишик 44. пл. 74.=г племе. . 21. 86. у Трговишком Тимоку 30. обл. Зетски noсподар 39. Аустријанци 58. крвгопшво 74. 25. арб. 103. 43. 37. Балкан 15. в. башибозук. 85. барјак (бајрак) 21. 100. 16. 65. 2. пл. климентацЈки 104. огранци шихоеи 99.= внди. католички. 85. 19. 18. Брајо. Београд 43. 48. 40. 97. Јован. 55. државна 71. 33. турска 60. 21. 58. његрр . 74. Напомена: речи чије су стране у заградама налазе ce у напоменама испод текста на дотичној страии. Албанија 94. 43—45. главарека 19. 43. 24. Аустро-Угарска 15. БфјанчиЈцте. Балша други. вар. = место. 102. арбанашко. 17. у Тиквешу. И. м. братственици 6. Босна 10. Бијели Павле. 102. „берати" 51. 64. 99. 12. хзјдук. малисорски 104. 13. мус.РЕГИСТАР За књигу Сретена В. Бар. 18. = свсти. Бајице 23. 66. 78. = област. 25. 26. Балшић. 24. 75. 21. 63. католички 94. 3. пл. 16. дробњачка 30. 34. 79. 86. 11. шкрељски 104. Арбанаси 12. 100. ораховачки 21. евада главарска куha у Његушида. 84.. 104. Вукосављевића „ О Р Г А Н И З А Ц И Ј А ДИНАРСКИХ ПЛЕМЕНА" Израдила Даринка ЗечевиН Скраћенице: арб. 52. 96. 76. 21. вар. 25. = река. 99. муслиманска 17. в. 69. 19. 99. балнје 47. 101. „трбуси". потурчењачко 99. братственик 6. Северна 44. е. племенска 91. Богивдић. 91. 92. обл. 25. св. Бихор. Аустрија 105. Бјелоглавци 43. 28.

главар 45. 78. 86. 52. 103. 52. Васо. Гиљева п. владичанство 81.царска" 65. генерали. 105. Никшић. 89. 19. 57. 69. млетачке 39. досељеници 8. 68. домаћинство. катушанска 103. 59. њихов „Закон од дванаест точака" (56). арб. 2. 56. 56. влах (сточар) 37. граничари 94. црногорски 89. војска 70. 82. закон. обл. 28. 65. 68. Брђани 90. Влашић. Вукли. 61. владике 94. Владика Раде в. в. 65. 16. његов гроб 41. 62. Ватош. 99. 91. 40—43. војвода Грдан. 100. 88. 48. гињеници 34. Граховл»ани 93. арб. 83. братствени 97. Глушчевић. Врмоша м. турски 40. владаоци 69. племенска 87. 67. 24. као владалац 96. 40—42. цетињске 63. 19. граница . 99. 22. 84. 104. задружно 61. власти. Војводина 19. 97. 4. Брсјаци 12. 7. 94. рајински 63. 16. скадарски 104. 66. 86. 95. средња 28. руски 93. граничар 59. брст 48. 98—100. 99. 21. њихове „куће" 66. у Тиквешу 25. 95. 66. м. 42. 54. Петровић. „дефтери". 36. наслеђивање његово 20. 41. Вукаловићев устанак 86. 84. в. в. 93. 3. 99. 56. Гољемада 35. 82. 102. 62—65. 67. главари 20. 78. 107. инокосно 61. 89. обл. 22. 104. његова власт 89. влашка 36. 28. Мићо 94. 88. „Влашка Црква". муслиманско 46. Брскут 10. глобе 51. 106. 97—99. владика црногорски. 19. турски 46. 84. 83. 61. већања. војвода јевића 51. Грци 57. Горски Вијенац. његови потомци 19. гувернадури 102. 102. Дервен. 101. дело 98. Буба. 4. главарства 13. 52. данак 61. везир. водопој 48. 38. 37. владалац 103. гробља 28. 104. 34. њихово земљиште 13. Вранеш.. арбанашки 85. 99. 21. Василије. потурице. 84. Васојевића 4. кучки 104. 65. 31. 67. 93. 96. Ватошани 25. 59. 20. 106. 46. „војводићи" 64. 63.116 њихова орођавања 20. 89. „вера" („вјера") — задати je некоме 71. 102. 54. 72. хсрпеговачко 81. 48. владика 54. селчански 74. 25. 21. 21. Влах 30. властела 35. његове крви 19. 87. 52. „ватру узети" 34. дробњачке 87. 70. водопоји 8. 2—5. 95. код Цетиња 93. његова три сина 83. 42. 94—97. гувна 28. 40. сел>ачка 91. 32. народске 50. градови. 62. демократија. крв. зетски 39. Брђанин 101. његови потомци Бубићи. 90. 63. 21. 67. дренички 4. 30. в. 102. 54. 82—84. 13. „војнуци" 59. 100. Вуковић. 101. тетов-ски 16. 67. државне 14. 90. 7. Ваео- Гаши пл. грађанство. будимљанско 81. 71. Брсјак 13. 83. Далмација. 13. Васојевић 19. војводство. „донме" (потурице) (99). 83. господар. 94. Брда (Црногорска).еник 41. десетак 62. 83—85' 87. малисорски 104. „Гвардија" 95. 89. приморски 47. династија 103. 99. 88. п. Власи 26. гин. 59. 61. главарство 6. . 17. Гавро. племенски 53. пл. родоначелник пл. њихове породице 67. витепггва 81. њихови потомци 19. кучко 67. натплеменски 88. 78. млетачки 47. турске 14. 28. ог. 2. власи (сточари) 38. 13. Васојевићи пл. 2. деобничар 37. Велика. војвода 56. родоначелник Мартинића у Бјелопавлићима. 25. 55. војводе 69. 63. братствена 34. 104. 96. 66.

33. 21. 100. 85. 100. Зинди. народске 24. 90. 25. 70. 89. обл. 63—65. Дреница. 55. Дрекаловићи 23. Ђурђеви Сгубови. пмсац 43. охридски 41. 13—16. Други светски рат 42. кичевски крај 12. 29. србијански 56. 75. 39. дружине. 57. Кастратовић. његов син. Камена Гора м. 52. 90. Влах 30. 97. 65. 43. 69—71. Лале 67. игуман 97. 70. 16. 18. Катунска Нахија пл. 36. Дрина р. . „издиг" (у планину) 3. 78. в. 98. 51.ОрганмзацИЈа динарсжих племена Дрекаловић. 39. задруга пастира 43. пл. Васојевићи. 45. арбанашка 105. 106. 85. 62. његов уставак 16. муслиманско 65. заједнице. брат. 64. „изјавак" 29. 41. 89. —• његов Закоиик 38. 3. феудална 26. 87. Симо 56. каваљерство. 86. 92. 87. об. Италија 105. 41. 98. 56. 21. 41. 74. 88. инородци 13. 98. . 4. пл. ередњевековна 41. 54. обл. закони 100. Јазера. 98. 23. 100. исељеници 3. 50. Зечевић Мојсије. издајник 76. „јачица" 17. 84. катун 8. инобратственици 98. 34. м. 21. манастир 97. ратнгачке 40. 21. грађанско 100. 67. влашки 42. 30. 78. 32. 35—37. влашке. Клименти ггл. „Лека". 51. 30. Никшићка. 86. 100. 100. црногорски 104. племенске 87. в. њена власт 17. 81. в. 99. Петар 1. порез. „истрага". 105. 39. замовник 42. 93. 28. 103—105. 30. 106. 89. заједница 12. 101. 26—31. Кариман. 90—94. 94. в. 55. 35. у племену 80. 100. Клопот 84. иноплемеимци 3. Затријебач. 81. о гсрвној освети 73—75. инородац 8. 12. 103. 99. 75. дробњачки 41. 43. 17. хајдук 20. 42. законик. Ђуровићи брат. Жупа Никшићка. 101. 15. 58. 18. 43. 96. 83—85. 105. 7. крвна 25. инобратственик 6. 60. римска 44. хабадахије 95. 47. 93. 41. 45. 67. Златар п. Ђеђеза 35. „жупска пасишта" 38. в. 99. 91. 38. турско 59. 4. на Ловћену 36.земљишне" 64. „катунари" 30. 39. Заплање. 93. Дробњаци 2—4. закон. „дукат и цванцик" (порез у кнез Милошево . њене границе 93. натплеменске 4. 78. 18. 50. 105. батинама 55. 97. 38. Богишић. Карагачанин. турска 16. њена власт 11. племенско 73. Зупци. потурице. казне. 22. жупа 27. 46. иноверци 13. држава 16. обл. брат. 4. 98. законик. витешко 72. Лакић. м. муслиманска 57. Ц7 „захватмне" Ц. Зета 10. Душан. лабуштакски 41. 83. кшел>авања 2—4. 46. 34. племеиоко 88. 43. 62—65. 46. 56. Саферски. 23. 36. в. друштво. 98. Јавор п. 103. Калођурђевићи 35. 70. ђаковачки крај 12. црногорски и брдски 86. 21. морачки 35. јунаштво 76. 25. 96. 91. братствена 25. 88. 4. Јиричек. Дримкол. 86. 74. 94. 95. издаја 80. 32. 61. 56. 41. племнска 82. 99. 20. Ивањица. друштвене 26. 94. в. 22. „имовне опћине" 50. в. кр-лвично 100. 51. Дукађин 78. 84. 57. 70. 74. 84. обл. иноплеменик 6. на~ родски 73. Југоеловени 12. 23. Карађорђе. 21. 26. вар. 87—89. обл.. кадија. 60. катуни 8. 95. 44. војвода васојевићки 56. 79. es. Ибар. Караџићи. 90. в. крчимирски 41. Србији) 62. 26. црногорека 16. 106. цивилно 91. законодавство 50. 44. турски 51. — његова војска 70. Душанов. 30. 25. 81. 95. 35. Дробњак. 27—29. Иванбегова Корита. 8. душмани 94. 43. в. 25.

старовлашка 22. Аучи. кнез 65. н. 95. 107. 63. 94. 72. њетова шорвдица 75. мирења (племена) 82. Лаб. 3. 23. 101. „л. 97. Младотурци 57. Криводољани 67. 90. куга 29. 106. 75. м. 64. 83. учинити je пекоме 74. в. 91. 75. 4. 69. Куртановићи. крвкик 74i. 90. 48. номорска. 50. 65 92. војиичке 46. Лунмши. 42. 7. 81. Котор. 100. Колашин. 21. 74. ЛТлецч 105. п. 73. 102. Малисори. Јужна 16. п. закон. 107. краљевина 93. Лим. Краљ Никола. 88. 106. крајина 15. 18. 18. брат. крадине 10. 81. п. Малисија. 16. 98. 101. брат. 35. 57. Малесија (Малиоија) 12. 87. 14. 39. брат. плен. 97. љегов „Заксш" 104. муслиманске 10. 103. 65. 65. „мвртолоси" 59. 16. 12. сердар 72. Кнез Никола. „Књиге староставне" 58. ко-лашинске 68. Љешљани 35. Краснићи. 35. 97. обл. 73. улцињска 30. 76. обл. 33. 16. 101. 10. 106. 42. 61. 70. вар. урецба о н»с». „крвне комисије" 74. Кричак. Коњушани 30. 94. 51. Малесија. Колашин. кнежина 15. циклус песама краља Никсше 102. 57. Косеница. 104. 21. п. Љубовиђа. 2. кметови 69. 74. 28. 14. 75. р. в. 13. 24. 68. Кол> Баба 74. 62. група пл. Комани. Малешевци 4>3. 74. 15. 2—4. Мнјаци 12. 46.. закон. Лекићи. 78. 108. командир. 16. пл. с.Сретен В. обл. 28. 35. 10. ападар србијјански 62. кнезови 69. Л»еш. умир. в. Крново. Лека Дукађин 58. 55. Мала ријека. 74.кућа" 100. 12. 12. Кнез Милош. колашинска 24. 83. Морава. 22. Макарије. 97. његова . Криводол»атш 67. 19. 38. „вупл. Мартинопићи. в. Kohe 4. 16. краљ. 68. 16. 87. манастири 23. 90. казне због н>е 56. 101. 25. 67. ишчезло пл. 25. Крусе. Орбија. Метохија. „Кола". 41. . 44. 90. 39. племвнски 13. 23. 16. 41. пл. 50. Краљске Баре. Ловћен. Васова. 93. пл. кнез. српске 15. племенски 51. 17 . брат. 2. в. 61. 61. 72. 34. крајишници 71. 9. „ttoea". Косов Луг 2. цетињски 71. брат. 72. пл. и обл. 84. 86. м. 85. 75. м.евина" 24. 12. 36. 51. 21. 61. Козлине. 57. 56. његово време 97. р. 104— 106. ишчезло пл. арб. „крвна освета" 12. 38. шишано 75. Кусаровићи. Комови. вар. Мпјак 13. њмхове буне 57. Косово. кнежински 51. владар црвогорски 94. 16. р. дробњачки 64. српска 89. Кнез Данило. племенски 61. Марко Мил»анов 25. в. 3. „кресло" (оруђе) 42. 21. в. сељачка 46: црногорска 107. Крајина. манаетир. 106. 21. 59. кумство 72. 44. крп — „пздне ма крв" 20. кнежиноки 61. хрватске "l5. 71. 11. Шеђе 11. 97. крађа стсже 55. 47. 25. 69. мираз 6. пријеполЈСка 22. 61. Малоншићи. Млеч&ик 58. крчевине 30. крштено 76. 83. Мијушковић Мркоје. 71. монархија 102. 64. кодекси 58. 49. турске 20. 89. в. владар црногорски 13.ј 74. Кривошије. 98. 27. Македонија 2. 83—85. кнежине 5. 105.вар. 30. 65. пл. 60. обл. в. 84. Вукосављевић „кметовање" 17. Копаоник. 40.арман" (99). в. оол. Луково. 26.. калуђер 100. арб. 106.ихово земљиште 13. 25.

31. 103. Морача. 34. ку 28. 39. братоиошко 10. 55. 30. 97. сбл. 72. 72. Петрићи. пашњак 41. 30. . 31. 101. паша (испаша) 7. пашалук. наткнежинске 16. 19. 70. 42. 87. 87. обл. озринићко 88. 43. 86. 72. „Кола". Мулићи. 103.е о његовом поста. 61. Његуши. 49. Морачани. 20. 28. вралешко 21. 39. „новогели" 6. 8. пл. из Ксеенице 74. Стеван. 91. 35. 71. 88. 69. 30. 71. Пелагонија 30. 13. 73. 85. 65. уредбе о шој 44. Никшић. 78—81. 82. 5. Сава. 72. прописи о њој 48. р. 4-8: уредба о њима 17. 100. 27. 69. 37. Његош 54. пл. „плаиине" 26. олр. Петровић. 83.37. његушко 83. 84. 88. Нмкшићка Жупа. племенске 4. 22. кнежинске 16. 27. 14. 100. 3*5—. 90. 97. 37—39. племе 2—10. кучко 4. охридски крај 12. 44. 92. 103. Пјешивци. 80. 12. 23. 35. 76. 29. Петар I. 58. пл. 84. арб. Пивл>ани. Октоих ободски 100. његов „законик'* 101. 84. вар. 45. 27. 84: Лутовско 49: малисороко 58. иародске 3.37. право на н>у7. Овче Поље. 86. 63. „Нева K o i a " .Организаци-Ја динарских племена Мораково. 93. ор1анизације. 57. 12. mi. вар. 34. 67. сеоске 12. 97. 101. 93. 64. надиичари 64. Радоња. васојевичко 84. 15—19. климемтско 68. 42. 95. 52: „ле-тње" 45. 1>1. 63. „нагонџије" 99. Нмкч. 86. 69. с. 54. 24— 27. 23. „планина" 3 . 86. 102. племенсие 9—12. 14. Ниш. 28. 63. св. 69. Никшићи. пл. Моракокци. 64. пл. неплеменик 14. окумељаван. заиоиик. арб. политичке 16. 46. 14. 24. 61. 98. 91. 26. Пали. те:ри. м. 92. најамници 64. Владика. владар прногорски 100. 50. владика црногорски 102. 83. 45. 8. 15. 83. вар. 47. ратничке 68. државне 39. 10. Озринићи. 24. 53. 6. 68. 49. гусларске 94. св. 10. папа 94. Петровићи. 97. 12. 61. 32. 63. 23. пастири 48. с. никшићки капетан 72. 98. Жупа. в. Пљешивци. војвода кучки 87. нахије 42 (51). 91. војне 11. в. в. 10. Фран. 84—88. 83. 68. 26. надничар 7. 132. 94. 34. Плевл»а. вевета в. 60. про- . 42. брсјачко 16. Петровкћ. Ане 93. Пеишца. 48. 31. песме. 36. 41. области. 38. „бојовке" 32. 86. 2. 73. Перовић. пјешивачко 72. в. 85. 96. 100. теор-лје о њиховом пореклу 26. наводњавање 52. 98. муштулук 72. 98. Никшић. 43. 100. сестрић владике Рада 102. во вода 39. 25. ОРДЕН. 22. дробњачко 24. Еахија (беранска) обл. наполичар 7. Грдан. његов оин Пашк 74. 58. 4i5. 42. жупеко 10. 97. 22. 46. 70. 47. 17. 28. 71. натплеменске 4. „муж" 50. 30. београдски 16. 75: миачко 16. в. 30. 89. ПОЉСКЈ 13. 33. 41. 5. Раде. владарска кућа у Црној Гори. 3. крвна. 70. Пипгри. 41. пашњаци 26. 16. пл. пл. Пештер. њихово право иаслеђа 95. 2. Ђорђа оружје 69. пл. 71. „перјаници" 95. граховско 83. 87. 51. 59. 87. 45. 56. порез. 83. 86. 5. војвода оелчански 74. 13. в. 73. пл. обл. верске 81. „пролећне" 8. никшићко 10. шегово време 66. лл. 40. 85. брат. Мушовић. 84. његови наследници 87. 40— 42. Петровић. 4. сјенички 25.а 20. 45. 47—50. 21. 41. циклус песама краља Николе 102. 13. „наглавица" (врста пореза) 62. Пива. Никшићко Поље 10. обл. 95. 16. 90. 70. 100—106. 23. најам 64. 101. „олџиЈе" 99. nflha (сточна храна) 29. обл. 30. брат. 9 отмица девојака 100. 71. нл. сукоЗи око ших 49. 91. Мркојевићи. 64. пл. 49. 48. владика 45. старгшина н>ен 28.

Пожешко Поље 31. 31. 40. Сабињанин 68. потурице 24. 10. 84. 87. 93. 57. њихови потомци 98. 44. 52. Русија 95. обл. 8. савез њихов 84. 49. 21. прногорска 104. стара главарска кућа 100. 6. 33. 39. македонска 2. 22. динарска 2. Арханђео 24. 32. 86. 87. 6 0 . Восанска 42. 55.е. ратарство 5. 9. Пол>а Колашинска. 39. потурида 76. Приморје 3. 78. 31. 98. нуковнија. „донме''. 87. 57. крајишка 28. 73. 42. Пољанин 13. св. 92. 65. 51. 37. 13. арбанашка 11. 107. племена 2—6. удруживање њихово 86. 30. 86. 100. 47. 21. њихове границе 2. 13. 84. в. племеницк 3—5. мијачка 39. 10. Радоњићи. 69—73. ровачко 73. 12. 66. 72. 28. в. племство 102. 38. Самарџић. свештевици 81. 95. 13. 14. обл.73. 71. 81—83. 21. 21. 75. 41. 102. 29. 57. брђанека 8. 44. обл. Пољани 13. 43. 89. св. србијанска 42. 77. пл. 35. народска 21. 20. 68. 57. 75—79. 78. 101. Ровчани. Полог. U. 52. малиссрска 4. 97. 48. 88. 17. 61. 86. 42. „агнам". 69. сукоби у њима 49. 42. 19. 104. скадарско 84. 43. 95. 18. 103. 90. турска 2. 67. 38. Полица. 10—• 13. обл. 46. Вукосављевић сто 82. Римљани 68. 101. 98. традиција у њима 33. Доње 42. 23. 8. 90. побратимство 44. призренски крај 21. 17. 105. Нума 68. издаје у њима 81. 101. 101. 64. pa ja 16. 16. 15. Подгоричани 101. 32. 60. 36. брсјачка 39. 97. 85. пољска 91. 36. 91. 43. беломорско 31. средње 97. Помпилијус. 105. 49. 88—90. 42. 50. 8. уредбе о itoi 11. раселица 37. 26. 46. полиција. 87. њихова „истрага" (82). 97. 18. 4. Руговр. Пол. 12. „Саферски закон" 57. Подунавље 42. Санцак. 59. сложено 83. 98. 70. 82. 35. 64. 71.е 36. в. с. 7. 87. Рудине 91. 41. 92. риђанско 10. 105. шаранчко 65. 78. 87. пронијар 44. 13. 46. црногорска 20. 43. својина. 71. 60. 42. обл. 91. Попо ићк. 20. 56. 34. 68. рожатски крај 3. установе у њима 68. 42. 16. 53. 80—82. 90. приморска 23. в. 49. 84. сабља. св. 101. 97. „наг iaвица" в. 16—25. в. 6 5 . 32. 19. 71. 57. 81. огранци њихови 83. 42. 81. рудинско 13. верски 89. 27. 102. 63—66. 91. командир из Kpjrsoшија 14. 83. 92. поввл. „дукат". сељаци 59. 34. покрштавање 96. 56. 92. обл. 27. њихово срођавање 25. „sacra publifea" 24. 61. " "г. Призренска Гора. 100. збор њихов 52. 21. Никшићке 10. 94. Површ. 26. 31. 47. поглавар. 59. 83. Пренћани.ешко 30. Пљешивци. 78. латинска 67. 70. ратари 26. 42. Доње 60. племеник 4. Атанасије 25. 59. 46—48. 18. 3. 23. 70. 43. ишчезло пл. 77. 96^—99. племићи. 42. 92. обл. проста 82. 106. 93. 62: племенска 45.120 * Сретен В. 12. 22. 21. 73. 63. 102. Полимл>е. 63. 23. Рашкз. 82. 23. херцеговачка 8. 65. земљишна. 72. 69. 25. црногорско 42. 59. треб. плен (стоке) 55. 52 54. 47—49. 89. 104. албанско 31. 15. 69. 71. 10. 62: уредое о њему 60. с.ица (сплитска) 15. 15. 20. Горње 2. лужанска 39. 69. барско 93. 71. Посавина. 57. 56.46. самоуправа 22. 57. 40. уредбе о њима 14. 50. Ровца. њихов менталитет 76. 82. знак ратника 70. Подрин. 74. Риђани. обл. 14. 102. 74. 96. 30. порез 51. 64. 101. 75. 51. 106. Ђорђе 24. крај у Кучима 51. 8—10. 44 (99). 98. ' ратар 30. катушанска 3. 88. Пјешивци. закон. 59. Румунија 44. . 90. 73. свечар 25. 99. 34. 86. пл. привреда 5. 58.т^а^ска кућа у Катунској Нахији 100. црмничка 93. њихови заједнички свеци 87.

Турска 26. 27. из Пиве 100. . Хрвати 40. Источна 25. 9. Спахићи. брат. 45. Селца. пл. 85. 72. филурија 59. 84. харач 61. сплемењавање 4. 25. орг. 36. „умолник" 76. 51. 97. Горн»а 21. 14. 27. 49. Хоти. Кнеза Милоша 62. 63. Турковићи. феудализам 38. сточари 26. 35. Тиквеш. 75.>сердагевићи" 64. 92. Томановић. 103. Семберкја. Сињајевина. сточарство 5. Увац.Организаци-Ја динарских племена 42. војничка 69. 39. 35. 74. „ћотеци" (батињаша) 99. 50. 6. сердар 69. кнежинска 51. 43. V. 10. 42. 13. обл. 19. 52. 30. 49. Требјешанм. 106. Спич. харамбаша 69. 40. 27. вар. Срби 12. 60. 57. 42. 57. скуппггинари 52. 65. 26. 32. 97. исељеник из Васојевића 7. 49. сељани 7. 72. (99). скупштина 50. 92. усељеник 6—9. вар. Фатић. 42. 40. 31. 17. 9. 94. 71. срез. еенокоси 48. 33. 70. „смок" (бели) 70. селина 3. 24. 17—19. р. 60. филурџије 59. 46. турчења 81. 104. колективна 63. „супон" 8. 94—97. пл. 19. 78. 17. Селчани 75. 40. обл. 98. 15. 106. 24. скопски крај 12. племенске 64. „телал" 72. 22. старевина 82. 33. 93. 93. 48. 9. Стари Biax. верске 78. народне 17. 23—25. 56. „барк". Србија 5. 99. Тушина. сељанин 12. 42. Солун (99). 88. 59. Средњи век 10. 32. 90. обл. Цар Шћепан Мали. Трговишки Тимок 30. 65. 42. Турци 22. 64. 8. „сјавак" 29. 98. 84r—86. „споредници". 57. „стега" 58. с. 2. 41. 83. 67. устав 57. 49. Сочкце. Урошевац. 73. 15. 71. пл. 42—44. црквене 98. племенска 48. 25. 47. 23. 104. 29. 82. 121 „такат". старешине. 57. сточар 37 . 4. 91. огр. 80. 40. 46. племенска 50. Спуж. 15. 105. Тимочани 12. 85. 98. 52—54. 93—95. 61. 2. 9. седентаран 6. Хурчин 20. Сјеничко Пол>е 3. Царство турско 43. 101. 57. 65. 101. 13. 103. Србин 24. усељеници 2. натплемевска 88. 88. 13. 18. 60. ускоци 20. вар. судови 104. њихови огранци 83. славе 9. 84. пријепољски 57. 63. 83. Скадар. пл. 8. пл. 58. 83. . 65. 69. Хрватска 59. Станимир. „умир" (у племену) 14. Ускоци. 57. 97. 103. Херцеговина 13. брат. (имовно стање домаћинства) 62. 78. 27. 9. — шегова школа 2. 84. 10—13. вар. суседи катунима 19. 29. 21. 28. 14. м. 92. 62. 40. 64—66. четовођа 71. 29. 51. 56. 78. 73—76. 30—33. обл. 84. „тесксба". ускок 20. „фисови" 83. 36. 46. „усташи" 13. „сентенције" 47. 64. Хотска Корита. р. в. в кнез Милош. 103. Цвијић. 2. 99. 34. Тара. 26. дело 54. 17. 83. вар. 101. 36. плевљански 57. „хак" 60. „турчин1' 77. Цазинска област 15. в. војне 78. усељавање 2—6. 16. Зула (Зулфа). 23. Тихоград. хајдуци 70. филурџија 61. уредбе о њему 28. 43. 12—14. 60. 69. 32. 4—о. п. 57. 37. 98. старинци 2—4. 56. Никац. арб. 90. пл. 86. 21. „трбуси" огр. „екоројевићи" 66. Херцегнови. 19. у племену 5. селине 28. мирења.

65. 94. четовање 64. 90. Цуце. његов син Ноиица 64. Шуфлај. вар. обл. Црногорац 101. писац 43. с.ли:еп" 76. „час погибли" 43. џефердар 36. 60. 84. Шумадмја 10. 91. Цетиње. Црна Гора 18. Чево. 47 (51). 84. 30. 89. 86. 22. др Милан. гтл. 92. цркве. „добар". 106. 86. поп.122 * Сретен В. њихови главари 56. Богдан 13. 39. 36. . Шопи 12. Трипко. 93—95. Шаранци. 71. обл. . повеље. Шкотска 38. 42. част. 51. Шекулар 4. Шара. 62. 4. 86. 72. 36. 106. чете 94. 64. 107. в. 34. брат. војвода 65. 97—100. пл. ратшгчка 80. Шараковић. Црмница. 19. 16. човек. 102— 104. 17. 28. 84. 38. арб. Церовићи. 28. 100. Џаковиђ. читул»е 34. 88. 20. чојство 76. његова поставка о племену 44. 83. кнез дробњачки 64. Цецуни. 105. 100. Шабанреџовићи. Стара 4. 93. 100. његова повеља 35. 93.евић Ђурђе 35. 13. 97. 65. 17. чифчије 23. Цргго. 1. Милутин.. пл. 72. п. Прногорци 65. 81. 24. 4. Вукосављевић Церовић.3. чифлук 64.

„АКАДЕМИЈА* К о с м а ј с к а 28 — Телефони: 20-732 и 24-701. i штампаних Формат таОака. Завршено Садржи 8 10-1V-1957 . 70x100.200 примерака ' ћирилицом.Ш т a м п a ГРАФИЧКО ПРЕДУЗЕТјЕ В е о г р а д . Ш т а м п а н о у 1.

.r „ T S S o м II 539 S r E " " e ..