You are on page 1of 4

Marksovo shvatanje drutvene svesti i ideologije Iako se na tu injenicu retko ukazuje, Marksovu analizu otuenja moramo imati u vidu

i u analizi njegovog shvatanja drutvene svesti i ideologije. Jer, u optem otuenju, drutvena svest, kao celina duhovne proizvodnje prikazuje se ljudima takoe kao njima neto tue i u njoj dominiraju raznovrsne iluzije i prividi. Marks je ve svojim shvatanjem istorije upozorio na osnovni privid koji se javlja u drutvenoj svesti toga vremena, privid o primarnosti ideja za realne drutvene promene. U poznatom predgovoru 'Prilogu kritici politike ekonomije' Marks e jasno formulisati svoje shvatanje drutvene svesti, naglaavajui da, "nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota uopte", te da "ne odreuje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest". Takvim shvatanjem Marks dovodi u vezu duhovnu proizvodnju, tj. proizvodnju ideja, znanja, svesti sa materijalnom prozivodnjom, to je bilo strano dotadanjem nainu miljenja. Dodue, shvatanje o samoraanju ideja izraavalo je realne drutvene odnose zasnovane na strogoj podeli intelektualnog i fizikog rada. Svest, koja se kod Hegela javlja kao samostalni entitet, Marks shvata kao svetsno bie, iz ega sledi i obajnjenje svih oblika drutvene svesti kao svesti o realnom procesu drutvenog ivota. Marks govori o oblicima drutvene svesti kao elementima drutvene nadgradnje, uporedo sa pravno-politikom nadgradnjom a pri tom izriito navodi pravne, politike, religiozne, umetnike i filozofske oblike drutvene svesti, nazivajui te oblike "ideolokim oblicima". To mesto se obino uzima kao osnova za tvrdnju da se Marks koristi pojmom ideologije u irem znaenju da bi oznaio celinu duhovne proizvodnje kao proizvodnje ideja, pored jednog ueg pojma ideologije kao iskrivljene, neautentine, lane svesti, koja pod uticajem odreenih drutvenih odnosa stvarnost predstavlja izokrenuto, "kao u cameri obscuri." Pre nego to razjasnimo razloge Marksovog bavljenja fenomenom ideologije kao "iskrivljene svesti", zadrimo se malo na objanjenju odnosa drutvene svesti i drutvenog bia, odnosno odnosa "baze" i drutvene svesti. Upravo u okviru ekonomistike interpretacije Marksovog stava, po kome "ne odreuje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest". Deavalo se da se drutveno bie shvata kao materijalni supstrat, ili pak kao ekonomska baza, kao neto to postoji izvan oveka, a drutvena svest kao puki odraz tako zamiljene "osnove". Proputeno je da se uoi da Marks govori o "ekonomskoj strukturi drutva kao celini drutvenih odnosa", koji nastaju u procesu materijalne proizvodnje, gde su ovek i njegov rad konstitutivni elementi te proizvodnje. Ako je to tako, onda se drutveno bie mora razumeti pre svega kao celina drutvenih odnosa kojima je posredovan ovekov odnos i prema prirodi i prema drugim ljudima. Druga implikacija ovog jednostranog shvatanja odnosa "baze" i drutvene svesti izraena je u tezi o drutvenoj svesti kao pukom odrazu materijalne stvarnosti. Eventualni povratni uticaj ideja na bazu u toj interpretaciji javlja se kao izuzetak a ne kao normalna mogunost. Engels je u jednom pismu F. Meringu 1893. godine upozorio da je pogreno shvatati "da zato to mi u razliitim ideolokim sferama, koje u istoriji igraju ulogu, odriemo samostalan razvitak, da mi zato odriemo njima i svako dejstvo na istoriju. Tu je uzeto za osnovu obino nedijalektiko shvatanje o uzroku i posledici kao polovima koji su kruto postavljeni jedan prema drugom, i apsolutno prenebregnuto uzajamno dejstvo. Da jedan istorijski momenat, im su ga druge, na kraju krajeva ekonomske injenice donele na svet, sada takoe reaguje, da moe da vri povratno dejstvo na svoju okolinu, pa ak i na svoje sopstvene uzroke - to ova gospoda esto sasvim namerno zaboravljaju." V. Kora istie da na indirektan nain to isto ograivanje od vulgarno-materijalistike interpretacije odnosa drutvenog bia i drutvene svesti Marks daje u treoj tezi o Fojerbahu, naglaavajui da "materijalistiko uenje da su ljudi proizvod okolnosti i vaspitanja, pa tako i promenjeni ljudi proizvod drugih okolnosti i promenjenog vaspitanja, zaboravlja da ba ljudi menjaju okolnosti" te da se poklapanje menjanja okolnosti i ljudske delatnosti moe shvatiti i racionalno razumeti samo kao prevratnika praksa. "Duhovna proizvodnja se razvija u zateenim uslovima, ali ne ostaje u tim granicama ve transcendira zateene uslove. Time se ovek potvruje kao ovek", istie V. Kora. Moe se rei da upravo zbog uoavanja znaajne samostalne uloge drutvene svesti za drutveni razvoj Marks posveuje mnogo panje razotkrivanju ideologije kao lane svesti i njenoj kritici kao preduslovu da se prevaziu granice u nainu miljenja koje namee ideologija kao lana svest. Treba

podsetiti na Marksovu misao da ideje postaju materijalna sila kada zahvate mase.
[ na poetak ]

Ideologija kao "iskrivljena", neautentina svest Marks je uoio, pre svega, da postojemnogi oblici u kojima se javlja ideologija kao iskrivljena svest. Ona se pojavljuje kao nastojanje da se parcijalno znanje prikae kao znanje o celini, kao zamena sutine stvari njihovom pojavom, apsolutizacija postojeeg kao stvarnog, kao redukovanje sloenih odnosa meuzavisnosti na pojedine elemente, to u naunom saznanju dovodi, na primer, do biologizma, sociologizma, psihologizma i drugih oblika naunog redukcionizma. Marks je posebno upozorio na pojave "zaboravljanja" istorijskog procesa to dovodi do prikazivanja postojeih drutvenih odnosa kao veitih drutvenih odnosa; najzad, ideologija se javlja i kao klasna svest, gde se interesi i vrednosti jedne klase ele predstaviti i nametnuti kao interesi i vrednosti drutva u celini.* Objanjavajui ovu pojavu Marks polazi od shvatanja drutva i drutvene strukture, to znai da pojavu ideologije kao iskrivljene svesti dovodi u vezu sa drutvenom podelom rada, jer kada se deli rad, deli se i ovek, deli se i svest. ovek gubi sposobnost da misli celovito i parcijalna svest izraava ve izraenu parcijalnu podelu rada, a naknadna misao o celini ne moe imati drugi oblik do iskrivljene svesti. Marks kae da usled podele rada svako smatra svoj zanat pravim i tako nuno dolazi do iluzija o vezi datog zanata i stvarnosti; tako naprimer sudija koji primenjuje zakon veruje da je zakonodavstvo pravi pokreta istorijskih promena. Naravno, podela rada o kojoj Marks govori nije individualna ve drutvena podela ra da, pa prema tome i podela drutva u prvom redu na klase, koje karakterie odreena klasna ideologija kao racionalizacija klasnih interesa. Konkretnu analizu raznovrsnih oblika klasne ideologije graanske klase Marks je izloio u svojim radovima 'Klasne brobe u Francuskoj' i 'Osamnaesti brimer Luja Bonaparte', razotkrivajui u pojedinim idejama o organizaciji francuskog drutva, u politikim borbama izmeu parlamenta i izvrne vlasti i u prividno demokratskim parolama, racionalizovane interese razliitih slojeva francuskog drutva. On je, meutim, pre svega u 'Nemakoj ideologiji' izloio svoje polazno stanovite o ideologiji, kao iskrivljneoj svesti i ukazao na neophodnost kritike ideologije kao osnovne pretpostavke racionalnog traenja istine. Time se, nar avno, ne ukidaju i realni osnovi formiranja ideologije kao iskrivljene svesti, jer, kako kae Marks, oruije kritike ne moe zameniti kritiku oruijem, ali ideja postaje materijalna sila kada ovlada masama i zbog toga nije svejedno kakve e biti ideje koje e uticati na svest ljudi. Marks realistiki uvia da postoje objektivni uzroci da odreene ideje prihvate svi slojevi u drutvu, a ne samo klasa ije interese te ideje izraavaju. Jer, kako kae Marks: "Misli vladajue klase u svakoj su epohi vladajue misli, tj. klasa, koja je vladajua materijalna sila drutva ujedno je njegova vladajua duhovna sila. Klasa kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju, raspolae samim tim i sredstvima za duhovnu proizvonju, tako da su joj zbog toga, uzevi u proseku, podreene misli onih koji su lieni sredstava za duhovnu proizvodnju". Treba upozoriti da iako Marks govori o ideologiji kao iskrivljenoj ili "lanoj svesti", da tu misao ne bi trebalo interpretirati kao namerno i svesno lano prikazivanje stvarnosti, mada u realnim odnosima ideoloke borbe ima i pojava svesnog obmanjivanja i manipulacije injenicama radi stvaranja poeljnih efekata u svesti ljudi. Ideologija se javlja kao iskrivljena svest i onda kad ovek kao pojedinac istinski veruje u ispravnost odreenih ideja, bez neposredne svesti o vezi tih ideja i njegovih realnih klasnih interesa. Zbog toga, kritika ideologije kao lane svesti ne moe biti moralizatorska kritika, ve kritika drutvenih odnosa kao osnove za pojavu tih ideja i njihovo izraavanje u izopaenom obliku. Marks je isticao da se isto tako religiozne predstave ne mogu otkloniti iz svesti ljudi samo kritikom religije, ukazivanjem na njenu nesaglasnost sa naunim i drugim rezultatima racionalnog saznavanja stvarnosti, ve ukidanjem realnih osnova u kojima se ovek javlja kao "mali ovek" i nemoan prema "bogovima", u kojima se raa oseanje nesigurnosti i straha za golu egzistenciju, u kojima se ovekove potencije javljaju kao njemu tue sile koje njime vladaju. Marks primeuje da e celi ovaj privid, kao da je vladavina odreene klase samo vladavina odreenih misli, prestati sam po sebi im vladavina klasa prestane uopte da bude oblik drutvenog ureenja, im dakle ne bude vie potrebno

da se posebni interes pokazuje kao opti ili "opte" kao vladajue. Prevladavanjem ideologije kao iskrivljene svesti, meutim, ne ukida se ideologija kao celina duhovne proizvodnje, kao celina ideja, znanja i svesti o stvarnosti i to kako postojee stvarnosti, tako i one realno mogue. Upravo u otkrivanju "realno mogueg" date su anse ideologiji da doprinese prevazilaenju zateenih odnosa i okolnosti, osmiljavanjem pravca ljudskog angaovanja i zato aktuelne teze o "kraju ideologije" u uslovima sadanjih drutava, mogu samo biti izraz odreene ideologije kao lane svesti, a ne i pravi izraz istorijskih tendencija razvoja savremenog drutva.
[ na poetak ]

Marksovo shvatanje istorije Po Engelsovom miljenju, Marksovo shvatanje istorije jedno je od fundamentalnih otkria kojima se Marks upisao kao veliko ime u istoriji nauke. On se suprotstavio do tada vaeem shvatanju istorije koje je poivalo na predstavi da se poslednji uzroci svih istorijskih promena imaju trai ti u promenama ideja ljudi, te da su politike promene osnova za razumevanje svih drugih istorijskih promena. Marksova zaokupljenost shvatanjem istorije nije, meutim, bila rezultat njegove posebne zainteresovanosti za istorijska prouavanja, jer, iako je on veoma mnogo prouavao i znao istoriju, njegove preokupacije nisu preokupacije profesionalnog istoriara. Treba imati u vidu da se u Marksovo vreme teorijska misao u drutvu izgraivala kroz shvatanje istorije, kao to je i praktini izraz tih razliitih teorijskih preokupacija izraavan kroz shvatanje o socijalnim snagama koje su pozvane da odrede pravce budueg istorijskog razvoja. Uostalom, to je vreme u kome dominantno mesto u filozofskim raspravama jo jednako pripada Hegelovim shvatanjima, Hegelovoj filozofiji istorije, posebno. Razumljivo je to e se Marks sa tim shvatanjem kritiki obraunavati i to ve u svojim ranim radovima, posebno u Svetoj Porodici, gde se on suprotstavlja mladohegelovcima koji su, prisvajajui Hegelovu ideju "samosvesti duha," hteli sebe predstaviti kao subjekt istorijskih zbivanja koja bi Nemaku trebalo da dovedu do apsolutne slobode duha. Reinterpretirajui Hegelova shvatanja, Marks je usvojio pre svega Hegelovu misao da je istorija progresivni proces koji zakonito vodi slobodi oveka kao oveka. Naravno, po Hegelu, krajnji cilj istorije jeste apsolutna sloboda duha, a ovek je shvaen kao samosvest duha. marks nije prihvatio Hegelov idealizam u shvatanju istorije, tj. da se istorija javlja kao samorazvitak ideja i da se, prema tome, ne samo predmeti, ve i ljudi pa i itavi narodi javljaju kao obina sredstva svetskog duha koji bezobzirno ide svojim svrhama. Polazei od svog shvatanja oveka, Marks je odbacio stav o oveku kao oruu kojim se slui istorija za neke svoje ciljeve, zastupajui stav da ovek stvara istoriju i da izvan ljudskih delatnosti nema istorije. Marksov humanistiki stav, da je ovek tvorac sopstvene istorije, i to ovek kao ljudski rod, a ne ovek kao pojedinac, od presudnog je znaaja za sva njegova shvatanja pa i za njegov praktiko-politiki angaman u radnikom pokretu. Naravno, treba upozoriti da bi bila suprotna Marksovom shvatanju voluntaristika interpretacija ovog stava po kojoj u stvaranju istorije ovek nema nikakvih ogranienja. Marks je svojim shvatanjem podjednako odbacivao idealizam, ali i vulgarni materijalizam, naglaavajui da je celokupna svetska istorija proizvodnja oveka pomou ljudskog rada i da se prema tome istorijska zbivanja ne mogu razumeti ako se zanemari ovek kao aktivno stvaralako bie. Time je Marks naglasio da se uzroci istorijskih procesa moraju traiti u samoj istoriji, a ne izvan nje. To dalje znai da se ovekova delatnost mora dovesti u vezu i sa zateenim uslovima, te da je prema tome ovek istovremeno i tvorac istorije, ali i njen rezultat. Taj dvostruki odnos oveka i istorije, koji mnogima izgleda kao neprihvatljiv jer je formalno logiki protivurean, ne moe se razumeti a da se ne razume Marksovo shvatanje oveka kao bia prakse, koji dela svrsishodno tj. postavl ja ciljeve i usmerava svoju delatnost prema njima. Prema tome, ovekovu praksu ne usmerava samo prolost sa svim zateenim uslovima, ve i budunost sadrana u cilju i metodu svake svrsishodne delatnosti. U ovom saetom izlaganju Marksovog shvatanja istorije svakako bi trebalo pomenuti i metodoloki smisao takvog shvatanja istorije. Marks je, naime, naglaavao da i kategorije koje primenjujemo u istraivanjudrutva i njegovog razvoja moramo shvatiti kao istorijske kategorije, tj. da su te kategorije izraz realnih odnosa date epohe i da se one ne mogu tretirati kao optevaee teorijske kategorije. U

svojim ekonomskim spisima Marks je esto kritikovao engleske klasine ekonomiste to previaju injenicu da kategorije kojima se moe analizirati kapitalistiki nain proizvodnje, kao to su roba, novac, kapital, renta itd., nisu adekvatne za analizu prethodnih formacija, niti e odgovarati analizi budue komunistike formacije. Principu "istorijske specifinosti" Marks pribegava i u Manifestu, odbacujui tadanje kritike ideja komunizma. Marks kae: "Teorijske postavke komunista nipoto ne poivaju na idejama, na naelima koja je izmislio ili otkrio ovaj ili onaj popravlja sveta. One su samo opti izraz stvarnih odnosa postojee klasne borbe, istorijskog kretanja koje se vri pred naim oima. Ukidanje dosadanjih odnosa vlasnitva nije nita to posebno karakterie komunizam. Svi odnosi vlasnitva bili su podloni stalnom istorijskom smenjivanju, stalnom istorijskom menjanju." Marks u odgovoru na kritike komunizm a stalno upozorava da se u njima javlja tendencija da se buroaski odnosi proizvodnje tretiraju kao odnosi proizvodnje uopte, da se buroasko drutvo shvati kao veiti oblik drutva i da se onda i u svesti ti odnosi doivljavaju kao opti uslovi egzistenc ije. U toj polemici Marks kae: "Vi kaete: im se rad vie ne bude mogao pretvarati u kapital, novac, zemljinu rentu, ukratko u drutvenu mo koja se moe monopolizirati, tj. im se lino vlasnitvo vie ne bude moglo pretvarati u buroasko, bie ukinuta i linost. Vi, dakle, priznajete da pod linou ne podrazumevate nikog drugog do buruja, buroakog vlasnika. A takva linost svakako treba da bude ukinuta." Ne ulazei dalje u ilustraciju primene Marksovog shvatanja istorije, zakljuimo na kraju jo jed nom da to shvatanje predstavlja jednu od bitnih dimenzija Marksove misli i marksizma uopte, i da bez razumevanja te dimenzije nije mogue razumeti ni Marksovu teoriju drutvenog razvoja, niti teorijsku podlogu njegovog praktino-politikog angamana u radnikom pokretu.