You are on page 1of 156

Glava II FORMIRANJE NEDIEVE VLADE NARODNOG

SPASA" I NJENO DELOVANJE DO ADMINISTRATIVNE PODELE SRBIJE (26. XII1941.)

DOGAAJI KOJI SU PRETHODILI DOVOENJU MILANA NEDIA NA ELO SRPSKE KVISLINKE VLADE I NJENO FORMIRANJE (29. VIII 1941.)

Milan Nedi spada u onu manju grupu generala bive jugoslovenske vojske, koja posle aprilske katastrofe nije deportovana u nemako ratno zarobljenitvo.1 Zato je to bilo tako, bie rei u narednom tekstu. Za vreme kratkotrajnog aprilskog rata, iako penzionisan, M. Nedi je odre1 Milan Nedi, Grocka, 18771946 (izvrio samoubistvo u zatvoru za vreme istrage). Gimnaziju je pohaao u Kragujevcu i posle toga, stupivi u Vojnu akademiju u Beogradu, posvetio se vojnikoj karijeri, u toku koje je bio komandant Timoke divizije i komandant IV armije u Skoplju; zatim naelnik Glavnog generaltaba, ministar vojske i lan Vrhovnog vojnog saveta stare jugoslovenske vojske. Kao armijski general, Nedi je postao ministar vojske i mornarice u drugoj vladi Milana Stojadinovia (21. decembra 1938. do 5. februara 1939); u prvoj vladi Dragie Cvetkovia (6. februara 26. avgusta 1939) i u vladi CvetkoviMaek. Posle ostavke (7. novembra 1940) koju je podneo na zahtev kneza Pavia, za ministra vojske i mornarice je postavljen armijski general Petar Pei. (Zb. NOR, Aprilski rat 1941, knj. 1, str. 407). Povod za smenjivanje Milana Nedia sa poloaja ministra vojske i mornarice bio je memorandum koji je 1/ novembra 1940. dostavio knezu Pavlu i predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu. Sutradan, 2. novembra, pozvan od kneza Pavia, on je u prisustvu Cvetkovia, usmeno izloio svoje gledite u vezi sa memorandumom, dodajui nova objanjenja u pogledu nespremnosti Jugoslavije za rat protiv sila Osovine. Memorandum je sadrao spoljno-politike ideje Ljotia, s kojim je Nedi odravao prisne veze. Nedi je smatrao da, pri postojeem stanju u Evropi, Jugoslavija ne moe zadrati neutralan stav, ve se mora opredeliti za jednu od velikih sila; a poto na pomo zapadnih sila i Sovjetskog Saveza ne moe raunati, njena kolebljiva politika i njeno bolesno i nezdravo stanje mogu dovesti do sloma i katastrofe vojske, nacije i drave, pa zakljuuje: Uz osovinu, mislim, ima jo vremena. Nemaka je zauzela evropski kontinent i neogranien je njegov gospodar. Sa svojih devedeset miliona Nemaca, ona e biti dugo i dugo njegov gospodar." Poto su tom prilikom utvrene Nedieve veze sa Ljotiem i da se Ljotiev Bilten tampa u tampariji Ministarstva vojske, Nedi je smenjen i stavljen pod prismotru; Ljotiev Zbor" zabranjen je, Ljoti stavljen u kuni pritvor, a lanovi Zbora" uglavnom su pohapeni, jer su ondanje policijske vlasti tvrdile da Ljoti, sa vodeim lanovima svoga Zbora", i Nedi, sa jednom grupom oficira, pripremaju zaveru da u datom momentu izvedu dravni udar i dou na vlast. Tako je Nedi smenjen, ne zbog toga to je zahtevao oslonac na Osovinu, jer su to marta 1941. uinili knez Pavle i vlada CvetkoviMaek, ve zbog toga to se u njega posumnjalo da sa Ljotiem priprema obaranje namesnitva i vlade CvetkoviMaek. Tome je, svakako, doprinelo i to to je knez Pavle smatrao da je jedino on pozvan da vodi spoljnu politiku Jugoslavije i nije hteo da dozvoli svom ministru vojske da se mea u njegovu kompetenciju (Zb. NOR, Aprilski rat 1941, knj. 1, str. 896).

87

en za komandanta grupe armija na jugu zemlje. Uee njegovo i vojske kojom je komandovao u borbi protiv Nemaca, bilo je na nivou veine ostalih generala Kraljevine Jugoslavije kapitulantsko i izdajniko.2 Uglavnom, posle obavljenih formalnosti oko kapitulacije bive jugoslovenske vojske i drave, Nedi se ve 19. aprila naao u krugu svoje porodice i stanovao u Beogradu, u Gospodar-Jevremovoj ulici br. 4. Samo 9 dana kasnije (28. aprila 1941) iz jednog telegrama koji je Fajne uputio u Berlin, Ministarstvu spoljnih poslova, s pitanjem kako da se postupa s generalom Milanom Nediem, vidi se da ovaj bivi srpski general ulazi odmah u nemake politike kombinacije u okupiranoj Srbiji. 3 Na osnovu dopisa Upravnog taba od 16. juna 1941, koji je upuen Komandi za naroitu upotrebu 65, vidi se da je Milan Nedi posle sloma stare Jugoslavije dobio u Beogradu odsustvo iz ratnog zarobljenitva"; ujedno mu je bilo Sonderkommando GEP naredila da ne sme da napusti svoj stan (kuni pritvor) ni da prima posete bez dozvole rukovodioca te komande, kapetana Kizevetera.4 Mnoga nemaka dokumenta iz prvih dana okupacije Srbije ukazuju na to da je lino Kraus, ef Gestapoa, uporno nastojao kod svojih pretpostavljenih da se Nedi to pre i zvanino oslobodi iz ratnog zarobljenitva. To se vidi i po tome to je Kommandostab Abt. le. Militrbefehlshabera u Srbiji, svojim aktom od 20. maja 1941, izvestio Einsatzgruppe Sipo i SD (zapravo EK, poto je taj akt bio upuen na adresu Ministarstva pravde, u ijoj se zgradi nalazila ta ustanova), da je OKH (Vrhovna komanda suvozemne vojske) odluio da se Nedi pusti na sloO ovome je Aleksandar Cincar Markovi izjavio posle rata u istranom zatvoru sledee: Ostavka Milana Nedia imala je kao formalan razlog incident u Bitolju, prilikom talijanskog vazdunog napada na ovu varo. Meutim, formalno se navodilo da se tu pokazala slabost i nedovoljna sprema nae vazdune odbrane. Meutim, stvaran razlog njegovog ispada iz vlade je bio, kako su me obavestili knez Pavle i predsednik Cvetkovi, njegovo politiko urovanje sa Ljotiem. Kao dalji razlog navodio se njegov, memorandum koji je predao predsedniku vlade, odnosno nae spoljne politike, u kome je naroito kritikovao mere vojne, koje se preduzimaju u vidu delimine mobilizacije i estih poziva na vebu. Razmatrajui politiku spoljnu situaciju, ukazivao je na potrebu da, naime, s obzirom na na usamljeni meunarodni poloaj, ne ostaje nita drugo do da primimo sporazum sa Nemakom" (AVII, 20 :7, k. 1). Prilikom izbijanja rata aprila 1941., Milan Nedi, iako u penziji, bio je odreen za komandanta grupe armija na jugu, ali nije stigao ni da obrazuje svoju komandu. Toliko su stvari loe stajale, a ipak, o Nediu su se priale prie i legende o njegovom uspenom" suprotstavljanju nemakim jedinicama. ak je bio izdat jedan letak, oko 8. aprila u Beogradu, da je Nedi proizveden za vojvodu i da je ,,u Kaanikoj klisuri potukao Nemce i zaplenio 300 tenkova", to je bilo neistina (Arhiv SUP, BDS, dosje Nedia).
2 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946. 5 AVII, NAV-N-T-200, 120/123850. 4 Arhiv SUP Srbije, br. 27527/82; BDS, Izvetaj dr Georgi Kisela komandujuem generalu i zapovedniku u Srbiji.

88

bodu, ali da se nad njim vri, nadzor i da mu se oduzme mogunost telefonskih razgovora.5 U ovom sluaju znaajno je da je o tome Einsatzgruppe Sipo i SD bila izvetena od Abt. le navedenog taba, u iju nadlenost nije spadao postupak koji se odnosi na putanje ratnih zarobljenika. Verovatno da je ovo usledilo zbog toga to se SS-Sturmbannfhrer Kraus, u okviru svojih nastojanja i planova u vezi sa Nedievom linou i njegovim putanjem na slobodu, obratio na Abt. le. Nije iskljuivo da je Kraus u tom pravcu radio, pored ostalog, i na osnovu intervencije Dimitrija Ljotia, s kojim je tada, pa i kasnije imao najue kontakte. Odmah posle toga je Kommandostab-Qu (Quartiermeister) Militrbefehlshabera u Srbiji (4. VI 1941) skrenuo Krajskomandaturi OK 1/834 u Beogradu panju na to da se Nedi ne sme da hapsi i sprovodi u Nemaku, poto se po izriitoj naredbi OKH ima da ostavi na slobodi, pod nadzorom. Tekst te naredbe doslovno je glasio: Skree se panja na to da se ne sme uhapsiti i sprovesti za Nemaku, na osnovu dotine naredbe, bivi ministar vojske, odnosno rukovodilac Tree jugoslovenske armije u ovom ratu, general Milan Nedi, Beograd, Nemanjina (ne zameniti ga sa njegovim bratom Milutinom Nediem, koji je 1938/39. bio ministar vojske), poto se on ima ostaviti na slobodi, i to pod nadzorom, po izriitoj naredbi OKH (Vrhovne komande suvozemne vojske). Znai, ima mu se posle registracije, od predsednika optine, na osnovu dotine naredbe, izdati objava za odsustvo."6 Ove intervencije nemakih okupacionih vlasti, usledile su posle naredbe vojnoupravnog komandanta da svi koji su bili u vojsci, moraju da se prijave, jer su ih Nemci smatrali ratnim zarobljenicima.7 pod udar ove naredbe, dakle, Milan Nedi nije potpadao. Oigledno je da su Nemci odmah posle okupacije Srbije traili svoja uporita, uglavnom, u onom delu srpske buroazije, na koje su se oslanjali jo pre napada na Jugoslaviju. A poznato je da je Nedi spadao u one linosti koje su bile ubeene u nepobedivost Nemake pa je smatrao da Nemce treba sluati s obzirom na budunost Nove Evrope", u kojoj je raunao da e Velika Srbija" imati posebno mesto. Kao sledei povod da blie kontaktiraju sa Milanom Nediem, Nemci su iskoristili eksploziju u Smederevu, 5. juna 1941, u kojoj su, pored ostalih, izgubili ivot Nediev sin, snaha i unue. Naime, samo dan kasnije, Kraus je uputio pismo Nediu u kome mu je saoptio nesreu, s napomenom da mu je polo za rukom spasti jedan deo linih dokumenata poginulog sina, koje mu u prilogu dostavlja. Ujedno je Kraus ponudio Nediu nemaki auto koji e ga prevesti u Smederevo.8 Istog dana (tj. 6. juna) izdao je rukovodilac III Eg-a, SS Hauptsturmfhrer
Isto. Arhiv SUP Srbije, BDS, br. 27527/43. 7 AVII, Na, br. 56/1-1, List uredaba vojnog zapovednika u Srbiji, od 22. V 1941. 8 Arhiv SUP Srbije, BDS, neregistrovano, pismo Krausa Nediu, od 6. juna 1941.
5 6

89

dr Gode (na traenje upravnika grada Beograda, Dragog Jovanovia), uverenje Nediu da moe da napusti Beograd i otputuje u Smederevo na sahranu svog sina, ali da se posle toga odmah vrati u svoj stan.9 To su prvi podaci koje nalazimo u nemakim izvorima o kontaktima izmeu Milana Nedia, s jedne strane, i EK-a Beograd i Dragog Jovanovia, s druge strane. ini se da su ve tada nemake okupacione ustanove u Beogradu poele praviti izvesne kombinacije sa linou Nedia, te su, po svemu sudei, nastojale da i na ovaj nain kod njega izazovu raspoloenje pogodno za svoje budue namere. Znaajno je, svakako, da se u pomenutom sluaju kao osoba koja se zauzima da Nedi dobije dozvolu za naputanje svog stana, javlja upravo Dragi Jovanovi, koji je, inae, jo pre rata radio kao nemaki agent, zbog ega je i doao na poloaj upravnika grada Beograda. Meutim, prvi put u sauvanim dokumentima Milan Nedi se pominje kao kandidat za predsednika kvislinke srpske vlade, u izvetaju koji je 14. jula 1941. Einsatzkommandi Sipo i SD u Beogradu podneo jedan od najobavetenijih nemakih agenata u Beogradu iz tog perioda, novinar Miodrag Savkovi. On je, pored ostalog, pisao: lanak ora Peria, zamenika komesara Ministarstva unutranjih poslova o sluaju Milana Nedia, naiao je na veliku senzaciju. Taj lanak je objavljen u Novom vremenu10 i sadri tvrdnje da je Nedi bio za mir sa Nemakom, a ne za rat, kako su to ratni hukai tvrdili. Kako Nedi ima veliki uticaj u narodu, ovaj lanak je vrlo dobro doao, da se narodu pokae, u kakve ga zablude uvlai strana propaganda. lanak bi trebalo autor da upotpuni i da tampa u stotine hiljada primeraka, pa da se razdeli u narodu preko optina i da se preko ljudi protumai narodu, kako je i zato Nedi izbaen iz vlade Dragie Cvetkovia. Povodom objavljivanja ovog lanka veru je se da se ve radi na tome da se Nediu poveri neka vana funkcija kad se iz ropstva pusti, pa ili e on biti predsednik srpske vlade, ili e dobiti resor srpske narodne vojske, koja bi se obrazovala i uvala bezbednost u Srbiji. Nedi bi bio u stanju da i odmetArhiv SUP Srbije, BDS, br. 27527/48. U pomenutom lanku ora Peria reeno je pored ostalog: Sa ovim stavom iekivanja, nije hteo da se sloi general Milan Nedi, tadanji ministar vojni. Polazei sa gledita da Jugoslavija mora aktivno zatiti mir Balkana, on je predloio vladi da jugoslovenska vojska okupira Solun i na taj nain Englezima onemogui iskrcavanje na ovoj vanoj strategijskoj taki Balkanskog poluostrva... General Nedi je istovremeno predlagao i potpuni sporazum Jugoslavije sa Nemakom, poto su obe zemlje imale isti interes, naime, da balkanski mir ouvaju od engleskih smutnji i vojnih poduhvata. Ali reenje koje je jugoslovenskoj vladi predlagao general Nedi, kvarilo je iz osnova engleske planove i raune. Englezima je bilo u interesu da se na Balkanu obrazuje front protivu Nemake, kako bi time olakali svoj poloaj na La Manu. Zbog toga su lanovi anglofilskog i masonskog kruoka u tadanjoj jugoslovenskoj vladi: Budisavljevi, Cubrilovi, Konstantinovi i utej najodlunije ustali protivu predloga generala Nedia i postavili zahtev da se on odstrani iz vlade. Njihov bes protiv generala Nedia bio je utoliko vei to se u javnosti verovalo, iako potpuno neosnovano, da je general Nedi pristalica Engleske i rata" (Novo vreme, 13. VII 1941).
11 10

90

niko pitanje likvidira, pa se pozivanje svih obveznika u Beogradu radi kontrole dovodi u vezu sa stupanjem u akciju Milana Nedia."11 Gotovo je sigurno da Savkovi nije bez razloga u svom izvetaju naveo Nedia kao potencijalnog kandidata za predsednika vlade. Oigledno je da se ve tada, tj. sredinom jula 1941, na strani srpskih buroaskih krugova radilo na tome da se ukine komesarska uprava i da se obrazuje jedna autoritativnija" kvislinka uprava pod vodstvom Milana Nedia, to je bilo predmet razgovora i komentarisanja. U protivnom sluaju, Savkovi, verovatno, ne bi podneo jedan takav izvetaj. Jer, nakon mesec i po vladavine Saveta komesara, moglo se videti da on nije sposoban da udovolji zahtevima, koje su pred njega postavile nemake okupacione vlasti. Prema tome, ve od sredine jula 1941. sprovode se poetna, tiha sondiranja na dva koloseka: nemakom i srpskom, o dovoenju Nedia na elo srpske kvislinke vlade. Napominjemo da su sva razmatranja u tabu" srpskih politiara o nekoj novoj vladi dugo bila samo prepriavanja i kombinacije, sve dok vojni zapovednik, odnosno njegov Upravni tab, nisu poeli da se bave ovim pitanjem. Jer je samo nemaka okupaciona uprava mogla da donese jednu takvu odluku. Srpski politiari, pronemaki raspoloeni, prema tome, mogli su se ograniiti samo na predloge, koji su u velikom opsegu i u raznim varijantama bili izneti odgovarajuim (nadlenim) nemakim ustanovama. Kad je re o srpskim beogradskim politiarima, interesantno je istai da su dva najvea rivala (a uivali su veliko poverenje Nemaca): Dimitrije Ljoti i Milan Aimovi, bili skloni, svaki iz svojih interesa, da podre kandidaturu Milana Nedia da doe na elo nove srpske vlade. Ljoti nije trpeo Aimovia zbog njegove predratne stranake pripadnosti (pristalica Stojadinovia), i smatrao je da njegov Zbor" treba da odigra glavnu ulogu, pogotovo to su ljotievci bili profaistiki orijentisani i u predratnom periodu, i kao takvi s vremena na vreme progonjeni od tadanjih jugoslovenskih vlasti. Sem toga, Ljoti je bio podozriv zbog veza, koje je Milan Aimovi vrlo rano uspostavio sa etnikim pokretom Drae Mihailovia, a smatrao je, uza sve to, da Savet komesara nije u stanju da prui gotovo nikakav otpor oruanom ustanku u Srbiji, koji je predvodila Komunistika partija Jugoslavije. 12 Milan Aimovi je imao, takoe, svoje razloge. Video je da se ne moe due zadrati na kormilu" njegov Savet komesara. Podrao je Milana Nedia, ali ne zbog toga to ga je posebno cenio, ve to se bojao da Nemci ne povere ovu kandidaturu Dimitriju Ljotiu. 13 Stoga je ve od sredine jula Aimovi u vie navrata poseivao Kisela, zamenika efa Upravnog taba, i iznosio mu tekoe svoje administracije; predlagao izvesna reenja, i traio, da o ovome bude obaveten vojni zapovedArhiv SUP Srbije, BDS, br. 50/4. Arhiv SUP Srbije, BDS, br. 27527/29, Ljotieva izjava agentu BDS Treu, od 1. avgusta 1941. 13 Arhiv Jugoslavije, Fond Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, fase. br. 802.
11 12

91

nik Dankelman.14 Naravno, o toku dogaaja bili su informisani i Kraus i Helm, prvenstveno Kraus, s kojima je Aimovi bio u stalnom kontaktu. 15 Prema izjavi dr Georgi Kisela, koju je dao posle rata pred jugoslovenskim istranim organima, on je o Aimovievim namerama odmah obavestio Dankelmana, poto se Turner tada nalazio na duem odsustvu. Dankelman je, navodno, odbio da se tada raspravlja o tom pitanju. Ali, poto je Aimovi i dalje uporno predlagao Milana Nedia za svog naslednika (jer je znao da Nedi ima podrku Nemaca), nemaki nadleni organi poeli su da ozbiljnije prouavaju ovo pitanje. Naroito su bili aktivni Kisel, Kraus i Helm, dok je Bencler bio uzdrljiviji, bojei se da Nedievu kandidaturu za ministra-predsednika nee podrati njegov nadleni ministar Ribentrop. A to bi izazvalo i odbojni stav OKW (Vrhovne komande nemakih oruanih snaga).16 U vezi s ovim problemom treba istai da se komandant Jugoistoka, feldmaral List, 23. jula 1941. zadrao u Beogradu na proputovanju na odsustvo. Tom prilikom je odrao sastanak sa nemakim komandantima o optim pitanjima, naroito o plimi oruanog ustanka u Srbiji". Kako nemaki izvori kazuju, pomenuto ie i pitanje nesposobnosti srpske komesarske uprave i njeno eventualno ukidanje. List je obeao Dankelmanu da e za vreme svog odsustva stupiti u vezu sa rukovodeim tabom Vermahta i da e u povratku u Beograd, mesec dana kasnije, doneti odluku o eventualnom postavljanju nove srpske kvislinke vlade. I u ovim razgovorima, na svim nivoima, pominjalo se ime biveg generala Milana Nedia.17 Posle Listovog odlaska, o istom problemu raspravljali su predstavnici Policije sigurnosti i Slube bezbednosti, Via komanda za naroitu upotrebu 65, Upravni tab vojnoupravnog komandanta i druge nemake okupacione institucije. Oni su doli do zakljuka da se sa raspoloivim trupama ne moe uspeno voditi borba protiv ustanka, nego samo uz angaovanje policijskih jedinica". U to vreme nacistima su od policijskih snaga stajale na raspolaganju: Operativna grupa Policije sigurnosti i Slube bezbednosti, Vojnoobavetajna sluba, Tajna vojna policija, Vojna andarmerija i jedan policijski bataljon od tri ete.18 Po svemu sudei, Dankelman je odugovlaio reavanje problema reorganizacije kvislinke srpske uprave, a bilo mu je stalo da vidi kako se na celo ovo pitanje gleda u Berlinu. Odlazak Lista u glavni grad Rajha bila je za to dobra prilika. Stoga je Kisel insistirao kod Aimovia da u najveoj diskreciji vri sve pripreme i, kada Dankelman bude izdao odobrenje, da se ne gubi vreme u pregovorima. Isto tako, Kisel je
14 AVII, reg. br. 11/5-1-23/27, Zapisnik o sasluanju Georg Kisela posle rata pred istranim organima u Beogradu. 15 Arhiv SUP Srbije, BDS, Krausova zabeleka od 10. avgusta 1941. 16 Kao nap. 14. 17 AVII, NA, 70-18-11, Vishaupt i AVII, NA, 44. X-4-85, Beleke i dnevnik feldmarala Lista. 18 AVII, Mikroteka 1/6-X 300995, Izvetaj dr Georgi Kisela komandantu Jugoistoka.

92

dao zadatak Krausu da za kandidaturu Milana Nedia pridobije Ljotia, s kojim je bio u stalnim kontaktima, jer se znalo da je Ljoti veoma aktivan iza kulisa". 19 Uglavnom, Upravni tab preko svog predstavnika, ve krajem jula uspostavlja kontakte i vodi pregovore sa Milanom Nediem. Tada su njegov stan sa ovlaenjem Kisela, posetili Kraus i Milan Aimovi. A ve poetkom avgusta Nedi je osloboen kunog pritvora". 20 Ceo avgust 1941. Nedi je bio u vezi as sa nemakim predstavnicima, as sa srpskim politiarima". A 9. avgusta on je posetio Georgi Kisela, u njegovom stanu, u Rumunskoj ulici, br. 67. Razgovoru su prisustvovali i bivi jugoslovenski ministar Milan Ulmanski, major Kalmar i Kronholc. Izgleda da je ve tada Nedi dao naelan pristanak Kiselu, da ne bi imao nita protiv toga ako bi mu vojni zapovednik Srbije, ponudio da obrazuje jednu civilnu srpsku vladu.21 Samo sedam dana kasnije (16. avgusta), dolo je opet do sastanka izmeu Milana Nedia i Kisela, na istom mestu, ali ovog puta bez prisustva Ulmanskog. Razmatrani su izvesni problemi oko obrazovanja nove srpske kvislinke administracije. 22 Sredinom avgusta u Beograd je doputovao dr Edmund Vezenmajer (Vesenmayer), policajac i obavetajac, lini opunomoenik Ribentropa, tzv. letei ambasador". Povremeno je dolazio u Jugoslaviju i vraao se u Berlin. 23 Ovom prilikom podravao je Kiselova nastojanja i kod Danenju) obeao Dankelmanu da e Ribentropu podneti informaciju o prilikama u Srbiji, i o tome da se u Srbiji, i na strani nemakih okupacionih vlasti, kao i kod srpskih buroaskih krugova, vre pripreme za formiranje nove civilne vlade. Ovo je za Dankelmana, po svemu sudei, bilo ohrabrenje, jer e Ministarstvo spoljnih poslova biti iz prve ruke" obaveteno o najnovijim zbivanjima u Srbiji. Iako Vezenmajer, dodue, nije vaio kao oficijelni predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, nego, u svakom sluaju, kao tzv. Ribentropov jaki ovek", Bencler se, opet, dranjem Vezenmajera oseao pokrivenim" prema svom nadlenom ministru Ribentropu.24
Kao nap. 14; cit. Krausova zabeleka. Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 9. I 1946. 21 Kao nap. 19. 22 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946. 23 Vezenmajer, npr. 5. IV 1941. u 17,50 asova depeom br. 43. alje u Berlin tekst proglasa o proglaenju NDH, koji je sastavio zajedno sa Kvaternikom, a 6. aprila u 1,25 asova, depeom br. 44. izvetava da je poelo obrazovanje nove vlade hrvatskih dezertera" (J. Marjanovi, Ustanak, 15). Godine 1944. Vezenmajer postaje nemaki poslanik u Budimpeti i u tom svojstvu rui Hortija i dovodi na vlast Salaija (AVII, br. la/7, k. 1. Sasluanje D. Jovanovia). 24 AVII, Vishaupt, 19; cit. sasluanje Kisela.
19 20

kelmana i kod B e n d e r . Vezenmajer je takoe (prema K i s e l o v o m t v r -

93

Nema podataka o tome da li se Vezenmajer tih dana sastao i sa Milanom Nediem. O tome Nedi nita ne govori u svojim mnogobrojnim sasluanjima. Ali govori o svojim kontaktima sa Kronholcom. Kronholca sam upoznao tek za vreme okupacije, i to jednom prilikom pre nego to sam postao predsednik vlade. Koliko se seam, doveo mi ga je Kraus." 25 Meutim, Nedievo tvrenje ne odgovara istini, jer mnoga nemaka dokumenta pokazuju da njihova poznanstva datiraju mnogo ranije, jo iz predratnog perioda. To potvruje i izjava Dragog Jovanovia, upravnika grada Beograda, koju je dao posle rata u istranom zatvoru. On u vezi s tim kae sledee: Pored javnih konsultovanja i razgovora, o kojima je napred bilo rei, injenica je, iako je izgledalo da je Nedi kandidat Aimovia, odnosno te konferencije (misli se na konferenciju srpskih politiara M. B.), koja je odrana, u stvari, bio ovek ranije predisponiran od strane Nemaca za tu ulogu. Veze Milana Nedia datiraju iz onog doba kada je on kao ministar vojni, u tampariji Ministarstva vojske tampao, tada ilegalni Ljotiev Bilten". Od toga doba potie i poznanstvo sa generalnim konzulom Kronholcom, direktorom 'Shnkera' u Beogradu, koji je u stvari bio ef zagranine obavetajne slube nemakog Ministarstva spoljnih poslova. Kronholc je sluio kao lini ovek za Nedia i ja smatram da je on bio Nedieva spoljna veza."26 Kisel je (kako sam tvrdi), u vezi sa kandidaturom Milana Nedia, takoe konsultovao Franca Nojhauzena, generalnog opunomeenika za privredu u Srbiji, koji je, navodno, izjavio da lino ne bi imao nita protiv toga da Milan Nedi obrazuje jednu novu srpsku civilnu vladu", ali se ni najmanje nije angaovao oko ovog delikatnog pitanja". Meutim, kada je Nedieva vlada bila obrazovana, u vie navrata je protestovao to je Nedi predloio ministre bez njegovog znanja, a on treba da kontrolie njihov rad,27 posebno Ministarstvo privrede i poljoprivrede. Pri povratku iz Bea (sa odsustva), feldmaral List se 23. avgusta 1941. ponovo zadrao u Beogradu, razmotrio je sa Dankelmanom situaciju u Srbiji, ocenivi je kao ozbiljnu". Ipak je naglasio da se reenja moraju traiti u okviru raspoloivih nemakih i kvislinkih snaga na teritoriji okupirane Srbije, poto Vrhovna nemaka komanda ne moe slati novu pomo u ljudstvu i materijalu. Ovakvu izjavu komandanta Jugoistoka, dakle, svog prvog pretpostavljenog, Dankelman je protumaio tako da se jedino treba osloniti na sopstvene snage. Drugim reima, da se formira autoritativna srpska vlada, angauje vei broj srpskog stanovnitva u borbi protiv komunista, i da se od pripadnika
25 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946. 28 AVII, br. la/7, k. 1, str. 30, Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia. 27 AVII, NA, br. 27-5/1-8, Zapisnik o sasluanju Franca Nojhauzena od 20. IX 1947.

94

NOP-a odvoje etnici Drae Mihailovia. On je ve tada za svoj plan"


imao podrku B e n d e r , Nojhauzena i T u r n e r a u Beogradu, a u B e r l i n u H i m l e r a i H a j d r i h a . M e u t i m , kada je D a n k e l m a n spomenuo L i s t u i m e

Milana Nedia, ovaj, navodno, nije dao ni pozitivan ni negativan odgovor".28 Paralelno sa akcijom koju su vodili nemaki okupacioni organi, za promenu komesarske uprave zalagali su se i mnogi srpski buroaski krugovi. Razume se, pojedine grupe iz razliitih pobuda i motiva. Svi faktori okupacione uprave poeli su se baviti problemima promene komesarske vlade i traenjem boljeg reenja u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. Interesantno je da je veina srpskih politiara u Beogradu od samog poetka isticala u prvi plan Milana Nedia. Pominjane su, ipak, i druge linosti kao potencijalni kandidati: na primer, general Danilo Kalafatovi, iako je bio u zarobljenitvu; zatim, Dimitrije Ljoti, ak i Dragi Jovanovi. D. Ljoti, kao izraziti predstavnik faistike ideologije u Srbiji, smatrao je da je on najpozvaniji da utie na sastav nove srpske kvislinke vlade. Jedan deo proengleskog krila srpske buroazije, zaostalog u Beogradu, takoe se solidarisao sa kolaboracijom i okupatorom, jer nisu mogli u tom periodu oekivati pomo sa Zapada, a nisu bili voljni da se odreknu politikih i ekonomskih privilegija. Njihove interese titili su odluno i okupatori. Dakle, svi ovi faktori uvideli su da im glavna opasnost preti od narodnooslobodilakog pokreta i da je okupator glavni zatitnik njihovih interesa. Stoga su se njihovi ciljevi u pojedinim periodima okupacije poklapali, a njihove snage objedinjavale. Aktivno su saraivali i angaovali se da stvore to jau i organizovaniju kvislinku upravu. Svi ovi faktori, prema tome, zajedniki su traili najpogodniju, nacionalnu", autoritativnu", politiku" i vojnu linost, koja bi mogla da objedini sve snage u organizovanju borbe za unitenje NOP-a i da obezbedi red i pokornost okupatoru. Gotovo svi su se sloili, svako iz svojih interesa, razume se, u pogledu predlaganja Milana Nedia, biveg armijskog generala, kao glavne linosti u sastavu nove vlade. Poto je Nedi dao nemakim odgovornim organima okupacione uprave u Srbiji naelan pristanak da obrazuje novu kvislinku upravu, on je nastojao da se njegov dolazak za predsednika vlade narodnog spasa" tumai kao zahtev predstavnika javnog ivota, predstavnika naroda. U vezi s tim, a na inicijativu Milana Aimovia i Dimitrija Ljotia, odrano je vie sastanaka srpskih politiara. Pojedine vienije linosti", na primer: Ilija Mihailovi, Milan Aimovi, Dimitrije Ljoti i mnogi drugi, odlazili su u stan Milanu Nediu i ubeivali" ga da prihvati poloaj predsednika srpske vlade. Prvi vei sastanak o ovom pitanju odran je oko 10. avgusta 1941. u zgradi Ministarstva unutranjih po28 AVII, NA, 44-X-4-87, Beleke feldmarala Lista, komandanta Jugoistoka.

95

slova, a predsedavao mu je Milan Aimovi. Na sastanak je doao i Nedi da vidi kakvo je raspoloenje javnog mnenja". 20 Samo nekoliko dana kasnije (sredinom avgusta), odran je iri skup beogradskih politiara, predstavnika svih partija, komora, udruenja, Univerziteta, organizacija, na kom je Milan Nedi formalno dobio mandat za sastav vlade narodnog spasa". Meu 7080 prisutnih, bile su i sledee linosti, izraziti predstavnici buroaskih krugova, koji su se svim sredstvima zalagali za saradnju sa nemakim okupatorima: profesori Milo Trivunac, Ilija Pri, Velibor Joni, dr Laza Kosti, dr Mirko Kosti; generali: Josip Kosti, Panta Draki, Stevan Radovanovi, Duan Pei, pukovnik Tanasije Dini; industrijalci: Vlada Ili i Ilija Mihailovi; predstavnici politikih stranaka: Kota Kumanudi, Risto Joji, uro Kotur, dr Milo Radosavljevi, dr Laza Markovi, dr Momilo Jankovi, Milan Aimovi, Aleksandar Cincar-Markovi, Milo Spalajkovi, Dimitrije Ljoti, Milosav Vasiljevi, Stevan Ivoni, Mihailo Oljan i mnogi drugi koji su bili za najuu saradnju sa okupatorom.30 Na sasluanju u istranom zatvoru posle rata Nedi je o toj konferenciji izjavio i sledee: Konferenciju je otvorio Aimovi, ukazavi na teku situaciju i na to da komesarska uprava nije mogla da odgovori svojim dunostima, zbog ega je podnela ostavku, koja joj je uvaena, i da treba da se obrazuje jedna ministarska vlada sa jakim autoritetom . . . Tada je odrano vie govora koji su se svi svodili na to da bi
29 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946. U vezi s tim Nedi je izjavio: Komesarska uprava bila je upustila situaciju iz svojih ruku, tako da je graanski rat besneo na sve strane, pa se smatralo da e obrazovanjem i dolaskom jedne srpske vlade, pod rukovodstvom jednog jakog autoriteta, moi da doe do smirenja u zemlji i prestanka meusobnog klanja... Aimovi se, kako mi je sam govorio, konsultovao sa velikim brojem uglednih politikih linosti, koje su se sloile da treba obrazovati takvu vladu pod mojim rukovodstvom. Aimovi se prethodno konsultovao sa predstavnikom Vermahta, ijeg se imena ne seam, predstavnikom Upravnog taba dr Turnera i njegovog pomonika dr Kisela i predstavnikom Gestapoa dr Krausa, po ijim je direktivama radio. Sa gore navedenim nemakim predstavnicima vodio sam pregovore tek posle odrane konferencije na kojoj sam izabran za predsednika vlade, upravo u kojoj sam dobio mandat da sastavim tu vladu" (Zapisnik o sasluanju Nedia od 29. 1/46, Arhiv SUP Srbije). 30 AVII, br. la/7, k. 1, str. 30. Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia, upravnika grada Beograda; Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 30. I 1946. Stanislav Krakov, n. d., 137, tvrdi da je M. Aimovi u jednom razgovoru molio Nedia sledeim reima da obrazuje novu kvislinku upravu: Moja komesarska uprava izgubila je svako poverenje kod nemakih okupacionih vlasti i one smatraju da ona ne moe da izvri ovaj zadatak. Zato mi je od strane Turnera saopteno da e oni, ako se ne nae jedno efektivno srpsko reenje, primeniti krajnje mere koje e biti potpuna podela Srbije izmeu nemakih saveznika na Balkanu." Aimovi je rekao da je on lino predloio Nemcima da se vlada poveri generalu M. Nediu, kao vojnikoj linosti koja je ne samo najpopularnija u zemlji ve koja uiva najvei autoritet u svim narodnim slojevima. I zato sam doao kod vas, gospodine generale, da vas o svemu tome obavestim i da vas umolim u ime svih svojih saradnika, a uveren sam da je to elja i svih Srba koji vas poznaju i potuju, da se stavite na elo jedne vlade narodnog spasa, koja e jedina moi da zatiti Srbiju i Srbe od unitenja."

96

ja trebao da preuzmem organizovanje reda i mira u zemlji i u m i r e n j e ustanka k o j i je ve plamteo. Ovo naroito zbog toga to su Nemci poeli da prete odmazdama prema itavom narodu; da e u protivnom oni red i mir zavesti pomou maarskih, bugarskih i hrvatskih t r u p a . . . K o n f e r e n c i j a se zavrila time to je Aimovi izveo zakljuak o potrebi s t v a r a n j a srpske vlade, na elu sa mnom, kao predsednikom. Ovaj zak l j u a k bio je usvojen od sviju p r i s u t n i h . . . Prihvatio sam tu odluku, s napomenom da u obrazovati vladu ako Nemci pristanu na uslove k o j e ja budem postavio." 3 1 Dragi Jovanovi, upravnik grada Beograda, koji je bio dobro obaveten o svim zbivanjima na relaciji nemaka okupaciona uprava u S r biji S a v e t komesara i buroaski srpski krugovi, u svom sasluanju pred istranim organima posle rata, takoe, iznosi pojedinosti oko pos t a v l j a n j a Milana Nedia za predsednika srpske kvislinke vlade. U j e d nom delu svog sasluanja on i z j a v l j u j e : Nedi je svom dolasku za predsednika vlade hteo da d formu, kao da se je on primio toga poloaja na zahtev i traenje predstavnika javnog ivota, kao predstavnik naroda. Da bi se videlo koliko je Nedi u tome blefirao, izneu razgovor izmeu
31 Arhiv SUP Srbije, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 30. I 1946. Boko Kosti, n. d., str. 44, daje svoju verziju pomenute konferencije: U Beogradu se okupljaju najvieniji Srbi, istaknuti predstavnici politikih partija, akademici, profesori univerziteta, predstavnici industrije, trgovinske, inenjerske, advokatske i lekarske komore, kao i drugi poznati javni radnici. Milan Aimovi obavetava da je komesarska uprava podnela ostavku i kae da su on i Ljoti ovlaeni da o tome obaveste nemake vlasti, kao i taj skup. Iznosei teku situaciju, M. Aimovi izjavljuje da su on i Ljoti miljenja da bi trebalo stvoriti jedno mnogo autoritativnije telo, iji bi zadatak bio da nastavi sa spasavanjem srpskog naroda. Neki su bili miljenja da bi se te dunosti trebao primiti D. Ljoti. Meutim, on ovo odbija, jer smatra da na elu te nove vlade ili uprave treba da bude linost koja ne pripada nijednoj politikoj grupi, a istovremeno uiva u zemlji najvei autoritet. On misli da bi ovu dunost mogao da obavi sa najvie autoriteta armijski general Milan D. Nedi, bivi ministar vojske i mornarice, koji se nalazi interniran u Beogradu. Meutim, Aleksandar Cincar-Markovi, bivi ministar spoljnih poslova i M. Aimovi predlau da se na taj poloaj pozove armijski general Danilo Kalafatovi, koji se nalazio u nemakom zarobljenitvu. Ljoti je objanjavao da on predlae Nedia poto se on nalazi u Beogradu, pa bi se s njim moglo stupiti u vezu, dok se eneral D. Kalafatovi nalazi u zarobljenitvu u Nemakoj, i do njegovog eventualnog dolaska prolo bi mnogo vremena, a srpskom narodu je potrebna brza pomo... Na sledeem sastanku uglednih beogradskih graana, bio je prisutan i M. Nedi. Kad je sasluao ta se od njega trai, on je istakao da takav poloaj iziskuje strahovitu odgovornost, pa zbog toga on ne moe da primi ponueni poloaj. Svi prisutni stali su da mole i preklinju Nedia da se on, ipak, poloaja primi... Iza Believih rei (re je o dr Aleksandru Beliu M. B.) Nedi je uzbuenim glasom rekao da pristaje da se stavi na elo jedne srpske vlade, koja e na osnovu meunarodnih konvencija primiti odgovornost administriranja zemlje pod nemakom okupacijom, odbijajui odluno svaku politiku koja bi se protivila interesima srpskog naroda."

7 Kontrarevolucija u Srbiji 1

97

mene i Nedia posle odranja te konferencije, kad sam ja otiao kod njega da ga kao predsednik beogradske optine i u ime Beograda pozovem da se primi prihvatanja te dunosti. Ja sam uglavnom rekao: ,Da u najteim trenucima nae tragedije narod je njega prizvao za vojvodu, oekujui na taj nain olakanje. Kako onda, tako i danas, narod, a naroito Beograd, sa punim poverenjem gleda da se prihvati dunosti predsednika vlade i ispuni oekivanja i nade koje se u njega polau. Ja mu u ime svoje i Beograda obeavam da emo ga svesrdno pomoi.' Na to je Nedi odgovorio: ,Hvala vam, gospodine predsednie. Teka se dunost od mene oekuje. Razgraena zemlja, vojska u ropstvu, ovi crveni diu ustanak; sve to treba da se savlada, a ja sam ve star. Ali oekujem pomo naroda i vau, ja sam uveren da emo pobediti i da e Srbija iveti'." U vezi s ovim D. Jovanovi dodaje sledee: Pored javnih konsultovanja i razgovora, o kojima je napred bilo rei, injenica je da iako je izgledalo na oko da je Nedi kandidat Aimovia, odnosno te konferencije (misli na konferenciju od sredine avgusta M. B.), koja je odrana, u stvari, bio ovek ranije predisponiran od strane Nemaca za tu ulogu... Sam Aimovi mi je jednom prilikom rekao da smo jako glupi i naivni kada smo onoliko moljakali Nedia, jer da je Nedi bio jo pre rata pripremljen od strane Nemaca da odigra jednu ulogu u J u goslaviji, pa kada nije uspeo tada, onda je bar sada doao do izraaja . . . Ja smatram", dalje istie Jovanovi, da je Nedi obrazovanjem svoje vlade po direktivi Nemaca, i to ba Kronholca i te slube Ministarstva spoljnih poslova Nemake, iao na to da stvori preduslove za potpuno preuzimanje vlasti u zemlji i u daljem momentu odstrani Ljotia. Ako se svemu tome doda injenica da Milan Nedi nije kao aktivni komandant grupe armija odveden u zarobljenitvo, ve zadran u Beogradu, u kunoj internaciji, onda je jasno da Nedi nije sluajno i na osnovu predloga Aimovia i Konferencije, postao predsednik vlade, ve je to ranije pripremljeno." 32
82 AVII, br. la/7, k. 1, str. 30, Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia. Jovanovi u svom sasluanju kae o Nediu i sledee: injenica je da je M. Nedi sam u drutvu utao o svojim vezama sa Kronholcem, a hvalio se svojim vezama sa Geringom. Pored toga, esto je iznosio da je on uvek bio protiv rata i da je zbog toga podneo ostavku kao ministar vojske i mornarice. Meutim, injenica je da je Nedi podneo ostavku posle bombardovanja Bitolja od strane Italijana, kada je traio energine mere iako je znao da smo mi za rat potpuno nespremni i da bi takav istup sa nae strane znaio direktnu katastrofu." Posebno Jovanovi istie ulogu Cincar-Markovia: Prilikom sviju reavanja politikih pitanja od vanosti, u tada okupiranoj Srbiji, jedan od najglavnijih savetodavaca Nemaca, bio je bivi ministar spoljnih poslova Cincar-Markovi, iako on lino nikada nikakav poloaj u okupiranoj Srbiji nije hteo da primi. On je sebi rezervisao da odigra odluujueg faktora posle pobede Nemaca, a na konferenciji mira. On je i prilikom obrazovanja vlade generala Nedia, iako nije bio njegov lini prijatelj ni Ljotiev, savetovao da se Nedi uzme za predsednika vlade."

98

Kao to vidimo, i sami kvislinzi,13 koji su u toku rata zauzimali visoke poloaje (na primer, Dragi Jovanovi), priznaju u svojim sasluanjima da je re nemakih okupacionih organa bila presudna oko dovoenja Nedia na elo srpske kvislinke vlade i da su sva vanija pitanja s tim u vezi reavana na relaciji NemciNedi. Aimovi je u svemu tome bio samo posrednik. Slinu je ulogu imao i Dimitrije Ljoti, s tom razlikom to se on manje javno eksponirao, a vie je delovao u pozadini, diskretno. Svakodnevno je odlazio Nediu; s njim se dogovarao, a potom odlazio Krausu, Kronholcu, Kiselu, Turneru, Bencleru bez Nedia i Aimovia, ali sa Nedievim znanjem. Skupovi srpskih politiara imali su formalni karakter. U stvari, trebalo je da se solidariu sa odlukama koje su Nemci ve ranije doneli. Posle obavljenih razgovora na srpskoj strani", Kisel je bio obaveten od Aimovia i Ljotia da je sve zavreno i da mogu poeti odluujui pregovori o reorganizaciji kvislinke uprave u Srbiji, odnosno, o formiranju nove vlade, na elu sa Milanom Nediem. O svemu tome Kisel je, kako sam tvrdi, obavestio Dankelmana 24. avgusta 1941. Povod je bio to je toga dana posetio Kisela oficir za vezu II (VBII) Einsatzgruppe, tadanji SS-Oberstrumfhrer Mller, koji je, navodno, traio efa komandnog taba potpukovnika Gravenhorsta, i obavestio ga da je kod Gornjeg Milanovca nastradala jedna nemaka jedinica u borbi protiv partizana. Poto Gravenhorst toga dana nije bio u Beogradu, Kisel je ovu neugodnu vest preneo Dankelmanu. Tom prilikom ga je Dankelman ovlastio da u najkraem roku formira civilnu vladu" u Srbiji. 34 Saglasio sam se sa dobro promiljenim i razlonim predlogom efa
33 O svojim kontaktima sa Nemcima i sa Nediem, Cincar-Markovi je na sasluanju izjavio i sledee: Sa eneralom Nediem takoe nisam imao nikakve razgovore, jer je on po prispeu u Beograd bio interniran od Nemaca, a ja sam due vreme bio odsutan nalazio sam se u Karlsbadu na leenju. Iz Karlsbada uputio sam lino pismo Ribentropu, u smislu obeanja uinjenih Kalafatoviu da u pokuati da uinim sve sa svoje strane ne bi li nemaka vlada ispravila donekle stanje u naoj zemlji posle 6. aprila 1941. Meutim, prisustvovao sam skupu pred kojim je Ljoti izneo kandidaturu Milana Nedia za predsednika srpske v l a d e . . . Ne moe se rei da sam esto bio konsultovan od strane Nedia. U poetku njegovog predsednikovanja bio sam nekoliko puta pozvan po optim pitanjima, a docnije sve rede i rede, dok nije doao i stvaran prekid odnosa, iako se formalno nismo razili. U mojim razgovorima ja sam uvek ponavljao da njegov rad treba da se ogranii na isto administrativno poslovna pitanja, na pitanja koja se odnose na okupaciju i da nikako ne ulazi u neka politika pitanja, koja bi mogla da dosegnu u budunost i dalju sudbinu Jugoslavije jer je bilo znakova da e se vlada uplesti i u pitanje buduih granica nae zemlje. On se tada u potpunosti slagao sa mnom, mada su Italij ani pokuavali da u ovom smislu povedu ozbiljnije pregovore sa generalom Nediem... Moj ulazak u vladu Nedia odbio sam iz razloga to ne vidim dalje nikakve mogunosti da se stvari urede sa Nemcima posle rata i raskomadan ja nae drave, a odgovornost koja se tovari na sebe, bila bi i suvie velika i pred narodom i pred istorij om" (AVII, br. 20/7, k. 1). 34 AVII, reg. br. 11/51-23/27, Zapisnik o sasluanju Georgi Kisela; Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 9. I 1946; AVII, reg. br. 2/la, k. 70-A, Dankelmanova izjava na sasluanju.

99

vojne uprave, njegovih savetnika i saradnika i dao sam pristanak da se produe pregovori, uveren da bi vlada snabdevena odgovarajuim ovlaenjima koristila interesima zemlje (Srbije)", rekao je Dankelman u svom sasluanja posle rata. 343 Kisel je odmah posle sastanka sa Dankelmanom pozvao na razgovore u svoj stan Nedia i Aimovia. Samo dan kasnije (25. avgusta) odran je u stanu dra Turnera, u Rumunskoj ulici br. 69 (Turner se tih dana vratio sa odsustva i, navodno, odobrio razgovore koje je vodio njegov zamenik), sastanak kome su prisustvovali: Turner, Kisel, Nedi i Aimovi. Na ovom sastanku su predstavnici Upravnog taba jo ubeivali" Nedia da neodlono obrazuje novu srpsku vladu, ak su morali, kako je izjavio Turner, na sasluanju posle rata, da zaprete Nediu, ukoliko on ne bude formirao novu srpsku vladu, da e oni, tj. Nemci, red i mir uvesti u Srbiji pomou bugarskih, maarskih i hrvatskih trupa.35 O tom sastanku dao je svoju verziju i Milan Nedi: Milan Aimovi doao je kod mene kolima i odveo me kod Turnera, efa Upravnog taba glavnokomandujueg Srbije. Turner me primio u prisustvu dr Kisela i tom prilikom mi je rekao da po ovlaenju zapovednika Srbije, generala Dankelmana, poverava mi sastav jedne autoritativne vlade, da bi obezbedio mir i red, jer e, u protivnom, oni ovaj red zavesti pomou maarskih, bugarskih i hrvatskih trupa. Zamolio sam ga da mi ostavi izvesno vreme radi razmiljanja i ja sam sutradan podneo izvesne uslove, koji su od strane Turnera i Kisela primljeni." 36 Samo dva dana kasnije (27. avgusta) dolo je do novog sastanka izmeu Nedia i Aimovia, s jedne, i Turnera i Kisela, s druge strane. Taj sastanak (prema seanju samog Nedia) protegao se i na sledei dan. Bitno je ovde napomenuti da su ovo sada ve bili oficijelni razgovori; da su se odravali u zgradi bive skuptine Kraljevine Jugoslavije; da je o njihovom toku Dankelman bio podrobno obaveten i da su ovom prilikom bile uglavnom konkretizovane sve pojedinosti oko formiranja nove srpske kvislinke vlade.37 Meutim, dosta je pisano u emigrantskoj literaturi, (Petar Martinovi Bajica: Milan Nedi", Jovan P. Trii: O Milanu Nediu", Stanislav Krakov: General Milan Nedi" i drugi) da je Nedi, navodno, postavio izvesne uslove Nemcima pre nego je obrazovana vlada narodnog spasa".38 O tome ima podataka u sasluanjima Dankelmana, TurS4a AVII, NA, 2/la, k. 70-A, Dankelmanova izjava na sasluanju u istranom zatvoru Udbe. 35 AVII, br. reg. 2/5, k. 27, Zapisnik o sasluanju dr Turnera u konc. logoru Neuen Qamme, CiC 6, 2. avgusta 1946; cit. sasluanje Georgi Kisela. 36 Arhiv SUP, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Nedia od 9. I 1946. 37 Kao nap. 35. 38 Petar Martinovi u n. d., str. 152, tvrdi da su najvaniji Nedievi uslovi bili sledei: 1) Teritorijalne granice. Ovim zahtevom Nedi je obuhvatio pored Srbije i junu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu i druge srpske pokrajine izuzev Hrvatsku sa isto hrvatskim ivljem. Ministar Nemakog Haj ha, Ribentrop, smatrao je ovaj zahtev Nediev drskim, kako je to docnije

100

nera, Kisela i drugih nemakih oficira. U mnogim sasluanjima u istranom zatvoru Nedi tvrdi da uslovi koji su prihvaeni od okupacione uprave u Srbiji nisu kasnije ispunjeni.39 O tim Nedievim uslovima" nalazimo podataka gotovo u svim pismima i memorandumima koje je Nedi, za vreme svog slubovanja okupatoru, slao nemakim komandantima. Takoe, Nedieve ostavke, koje nisu bile retke, bile su motivisane injenicom da vojni zapovednik Srbije nije ispunio ni jedan od njegovih uslova, odnosno obeanja koja je, navodno, dao Dankelman.
priao Turner. 2) U finansijskom pogledu traio je Nedi da vlada Srbije zameni novac i isti tampa, i to prema potrebi naroda; da okupator sve novane obraune vri sa srpskom vladom putem Narodne banke; da srpska vlada vri bez ometanja kao i ranije oporezivanje graana, naplauje takse, prireze i ostale dohotke. Ovom prilikom, Nedi je predloio obavezu vlade da okupatoru predaju predvienu svotu (kontribuciju), radi izdravanja okupatorskih snaga. 3) U ekonomskom pogledu Nedi je traio: da se zemlja obrauje i plodovi pribiraju prema nahoenju srpske vlade; da se nemake potrebe u okupiranoj zemlji podmiruju prema posebnom sporazumu izmeu srpske vlade i nemakog ministra za privredu; da nemake vojne i civilne vlasti nemaju pravo da uzimaju hranu i druge potrebe na svoju ruku od naroda. 4) U pogledu bezbednosti, Nedi je traio da mu se dozvoli da u cilju bezbednosti u zemlji moe drati oko 40.000 naoruanih vojnika, andarma, graniara i policajaca po gradovima. Da ovo ljudstvo bude snabdeveno orujem i municijom iz nemakih magacina, a svim drugim potrebama da ih snabdeva srpska vlada; da srpske oruane snage ne moe koristiti okupator za svrhu svoga ratnog plena u zemlji ili ma na kom frontu." Prema Martinoviu, ovi uslovi su, navodno poslati u Berlin, preko dr Turnera, ministru Ribentropu. Nemci su odbili ove zahteve.
39 Nedi tvrdi da su uslovi koje je postavio" Turneru, odnosno Dankelmanu za obrazovanje vlade narodnog spasa" bili sledei: Prva taka mojih uslova bila je da Srbija dobije potpunu autonomiju, tj. da vlada upravlja zemljom po naim zakonima, kako vojnim, tako ekonomskim i politikim, a Nemci da vre samo nadzornu vlast. Druga taka je bila ta da vlada stvori oruanu snagu, odnosno ljudstvo, a Nemci da dadu naoruanje radi uvanja mira i javnog poretka u zemlji kao i obezbeenje granica. Trea taka postavljala je da se strogo odredi kolike dacije u naturi i novcu treba da Srbija, daje Nemakoj. Da se to tano odredi i toga se pridrava, poto su dotle Nemci pljakali Srbiju i uzimali kako su hteli. Te dacije lino bi ubirala vlada preko svojih podrunih organa i predavala Nemcima. etvrta taka traila je obustavljanje ubistava Srba van granica Srbije, a na teritoriji bive Jugoslavije. Ovde se prvenstveno mislilo na Srbe u Hrvatskoj, koje su progonili i ubijali Hrvati. Petom takom traeno je da se ne spreava od strane Nemaca dolazak Srba-izbeglica u Srbiju. estom takom traeno je uspostavljanje veze izmeu zarobljenika i njihovih porodica u zemlji, kao i to da se dozvoli odailjanje paketa; da se bolesni zarobljenici puste svojim kuama. Sedma taka uslova postavljala je da se odustane od sprovoenja nareenja, izdatog od strane vrhovne komande Nemake, da se za jednog ubijenog Nemca streljaju 100 Srba, a za ranjenog 50, ve da krivci budu izvoeni na sud. Sve ove uslove Turner i dr Kisel prihvatili su sa protivuslovom da se upotrebe sve mere radi uspostave mira i reda na teritoriji Srbije. Posle obostranog prijema uslova i protivuslova, ja sam 29. avgusta 1941. obrazovao svoju prvu vladu iz svih partija, koje su u Jugoslaviji kao legalne postojale. Po obrazovanju vlade odrao sam jedan govor preko radija na dan 1. septembra, gde sam izloio program vlade i pozvao pobunjenike da se umire" (Arhiv SUP-a Srbije, 30. I 1946, sasluanje M. Nedia).

101

ta je, u stvari tano, u vezi sa navedenim preduslovima, koje je Nedi postavio Dankelmanu kao uslov da obrazuje marionetsku vladu, a koje je, po Nedievom tvrenju, Dankelman prihvatio. Jedan takav dokumenat je zaista postojao. O njemu ima podataka i u nemakim i u kvislinkim izvorima, kao i u seanjima glavnih aktera tih dogaaja, na primer, Turnera, Kisela, Dankelmana i samog Nedia. U vidu memoranduma, Nedi je 27. avgusta 1941. uputio Upravnom tabu uslove pod kojima bi prihvatio poloaj koji su mu nudile okupacione nemake vlasti. U jednom delu ovog dokumenta pisalo je sledee: Pozvat od strane nemakih merodavnih organa da se izjasnim po pitanju zamene dosadanje komesarske uprave jednom novom upravom, kojoj bih ja stajao na elu, razmotrio sam celokupan poloaj, kako sa g.g. komesarima, tako i sa istaknutim predstavnicima srpskog naroda u Beogradu, i naao da se mogu primiti ponuenog poloaja ako se vojni zapovednik izvoli saglasiti sa ovim uslovima rada. I. Opti: 1) da se obrazuje srpska vlada koja upravlja svim poslovima drave i naroda srpskog na ovoj teritoriji pod nadzorom Vojnog zapovednika u Srbiji; 2) da se odobri srpskoj vladi oruana sila, bez koje se ne moe obezbediti red i mir u zemlji, i to: a) andarmerija u jaini od 10.000; b) poterne narodne jedinice formirane i komandovane srpskim stareinama, ija e se snaga do 30.000 utvrditi stvarnom potrebom srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji; v) oruje i oruanu spremu pod a) i b) daje vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj koliini od zaplenjenog oruja bive jugoslovenske vojske; 3) da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemakoj na sledei nain ( . . . ) ; 4) poboljati dosadanje ekonomske i administrativne granice Srbije moguim posedanjem dotinih teritorija nemakim trupama; 5) efikasno obustavljanje ubijanja, progona Srba pod Hrvatima, Bugarima i Maarima. II. Posebni: 1) da se dozvoli obrazovanje jednog politikog saveta Sabora, koji bi utvrdio, objavio i borio se za nove smernice srpskog naroda; 2) u unutranjoj politici: a) borba protiv komunizma u prvom redu je stvar srpskog naroda i njegove vlade; oruana nemaka sila potpomae ovo ukoliko sredstva srpske vlade ne budu dovoljna; b) u sluaju sabotae protiv nemake vojske, represivne mere moraju pogaati samo prave krivce, a nikako neduna lica, pa zato ove mere preduzimati tek po hitnom pribavljanju podataka kod srpskih vlasti; v) s obzirom da je nemaka vojna sila uspostavila Srbiju, potrebno je odobriti dravne i nacionalne ambleme" itd.40 Kao to se vidi iz citiranog dokumenta, Nedi je pre stupanja na dunost dostavio neke uslove Upravnom tabu, odnosno Turneru, a ovaj ih je istog dana prosledio Dankelmanu: Slobodan sam", pisao je Turner, u vezi s tim da podnesem pismo generalpukovnika Nedia od 27. avgusta 1941, u kome izlae pretpostavke pod kojima bi bio spreman da preuzme poloaj predsednika vlade. O pojedinim takama je bilo pretresano usmeno, a namerno nije nita stavljeno napismeno."41
40 AVII, NAV-N-T-501, rol. 256, mf. 117374, Pismo Nedia od 24. VIII 1941. Upravnom tabu vojnog zapovednika Srbije; S. Krakov, n. d., 145146. 41 AVII, NAV-N-T-501, rol. 256, mf. 117374.

102

Meutim, postavlja se pitanje da li su Nemci prihvatili Nedieve uslove pre stupanja na elo nove srpske administracije, kao to tvrdi Nedi. Nema sauvanih dokumenata o tome, a Nedieva tvrenja poriu u svojim sasluanjima svi koji su sa njim kontaktirali. Posredno, iz mnogih nemakih i kvislinkih dokumenata moglo bi se zakljuiti sledee: itav niz, po Nediu, postavljenih uslova o obrazovanju srpske kvislinke vlade, nije Dankelman sam od sebe mogao prihvatiti jer bi time bila prekoraena njegova ovlaenja, a podnete uslove, po svemu sudei, mogli su odobriti jedino najvei organi Rajha. No bitno je bilo kod tih uslova to da je Turneru i Kiselu prilikom pregovora 27. i 28. avgusta uspelo da ubede Nedia da ih oznai samo kao preduslove. Dankelman i Turner su se, prema tome, samo obavezali da e se kod vlade Rajha zaloiti za prihvatanje ovih preduslova; da e ih zastupati, to je, ini se, za Nedia bilo dovoljno, a na tome e on kasnije graditi svoj kapital, tj. uvek kada bi bio nemoan da zadovolji nemake zahteve, izgovarao se da nisu prihvaeni njegovi uslovi koje je odobrio Dankelman. O svemu ovome pie TurnerDankelmanu, u ve citiranom pismu od 27. avgusta 1941, s napomenom o tome koji bi Nedievi uslovi bili prihvatljivi, koje bi odmah trebalo odbiti, a za pojedine take Nedievih uslova, Nemci bi se mogli zalagati od sluaja do sluaja. 42 Posle dugih pregovora odgovornih predstavnika nemake okupacione uprave u Srbiji i profaistikih buroaskih krugova u Beogradu, 29. avgusta konano je obrazovana kvislinka vlada biveg generala Milana Nedia. O tome je istog dana Feliks Bencler, poslao izvetaj Ministarstvu spoljnih poslova u Berlin. U ovom dokumentu reeno je izmeu ostalog: 1) Poto se sve jasnije pokazivalo da ovdanje nemake vojne i policijske snage, uprkos najjaeg angaovanja i ne neznatnih gubitaka, nisu dovoljne za suzbijanje rastue komunistike akcije, a sa druge strane su odbijena zamoljena pojaanja, moralo se pokuati da se samim Srbima prepusti da suzbiju komunistiku akciju i da se time sprei sjedinjenje komunistikih i nacionalistikih elemenata, za koje se utire put. Dosadanja komesarska vlada, kao to je ve izveteno, nije to vie bila u stanju. 2) Vojni zapovednik je zbog toga odluio da popularnom bivem ministru vojnom, generalu Nediu, koji je poznat kao energian protivnik komunizma, poveri obrazovanje vlade. On mu je pri tom ostavio
42 U jednom delu Turnerovog pisma Dankelmanu stajalo je: Uz I, 1) bez daljeg saglasno; 2): a) saglasno, b) civilna milicija koja ne bi smela da prekorai ukupne snage preko 5.000 ljudi; c) saglasno; 3): a) obeanje da e se na predvieni nain zaloiti na nadlenim mestima; b) odbijanje zalaganja; c) obeanje zalaganja od sluaja do sluaja; d) obeanje zalaganja na nadlenim mestima; 4) nema obeanja o zalaganju, poto zasad nije mogua dispozicija; 5) obeanja da e se kod dotinih vlada u ukazanim sluajevima uloiti prigovor. Uz II, 1) opte obeanje, pri emu za svaku pojedinu linost koju treba pozvati u savet mora biti data saglasnost zapovednika Srbije; 2): a) bez daljeg saglasno; b) opte obeanje pri emu se general-pukovnik Nedi sloio da pri angaovanju trupa ne mogu da se spree represalije ni protiv nedunih; c) saglasnost da predsednik vlade istie zastavu i da se nacionalni amblemi postavljaju samo na slubenim zgradama. Odbijanje opteg kienja zastavama" (AVII, N-T-501, 256/117374).

103

odreene ruke u izboru saradnika i jedino njega smatra odgovornim da ustaniki pokret bude ubrzo uguen. Nedi je danas podneo listu svojih saradnika. Prema ovoj, Aimovi zadrava Ministarstvo unutranjih poslova. Ljotieva grupa je predstavljena trojicom ministara. Uostalom, lista sadri veinom bezbojne linosti, s izuzetkom ministra pota i saobraaja generala Josipa Kostia, koji je poznat kao sposoban. Iako sva imena ne zadovoljavaju, Nediev predlog je prihvaen da bi se borba protiv komunistikog terora mogla odmah energino da zapone. Obrazovanje nove vlade bie objavljeno u subotu ujutru. 3) Da bi se podigao autoritet generala Nedia prema njegovim ministarskim kolegama i u zemlji, on e nositi naziv ministra-predsednika, a njegove kolege e biti oznaene kao ministri. Ali je obezbeeno da de facto novi vladin kabinet ne dobije nikakva dalja stvarna ovlaenja no dosadanja komesarska vlada. Novo ustrojstvo znai, sem toga, udarac protiv tobonje Simovieve vlade u Londonu, kojoj se izbija tlo ispod nogu. 4) Vojni zapovednik nije dao generalu Nediu nikakva obeanja kao protivuslugu za suzbijanje komunistikog ustanka. Namerava se, jedino, poveanje andarmerije od 5.000 na 10.000 ljudi i formiranje lokalnih pomonih borbenih jedinica za ciljeve samozatite, od ukupno do 5.000 ljudi. Nedi se nada da e ovim zavesti mir, za to je, dakako, preduslov da se stanovnitvo zbije iza njega. Poto vlada u svemu nije jaa od prethodne, sve zavisi od toga da li e Nedieva linost vriti oekivanu privlanost. Ako on to ne bi uspeo, preostaje samo da zapovednik upravlja zemljom bez srpske pomoi i da preuzme vojniko suzbijanje ustanka iskljuivo nemakim trupama. 5) Preporuujem da se u nemakoj tampi tretira formiranje vlade kao srpska unutranja stvar, i to samo ukratko, pri emu bi moglo da se pomene da se time srpskom narodu prua jo jedna prilika da se sopstvenom snagom oslobodi komunistike kuge."43 Vest o imenovanju nove srpske vlade" doneo je 30. avgusta 1941. kvislinki list Novo vreme. On je u lanku pod gornjim naslovom doneo sledee saoptenje:
45 AVII, NAV-N-T-120, 200/1534546, Benclerovo pismo od 29. VIII 1941. Ministarstvu spoljnih poslova Rajha. Vishaupt je u citiranom dokumentu, str. 19 (AVII, br. 18/1, k. 70/6) o formiranju Nedieve vlade napisao i ovo: Koncem avgusta preduzet je pokuaj da se obrazuje nova srpska vlada, koja bi trebala da nae oslonac u srpskom narodu. Na elo ove vlade mislilo se da e stati ovek koji je uivao potovanje i poverenje ne samo kod dela stanovnitva, koje se jo mirno dralo nego i kod bivih srpskih oficira, koji su odbegli bandama. Ova linost mislilo se da je naena u bivem jugosiovenskom, generalu Nediu, jer je bio poznat kao protivnik pobeglog predsednika vlade Simovia. U svoje vreme radio je kao vojni ministar za pakt s Nemakom, a sem toga je opte vaio kao jaka linost i neprijatelj komunizma . . . Vladi Nedia data je od zapovednika Srbije dozvola da pojaa srpsku andarmeriju na 5.000 ljudi. Ona je smela, sem toga, da formira pomonu borbenu snagu" od mesnog stanovnitva u ogranienom broju i pod nadzorom. Za industrijska preduzea, bila je sem toga, obrazovana industrijska zatita, sa 250 folksdojera" kao jezgra."

104

Na molbu ministra-komesara g. Aimovia, Vojni zapovednik u Srbiji dao je generalu Nediu mandat da sastavi srpsku vladu. General Nedi prihvatio je taj mandat i predloio je Vojnom zapovedniku sledeu listu lanova vlade: Predsednik Ministarskog saveta armijski general Milan . Nedi; Ministar unutranjih poslova Milan Aimovi; Ministar graevina in. Ognjen Kuzmanovi; Ministar saobraaja Josif Kosti; Ministar pota i telegrafa Josif Kosti; Ministar rada Panta Draki; Ministar bez portfelja Momilo Jankovi; Ministar finansija dr Ljubia Miki; Ministar pravde dr edomir Marjanovi; Ministar poljoprivrede i ishrane dr Milo Radosavljevi; Ministar narodne privrede Mihailo Oljan; Ministar prosvete dr Milo Trivunac; Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja dr Jovan Mijukovi.

Vojni zapovednik usvojio je ovaj predlog, pa je u velikoj dvorani skuptinske palate na svean nain predao generalu Nediu akt o postavljenju. Tako su vojnom zapovedniku predstavljeni i lanovi vlade."44 ta se moe zakljuiti iz liste ministara, koju je Nedi podneo Dankelmanu, a ovaj je potvrdio. Prvo, da su u takozvanoj vladi narodnog spasa" tri generala: Milan Nedi, Josif Kosti i Panta Draki. Nedi je takoe rezervisao mesto i za etvrtog generala (Danila Kalafatovia), koji je, kao to je poznato, u svojstvu naelnika generaltaba u aprilu
44 Novo vreme, br. 101, 30. VIII 1941; Zb. NOR, 1-2, 330. Novo vreme u istom broju opisuje atmosferu oko uspostavljanja Nedieve vlade. Taj sveani in postavljanja ove 'vlade' dovren je kod generala Heinricha Dankelmana. Nova srpska vlada primljena je jue po podne kod glavnog zapovednika u Srbiji, vazduhoplovnog generala Dankelmana. Prijem je bio odreen za 17,45 asova. Tano u 17,45 asova svi ministri, na elu sa predsednikom Ministarskog saveta g. Milanom Nediem, u sveanim odelima stigli su u Upravni tab, koji se nalazi u zgradi Narodne skuptine. Prilikom dolaska lanova srpske vlade, jedna poasna eta nemakih vojnika odala im je poast. Odmah posle toga, ministri su poli prema ulazu Narodne skuptine. Na vrhu stepenica, na ulazu, srpske ministre doekao je ratni upravni savetnik g. Kisel, pomonik efa Upravnog taba i dravnog savetnika g. Turnera. Poto se pozdravio sa svima ministrima, on je doveo ministre u veliku salu Narodne skuptine, koja je bila ukraena ilimima i zelenilom. U velikoj sali, srpski ministri sakupili su se u polukrug. Odmah zatim ratni upravni savetnik g. Kisel, pomonik efa Upravnog taba, otiao je da bi dopratio vojnog zapovednika u Srbiji, vazduhoplovnog generala Dankelmana. Tano u 18 asova u veliku salu uao je vojni zapovednik u Srbiji vazduhoplovni general g. Dankelman u pratnji efa Upravnog taba dravnog savetnika g. dr Turnera kao i celog svog taba. Vojni zapovednik i lanovi taba bili su u sveanim uniformama."

105

1941. izdao nareenje za potpisivanje kapitulacije. 45 O tome je sam Nedi posle rata u istranom zatvoru izjavio: Napominjem da sam ja na listi ministara, koju sam podneo dr Turneru, bio stavio za ministra saobraaja Danila Kalafatovia, ali mi je Turner rekao da to izmenim, poto se za ministra ne mogu uzimati zarobljenici iz Nemake, gde se tada Kalafatovi nalazio, pa sam ja mesto Kalafatovia stavio generala uru Dokia."48 injenica da su jednu etvrtinu vlade predstavljali generali, govori da je orijentacija nemakih okupacionih vlasti, pa i Nedia, bila da vlada" bude tako ukomponovana kako bi se energino mogla suprotstaviti masovnim akcijama pripadnika oslobodilakog pokreta. Pada u oi injenica da su i u Nedievoj vladi najvei broj ministara sainjavali predstavnici Ljotieve i Stojadinovieve grupe (mada ni ova vlada nije formirana po nekom stranakom kriterijumu). Ali, uglavnom, linosti koje su se jo u predratnom periodu eksponirale kao pristalice Sila osovine, a to znai verni privrenici nemakog okupatora. Meutim, i dalje su ostali po strani, nisu uli ni u Nedievu vladu, poznatiji politiari", kao to su Aleksandar Cincar-Markovi i Dimitrije Ljoti. U vezi s tim je i konstatacija u jednom delu citiranog Benclerovog izvetaja da lista Nedievih ministara sadri veinom blede linosti, s izuzetkom generala Kostia". Kada je re o Cincar-Markoviu, interesantno je miljenje koje je o njemu dao Dragi Jovanovi posle rata u istranom zatvoru. Prilikom sviju reavanja politikih pitanja od vanosti, u tada okupiranoj Srbiji, jedan od najglavnijih savetodavaca Nemaca bio je bivi ministar spoljnih poslova Cincar-Markovi, iako on lino nikada nikakav poloaj u okupiranoj Sbriji nije hteo da primi. On je sebe rezervisao da odigra ulogu odluujueg faktora posle pobede Nemake, a na konferenciji mira. On je i prilikom obrazovanja vlade generala Nedia, iako nije bio njegov lini prijatelj, ni Ljotiev, savetovao, da se Nedi uzme za predsednika vlade."47 Vojni zapovednik Srbije Dankelman odrao je govor Nediu i njegovim ministrima, prilikom njihovog prijema u zgradi Narodne skuptine", iz koga se, pored ostalog, moe videti da Srbija i dalje ostaje okupirano podruje, na kojem vojna i politika vlast pripadaju okupatorima i da pojava Nedieve vlade ne znai nikakvu autonomnost; da je njena uloga bila kao i prethodne (Saveta komesara), da slepo izvrava naredbe okupacionih vlasti. Od pre nekoliko dana", obratio se Dankelman Nediu, pothranjivano neistinitim glasovima, lanim izvetajima stranih radio-stanica, a naroito najeom komunistikom propagandom, u Srbiji je uzelo maha odmetnitvo, prema kome ja, kao vojni zapoved45 in potpisivanja akta o kapitulaciji izvrili su 17. aprila 1941. u Beogradu bivi ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandar Cincar-Markovi i divizijski general Mihailo Bodin. 46 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 30. I 1946. 47 AVII, br. la/7, k. 1, str. 30, Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia.

106

nik u Srbiji, nisam mogao ostati skrtenih ruku, ni u stavu iekivanja. Znam da sam potpuno saglasan sa Vama i sa ljudima od vrednosti u Srbiji, da se velika veina srpskog naroda ne slae sa ovim razbojnicima, koji se danas delom skrivaju pod nacionalnom maskom, i da na osnovu najdubljeg ubeenja okree lea ovim komunistima. Stoga, polazei od te injenice, resio sam da iz redova dobronamernih ljudi, ubeenih u opravdanost mera koje treba preduzeti prema komunistima, obrazujem vladu koja e se i u interesu svoje roene zemlje i iz vlastitih pobuda starati o miru, redu i bezbednosti, i koja e mi time dati mogunost i da nemake trupe povuem sa delatnosti, koja treba da bude stvar iskljuivo srpskih konstruktivnih snaga i srpske vlade. Vi ste, gospodine generale, izjavili da ste voljni da u ovom za svoju roenu zemlju kritinom asu pod okupacionom vlau i odgovorni meni kao vojnom zapovedniku Srbije, obrazujete vladu i primite odgovornost za ovu vladu i za uspostavu i odravanje javnog mira, reda i bezbednosti. Pored Vas, daje mi se prilika da pozdravim gospodu sa kojom ste obrazovali svoju vladu, pa ne bih eleo da propustim da vam stavim na srce da svoju dunost vrite sa strogou, pravinou i vitetvom sa tri osnovna stuba, na kojima poiva dranje nas Nemaca. Osim toga koristim priliku da izrazim svoju zahalnost i svoje priznanje gospodinu Aimoviu, dosadanjem komesaru Ministarskog saveta i ministru unutranjih poslova, koji ulazi u vau vladu kao ministar unutranjih poslova, a koji se na primer an nain trudio da u prvom redu sarauje sa naelnikom mog Upravnog taba, dravnim savetnikom dr Turnerom, vodi rauna ne samo o potrebama okupacione sile, ve i srpskog naroda. Pored toga, zahvaljujem i svima komesarima ministarstava, koji su se povukli s obzirom na novostvorenu situaciju i svim ostalim ljudima, lcoji su se trudili da u interesu svoje zemlje ine svoju dunost u saradnji sa okupacionom silom. Ujedno izraavam nadu da ete vi, gospodine generale, sa svojim saradnicima, pravilno koristiti u duhu potrebne saradnje i u najveem interesu nae zemlje ovlaenja koja Vam dajem radi postizanja postavljenog cilja i sa poverenjem u vau lojalnost." 48
48 Novo vreme, br. 101, od 30. VIII 1941; Zb. NOR, 1-2, 331337. Dankelman nije propustio da ne zapreti novoj srpskoj vladi a preko nje i stanovnitvu ove pokrajine, pogotovu pripadnicima NOP-a: Ubeen sam da e se, gospodo, sa akcijom policijskih snaga, koje imaju dalje da se izgrade, i sa ve predvienim preureenjem uprave zemlje i uz pomo dobronamernih snaga vrlo brzo doi do bitne izmene situacije, to e najbolje moi da poslui i pravilnom i socijalnom stvaralakom radu. Gospodine generale, na kraju ne bih eleo da preem utke preko injenice da nije u naravi nemakog vojnika da po zavretku borbene delatnosti sa vojnikim neprijateljem, smatra neprijateljem mirno stanovnitvo. Ali kad prljavi elementi teraju na pobunu, na ustanak ili na neprijateljske postupke ili kad se stanovnitvo da zavesti na takve postupke, nemaki vojnik mora da istupi protiv toga najneumoljivijom strogou. Prema tome, to bre bude postignut cilj koji imate pred oima, cilj uspostave i odranja mira, reda i bezbednosti, utoliko e bre nemaki vojnik moi da se vrati svojim pravim zadacima. U tom duhu, vam ovim predajem potrebno ovlaenje."

107

Kao to vidimo, mandator za Nedievu vladu bio je nemaki okupator, odnosno u ime vlade Rajha, njen ovlaeni predstavnik vojni zapovednik Srbije, general Hajnrih Dankelman. On je i predao ovlaenja Nedievoj vladi, a iz toga se vidi njen karakter. U svojoj besedi Dankelman je (kao to se vidi iz pomenutog citata) uputio niz lepih rei svojim saradnicima, izdajnicima srpskog naroda, a ujedno im zapretio, a preko njih i srpskom narodu, da dobro sluaju, da uvedu red, mir i bezbednost". Razume se, trenutak je bio da i Nedi lino zahvali svojim pretpostavljenim na poverenju". Prihvatajui punomoje, koje ste mi izvolili dati, ja elim na prvom mestu da Vam se zahvalim u ime srpskog naroda i u svoje ime, to ste omoguili da srpski narod dobije svoju vladu, koja e autonomno voditi njegove poslove i brinuti se o njegovoj sudbini. Zahvaljujem Vam i na ovde iskazanom tanom opaanju da srpski narod nema i nee da ima nieg zajednikog sa komunistikim izgrednicima, koji podstrekivani stranom propagandom ubijaju i pljakaju i sam srpski narod jedino u cilju da u zemlji stvore nered i time ugroze ivot nevinog stanovnitva i najhitnije interese naroda. Predstavljajui Vam ovom prilikom svoje saradnike, molim Vas, gospodine vojni zapovednie, da verujete u moju i mojih saradnika odlunu volju da preseemo stvaranje anarhije u zemlji i obezbedimo joj u punoj meri mir, red i sigurnost. U okviru novih mogunosti, koje nam pruate, da autonomno vodimo poslove srpskog naroda, zaloiemo se da budunost srpskog naroda izgraujemo u lojalnoj i prijateljskoj saradnji sa nemakim Rajhom, kao i sa njegovim predstavnicima u Srbiji, verujui da e nemaki narod pravilno shvatiti i oceniti neminovne potrebe srpskog naroda. Nadamo se da emo u najkraem roku, sprovodei potrebne reforme i organizujui srpske oruane snage, sopstvenim sredstvima zagarantovati red i mir u zemlji i na taj nain omoguiti povlaenje nemakih trupa koje e se posvetiti svojim sopstvenim zadacima. Srpski narod nee zaboraviti da se nemaki vojnik, iako pobedilac, po svrenim ratnim operacijama, nikome nije svetio i korektno se ponaao prema srpskom narodu. S povratkom reda i mira, moja e se vlada posvetiti daljoj izgradnji zemlje u ekonomskom i socijalnom pogledu, kako bi se zemlja to pre oporavila od tekih gubitaka, kojima je bila izloena. I ja, kao i moji drugovi, svesni smo odgovornosti koju primamo prihvatajui upravu zemlje, ali emo uloiti sve svoje snage jedino i iskljuivo u nacionalnom interesu, u lojalnoj saradnji sa Vama, gospodine vojni zapovednie."49 Kao to vidimo, ve na samom poetku Nedi je gajio iluzije da e obrazovanjem njegovog kabineta, Srbija dobiti nekakvu autonomiju" i u svom pozdravnom govoru re autonomija" on vie puta podvlai. Meutim, i neki drugi kvislinki funkcioneri pretpostavljali su da e Nedieva vlada predstavljati neku autonomiju za Srbiju. S tim u vezi, komandant Srpske andarmerije uputio je 1. septembra 1941. akt svim komandama andarmerijskih eta na teritoriji ue Srbije, u kome pie
Zb. NOR, 1-2, 334; Novo vreme, br. 101, 30. VIII 1941.

108

pored ostalog: Poev od dana dejstvovanja ove vlade, nemaka vojna sila ne mea se u nikakvo unutranje pitanje Srbije, a, prema tome, ni u rad same andarmerije. Kako je nemaka vojna sila pre obrazovanja srpske vlade ve preduzela izvesnu akciju na terenu za suzbijanje komunistikih razbojnikih bandi, a koja akcija jo nije zavrena, to je nareeno da nemaka vojna sila prestane sa svojom akcijom protiv ovih bandi sa 3-im septembrom 1941. godine. andarmerija e dejstvovati potpuno samostalno u interesu iskljuivo srpskog naroda, sluei iskljuivo njemu i nikome vie, na poziv i po nareenju srpske vlade."50 Po svemu sudei, u krugovima srpskih politiara vladalo je uverenje da e nova vlada predstavljati izvesnu autonomiju, i to je, verovatno, bilo povezano sa Memorandumom, koji je Nedi podneo Dankelmanu, pre obrazovanja vlade, u kome su bili sadrani uslovi pod kojima bi se Nedi prihvatio ove dunosti. Isto tako, nezavisno od odluka vojnog zapovednika, sigurno je da su u preliminarnim razgovorima, na primer, Kisel, Kronholc, Kraus, Turner i drugi, hrabrili Milana Nedia da e njegovi preduslovi biti prihvaeni; da e se oni zalagati za njihovo oivotvorenje. Inae bi se teko mogle razumeti i objasniti citirane, sasvim odreene rei komandanta andarmerije, koje ovaj sigurno nije izmislio. U svakom sluaju, deo srpske buroazije, pogotovu one koja je svoju sudbinu vezala za nemake okupatore, prihvatio je mogunost stvaranja autonomije u uslovima nemake okupacije i pruio podrku Nedievoj vladi.51 U nemakim vladajuim krugovima bilo je dosta polemike oko obrazovanja Nedieve vlade: da li je trebalo obrazovati jednu takvu vladu; da li je Milan Nedi bio najpogodnija linost da bude na elu te vlade, a posebno da li je Dankelman prekoraio svoja ovlaenja time to je obrazovao jednu srpsku vladu, a nije, navodno, dobio saglasnost od svojih pretpostavljenih. Prema tvrenju Vishaupta: Zapovednik oruane sile Jugoistok bio je ovom rekonstrukcijom vlade utoliko vie iznenaen, jer nije bio o tome obaveten, nego samo stavljen pred svren in." A i kada je bio obaveten o formiranju Nedieve vlade, List je to ocenio kao pokuaj na iji uspeh treba ekati. ista sila ostaje jo uvek kao poslednje sredstvo". Vishaupt takoe naglaava da su. se protivili ne samo List, kome je Dankelman bio potinjen, ve je i Vrhovna nemaka
AVII, Na, br. 27-1-40. Ve u citiranom izvetaju Jovana Triia, komandanta andarmerije, od 15. avgusta predloene su mere da bi se podigao moral srpske andarmerije: ,,a) Naim komesarima, odnosno ministrima Nemake vojne vlasti trebali bi da predadu punu vlast, a ne polu, kao to je do sada. Pola vlasti vie tete nego koristi donosi, b) Da se nemake vojne vlasti ne meaju u nadlenost sreskih naelnika, optina i nadlenost andarmerije, jer iz dosadanje prakse narod je stekao uverenje da sve nae vlasti slue interesima Nemaca. Ako bi nemakim vojnim vlastima potrebno neto bilo, bilo od upravnih ili drugih srpskih vlasti, uvek bi im se moglo i moralo izai u susret, ali da se obrate nadlenim putem preko srpskih komesara" (AVII, Na, br. 29-1-3).
50 51

109

komanda u principu bila protiv stvaranja jedne ovakve srpske vlade.62 Po Kiselovoj izjavi, koju je dao u istranom zatvoru, Nedieva vlada je formirana na rizik Vojnog zapovednika Srbije, uz Himlerovu saglasnost (Himler je bio ef Gestapoa); bez znanja Hitler a, Ribentropa, Nemake vrhovne komande (OKW), jer se sumnjalo da oni nee dati svoju saglasnost. Kisel tvrdi da se Dankelman izloio velikom riziku, prvo, to nije izvestio pretpostavljene; drugo, to je priznao jednu efektivnu vladu i da nije pridobio opunomoenika spoljnih poslova u Beogradu (Bender); tree, uinio je Nediu ustupke koje nije mogao odrati, jer je kratko vreme iza toga bio podreen Bemeu, a poetkom oktobra je bio smenjen". 53 O obrazovanju Nedieve vlade, komanda Vojnog zapovednika u Srbiji obavestila je za samo nekoliko dana, kako svoje pretpostavljene van Beograda, tako i potinjene u Srbiji. Bencler je, na primer, tog istog dana (29. VIII 1941), uputio drugi izvetaj svom resornom ministru u Berlinu, u kome ga obavetava pojedinano o linostima postavljenim za ministre; koje resore zauzimaju, kao i to da su veinom pripadnici Stojadinovieve i Ljotieve stranke.54 Samo dan kasnije, opunomoenik ministarstva spoljnih poslova iz Beograda, izvetava svoje pretpostavljene da je nova srpska vlada, na elu sa Nediem, ostavila povoljan utisak u Beogradu, ali da ta vest nije imala nikakvog protivdejstva na komuniste. Jer, kako pisac ovog izvetaja navodi (Bencler), oruani ustanak u Srbiji iri se kao lavina, i on e i dalje biti problem broj jedan, kako za nemake okupacione vlasti, tako i za kvislinku srpsku vladu.55 Istog dana Donauzeitung, nemaki okupacioni list u Beogradu, doneo je vest o obrazovanju Nedieve vlade i kratke biografije svih Nedievih ministara. U uvodnom delu lanka je konstatovano da novi Nediev kabinet srpska javnost pozdravlja sa zadovoljstvom. Osim predsednika vlade Nedia, o ijoj osobi smo iscrpno izvestili na drugom mestu, novom kabinetu pripadaju jedan itav niz poznatih linosti srpskog javnog ivota."56
AVII, Vishaupt, 19, reg. br. 18/1, k. 70/6. AVII, NA, reg. br. 11/5-1-23/27, Sasluanje Kisela u istranom zatvoru u Beogradu. Dankelman u cit. izjavi (AVII, reg. br. 2/la, k. 70-A) navodi sledee: Prethodne mere obrazovanja Nedieve vlade, u kome je OKW videla nepoeljno jaanje srpskog uticaja, kao i druge mere koje sam preduzeo, nisu naile na odobrenje OKW. Prema shvatanju OKW, itav moj stav je bio suvie lojalan i umeren. Stoga sam ve posle nekih 8 sednica udaljen
58 53

rata bila krajnje stroga mera koja je izazvala senzaciju." 54 AVII, NAV-N-T-120, 200/15334849, Benclerovo pismo od 29. VIII 1941. Ribentropu. 55 AVII, NAV-N-T-120, 200/153347, Benclerov izvetaj od 30. VIII 1941. Ribentropu. 56 Donauzeitung, 30. VIII 1941. Jovan P. Trii, u n. d., 43, kritikuje Nedia zbog njegove saradnje sa okupatorom. Dakle, to ini i njegov prvi komandant andarmerije iz 1941, koji kae: Sigurno je da je veina Srba bila protiv saradnje deaerala Nedia sa nemilosrdnim neprijateljem-okupatorom, Nemcima, i to najvie zbog toga to je on bio armijski eneral, naelnik Glavnog deneraltaba, ministar vojske i mornarice i ratni komandant grupe

sa moje dunosti. Istovremeno sam otputen iz oruane sile, to je u poetku

110

I general Dankelman je, takoe, po svojoj vojnoj liniji", obavestio 29. avgusta 1941. komandanta Jugoistoka, Lista, da je formirana nova srpska vlada, sa Nediem kao ministrom predsednikom, i Aimoviem, kao ministrom unutranjih poslova. U obrazloenju Vojni zapovednik navodi da je dosadanja komesarska vlada bila nesposobna, a da je oruani ustanak komunista proprimio zabrinjavajue razmere"; da se nada da e Nedi svojim autoritetom okupiti iri krug stanovnitva u antipartizanskoj borbi, a posebno da e odvojiti etnike od komunista i pridobiti ih za saradnju.57 Ve smo napomenuli na osnovu svedoanstava Vishaupta i Georgi Kisela, kakvo je bilo reagovanje feldmarala Lista na Dankelmanovu odluku o obrazovanju Nedieve vlade. Razume se, bilo je negativno, jer Dankelman nije prethodno dobio njegovu, a ni saglasnost OKW-a. Zbog toga je List 31. avgusta traio obrazloenje od svojih pretpostavljenih u Berlinu da li su oni dali saglasnost na Dankelmanovu odluku o obrazovanju srpske vlade i da li su bili u toku svih pregovora u vezi s ovim pitanjem. 58 itavu ovu stvar je zaotrio sam Ribentrop, ministar spoljnih poslova Rajha, koji je gledao sa podozrenjem na celo ovo pitanje; inilo mu se da je Dankelman prekoraio svoja ovlaenja. Osim toga, bojao se da Nedieva vlada ne dobije preiroka ovlaenja pa da jednog dana ne prerastu u pravu vladu. Zato ve 2. septembra 1941. pie Bencleru akt sledee sadrine: U datim okolnostima i meni obrazovanje jedne nove srpske vlade izgleda celishodno i ja stvarno nemam nita tome da prigovorim. Ipak mi Va izvetaj daje povoda za sledee napomene: 1) Postavljanje nove vlade spada bez sumnje u one poslove u kojima prema taki 2. i 3. Firerove naredbe od 28. aprila treba da se d uea opunomoeniku Ministarstva spoljnih poslova. Iako u Vaem izvetaju nije izriito pomenuto da ste Vi u tom uzeli uea, ja pretpostavljam da je to bio sluaj i molim da mi to potvrdite. Ako nije, molim za telegrafski izvetaj zato je to izostalo. 2) Ma koliko da cenim samostalnost da se
armija. Iako g. Martinovi eli da saradnju Nedia dovede u sklad sa meunarodnom ratnom konvencijom, to mu nije uspelo, poto u njoj nigde nije predvieno da se u okupiranoj od neprijatelja dravi formira v l a d a . . . Nedieva vlada, u stvari, i nije bila srpska vlada, jer srpsku vladu moe da postavi ef srpske drave, kome bi ta vlada poloila i zakletvu, dok je Nedieva vlada postavljena od nemakog efa drave, a zakletvu je poloila 29. VIII 1941. u zgradi nove skuptine, pred jednim Hitlerovim eneralom koji se je sluajno naao u Srbiji kao komandant okupirane Srbije, a koji je zakletvu primio umesto Hitlera, odravi Nediu i celoj njegovoj vladi jedan govor iz kojeg se vidi da ih smatra kao svoje roblje." Kao to vidimo, Trii, iako neprijatelj NOP-a, daje (u ovom sluaju) dosta objektivnu ocenu o Nediu i njegovoj vladi.
57 AVII, NAV-N-T-501, 246/608, Dankelmanov izvetaj od 29. VIII 1941. komandantu Jugoistoka. Istog dana Dankelman je obavestio sve feldkomandanture i krajskomandanture o formiranju Nedieve vlade. Reeno je da je obrazovana na predlog Turnera, sa Dankelmanovom potvrdom. Navedena su imena svih ministara i resora kojima su zadueni; ovlaenja vlade; da e nad njima imati nadzor nemake okupacione vlasti itd. (AVII, N-T-501, 246/19091). 58 Zb. NOR, 1-1, 383.

111

preuzme odgovornost kod svojih inovnika, ipak bih voleo da u takvim vanim pitanjima budem prethodno obaveten i da se izdejstvuje moja odluka. Samo u posebno hitnim sluajevima moe se izuzetno o tome ne voditi rauna. Ovde nije bilo takve posebne hitnosti. Molim da u takvim sluajevima ubudue budem prethodno obaveten. 3) Ako nova vlada ima unutranju jainu koja se od nje iekuje da savlada komunistike snage, treba oekivati i strahovati da e ona tu jainu kasnije upotrebiti za to da vladi Rajha postavlja nezgodne zahteve bilo koje vrste. Stoga molim da se u kontaktu sa Vojnim zapovednikom pazi na to i predupredi da se nova vlada iznutra i svojim nastupom ne okrene protiv Nemake. Moramo zadrati mogunost da novu vladu u svako doba vratimo u potrebne granice ili da je opozovemo. 4) Izgleda mi da je najvanije da se sprovede potpuno razoruanje stanovnitva. Molim za pismeni izvetaj ta se u tom pogledu desilo od ugovora o primirju; dalje u kontaktu s vojnim zapovednikom i Veesenmayerom, ta dalje treba da se uini u tom cilju." 59 Kao revnosan diplomata, posle konsultovanja, koja je imao sa svojim najbliim saradnicima, zatim sa Dankelmanom, predstavnicima Upravnog taba, Gestapoa i drugih slubi Vojnoupravnog komandanta, Bencler je istog dana odgovorio Ribentropu. U njegovom izvetaju pisalo je sledee: Uz stavku 1. U pregovorima o postavljenju nove vlade, ja sam uzimao uea u punom obimu. Ja sam formiranje vlade pretresao u opirnim razgovorima sa vojnim zapovednikom. Ja sam se saglasio sa rekonstrukcijom vlade. Moram jo jednom da naglasim da izmeu vojnog zapovednika i mene postoji puni sporazum i da bih ja, razumljivo, u datom sluaju odmah izneo u svojim izvetajima svoje shvatanje koje bi odstupalo od shvatanja vojnog zapovednika. Uz stavku 3. I o taki 3. je ovde ve prilikom obrazovanja vlade opirno bilo rei. Vojni zapovednik mi je povodom pregovora o obrazovanju vlade izriito ptvrdio da on nije gospodinu Nediu nita obeao to bi novoj srpskoj vladi davalo pravo da postavlja bilo kakve nezgodne zahteve, kao to mu nisu data nikakva obeanja ni u pogledu granica. Razume se da e se cenzura i dalje bez promena primenjivati kao i dosad. Postoji dalje i mogunost da se nova vlada u svako doba povrati u potrebne granice ili opozove. Prilikom pregovora s Nediem polazilo se samo od toga da bi sa novom vladom Srbija trebala da dobije jo jednu ansu i savlada komunistiki ustanak sopstvenom snagom i da time sauva zemlju od nesagledivih posledica. Jo je otvoreno pitanje stvaranje jednog politikog vea otprilike u smislu mojeg G. pisma br. 508 od 15. VIII, cifra 1) odeljak 4), izlaganje o ,javnom forumu'. No to pitanje u ovom trenutku jo nije aktuelno. Pridravam sebi da o ovom i dalje podnosim izvetaje." 60
59 AVII, NAV-N-T-120, 200/153406-07, Ribentropovo pismo Bencleru od 2. IX 1941. 80 AVII, NAV-N-T-120, 200/15340405, Benclerovo pismo Ribentropu od

2. IX 1941. 112

Poto je bilo primedbi sa mnogo strana na formiranje Nedieve vlade, sam Ribentrop, kao to smo videli iz prethodnog izlaganja, traio je precizne izvetaje o okolnostima pod kojima je ceo ovaj problem reavan. Bencler se, oigledno, nalazio u pomalo neugodnoj situaciji. Jer njegov pretpostavljeni ministar nije bio obaveten o reavanju ovako delikatnog pitanja, a pored toga gotovo svi odgovorni faktori u Berlinu, ukljuuijui i Ribentropa, imali su utisak kao da je Nediu Vojni komandant u Srbiji obeao neto, to nije bilo u skladu sa proklamovanom nemakom okupacionom politikom u Srbiji. Zbog svega toga, Bencler nije hteo da u odnosima Nemaca, Nedia i njegove vlade ostane ma ta nerazjanjeno, to bi eventualno moglo izazvati politike komplikacije. Uprkos tome to je komandant Srbije postavio odreene zadatke Nediu i njegovoj vladi u govoru od 29. VIII 1941, Bencler je, ipak, ve 2. septembra imao dui razgovor lino sa Nediem; hteo je da proveri, o eventualno nekim obeanjima koja su mu data i da iznese Ribentropov stav o svim bitnim pitanjima odnosa nemakih okupacionih vlasti prema novoformiranoj srpskoj vladi. O pojedinostima ovog razgovora odmah je obavestio Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu. 1) Danas sam imao prvi naelan razgovor sa generalom Nediem. U tom razgovoru on mi je ponovo spontano naglasio (svoju) punu lojalnost prema nareenjima nemakih okupacionih vlasti. Dalje je izjavio, izmeu ostalog, da pored glavnog zadatka suzbijanja komunistikog ustanka ima nameru da smesta najotrije postupi protiv Jevreja, kao i to je mogue pre protiv slobodnih zidara, koji treba da budu uklonjeni iz svih javnih slubi i sakupljeni u koncentracione logore, zatim spektakularni proces protiv krivaca za 27. mart. Na odgovarajue pitanje s moje strane izjavio je, osim toga, da e sve uiniti da 6. septembar, dan zvaninog proglaenja punoletstva mladog kralja, proe bez demonstracija. 2) Potpuni tekst Nedieve deklaracije preko radija od 1. 9. dat je ve kroz izvetaj u tampi. Da bi se izbeglo krivo tumaenje, eleo bih da dam sledee dopunske napomene uz dve take: Nema razloga dvoumljenju da se objavi zavoenje obavezne slube rada, poto je potrebna saglasnost vojnog zapovednika, a uostalom je pukovnik radne slube Mueller Brandenburg zasad u vezi kako s vojnim zapovednikom tako i s novim srpskim ministrom rada. Svima je jasno da, sa jedne strane, mora da se izbegne jaanje srpskog nacionalnog rada kroz srpsku radnu slubu, a da je, s druge strane, nuno da se besposlena lica i omladinci uklone s ulice da bi ih se izbavilo od komunistikog uticaja. Sledi pismeni izvetaj o ovome. Korienje oznaka nacionalnog suvereniteta. I s Nediem postoji sporazum o tome da opte isticanje zastava ne dolazi u obzir. Zasad je doputeno samo ministru predsedniku da istakne zastavu na svojoj slubenoj zgradi i to ne moda jugoslovensku, ve staru srpsku zastavu na svojoj slubenoj zgradi (ime se vlada simbolino odrie ponovnog uspostavljanja jugoslovenske drave). Za kasnije je predvieno da se zastave istiu samo na javnim zgradama, i to samo u onom obimu koliko je to dosad bilo uobiajeno, to je bio sluaj samo iz posebnih povoda. Takoe
8 Kontrarevolucija U Srbiji 1

113

se predvia noenje grbova od strane vlasti i nacionalnih amblema, kao to su kokarde od strane dozvoljenih organizacija." 61 Kao to vidimo, na samom poetku, Nedi je mnogo obeavao onima koji su ga postavili na elo vlade narodnog spasa". Pre svega, obeao je da e biti lojalan" nemakim okupacionim vlastima, a to je za njih bilo neobino vano; da e glavni zadatak njegove vlade biti borba protiv komunizma, Jevreja i slobodnih zidara i da e ove ukloniti iz svih javnih slubi i sakupiti ih u koncentracione logore". Pored toga, da e podvrgnuti sankcijama linosti koje su u Srbiji, svojim stavovima doprinele obaranju ugovora o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dakle, sva ona pitanja za koja su nemaki okupatori vitalno bili zainteresovani. ak je bilo predvieno da e srpska zastava biti isticana na zgradi predsednitva vlade, ime s vlada simbolino odrie ponovnog uspostavljanja jugoslovenske drave". I po tome se vidi kolika su bila ovlaenja Nedia, i njegove vlade, kada su Nemci odluivali da li e i kakvu zastavu istai srpski ministar-predsednik na zgradi svoje rezidencije. Nemci su, razume se, iz propagandnih razloga dozvolili isticanje srpske zastave, da bi se u javnosti stvorio utisak kako oni nemaju nita protiv srpskog naroda. Pretpostavljali su da e i to bar delimino deloviti na smanjenje antinemakog raspoloenja meu stanovnitvom Srbije. Koliko su oni uspeli u tome, najbolje govore akcije pripadnika oslobodilakog pokreta, koje su bile sve intenzivnije gotovo u svim gradovima i selima Srbije. Tako je posle mnogih objanjenja, koja su pojedini okupacioni organi u Srbiji dali svojim resornim ministarstvima, Nedieva vlada poela da radi. U vezi s tim moglo bi se postaviti jedno naelno pitanje. Naime, ta je rukovodilo vladu Rajha da formira Nedievu vladu? Nesumnjivo da su na to uticali mnogi faktori, ali su, ipak, postojala dva osnovna razloga: prvo, bila je elja nacistike Nemake da se srede prilike u Srbiji; da se neutralie narodnooslobodilaki pokret. Drugo, s ovim bi se definitivno realizovala Hitlerova odluka o komadanju Jugoslavije i kao drave", jer Aimoviev komesarijat jo nije mogao izraziti takvu negaciju dravnopravne pripadnosti Srbije Kraljevini Jugoslaviji. On to nije mogao jer je po formi (a posebno po svojoj funkcionalnoj strani) izgledalo da je Srbija pod Komesarijatom samo okupirani deo jugoslovenske drave. Meutim, formiranje vlade narodnog spasa" izgledalo je okupacionim vrhovima kao pogodno sredstvo za likvidaciju Kraljevine Jugoslavije i kao drave". Pored toga, za nemake okupacione vlasti nije bilo u ovom pogledu oportuno to se etniki pokret Drae Mihailovia (uprkos tome to je neprijateljski bio raspoloen prema NOP-u) vezivao za izbegliku kraljevsku vladu, te je pojava Nedieve vlade", po svemu sudei, imala zadatak da suzbije ovu pravno-politiku
61 AVII, NAV-N-T-120, 200/15340809, Benclerov izvetaj od 2. IX 1941. Ministarstvu spoljnih poslova Rajha.

114

a k c i j u etnika DM. 62 Pored ve navedenih momenata, n i j e za potcenjiv a n j e ni teza da je vlada R a j h a , obrazujui Nedievu vladu", raunala i sa nacionalno-politikim momentom, pretpostavljajui da e Nedieva vlada uspeti da svoju velikosrpsku nacionalno-politiku liniju uskladi s kolaboracionistikom, ako se, naime, stavi u izgled, na jednoj duoj stazi, mogunost kasnijeg obrazovanje jedne zasebne srpske drave, r a zume se, pod vrhovnim rukovodstvom R a j h a . S v e je to kod nemakih okupacionih vlasti moglo stvoriti u v e r e n j e da e Nedi, sa svojim istomiljenicima, uspeti da postigne ono to Aimovievom Savetu komesara n i j e polo za rukom. 6 3

62 Prema izjavi Harolda Turnera od 5. avgusta 1941, Milan Aimovi je sa znanjem i odobrenjem nemakih okupacionih vlasti pokuao da stupi u bliu vezu sa D. Mihailoviem, ali nije dolo do sporazuma, pa je septembra iste godine Nedi doao s njim u kontakt (AVII, NAV-N-T-200, 120/127856). Prema mnogim nemakim izvorima, okupacioni organi su se pribojavali sporazuma i saradnje etnika D. Mihailovia i partizana. 63 Evo kako general Beme, po dolasku u Srbiju (19. IX 1941), ocenjuje Nedia, odnosno njegovu vladu za tih dvadesetak dana njenog rada: U vreme moga preuzimanja poslova opunomoenog k-ta u Srbiji, bila je od bitnih odluka da li armijski general Nedi treba da ostane kao predsednik vlade ili ne. Posle razgovora sa naelnikom upravnog taba, sa opunomoenikom za spolj ne poslove i generalnim opunomoenikom za privredu, odluio sam se da nagovorim armijskog generala Nedia da i dalje vodi poslove predsednika v l a d e . . . Zbog nedostatka snage u ovom prostoru, ja nisam mogao uzeti na sebe da ovde odlaskom Nedia stvaram nesigurnost i jo vee zaotravanje situacije. Ilo se na to da se dobije u vremenu i da se prikupe sve snage i sredstva za bezobzirno savlaivanje ustanka. Nije se moglo odrei pomoi uticaja Nedieve linosti i njegovih pristalica pa i onih sa minimalnom privrenou." U izvetaju obavetajnog odeljenja komandanta oruanih snaga Jugoistoka od 2. XI 1941 (AVII, NAV-N-T-312, r. 454, s. 8039155-73), o Nediu je reeno i ovo: Najpre postavljena Aimovieva komesarska vlada, bila je nesposobna za rad. Narod ju je odbio, kao podlonu Nemcima. Zatim obrazovana vlada general-pukovnika Milana Nedia radi pod nemakim rukovodstvom samostalno. General Nedi vai kao osvedoeni velikosrbin i neprijatelj komunista, kao energian, nepodmitljiv i bezobziran. Kao ministar rata zagovarao je saradnju sa Nemakom. Njemu se pripisuje dalekovidost i sposobnost jasnog prosuivanja. Nedi je uspeo da za sebe vee jedan niz odlunih linosti. Posle naelnih neuspeha, izgleda da je vlada, malo-pomalo, dobila korena u narodu; da li e moi uspeti protiv u Srbiji jo uvek brojnih ekstremnih elemenata, mora pokazati budunost." Zatim se istie koliko je srpska uprava u svojim odlukama zavisna od nemakih okupacionih vlasti: Srbija je pod nemakom vojnom upravom. Svi vaniji upravni akti (na primer, ukazi dekreti) moraju biti odobreni od komandanta Srbije. Unutranja izgradnja jako je usporena usled neprestanih nemira. Delimino nije se dalje stiglo od izdatog nareenja. Ali, uprkos svemu, primeuje se jedna jaka volja za izgradnju."
8*

115

OCENA KPJ I DRUGIH ORGANIZACIJA NOP-a KVISLINKE NEDIEVE VLADE

Za prvih nekoliko meseci okupacije u Srbiji bilo je izvreno diferenciranje snaga do te mere da je znatnom delu stanovnitva bila jasna izdajnika uloga Milana Aimovia, Milana Nedia, Dimitrija Ljotia, Koste Peanca, a kasnije i Drae Mihailovia i drugih kolaboracionista. Iako su oni imali razliita shvatanja o nizu kljunih pitanja, a posebno o dimenzijama saradnje sa okupatorom, zbog ega je izmeu njih dolazilo do eih obrauna, ipak je svim ovim neprijateljskim snagama glavni protivnik bio narodnooslobodilaki pokret, i oni su protiv njega gotovo uvek jedinstveno nastupali. Sukob izmeu K P J i reakcionarnih snaga, koji je zapoeo ve od prvih dana okupacije, neprekidno se produbljivao. Ali snage protivnika K P J nisu bile konstantne. Milan Nedi, predsednik kvislinke srpske vlade, nije imao gotovo nikakve vlasti; bio je i ostao marioneta u rukama Nemaca i, sa Ljotiem, kompromitovan kod najveeg broja stanovnitva u Srbiji. Meutim, oba ova kvislinga ulagala su maksimalne napore da se NOP u Srbiji likvidira i u tome nisu birali sredstva. Zbog svega toga K P J i njene organizacije razobliavale su kolaboraciju ovih, kao i svih drugih slugu okupatora u nizu konkretnih pitanja. Osuivana je mobilizacija stanovnitva Srbije u neprijateljske vojne formacije; slanje ljudstva na prinudan rad u Nemaku, u Borski rudnik, Kostolac i na druge privredne objekte od znaaja za nemaku ratnu industriju. 633 Osuivani su kolaboracionisti i zbog rekvizicije ivotnih namirnica za okupatora, zbog zloina koje vre nad golorukim stanovnitvom i, razume se, zbog akcija protiv KPJ, njenih organizacija i drugih organizacija NOP-a i partizanskih odreda. O nizu ovih pitanja, Pokrajinski komitet KPJ, PKSKOJ-a, Glavni tab za Srbiju, okruni i sreski komiteti i tabovi partizanskih odreda, izdavali su proglase, letke i razne plakate u kojima se stanovnitvo poziva na otpor okupatorskim i kvislinkim vlastima. Mi emo se na ovom mestu malo vie zadrati na oceni Nedieve vlade koju je dalo rukovodstvo NOP-a, odmah posle njenog formiranja, budui da je ovo imalo velikog odjeka u rodoljubivom stanovnitvu. Na63a Prema izvetaju Ministarstva unutranjih poslova Nedieve vlade od 3. VI 1943. do tog datuma, iz 9 okruga Srbije upueno je na prisilan rad u Borski rudnik 11.580 radnika (AVII, Na, br. 2/677, k. 59).

116

ime, rukovodstvo oslobodilakog pokreta, tj. Centralni komitet Partije i Glavni tab, odmah je ocenilo pravi karakter Nedieve vlade i smisao nemake politike u vezi s njenim stvaranjem, iako sigurno, nije raspolagalo svim dokumentima koja smo citirali u dosadanjem delu rukopisa. Samo etiri dana posle formiranja Nedieve vlade (3. septembra), u uvodniku Biltena Glavnog taba br. 4, koji je bio posveen oceni ovog dogaaja pod naslovom: Jo jedna izdajnika marionetska vlada, Josip Broz Tito, koji se tada nalazio u centru okupirane Jugoslavije (Beogradu), pisao je izmeu ostalog: Stvaranje marionetske vlade u Srbiji pokazalo je da je konano Hitleru uspjelo nai nekoliko srpskih izdajica iz redova srpskih generala i petokolonaa, koji su time dokazali da su sposobni ne samo na to da neprijatelju prodaju dravne tajne i planove, kao to su to inili prije propasti Jugoslavije, nego da su spremni i na to da preuzmu i ulogu krvnika nad narodom, u interesu njemakih faistikih okupatora. Stvaranje te izdajnike vlade dokazuje i to da su njemaki okupatori, usijed otpora naroda i junake borbe partizanskih odreda, doivjeli poraz u Srbiji. Okupatori nisu uspjeli da iziu na kraj sa partizanskim odredima i zato su sada kupili ovo par izroda da pomou njih organizuju bratoubilaki graanski rat u Srbiji. Stvar je vrlo jasna njemaki faistiki osvajai, vjerni svojim zloinakim naelima, rade na tome da se srpski narod sam meusobno istrebljuje. Najprije su htjeli zavaditi Srbe, Hrvate i ostale narode Jugoslavije da bi se meu sobom klali, a sada nastoje zavaditi srpski narod da bi ga na taj nain lake pokorili. Ko su ti ljudi koji danas sastavljaju vladu? General Nedi je poznati korupciona i izdajica, koji je ve odavno potajno urovao sa Nijemcima, koji je pripremao zajedno sa Ljotiem nekada pu i zbog toga izletio sa svog poloaja. Ko je Aimovi? Aimovi je poznati policijski krvolok, njemaki pijun, koji je kao upravnik grada Beograda drao u policijskoj zgradi tajnu emisionu radio-stanicu, koja je radila za Nijemce. Nita nisu bolji ni ostali njihovi kompanjoni u dananjoj vladi. Evo, u tim izrodima njemaki okupatori se nadaju da e nai sposobno oruje za guenje narodnog otpora u Srbiji." 64
M Bilten Glavnog taba Narodnooslobodilakih partizanskih odreda J u goslavije, br. 4, od 3. IX 1941. Dalje u istom lanku Tito istie: Njemaki osvajai bi hteli da stvore od petokolonaa u Srbiji svoju vojsku, pomou koje bi drali u potinjenosti srpski narod i osigurali svoju pljaku nad njim, a njemake vojnike da poalju na Istoni front, u borbu protiv nae velike slovenske brae, koja se tamo herojski bore i za nau slobodu. Ali im to sve nee uspjeti, jer e narodi Jugoslavije: Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci i dr., nastaviti jo eu borbu da zajedno sa narodima Sovjetskog Saveza, zajedno sa ostalim slovenskim narodima i svim podjarmljenim, unite faistike porobljivae. Izdajnici: Nedi, Aimovi, K. Pecanac, Ljoti u Srbiji; Paveli, Artukovi, Budak u Hrvatskoj, nee uspeti da ugue narodni otpor protiv okupatora, kao to to nisu uspjeli ni njihovi gospodari. Borba e se nastaviti svom estinom do konane pobjede, do osloboenja svih naroda Jugoslavije ispod okupatorske izme, i dok sva ta banda konano ne bude stavljena pred narodni sud za svoja zlodjela."

117

Pokrajinski komitet K P J za Srbiju je takoe dao svoju ocenu Nedieve vlade, koja je gotovo identina sa ocenom koju je dao generalni sekretar CKKPJ u ve citiranom Biltenu Glavnog taba. Ta svoja stanovita PK je izrazio u proglasu, koji je upuen stanovnitvu Srbije. U jednom delu tog dokumenta reeno je: To je podmukli, zlikovaki, pakleni plan vekovnih i najgorih neprijatelja naeg naroda. I za ovo i sve ono to smo ve podneli, ,vlada' Milana Nedia poziva vas na zahvalnost, poslunost i pokornost okupatorima. Zapamtite da vas Milan Nedi, Ljoti, Aimovi i Peanac pozivaju na zahvalnost faistikim hordama, koje su prolile i jo uvek potocima prolivaju srpsku krv, koje su potlaile i opljakale nau z e m l j u . . . Zapamtite, svi poteni ljudi da vas Milan Nedi i njegova izdajnika druina pozivaju na zahvalnost prema zverskim hordama, koje su izvrile masovne pokolje nad Srbima u Beogradu, Uicu, Obrenovcu, aku i Palanci, prema onima koji su zapalili selo Skelu i divljaki bombardo vali Umku i okolna mirna sela, prema onima koji su nasred Beograda obesili pet srpskih sinova i stotinama drugih streljali... Srbi, vi znate da je nemaki faizam najgori i zakleti neprijatelj svih Slovena, vi znate da je Hitlerov cilj da iskoreni na srpski rod. I zato vi neete nijednog trenutka nasesti ovom novom podmuklom manevru okupatora i njegovih domaih slugu. Na odgovor na sve to moe biti samo jedan: jo ea i ira borba za narodno osloboenje, jo punije i vre jedinstvo svih srpskih rodoljubivih snaga. Jo neumoljivija borba protiv okupatora i svih narodnih izdajnika... Faisti ele sigurnost svojih komunikacija. Na odgovor na to je: utrostruimo svoje udarce protiv neprijateljskih drumova, eleznica, mostova, telegrafskih veza, transporta i svega onoga to neprijatelju slui za sejanje smrti po naoj slavnoj zemlji. Faisti ele nau hranu i stoku. Na odgovor na to je: ni jedno zrno ita, ni jedno grlo stoke neprijatelju." 45
85 Zb. NOR, 1-1, 106110. Posebno se PK obratio bivim srpskim oficirima i podoficirima, ovim reima: Vas misli vlada nemakog pijuna Nedia da upotrebi kao predvodnika oruanih rulja protiv sopstvenog naroda. Oni isti generali koji su vas u ratu odveli u propast i izdali vas, danas hoe da vaom pomou spasu sebe od pravednog narodnog gneva. Ostajte verni svojoj oficirskoj rei. Vi imate samo jednog neprijatelja: nemake okupatore, krvnike vaega naroda; vi imate samo jednu dunost: odbranu svog naroda, njegove slobode i asti. Ustajte na stranu svoga naroda. Okrenite oruje protiv zajednikog neprijatelja protiv faistikih delata Srbije. Vi koji jo niste u redovima partizana, prikljuite se odmah." Posebno se PK obratio srpskim etnicima, odnosno etnicima K. Peanca: Prezirite podlog izdajnika Peanca, koji je uvek zloupotrebljavao vae etniko ime. Ne dozvolite da vam postavlja za vojvode i komandire prljave Ljotieve gadove. Onako kao to ste ve poeli u Mavi, umadiji i drugim krajevima, borite se zajedno sa svojom braom partizanima za slobodu i ast srpskog naroda." Posebno se PK obratio demokratima, radikalima, zemljoradnicima, svim rodoljubima Srbije: Vae je mesto u zajednikoj borbi. Danas se ne radi o posebnim interesima ovih ili onih, danas se ne radi o obliku vladavine, danas se radi o naem narodnom osloboenju. Ujedinite svoje snage sa nama, komunistima, u moan narod.-oslobodilaki front protiv okupatora" (Ovaj proglas PK napisan je, verovatno, oko 4. IX 1941. to se moe zakljuiti iz dodatka pisma PK od 4. IX upuenog OK K P J za abac i abaki okrug, gde se kae: Proglas PK umnoite odmah i rasturite u to vie primeraka. Neka ne bude ni jednog sela, ak ni jednog oveka bez njega."

118

Slina ocena Nedieve vlade moe se sresti gotovo u svim drugim proglasima koje su slali: Glavni tab NOPO Srbije, PKSKOJ-a, okruni i sreski komiteti, tabovi partizanskih odreda i drugi organi NOP-a. Interesantno je napomenuti da je Podrinjski NOP odred izdao proglas narodu Podrinja povodom obrazovanja Nedieve vlade ve 30. avgusta 1941. Dakle, samo jedan dan posle prijema vlade narodnog spasa" kod vojnog zapovednika Srbije Dankelmana. U proglasu se narod Podrinja upozorava da ne naseda faistikoj propagandi kako ova vlada donosi izvesno olakanje srpskom narodu pod okupacijom". Naprotiv, naglaava se, da su Nedi i njegovi ministri, kao i njihovi prethodnici komesari, izdajnici srpskog naroda i da ih treba razobliavati kao takve i boriti se svim sredstvima ne samo protiv okupatora ve i protiv njihovih saradnika. Ta vlada se naziva nova, a ima smelosti da se naziva jo i srpska, a sastavljena je od starih zloinaca zbog kojih su zakukale hiljade srpskih majki, ostale hiljade siroadi i opusteli domovi, od kojih je prodan srpski narod nemakim siledijama. Zar je to srpska vlada koja je pre nekog vremena stavila okove na ruke srpskom narodu; zar je to nova srpska vlada u kojoj glavnu funkciju ima petokolona Nedi, na koga je blagovremeno ukazala Komunistika partija Jugoslavije i, otkrivajui njegove sramne mahinacije, utisnula mu na elo ig izdajnika" itd.69 Sve ove ocene koje je davalo rukovodstvo NOP-a, bile su od izuzetne vanosti. Pre svega, znaajno je bilo to je patriotsko stanovnitvo Srbije odmah obavetavano o planovima okupatora, koje je eleo postii stvaranjem civilne srpske vlade". A ti planovi, poznato je, bili su da se pomogne nemakim okupacionim vlastima da unite narodnooslobodilaki pokret Srbije. Isto tako tih dana okupaciona i kvislinka tampa, na primer, Donaucajtung, Novo vreme, Obnova, Ponedeljak, Ljotieva Naa borba pisala je da e Nedieva vlada doneti Srbiji izvesnu samostalnost; olakati joj sistem okupacije i niz drugih pogodnosti. Trebalo je demantovati ovakve neistine i u tome se dosta uspelo pomou citiranih i mnogih drugih dokumenata rukovodstva NOP-a. Intenzivnim politikim radom preko partijskih i skojevskih organizacija, stanovnitvo Srbije je obavetavano o svim mahinacijama okupatora, a posebno je razobliavana linost Milana Nedia koji je i u predratnom periodu saraivao sa Nemcima; da je podravao planove profaistikih krugova o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, a posebno da je ogoreni neprijatelj komunizma. U sledeem Biltenu Glavnog taba NOPO Jugoslavije, br. 5, od 8. septembra 1941, pod naslovom: Teror faistikih bandita", Tito ponovo pie o tome ko je Nedi, o karakteristikama i ciljevima Nedieve vlade
6 Zb. NOR, 1-2, 6971. Dalje se u istom proglasu istie: Zar je to nova srpska vlada u kojoj je ministar unutranjih poslova Aimovi, koji je hvatao i hvata potene Srbe, streljao ih ili predavao Nemcima da ih veaju na Terazijama, u apcu i drugim mestima? Zar je to srpska vlada koja se prodala Nemcu i ini sve kako bi ovaj mogao nesmetano pljakati goloruki srpski narod. Ne, brao, to nisu ni novi, ni Srbi to su stari delati srpskog naroda, to' su izdajice, piacene prodane due, koje za pare ljube pete nemactad izmi okupanoj srpskom krvlju."

119

i kakvu opasnost ona predstavlja za srpski narod. Izdajnik Nedi, ta hulja, koja zasluuje istu sudbinu kao i njegov dvojnik Paveli u Hrvatskoj, preti pokoljem naih slavnih partizana, naeg ponosa, koji svojom krvlju peru ast naeg naroda, koju je uprljao izdajnik Nedi, Ljoti i ostala petokolonaka banda. On organizuje neke ete uz pomo nemakih bandita, koji pljakaju na narod i ubijaju u masama najbolje sinove naeg naroda; on organizuje te ete da povede rat protiv srpskog naroda, da produi ono to su zapoeli nemaki okupatori; da pokori nepokoreni srpski narod, da bude posluan rob nemakih osvajakih zlikovaca."67 Rukovodstvo NOP-a Jugoslavije, a posebno Srbije, u prvom redu Pokrajinski komitet KPJ, zatim, okruni i sreski komiteti, redovno e i kasnije u svojim proglasima i drugim agitaciono-propagandnim materijalima razobliavati ne samo okupatore ve i njegove najblie saradnike. Svi ovi materijali, koje je dostavljao PK, analizirani su u osnovnim partijskim organizacijama, kako bi ove bile sposobne da na terenu politiki deluju, da razobliavaju neprijatelje svih boja i da populariu akcije KPJ, kao organizatora narodnooslobodilake borbe.

67 Bilten, br. 5. od 8. IX 1941. U daljem tekstu citiranog lanka reeno je: Prljavi izdajnik Nedi i ostala aka plaenika, pruaju svoje usluge okupatoru i ugnjetau naeg naroda, u vreme kada taj osvaja dobij a teke udarce od herojske Crvene armije, u vreme kada mu gori tlo pod nogama u svim okupiranim zemljama. Podli izdajnik Nedi se vara ako misli da e uspeti u svojim planovima. Srpski narod e njemu dati dostojan odgovor, odgovor kakav je on davao svim Brankoviima u svojoj istoriji. Srpski narodni partizani, kao i partizani u svim ostalim zemljama Jugoslavije, nastavie jo eu borbu sa ugnjetaima naega naroda, kao i protiv raznih Pavelia, Nedia, Ljotia, Aimovia i svih izdajica naroda. Ova vojna, marionetska vlada, na elu sa jo vajnijim generalom Nediem, preti pokoljem. To isto je radio i njihov izdajniki partner Paveli, ali je postigao suprotno narod se poeo masovno dizati protiv ovog izdajice... Nedi preti pokoljem a mi mu odgovaramo da e partizani, zajedno sa narodom, nemilosrdno istrebljivati njegovu bandu, kao i njihove zloinake gospodare. Krv za krv, smrt za smrt naa je parola u toj optoj narodnooslobodilakoj borbi."

120

NEDI I NJEGOVA VLADA U BORBI PROTIV NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA SRBIJE

Vest o obrazovanju Nedieve vlade najvei deo stanovnitva doekao je kao i svaku drugu okupatorsku meru za koju je video i oseao da mu je nametnuta, da je usmerena na novo tlaenje i da je samo u interesu nemakih okupacionih vlasti. Jer u protekla etiri meseca imao je veoma loe iskustvo sa Savetom komesara, a ova nova vlada" trebalo je u svakom pogledu da bude rigoroznija. Patriotsko stanovnitvo videlo je u svemu ovome samo produenje okupacije, a ona je sve nesnosnije pritiskivala sve nae narode. Ve sam nain na koji je dolo do te vlade" razotkrio je narodu ta od nje moe oekivati. Uskoro je osetio kakva je uloga namenjena toj vladi", a na stanovnitvo je porazno delovala i injenica da je general Nedi tu ulogu spremno prihvatio. U svakom sluaju, formiranje Nedieve vlade i sve mere koje je ona preduzela nisu pokolebali raspoloenje veeg dela srpskog stanovnitva niti su smanjili odlunost oslobodilakog pokreta da tu borbu dalje iri i razvija. Nedieva vlada i njeni odredi formirani septembra 1941, nisu uneli nikakvu bitnu promenu u odnosu snaga izmeu ustanika i okupatora. Izbeglika kraljevska vlada primila je takoe s negodovanjem vest o obrazovanju Nedieve vlade, ali iz drugih razloga. Bez obzira na to to je Nedi deklarisao svoju vladu kao srpsku vladu" ili vladu narodnog spasa", u tim krugovima u emigraciji nije na ovaj in gledano drukije nego kao na novu formu okupatorske vladavine s njenim destruktivnim ciljevima, drugim reima, kao na nastojanje nacistike Nemake da i formalno likvidira jugoslovensku dravu time to e je rascepkati na sitnije, regionalne delove i to e pomou ove vlade" obezbediti eksploataciju privrednih bogatstava. S tim u vezi pojava Nedieve vlade razotkrivala je prikrivene namere okupatorskih faktora da uz pomo kolaboracionistikih elemenata odstrane iz Srbije monarhiju i da emigrantske vrhove oko kralja lie svih koristi koje su proizlazile iz monarhistikog ureenja zemlje. To je, dakle, bila konkurentska netrpeljivost zbog mogunosti da dvorska kamarila, na elu s kraljem, bude konano izigrana. Odatle sva netrpeljivost prema, Milanu Nediu, koga je emigrantska vlada i niz drugih generala (koji su se stavili u slubu okupatora), na traenje Drae Mihailovia, liila ina naredbom D. br. 25 od 121

19. XII/41.68 Takav stav vlada u Londonu morala je zauzeti i zbog srpskog naroda; zatim, zbog etnikog pokreta DM, a i zbog saveznika. U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj pojava Nedieve vlade izazvala je uznemirenje u krugovima oko poglavnika". Paveli je bio ogoren, u vezi s ovim inom koji se odigrao u Srbiji, ali nije imao hrabrosti da otvoreno istupi protiv vlade Treeg Rajha. Ustaki krugovi, naime, pribojavali su se posledica koje bi mogle nastati s jaanjem Nedieve vlade" i koje ne bi bile u interesu vrhova NDH. U vezi s tim Zigfrid Kae, nemaki poslanik u NDH, uputio je 1. septembra 1941. pismo Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, u kome je, pored ostalog, reeno: Ustanovljenje srpske vlade Nedia izazvalo je ovde uznemirenost. Maral Kvaternik je oznaio Nedia kao ranijeg neprijatelja Nemaca, a njegovu vladu kao poslednji i malo vredan izbor. Proglas etnikog voe Koste Peanca on oznaava kao falsifikat i petljariju vlade. Uopte se u ustanovljenju vlade gleda akt ija dejstva na Hrvatsku moraju biti tetna. Ovdanji etnici bi izvesno u tome mogli da vide podsticaj za dalje nemire. Da se ni bi dopustilo da usled ovih razvoja nastane nova uznemirenost ovdanje vlade, u pogledu politikih namera Rajha, smatram da je reenje zemunskog pitanja potpunom predajom podruja Hrvatskoj dravi sada hitno potrebno."69 Vladajui krugovi NDH bili su nezadovoljni i zbog naina na koji su obaveteni o obrazovanju Nedieve vlade". Naime, oekivali su da e oni, kao verni saradnici Nemaca", o tako znaajnoj stvari biti obaveteni uobiajenim diplomatskim kanalima. Umesto toga, ustaki oficir za vezu, ije je sedite tada bilo u Zemunu, obavestio je o tome Pavelia 12. septembra 1941. kako je on tu vest saznao od vojnog zapovednika
68 Stanislav Krakov u navedenoj publikaciji tvrdi da je emigrantska vlada, na elu sa Slobodanom Jovanoviem, preko Radio-Londona 7. avgusta 1942, stavila pod zlovo Z" itavu Nedievu vladu, sa njenim predsednikom. Krakov posebno istie: 1. Da je stavljanje lica pod slovo Z" znailo smrtnu presudu, bez ikakvog dokaza krivice, bez odobrenja, to predstavlja jednu monstruoznost ne samo za jednog pravnika ve, uopte, za jednog civilizovanog oveka. Dakle, sasvim je nepotrebna svaka diskusija da li slovo Z" znai: zaklati, zadaviti, zarubiti, zaplotnjaki ubiti ili ma kakvu drugu vrstu likvidiranja primeniti" (S. Krakov, General Milan Nedi, knj. II, Minhen, 1968, str. 316317); P. Martinovi, n. d., 482. 69 AVII, Bon, 2, mf. 797798, Kaeovo pismo od 1. IX 1941. Ministarstvu spoljnih poslova Rajha. U vezi sa Zemunom vojni zapovednik Srbije uputio je 29. VIII 1941. pismo komandantu Jugoistoka: Od OKW stigao je akt, pov. br. 1883/41, sledee sadrine: Nemaki poslanik u Zagrebu predloio je ukidanje zemunske zone u korist Hrvatske. Aerodrom i smetajne mogunosti za nemaka slubena mesta bili bi od strane Hrvata stavljeni na raspolaganje u Zemunu u punom obimu. Stanovite zapovednika Srbije je da je evakuacija podruja Zemuna iskljuena, s obzirom na politiku situaciju. Ugovor o Zemunu od 4. juna zakljuen je s potpisima nemakog poslanika u Zagrebu, poslanika Kaea i marala Kvaternika. Zapovednik Srbije pridrava se tog ugovora. U ovom trenutku u Srbiji je, po svoj prilici, polo za rukom obrazovanje nove vlade, koja je u mogunosti da savlada jako zaotrenu situaciju. Odstupanje od zemunske teritorije bi ugrozilo rekonstrukciju vlade i dalje zaotrilo jako napetu politiku situaciju. Molim da otud interveniete kako bi se spreio svren in" (AVII, NAV, N-T-501, 246/ 60910).

122

Srbije. Naime, njega je 10. septembra, zajedno sa predstavnikom Bugarske, potpukovnikom Dimitrijem Stanevim, i italijanskim potpukovnikom Miljoratijem, Dankelman obavestio da je iz vlastitih pobuda i svojom inicijativom imenovao Nedievu vladu" na elu ,,s plemenitim vojnikom, general-pukovnikom Nediem", sa zadatkom da uspostavi red i mir u Srbiji, budui da nije dunost nemakih posadnih trupa da se bore protiv komunista.70 Samo tri dana po stupanju na dunost (2. septembra 1941) Milan Nedi je objavio svoj politiki program u takozvanoj deklaraciji". U njoj je, iako maglovito i konfuzno, izneo ciljeve i osnovne zadatke svoje vlade. Ti zadaci, koje su mu, razume se, postavile nemake okupacione vlasti, su se, ukratko, svodili na sledee: 1) da e on (Nedi) sopstvenim snagama slomiti oslobodilaki pokret i Komunistiku partiju, koja ovim pokretom rukovodi; 2) da e zavesti red i osigurati mir u zemlji; 3) da e obezbediti ishranu i ogrev narodu u predstojeoj zimi; 4) da e obnoviti privredu i uvesti obaveznu slubu rada; i 5) da e obrazovati srpsku vojsku.71 U uvodnom delu svog politikog programa", obraajui se narodu Srbije, Nedi je rekao: Aprila ove godine izgubili smo slobodu i dravu, a sada nam preti opasnost da izgubimo n a r o d . . . Doao sam na vladu da spasavamo narod da se meusobno ne istrebi, da zavlada red i mir, rad i bratstvo, da saekamo zavretak rata zdrueni pod srpskim barjakom . . . Danas se vre obrauni najveih sila sveta. Tu mi niti moemo pomoi niti odmoi. Nemojmo da se meamo u tue stvari, jer ko se mea u tue stvari, izvui e deblji kraj. Reio sam se da narod povedem pravim narodnim putem, da gleda svoje interese i da se sauva od istrebljenja. Obrazovao sam vladu narodnog spasa. Ona vam daje ovakvu izjavu deklaraciju." 72
Zb. NOR, 1-1, 418419. Moja re Srbima, govori Milana Nedia 19411944, Beograd 1944, str. 4. 72 Isto. Deklaracija Nedieve vlade glasi: Posle nepunih pet meseci od jednog nesreno zapoetog i jo nesrenije zavrenog rata, u kome je na narod izgubio slobodu i nezavisnost i sve tekovine svoje stoletne mune borbe, Srbija i srpski narod dobili su svoju vladu, koja e samostalno, pod nadzorom nemakog vojnog zapovednika u Srbiji, rukovoditi poslovima svoje zemlje. Vlada dolazi na upravu u trenutku, kad u zemlji ponovo prate puke i vije se dim na zgaritima naih domova, a srpske majke i sestre zavijaju se u crno. I ovoga puta, to su oni koji slue tuinskim interesima ili su zavedeni tuinskim agentima, koji su uzrok novog stradanja srpske zemlje, stradanja koje se ako se odmah ne prekrati moe pretvoriti u potpunu propast. Da vlastitom snagom srpskog naroda sprei tu propast, dola je nova vlada. Ona je dobila pravo da slobodno organizuje ivu narodnu snagu nacionalno i radi oruane odbrane, i da je upotrebi za spas svoje zemlje i svoga naroda. To je njen pravi i najvaniji zadatak. Ako u tome uspe, a ona u tome mora uspeti, ona e svome narodu za zimu, koja predstoji, obezbediti hieb i ogrev. U naoj zemlji ima i ita, i uglja, i drva. Pobednik u ratu i okupator nae zemlje nije ih unitio i ne eli a nam ih uzme. Ali ih unitavaju oni koji, sluei tuim interesima, pozivaju narod na bunu; oni pale ita, rue saobraaj, zatvaraju rudnike, spreavaju rad u polju, u umi, u varoi, kao i na selu. Pod izgovorom da
70 71

123

Ako se ova Nedieva deklaracija" (koju smo citirali u naunom aparatu) uporedi sa izjavama koje su dali Dankelman i Turner 29. avgusta 1941, vidi se da izmeu njih nema sutinskih razlika. Svi oni, naime, stoje na stanovitu da je rasparavanje Jugoslavije gotova injenica; da s pojavom Nedieve vlade", navodno, nastaje nov period u istoriji Srbije; u stvari, njeno odvajanje od ostalih jugoslovenskih zemalja i stvaranje zasebne dravnopravne oblasti. Nedi je verovao da e sve zadatke koje mu je postavio okupator, uspeno i lako izvriti, pogotovu ako bude dobio obeanu pomo koja bi se sastojala u povesve to se stvara u naoj zemlji, slui tuinu i da stoga ne treba raditi, ve ruiti, oni e ostaviti na narod bez sredstava za ivot. I uzalud e on ekati pomo sa strane, ona niotkuda nee doi, kao to nije dola ni estog aprila. Vlada, koja je izraz volje srpskog naroda za ivot i koncentracija njegove nacionalne snage, nee dopustiti da ruilaki elementi, ma kako se oni zvali, dobiju prevagu i dovedu zemlju do anarhije i propasti. Ona poziva srpski narod, da joj u tome pomogne, da iz svoje sredine izbaci sve one koji mu smetaju, da se svom snagom posveti radu za obnovu svoje zemlje. Samo predani rad moe da ukloni ruevine, koje je na svim poljima ostavio nesreni rat za sobom i da povrati vrednosti. Nae nacionalno bogatstvo: zemlja i uma, rude i voda, mrtav su kapital i niko ih nee oiveti do jedino na smiljeni i istrajan rad. Da vrati zemlju disciplinovanom nacionalnom radu, vlada e uvesti obaveznu slubu rada, pod rukovoenjem posebnog ministarstva rada. Ova sluba ima u isto vreme da bude velika kola nacionalne discipline i rada za zajednicu. Kada povrati mir i obezbedi red, vlada e se posvetiti daljem privrednom i socijalnom izgraivanju Srbije, i na taj nain spasti jezgro srpskog naroda za njegovo jedinstveno i slobodno uee u buduem mirnom izgraivanju nove Evrope, zajednike domovine, koja ima da prui svakom narodu iroke mogunosti za slobodan razvoj njegovih snaga na dobro celine. Srpski je narod svestan da je sudbinski povezan za napore Evrope i on je u ovom ratu umeo da oceni viteko dranje nemakog vojnika. Na njegovo prijateljstvo on e odgovoriti svojim prijateljstvom. Samo to odgovara vitekom karakteru srpskog naroda. I ukoliko pre on bude vlastitim snagama savladao ruilake elemente u svojoj sredini, utoliko e se pre Nemaka vojska posvetiti svojim vlastitim zadacima. Veliki Nemaki Rajh, iako pobednik u ratu, nee da bude neprijatelj srpskog naroda. On nam je danas povratio pravo na upotrebu narodnih znamenja: grb i zastavu. Verujemo duboko da e sutra imati puno razumevanje za ivotne potrebe srpskog naroda. Vlada nee nijednog trenutka zaboraviti na te potrebe. U tome pogledu, kao i u pogledu zarobljenika, izbeglica i u pogledu unutranje uprave, vlada je samim preuzimanjem svoje dunosti obezbedila poboljanje uslova, koje e postepeno doi do izraaja. Ona stoga mora zahvaliti, u ime svoje i naeg naroda, Velikom Nemakom Rajhu i predstavnicima u Srbiji na velikoj politikoj uviavnosti, kojom pravilno ocenjuje duh i potrebe srpskog naroda! Odajemo javno priznanje i hvalu dosadanjoj upravi komesara, koji su se zaloili, nesebino i patriotski, u najteim asovima naega naroda posle katastrofe od estog aprila, te ublaili pregoleme nevolje, jad i emer obezglavljenog srpskog naroda. Stvaranje srpske vlade je vidan napredak u postepenom povraanju srpskog naroda samom sebi. Ona je dobila ovlaenja. Za nju i za ceo srpski narod to znai ne samo vea prava ve i vee dunosti prema samom sebi. Da ih do kraja ispunimo, to je na sveti zadatak i na spas. To vam je, brao i sestre, izjava srpske vlade! Od vas traimo poverenje, pomo i vremena za dela. Sve ovo samo za sreu i opstanak naeg mnogo namuenog naroda" (Nouo vreme, 2. IX 1941). 124

anju brojanog stanja srpskih andarma i njihovom kvalitetnijem naoruanju. On je, takoe, verovao da e uspeh akcije protiv narodnooslobodilakog pokreta uticati na promenu stava Rajha prema Srbiji, koji e imati u vidu njene interese i ivotne potrebe" prilikom definitivnog krojenja karte nove Evrope". Razume se, ukoliko narod Srbije pokae zrelost" u guenju oruanog ustanka. Intimno, pak, Nedi je sa svojim najbliim prijateljima i saradnicima pravio i neke svoje planove, koji su predviali: prvo, stvaranje jedinstvene srpske vojske; drugo, izgradnju dobro organizovane i vrste unutranje uprave; tree, objedinjavanje svih graanskih politikih snaga pod Nedievim rukovodstvom; etvrto, proirivanje granica Srbije i stvaranje Velike Srbije"; i peto, usaglaavanje unutranjeg ureenja drave sa njenim stvarnim potrebama, koristei se pri tom iskustvom Hitlerove Nemake.73 Iz mnogih primera koje smo citirali, moe se zakljuiti, da je izmeu Milana Aimovia i Milana Nedia (mada su i jedan i drugi verno sluili okupatoru) postojala izvesna razlika, ne samo s obzirom na Nediev autoritet" ve i u pogledu planova na dugi rok. Nedi, koji nije pripadao nijednoj graanskoj politikoj stranci, eleo je, ipak, da za vreme okupacije da svoj peat na budunost Srbije u takozvanoj novoj Evropi". Na drugoj strani, Milan Aimovi je bio spreman ne samo da verno slui Nemcima ve i da sarauje sa svim graanskim strankama koje su elele ouvanje monarhije i starog poretka, naroito sa Draom Mihailoviem. Nedi je bio protiv takve politike i od prvog dana svoje vladavine" eleo je da se predstavi kao otac Srbije" i da suvereno
73

sam Nedi izjavio u istranom zatvoru o zadacima svoje vlade": Vlada je postavila sebi ove zadatke: prvo, zemlju da umiri; drugo, da to pre obrazuje oruanu snagu kao potporu mira i reda u zemlji: zatim, da zemlju administrativno uredi; da poruene komunikacije opravi i da uspostavi saobraaj i zemlju od gladi spase." A koliko je vlada" uspela u tome, Nedi takoe objanjava: Uspela je, i to zemlju je umirila na taj nain to je protiv komunista upotrebila dobrovoljake odrede, prvo u okolini Beograda, potom kreui se ka umadiji, i komunisti sa sviju strana su upali u uiki kraj i poli su na G. Milanovac. Kod G. Milanovca sudarile su se vladine i komunistike jedinice i komunisti su odstupili u pravcu Uica, u nameri da brane Uice ili, kako su oni nazivali uiku sovjetsku republiku". Zatim su vladine jedinice, potpomognute nemakom artiljerijom i motorizacijom, u tri kolone opkolile Uice i isterale komuniste iz uikog okruga, posedajui granicu Srbije. Drugi zadatak na ostvarenju reda i mira u zemlji, vlada je postigla na taj nain to je formirala od bivih podoficira i oficira jug. vojske dobrovoljake odrede. Vlada je uspela da formira 23 dobrovoljaka odreda. Trei zadatak, na ostvarenju administrativne slube, vlada je sasvim uspeno sprovela, tako da ve 1. januara 1942. cela zemlja imala je sreska i okruna naelstva i pri njima okrune i sreske odbore. Okruna i sreska naelstva imala su administrativno-upravnu vlast, dok su odbori imali samoupravnu vlast. etvrti zadatak, na obnovi saobraaja i spaavanju zemlje od gladi, sproveli smo na taj nain to smo pomou plaene radne snage podigli poruene mostove i druge objekte na suvozemnim putevima, a na eleznikim mreama opravili stanice i iskidanu elezniku mreu, tako da su vozovi mogli saobraati. Narod smo spasli od gladi na taj nain to smo izvrili pravilnu raspodelu ita, povlaei isto iz plodnih krajeva u pasivne krajeve, a naroito u studeniki i uiki kraj, gde je narod skapavao od gladi" (Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju od 30. I 1946).

S. Krakov, General Milan Nedi, I knj., Minhen, 1963. Evo ta je

125

vlada" pod kontrolom Nemaca, mada je i on saraivao sa etnikim pokretom DM, ali iz drugih razloga. To se moglo videti i po tome to je on ve od prvih dana hteo da se oslobodi Aimovia, da neutralie Dimitrija Ljotia (inae, svog bliskog prijatelja i roaka) i da eliminie Drau Mihailovia (kojeg od ranije nije trpeo) bilo time to bi ga lokalizovao u jednom kraju Srbije, kako bi ga kasnije, ako zatreba, mogao lako likvidirati (sam ili uz pomo okupatora); ili da ga privoli da pree u Bosnu gde bi radio na spasavanju Srba od komunista i ustaa", a da Srbiju prepusti njemu, Nediu, da se sam jer je za to imao snage, obrauna sa komunistima".74 Za sve vreme dok je bio predsednik vlade", Nedi se ponaao kao ogoreni i beskompromisni protivnik komunizma i NOP-a i u tom pravcu je i delovao, kako lino, tako i putem svoje vlade". To mu je bio, u stvari, i najvaniji zadatak, razume se postavljen od Nemaca. Sve naredbe, uredbe i govori koje je odravao preko radija Nedi i njegovi ministri, bili su motivisani jedinom eljom da se uniti narodnooslobodilaki pokret, da se zavede red, mir i bezbednost", dakle, ono na emu su Nemci najvie insistirali Tome cilju trebalo je da slui obrazovanje specijalnih oruanih odreda sa iskljuivim zadatkom da rade na unitavanju komunistikih bandi i uspostavljanju redovne vlasti u krajevima oienim od komunizma".75 Nareenjem ministra unutranjih poslova od 5. septembra 1941. bilo je obrazovano 9 takvih odreda, koji su upueni na teren, sa sledeim rasporedom i jainom. I odred: Umka i Obrenovac 250 ljudi; II odred: Ralja 60; III odred: Sopot 280; IV odred: Vreoci 40; V odred: Grocka 70; VI odred: Svilajnac 139; VII odred: Senjski rudnik 70; VIII odred: Parain 23; IX odred: Beli Potok 30 ljudi.76 Pored toga, bio je obrazovan i ljotievski odred, takozvani Prvi odred srpskih dobrovoljaca, u jaini od 120 ljudi. Nemaki okupatori su naoruali i opremili sve ove odrede i uputili ih u borbu protiv partizanskih odreda. Prema tome, pored nemakih trupa, andarmerije i etnika Koste Peanca (koji su se takoe stavili u slubu okupatora), sredinom septembra u borbi protiv partizanskih odreda u Srbiji nala su se jo 1.082 naoruana lica u Nedievim odredima.77 Komandni kadar za ove odrede Milan Nedi je naao u oficirima stare jugoslovenske vojske koji nisu poslati u zarobljenitvo.78 Stvaranjem Nedieve vlade i njenih
74 Ova Nedieva elja mogla se nazreti ve na prvom sastanku s delegatima D. Mihailovia, koji je odran u Beogradu od 3. IX 1941, dakle, odmah posle obrazovanja Nedieve vlade (AVII, Na, br. 16/7, k. 1, Sasluanje M. Nedia; S. Krakov, n. d., 149155). 75 AVII, Na, br. 24A-1-1. 76 AVII, NAV-N-T-315, f. 2237/842845, Izvetaj opteg odeljenja komandanta Srbije od 6. IX 1941. Komandi Jugoistoka. 77 AVII, Na, br. 19-5-8, Izvetaj MUP-a od 15. IX 1941. Ve 3. oktobra broj odreda povean je na 12, a docnije na 19, od kojih su bili 7 Ljotievih (AVII, Na, br. 24A-1-1). 78 AVII, Na, br. 24A-1-1. Komandanti prvih devet Nedievih odreda, idui po rednom broju bili su: potpukovnik Milan Metrovi, major Milan Kalabi, potpukovnik Velimir Jovanovi, kapetan I klase Konstantin Rogajski, potpukovnik Marko Raji, pukovnik Cvetko i kapetan II kl. Milan Hrkalovi.

126

odreda za borbu protiv oslobodilakog pokreta, nemaki okupatori su u Srbiji postigli izvestan uspeh u sprovoenju svoje politike linije. Taj politiki uspeh, meutim, ni priblino nije bio dovoljan da bi se okupatorske i kvislinke vlasti mogle efikasno suprotstaviti oruanom ustanku. U prvoj svojoj naredbi, koju je izdao 5. septembra 1941, Nedi je nagovestio da e se nemilosrdno obraunavati sa svima koji se ne budu pokoravali njegovim nareenjima. U mom prvom govoru upuenom srpskom narodu, kao i u izjavi moje vlade, tano i nedvosmisleno je ukazano kojim se pravcem ima ii da bi se naem napaenom narodu obezbedio potreban red i mir, a time i srenija budunost. Na tom putu, dunost je sviju i svakog, a naroito dravnih inovnika i organa da u svemu sleduju mojim nareenjima... Nikakvo partijsko-politiko delovanje, ni u kom pravcu neu trpeti, jer ono u ovim vremenima kodi narodu. Stoga svako ispoljavanje i delovanje u tom pravcu ima prestati, a svaki onaj koji protivno postupi, ima se odmah privesti zasluenoj kazni."79 Za prvih sedam dana delovanja Nedieve vlade, Bencler je sebi ve stvorio jednu predstavu o njenim kvalitetima. Takoe je bio dobro obaveten o vojno-politikoj situaciji u Srbiji, i ve 6. septembra 1941. o tome obavetava Ministarstvo spoljnih poslova Rajha: 1) Ustaniki pokret u zemlji zaotrava se dalje. U luku izmeu Save i Drine i juno od njega vlada stanje slino ratu. Zapovednik je prinuen da grupe koncentrie u jedinice u jaini od najmanje bataljona. Naroito su brojni akti sabotae protiv eleznikih pruga i vozova. Jue je istovremeno bila prekinuta eleznika veza Beograda sa Niom, Sarajevom i Zagrebom, ali je ova poslednja opet uspostavljena. Prepadi na eleznike stanice, sela, rudnike, industrijska preduzea. U Beogradu i dalje mir i hapenje raznih kolovoa. 2) To zaotravanje dosad ne ide na teret Nedieve vlade, poto ovaj tek treba da stvori sebi sredstva moi da bi uspostavio red. Akcija vrbovanja za andarmeriju i pomone snage, koja se pod komesarskom vladom potpuno nasukala, sada dobro napreduje. Prvi odredi u ukupnoj jaini od preko 1.000 ljudi ve su opremljeni i narednih dana stupaju u dejstvo. 3) Dan punoletstva kralja Petra do sada, u 18 asova, u Beogradu protekao mirno i bez demonstracija. Nedi je u tom pravcu preduzeo energine mere, iako su na njega, naroito Ljotieva grupa i vojni krugovi, vrili jak pritisak da dopusti proslavljanje te stoga mora raunati s tim da e zbog te zabrane da navue na sebe nepopularnost u nacionalistikim krugovima. Vesti o tome kako je to proteklo u zemlji, zasad jo nema. 4) General Nedi dri u ruci rukovoenje vlade, koja sama po sebi nije homogena, ali se poglavito posveuje suzbijanju ustanka. Da li e to uspeti da okona, moi e da se sagleda tek najranije za nedelju dana." 80
79 80

AVII, br. 5/1-1, k. la, Naredba br. 1. pretsednika Ministarskog saveta. AVII, NAV-N-T-120, 200/15341314.

127

Kao to vidimo, Bencler je u dobrom svetlu prikazao Nedia i njegovu vladu za prvih sedam dana njenog delovanja. Naime, dosta realno je procenio vojno-politiku situaciju u Srbiji kada je re o plimi oruanog ustanka. Ali da to zaotravanje dosad ne ide na teret Nedieve vlade, poto ovaj tek treba da stvori sebi sredstva moi da bi uspostavio red". Sledei Nediev korak, odnosno njegove vlade u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta Srbije, bio je donoenje Uredbe o prekim sudovima. Uredba je doneta 7. a objavljena u Slubenim novinama 9. septembra. U lanu 1. reeno je da je preki sud oruane sile vanredni sud koji se moe obrazovati za vreme vanrednih prilika na podruju Srbije, a po odluci nadlenih stareina; da ministarski savet odreuje poetak i trajanje vanrednih prilika; da se za dela uinjena za vreme vanrednih prilika smatra da su uinjena u ratnom stanju i da preki sud izrie samo smrtnu kaznu. Takoe je naglaeno da protiv odluka prekog suda nema mesta nikakvom pravnom leku.81 Da bi se zastrailo stanovnitvo, Nedieva vlada je propisala i Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o prekim sudovima. Njenim propisima bilo je predvieno da se kazni smru: 1. ko, znajui da je neko bio lan oruane komunistike bande, ili aktivni pomaga ovih, primi ovakvo lice u svoj stan ili mu na ma koji nain da sklonite; 2) ko, znajui da je neko lice bilo lan oruane komunistike bande, ili aktivni pomaga ovih, primeti takvo lice pa ga ne prijavi nadlenoj vojnoj, policijskoj ili optinskoj vlasti; 3) organi javne bezbednosti, samoupravni i drugi organi, kojima je poverena sluba bezbednosti, ako saznaju za uinioce dela oznaenih pod 1) i 2), pa ne preduzmu mere da krivci iskuse predvienu kaznu."82 Uprkos svim uredbama i naredbama okupatora i kvislinke uprave u Srbiji, narodnooslobodilaki pokret krajem avgusta i u prvoj polovini septembra uzima sve veeg maha. Nemaka vojna uprava i kvislinka vlada generala Nedia nisu mogle uspostaviti red i mir. Naprotiv, unitenjem andarmerijskih stanica i optinskih uprava, srpski kvislinki
81 Slubene novine, br. 5, od 9. IX 1941. U lanu 9. citirane uredbe reeno je: Preki sud oruane sile sastoji se od tri oficira, kao sudija, od kojih jedan, po mogustvu, treba da bude sudski oficir sa pravnom spremom. Delovoa ovog suda po pravilu je oficir. U nedostatku oficira, komandant odreuje jedno lice iz odreda, vino ovom poslu." Novo vreme u broju od 16. IX 1941. objavilo je odluku Nedieve vlade od 12. IX/41, o primeni Uredbe o prekim sudovima: Ministarski savet, na svojoj sednici od 11. septembra 1941. godine, utvrdio je da su u zemlji nastupile vanredne prilike usled.kojih se uredbe o prekim sudovima oruane sile imaju primenjivati na celoj teritoriji Srbije poev od 12. septembra 1941. sve dok ministarski savet svojom odlukom ne odredi prestanak trajanja vanrednih prilika." 82 Novo vreme, 13. XII 1941. Dalje se u tekstu navodne Uredbe istie: Clan 2. i l. 8. Uredbe MS. br. 1105 od 16. septembra 1941. i njenim izmenama Ms. br. 164 od 30. oktobra 1941. menja se i glasi: 'Kanjavanja napred navedenih zloinstava vrie preki sud, kao i zloinstva iz ta. 1, 2, 3, 5, 6. i 7. Zakona o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi za kanjavanje zloinakih dela, kraa i zloinakog oteenja tue imovine iz l. 3. ove Uredbe, koje uine mlai maloletnici, nadleni su redovni sudovi, po zakonu o sudskom krivinom postupku'."

128

aparat bio je praktino paralizovan. Sistematskim i planskim razaranjem saobraajnih i telefonsko-telegrafskih linija u zemlji, partizanske diverzantske grupe brzo su prerasle u vee vojne formacije, koje su se uspeno suprotstavljale neprijatelju. Jaanje narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji sve vie zaotrava stanje u zemlji i dovodi u teak poloaj okupatora i novu Nedievu vladu, koji su bili nemoni da u tom periodu ma ta ozbiljnije preduzmu za unitenje narodnooslobodilakog pokreta. Vlada narodnog spasa", kako ju je deklarisao Milan Nedi, trebalo je da spasi srpski narod od represalija okupatora". Umesto toga, ona je intenzivno pomagala te represalije i svakog dana gubila ugled kod stanovnitva, slino Savetu komesara Milana Aimovia. Nemci su, opet, imali svoju raunicu, pa su pretpostavljali da e narod Srbije pozdraviti napore Nemaca, jer su Srbiji dali novu vladu. Takva propaganda nije imala mnogo uspeha jer je veem delu stanovnitva bilo jasno da je Nedieva vlada potpuno zavisna od Nemaca i da ona slepo izvrava sva njihova nareenja. Ni u jednom pitanju Nedi nije mogao samostalno odluivati. Upravni tab komandanta Srbije, a posebno njegov naelnik Turner, uvek su davali saglasnost na vanija pitanja o kojima je odluivao Nedi i njegova vlada. ak i vaniji govori, koje je davao preko radija i tampe, Nedi je morao prethodno da nosi na cenzuru Turneru, Kiselu, Bencleru, Gravenhorstu i drugima, zavisno od pitanja o kome je odluivano.88
83 Interesantno je Turnerovo izlaganje 29. VIII 1941, u pogledu zadataka Nedieve vlade; iz njega se vidi koliko je ta vlada" trebalo da bude samostalna. Turner je tada, izmeu ostalog, rekao: Vojni zapovednik u Srbiji naao se pobuen da u interesu srpskog naroda poveri bivem jugoslovenskom ministru vojske, gospodinu generalu Nediu, sastav nove vlade. Zadatak ove vlade bie da sa svim snagama uspostavi red i javnu bezbednost i da ih odri. Prema nemakom shvatanju, ne moe biti zadatak nemake vojske da vlada jednom zauzetom zemljom. To mora, naprotiv, biti stvar sopstvenih pozitivnih snaga dotinog naroda. Izgleda kao da velikim delovima srpskog naroda jo uvek nije postala jasna sva dalekosenost njegovog poraza i politikih promena u vezi sa istim, poto bi inae bilo nerazumljivo da se jo uvek poklanja vera najbesmislenijim vestima i da se moe zanositi milju kako bi ustanicima, atentatima i slinim besmislenim delima mogao doi do neke promene ili poboljanja sadanjeg stanja. Smatram stoga potrebnim da iskoristim dananju priliku da iznesem otvoreno politike prilike poslednjih est meseci te da izvuem odgovarajue zakljuke iz toga. Pre svega, hteo bih da ukaem na to da je srpskom narodu sada preko ove nove vlade data prilika da se iz sopstvenih snaga spase iz jednog stanja ije bi dalje trajanje znailo jedino potpunu propast. Nije nepoznato da su u Nemakoj postojale znatne simpatije prema hrabrom srpskom narodu i da je Nemaka osim toga za tadanji jugoslovenski prostor predstavljala u privrednom pogledu najbolju dopunu. Najvei deo jugoslovenskog izvoza odlazio je, to je optepoznato, u Nemaku, te je to ua saradnja sa velikom Nemakom bila u interesu svakog estitog Srbina. Voa velike Nemake, Adolf Hitler, trudio se, ve dugo pre izbijanja neprijateljstava sa Poljskom, da sklopi sa Jugoslovenskom vladom ugovor, koji bi zadovoljavao interese obeju zemalja, pa je pojaao svoja nastojanja u tom pogledu posle pobede nad zapadnim silama kontinenta u jo veem obimu, ve samo zato da bi spreio nepotrebno proirenje ovog rata" (Obnova, br. 49, 30. VIII 1941; Zb. NOR, 1-2, 334335).

9 Kontrarevolucija u Srbiji 1

129

U sklopu prvih mera, koje je preduzeo protiv pripadnika NOP-a, Nedi pokuava i sa nekim reformama u kvislinkom aparatu. U stvari, bila su mu potrebna izvesna pomona ili savetodavna tela, na kojima bi se razmatrale i usvajale uredbe, naredbe, odluke, drugim reima, sva nareenja nemakih okupacionih vlasti. Prema tvrenju Stanislava Krakova, bliskog saradnika Milana Nedia (u publikaciji General Milan Nedi"), koji je bio dobro obaveten o svim zbivanjima unutar nove vlade, prvo je Nedi poetkom septembra formirao neku vrstu vojnog saveta" na kome su razmatrana, manje-vie, taktika i strateka pitanja za borbu protiv partizanskih odreda Srbije. U ovom savetu", kome je Nedi predsedavao, bili su generali: Dura Doki, Josif Kosti i Panta Draki. Neto kasnije, tu je uzimao uea i naelnik vojnog odeljenja, divizijski general Aleksandar Stojanovi, ranije pomonik Nediev, kada je ovaj bio ministar vojni." 84 O Nedievom vojnom savetu" piu u ve citiranim publikacijama Petar Martinovi Bajica i Jovan P. Trii, to navodi na zakljuak da bi se tvrenju Krakova moglo verovati. Isto tako, Nedi je formirao nekakav politiki savet", na koji je iznosio vie optepolitika i organizaciona pitanja, ali uglavnom ona koja su bila inicirana od nemakih okupacionih vlasti. O tome je Novo vreme pisalo u broju 105 od 4. septembra 1941: Vlada narodnog spasa stavila je sebi kao prvi svoj i najvei zadatak neposrednu saradnju sa narodom. Radi toga pri predsednitvu vlade obrazovae se 'Narodni savet' svih istaknutih rodoljuba iz Beograda i unutranjosti zemlje. Taj savet e se sazivati prema potrebi kao savetodavni organ vlade za reavanje sviju narodnih pitanja i potreba. Na ovaj nain eli vlada generala Nedia da vee svoj nacionalni rad za sam narod, nasuprot ranije prakse gde su vlade radile bez saglasnosti naroda, pa katkad nekad i protiv njega." 85 O radu Nedievog politikog saveta" nema mnogo sauvanih podataka, ali je evidentno da je jedno takvo telo ve u drugoj polovici septembra postojalo. Bencler je u svom izvetaju Ribentropu od 2. septembra 1941. samo dodirnuo ovo pitanje rekavi: Jo je otvoreno pitanje stvaranja jednog politikog vea otprilike u smislu mojeg G. pisma br. 508 od 15. 8, cifra 1 (odeljak 4, izlaganje o javnom forumu"). No to pitanje u ovom trenutku nije jo aktuelno. Predlaem da o ovom i dalje podnosim izvetaje." 86 O nacrtu Uputstva od 18. septembra 1941. o merama protiv partizana" raspravljalo se intenzivno tih dana u vladajuim krugovima Nedieve vlade. Poto je proitao ovaj dokument Nedi je crvenom olovkom dopisao: 18. IX G. ministru Jankoviu da iznese ovo pred politiki komitet na reavanje." 87
84

85
86

Novo vreme, br. 105, 4. IX 1941.


AVII, NAV-N-T-120, 200/15340405.

S. Krakov, n. d., 1958.

87

Zb. NOR, 1-21, 75.

130

I ovo je potvrda da je jedno ovakvo telo postojalo. Ali, po svemu sudei, ono je vie samo figuriralo i imalo je ograniena ovlaenja. Nemake okupacione vlasti su stalno u svojim izvetajima isticale da imaju velike rezerve za bilo kakvu samoupravu u Srbiji, koju Nedi pokuava da uspostavi. Nedi je pripremao teren i za uspostavljanje nekog srpskog parlamenta", koji bi usvajao zakone i donosio vanije odluke; hteo je s tim da pokae stanovnitvu da se on bori za autonomiju Srbije, bez obzira na to to je okupirana cela zemlja i to nacisti uz pomo, ba te vlade, sprovode surov teror nad stanovnitvom. Sredinom septembra ve je bio izgraen nacrt Uredbe o srpskom narodnom saboru", koji je prouavan u pojedinim ministarstvima, a bio je dostavljen na uvid i banskim upravama i sreskim naelnicima, pa i komandi andarmerije. U jednom delu ovog dokumenta reeno je: l. 1. Osniva se srpski narodni sabor koji e kao tuma oseanja i tenji srpskog naroda biti vrhovno savetodavno telo Vlade narodnog spasa; l. 2. Srpski sabor sastavljaju narodni predstavnici iz redova narodnih prvaka, delegata stalekih organizacija i istaknuti predstavnici kulturnog i javnog ivota; l. 3. Svaki srez odailje u Sabor svoga predstavnika, izabranog na skupu predsednika optina i narodnih prvaka dotinog sreza. Beograd odailje u Sabor 3 predstavnika, a svako okruno mesto po 1. Staleke organizacije odailju po 1 svog predstavnika u Sabor. Predsednik vlade narodnog spasa imenuje do 50 predstavnika iz redova kulturnih i javnih radnika, zaslunih za narod."88 Nacrt citirane uredbe bio je dostavljen Upravnom tabu vojnog zapovednika Srbije 20. septembra 1941. Meutim, Upravni tab, niti, pak, vojni zapovednik ili koja druga okupaciona nemaka sluba, nisu bili raspoloeni da prihvate, odnosno da odobre formiranje ovakvog tela pri Nedievoj vladi. Videli smo da je i oko formiranja same vlade bilo dosta prigovora. Sem toga, to je bilo vreme kada su Nemci posumnjali u efikasnost Nedieve vlade, jer ona nije bila sposobna da se suprotstavi naglom jaanju oslobodilakog pokreta u Srbiji. Zato je ve bilo predloga, da se i sama vlada smeni. Za prvih petnaest dana svoga delovanja, Nedieva vlada nije imala nikakvog uspeha u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. Toga je bio svestan Nedi, njegovi ministri i veina onih koji su njegovu politiku sprovodili. Nemci su posebno pratili tok zbivanja na vojnom planu u ovom delu okupirane Jugoslavije i nisu ni izdaleka bili zadovoljni s onim to je do tada postignuto u obraunu sa pripadnicima oslobodilakog pokreta. Zbog toga Nedi ini nove napore i ve 14. septembra dri govor preko radija, koji je sutradan tampan na plakatima
88 AVII, Na, br. 24/1-1, k. la. U daljem tekstu nacrta pomenute Uredbe stajalo je: Sabor bira iz svoje sredine predsednika, 3 potpredsednika i 5 sekretara Sabora, kao i stalne odbore, i to: za nacionalnu kulturu, za privredu i finansije, za socijalnu politiku i za opte nacionalne poslove. l. 7. Sabor se saziva u redovno zasedanje uredbodavnim putem, najmanje jedared godinje. Istim putem on moe biti i rasputen, no s tim da se novi ima sazvati u roku od 3 meseca."

9*

131

i lepljen na vidnim i prometnim mestima u Beogradu i ostalim gradovima i selima u Srbiji. Istog dana (15. IX 1941) Nediev govor je bio objavljen u svim kvislinkim i okupacionim listovima u Beogradu. Glavni akcenat, i ovom prilikom, Nedi je stavio na oruanu borbu komunista. Pozvao je sve one koji su pod orujem i nalaze se u umi, ,,a koji nisu uinili nikakva dela zloina" da se vrate do 17. septembra svojim kuama, obeavi im da e biti poteeni zakonske odgovornosti. Nedi u svom govoru takoe upozorava na snagu Nemaca, na opasnost od bombardovanja, kaznenih ekspedicija i mnogih drugih represalija. Ministar-predsednik je posebni deo izlaganja posvetio onima koji su u umi": Obraam se i vama, grenici, verovatno da je i meu vama veina samo zabludela. Doite svesti. Ostavite umu, puku i bombu. Vratite se porodici i domu svom. Vratite se svom rodu. Ostavite velike i silne, neka se oni meu sobom objanjavaju. Ne meajte se u tue raune. Dajemo vam poslednji rok. Svaki onaj koji se do 17. septembra vrati svome domu, a koji nije uinio nikakvo delo zloina, bie poteen zakonske odgovornosti. One koji se u ovom poslednjem pozivu ne odazovu, unitie srpski narod, svestan da unitavajui njih, spaava sebe."89 Poto Nediev govor od 14. septembra 1941. nije imao nikakvog efekta, jer do 17. septembra oni koji su u umi" nisu se vratili svojim kuama, Nedieva vlada ini nove napore u preduzimanju represalija protiv pripadnika narodnooslobodilakog pokreta. U vezi s tim sainjen je novi plan mera koje treba preduzeti protiv odmetnika koji se ne predaju". Posebno je istaknuto: 1. izvriti njihovu uenu, i to: voe uceniti poimenino sa po 100.000 dinara. lanove naoruanih bandi uopte sa po 5.000 din. 2. Konfiskovati odmah svu pokretnu i nepokretnu imovinu odmetnika i iz nje isplaivati ove nagrade, kao i nadoknaivati tetu koju oni priinjavaju. U ove svrhe konfiskovati i imovinu svih njihovih jataka, pomagaa i hukaa iz gradova ija se dela utvrde. 3. Internirati odmah oeve, brau, odnosno sinove odmetnika (starije od
89 Ponedeljak, 15. IX 1941. O plimi oruanog ustanka pristizali su svakodnevno izvetaji sa terena. U izvetaju komande andarmerije od 7. IX 1941. pisalo je: Komunistiko-banditsko-razbojnika akcija na teritoriji Srbije, a naroito u njenim severnim i severozapadnim krajevima, pojavila se u tolikoj meri da je javna bezbednost u tim krajevima postala jako ugroena. Napadaji na dravna nadletva, kao andarm. stanice, srezove, poreske uprave, optine; zatim, na saobraaj, na eleznike stanice, pruge, mostove, itd., svakodnevne su pojave. Ovom zlu mora se stati na kraj, kako u interesu sadanjice srpskog naroda, tako jo vie u interesu njegove budunosti... Zbog toga je ba danas neophodna potreba da se g.g. oficiri, podoficiri, andarmi i svak ko osea ljubav za svoj narod, angauje u ovom radu do krajnjih granica" (AVII, reg. br. 2/1, f. 1, k. 135). Zbog opasnosti da ustanici ne napadnu i sam Beograd, uprava grada Beograda propisala je Uredbu o dolasku i prijavljivanju graana. U jednom delu pisalo je: Svi koji su bez razloga doli u Beograd posle 1. maja, moraju napustiti grad. Najhitniji interesi Beograana zahtevaju da u Beogradu ostanu samo ona lica iji je boravak neophodan, te stoga, a na osnovu propisa l. 64. i 67. Uredbe o ustrojstvu i delokrugu Uprave grada Beograda, propisujem sledeu naredbu: 1) Svaki nov pridolazak lica sa strane u Beograd sa ciljem stalnog nastanjenja, zabranjuje se. Izuzetak se moe initi za boravak samo onim licima koja su po potrebi stalne slube, prinuena da se nastane u Beogradu" (Novo vreme, 14. IX 1941).

132

18 godina), kako bi oni sluili kao taoci. 4. Prilikom z a r o b l j a v a n j a odmetnika, kao npr. Cigana iz Meljaka, odmah ih slikati i objaviti u tampi da svet vidi ko su ti to izigravaju nacionalne junake. Ovo isto uiniti i prilikom h v a t a n j a odbeglih robijaa, J e v r e j a i odmetnika drugih n a cionalnosti. 5. U pogledu pod 1) objaviti da e lan bande k o j i u b i j e nekog od odmetnika, voda ili pomogne da se uhvati ili ubije, pored dobijene nagrade, biti jo i amnestiran za svoja krivina dela."9 U realizaciji svog osnovnog zadatka borbe protiv narodnooslobodilakog pokreta, Nedi se od prvog dana suoio sa tekoama. Ne samo sa svojim andarmima ve ni sa ostalim kvislinzima: ljotievcima i etnicima Koste Peanca, pa kasnije ni sa jedinicama etnikog pokreta Drae Mihailovia, koje su mu takoe pomagale, n i j e se mogao uspeno suprotstaviti partizanskim odredima. Uplaen time, a pre svega mogunou da u borbi sa partizanima izgubi andarmeriju, k o j u je s mukom prikupio, Nedi je, nekoliko dana posle obrazovanja vlade, zatraio od Nemaca da hitno angauju svoje slobodne jedinice, jer bi dalje i r e n j e ustanka moglo imati kobne posledice ne samo za S r b i j u i Jugoslaviju nego i za ceo Balkan". 9 1
90 Zb. NOR, 1-21, Nacrt uputstva Nedieve vlade od 18. septembra 1941. o merama protiv partizana. Dalje se u istom predviaju kazne za lica u slubi Nedieve vlade koja pomau partizane: 6. U pogledu oficira, podoficira ili vojnika iz oruanih odreda ili andarmerije, koji bi u toku akcije preli na stranu odmetnika, primeniti i na njih odredbe iz take 2. i 3; 7) Sva ona vojna lica i inovnitvo koji se pozivu za borbu protiv odmetnika ne odazovu, brisati iz reda dravnih slubenika sa gubljenjem svih prava u pogfedu penzija, otpremnine itd., i, ako postoji opasnost da bi se ovi mogli pridruiti odmetnicima ili ih ma na kakav nain mogli pomoi, internirati ih; 8) Napregnuti sve sile da se stanje izbeglica pobolja, ali u isto vreme obavestiti izbeglice da e svako onaj koji bi odmetnika na ma kakav nain pomagao, biti izruen vlastima one teritorije sa koje je pobegao; 9) Internirati sve poznate aktivne komuniste naroito u Beogradu; 10) Preduzeti najenerginije mere protiv hukaa po gradovima; 11) Da bi se spreila tuinska hukaka politika, oduzeti sve radio-aparate i zameniti ih javnim zvunicima, koji bi u svim gradovima bili postavljeni bilo po otvorenim, bilo zatvorenim mestima pogodnim da prime vei broj slualaca. Eventualno predvideti dozvolu upotrebe detektora kojim se jedino moe sluati Beograd." MUP Nedieve vlade bio je jo 7. IX 1941. propisao uenu za ustanike, po kojoj se daje za ubijene ili uhapene stareine partizana 25.000 dinara, a za obine partizane po 3.000 dinara nagrade" (AVII, k. 33, f. 11, dok. 12). 91 Koliko su Nedievi organi imali vlasti na terenu, koliko su bili samostalni, kako su se prema njima odnosile nemake vojnoupravne vlasti uopte, odnosno prema kvislinkim vlastima u Moravskoj banovini tokom 1941. godine, svedoi, pored ostalog, i izvetaj Banske uprave Moravske banovine od 9. IX 1941: Zaveden je ukaz da ef banske uprave, upravnik policije, komandant andarmerijskog odreda, sreski naelnik iz mesta, predsednik optine, kao i drugi referenti, svakog jutra odlaze na referisanje ili zajedniko konsultovanje kod feldkomandanta, gde se tom prilikom na okupu uvek nalaze efovi vojnoupravnih odeljenja feldkomandanture, kao i mesni krajskomandant. O tim sastancima potpisani vode kratke pribeleke u vidu svakodnevnog Biltena. Krajskomandanture, zbog svojih irokih ovlaenja i autonomnih shvatanja svoje vlasti, a obzirom na mesne prilike i dogaaje, ne stoje ni u kakvom odnosu kolaboracije sa banskom upravom, te sreskim i optinskim vlastima na svojoj teritoriji izdaju nareenja i zahteve i druga upravna akta

133

O proceni vojno-politike situacije u S r b i j i i sposobnosti Nedia i n j e g o v e vlade da neutraliu NOP u ovoj pokrajini bila su podeljena m i l j e n j a predstavnika okupacionog sistema u S r b i j i . Na primer, komandant Jugoistoka i Via komanda za naroitu upotrebu 65, bili su skeptici u tom pogledu. Na drugoj strani, vojnoupravni komandant S r b i j e Dankelman, i opunomoenik ministarstva spoljnih poslova B e n c l e r smatrali su da se vlada narodnog spasa" bez n e k e velike pomoi Nemaca moe uspeno suprotstaviti ustanicima, kojih je tada bilo oko 14.000, i zavesti red, m i r i bezbednost". Zbog delikatne situacije u k o j o j su se nale nacistike i kvislinke snage u S r b i j i , feldmaral List odluuje 4. septembra da u S r b i j u poalje ojaani 125. peadijski puk bez koordinacije s banskom upravom. Sreska naelstva, odnosno sreski naelnici, u pogledu izvrenja primljenih nareenja i zadataka pa i uprave uopte, potinjeni su neposredno kraj skomandantima. Zbog ovakvog odnosa, poloaj sreskih naelnika, koji su duni da barem dva puta meseno odlaze na referisanje u sedite Krajskomande, delikatan je i teak, tim vie to su zahtevi, nareenja ili gledita odnosnih krajskomandanata pokatkad teko saobraljivi, i uz to i odve zapovednikog tona i beskompromisni... Banska uprava ne dobija obavetenje od krajskomandanata o onome to oni nareuju ili propisuju sreskim naelstvima, nego se to saznaje posrednim putem i tek tako banska uprava dobija mogunosti da, kod izvesnih sluajeva, intervencijom kod feldkomandanture olakava ili ublauje situaciju na terenu, kao i poloaj sreskih naelnika gde god je to bilo blagovremeno i mogue" (AVII, br. 23/16, k. la). Banska uprava Dunavske banovine u svom izvetaju od 11. IX 1941. takoe govori o svojim problemima. Ovog puta oni ih vide na strani partizanskih odreda: Za poslenjih 15 dana stanje javne bezbednosti u ovoj banovini poremeeno je u znatnoj meri akcijom komunista, koja je postala vrlo aktivna. Ta aktivnost izgleda da je dola kao odgovor na najavljene mere koje je gospodin predsednik vlade nagovestio u proglasu. Tako je prema izvetaju sreskih naelnika jedan veliki broj optina zatvoren, jer su komunisti popalili optinske arhive, a optinskim asnicima i slubenicima zabranjen je svaki dalji rad. Ovakvo je stanje naroito u srezovima: Aranelovac, Lazarevac, Topola, Kragujevac, Raa, Vel. Oraje, Sm. Palanka i Zabarima, gde skoro, sem vrlo poznatog broja optina, sve ostale optine uopte ne funkcioniu" (AIRPS, Vlada M.N., II, 24). Naelnik sreza Veliko Oraje u svom izvetaju od 18. IX 1941. takoe pie o neprekidnim akcijama i sabotaama pripadnika NOP-a: Javna bezbednost u srezu je nepovoljna zbog pojave eta naoruanih bandita, koje se zadravaju po umama, a potom ulaze u pojedina sela i pale optinske knjige i arhive. Dosadanji rad na suzbijanju komunistikih oruanih akcija nije dao nikakve rezultate. Sistem patroliranja nemakih vojnih jedinica, pomou motornih vozila nimalo ne zbunjuje komuniste, jer se oni odmah nakon prelaska vozila ponovo i prkosno pojavljuju i slobodno kreu po selima gde su strah i trepet za stanovnitvo. andarma je mali broj da bi mogao povesti ma kakvu akciju ienja na terenu. Razvlaenje akcije ienja udvostruava broj komunistikih jedinica, jer im neki prilaze iz kukaviluka, poto oni predstavljaju iskljuivu silu od koje narod ima repekta i straha" (AVII, br. 49/3-1, k. 28). Slinim tonom pie i naelnik sreza dobrikog (Prokuplje) u izvetaju od 25. IX 1941: S obzirom na sadanje teke i izuzetne prilike, a da bi se mogao odrati red i mir u potpunosti, i da bi se moglo udovoljiti nareenjima nemake vojne sile i naih vlasti, kao i da bi se graanima zagarantovala lina i imovinska bezbednost, potrebno je da se uspostave ukinute andarmerijske stanice" (AVII, br. 29/1-1, k. 28). 134

i jedno lako artiljerijsko odeljenje 164. peadijske divizije.92 Samo dan kasnije List izdaje novo nareenje kako bi se skrio otpor pripadnika oslobodilakog pokreta: Pojaati pritisak na stanovnitvo u krajevima koji trpe ustanike, da bi se stanovnitvo pridobilo, s tim da prijavljuje pojavu bandi nemakim slubenim ustanovama, ili, pak, da sadejstvuje pri unitenju pobunjenikih arita, f) Bezobzirne i neodlone mere protiv ustanika, njihovih pomagaa i saradnika (veanje, paljenje njihovih naselja, poveanje broja talaca, deportacija rodbine u koncentracione logore itd.). g) Otar nadzor nad srpskom andarmerijom. Pasivno dranje, npr., kad dopuste da budu razoruani, bez sopstvenih gubitaka, imaju se odmah otro kazniti! S druge strane, preporuuje se stavljati u izgled novane nagrade za hrabro dranje i energinu akciju, h) Pojaana upotreba poverljivih lica (poverenika), radi utvrivanja kolovoa, hukaa i ustanikih gnezda."93 List je posebno insistirao na tome da se obezbede glavne saobraajnice Beograd, erdap i rudnici, kao to je Bor, koji su od izvanrednog znaaja za nemaku privredu. Postepeno, Bencler, pa i Dankelman poinju da uviaju da Nedi sa svojim snagama nije u stanju da se efikasnije suprotstavi oslobodilakom pokretu. Oni o tome i piu u izvetajima svojim pretpostavljenim. U vezi s tim, 11. septembra 1941, dakle, svega 1213 dana posle formiranja Nedieve vlade, u Berlin je Bencler poslao sledei izvetaj: Sudei po veeranjem stanju stvari, izgleda da Nedieva vlada nije mogla sopstvenim snagama da savlada ustaniki pokret, jer su se do sada novostvorene i u akciju ubaene formacije oigledno pokazale kao nepouzdane. Pod dejstvom komunistikih, nacionalizmom kamufliranih parola, sada i pojedine grupe etnika zauzimaju neprijateljski stav prema nemakim okupacionim trupama, ali do sada sa njima nije dolo do borbi. Predsednik vlade Nedi i ministar unutranjih poslova Aimovi, s kojima je danas o situaciji podrobno raspravljano, a o ijim asnim namerama nema sumnje, potpuno dele to shvatanje i jasno su izjavili da sada ostaje jo samo reenje da se ustaniki pokret ugui jedino nemakim trupama."94 Samo dva dana kasnije (dakle, 13. septembra), List obavetava Nemaku vrhovnu komandu (OKW) o nepouzdanosti srpskih dravnih orV. Glii, n. d., 54. Zb. NOR, 1-1, 390391. 94 AVII, NAV-N-T-120, 200/153419. U izvetaju oficira za vezu kod vie komande 65. od 12. septembra 1941. takoe se govori o nesposobnosti Nedieve vlade: Nova srpska Nedieva vlada nee takoe biti u stanju da daljim naoruavanjem srpske andarmerije ustanak zaustavi, niti da ga potpuno ugui. Tako je, prema podacima dravnog savetnika Turnera, srpska andarmerija u apcu pojaana sa 400 ljudi, radi ponovnog uspostavljanja mira i reda u tamonjoj okolini. Ova andarmerija stoji, meutim, ve danima bez ikakvog dejstva u apcu, poto sama sebe smatra suvie slabom za nastupanje protiv ustanika u daljoj okolini apca. Ministar-predsednik Nedi zamolio je dravnog savetnika Turnera u jednom aktu od 10. IX za jednog nemakog komandanta za voenje napada protiv ustanika u okolini Sapca. Ova mera ministra-predsednika mora se smatrati kao jedan dokaz njegove sopstvene slabosti" (AVII, NAV-N-T-501, r. 246, s. 3035).
92 93

135

gana. Komandant Jugoistoka naglaava da su snage NOP-a znatno ojaale i da iz dana u dan postiu uspehe. U takvoj situaciji, prema njemu, vojne formacije Srpske andarmerije su potpuno nepouzdane. Radi guenja ustanikog pokreta i zavoenja reda i mira u Srbiji, komandant Jugoistoka predlae da se preduzimaju vojne operacije protiv snaga NOP-a. U vezi s tim naglaeno je da sve nemake snage treba da se objedine pod jednom komandom. Ozbiljnost situacije zahtevala je da se menjaju pravila mirnodopskog komandovanja; konkretno, List predlae generala Bemea, kao dobrog poznavaoca balkanskih prilika, za vrhovnog zapovednika nemakih trupa u Srbiji. Sve ove mere List predlae radi zavoenja reda i mira u zemlji.95 Uvaavajui predloge svog komandanta, kao dobrog poznavaoca prilika na Jugoistoku Evrope, Hitler mu je istovremeno, 16. septembra 1941, stavio u zadatak da ugui oruani ustanak u Srbiji. U jednom delu te naredbe pie: 1. Stavljam u dunost zapovedniku oruane sile na Jugoistoku, general-feldmaralu Listu, da ugui ustaniki pokret u prostoru Jugoistoka. Pre svega, u srpskoj oblasti osigurati saobraajne linije i objekte vane za nemaku ratnu privredu, a potom najotrijim merama za due vreme uspostaviti poredak... 2. Za sve vreme sprovoenja ovog zadatka stavljaju se sve vojne jedinice, koje se nalaze u krajevima ustanka i one koje e se naknadno dovesti, pod komandu komandujueg generala 18. armijskog korpusa, generala peadije Bemea. Jedino on ima celokupnu vlast u krajevima ustanka u duhu uputstava oruane sile na Jugoistoku." A kao pojaanje Vrhovna komanda vojske uputie na srpsku teritoriju, sem postojeih posadnih trupa, najpre jednu peadijsku diviziju, oklopne eleznike vozove i trofejne tenkove, a izvrie pripreme za dovoenje, u sluaju potrebe, jo jedne divizije im takva jedna bude slobodna na Istonom frontu". 96 Naelnik taba Nemake vrhovne komande, general Kajtel, istog dana (16. septembra), u duhu Hitlerove zapovesti, konkretizovao je ta treba preduzeti protiv komunistikih ustanikih pokreta u Evropi. U jednom delu te naredbe pisalo je: ,,a) Svaki akt uperen protiv nemake okupacione vojne sile, bez obzira na blie okolnosti pojedinih sluajeva, mora se svesti na to da je komunistikog porekla; b) da bi se nemiri uguili u zaetku, moraju se, pri prvoj pojavi, bez odlaganja primeniti najotrije mere, da se na taj nain silom sprovede autoritet okupacione sile i sprei dalje irenje. Pri tome, imati u vidu da jedan oveji ivot u dotinim zemljama esto ne vredi nita i da se zastraujue dejstvo moe postii samo neobinom svirepou. Kao odmazda za ivot jednog nemakog vojnika mora se u tim sluajevima uzeti, kao opte pravilo,
05 AVII, NAV-N-T-312, 452/803690910; Zb. NOR, 1-1, 422423; AVII, NA, reg. br. 1/2, k. 2a. 3 Zb. NOR, 1-1, 427428.

136

da odgovara smrtna kazna 50100 komunista. Nain izvrenja smrtne kazne mora jo pojaati zastraujui efekat." 97 Citirane naredbe postale su osnovne smernice, kojih su se morale pridravati nemake vojne, upravne i civilne vlasti u borbi protiv partizanskih odreda Srbije. A njihov realizator postao je general peadije Franc Berne, poreklom Austrijanac, koji je u Beograd stigao 19. septembra 1941. On je od Hitlera dobio izvanredna ovlaenja da komandu je i vojnim i pozadinskim snagama okupatora, jer se smatralo da e samo jedna centralizovana komanda moi da ugui ustanak, koji se bio rasplamsao svom snagom. Berne je pored izvrne vlasti, imao pravo nareivanja svim vojnim i civilnim ustanovama, pa i komandantu Srbije. Radi uproavanja komandnih odnosa, a i zbog neslaganja s komandantom Srbije, 9. oktobra 1941. preuzeo je i njegove poslove.98 Citirajui navedena nemaka dokumenta, hteli smo da pokaemo da, ma koliko da se raunalo na Nedia i njegovu vladu, nemaki faktori odgovorni za okupacioni sistem u Srbiji, nisu mnogo raunali na pomo koju im je nudila ova kvislinka uprava. Nemci su se oslanjali jedino na sopstvene snage. Dankelman je ak dao inicijativu (poto je raunao da Nedi nije sposoban da ugui ustanak u Srbiji) da se pozovu Italijani u pomo. U vezi s tim odran je u Beogradu i jedan sastanak neidentifikovanog datuma (rauna se da je to bilo oko 10. septembra), kome su prisustvovali vojnoupravni komandant Srbije, italijanska delegacija i Milan Nedi. Nemaki izvori ukazuju da do sporazuma nije dolo, poto su Italijani oklevali, a i ministar-predsednik srpske vlade se zalagao da ostanu nemake trupe, smatrajui da niko drugi nije u stanju da zavede red, mir i bezbednost u Srbiji". 99 Italijansko poslanstvo Beogradu, tokom septembra 1941, imalo je vie kontakata sa Nediem, mada su Nemci gledali sa podozrenjem na ove razgovore. Nedi je, meutim, o sadrini ovih razgovora obavetavao i Turnera i Bender. O tome je Bencler poslao 11. septembra 1941. izvetaj Ministarstvu spoljnih poslova, u kome, izmeu ostalog, pie: Nedi me je jue zamolio, preko posrednika, za razgovor koji je odran danas u podne. Trajao je pola asa. Nedieva izlaganja nisu donela nikakva bitno nova gledita. On je samo u poetku energino naglasio da su Italijani poslednjih dana bili vie puta kod njega i da on ima utisak da oni pokuavaju da na njega utiu u smislu koji je tetan po nemaku liniju. Ipak se nije uputao u precizno navoenje injenica, ali je napomenuo da on ne namerava da se odazove tom uticaju. Oevidno da je dostavljanje tog saoptenja bilo stvarni povod za razgovor."100
07 Zb. NOR, 1-1, 431432. Kajtel je 28. IX 1941. ovu svoju naredbu dopunio: da svaki vojni komandant stalno raspolae izvesnim brojem nacionalistikih, demokratsko-graanskih i komunistikih talaca razliite politike orijentacije. Prema politikoj pripadnosti poinioca dela iz odgovarajue grupe talaca e se vriti streljanja" (AVII, NA, 41 b-8/1-350). 98 Zb. NOR, II-l, 429. 99 AVII, Na, br. 1-2-24. 100 AVII, NAV-N-T-120, 200/153418.

137

Bez obzira na kontakte sa Italijanima, koji nisu imali, bar u to vreme, neki znaajniji efekat, general Berne je, uz pomo Upravnog taba, stvarao planove da se svim sredstvima okrene protiv oruanog ustanka u Srbiji. Kajtelova nareenja davala su mu za to iroka ovlaenja, a Turner mu je u svemu nesebino pomagao svojim savetima i predlozima. Jer gotovo svim organima nemake okupacione uprave u Srbiji bilo je jasno, ve od sredine septembra, da je Nedieva vlada slaba; da su njeni odredi nesposobni, iako su u njih polagane velike nade. Razoaranje visokih nemakih funkcionera u Beogradu bilo je tako veliko da je komandant Srbije 21. septembra morao izvestiti komandanta Jugoistoka: 1. Vlada Nedieva nije u stanju da ugui ustaniki pokret. Srpski upravni aparat je paralizovan u velikom delu zemlje." 101 Tog istog dana Harold Turner, u opirnom referatu koji je uputio Bemeu, savetuje ga kakav stav da zauzme prema Nediu, njegovoj vladi i celokupnom upravnom aparatu, u periodu kada Nemci budu poeli sa drakonskim merama u obraunu sa stanovnitvom okupirane Srbije. Pored ostalog, on predlae da se bar u prvoj fazi delovanja nemakih ekspedicija, Nedi povue sa poloaja predsednika vlade: Izgleda mi da iz psiholokih razloga", pisao je Turner, nije umesno da se Nedieva vlada zadri na poloaju u momentu kad trupe (nemake) preduzimaju izvrnu vlast i kad se za uguivanje ustanka upotrebljavaju jae vojne snage. Time bi ona pred narodom izgubila svoj dobar glas, to nije bila u mogunosti da sopstvenim snagama ugui komunistiki ustanak, ve se posluila zato okupacionim trupama. Tako bi se, bez sumnje, u narodu tvrdilo; time bi se stvorilo stanje koje bi onemoguilo saglasnost naroda s vladom poto se ustanak ugui. Stoga nameravam da gospodinu generalu Nediu oprezno predloim, u strogo privatnom razgovoru u etiri oka, da podnese zapovedniku Srbije ne samo svoju linu ve i ostavku cele vlade. Istovremeno bi on, pored toga, odrao govor preko radija, pri emu bi izloio da je prolo ve nedelju dana otkako je uputio svoj poslednji poziv srpskom narodu. Poto se, naime, srpski narod ogluio o njegove opomene, to su sad okupacione vlasti uzele u svoje ruke uguen je ustanka, pa, prema tome, on je morao stei ubeenje kako je njegova misija promaila cilj. Ovakva bi injenica osigurala generalu Nediu povlaenje koje je bilo razumljivo za javnost u svakom pogledu, dok bi se gospodinu zapovedniku prepustila mogunost da ga po izvrenom ienju srpskog prostora opet pozove, ako zapovednik bude miljenja da bi ponovo trebalo angaovati oveka od ranga i poloaja kao to je general Nedi. Nezavisno od ovoga, mora se uzeti u obzir i to da e se teko moi uopte
101 Zb. NOR, 1-1, 443. U nareenju komandanta nemakih trupa za naroitu upotrebu 65, generala artiljerije Badera, od 18. IX 1941, reeno je sledee: 3. Neprijateljski otpor ima se bezuslovno slomiti. Spaliti sva naselja iz kojih se, ili iz ije se blizine bude dejstvovalo na nemake trupe, ili u ijoj se blizini bude nalo oruje i municija. Naroito paliti zalihe slame i sena, ukoliko postoji sumnja da je u njima skriveno oruje i municija. Sve mukarce starije od 14 godina pohvatati, odvesti u koncentracioni logor, koji e obrazovati divizija i tamo ih uvati" (Zb. NOR, 1-1, 439).

138

ponovo obrazovati vlada ili da e se i nai ljudi koji bi bili voljni da se prihvate uprave zemlje posle preduzetih mera koje su po sebi neminovne, a po dejstvu svirepe. Ali ovo e ipak biti potrebno stoga to sopstvene raspoloive snage prosto ne bi bile u stanju da to vre za due vreme." 102 Iz Turnerovog referata vidi se kakva je bila uloga Nedia i njegove vlade. Nedi je bio stvarno igraka u rukama nemakog okupatora; nije imao nikakve vlasti i Nemci su ga stalno poniavali do te mere da je njegov autoritet naglo opadao, ne samo kod stanvonitva ve i kod Nedievih najbliih saradnika. Kao to vidimo, Nemci su postavili civilnu vladu" 29. avgusta, a ve posle tri nedelje, razoarani u njen neuspeh u borbi protiv partizanskih odreda Srbije, predlau da ona podnese ostavku. Meutim, do ostavke bar tada nije dolo. Berne je prihvatio gotovo sve predloge iz referata Harolda Turnera, ali se u pogledu tretmana Nedieve vlade nije sloio. Ni sam Nedi, pa ni njegovi ministri nisu hteli da prihvate predlog naelnika Upravnog taba, ve su izrazili spremnost novom komandantu (Bemeu) da produe putem koji su obeleili u trenutku obrazovanja vlade. Od tada, pa do kraja okupacije, Nemci su nekoliko puta hteli da smene Nedia, ali je ovaj sticajem mnogih okolnosti uspevao da se tome odupre. On je to sve uspenije inio ukoliko je Nemaka zapadala u dublju krizu na frontovima (Istonom i Zapadnom). Jer Nedi je znao da okupator bez srpske kolaboracionistike uprave ne moe upravljati, kao i to da pogodniju linost od njega ne moe nai. Koristei se takvom situacijom, i sam je u nekoliko navrata (da bi iznudio neke ustupke okupatora) pretio svojim ostavkama i ostavkama svoje vlade, i postavljao ak i ultimativne zahteve. General Berne, sa izvanrednim ovlaenjima, odmah je poeo sa pripremama za unitenje ustanka u Srbiji, u prvom redu, u predelu Podrinja. Ova orijentacija na ienje" trougla izmeu Drine i Save ini se da je razraena jo u tabu Vrhovnog komandanta Jugoistoka. Uglav102 Zb. NOR, 1-1, 445446. U daljem tekstu Turner savetuje kakve mere treba preduzeti prema administraciji, upravnom i policijskom aparatu: Tome treba jo dodati da vlada ne moe nikako administrativno dejstvovati sve dok su u toku vojnike mere i dokle god se zemlja ne smiri. Sem toga, moraju se naoj vojnoj upravi dati potpuno odreene ruke za vreme dok dolazi do izraaja samo izvrna sila, tj. ne bi se moglo imati obzira prema komesarskoj ili pravnoj vladi. Vojna uprava bi objavila upravnu reformu, koja je ve u toku, uz istovremeno ienje stanovnitva i odgovarajue stroge zakone o dunostima inovnika kao i protiv korupcije. Sprovoenje bi trebalo silom nametnuti od strane vojne sile, i tako bi se, po ienju zemlje, mogao staviti srpskim sopstvenim snagama u ruke aparat kojim bi bile u stanju da vre upravne funkcije. Poe li se ovim putem, to bi bilo celishodno, takoe i iz psiholokih razloga, da se povuku novoobrazovani policijski odredi sa prostora gde sada dejstvuju. Postoji, naime, bojazan da e ove snage u momentu vojnike upotrebe izgubiti svoj unutranji borbeni elan, kad budu videle da zadatke koji su im povereni izvravaju Nemci i da se silom prilika vojnika akcija okree i protiv onih snaga koje pripadaju nacionalnim krugovima. Moglo bi dakle doi do pasivnog otpora, a u najgorem sluaju, ak do toga da se ove snage dadu razoruati, ime bi se neprijateljima nemake sile dalo u ruke jo i oruje."

139

nom, tog istog dana kada je sainjen Turnerov referat, Berne je izdao i svoju prvu naredbu. U jednom njenom delu reeno je: 5. Neprijateljski otpor se mora bezuslovno slomiti. Sva lica. koja uestvuju u borbi, ma u kom vidu, imaju se smatrati za gerilce i kao takva tretirati. Imaju se spaliti sva naselja iz kojih ili iz ijih okolina se puca na nemake trupe, ili u ijoj se blizini bude nalo oruje i municija. Sve muko stanovnitvo od 1560 godina pohvatati i za prvi mah uputiti u sabirne logore za zarobljenike, koje e urediti divizija. Ono e se docnije upotrebiti po odsecima za radove, naroito za seenje kukuruza po poljima du drumova, kao i za prikupljanje letine. Celokupno ensko stanovnitvo od prvog dana koristiti za iste radove ili prisiliti za druge radove. Po naroitom nareenju imaju se zarobljenici otpraviti u naroite koncentracione logore severno od Save, koje e ustrojiti komandant Srbije; ensko stanovnitvo potisnuti prema jugu na Cer, uvajui pri tome prikupljenu etvu."103 Nedieva vlada je bila obavetena o ekspediciji koju nacisti pripremaju protiv stanovnitva Srbije i ona se na poetku usprotivila. No kasnije, kada je saznala za kategorian Hitlerov stav, kao i za mogunost da vlada bude ne samo smenjena ve i odvedena u zarobljenitvo, svi kvislinki funkcioneri solidarisali su se sa represalijama koje okupator priprema. I ne samo to, kvislinzi su svim sredstvima podravali zloine okupatora.104 Pre toga je Nedi napisao jedan memorandum, kao odgovor na Turnerov referat, odnosno na predloge koji su u njemu bili sadrani. Memorandum je bio, u stvari, protest kako u pogledu ignorisanja po svim pitanjima njegove (Nedieve) linosti i nove vlade, a isto tako neslaganje sa ekspedicijom koju su Nemci pripremili, odnosno ve sprovodili. To je bio najotriji prigovor okupacionim nemakim vlastima od jednog njihovog saradnika iz Srbije. Prosto je neshvatljivo kako je Nedi imao hrabrosti da u takvom tonu pie, odnosno odgovara onima od kojih je zavisila njegova sudbina. Razume se, Nedi nije protestovao protiv ekspedicije na komuniste ni njihove simpatizere, ve protiv toga to su Nemci primenjivali isti kriterijum zloina prema celokupnim srpskim stanovnitvom. Pozvata da u odreenom roku da svoj odgovor", pisao je Nedi Turneru krajem septembra 1941, vlada se na dvema uzastopnim sednicama pozabavila pitanjem koje ste mi izvolili postaviti, odnosno daljeg dranja vlade u trenutku kada nemaka vojna sila
Zb. NOR, 1-1, 451. Na tom poslu svi kolaboracionisti bili su jedinstveni: i Nedi i Peanac i Ljoti. Njima se kasnije pridruio i Draa Mihailovi, verujui da e narodnooslobodilaki pokret definitivno biti razbijen i uniten. Od tada je saradnja Mihailovia sa okupatorom i kvislinzima bila stalna. Ona je bila samo nejednakog intenziteta (ali o ovome u posebnom poglavlju), jer je to zavisilo od situacije u Srbiji. Kada je nastupila kriza u NOP-u Srbije krajem 1941. i 1942. godine, saradnja sa okupatorom i Nediem bila je neto slabija, a na momente su se odnosi ak i zaotravali do te mere da su izbijali i meusobni oruani sukobi, naroito sa ljotievcima. Kasnije, kada je etniki pokret DM zapao u teku krizu, saradnja DM sa okupatorom i kvislinzima postajala je sve vra.
103 104

140

pristupi u Srbiji kaznenoj ekspediciji, koja bi mogla da bude vrlo krvava. Radi pravilnog rasuivanja i u cilju da se zauzme jedan pravilan stav s pogledom na sadanje i budue interese srpskog naroda, izloio sam lanovima vlade, zajedno sa gospodinom Aimoviem, sve pobude koje su, prema Vaim reima, opravdale nemaku vojnu upravu da donese odluku o kaznenoj ekspediciji i njeno shvatanje da bi za to srpska vlada imala da zauzme povueno dranje, ostajui u stavu posmatraa, s tim da se po zavoenju reda i mira ima da proui kakve bi se funkcije mogle ostaviti vladi."105 U daljem tekstu Nedievog memoranduma analizira se ukupna vojno-politika situacija u Srbiji, a posebno se istie da je njegova vlada stupila na dunost u trenutku kada je talas komunistikih izgreda preplavio zemlju i na sve strane pokazivao razorno dejstvo svoje propagande". U istom delu ovog dokumenta Nedi izlae kojim slojevima drutva pripadaju komunisti i njihovi simpatizeri, iznosei niz falsifikata u pogledu njihovog socijalnog porekla. Napomenuto je i to da komunisti imaju slab uticaj meu masama; da je njihov voa pobegao iz zemlje; da Nedieva vlada ima sve vie pristalica u narodu, naroito na selu, i da u svim sukobima njegovi odredi niu pobede. Nedi je bio posebno uvreen to mu je savetovano da se privremeno povue sa poloaja predsednika vlade", odnosno da cela vlada narodnog spasa" prestane sa radom dok okupatori ne budu likvidirali partizanske odrede Srbije. U vezi s tim on iznosi: Primorati tu vladu (njegovu, Nedievu) da odstupi, to znai skrenuti sa dobrog puta kojim se polo i izai u susret onima koji ne ele smirenje u ovom delu Evrope i koji su protivu same pomisli zajednike saradnje srpskog i nemakog naroda." O nemakoj ekspediciji, koja je ve tada harala po Podrinju i drugim delovima Srbije, Nedi takoe iznosi svoje miljenje: Kaznena ekspedicija nee pomoi, i nastojanje vladino da okupi ivu nacionalnu snagu i stavi je u slubu protiv komunista. Onako kako nam je predstavljena, ona uopte nee praviti razliku izmeu komunista i nacionalista. Hoe li ona, bar, izazvati razliku izmeu oruanih i nenaoruanih? Da li je to kaznena ekspedicija protiv komunista i izgrednika, koji orujem u ruci ustaju protiv nemakih vojnika i napadaju srpske graane, ili je to borba protiv nenaoruanog srpskog naroda, strana po svojim posledicama, borba za njeno unitenje." 106 Nedi je ovom svom memorandumu dao i nekakav sentimentalan, obeshrabrujui zakljuak, ali, uprkos svemu, on insistira da i dalje ostane na elu vlade narodnog spasa": Srpska vlada je, prema tome, spremna da produi putem koji je obeleen sa nadlenom nemakom vojnom upravom u trenutku kada je obrazovana. Sve to moe da uini jo
106

AVII)

Na, br. la, 10/1-1.

Isto. U jednom delu Memoranduma Nedi velia nemaku naciju i njenu oruanu silu: Mi smo slobodni iskazati svoje uverenje, da veliki nemaki narod takvu borbu ne poznaje i nee da je vodi ni protiv najljuih svojih neprijatelja Engleza i Sovjeta, najmanje protiv srpskog naroda, za koji je skoro punim dokazima utvreno da ga je u rat protiv nemakog Rajha gurnula jedna aka plaenika i zavedenih."

141

da se prilagodi potrebama vremena, a da izbegne unitenje svoga naroda i sve to je u skladu sa au i dostojanstvom njegovim, ona e uiniti. Imajui na umu vazda dve krupne istine: da je potreba srpskog naroda da se oslobodi komunistike mre i da je osnov njegove budunosti iskrena i lojalna saradnja sa nemakim narodom."107 Nedievi protesti nisu imali nikakvog odjeka kod odgovornih faktora nemake okupacione politike u Srbiji. Jedino su Nemci, na osnovu sopstvenog uverenja, doli do zakljuka da bi povlaenjem" Nedieve vlade imali vie tete nego koristi, pa su odluili da ulogu kvislinga prilagode planovima komandujueg generala Bemea. Jer povui Nedia, tako rei u trenutku kada je on tek bio imenovan za kvislinkog predsednika vlade, znailo bi veliki neuspeh nemake politike u Srbiji, te se od toga odustalo. Ali okupacione vlasti su, ipak, uzele u svoje ruke uguivanje oruanog ustanka u Srbiji, iako je to za njih bio vanredno teak poduhvat. Ustanak^se ba u tom periodu toliko razvio da okupator vie nije ni pomiljao da borbu ustanika moe jednovremeno uguiti u svim krajevima Srbije. Zbog toga se odluio za ienje luka Save", a kasnije zapadnih delova Srbije i umadije. Opunomoeni komandujui general Berne je za sledea etiri dana izdao jo dve naredbe svojim komandantima. Prvom, koja je izdata 23. septembra, poveao je raspon starosti mukaraca koje treba pohvatati, od 14 do 70 godina, dodajui da treba razoruati i srpske kvislinke inovnike, ukljuujui policiju i andarmeriju, drati ih odvojeno i strogo uvati, a ukoliko uzmu uea u borbenim radnjama protiv nemake oruane sile, odmah ih streljati". 108 Samo dva dana kasnije, u poverljivom nareenju svojim komandantima, Berne daje nove instrukcije: Ako ovde ne postupimo svima sredstvima i sa najveom bezobzirnou, nai e se gubici penjati do neizmernosti. Va je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemaka krv usled podmuklosti Srba, mukaraca i ena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastraujui primer, koji mora najtee pogoditi celokupno stanovnitvo. Svaki, koji blago postupa, grei o ivote svojih drugova. On e biti pozvan na odgovornost, bez obzira na linost, i stavljen pod ratni sud."109 Pripadnici nemakih oruanih snaga, uz pomo nedievaca, ljotievaca, etnika Koste Peanca i drugih, bili su, nesumnjivo, zastraujui
107 Isto. U istom dokumentu Nedi trai pomo nemakih vojnih snaga kako bi njegova vlada prebrodila tekoe: Ona tvrdi (Nedieva vlada), na svoje lino i moralno jemstvo, da je veina srpskog naroda protiv komunista i izgrednika; da se ona ve die iz sopstvene inicijative i na poziv svoje vlade protiv njih, i da joj je potrebna samo pomo da konano istrebi iz svoje sredine uzronike nemira i nerada. Pomo koju bi nemaka vojna uprava ukazala srpskom narodu u borbi, bila bi od neocenjive vanosti za sadanjost i budunost. Srpski narod je kroz celu svoju istoriju dokazao veliku zahvalnost onima koji su mu u tekim danima pomogli. Nee biti drugije ni prema nemakom narodu." 108 109

Zb. NOR, 1-1, 454455. Isto, str. 460.

142

primer" za stanovnitvo Srbije. Striktno su se pridravali Bemeovih nareenja; hapsili su, streljali, palili kue, pljakali imovinu nedunih graana; bombardovali njihova sela i inili mnoga druga nedela. Kulminacija zloina dostignuta je pojaanjem nemakim jedinicama. Naime, stigla je 342. peadijska divizija iz Francuske; iskrcala se u prostor Srema i usmerila svoja dejstva u pravcu Podrinja. Samo u toku jednog dana (24. septembra) iz apca i okoline, bilo je uhapeno 4.000 lica.110 Tokom septembra, dakle, i pre nego to je stigla 342. nemaka divizija, Nemci su vrili masovne zloine i u mnogim drugim krajevima Srbije. Vlada narodnog spasa" ili je bila nemi posmatra svih ovih nedela, ili je i sama u njima uestvovala. Naveemo samo nekoliko podataka da bi se videlo kako je srpski narod masovno gubio ivote naoigled svoje", srpske vlade", da bi se i na ovim primerima videlo kakva je stvarno bila njena uloga tada, pa i kasnije. Na osnovu nemakih izvora saznajemo da je od 1. do 3. septembra u Beogradu streljan 21 ovek; 3. septembra 50 ljudi; 5. septembra, na putu kod Svilajnca, streljano je 5 ljudi; 15. septembra streljano je u Beogradu 50 ljudi, a isto toliko kod Loznice. Istog dana u Uicu su javno obeena 4 oveka, a samo pet dana kasnije (20. septembra) streljano je u ovom gradu 165 ljudi. Dvadeset prvog septembra na pruzi CaakUice obeeno je 12 ljudi zbog diverzantskih akcija. U Velikom Graditu, 23. septembra, streljana su 23 oveka.111 Iz dana u dan zloini okupatora i kvislinga, bili su sve vei, ali je, isto tako, antiokupatorsko raspoloenje stanovnitva raslo. Streljanja su poveavala mrnju ne samo prema okupatoru ve i prema svima koji su podravali nacistiku politiku. Kao i streljanja prethodnih meseci, tako su i ova u septembru bila samo izraz nemoi Nemaca da ugue ustanak. Oslobodilake snage ba u septembru su preduzele napade na raznim pravcima, shodno ranijem planu o stvaranju i proirenju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Na poetku oktobra 1941, Nedieva vlada ve se prilagodila" nemakim kaznenim ekspedicijama, u kojima je sada i sama aktivnije sudelovala sa svojim oruanim odredima. Interesantna su dva dogaaja u samoj vladi u tom periodu: prvi, da je Milan Nedi, u svojstvu ministra-predsednika, privremeno preuzeo i resor ministra unutranjih poslova, i, drugi, da je izvrena rekonstrukcija vlade. Nema sumnje da se i jedan i drugi dogaaj odigrao po uputstvu Nemaca, a motiv ovih personalnih promena, nesumnjivo, bio je jedini i iskljuivi da se Nedieva vlada to bolje osposobi u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. U vezi s ovim prvim pitanjem Nedi je izdao naredbu 1. oktobra 1941. u kojoj obavetava sve ministre, banske uprave, komande andarmerije, srpske dobrovoljake komande i etnike Koste Peanca da s ovim datumom preuzima i resor ministra unutranjih poslova. Kao razlog Nedi istie da je ministru Milanu Aimoviu odobreno estonedeljno odsustvo i da treba da otputuje u Karlove Vari radi leenja; za to vreme
110 111

Zb. NOR, 1-1, 464. Zb. NOR, 1-1, 387, 404, 424, 436, 438, 443, 453.

143

svi vladini resori treba jo vie da se angauju kako bi se povratio red i mir u zemlji. Nedi posebno apeluje da se svi zloinci, pljakai i komunisti, uhvaeni, predaju najbliim komandantima odreda, radi stavljanja pod preke sudove, i brzo kazne".112 Zato je stvarno Milan Aimovi poslat na estonedeljno bolovanje", ba u periodu kada Bemeove ekspedicije poinju sa masovnim zloinima protiv stanovnitva Srbije. Iako o tome nema dovoljno sauvanih dokumenata, ipak neki izvori ukazuju da su bila dva osnovna razloga. Prvi je, da se Nedi i Aimovi nisu trpeli. O tome govore u svojim sasluanjima Nedievi najblii saradnici. Na primer, Tanasije Dini daje svoju verziju, o uzrocima neslaganja ova dva istaknuta kvislinka funkcionera. Raspra koja je postojala u komesarskoj upravi izmeu stojadinovievaca, sa Aimoviem na elu, i Ijotievaca, nije prestala sa obrazovanjem Nedieve vlade. Naprotiv, samim tim to je Aimovi bio ostao u Nedievoj vladi kao ministar unutranjih poslova, ta je raspra jo vie bila potencirana. Poto se, pak, smatralo da Nedi podrava Ljotia, nastupila je jedna nemogua netrpeljivost izmeu Nedia i Aimovia."113 Slino miljenje imao je i Dragi Jovanovi, upravnik grada Beograda, koji istie da je do sukoba ee dolazilo u Nedievoj vladi meu najodgovornijim" linostima: S jedne strane, lina netrpeljivost Nedia pod uticajem Ljotia, a s druge strane netrpeljivost nemakog poslanstva i Kronholca prema Aimoviu."114 I Nemci su tada raunali da bi ovako vaan resor privremeno trebalo ustupiti Nediu, u periodu kada su sve okupacione i kvislinke snage bile angaovane u borbi protiv oslobodilakog pokreta.115
112 Obnova, br. 76, 1. X 1941; Zb. NOR, 1-2, 354. U jednom delu citirane naredbe Nedi istie: Svi organi ovoga Ministarstva, kako u Beogradu tako i u zemlji, nastavie svim silama, da se narod smiri i vrati svome redovnom ivotu. Sve razbojnike i pljakake bande unitavati sa andarmerijom i dobronamernim narodom koji trpi od njih i moralno i materijalno. Vlasti imaju narod pomagati da postradala sela i gradovi budu to pre popravljeni i vraeni svom redovnom ivotu. Naroito saobraaj ima biti obezbeen. Prilaz gradovima slobodan. Trgovina i ostali ivot osigurani. Vlasti e pomoi svima onima koji su na prevaru odvueni u ume da se vrate kuama. Oruje imaju predati andarmeriji. Protivu njih nee se preduzimati kazneni postupak ako nisu izvrili zloinaka dela i ako budu mirni i otponu raditi." 113 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Tanasija Dinia. 114 AVII, br. la/7, k. 1, str. 30. Zapisnik o sasluanju Dragog Jovanovia. O tim neslaganjima govori i profesor Treu, agent BDS-a, u svom izvetaju od oktobra 1941: Ali najvea tekoa je dola od tadanjeg komesara za unutranje poslove Milana Aimovia. On je, u osnovi u svojoj dui bio protivan jednoj vladi Nedia. Ustvari, on je (Aimovi) igrao ,na dve stolice'. S jedne strane, ne bi hteo da pokvari svoje odnose sa Nemcima, ali, s druge strane, ne bi hteo da prekine svoje stare veze sa bivim vlastodrcima" (Arhiv SUP-a Srbije, br. 25734/10). 115 AVII, NAV-N-T-120, 200/153468, Turnerov izvetaj komandantu Jugoistoka, od 10. X 1941.

144

Meutim, iako je Aimovi, u sporazumu izmeu Nedia i Nemaca, privremeno osloboen" funkcije koju je obavljao, ipak mu je Nedi dao zadatak da posle leenja" poseti srpske zarobljenike logore u Nemakoj, da kod vojnika i oficira popularise Nedievu vladu i da vrbuje oficire i podoficire, u prvom redu one koji su profaistiki orijentisani, da se vrate u zemlju po odobrenju Nemaca i da stupe u vladine jedinice" za borbu protiv NOP-a. Ovo potvruje i Nedi u svom sasluanju od 30. januara 1946. godine.116 Ve smo napomenuli da je poetkom oktobra Nedi izvrio prvu rekonstrukciju svoje vlade da bi je uinio efikasnijom". Rekonstrukcija je, razume se, izvrena uz obavezne konsultacije i saglasnost nemake okupacione uprave. Imajui loe iskustvo sa svojim pretpostavljenim u Berlinu oko formiranja Nedieve vlade, Bencler je sada bio obazriviji pa je jo 3. oktobra 1941. obavestio Ribentropa o personalnim promenama koje se predviaju u srpskoj vladi i traio saglasnost Ministarstva spoljnih poslova. Bencler je doslovno pisao: Ve prilikom javljanja o obrazovanju Nedievog kabineta, ukazao sam na to da u novoobrazovanom kabinetu ne zadovoljavaju svi lanovi. To se u meuvremenu potvrdilo, a i sam Nedi je to uvideo. Usled toga, u tom pogledu treba da se preduzme zamena pojedinih lanova v l a d e . . . Rekonstrukcija, koja se vri u punom sporazumu izmeu svih zainteresovanih nemakih nadletava i Nedia, znai jaanje vlade utoliko to novi ministri, potpuno svesni neophodnosti i neizbenosti postojee kaznene akcije protiv Srba, preuzimaju svoje zvanje i voljni su da istraju u vladi ak i ako u utorak pre podne kaznena akcija bude veoma otro sprovedena. Dobrovoljake formacije Nedieve, mogu, uostalom, da se u poslednje vreme pohvale pojedinanim uspesima, ne bez znaaja." 117
116 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Nedia od 30. I 1946. U jednom delu sasluanja Nedi u vezi s ovim pitanjem istie da je Aimovia slao u Nemaku radi obilaska vojnika, podoficira i oficira koji su se nalazili u zarobljenikim logorima" i da vidi raspoloenje zarobljenika prema mojoj vladi, kao i to da li ele da se vrate u zemlju i stave na raspoloenje meni, odnosno mojoj vladi". Na pitanje islednika kakvi su bili rezultati te misije koju je imao da izvri Aimovi, Nedi je izjavio: Rezultati su bili dobri, jer su se gotovo svi zarobljenici izjasnili i odobrili politiku vlade narodnog spasa i dali izjavu da ele da se vrate u zemlju i stave meni na raspolaganje. Ispravljam se utoliko to je re ,gotovo svi' jako izraena pa je zamenjujem rei ,mahom svi', to je zaista odgovaralo stvarnom stanju." Nedi dalje istie da mu je po povratku Aimovi podneo izvetaj o rezultatima svoje misije" i da su posle toga preduzete mere: Sastavljen je spisak zarobljenika na koje smo raunali da se vrate u zemlju i upotrebe kao strunjaci za izvesne grane privrednog ivota, a za neke zarobljenike imali smo nameru da uu u sastav vladinih odreda. Isto tako u spisak smo uneli kako bolesne zarobljenike, tako i one za koje su diktovale socijalne potrebe da se vrate (porodice materijalno neobezbeene, bez radne snage itd.) Spisak je poslan Upravnom tabu na odobrenje pa su tamo Nemci vrili izmene. Ljoti je ubacio neke svoje ljude, a bilo je sluajeva da su porodice pojedinih zarobljenika izdejstvovale preko Nemaca da se i ti zarobljenici ubace u spisak." 117 AVII, NAV-N-T-120, 200/153436.

10 Kontrarevolucija u Srbiji 1

145

Sedmog oktobra Izvrena je pripremana rekonstrukcija Nedievog kabineta, koji je u novom sastavu izgledao ovako: predsednik ministarskog saveta Milan D. Nedi; ministar unutranjih poslova Milan Aimovi; ministar graevina Ognjen Kuzmanovi; ministar finansija Duan Letica; ministar prosvete Velibor Joni; ministar pota, telegrafa i telefona Josif Kosti; ministar poljoprivrede i ishrane dr Milo Radosavljevi; ministar pravde dr edomir Marjanovi; ministar socijalne politike i narodnog zdravlja dr Jovan Mijukovi; ministar narodne privrede Mihailo Oljan; ministar saobraaja Dura Doki. Stavljeni su na raspoloenje dotadanji ministri: Momilo Jankovi, Panta M. Draki, dr Milo Trivunac i dr Ljubia Miki.118 Samo dva dana posle personalnih promena u Nedievom kabinetu, vojni zapovednik u Srbiji obavestio je komandanta Jugoistoka o vojno-politikoj situaciji u Srbiji, pa je istakao da sem rekonstrukcije vlade, u politikoj situaciji nije bilo promena. Detalji su izneti u izvetaju Upravnog taba pri zapovedniku Srbije". 119 Nedieva vlada u novom sastavu energino se zalagala za sledee principe: prvo, da stekne poverenje nemakih okupacionih vlasti, koje je bilo poljuljano tokom septembra, i, drugo, da se svim raspoloivim sredstvima to bolje suprotstavi partizanskim odredima Srbije. U vezi s tim, Nedi je ve 12. oktobra (dakle, samo pet dana posle promena u vladi), uputio proglas narodu Srbije. Ovog puta on se posebno obratio seljacima, s pozivom: Ustaj seljae, i brani svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika." Nedi je uputio stanovnitvu na selu mnoge savete", od kojih je najvie bilo naglaeno: da se bore protiv komunista svim sredstvima i da im ne daju ishranu; da disciplino vano obrauju zemlju; da daju okupatorima vikove i rekviziju i da odravaju, zajedno sa njegovom (Nedievom) vladom, red, mir i bezbednost" u zemlji. Ni ovog puta Nedi nije zaboravio komuniste, partizane, borce za osloboenje Srbije, koje je predvodila Komunistika partija Jugoslavije. Na njihovu adresu uputio je niz uvredljivih rei: Znate li ko vas i zato odande nagovara da goloruki ustanete protiv okupatora, koji je bio pokazao neobinu irokogrudost prema nama. Mislite li da moete neto uiniti. Nita, izginuete ludo. Doi e jedna za drugom kaznena ekspedicija. Slistie vae selo; popalie ume; poubijae u toj borbi cele vae porodice. Nevini e stradati isto kao i bezumnici i zloinci. Odnee vam se sva hrana." 120 Svi Nedievi govori, razume se, i ovaj, prethodno su pregledavani, cenzurisani od pojedinih slubi nemakih okupacionih organa u Srbiji. To se moe zakljuiti i iz izvetaja vojnog zapovednika u Srbiji od 11. okSlubene novine, br. 115 od 14. X 1941; Novo vreme, 8. X 1941. Zb. NOR, 1-1, 494. Ponedeljak, 13. X 1941. Na kraju govora Nedi se jo jednom obratio seljacima ovim reima: I zato vas u ime srpstva pozivam: ustajte, branite svoje ognjite od komunistikih pljakaa, razbojnika i odmetnika od boga i vlasti, od porodica i drutva, od crkve i vere. Znaj da je ovo sveta borba za odbranu Srbije i srpstva. Sa orujem ili bez njega udri i unitavaj crvene bandite gde ih stigne, jer e samo tako nai spas. Ako i padne u toj borbi, spae svoj dom, spae svoju decu, srpski narod."
118 120 119

146

tobra 1941, u kome je reeno, pored ostalog, da e Nedi 12. oktobra odrati govor srpskom narodu; da e u njemu osnovna tema biti borba protiv komunizma; da je govor pregledan i da odraava nemaku okupacionu politiku.121 I dok je Nedi vrio promene u vladi; drao govore preko radija i tampe; dok je prilagoavao politiku svoje vlade nemakoj okupacionoj politici, on je, paralelno s tim, sada u svojstvu ne samo ministra-predsednika ve i zastupnika ministra unutranjih poslova izdavao naredbe svojim oruanim odredima, banskim upravama i sreskim naelstvima da intenziviraju borbu protiv komunizma. To se moe zakljuiti i po tome to su beleeni svakodnevni sukobi izmeu njegovih jedinica i partizanskih odreda gotovo u svim delovima Srbije. Na primer u izvetaju VII odreda oruane sile" Nedieve vlade od 1. oktobra pisalo je da je 28. septembra u selu Babovcu, kod Svilajnca, odred nedievaca pozvao iz Lapova 80 nemakih vojnika i vodio borbe sa 400500 partizana.122 Novo vreme je u broju od 2. oktobra 1941, na naslovnoj strani objavilo lanak da je kod Svilajnca unitena velika komunistika banda"; da su u borbi ubijena 34 komunista, uhvaeno 17 i ranjeno 80. Meutim, poznato je da su kvislinzi uvek uveliavali gubitke protivnika, a prikrivali svoje. Gotovo je sigurno da je slino i s ovom akcijom, u kojoj svoje gubitke nisu ni pomenuli.123 Sline vesti svakodnevno je objavljivalo i Novo vreme, Ponedeljak, Obnova, Naa borba i drugi listovi i asopisi. Na drugoj strani, Nemci belee bilans svojih zloina u oktobru. Oni su bili poraavajui za neduno stanovnitvo Srbije. Na osnovu nemakih izvora saznajemo da je 342. nemaka divizija, samo u vremenu od 24. septembra do 9. oktobra 1941, u Podrinju uspela da u borbi uniti 88 pripadnika NOP-a. Pored toga streljano je 1.127 graana, a 17.420 ih je zarobljeno. Pljakali su okupatori na ovom, kao i drugim delovima Srbije, sve na to su naili, pa je u istom periodu zaplenjeno 1.205 grla goveda, 1.861 ovca i 940 svinja. 124 Do 20. oktobra 1941. na teritoriji abakog okruga bilo je pohapeno oko 22.000 graana i sprovedeno u abaki logor. Do tog datuma ista divizija streljala je u Podrinju 3.631 oveka. Streljani su ne samo mukarci ve i ene, starci, pa i deca.125 Kaznene ekspedicije nisu harale samo u abakom okrugu, ve i u drugim delovima Srbije. Na primer, u vremenu od 15. do 24. oktobra u Kraljevu je uniteno oko 2.000 mukaraca i ena. Meu streljanima je bio znatan broj radnika. Pored toga, nastradali su i svi mukarci izbeglice iz raznih krajeva Jugoslavije, koji su bili smeteni na eleznikoj stanici.126
Zb. NOR, 1-1, 507. AIRPS, Vlada M. N. I, 3. Prema cit. izvetaju, u ovoj borbi poginulo je 34 partizana, 2 nedievca, a 5 ih je bilo ranjeno. 123 Novo vreme, 2. X 1941. 124 Zb. NOR, 1-1, 492. 125 V. Glii, n. d 5960. 123 Zb. NOR, 1-1, 571. Opirnije o ovom pitanju vidi V. Glii, n. d., str. 64, 65, 66, 67.
121 122

io.

147

Meutim, najmasovniji zloin u toku okupacije izvrili su Nemci 21. oktobra 1941. u Kragujevcu. Nemaki izvori belee da je tada streljano 2.300 lica. Dr Venceslav Glii, u svojoj studiji Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji 19411944"', procenjuje da je broj streljanih negde oko 3.000. U mnogim drugim publikacijama koje su posle rata napisane na ovu temu, navode se podaci da je u Kragujevcu 21. oktobra 1941. ukupno streljano oko 7.000 ljudi. Ta se brojka najee i danas pominje. Mi smatramo da istoriografija NOR-a i revolucije jo nije utvrdila taan broj streljanih. J e r nije iskljueno da su Nemci u svojim izvetajima pokuali da ublae" ovaj svirepi zloin, pa su naveli manji broj streljanih nego to je stvarno. Teko je poverovati da su oni brojali toliku masu svojih rtava, ve su otprilike naveli bilans ovog svog zloina. Dakle, ipak, na osnovu mnogih drugih izvora zakljuujemo da je cifra streljanih oko 3.000" premaena, i da je morala biti znatno vea. Detaljnija istraivanja na ovu temu dae, verovatno, u bliskoj budunosti preciznije oagovore. Znaajno je na ovom mestu istai da su pored Nemaca u ovom zloinu uestvovali i pripadnici Nedieve oruane sile" Peti dobrovoljaki odred, kojim je komandovao Marisav Petrovi.127 Masovna streljanja izvrena su, takoe, 27. i 30. oktobra 1941. u Beogradu. Ovog puta stradalo je oko 2.200 Jevreja i Cigana.128 Svi ovi zloini motivisani su u nemakim naredbama, u stvari, kao odmazda zbog akcija koje su partizanski odredi vodili protiv pripadnika nemake oruane sile", odnosno, reeno je da su nacisti delovali po kljuu Kajtelove naredbe: za svakog ubijenog nemakog vojnika streljati 100, a za svakog ranjenog 50 graana Srbije. Kao to vidimo, masovni zloini izvreni su tokom oktobra, uprkos tome to je u Srbiji postojala vlada narodnog spasa". Navedeni primeri govore, koliko je ta srpska vlada" spasavala svoj narod. injenica je da su najmasovniji zloini izvreni ba u toku dvomesenog delovanja Nedieve vlade. Nedi je u vezi s ovim 9. januara 1946. izjavio: Zbog ovog sluaja (mislio je na streljanja u Kraljevu i Kragujevcu M. B.) moja vlada je dala ostavku, ali kako su Nemci obustavili dalja masovna streljanja i poto su zahtevali da se ostavka povue, to je u vladi preovladalo miljenje da i dalje ostanemo na vlasti." 1283 To to je Nedi, odnosno njegova vlada bila podnela ostavku, dirnuta" masovnim streljanjima stanovnitva Srbije, nije joj smetalo da 30. oktobra 1941. propie Uredbu o dopuni Uredbe o prekim sudo127 Zb. NOR, 1-1, 571; V. Glii, n. d., 67; S. Krakov, n. d 245, o ovom dogaaju pie i sledee: Dan kasnije, pukovnik Boko Pavlovi se vratio u Beograd sav crn u licu od umora, oajanja i uasa, u kome je dan ranije u Kragujevcu iveo. Sa sobom je doneo spiskove, koje mu je nemaki komandant u Kragujevcu, zloglasni major Kenig, bio predao. U toj gomili hartije 2.300 imena oznaavalo je nasilne smrti tolikog broja stanovnitva moga rodnog grada Kragujevca." 128 AVII, br. 16/7-3, k. 1. 1Ma Arhiv SUP Srbije, Zapisnik o sasluanju Nedia od 9. I 1946.

148

vima", kojom se jo vie pootravaju kazne protiv pripadnika oslobodilakog pokreta.129 Takav je Nedi ostao do kraja svoje vladavine. Identina je bila cela vlada narodnog spasa". Stalno je donosila uredbe, naredbe i mnoga druga akta nasilja, koja su uglavnom bila uperena protiv boraca za nacionalno i socijalno osloboenje svoje zemlje (protiv komunista i njihovih simpatizera), dakle, protiv svih onih koji su bili za oruanu borbu protiv okupatora i njihovih saradnika. Pritisnut mnotvom nepobitnih dokaza o svojoj saradnji s okupatorima i brojnim dokazima o svom teroristikom reimu, Milan D. Nedi je konano, pred Dravnom komisijom za utvrivanje ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa (u Beogradu, 9. januara 1946), priznao takav svoj stav prema narodnooslobodilakom pokretu. Priznao je, dakle da je mnogo puta opominjao", pretio; vrio represalije protiv svih onih koji su bili protiv okupacije. Nediu su bile dobro poznate prilike u okupiranoj Srbiji. O tome govore mnogi izvetaji koje su mu periodino ili u prigodnim situacijama, slali njegovi funkcioneri iz okruga, srezova i gradova. Milan Nedi, a i svi njegovi najblii saradnici, dobro su znali koliko je okupator svojim terorizmom pritiskao narod. I, umesto da mu koliko-toliko pomogne, on je sam jo vie oteavao situaciju srpskog naroda pod okupacijom. Rukovodstvo NOP-a Srbije i narednih meseci je insistiralo da se Nedi i njegova vlada razobliavaju kao saradnici okupatora. To ini i Pokrajinski komitet K P J za Srbiju u pismu od 10. oktobra 1941, koje je upueno svim okrunim komitetima u ovoj pokrajini: Va je najvaniji zadatak danas razgolititi Nedia, Peanca i Ljotia, kao agente Nemake, izdajice srpskog naroda. Sa svim potenim ljudima iz svih politikih partija i rodoljubivim elementima, koji su protiv okupatora, stvarajte vrste politike sporazume na bazi zajednikog cilja borbe protiv okupatora i njegovih slugu. U svim srezovima, i elom okrugu, stvarajte oslobodilake odbore, u koje e ui svi poteni ljudi, a koji odbori treba da budu izraz volje celog naroda za borbu protiv okupatora i izdajnika." 130 Slina pisma upuivao je PKSKOJ-a, Glavni tab NOPO Srbije, okruni komiteti sreskim komitetima, tabovima odreda, odnosno komitetima i organizacijama na terenu.

129 Novo vreme, 1. XI 1941. U Biltenu, br. 18, Obavetajnog oseka Nedieve andarmerije daje se pregled stanja u vladinim odredima, etnicima, dobrovoljcima i komunistikim redovima po okruzima". Dalje se navodi da se vri ienje terena od komunista i da u tome uestvuju: andarmi, nemake i bugarske okupatorske trupe: Nemci vre ienje terena u poarevakom, kragujevakom i delimino u kralj evakom i kruevakom, a Bugari u leskovakom okrugu. Najjaa akcija naih snaga vri se u zajearskom, kragujevakom i kruevakom okrugu. Akcije nisu dale pozitivne rezultate i nije uniten ni jedan partizanski odred." 130 Zb. NOR, 1-1, 172.

149

ORUANE SNAGE NEDIEVE VLADE

a)

andarmerija

policija

U svim dosadanjim poglavljima mi smo uzgredno pominjali problem oruanih jedinica koje su kvislinzi, po nalogu Nemaca, organizovali ve od prvih dana okupacije. Meutim, smatramo da ovo pitanje treba ire analizirati, s obzirom na injenicu da su kvislinke vojne formacije, kako Saveta komesara tako i Nedieve vlade, upotrebljavane iskljuivo protiv sopstvenog naroda; trebalo je da odravaju red, mir i bezbednost", da se bore protiv partizanskih odreda i da nemakim okupatorima omogue nesmetanu eksploataciju prirodnih bogatstava neophodnih za ratnu privredu. Jer, mada su okupacione posadne trupe", zajedno sa razliitim vrstama policijskih odreda Treeg Rajha bile znatne, one su, ipak, bile nedovoljne da se skri svaki otpor narodnih masa protiv okupatora. Pomo kvislinkih vojnih jedinica, posle izbijanja oruanog ustanka u Srbiji, bila je Nemcima jo neophodnija, a delovi nemakih snaga trebalo je da se povuku na Istoni front. Kao to se vidi iz Turnerovog akta od 22. juna 1941. o Organizovanju irokih mera progona stanovnitva po Srbiji", 131 vojni zapovednik Srbije, general protivavionske artiljerije reder naredio je pojaanu upotrebu srpskih policijskih i andarmerijskih snaga. Ovi kvislinki, naoruani policijski odredi imali su se obraati neposredno nemakim okupacionim komandama (kako se to u tom aktu kae) kad nastane opasnost, tj. kad mesni zapovednik srpskih policijskih snaga bude smatrao da nije vie gospodar situacije". 132 Kvislinke vojne formacije bile su jo malobrojne za vreme komesarijata Milana Aimovia. Samim tim, nisu bile u stanju da prue jai otpor pripadnicima oslobodilakog pokreta. To je bio, kako smo ve ranije istakli, jedan od glavnih razloga pada komesarijata. U Nedievoj vladi oruanim jedinicama se poklanja vie panje. Kako su Nemci gledali na pojavu i razvitak oruanih srpskih odreda" govori se u izvetaju Harolda Turnera iz decembra 1941: Pojaanje srpske policije odredio je prvi zapovednik, general Ferster ve 23. 4. 1941. Isto tako na131

Zb. NOR, 1-1, 340, Srederov izvetaj od 22. VI 1941. komandantu Jugoistoka.
132

Zb. NOR, 1-1, 341343.

150

reeno opremanje nije uspelo, naiavi na protivne tenje vojnih ustanova. Zato policija na poetku ustanka nije bila dovoljno sposobna za akciju. Razvoj situacije vodio je do konanog gubitka ugleda komesarske vlade. Stoga je nakon savetovanja sa svim ustanovama, koje su uzele uea krajem avgusta 1941, formirana Nedieva vlada. Prvi cilj Nedieve vlade bio je da u saradnji s nemakim trupama ugui ustanak."188 Da bi opravdao poverenje koje su mu Nemci ukazali, Milan Nedi je sve svoje snage usmerio na jaanje svoje oruane sile", sa kojom je trebalo da se obrauna sa komunistima i njihovim simpatizerima. To je Nedi nagovestio i u programu svoje vlade od 1. septembra 1941, u takozvanoj deklaraciji", u kojoj je istaknuto da je stvaranje srpske vojske" jedan od glavnih zadataka njegove vlade. O tome on govori i u svojoj izjavi pred istranim organima u Beogradu 9. januara 1946. godine: Prve mere moje vlade bile su za stvaranje oruanih odreda, i to uglavnom na dobrovoljnoj bazi, s tim da se snage andarmerije, koje su bile u reorganizovanju, i organizaciono uvrste. Nekako istovremeno sa mojom vladom, Nemci su uspostavili kontakt i sa izvesnom grupom etnika Koste Peanca, koja je do toga vremena bila u umi. Ovaj kontakt je takode uspostavljen preko dr Krausa, efa Gestapoa. Na dan-dva pre organizovanja moje vlade, Kota Peanac dao je takoe proglas narodu Srbije, pozivajui i sve one etnike koji nisu bili pod njegovom komandom da se pridrue i njegovim odredima. Odmah posle ovoga, Peanac je doao u Beograd, javio mi se i stavio na raspoloenje. Na ovaj nain moja je vlada dola do prvih oruanih odreda. to se tie dobrovoljaca, oni su se u samom poetku diferencirali u dve grupe: ljotievce, koji su bili pod komandom svojih oficira, i dobrovoljce, iji su komandanti bili iz redova bive jugoslovenske vojske. Na ovaj nain stvorene su tri komande: dobrovoljci ljotievci, pod komandom tada pukovnika Koste Muickog; dobrovoljci i andarmerija, pod generalom Stevanom Radovanoviem, i etnici, pod komandom Koste Peanca. Sve ove oruane snage imale su jedinstvo pod mojom vladom. Ovo se jedinstvo ogledalo u samom komandovanju, tj. u upotrebi ovih oruanih snaga. Pomou ovih trupa, poto nemakih trupa nije bilo dovoljno u Srbiji, ja sam poeo da zavodim red."134 Meutim, ma koliko da je Nedi Nemcima obeavao da e sa svojom vojskom, koju je eljno oekivao, uguiti u Srbiji pobunjeniki elemenat", ba oko ovog pitanja, u samim vrhovima Nemakog Rajha bilo je dosta otrih i polemikih tonova; neslaganja, nedoumice itd. Naime, dok su na jednoj strani nacisti raunali da e Nedi kao armijski general bive jugoslovenske vojske, sa dosta iskustva, uspostavljanjem srpskih oruanih odreda, odnosno njihovom jainom, pomoi Nemcima da ugue oruani ustanak u Srbiji, na drugoj strani ti isti Nemci plaili su se, upravo, srpskih oruanih odreda; da se oruje, koje im budu dali, ne okrene protiv njih.
las A V n , N-T-315, f. 2237/842845, pov. br. 407. 134 AVII, br. 16/7-4, k. 1; Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Nedia od 9. I 1946.

151

Onog istog dana, kada je vlada narodnog spasa" formirana, Bencler je obavestio svoje pretpostavljene u Berlinu o tome, na koji nain vojni zapovednik Srbije misli da se Nedi efikasno moe suprotstaviti pripadnicima oslobodilakog pokreta: Vojni zapovednik nije dao generalu Nediu nikakva obeanja kao protivuslugu za suzbijanje komunistikog ustanka", pisao je Bencler. Namerava se jedino poveanje andarmerije od 5.000 na 10.000 ljudi i formiranje lokalnih pomonih borbenih jedinica za ciljeve samozatite od ukupno do 5.000 ljudi. Nedi se nada da e ovim zavesti mir, za to je, dakako, preduslov da se stanovnitvo zbije oko njega." 185 Koliko su najodgovorniji funkcioneri Nemakog Rajha bili oprezni prema Nedievoj oruanoj sili", vidi se i po Ribentropovom pismu od 2. septembra 1941, upuenom Bencleru. U vezi s ovim problemom u njemu je bilo istaknuto: Ako nova vlada ima unutranju jainu, koja se od nje iekuje, da savlada komunistike snage, treba oekivati i strahovati da e ona tu jainu, kasnije upotrebiti za to da vladi Rajha postavlja nezgodne zahteve bilo koje vrste. Stoga molim, da se u kontaktu sa vojnim zapovednikom pazi ra to i predupredi da se nova vlada iznutra i svojim nastupom ne okrene protiv Nemake. Moramo zadrati mogunost da novu vladu u svako doba vratimo u potrebne granice ili da je opozovemo".136 Uprkos svim rezervama koje su okupatori imali u odnosu na planiranu Nedievu oruanu silu", vojno-politika situacija u ovom delu Evrope, s obzirom na snagu partizanskih odreda Srbije, nalagala je da se to pre formiraju kolaboracionistike oruane snage, ali pod vrhovnim nadzorom nemakog okupatora. Interes nemakih okupacionih faktora nametao je potrebu da vlada Rajha konano pristane na to da Nedi formira svoje oruane odrede, koji e se, zajedno sa nemakim okupacionim jedinicama, boriti protiv partizana.187 Nedi je proklamovao da e svoju oruanu silu" ojaati na principu dobrovoljnosti. Stoga je u svim svojim govorima, naroito iz prve polovine septembra (a i kasnije), insistirao na ovom pitanju. Tako je na osnovu njegovih instrukcija odran sastanak, 3. septembra 1941. u sali Kolarevog univerziteta, sa oficirima bive jugoslovenske vojske, koji su se tada nalazili u Beogradu. Samo dva dana kasnije, na istom mestu se okupio znatan broj podoficira. I jednom i drugom sastanku predse135 A y U , N-T-120, 200/153345-46. 18 A V I I ) N-T-120, 200/153406-07.
137 Vishaupt je na str. 18. citiranog rukopisa ovako opisao ciljeve nemake politike u Srbiji u to vreme: Poto srpske snage bezbednosti nisu mogle da odre red i bezbednost u zemlji, to je zapovednik u Srbiji naao hitno potrebnim da odmah pojaa i bolje naorua srpsku policiju i andarmeriju da bi to vie izbegao upotrebu nemakih trupa i rasteretio nemake organe bezbednosti. Pri tome stajale su u Srbiji samo slabe i za gerilski rat nedovoljno obuene i spremne trupe na raspoloenju. Ustanak se nije mogao unititi samo sa ovim snagama, pa i pored najotrijih represivnih mera do kraja avgusta bilo je ukupno oko 1.000 komunista i Jevreja streljano ili javno obeeno, a kue okrivljenih spaljene nije se mogao zaustaviti stalni porast oruanog ustanka."

152

davao je general Panta Draki, ministar rada u Nedievoj vladi. Traeno je od oficira i podoficira da kao patrioti" stupaju u Nedieve oruane odrede i da se bore, rame uz rame sa okupacionim snagama, protiv partizana.138 Posle samo nekoliko dana (9. septembra), Nedi se preko Radio-Beograda obratio srpskoj omladini, apelujui i na nju da odustane od oslobodilake borbe i prestane sa akcijama koje je svakodnevno izvodila u mnogim krajevima Srbije. Razume se, Nedi nije zaboravio da pozove omladinu u svoje redove, protiv, kako se on izrazio, komunistikog zla".139 Uglavnom, samo sedam dana nakon obrazovanja Nedieve vlade, po nareenju Ministarstva unutranjih poslova, bilo je obrazovano 9 specijalnih oruanih odreda, o emu je bilo rei u prethodnom tekstu. Pored nemakih trupa, andarmerije i etnika Koste Peanca, sredinom septembra, u borbi protiv ustanika nali su se jo 1.082 naoruana lica u Nedievim odredima. Ve 3. oktobra broj odreda je povean na 12, a docnije na 19, od kojih je bilo 7 ljotievskih.140 U sasluanju pred istranim organima u Beogradu, januara 1946, Milan Nedi ak tvrdi da je njegovih oruanih odreda u borbi protiv oslobodilakih snaga bilo vie: Drugi zadatak na ostvarenju reda i mira u zemlji vlada je postigla na taj nain to je formirala od bivih podoficira i oficira jugoslovenske vojske dobrovoljake odrede. Vlada je uspela da formira 23 dobrovoljaka odreda."141 Feliks Bencler je na poetku bio takoe optimista u pogledu regrutovanja ljudi u Nedieve oruane jedinice, pa u vezi s tim ve 6. septembra 1941. obavetava Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu: To zaotravanje (misli na jaanje oruanog ustanka) dosad ne ide na teret Nedieve vlade, poto ovaj tek treba da stvori sebi sredstva moi da bi uspostavio red. Akcija vrbovanja u andarmeriju i pomone snage, koja je pod komesarskom vladom potpuno nasukana, sada dobro napreduje. Prvi odredi u ukupnoj jaini od preko 1.000 ljudi ve su opremljeni i narednih dana stupaju u dejstvo."142
138 Novo vreme, 4. IX i 6. IX 1941. Sa istom disciplinovanou, kao i oficiri pre dva dana, sa istim patriotskim pobudama da se stave na raspoloenje napaenoj Srbiji i da joj pomognu, okupili su se i podoficiri jue u impozantnom broju, paljivo sluajui svog ratnog komandanta i ministra generala" (Novo vreme, 6. IX 1941). 139 jvouo vreme, 10. IX 1941. Nedi je, pored ostalog, tada izjavio: Omladino naa, vama se danas obraam, vama upuujem svoj poziv, jer ste vi, ba vi, umesto da budete oslonac, obnovioci zemlje svoje, uinili najvie da jo bolnije zakrvave ionako teke rane njene. Nesrena tuinska propaganda pomutila je va vid i zbunjene i obmanute gurnula vas da ba vi budete orue propasti naroda svog." no A V I I ) N a > b r . i9_5_8, Izvetaj MUP-a od 19. IX 1941; AVII, Na, br. 24A-1-1.
141 142

Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Sasluanje Nedia od 30. I 1946. AVII, NAV-N-T-120, 200/153413-14, Benclerov izvetaj od 6. IX 1941.

153

Kao to se Nedi obraao oficirima, podoficirima, omladini, isto je inio i radnicima, seljacima i drugim slojevima drutva, traei od svih beskompromisnu borbu protiv komunista. Uza sve ove apele ministar-predsednik srpske vlade", nije postigao oekivani priliv dobrovoljaca" u svoje odrede, kojima je eleo da spasava srpstvo".143 Zato je morao silom da prikuplja ljudstvo, to se uskoro praktino pretvorilo u prinudnu mobilizaciju. O tome pie pukovnik Jovan P. Trii, u publikaciji O Milanu Nediu" (on je bio na elu kvislinke andarmerije za vreme takozvane vlade komesara, kao i prvih petnaestak dana za vreme vlade narodnog spasa"): Bilo je raznih pretnji, na primer da e svi oni oficiri, koji se na stave na raspoloenje Nediu, biti lieni slobode i sprovedeni u zarobljenitvo, kao to je docnije i bilo; zatim, da e oficiri, koji nisu rodom sa teritorije Srbije, a sada ive u Srbiji, ako se ne prijave Nediu na slubu, biti proterani u njihova rodna mesta."144 Slino pie o ovom problemu i Petar Martinovi-Bajica, u svojoj knjizi Milan Nedi". On je, dodue, bio vie naklonjen Nediu i njegovoj vladi nego, na primer, Jovan Trii. Kroz celu Martinovievu studiju" provejava misao da Nedi nije bio izdajnik; da je on bio tribun srpskog naroda", spasilac Srba" i tome slino. Ali, uprkos svemu, morao je i on da prizna da je apel na aktivne oficire u zemlji da stupe u jedinice Nedieve oruane sile i da brane svoj narod od zlotvora, imao slabiji odziv".145 U slinom tonu o Nediu pie i Stanislav Krakov, sestri Milana Nedia, u ve citiranoj studiji General Milan Nedi". Krakov je bio direktor kvislinkog lista Obnova; ee se sastajao sa Nediem i moglo bi se rei da je vaio za jednog od savetnika kvislinkog srpskog predsednika za politika pitanja. Pored ostalog, on navodi da je Nedi imao problema oko stvaranja oruane sile", sticanjem mnogih okolnosti, na143 O problemu koji je Nedi imao pri regrutovanju ljudstva u svoje oruane jedinice, govori i Vishaupt na str. 49. cit. napisa: Vlada Nedia ne moe da doe do izraaja iako je nekoliko puta istupala protiv komunista, pa se protivstavila i protiv nacionalnih ustanika. Sigurno je da Nedi nije uspeo da pridobije za sebe 1.200 srpskih oficira, koji su se, prema podacima, zadravali u Beogradu. Jedva 100 njih stavilo mu se na raspoloenje. Konstatovano je, takoe, da je jedan od najboljih ustanikih voa, pukovnik Mihailovi, stupio u vezu sa srpskim oficirima u Beogradu. Nediu nije dalje uspelo da doe do 5.000 ljudi pojaanja to mu je odobreno za pojaanje andarmerije i samo 1.100 su mu se stavili na raspoloenje. Navodno, pukovnik Mihailovi, imao je svoje pipke i u srpskoj policiji." 144 J. Trii, n. d., 47. 145 P. Martinovi, n. d., 160. Autor ove knjige o Nediu pie i sledee: Sem Nedievih oruanih snaga, za borbu protiv komunista bila je angaovana i politika organizacija ,Zbor', na ijem se elu nalazio bivi ministar pravde Dimitrije Ljoti. Ubrzo prilazi Nediu sa celokupnim ljudstvom i poznati etniki vojvoda iz prvog svetskog rata, Kota Peanac, koji je tada bio izvan okupatorskog domaaja. Odmah su formirana sva ministarstva gde je otpoeo rad u duhu predratnih zakona. Pri predsednitvu vlade formiran je i vojni odsek, na elu sa armijskim generalom Aleksandrom Stojanoviem. Za komandanta andarmerije postavljen je divizijski eneral Stevan Radovan o v i . . . Za sve vreme, Nedi je pomagao novano, sa hranom i drugim potrebama sve Srbe i van Srbije, kao i nacionalni pokret D. Mihailovia".

154

roito zbog toga to su Nemci bili rezervisani u pogledu pouzdanosti kvislinkih vojnih formacija. Zanimljivo je napomenuti da se Krakov u vezi s ovim pitanjem poziva na amerikog pisca Martina Davida, koji je u svojoj knjizi Ally bertayed" (izdani saveznik), navodno napisao i sledee: Jedini meu svim evropskim narodima, Srbi i Poljaci, nisu dali ni jedan jedini vojniki odred za aktivnu podrku nemakoj vojsci." 148 Sasvim je tano, na primer, da na Istonom frontu nije bilo nijedne vojne jedinice, mobilisane u okupiranoj Srbiji. Nasuprot tome, tamo su bile upuene legije iz Belgije, Holandije, Francuske, Norveke, Danske, NDH (tzv. Hrvatska legija). Ali pitanje je da li je to zasluga generala Milana Nedia to na Istonom frontu nije bilo pripadnika srpskih kvislinkih vojnih jedinica,147 ili su ovde bili posredi neki drugi razlozi. Sigurno je da se pri razmatranju ovog pitanja ne sme mimoii okolnost da je vlada Rajha znala za raspoloenje srpskog naroda (naroito u Srbiji) prema Sovjetskom Savezu, bez obzira na to kakvo je u njemu drutveno ureenje. Meutim, netanost Davidove postavke dobija ve sama injenica da je Milan Nedi, upravo, intenzivno radio na tome da se formira i ojaa kvislinka vojska s podruja okupirane Srbije, koja bi stajala pod njegovim vrhovnim rukovodstvom, ali pod kontrolom nemakih okupacionih vlasti. Prema tome, doavi na elo vlade narodnog spasa", Milan Nedi nije stvorio neku novu, sopstvenu vojsku, ve je samo ojaao, proirio, organizaciono uvrstio, uz pomo Nemaca, postojee kvislinke vojne formacije koje su delovale i za vreme Saveta komesara. Srpska andarmerija je i dalje bila okosnica njegove vojske, s tim to je tada Nediu, odnosno Nemcima, priao Kota Peanac sa svojim etnicima i to su se minimalne jedinice Ljotievog Zbora" proirile Sam Nedi u vezi s tim istie: Prve mere moje vlade bile su za stvaranje oruanih odreda i to uglavnom na dobrovoljnoj bazi s tim da se snage andarmerije, koje su bile, reorganizuju i organizaciono uvrste."148 Bilo je predvieno (i poelo se na tome raditi) da se u svakoj optini na okupiranom podruju Srbije formira i seoska milicija, koja e stajati u svako doba na raspolaganju kvislinkim vlastima. U naredbi komandanta Nedieve andarmerije od 7. septembra 1941. spominju se, pri tome, i etnici Drae Mihailovia, s napomenom da bi s njima, navodno, trebalo uhvatiti vezu".149
Citat iz spomenute knjige Davida Martina, New York, 1946, str. 155. S. Krakov, n. d., 257258. 148 A VII, br. 16/7-4, k. 1. Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946. 149 Zb. NOR, 1-1, 405411. Pukovnik J. Trii, n. d 92, tvrdi da ni Nedi nije imao dovoljno poverenja u andarmeriju, bojei se da e pristupiti etnicima Drae Mihailovia: Ja sam vrio dunost komandanta andarmerije od 24. juna do 12. septembra 1941, kada sam predao dunost komandantu eneralu Stevanu Radovanoviu... Nedi je likvidirao andarmeriju samo zato to je znao da se je mahom opredelila za Drau. Nedi nije lino hteo dozvoliti da se andarmerija naorua." Trii navodi da je Nedi dobio 2.000 puaka, ali da je naredio generalu Radovanoviu da ne da ni jednu puku andarmima: Moja elja kao vrioca dunosti komandanta andarmerije bila je, a tako sam se 18. avgusta i sa Draom sporazumeo, da se andarmerija
148 147

155

Sva pitanja oko stvaranja Nedieve oruane sile" bila su konkretizovana u Odobrenju komandanta Srbije od 5. septembra 1941. kvislinkom ministarstvu unutranjih poslova da se brojno pojaa srpska andarmerija i izvri nova dislokacija". U tom dokumentu pisalo je izmeu ostalog: 1. Komandant Srbije, s obzirom na situaciju, odobrio je: a) pojaanje srpske andarmerije; b) uspostavljanje milicije od strane srpske vlade. Vlada namerava najpre uz a) formiranje andarmerijske trupe, koja e se sastojati od zaetaka koji sada ve postoje; od zavrbovanih pomonih andarma, moda od etnika koji bi pristupili; dobrovoljaca Zbora" gospodina Ljotia, i od drugog zavrbovanog ljudstva". Zatim se naglaava da je ve do tada formirano prvih 8 opremljenih andarmerijskih bataljona, sa priblino 1.600 ljudi i da e ve 7. septembra biti upueni u razne delove Srbije: Svrha njihovog uspostavljanja je borba protiv komunistikih bandita i vraanje nemake oruane sile u Srbiji njenim sopstvenim zadacima. Prema tome, i u interesu je trupa da ni u kom sluaju ne spreavaju Srpsku andarmeriju u njenoj delatnosti, kada je, po potrebi i na traenje, podravaju u njenoj borbi. Jedna takva podrka sme samo onda uslediti kada angaovanje izgleda plodonosno i kada se za tu borbu pravo nareivanja nad svim angaovanim snagama prenese na jednog oficira nemakih oruanih snaga." U istom aktu nemakog komandanta Srbije, bili su precizirani i zadaci srpske kvislinke andarmerije: Zadatak novoformiranih andarmerijskih bataljona je: Proiavanje dodeljenog podruja i postavljanje andarmerijskih straara u naseljima, koja e jo biti odreena. Svakim bataljonom zapovedae jedan od bivih trupnih oficira, kome e svi domai koji stupe u andarmeriju u svakom pogledu biti podreeni. Svi andarmi su potpuno uniformisani i nose staru srpsku uniformu. Pojaanje andarmerije iz redova etnika i stanovnitva kasnije milicija (vidi taku l b ) ne nosi uniformu, ali se bori samo u sastavu andarmerije i podreen je najstarijem komandantu andarmerije". 150
naorua, te kao takva da produi sa vrenjem svoje dunosti na itavoj teritoriji Srbije, odravajui red i mir i titei linu i imovinsku bezbednost graana. Po sporazumu sa Draom, andarmerija je trebala da se prikljui Drainom pokretu samo u sluaju kada se saveznici prikljue granicama Jugoslavije i kada bi se podigao i opti narodni ustanak." Iz ovog citata, kao iz cele Triieve knjige, vidi se da je on, kao komandant Srpske andarmerije, bio Drain pristalica, da ga je Nedi zbog toga uhapsio, poslao u logor, a potom u zarobljenitvo. is AVII, NAV-N-T-501, r. 246, s. 267-9. U ovom dokumentu komandanta Srbije, predviene su i neke druge pojedinosti: Komandanti srpskih andarmerijskih bataljona snabdeveni su posebnim legitimacijama srpske vlade. Uzorci legitimacija ve su dostavljeni Vioj komandi LXV radi prosleivanja trupi. Uzorci legitimacija bie istovremeno dostavljeni i svim nadletvima (mestima) koja imaju veze s ovim ustrojstvom. Srpska vlada e postaviti oficire za vezu pri vojnim, odnosno okrunim komandanturama. U svim mestima gde takve komandanture ne postoje, oficiri za vezu bie uvek pridodani najviem trupnom komandantu... Trupa i vojne komandanture obavetavaju se o delatnosti novoformiranih srpskih andarmerijskih bataljona i, u sluaju potrebe, izvetavaju o tome nadlenim putem komandanta Srbije. Cim formiranje srpske andarmerije bude uspeno zavreno, uzee se u obzir formiranje milicije, pomenuto pod lb. Nareenja i saoptenja u pogledu toga bie pravovremeno upuena."

156

Da bi se imao pravi uvid u stvaranje novih kvislinkih odreda (iako je o tome do tada vodilo brigu Ministarstvo unutranjih poslova), Nedi je 7. septembra izdao naredbu o obrazovanju vojnog odeljenja" pri predsednitvu vlade. Na elo ovog organa, postavljen je, u svojstvu naelnika, general Aleksandar Stojanovi a za njegovog pomonika, takoe, general Bogdan Magli. U citiranoj naredbi su precizirani zadaci ovog vojnog odeljenja, pa je naglaeno da e ono voditi rauna o organizaciji, formiranju, rasporedu i upotrebi Nedieve oruane sile". 151 Istog dana (7. septembra 1941), komandant Srpske andarmerije, uputio je nareenje svim komandirima andarmerijskih eta na teritoriji Srbije, obavetavajui ih da je, sem postojeih andarmerijskih eta, formirano jo 8 oruanih odreda vladinih snaga" i da oni ve citiranog datuma stupaju u akciju protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. Ovo nareenje je, u stvari, razrada dokumenta vojnog zapovednika Srbije od 5. septembra, s tim to je ono konkretizovano i dat je zadatak svakoj andarmerijskoj eti kako da koordinira svoje akcije sa akcijama vladinih odreda i nemakih okupacionih snaga. U jednom delu nareenja komandanta andarmerije reeno je: Komunistiko-banditska razbojnika akcija na teritoriji Srbije, a naroito u njenim severozapadnim krajevima, pojaava se u tolikoj meri da je javna bezbednost u tim krajevima postala jako ugroena. Napadaji na dravna nadletva, kao andarmerijske stanice, srezove, poreske uprave, optine, pa zatim na privatne svojine, ubistva nevinih graana, svakodnevne su p o j a v e . . . Dosadanja akcija nae andarmerije na suzbijanju ove komunistike banditske akcije nije dala zadovoljavajue rezultate. Razloga tome ima vie, a glavni su: nedovoljno naoruanje andarma i slabo materijalno stanje. Vlada armijskog generala g. Nedia reila je da najodlunije i energino stane na put razornoj akciji destruktivnih elemenata i povrati u zemlji red i mir. Da bi postigla ovaj cilj, upotrebie se najradikalnija sredstva. Organizovae se vojne jedinice potrebne jaine, koje e sa andarmerijom i patriotskim organizacijama pristupiti ienju ugroene teritorije. Na snagu se stavlja ratno vojno zakonodavstvo. Zbog toga je ba danas neophodna potreba da se gg. oficiri, podoficiri, andarmi i .svako ko osea ljubav za svoj narod, angauju u ovom radu do krajnjih granica, kako fiziki, tako i duhovno."152
151 AVII, br. 15/1, k. la. Interesantno je da su ovom naredbom odreena i 3 via i 3 nia oficira i da se meu njima nalazio i Velimir Pileti, koji e kasnije biti jedan od istaknutijih komandanata etnika DM u istonoj Srbiji. 152 Zb. NOR, 1-1, 405411. Vishaupt u svom napisu, str. 27, iznosi podatke kako je komandant Jugoistoka bio obaveten o jaanju srpske andarmerije i kako je uopte gledao na ovo pitanje: Da je ovoj vladi zapovednik u Srbiji dao odobrenje za pojaanje i bolje naoruanje andarmerije, doznao je general-feldmaral List na j pre iz jedne notice u trupnoj novini: .Straa na Jugoistoku' od 6. septembra. Dva dana kasnije, 8. septembra, dobijena je radio-depea Vrhovne komande oruane sile, u kojoj je stajalo: Prema izvetaju Nemakog obavetajnog biroa, ekspozitura u Beogradu, od 6. septembra, general Nedi izdao je proklamaciju srpskom narodu u kojoj je izneta odluka da e se potovanje postojeih zakona u Srbiji u sluaju potrebe sprovesti vojnim sredstvima. Proklamacija se imala saoptiti prilikom

157

Nemci su redovno u svojim izvetajima beleili podatke o jaanju kvislinkih formacija; o njihovom naoruanju, pouzdanosti, uspesima, neuspesima i svim drugim faktorima od kojih je zavisila sposobnost da se efikasnije suprotstave oruanom ustanku u Srbiji. Vojni zapovednik Srbije u dnevnom izvetaju od 14. septembra 1941. istie, na primer, da Nedieva vlada ini ozbiljne napore na jaanju srpske andarmerije, a paralelno radi na pripremi uredbe o specijalnim sudovima protiv sabotera i prestupnika".153 Samo dva dana kasnije,, na sastanku, koji je odran pod rukovodstvom komandanta Jugoistoka, na kome je diskutovano 0 vojnopolitikoj situaciji u Srbiji, zabeleeno je i sledee: General Nedi, verovatno nama naklonjen, izgleda da se poteno trudi. Doputena je policija jaine 15.000 puaka, jer je, s obzirom na ranije naoruanje graninih carinika, ve i bez toga bilo u srpskim rukama skoro 13.000 puaka, koje su uraunate u napred navedeni broj. Naknadno je izdato samo 2.000 puaka, i 100 lakih mitraljeza. Srpska policija, poto je na poetku zatajila kod apca, u toku dalje upotrebe juno od Beograda pokazala se dobro. Namera je komandanta Srbije da srpskoj policiji dodeli jedan vlastiti rejon za ienje i smirenje, dok bi nemake jedinice izvodile vee pothvate u naroito tekim rejonima." 154 Istog ovog datuma (16. IX), u izvetaju, Harolda Turnera, koji je poslat komandantu Jugoistoka, naglaava se, izmeu ostalog, da su ,,s uspehom upotrebljeni, juno i jugoistono od Beograda, protiv komunista delovi novoformirane Srpske andarmerije". 155
zbora novoformiranim oruanim jedinicama srpske vojske. Voa trai neposredni izvetaj i zahteva jasnu ispravku da ni u kakvom sluaju nee biti dozvoljeno formiranje nikakvih jedinica srpske vojske. U obzir moe doi jedino ogranieno pojaanje andarmerije za uguivanje nemira, ali bez naoruanja tekim orujem." Jo 9. septembra podneo je zapovednik oruanih sila dostavljeno izjanjenje zapovednika Srbije, a ono glasi: Srpskoj vladi dozvoljeno je samo ogranieno pojaanje andarmerije i policije bez tekog orua, a po odobrenju zapovednika u Srbiji. Sve druge vesti su lane." Dan docnije, 10. septembra, feldmaral List saoptio je zapovedniku Srbije da ie najpre iz novinskih beleaka saznao da su novoj srpskoj vladi uinjeni neki naelni ustupci. Poto je izrino na mene po direktivi voe br. 31. od 9. juna preneta kontrola nad izvrnom vlau, koju imaju zapovednici u prostoru okupiranom od nemakih trupa, to naglaavam da moram biti prethodno orijentisan o takvim presudnim i naelnim stvarima". 153 AVII, NAV-N-T-501, 246/328. Dnevni izvetaj komandanta Srbije od 14. IX 1941. komandantu Jugoistoka. 154 AVII, NAV-N-T-312, r. 456, s. 8040253-8. 155 Zb. NOR, 1-1, 436. U Izvetaju komandanta Jugoistoka od 8. IX 1941. Vrhovnoj komandi Vermahta o reorganizaciji kvislinke vlade Srbije 1 o merama za uguivanje ustanka, data je ocena i o aktivnosti srpske andarmerije: Razmere borbi sa bandama, injenica da su ustanici veinom dobro naoruani a oigledno i umeno voeni doputa zakljuak da nacionalistiki srpski pokret moda i etnici nekako rade ruku pod ruku sa takozvanim komunistima. Uz to spada i to da se upravo u poslednje vreme Srpska andarmerija uestano pokazala nepouzdanom gde god nije bila u osloncu na nemake trupe, ili da se bar drala samo pasivno" (AVII, NAV-N-T-501, 5.246/C. 606-7). A u izvetaju komandanta Srbije od 10. IX komandantu Jugoistoka naglaeno je da srpska vlada radi na spreavanju komunista da rue red: andarmerija se organizuje. Spreen napad ustanika na Rakovicu" (AVII, NAV-N-T-501, 246:292-93).

158

pojevac i u drugim okolnim selima; pominju se gubici i na jednoj i na drugoj strani, a posebno se govori o uticaju partizana na seosko stanovnitvo i slabom autoritetu Nedievih vlasti na terenu: Sela su pod apsolutnim uticajem komunista, jer samo oni i dolaze u sela, u narod. Narod je prema vojsci (Nedievoj) potpuno nepoverljiv pa ak ni hranu nee dobrovoljno da prui, iako se ova bez pogaanja plaa. Nikakva obavetenja ne mogu se dobiti, a vrlo su retki ljudi koje sam uspeo pridobiti i poslati u susedna sela da bi prikupio podatke o kretanju bandita, a koje sam morao i plaati. Zato je narod takav, sasvim je razumljivo, vlast ne postoji; banditski teror je gospodar situacije, kome se selo povinjava, a sve ostalo prima sa krajnjim nepoverenjem." 160 Nedieva vlada je naroito oskudevala u oficirskom i podoficirskom kadru, jer su se dobrovoljci slabo javljali, a jedan deo oficira prilazio je etnikom pokretu D. Mihailovia. Znatan broj ih je ginuo u borbama protiv partizana. Zbog toga je Ministarski savet, na Nediev predlog, 15. oktobra 1941. doneo Uredbu da se svi pitomci vojnih akademija iz Kraljevine Jugoslavije, koji su se nalazili u zemlji, prikupe radi produenja njihovog kolovanja. Naglaeno je da e se kola zvati: Oficirska kola andarmerije", da je njen zadatak da se svi pitomci vojnih akademija koji su se nalazili u zemlji osposobe za borake stareinske dunosti". Reeno je takoe da e ova kola poeti da radi 1. novembra i da e biti smetena u zgradi u kojoj je ve radila Podoficirska kola andarmerije.161 Nismo mogli nai podatke koliko se pitomaca prijavilo u prvoj grupi, ali su izvetaji sa terena, od banskih uprava i sreskih naelstava, kazivali da je odziv bio izuzetno slab i da su to koristili etnici DM i partizani da pitomce regrutuju u svoje redove. Zanimljivo je, meutim, da se prvih dana novembra pominju pojedini pripadnici kvislinkih oruanih formacija da su oni iz sastava Srpske garde". Verovatno da su iz ve tada obrazovane Podoficirske, i naknadno formirane Oficirske kole andarmerije" pojedinci izdvajani i za Srpsku gardu". To se vidi i iz naredbe Milana Nedia od 18. novembra 1941, u kojoj, pored ostalog, stoji: Poto je odred Srpske garde osposobljen za vrenje svoje dunosti slube osiguranja i obezbeenja nareujem: da odred Srpske garde primi slubu obezbeenja zgrade Predsednitva Ministarskog saveta i Ministarstva unutranjih poslova od 21. novembra ove godine."162 Pored navedenih kvislinkih oruanih jedinica u Srbiji, Tanasije Dini, ministar u Nedievoj vladi, tvrdi da su pred kraj 1941. Nemci pokuali da u Srbiji stvore neku vrstu SS srpske legije", po ugledu na neke druge zemlje Evrope. Prema njemu, ve su se bili nali ljudi koji su na tome bili poeli da rade uz primenu terora i posebnih privilegija od strane Nemaca". Navodno je ve bilo poelo prijavljivanje pristalica, ali do stvaranja legije" nije dolo jer se pobunio Nedi i svi
AIRPS, Vlada M. N I, 1. "AVII, br. 13, k. 2. 182 AS, m. pr. br. 21-133/43.
180

160

ministri iz njegovog kabineta.163 Nismo mogli nai neki drugi dokumenat 0 ovom sluaju, ali, ukoliko je ovo tano, interesantno je da je bilo i takvih pokuaja. Meutim, neto kasnije, tokom 1942. i 1943. godine, Nemci su u Beogradu obrazovali specijalne policijske jedinice od pripadnika srpske nacionalnosti pod nazivom srpski Gestapo". Ali o tome e biti rei u posebnom delu ove monografije. Ma koliko da je problem ljudstva bio teak, Nedi ga je, sa svojom vladom ipak nekako reavao. Reorganizovane su kvislinke vojne formacije tokom septembra i oktobra 1941, pa i kasnije, ili na dobrovoljnoj osnovi (ega je bilo sve manje) ili prisilnom mobilizacijom. Meutim, pitanje naoruanja vladinih jedinica" uvek je zavisilo od Nemaca. Oni su davali zastarelo oruje i municiju i, pored toga, u ogranienim koliinama. Zato je Nedi u svakom pismu koje je upuivao Upravnom tabu ili vojnom zapovedniku Srbije, isticao naoruanje svoje vojske kao prvorazredni problem, govorei da efikasnost cele kvislinke uprave zavisi od toga koliko e i kako biti naoruane njegove jedinice. To Nedi ini 1 u pismu vojnom zapovedniku od kraja oktobra 1941; traei: 1) da mu se naknadno dodeli 3.000 puaka, 100 mitraljeza, bombe i odgovarajua municija; 2) da mu se ustupi iz direkcije plena (u zgradi nove Dravne tamparije) 3.0003.500 kompleta vojnikih uniformi, sa pripadajuim stvarima: G. predsednik je molio da mu se izda oruje i municija, jer posle izaslatih odreda na teren, u magacinima Komande andarmerije nije bilo vie oruja, dok je, meutim, broj dobrovoljaca i pozvanih obveznika kako u Beogradu, tako i u unutranjosti toliki da bi se mogao poslati do sada jo jedan talas naoruanih odreda", reeno je u propratnom pismu koje je poslato iz Nedievog kabineta komandantu Srbije. 164 I u novembru su Nedi i njegovi komandanti na terenu neprekidno insistirali na snabdevanju orujem i drugom vojnom opremom vladi odanih jedinica", kako bi se ove efikasno suprotstavile komunistima. Na primer, komandant nikog andarmerijskog odreda ed. K. Jovanovi, u pismu od 11. novembra 1941, koje je upueno lino Milanu Nediu, analizirajui vojnopolitiku situaciju u nikom okrugu, za koju je rekao da je zabrinjavajua", trai hitno nove koliine oruja i municije da bi se prilike sanirale. On insistira da mu se kao prva pomo dodeli 500 puaka sa po 150 metaka; 20 pukomitraljeza sa po 1.000 bojevih metaka; 500 bombi i druge vojne opreme: Ovo je neophodno potrebno", pisao je komandant Jovanovi, iz razloga da bi se suzbila komunistika banda
163 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano. AVII, br. 22/1-1, k. la. U jednom delu citiranog pisma reeno je i sledee: to se tie zahteva dobrovoljake komande, etnika, pojedinih grupa, koje su voljne da sarauju u borbi protiv komunista, kako u Beogradu tako i u unutranjosti, treba sve molbe koje dolaze Upravnom tabu, bez daljeg upuivati pret. vlade, odnosno MUP-u na nadlenost. Predsednik g. Nedi, odnosno vlada, odgovarae za sve ono to se od upravnog taba trai za naoruanje srpskih odreda bilo to andaimi, dobrovoljci, etnici, sa kojima je ugovorena saradnja ili pojedinane grupe, a vlada e po najboljem nahoenju, ne iskljuujui sporazum i sugestiju Upravnog taba, deliti i davati ta kome treba i upuivati oruano ljudstvo gde i kad treba, vodei pravilno o svemu rauna."
164

11 Kontrarevolucija u Srbiji 1

161

k o j a o p e r i l e u okolini S v r l j i g a , u g r o a v a j u i srezove, s v r l j i i k i , b e l o p a l a n a k i i niki. O v a b a n d a nou 7/8. o.mca, n a p a l a je na S i e v o i elezn i k u stanicu S v . P e t k a , te otetila e l e k t r i n u c e n t r a l u u S i e v u k o j a s n a b d e v a e l e k t r i n i m o s v e t l j e n j e m grad Ni i P r o k u p l j e , a etniki odred i b u g a r s k u posadu u S i e v u razoruala i odvela sa sobom. Noas su komunisti zauzeli i L e b a n e . " 1 6 5 Da bi s v o j e oruane odrede mogao e f i k a s n i j e suprotstaviti p a r t i z a n skim snagama, Milan Nedi je 21. n o v e m b r a 1941. izdao n a r e d b u o o b r a z o v a n j u j e d i n s t v e n e k o m a n d e za etnike, l j o t i e v s k e i svoje", nedievske, oruane odrede: Svi delovi srpskih oruanih snaga, u pogledu k o m a n d o v a n j a , operativne u p o t r e b e i s n a b d e v a n j a , p o t p a d a j u pod K o m a n d u a n d a r m e r i j e . Neposredno pod k o m a n d o m a n d a r m e r i j e su k o m a n d a n t S r p s k e d o b r o v o l j a k e k o m a n d e i k o m a n d a n t i operativnih grupa. O p e r a t i v n e grupe se f o r m i r a j u p r e m a zadacima i potrebi. One su s a s t a v l j e n e od j e d i n i c a oruane sile, k o j e f o r m i r a K o m a n d a a n d a r m e r i j e , j e d i n i c e S r p s k e d o b r o v o l j a k e k o m a n d e i izvesne j e d i n i c e e t n i k a v o j vode K o s t e P e a n c a . " 1 6 6 A samo dan k a s n i j e , Milan Nedi je izdao u p u t stvo novopostavljenom k o m a n d a n t u S r p s k e a n d a r m e r i j e , g e n e r a l u S t e v a n u Radovanoviu, o o b e z b e e n j u eleznikog, drumskog, vodenog i t e lefonsko-telegrafskog s a o b r a a j a , od d i v e r z i j a i sabotaa partizana i d r u gih pripadnika NOP-a. 1 6 7 165 A V I I ) r e g - br. 38/4-3, k. 2; Zb. NOR, 1-21, 154. Uprkos svim naporima, vojni zapovednik Dankelman nije bio zadovoljan uinkom Nedieve vlade na planu suzbijanja oruanog ustanka; pogotovu posle izvetaja vlade da bi trebalo da nemake okupatorske vlasti i dalje ostanu u zemlji i odravaju red. Vreme je kratko", izjavio je u vezi s tim Nedi, vi urite, a nama je nemoguno izvriti tako brzo selekciju ljudi. Ako ne izvrimo selekciju, u nau miliciju e se uvui i komunisti, koji e itave odrede na samom terenu prebacivati na stranu pobunjenika" (AVII, br. 23/2-1, k. 1.). Zb. NOR, 1-21, 156. Zb. NOR, 1-21, 159161. U jednom delu ovog uputstva reeno je: Dosadanji nain obezbeenja saobraaja i saobraajnih postrojenja pokazao se nedovoljan i nemoan da sprei komunistike bande u njihovoj razornoj akciji u vrenju dela sabotae, koja su se prvenstveno ispoljila na prekidima redovnog eleznikog, i suvozemnog saobraaja, ruenju i kvarenju pogotovu svih vanijih saobraajnih objekata." Nedi prvo zahteva obezbeenje eleznikog saobraaja: Na prvo mesto po svojoj vanosti dolazi elezniki saobraaj i njemu se, po svaku cenu, mora obezbediti normalno funkcionisanje. S obzirom na ovo, za njegovo obezbeenje mora se uloiti najvei trud i raspoloiva sredstva i upotrebiti najvei broj naoruanog ljudstva." Potom Nedi insistira na zatiti saobraaja na suvozemnim putevima: Zatita i obezbeenje suvozemnog saobraaja imalo bi se izvriti slino kao i eleznikog. S obzirom da ne raspolaemo jaim motorizovanim odredima za osiguranje saobraaja na suvozemnim putevima, i ovde bi, u prvom redu, morala biti upotrebljena andarmerija i ljudstvo oruanih odreda, a zatim seosko i gradsko stanovnitvo pod nadzorom i kontrolom organa upravnih vlasti i andarmerije." Saobraaju vodenim putevima Nedi takoe poklanja panju: Obezbeenje saobraaja na vodenim putevima ne predstavlja nikakvu tekou i potrebno je samo dovoljno osigurati pristanita i njegova postrojenja i spreiti dolazak nepozvanih lica na plovne objekte, dok bi se istovremeno imala izvr168 167

162

Koliko je bilo brojno stanje Nedieve oruane snage" u pojedinim periodima tokom 1941. godine nema preciznih podataka. Vishaupt u citiranom napisu tvrdi da je samo andarma bilo 2.0003.000 desetinu dana posle obrazovanja Nedieve vlade.168 A u istorijskom pregledu Oslobodilaki rat jugoslovenskih naroda 19411945." (knj. I) navode se podaci da je tada moglo biti andarma oko 3.000 (ukljuujui u ovaj broj i novoformirane poterne odrede); u ljotievskim oruanim formacijama, objedinjenim u Srpskoj dobrovoljakoj komandi, takoe oko 3.000 ljudi, a isto toliko i etnika Koste Peanca.169 Po naoj slobodnoj proceni, Nedieva, oruana sila", imala je do sredine septembra 1941. oko 10.000 ljudi, koji su bili direktno angaovani bilo na uvanju objekata, ili u borbama protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. Meutim, tek krajem novembra Nemci daju precizne podatke o snazi kvislinkih vojnih formacija u Srbiji Iz tih izvora takoe saznajemo detaljnije kakve je sve mere Nedi preduzimao u prvom tromeseju svoje vladavine na jaanju svojih oruanih snaga.170 U Planu izgradnje oruanih kvislinkih snaga potinjenih Milanu Nediu, koji je bio odobren od nemakog komandanta Srbije 1. decembra 1941. istaknuto je da je dolaskom Nedia na elo srpske vlade odobrena i profesionalna andarmerija od 5.000 ljudi, ali da ih je do ovog datuma bilo postavljeno samo 4.220. Kako je meu postavljenim bilo i nepouzdanih", kojima je oduzeto oruje, i taj broj je smanjen i znosio je 3.628 andarma.171 Prema istom izvoru saznajemo da je na dan 1. decembra 1941. postojala u Srbiji andarmerija za pojaanje" (vladi verni etnici i ljotievci) u jaini od 4.084 vojnika. Zatim, vladi verni etnici (pripadnici etnikog pokreta Koste Peanca), ukljuujui u taj broj i 1.000 starijih ljudi koji se nalaze kod svojih kua oko 3.500 ljudi. Prema navedeiti i stroga kontrola svih lica zaposlenih na brodovima, odakle bezuslovno ukloniti sve nepouzdane i sumnjive slubenike. Obezbeenje telefonskog i telegrafskog saobraaja imalo bi se obezbediti. po Nediu, na taj nain, to bi se stavilo u dunost Ministarstvu pota i telegrafa, koje bi isto izvrilo raspoloivim ljudstvom i na nain, kojim bi se postigli najbolji rezultati". Tako su Nedi i njegova vlada obezbeivali red, mir i bezbednost" nemakim okupatorima u Srbiji. To je bila prava svrha organizovanja ove kvislinke administracije.
168 Vladi je preputeno pravo da pojaa svoje oruane snage. andarmerija je sada jaine 2.0003.000 ljudi, vrbovanjem oficira i podoficira stare srpske vojske, popee se na 5.000 ljudi. Kao dodatak uspostavie se pomona milicija i konano e se u pojedinim naseljima obrazovati od mesnog stanovnitva jedna vrsta milicije. Za ovu svrhu stavljeno je od zapovednika Srbije vladi do sada na raspoloenje 15.000 puaka i vei broj mitraljeza" (Vishaupt, 3334). 169 Oslobodilaki rat, I, 65. 170 AVII, NAV-N-T-501, 256/001173-74, iz Turnerovog izvetaja komandi Jugoistoka od 28. novembra 1941. stoji da je: Nedi bio i ostao uporan u jaanju svojih oruanih snaga, u prvom redu andarmerije". 171 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 256/1171-72. Plan izgradnje naoruanih vladi vernih organa u Srbiji obavetajnog odeljenja vojnog zapovednika Srbije od 1. XII 1941.

31*

163

nim ciframa, proizlazi da je na dan 1. decembra 1941. godine bilo ukupno 11.212 naoruanih andarma, vladi vernih etnika i ljotievaca i etnika Koste Peanca. Pored navedenog broja pripadnika Nedieve oruane sile", krajem novembra, odnosno poetkom decembra 1941. postojali su specijalni policijski organi (beogradska gradska policija i policija drugih gradova Srbije), u kojima je do tada bilo regrutovano 1.432 policajca, a posebno 348 agenata. U istom periodu bilo je 5.000 ljudi u graninim jedinicama. Na osnovu iznetih podataka proizlazi da je ukupan broj vojnika pod orujem, koji su po odobrenju nemakih vojnih vlasti stajali na raspolaganju kvislinkoj vladi Milana Nedia, iznosio 17.792. Takvo stanje bilo je do kraja 1941. godine. Naravno da je navedeni broj vojnika trebalo naoruati, tj. opremiti svom potrebnom vojnikom opremom. To Nedieva vlada nije mogla sama uiniti, jer je bila liena prava i mogunosti da poseduje svoje magacine oruja i ostale vojne opreme, ve se za naoruanje morala obraati nemakim vojnim vlastima koje su joj i odobrile dranje navedenog broja vojnika. Meutim, i nemake okupacione vlasti u Srbiji nisu bile ovlaene da na relaciji odnosa sa kvislinkom vladom u Srbiji recava ju i ovo pitanje. One su samo davale predloge svojim nadlenim komandama, komandi Jugoistoka, OKW i drugim. Tako je opunomoeni komandujui general u Srbiji, po odobrenju vrhovnog zapovednika suvozemne vojske, izdao novo nareenje 13. decembra 1941. za naoruanje Nedieve oruane sile". U navedenoj naredbi stajalo je da se naoruavaju sve vojne formacije srpske vlade: policija, andarmerija, dobrovoljci Nedieve vlade, dobrovoljci Ljotievog Zbora", etnici vojvode Koste Peanca; zatim, eleznika granina zatita kao i carinici. Svi su oni bili evidentirani u feldkomandanturama i krajskomandanturama i snabdeveni orunim listovima, na kojima se nalazila fotografija naoruanog lica.172 Za sprovoenje ovih mera naoruanja bili su odgovorni komandanti dotinih vojnih formacija. Oni su svojim ivotom morali jamiti da se, pored dozvoljenog naoruanja i municije, nee nai kod vojnika nikakva rezerva. U l. 3. navedenog nareenja reeno je da se sve te mere oko naoruanja, dobijanje orunih listova i drugo, moraju obaviti do 31. decembra 1941. godine.178 U skladu sa reorganizacijom srpskih oruanih odreda, koja je izvrena na predlog Upravnog taba, odnosno njenog naelnika Harolda Turnera, od 1. decembra 1941, Milan Nedi ve 16. decembra stvara vee grupe oruanih odreda: andarmerije, dobrovoljaca i etnika Koste Peanca. Reeno je da na podruju Srbije ima est takvih grupa: 1. Rudnika grupa (komandant major Milan Kalabi); 2. Kragujevaka grupa (komandant potpukovnik Mihailo Stefanovi); 3. aanska grupa (koman172 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 256/1160, Naredba opunomoenog nemakog generala i vojnog zapovednika u Srbiji o nainu snabdevanja orujem i municijom oruanih snaga Milana Nedia. 178 Isto.

164

dant potpukovnik Boidar Kosti); 4. Poeka grupa (komandant major Manojlo Kora); 5. Uika grupa (komandant potpukovnik Sreten Stranjakovi); i 6. Raka grupa (komandant porunik Maan urovi). U naredbi je istaknuto i to da su komandanti grupa istovremeno i komandanti mesta u seditu taba grupe.174 Tako je Nedi stvorio svoju oruanu silu". andarmerija mu je bila na poetku glavni oslonac. Ona je bila pod upravom Ministarstva unutranjih poslova, ali i pod kontrolom nemake okupacione uprave. Glavni joj je bio zadatak da suzbije narodnooslobodilaki pokret, ali i da obavlja mnoge druge zadatke, kako bi nemaki okupator mogao nesmetano da eksploatie privredna i druga bogatstva okupirane Srbije.

b)

Dimitrije

Ljoti

njegovi

dobrovoljci

Dimitri je Ljoti, bivi ministar pravde Kraljevine Jugoslavije, osni-> va, ideolog i voa Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor", pripadao je onoj grupi profaistiki orijentisanih srpskih politiara koji su se odmah posle okupacije Srbije najaktivnije stavili u slubu nemakog okupatora. Iako je naredbom nemakog komandanta Srbije od 9. maja 1941. bio zabranjen rad svih udruenja i politikih partija, ipak je odobren rad Ljotievom faistikom pokretu Zbor" ve 25. maja, a to znai nepun mesec dana posle formiranja Saveta komesara Milana Aimovia.175 Videli smo u prethodnim delovima teksta da Ljoti nije lino uestvovao u vladi Saveta komesara niti u Nedievoj vladi. Takoe smo analizirali pitanje zbog ega on nije hteo da se prihvati nijedne funkcije u kvislinkom okupacionom aparatu176 (jedino je bio komesar za obnovu Smedereva, ali to mu je bila poasna funkcija). Meutim, Ljotieve pristalice su najaktivnije uestvovale u svim kvislinkim administracijama i prilikom svake rekonstrukcije vlade", Nemci su uvek ozbiljno raunali na njih. Sam Ljoti, iako nije hteo da se prihvati nijedne znaajnije funkcije, najue je saraivao sa svim nemakim okupacionim slubama, posredno ili neposredno; gotovo uvek je na izvestan nain uticao prilikom izbora pojedinih linosti na odgovornije funkcije. Ve je bilo rei o tome da je Ljoti, sa svojim istomiljenicima, doprineo padu Saveta
AVII, br. 47/4-1, k. a. AVII, Na, reg. br. 3/1, k. 87. Ljotievo pismo Feldkomandanturi Beograd. U jednom delu pisma reeno je: Na osnovu l. 3. Naredbe o zabrani rada i osnivanju udruenja od 9. maja o. g., dole potpisanom ast je zamoliti da se jugoslovenskom narodnom pokretu ,Zbor' dozvoli dalji rad. Prema pravilima, prostirao se rad pokreta na podruja cele Jugoslavije, ali vodei rauna o stvarnom stanju potpisani moli da se pokretu odobri rad na srpskom okupiranom podruju." Samo tri dana kasnije Feldkomandantura u Beogradu svojim aktom pov. br. 756. udovoljila je zahtevu ljotievaca. 178 7. jula 1941. Ljoti je postavljen za izvanrednog komesara za obnovu Smedereva, koje je bilo porueno usled eksplozije od 5. VII 1941. Meutim, ova funkcija Ljotiu vie je bila poasna.
174 175

165

komesara, jer se nije slagao sa Milanom Aimoviem. Isto tako je doprineo svojim aktivnim zalaganjem da Milan Nedi (bez veih tekoa) bude izabran za predsednika vlade narodnog spasa". Prema iskazu Dragog Jovanovia na sudu, Ljoti je pored isto partijske vojske, imao u svojim rukama dve treine sreskih i okrunih naelnika, te je u dravnoj upravi preko svojih ljudi mogao da kontrolie celokupni privredni ivot, ne izlaui sebe. Pored toga, poznato je da je Milan Nedi od dana obrazovanja svoje vlade bio direktno pod tutorstvom Ljotia i Kronholca." 177 Iako je Ljotiev Zbor" u Srbiji imao znatan broj pristalica, koje su bile najvei neprijatelji komunizma, sve do obrazovanja Nedieve vlade oni nee imati svoje oruane formacije. Sam Nedi je izjavio na sasluanju u vezi s tim: to se tie dobrovoljaca, oni su se u samom poetku diferencirali u dve grupe: ljotievce, koji su bili pod komandom svojih oficira, i dobrovoljce, iji su komandanti i komandiri bili iz redova bive jugoslovenske vojske." 178 Prilikom obrazovanja Nedieve vlade (29. avgusta 1941) Bencler je u svom izvetaju, koji je tog dana uputio Ribentropu, posebno istakao da je Ljotieva grupa predstavljena trojicom ministara".179 Iako ljotievci tokom prolea i leta 1941. nisu imali svoje vojske, oni su aktivno delovali na propagandnom planu, drei predavanja u srednjim kolama, na Kolarevom narodnom univerzitetu, na pojedinim zborovima i pri obnovi Smedereva, koje je 5. juna 1941. bilo porueno. Poeli su i organizaciono da okupljaju omladinu na radnim akcijama, od koje e kasnije biti organizovane prve dobrovoljake radne ete. U vezi s ovim, Novo vreme, u broju od 18. juna 1941, donelo je izjavu komesara Ministarstva socijalne politike, u kojoj stoji: Ba danas mi se javilo oko 100 mladih uenika i studenata, koje privremeno nameravamo da uputimo u nae radne ete. Mi smo u Smederevu ve uputili jednu takvu radnu etu od 120 mladia iz svih drutvenih redova. PoAVII, br. la/7, k. 1., str. 30. Cit. sasluanje Dragog Jovanovia. Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano, Zapisnik sa sasluanja M. Nedia od 9. I 1946. U izjavi K. Muickog na sasluanju od 16. III 1946. pred istranim organima u Beogradu, povod za formiranje dobrovoljakih odreda bila je jedna kriza Nedieve vlade sredinom septembra 1941: Na sednici Nedieve vlade 1516. IX 1941. diskutovano je o tomu da vlada nije u stanju da odri red i mir u zemlji i vlada je htela da na toj sednici podnese ostavku. Tada je, kako sam kasnije saznao, po nareenju Ljotia, ustao ministar Oljan i usprotivio se podnoenju ostavke, jer je on miljenja da se mogu nai sredstva za formiranje odreda, koji bi bili u stanju da odre red i mir i konkretno je predloio da on moe preko organizacije ,Zbora' u roku od 24 asa staviti na raspoloenje oko 500 ljudi-boraca. Na ovaj predlog Nedi i vlada su se pokolebali i tada se odustalo od podnoenja ostavke." Muicki takoe tvrdi da prethodno nije traio odobrenje od Nemaca za formiranje ljotievaca-dobrovoljaca. Oni su, navodno, dali saglasnost tek kasnije da dobrovoljaki odredi mogu imati do 1.500 ljudi i da im je prvobitno naoruanje bila puka i 3040 metaka (AVII, 1/2-4, k. 169). Slino miljenje o ovom pitanju ima i B. Kosti, koji, n. d., str. 44, iznosi mnoge pojedinosti oko formiranja Ljotievih dobrovoljaca. 179 AVII, NAV-N-T-120, 200/153345-46.
177 178

166

kuaj se pokazao kao vrlo dobar i ve sada u ovoj radnoj eti nalaze se oko 250 mladia."180 Inae, Ljoti je davao ton u antikomunistikoj propagandi posredstvom svojih predavanja, kojima su kvislinki i okupacioni listovi uvek davali veliki publicitet. Na primer, 5. jula 1941, na Radio-Beogradu, Ljoti je odrao predavanje sa temom: Od kakve je vanosti ishod nemako-sovjetske borbe za Srbe u Srbiji", 181 19. jula: Od nas zavisi da li e srpskom narodu biti svetlije ili crnje"; 182 3. avgusta: Kad padnu Sovjeti, doi e sloboda i srpskom narodu".183 U zaplenjenoj arhivi Bds-a (Befehlshaber der Sicherheitspolizei lind des Sicherheitsdinst zapovednik policije sigurnosti i slube bezbednosti), koja se uva u arhivi Republikog sekretarijata za unutranje poslove Srbije (autor ovog rukopisa je obilno koristio celokupnu navedenu dokumentaciju), nailazimo na masu podataka kako su Nemci, odnosno njihova obavetajna sluba, redovno oslukivali glas Ljotia: o njegovom odnosu prema Aimoviu, Nediu, Dragom Jovanoviu, Tanasiju Diniu; 0 Ljotievom antikomunistikom raspoloenju, o delovanju propagandnog aparata Zbora"; o odnosu prema etnikom pokretu Koste Peanca i Drae Mihailovia i o mnogim drugim pitanjima. ee su nemaki agenti vodili sa Ljotiem (a kasnije i sa Nediem) due razgovore i u izvetajima obavetavali svoje pretpostavljene u Beogradu. Tako je 27. jula jedan agent Bds-a sa teritorije NDH, obavestio o tome kakav uticaj Dimitrije Ljoti, odnosno njegov Zbor", ima u Hrvatskoj: Ovdanje pristalice Ljotievog pokreta, kojih ima svega nekoliko vodeih lica u inteligenciji, veruju, u stvari, nepokolebljivo u to da je jedino Ljotiev pokret u stanju da Srbiju i preko nje ceo jugoslovenski prostor organizuje za novu Evropu, ali se boje da Ljoti ne pokazuje potrebnu energiju i snagu za probijanje i zato i dobija suvie malo podrke u Srbiji od strane Nemaca. Za to njegovi dosadanji govori, koji su drani preko beogradskog radija, nisu naili na snaan odjek." 184 U jednom drugom izvetaju agenta Gestapoa od 7. avgusta 1941. opirno se analizira linost Ljotia kao oveka, pa se istie njegova jednostavnost u razgovoru, obavetenost o svim zbivanjima u Srbiji, kao 1 o kontaktima koje ima Ljotiev Zbor" sa svim nemakim obavetajnim slubama u Beogradu. A u zakljunom delu izvetaja se konstatuje: Opti utisak je da je on bezuslovno jedna jaka i velika linost, ija
Novo vreme, br. 62 od 18. VI 1941. Novo vreme, 6. VII 1941. Tada je Ljoti, pored ostalog, rekao: Neobino sam blagodaran ovim vitekim Nemcima koji za onog Srbina i Srpkinju to u danima nae najvee narodne nesree pokazuju glupu i gadnu bezbrinost i povrnu veselost, imaju samo gaenje i osudu. To su pravi ljudi i ovekoljupci, jer se gade kad vide pojedine lanove jednog nesretnog naroda da ne oseaju narodnu nesreu. Ali oni su najbolji odgovor onima koji smatraju da Nemci ele nae unitenje." 182 Novo vreme, 20. VII 1941. 183 Ponedeljak, 4. VIII 1941. 184 Arhiv SUP-a Srbije br. 27527/50, Izvetaj agenta obavetajne slube SIPO i SD iz Osijeka, od 28. VII 1941.
180 181

167

glavna snaga lei u velikoj samodisciplini i oduevljenju, kada on pristupa delu. On bi morao, ako se ne varam, da poseduje jednu vrlo veliku odlunost, koja bi mogla da postane nemilosrdnija." 185 Istog dana nemaki agenti su razgovarali utroje: sa Ljotiem, generalnim sekretarom Zbora" Miloradom Mojiem, i najstarijim, po godinama, saradnikom Zbora" iz Beograda, Rankom Vujiem.186 Razgovor o svim zbivanjima u Srbiji voen je 10. septembra 1941. u prisustvu agenta nemake obavetajne slube sa Ljotiem i Nediem.187 Razume se, sve ove izvetaje policijskih slubi koristili smo oprezno, proveravali ih, uporeivali sa drugim podacima, ali smo morali i njih konsultovati, jer oni donose najvie podataka o aktivnosti Dimitrija Ljotia i njegovog Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor", ne samo za 1941. godinu, ve i za sledee godine okupacije. Mnogi izvetaji Glavnog tajnitva Zbora", ije je sedite bilo u Beogradu, donose podatke za 1941. godinu o aktivnosti ove faistike organizacije. U izvetaju od 10. septembra navodi se da Administrativni odsek Zbora" prima svakodnevno stranke i intervenie kod raznih nadletava pismeno i usmeno. Navodi se podatak da je od poetka rada, posle okupacije Srbije, kroz prostorije Zbora" prolazilo dnevno po 40 lica, koja su bila njihove pristalice i traili obavetenja o mnogim pitanjima. 188 Za nas je meutim, najinteresantnije, u ovom problemu koji analiziramo, kako su stvarane oruane jedinice pripadnika Zbora", koje subile angaovane u borbi protiv partizana tokom celog rata, a u koje su Nemci, od svih kvislinkih oruanih formacija, imali najvie poverenja. To su bile, u stvari, udarne kvislinke jedinice". Za razliku od Srpske andarmerije, kojom je tokom 1941. godine rukovodilo neposredno Ministarstvo unutranjih poslova, Ljotievi dobrovoljci bili su pod Nedievom komandom, a kasnije posle dolaska generala Maj snera, komandanta SS i policije, dobrovoljci su bili pod njegovom komandom. tab Srpske dobrovoljake komande (SDK) formiran je 15. septembra 1941. godine. Sedite mu je bilo u Beogradu, a njegov prvi komandant bio je pukovnik Kota Muicki.189 Ve sledeeg dana bili su formirani Prvi, Drugi i Trei dobrovoljaki odred, a narednih dana dobrovoljake ete u Niu, upriji i Parainu. Do kraja septembra upisuje se samo u Beogradu 975 dobrovoljaca, to zajedno sa radnom slubom, koja je bila angaovana na raiavanju ruevina Smedereva, ini oko 1.100 ljudi. Odmah su ove kvislinke jedinice bile posiate u borbu protiv partizana gotovo u sve krajeve Srbije, gde su se svirepo obraunavale sa komunistima i njihovim simpatizerima.190
Isto, Izvetaj agenta SIPO i SD iz Beograda, od 7. VIII 1941. Isto. 187 Isto, Izvetaj od 10. IX 1941. las A VII, br. reg. 15-1, f. 4, k. 154. 188 AVII, br. reg. 1/2, f. 4, k. 169, Zapisnik o sasluanju Koste Muickog, od 16. III 1946, pred istranim organima u Beogradu; B. Kosti, n. d., 44; AVII, br. 37-1, f.l. k. 154. 1,0 AVII, reg. br. 2/3, k. 153, f. 4, elaborat na 20 strana.
185 186

168

U prvoj polovini oktobra formirani su: etvrti, Peti, esti, Sedmi i Osmi srpski dobrovoljaki odred, sa samostalnim etama u Arilju i Parainu, a krajem oktobra Deveti i Deseti; 12. i 18. novembra: Jedanaesti i Dvanaesti srpski dobrovoljaki odred. Prema podacima srpske dobrovoljake komande, njen tab je imao komandanta, pomonika, autanta, intendanta, blagajnika; zatim, vaspitni i obavetajni odsek. Ovakva organizaciona, odnosno komandna struktura bila je i po odredima. Svaki odred imao je najee po 3 ete; ove su se delile na po 4 voda, a u svakom je bilo po oko 100 dobrovoljaca.191 Ubrzo posle obrazovanja, dobrovoljake jedinice pod komandom Srpske dobrovoljake komande ve su se bile afirmisale" u borbama protiv partizana (za razliku od andarmerije koju su Nemci uvek sumnjiili kao nepouzdanu). To se moe zakljuiti i iz referata Harolda Turnera od 21. septembra 1941,u kome je posebno istaknuto da se na srpske dobrovoljce moe gledati sa poverenjem: Dobrovoljci i Ljotieve trupe, koji su se stavili na raspoloenje novo formiranim policijskim snagama i koji su nepobitno odlino dejstvovali, mogli bi i nadalje da vre akciju ienja u prostoru izmeu Beograda i Gradita, poto je ovde prvenstveno u pitanju isto borba za suzbijanje komunizma."192 Posle obrazovanja Nedieve vlade, ceo kvislinki propagandni aparat bio je angaovan u agitaciji oko vrbovanja ljudi u Ljotieve dobrovoljce. Radio, kvislinka tampa, zborovi i mnoge konferencije bili su posveeni ovom pitanju. Dvadeset sedmog septembra 1941. u vezi s ovim Srpska dobrovoljaka komanda (u stvari, Glavno tajnitvo Zbora"), izdala je i svoj prvi proglas. U njemu je reeno: Dobrovoljci, svojom brzom i odlunom akcijom vi ete spasiti na desetine i stotine hiljada ivota nevinih Srba i milijarde vrednosti dravne i narodne imovine. Odazivamo se pozivu vojnika i junaka, generala M. Nedia, predsednika nae srpske vlade, i stavimo svoje snage u slubu otadbine. Sretajmo se i zbijajmo u redove junakih dobrovoljaca."193
191 Isto. Glavno tajnitvo Zbora" uputilo je 8. XI 1941. naelniku taba SDK dopis sledee sadrine: Poto tab SDK zvanino postoji od 15. IX, a stvarno od 1. IX 1941, jer ve toga dana bio je formiran 1. aki srpski dobrovoljaki odred (a sad 3. srpski dobrovoljaki odred), a neposredno iza toga formiran je sadanji 1. srpski dobrovoljaki odred u Smederevu. Stoga je potrebno najhitnije uiniti sledee: da komandant taba SDK donese jednu klauzulu po kojoj e se izvriti isplata prinadlenosti za mesec septembar svih onih dobrovoljaca koji su stupili na dunost 1. septembra" (AVII, br. reg. 37-1, f. 1, k. 154). 192 Zb. NOR, 1-1, 446447. 193 AVII, br. 11/1, k. 87. U daljem tekstu ovog proglasa reeno je: Rodoljubi, stavite sve svoje snage u slubu otadbine, kojoj je danas vie nego ikad potrebna svetta misao i snana miica. Upisivanje dobrovoljaca vri se svakog dana od 7,30 do 10 asova." Slian proglas izdalo je Glavno tajnitvo Ljotievog Zbora" 9. X 1941, u kome se srpski narod" poziva da pomogne Nemcima i Nediu kako bi se to pre unitili komunisti. U proglasu se govori o ludom ratu sa Nemcima 1941, o humanim motivima Nedia kao pret. vlade narodnog spasa", o represalijama Nemaca protiv stanovnitva Srbije itd. (AVII, br. 5/9-1, k. 27).

169

Zanimljivo je istai da su pripadnici Ljotievog Zbora", posle stupanja u oruane odrede polagali zakletvu pred svojim stareinama, dajui obeanja da e se beskompromisno borati i da e dati ivot, ukoliko zatreba, u borbi protiv komunizma. Zabeleeno je da je 8. oktobra u Smederevu poloio zakletvu Prvi srpski dobrovoljaki odred; da je tom prilikom organizovan silan ceremonijal" u prisustvu bana Dunavske banovine, naelnika Banske uprave, predstojnika Gradske policije, predsednika Gradske optine, i, razume se, Dimitrija Ljotia, komesara za obnovu Smedereva. Ljoti nije propustio priliku da kae nekoliko rei svojim vojnicima, koje je slao ,,u krstaki pohod" u borbu protiv komunista.194 Stupanje u etnike Koste Peanca i Ljotieve dobrovoljce bilo je na izvestan nain stimulativno", pa je slubenicima koji stupe u ove kvislinke vojne formacije davano nagradno odsustvo. U vezi s tim Nedieva vlada propisala je Uputstvo 15. oktobra 1941, koje je dostavljeno svim banskim upravama. U njima itamo sledee: U vezi odluke Ministarskog saveta da se slubenicima svih resora, koji ele da stupe u dobrovoljake odrede ili etnike, odobri neodreeno odsustvo za vreme dok se nalaze u dobrovoljakim jedinicama, ili etnikim odredima, a za to vreme da njihove porodice primaju njihove pune prinadlenosti, izvolite saoptiti podrunom vam osoblju da se svi slubenici, koji ele da stupe u dobrovoljake jedinice ili etnike odrede, upute tabu srpskih dobrovoljaca, odnosno tabu svih etnikih odreda, radi odailjanja u jedinice gde bude za to potreba iziskivala."195 Prema nemakim izvorima, do kraja novembra 1941. u Srbiji je bilo 4.084 dobrovoljaca Ljotievog Zbora".196 Od svih pripadnika kvislinkih vojnih formacija, dobrovoljci su bili najodaniji Nemcima, najhrabriji u borbi protiv partizanskih odreda i pripadnika NOP-a uonte. Ljotievci su bili najpoznatiji po surovim zloinima protiv naroda Srbije. Citirani primer ve dovoljno govori da su u pretresu i hapenju u Kragujevcu, 20. oktobra 1941. pomagali Nemcima pripadnici 5. dobrovoljakog odreda, kojima je komandovao Marisav Petrovi. Takvih primera bilo je, razume se, i u drugim delovima Srbije, i to ne samo 1941. ve za sve vreme okupacije. Krajem 1941, a naroito poetkom 1942, poela je u okviru Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor" da aktivnije deluje Ljotieva omladinska organizacija Beli orlovi", koja je bila formirana jo pre drugog svetskog rata. Budui da je iz njenih redova najvei broj ljudi regrutovan u oruane formacije SDK, malo ire emo analizirati celo ovo piNovo vreme, 9. X 1941. los A V I I i NAV-N-T-501, 256/1171-72, Izvetaj opunomoenog komandanta (obavetajno odeljenje) od 1. XII 1941. komandantu Jugoistoka.
194

ie

A V I I ) K _ 18> r _ b r - 1 7 8

170

tanje. Beli orlovi" su u poetku imali najvie pristalica u Smederevu, rodnom mestu Dimitrija Ljotia. Kasnije, ova organizacija delovala je i u ostalim delovima Srbije, naroito u srednjim kolama: Aleksinca, Nia, Valjeva, Beograda i drugih. Organizacija je imala zadatak da okuplja omladinu i da je vaspitava u faistikom duhu. Ona je u svom sastavu uglavnom imala srednjokolce i studentsku omladinu, dok meu radnikom omladinom, tako rei, nije uopte imala pristalica.197 lanovi organizacije Beli orlovi" bavili su se potkazivanjem i denunciranjem naprednih omladinaca i bili u vrstoj vezi sa organima Specijalne policije.198 Sastavljali su razne spiskove simpatizera i aktivista NOP-a i dostavljali ih policiji na dalju nadlenost.199 U srpske dobrovoljake odrede poeli su da dolaze pojedini uenici srednjih kola, naroito od novembra 1941. godine. To su bili preteno slabi uenici, avanturisti, u najveem broju stanovnici gradova, ali uglavnom iz imunijih graanskih porodica, koje su i same bile neprijateljski raspoloene prema narodnooslobodilakom pokretu. Meutim, u redovima dobrovoljaca-ljotievaca, nalazio se i jedan broj izbeglica-omladinaca koji su iz raznih pobuda stupali u ovu kvislinku vojnu formaciju.200 Uenici srednjih kola, koji su stupili u redove dobrovoljaca bili su takoe stimulisani". Primali su platu od 2.0003.000 dinara, a vreme
197 U izvetaju OKKPJ za Leskovac, januara 1942, pisalo je da je najvei broj Ljotieve omladine u gradu bio u gimnaziji i tekstilnoj koli i da oni ine smetnje u pogledu izvoenja akcija (AIRPS, PKS, 1245). U Niu je rad omladine bio otean tokom 1942, naroito u Trgovakoj akademiji zbog prisustva omladinaca ljotievaca. Ljotievci su stalno potkazivali omladince pripadnike NOP-a. Sem toga, ljotievci su u koli ee odravali predavanja sa antikomunistikim sadrajem (AIRPS, OK Ni, br. 8577).

zloina tokom 1942. likvidirali pripadnici NOP-a, bio je lan Ljotievog Zbora". To se vidi i iz pisma Glavnog tajnitva Zbora", odsek c", koje je 18. XI 1941. upueno lino D. Kosmajcu: Poto je nareenjem druga predsednika D. Ljotia zabranjeno noenje zborake znake, to vam se ovim putem stavlja do znanja da od dana primitka ovog akta prestanete nositi znaku. Kao pravi zbora, smatram da e shvatiti znaaj ovoga nareenja, tim pre to ti svojstvom svoje dunosti vri hapenje nosei na reveru znaku ,Zbora', ime se daje utisak da za sve hapenje dolazi inicijativa od pokreta ,Zbor' " (AVII, br. 36-1, f. 1. k. 154).
199 U Smederevu je jedan lan Belih orlova", po direktivi organizacije bio poslat u Kosmajski partizanski odred 1942, sa zadatkom da likvidira rukovodstvo odreda. Drugovi iz odreda uspeli su da ga otkriju kao agenta i bio je streljan (AIRPS, Mg. OK. Beograd, br. 63, str. 15). 200 Kvislinzi su ee jedni druge optuivali za zloine, maltretiranja i pljaku line imovine. To se vidi i iz pisma jednog Ljotievog poverenika koji mu pie 31. X 1941: etnici bez ikakvih skrupula vre pljake i sluaj Vrankia, koga je Pinjski vojvoda osudio na smrt, pa istu presudu zamenio novanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara, kao i opljakao luksuzni automobil, koji Pinjski upotrebljava za svoju linu upotrebu, jasno pokazuje kako se narod ovog kraja (Leskovca) nalazi u zaista tekom poloaju... I u Niu nije mnogo bolje stanje, ivot je sav zamro, hapenja se vre na sve strane po naredbi nae policije i nemakih vlasti; radnje su zatvorene; tek se radi od 912 asova, posle podne nikako, a svet je u jednom smrtnom strahu od sutranjice" (AVII, br. 2/9, 1, k. 27).

198 > o r e Kosmajac, agent Specijalne policije, koga su zbog njegovih

171

provedeno u dobrovoljakoj slubi priznavalo im se kao vreme provedeno u koli.201 Ministarstvo prosvete Nedieve vlade davalo je stipendije, radi nastavka studija na univerzitetima u Nemakoj, u prvom redu onim srednjokolcima maturantima i studentima koji su se istakli u borbama protiv partizanskih odreda Srbiji, o emu su davale preporuke komande srpskih dobrovoljakih odreda. Samo u februaru 1942. poslato je 60 dobrovoljaca na kolovanje u Nemaku, koji su bili stipendisti vlade narodnog spasa" u Beogradu.202 Komanda Srpskih dobrovoljakih odreda, aktom br. 820 od 10. februara 1942, traila je od Ministarstva prosvete da omladinci koji se nalaze u redovima dobrovoljaca budu pri vii ego vani kao studenti reorganizovanog Beogradskog univerziteta", za koji se smatralo da e poeti da radi 1942. godine: Ako se rang-lista za prijem studenata na 'Univerzitetu bude sastavljala samo na osnovu uspeha na ispitu, bez uzimanja u obzir nacionalnih kvalifikacija", pisalo je u aktu, doi e se u poloaj da Univerzitet prima uglavnom nacionalno-neaktivne elemente, koji e po svrenim studijama doi za stareine dananjim nacionalno aktivnim, koji e ostati kolski unakaeni". Zbog svega toga SDK je traila da nacionalne zasluge" omladinaca-dobrovoljaca u borbi protiv komunizma budu osnovni kriteriji prilikom sastavljanja rang-liste za prijem studenata na Univerzitet.203 Ministarstvo prosvete Nedieve vlade, u aktu od 17. februara 1942, smatrajui da su vojne operacije uglavnom zavrene, trailo je od Komande srpskih dobrovoljakih odreda i taba Komande etnikih odreda Koste Peanca da se svi uenici srednjih kola koji se nalaze u ovim je201 AS, br. 25206, Izvetaj Ministarstva prosvete od 10. XII 1941. Predsednitvu Ministarskog saveta. Do koje mere su pripadnici ljotievog Zbora" bili antikomunistiki raspoloeni, moe se videti iz pisma Glavnog tajnitva, odsek S", koje je upueno lino Milanu Nediu 3. XII 1941. U njemu se uprava grada optuuje za liberalan odnos prema komunistima, da pojedince preko veza" oslobaa iz zatvora a da za pojedine istaknute" komuniste prima ak i mito (AIRPS, Vlada M. N., I, 6). Ta neslaganja meu kvislinzima poprimala su katkad takve razmere da su jedni drugima pripremali atentate. Agent BDS J-56" u svom izvetaju od 26. XI 1941, na primer, izvetava svoje pretpostavljene da ljotievci pripremaju atentat na Milana Aimovia i Dragog Jovanovia zbog toga to ovi pokuavaju da sarauju sa etnicima DM: Kao to je sa sigurne strane poverljivo saopteno, nameravaju neka lica, koja pripadaju krugovima oko Ljotia i dobrovoljakih jedinica, da u toku ove nedelje izvre atentat na gore navedene" (Arhiv SUP-a Srbije, BDS, br. 32543/51, neregistrovano). 202 AS, br. 4-211/42, Reenje Ministarstva prosvete Nedieve vlade od 6. II 1942. 203 AS, br. 820/42, Pismo Srpske dobrovoljake komande Ministarstvu prosvete, 10. II 1942. U mnogim krajevima Srbije, komande dobrovoljakih odreda nareivale su upravama srednjih kola da obavezno formiraju omladinske organizacije Ljotievog Zbora". Tako je komanda umadijslv>g odreda maja 1942. izdala nareenje direktoru realne gimnazije u Prokuplju da u viim razredima gimnazije obavezno formira organizacije Nacionalne omladine" (AS, br. 24-283/42).

172

dinicama vrate u kole, kako ne bi izgubili kolsku godinu.204 Meutim, veoma mali broj uenika javljao se u matine kole da nastavi uenje. Zbog toga je 21. maja 1942. Ministarstvo prosvete donelo specijalnu Uredbu za sluaoce srednjih, viih i visokih kola koji su se nalazili u dobrovoljakim jedinicama i etnikim odredima Koste Peanca. U lanu 2. pomenute Uredbe pisalo je sledee: Uenici srednjih i srednjih strunih kola koji su se do kraja novembra 1941. javili u dobrovoljake i etnike odrede, smatraju se redovnim uenicima u kolskoj 1941/42. godini i poto prethodno budu zavrili specijalni kurs polagae razredni i vii teajni ispit." Za studente univerziteta i visokh kola koji su u istim jedinicama proveli najmanje etiri meseca, reeno je u Uredbi, da e im se priznati dva semestra sa vebama i seminarima u kolskoj 1941/42. godini, bez obzira na to da li su ove ustanove radile u tom periodu.205 Na osnovu Uredbe, za uenike viih razreda dobrovoljaca i etnika Koste Peanca bio je osnovan 9. avgusta 1942. specijalni teaj internatskog tipa pri Srpskoj dobrovoljakoj komandi u Beogradu koji je poeo 1. oktobra, i nastava je trajala dva meseca. Sve line i materijalne rashode za izdravanje i organizaciju nastave obezbedilo je Ministarstvo prosvete iz vanrednih kredita. Teaj je zavrilo 264 uenika: iz gimnazije 184, iz uiteljskih kola 42, iz trgovakih akademija 28 i iz srednjotehnikih kola IO.206 Tako su se ovi nacionalno pouzdani" elementi ipak okvalifikovali" i ponovo vratili u svoje bive jedinice; oni su sluili kao istureni odredi Nedievih plaenika i ginuli svakodnevno u borbi protiv partizanskih odreda Srbije. Jedan broj ovih srednjokolaca na koje je neprijatelj imao veliki uticaj, sasvim je napustio kolovanje i traio ivotnu karijeru u jedinicama koje su verno sluile okupatoru i bile redovno angaovane u borbi protiv sopstvenog naroda. Prema Izvetaju direktora srednjih kola, krajem 1942. godine na teritoriji Srbije iz 45 srednjih kola stupila su u ove kvislinke jedinice 452 uenika.207 Zanimljiv je podatak da je Beograd, na primer, 1942. imao 25 srednjih kola. Svaka je imala proseno oko 1.000 uenika, a u redovima dobrovoljakih odreda nalazilo se svega 37 srednjokolaca. Razume se, ljotievci su imali svoja uporita u svim beogradskim gimnazijama, negde manje, negde vie. Ali je injenica i to da je naroito u prvoj polovini 1942. partijska i skojevska organizacija u Beogradu bila jo jaka i imala velikog uticaj a na srednjokolsku omladinu, tako da su skojevski aktivi i tzv. jezgra svojom aktivnou i agitaciono-propagandnim radom doprinosili da je velika veina srednjokolaca simpatisala i pomaAS, br. 11-261/42. Pismo Ministarstva prosvete, 17. II 1942. AS, br. 33-106, Uredba Ministarstva prosvete, 21. V 1942. 206 AS, br. 33-106/42, Izvetaj taba srednjokolskog teaja pri Srpskoj dobrovoljakoj komandi, 30. XII 1942. 207 AS, br. 33-106, Izvetaj direktora srednjih kola Ministarstvu prosvete, decembra 1942.
204 205

173

gala oslobodilaki pokret i suprotstavljala se kvislinkim omladinskim organizacijama i njihovom uticaju. Evidentno je, takoe, da su samo iz dve kragujevake gimnazije (Prva i Druga muka), tokom 1942. godine u redovima dobrovoljaca nalazilo 58 srednjokolaca. To su one iste kole iz kojih su 21. oktobra 1941. godine uenici, zajedno sa svojim profesorima, odlazili na streljanje sa pesmom na usnama, kao pripadnici oslobodilakog pokreta. Mnogi uenici ovih gimnazija bili su borci partizanskih odreda. Tada je kragujevaki okrug spadao u jae u Srbiji po aktivnosti partijske i skojevske organizacije, pa i po akcijama partizanskih odreda. Meutim, 1942. situacija se sasvim izmenila. Oslobodilaki pokret u ovom, kao i mnogim drugim okruzima, pretrpeo je osetne gubitke. Neprijatelj je zbog toga bio u of anzi vi i lake je mogao da stvara svoja uporita u mnogim institucijama, pa i u srednjim kolama. Isti zakljuak bi se mogao izvesti i za srednje kole u Sapcu, aku, Valjevu, Kraljevu i mnogim drugim mestima.

c)

etnici Koste Peanca

Kota Milovanovi Peanac, poznati etniki vojvoda" jo iz doba prvog svetskog rata (kada je zlosreno vodio oruani ustanak naroda toplikog kraja 1917. godine protiv austrougarske okupacije), kao predsednik etnikog udruenja Kraljevine Jugoslavije pristupio je nemakim okupatorima meu prvim srbijanskim kolaboracionistima. Budui da su njegove jedinice ve od poetka predstavljale znaajnu snagu ,,Nedieve oruane sile", smatramo da ovaj pokret treba ire analizirati, kako bi se imala potpunija slika o svim kvislinkim oruanim formacijama, koje je Nedi, u prvim mesecima svoje vladavine, suprotstavio partizanskim odredima Srbije. 208 Na sasluanju u Beogradu 9. januara 1946. Milan Nedi je izjavio da su mu etnici Koste Peanca, bar u prvo vreme, nakon obrazovanja vlade narodnog spasa", dosta pomogli u obraunavanju sa partizanskim odredima Srbije. Jer, kako je on naglasio, oni su ve tada bili organizovani u snanije odrede, bataljone i ete; bili su relativno dobro naoruani, orujem bive jugoslovenske vojske, a imali su i sposobno rukovodstvo, na elu sa Kostom Peancem". Posebno Nedi navodi ulogu Nemaca, naroito efa Gestapoa u Beogradu, dr Krausa, u tome da se Kota Peanac stavio u slubu okupatora, odnosno pripojio svoje etnike kvislinkoj srpskoj vladi.209
208 Opirnije o ovom pitanju vidi, Dragoljub Petrovi, etnika organizacija Koste Peanca u okupiranoj Srbiji do poetka oktobra 1941, Vojnoistorijski glasnik, br. 2/68, str. 173205. 209 Arhiv SUP-a Srbije, Zapisnik o sasluanju Milana Nedia od 9. I 1946; AVII, br. 16/7-4, k. 1.

174

Nema dovoljno sauvanih dokumenta da bi se detaljnije analizirao razvoj etnike organizacije Koste Peanca tokom 1941, kada ona dostie svoj najvei uspon. To i nije cilj ovog dela naeg rukopisa. Namera nam je da u najoptijim crtama damo prikaz kako je dolo do toga da jedna nacionalna, rodoljubiva organizacija, koja je imala lepu tradiciju i ne malu popularnost meu stanovnitvom Srbije pre rata, stavi svoje snage u slubi nemakog okupatora, samo nekoliko meseci posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Postojei izvori, iako oskudni, nedvosmisleno ukazuju da se rad etnike organizacije Koste Peanca u periodu okupacije moe podeliti na dve faze: prva je od aprila do avgusta 1941. a druga, od avgusta do kraja 1942, kada praktino prestaje njen rad. Prva faza krakteristina je po tome to Kota Peanac, bar zvanino, ne sarauje sa okupatorom. Podatke o prvim njegovim oruanim jedinicama, meutim, nalazimo jo pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Na to ukazuje pismo Milorada Velikovia, koje je uputio 30. januara 1942. godine generalu Stevanu Radovanoviu, komandantu Nedieve andarmerije: Kota Peanac 4. IV 1941. poslao mi je poruku iz Beograda da ga 6. IV ekam u Niu. Sastali smo se 7. IV u Niu. Vojvoda K. Peanac je doneo sa sobom naredbu g. ministra vojske i mornarice str. pov. a. br. 3645, s kojom naredbom smo otili kod komandanta V armije, dali smo trebovanja na osnovu kojih smo iz magacina u nikom gradu dobili odelo, obuu, puke, municiju i bombe, kao i druge potrebe za 600 ljudi. Sve smo oterali u Beloljin. 8. IV uvee razdelili smo etnicima oruje, odelo i drugo i rasporedili ih u tri grupe. Prva grupa upuena je u pravcu stare srpske granice ka Prepolcu. Druga grupa ka Blaevu, a trea je grupa pola sa nama uz Toplicu, pravac selo uMerezLukovoLukovska Banja, dok nismo doli u planinu Kopaonik na mestu zvanom ,Siepi Jelak'. Sve tri grupe krenule su iz Kurumlije svaka u svom pravcu 10. aprila prole godine u 4 sata izjutra." 210 Sline podatke nalazimo i u pismu vojvode Stojana Vrnjakog, koji tvrdi da se 17. aprila sastao sa Kostom Peancom u Mladenovcu i da mu je ovaj naloio da doe u Prokuplje, a odatle u pravcu taba K. Peanca, koga je ve bio formirao. Ovi primeri, kao i neki drugi podaci daju nam osnove da zakljuimo da je Peaneva grupa bila prva etnika formacija i uopte prva nacionalna oruana formacija, koja je stvorena jo pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Meutim, postavlja se jedno kljuno pitanje iz kojih slojeva drutva je Peanac regrutovao ljude u svoje redove i, povezano s ovim, kakvi su mu bili ideoloki ciljevi, opredeljenja, planovi; na kojim pitanjima je regrutovao ljudstvo u redove nacionalnih boraca". Na ovo pitanje nalazimo odgovor u mnogim kvislinkim dokumentima iz tog perioda. Naime, najvei broj etnika Koste Peanca u periodu aprilavgust nalazio se, kao i u kasnijem periodu, na jugu Srbije. Sedite grupe etnika, koja je neposredno okruivala Peanca, bilo je do juna 1941. na istonim ograncima Kopaonika, na Sokolovii i, uglavnom, na Kosanici,
110

AVII, Na, kut. 20, f. 2, reg. br. 35.

175

gde je vodio sporadine borbe sa albanskim faistima. Prema tome, osnovna deviza ove nacionalistike organizacije bila je tada odbrana srpstva", odnosno spreavanje upada albanskih eta na teritoriju ue Srbije. Dakle, deviza nacionalistika, ovinistika, a ne antifaistika, antiokupatorska. Ni u jednom dokumentu Koste Peanca, ne nalazimo podatke da ise on i njegovi etnici hoe da bore protiv okupatora, protiv porobljivaa nae zemlje. Meutim, uprkos injenici da predratna etnika organizacija nije uivala neki naroiti ugled meu stanovnitvom Srbije, ipak, u danima opte dezorijentacije, kada je okupator koraao gotovo svakim delom nae domovine, glasovi o Kosti Peancu zvuili su kao o simbolu borbe protiv okupacije. To je doprinelo da u redove Koste Peanca stupaju ljudi iz raznih slojeva drutva: bilo je radnika, seljaka, intelektualaca, omladine i drugih, koji su rukovodei se patriotskim pobudama i sami traili etnike da im se pridrue.211 Prvi put nemaki izvori spominju etnike Koste Peanca u maju 1941, ali ne sa simpatijama, ve sa podozrenjem. To se vidi i iz izvetaja taba 60. nemake peadijske divizije od 17. maja 1941, u kome je reeno i ovo: U selima je stanovnitvo jo povremeno uznemireno od naoruanih bandi, koje, upotrebljavajui oruje, prisiljavaju narod da daje namirnice, pa u sluaju protivljenja ne prezaju ni od u b i j a n j a . . . Pored ove vrste isto razbojnikih druina okupili su se, mestimino, srpski politiki fanatici pod imenom etnika. Oni pokuavaju da terorom pokrenu narod protiv nemakih okupacionih trupa, odnosno da prisile predsednike optina, u krajevima u kojima Srbi ne upravljaju, da toleriraju srpski narod. etnici hoe da se predstave kao velika i iroko zasnovana organizacija. Meutim, injenica to se oni usuuju da se pojave samo u malim zabaenim optinama, dokazuje njihov stvarni uticaj. U mati stanovnitva etnici su okrueni mnogo preteranim oreolom, koji se, pre svega, izraava u strahu od njih." 212 Na osnovu zapisa Rade Drainca saznajemo da su Nemci u Jankovoj klisuri tokom maja i juna, na ulazu u topliku oblast bili napisali table na kojima su nacrtane mrtvake glave, to je upozoravalo da se negde u blizini nalaze naoruani ljudi i da od njih preti opasnost.213 To to su Nemci u periodu majjun na izvestan nain proganjali etnike, odnosno preduzimali izvesne preventivne mere, dovodilo je do toga da je Kota Peanac u pojedinim delovima Srbije sticao izvesnu popularnost, bez obzira na to to je Partija u tom periodu organizovano delovala, pripremala mase za oruanu borbu i stvarala svoje uporite gotovo u svim krajevima Srbije.
D. Petrovi, n. r., 179. Zb. NOR, 1-1, 333. 213 Rade Drainac, Crni dani, Zapisi, 7778. U cit. izvetaj u taba nemake 60. peadijske divizije od 17. maja 1941. reeno je i ovo: U postupcima sa naoruanim bandama ne igra nikakvu ulogu da li su u pitanju etnici ili prosta razbojnika druina. Svaki koji se bespravno zatekne pod orujem, ve je proigrao svoj ivot" (Zb. NOR, 1-1, 333).
211 212

176

U nizu mera koje je preduzimao, treba zabeleiti da je Kota Peanac 28. juna 1941 (dakle, na Vidovdan), organizovao polaganje zakletve za sve svoje etnike. To ne bi bilo toliko vano, da nije toga istog dana u naredbi, koja je proitana svim etnicima, reeno da se nemaki i italijanski vojnici, dokle god se budu korektno ponaali prema narodu Srbije ne smeju napadati i ubijati. Ovde se uoava prvi put da Peanac i njegova organizacija poinju da evoluiraju u smislu izvesne simpatije, ak i uvanja integriteta faistikih okupatora. Meutim, u istoj naredbi se predvia smrtna kazna i za one osobe koje se uhvate u slubi neprijatelja ili na delu protiv svog naroda i drave, i svako sumnjivo lice, koje radi protiv naeg naroda i otadbine, a to potvrde pod zakletvom najmanje 2 do 3 lica".214 Ali Peanac tada nije definisao ko su tada njegovi pravi neprijatelji: da li okupatori, s kojima e uskoro poeti da sarauje, ili komunisti, koji su se ba tih dana intenzivno pripremali u svim krajevima Srbije za pokretanje oruane narodnooslobodilake borbe. injenica je da su oruane grupe nacionalistikog smera, prvih nekoliko meseci posle okupacije, gravitirale veim delom Kosti Peancu. etniki pokret Drae Mihailovia jo je bio nedovoljno razvijen. Pod komandu Koste Peanca stavio se ak i general Ljuba Novakovi. On je u maju i junu 1941. bio na Ravnoj Gori. Zbog neslaganja sa Draom Mihailoviem doao je u umadiju, gde ga je Peanac naimenovao za vojvodu umadijskog a on priznao Peanca za vrhovnog stareinu. U okolini Kruevca i oko Rasine, major Keserovi je takoe sakupio jedan broj vojnika i zajedno s njima pristupio organizaciji Koste Peanca. Slino su postupili Milutin Radojevi, koji se kretao, sa svojom grupom, oko Stalaa i Zitkovca, i Maan urovi, koji je u Ibarskom basenu okupljao svoje simpatizere, uglavnom pod parolom zatite stanovnitva od Albanaca, a kasnije i protiv Nemaca. Ovi i mnogi drugi etniki komandanti u jednom periodu, u leto 1941, saraivali su sa tabovima partizanskih odreda i izvodili zajednike akcije protiv okupatora i njegovih saradnika.215 Samo u Toplici evidentno je da je znatan broj etnika Koste Peanca bio raspoloen za saradnju sa tabovima partizanskih odreda. U vezi s tim, na inicijativu Okrunog komiteta K P J za Ni, 23. avgusta 1941. odran je jedan iri sastanak, na kome je pored etiri lana OK, bilo prisutno i oko 20 etnikih vojvoda. Na ovom sastanku postignut je sporazum da se koordiniraju akcije protiv okupatora i da podjednak broj
AVII, Na, kut. 33, f. 13, reg. br. 3. D. Petrovi, n. r., 177181. Interesantna su dva pisma A. Rankovia upuena Titu, u kojima se govori o saradnji sa etnicima uopte, a posebno sa Kostom Peancom. U pismu od 14. avgusta Rankovi istie mogunost da se Peaneve snage ukljue u borbu protiv okupatora, budui da je takvo raspoloenje etnika postojalo (Arhiv CK K P J br. 21894). A u pismu od 11. IX 1941. Rankovi pie: Drugi pregovori su voeni sa grupom etnika koji stoje pod komandom K. Peanca, ali koji se ne slau sa njim, no koji imaju ipak veze od Aimovia do Krausa" (Zb. NOR, 1-2, 128).
214 215

12 Kontrarevolucija u Srbiji 1

177

ljudstva daju i etnici i partizani.216 Nekoliko dana kasnije, Okruni komitet K P J za Kraljevo uputio je pismo Pokrajinskom komitetu KPJ, u kome ga obavetava o potpisanom sporazumu sa predstavnicima etnike organizacije, ali se napominje da sporazum ima deklarativan karakter poto organizovane oruane ljude etnici u ovom kraju nemaju". 217 Slinih izvetaja o sporazumevanju na bazi zajednike borbe protiv okupatora bilo je i sa etnicima Drae Mihailovia i sa organizacijom Koste Peanca. Za nau temu, meutim, mnogo je interesantnija i vanija ona druga faza delovanja etnika organizacije Koste Peanca, tj. period od kraja avgusta 1941, kada se Peanac sporazumeva sa nemakim okupatorima i kada njegovi oruani odredi predstavljaju znaajan oslonac Nedievoj oruanoj sili" u borbi protiv oslobodilakog pokreta Srbije. Nemaka i kvislinka dokumenta, pa i dokumenta NOP-a, bacaju dovoljno svetlosti na period o kome je re. Zato emo i pokuati da o njemu neto vie kaemo. Prvo pitanje koje se u vezi s ovim postavlja jeste, otkad datira saradnja Peanca sa nemakom kontraobavetajnom slubom i, u vezi s tim, ko je dao inicijativu za saradnju: Nemci ili Kota Peanac. Neki, dodue, neprovereni izvori ukazuju da je Peanac jo pre napada Nemaca na Jugoslaviju bio u dosluhu sa nemakom obavetajnom slubom, pa se kao argument navodi da je predsednik Glavnog odbora i komandant svih etnikih odreda" odbio da uestvuje u puu od 27. marta 1941. godine. Isto tako, u toku okupacije nismo mogli nai podatke otkad Peanac sarauje s Nemcima. Ali, implicitno, ve u vidovdanskoj naredbi, u nekim njenim delovima, jasno se istie da e se najotrije kazniti svi oni koji se bilo na koji nain budu suprotstavljali okupacionim vlastima.218 Objave, koje je izdavao Kota Peanac, odnosno njegov tab, takoe upozoravaju da se okupator ne sme napadati. Nijedna naredba iz maja, juna, jula ili avgusta 1941, pismo ili neki drugi akt koji je Peanac upuivao svojim vojvodama, nije govorila da se treba pripremati za oruanu borbu protiv okupatora. Postoje dokumenta u Nedievoj arhivi iz kojih se nedvosmisleno moe zakljuiti da su Nemci pustili iz Banjikog logora, tokom jula i avgusta 1941, jedan broj predratnih etnika. Isti izvori ukazuju da su Nemci znali da se na planini Sokolovii nalazi tab Koste Peanca; da
AIRPS, PKS, 13. AIRPS, PKS, 11. U uikom okrugu se prva grupa etnika pojavila na Zlatiboru pod komandom vojvode Radomira ekia, a zatim na J a voru pod komandom Boe Cosovia (Boe Javorskog) i oko Ljubovije pod komandom Miladina Gligoria (Drinskog). Ovaj poslednji je priznavao komandu Koste Peanca, dok su ostali etniki komandanti najpre bili samostalni, a onda su se potinili Dragoljubu Drai Mihailoviu (Uzice 1941, str. 834). Nemaka kontraobavetajna sluba u Beogradu (Komanda Abvera), dostavila je 18. jula 1941. izvetaj o razvoju etnikog pokreta Drae Mihailovia u Beogradu i ostalim delovima Srbije i o etnikoj organizaciji Koste Peanca (AVII, NAV-N-T-311, r. 190, s. 3 7 ^ 1 ) . 218 AVII, Na, kut. 33, f. 13, reg. br. 3.
216 217

178

je na Vidovdan organizovano polaganje zakletve itd. Osim toga, andarmerija Saveta komesara, kao i nemake jedinice, nisu ometale pokrete Peanevih odreda.219 Sve to navodi na zakljuak da je morao postojati ve tada, dakle, u junu, julu i avgustu, bar preutni dogovor da etnici Koste Peanca i Nemci jedni druge ne napadaju. Bencler je, na primer, jo 8. avgusta 1941. izvestio Ribentropa da predstavnici srpske buroazije ne vode borbu protiv Nemaca, ve komunisti. Iz te depee se moglo sagledati da su Nemci u srpskoj buroaziji traili saveznika i nastojali su da realizuju plan kako bi se Srbi izmeu sebe tukli.220 Iz zapisnika sa sastanka nemakih komandanta, koji je odran u Beogradu 12. avgusta 1941, vidi se da su okupatori blagonaklono gledali na nacionalistike krugove u Srbiji i da su nastojali da ih privole na saradnju. U odeljku Procena situacije u Srbiji od naelnika taba komandanta Srbije", reeno je sledee: Po miljenju komandanta Srbije, a u suprotnosti sa iznetim za Hrvatsku, nemiri se u prvom redu i gotovo iskljuivo imaju pripisati komunistikom uticaju. etnici su se za sada odvojili od komunistikog pokreta, i izgleda da e u potpunosti izbegavati prepade na posadne jedinice. Voa etnika Peanac pokuao je, tavie, preko jednog posrednika, da nemakim i srpskim vlastima ponudi svoju pomo protiv komunista. Treba priekati pa da se vidi da li se ozbiljno misli ili se radi o lukavstvu."221 Iz ovog dokumenta se vidi da je Peanac znatno pre sklapanja sporazuma sa Nemcima ponudio ovima svoju pomo protivu komunista". Takoe i Vishaupt, u svom ve vie puta citiranom napisu Borba protiv ustanikog pokreta u jugoistonoj Evropi", tvrdi da je inicijativa za pregovore izmeu Nemaca i Peanca potekla od ovog poslednjeg.222 U vezi s tim interesantno bi bilo utvrditi ko je tak posrednik" izmeu Nemaca i Peanca, kojega pominju nemaki izvori, ali ime njegovo ne navode. Neki podaci ukazuju da je to bio Dimitrije Ljoti, koji je dobro stajao sa nemakim okupacionim vlastima u Srbiji i najneposrednije saraivao sa nemakom obavetajnom slubom. Osim toga, i Stanislav Krakov, u svojoj knjizi General Milan Nedi", pie: U tom cilju Ljoti je uputio 12. avgusta 1941. lana pokreta Zbor" nikog privrednika Zorana Vukovia, koji je imao dobrih veza sa Peancem, da ga obavesti o strahovitim opasnostima koje prete srpskom narodu i da ga pozove da za sluaj da se u Beogradu obrazuje vlada narodnog spasa", ovu svim svojim silama pomogne. Vukoviu se u ovoj misiji pridruio i vojvoda Boko Mihailovi, jedan od Peanevih drugova iz
AVII, Na, kut. 33, f. 14, reg. br. 27. AVII, NAV-N-T-312, r. 454, s. 8039134-8; Zb. NOR, XII-1, 289, Zapisnik sa sa ve to van ja nemakog generala u Zagrebu i naelnika taba komandanta Srbije, odranog 12. avgusta 1941. o vojno-politikoj situaciji u NDH i Srbiji i o merama za uguivanje ustanka. 221 Isto. 222 AVII, Vishaupt, br. 34/5.
219 220

12

179

bliih Ljotievih saradnika, inae lan Saveta komesara, traio je od vojvode Stojana Vrnjakog poetkom avgusta 1941, kada je ovaj bio puten iz logora, da ga povee sa ljudima iz neposredne Peaneve okoline, to je Vrnjaki i uinio.224 Rade Drainac u svojim zapisima takoe tvrdi da je prilikom dolaska na planinu Sokoloviu, u prvoj polovini avgusta 1941, zatekao neke delegate Ljotievog Zbora" u tabu Koste Peanca, sa kojim su pregovarali da ga privole na saradnju s Nemcima.225 Na osnovu svega izloenog, nije teko zakljuiti da je Kota Peanac sam ponudio pregovore Nemcima i da su oni voeni posredovanjem Ljotia, odnosno njegovih najbliih saradnika. To je period kada se oruani ustanak u Srbiji iri munjevitom brzinom; kada se takozvana komesarska vlada Milana Aimovia nalazila u kritinom stadijumu, jer su se protiv nje energino borili i Ljoti i njegovi komesari u vladi. Ve je bilo rei o tome da je Ljoti bio dosta angaovan oko dovoenja Nedia na elo vlade narodnog spasa", ali, kao to se vidi, paralelno s ovom akcijom, Ljoti je radio i na pridobijanju ostalih nacionalistikih krugova za saradnju sa Nemcima. U toku avgusta, dolo je do kontakata izmeu Gestapoa i Koste Peanca posredstvom Ljotievih ljudi, kao to smo ve istakli. Od samog poetka u pregovorima su aktivno uestvovali Peanevi ljudi (bliski Gestapou): naelnik taba Peanevih odreda dr Radomir Arsenijevi, vojvoda rtanjski i general Putnikovi, a sa nemake strane dr Karl Kraus. Razume se, u razgovore je bila ukljuena i nika feldkomandantura.228 Uglavnom, posle vie sastanaka izmeu Gestapoa i Peanca, 26. avgusta 1941. Kota Peanac je na planini Bukulji odrao zbor svojih etnikih komandanata u prisustvu nemakih oficira i predstavnika Gestapoa. Toga dana je upravo i potpisan sporazum izmeu Nemaca i Peanca, gde se ovaj obavezao da e njegovi odredi voditi borbu protiv partizanskih odreda. Sutradan (27. avgusta) Peanac je izdao proglas kao voa svih etnika" i poziva na red, mir i pokornost prema okupatorima.227 U jednom delu toga proglasa reeno je: 1. Svi oni koji se
225 S. Krakov, n. d., 127. S. Krakov u vezi s ovim pie: Posle nekoliko dana razgovora sa Ljotievim delegatom, Peanac, prihvativi poziv i gotov da pomogne svaki pokuaj da se suzbije komunistika agitacija u Srbiji, odluio je da poe za Aranelovac i da na Bukulji sazove zbor svih etnika iz zemlje." 224 AVII, Na, k. 33, f. 14, reg. br. 27, f. 10. 225 R. Drainac, n. d., 99102. O ovom pitanju nalazimo podatke u cit. radu D. Petrovia, str. 186, i kod dra Jovana Marjanovia, Prilozi za istoriju sukoba DM, i u nekim drugim izvorima. D. Petrovi, n. r., 186187. Zb. NOR, II-l, 38.

sline ili identine podatke. Na primer, Milosav Vasiljevi, jedan od naj-

etnikog pokreta, i oni su na planini Sokolovii, izmeu Kruevca i Prokuplja, naili na Peanev tab, gde se sakupio veliki broj etnika.228 Stanislav Krakov je, nesumnjivo, bio dobro obaveten i moglo bi se poverovati njegovom tvrenju, pogotovu to i drugi izvori donose

180

nalaze skriveni u umama, a nisu pod mojom komandom, imaju se u roku od 8 dana od dana proklamacije vratiti svojim kuama i svome redovnom poslu. Za njihovu bezbednost jamim ja, ukoliko nisu izvrili zloinaka dela. Za neizvrenje prednjeg kaznie se smru. 2. Od danas, kada ja primam odgovornost pred naim narodom, kaznie se smru svaki ko bude pokuao dravne i samoupravne objekte, eleznice, mostove, puteve, dravne zgrade i privatnu imovinu tetiti i unitavati, kao i sve to pripada okupatorskim vlastima." 228 U daljem tekstu proglasa Peanac objavljuje otre represalije protiv odbeglih robijaa, razbojnika, neradnika, pljakaa i oloa", koji ne misle na opte dobro napaenog naroda, nego u ovoj naoj tekoj nesrei rade samo za svoju linu korist i zadovoljstvo". Mada se nigde ne pominje re partizani", ceo ovaj tekst dokumenta, upravo je na njihovu adresu upuen. Ono to je najvanije, u proglasu nema ni rei o osloboenju Srbije, ve ceo akt izdaje odie bolesnim ambicijama jednog starca, koga su Nemci znali dobro da iskoriste. Peanac je (to se vidi i iz citiranog proglasa) postao prava marioneta u nemakim rukama. On se prima svete dunosti da zavede red", on nareuje". Peanac, nema vremena za prepriavanja i razgovore", on odobrava" itd. Posle toga, u sporazumu sa Nemcima, Peanac je svoj tab svih etnikih odreda u zemlji smestio u Beogradu, u zgradi biveg Generaltaba. Peaneva ambicija, da bude komandant svih etnikih odreda u zemlji bie povod za njegov sukob sa Draom Mihailoviem, ali e oni u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta, ipak, brzo nai zajedniki jezik. Proglas Koste Peanca i njegovo sporazumevanje sa Nemcima razliito se komentarisalo u pojedinim sredinama. Okupatori i kvislinzi, nesumnjivo je, bili su zadovoljni. Jer su dobili jo jednog izdajnika koji se stavlja u slubu okupatora, koji pod parolom Borba protiv komunizma" stavlja sve svoje ljudske i materijalne potencijale u borbu protiv sopstvenog naroda. Meutim, u sopstvenim redovima, Peanev postupak je osuivan. Mnoge njegove vojvode odbijale su poslunost i, uprkos otrih upozorenja, sporazum evali se sa tabovima partizanskih odreda u borbi protiv okupatora. Najvei deo rodoljubivog stanovnitva Srbije osudio je izdaju Koste Peanca, a mnogi dugo nisu mogli da poveruju da jedan proslavljen junak" iz ranijih ratova, sada stupa u slubu okupatora.
888 AVII, Na, k. 33, f. 11, reg. br. 5. U daljem tekstu proglasa, Peanac je izjavio i ovo: Ja sam svestan da ceo na poteni narod zna da je pobeen i da zna kako se treba drati prema pobednicima. Ali sam isto tako svestan da odbegli robijai, razbojnici, neradnici, pljakai i olo ne misle na opte dobro napaenog naroda, nego u ovoj naoj tekoj nesrei rade samo za svoju linu korist i zadovoljstvo... Skitnicama i pljakaima, kao i olou, preporuujem: da u im za svaki njihov zloinaki rad suditi ja. 3. U pogledu hitne zatite naeg naroda napaenog, rok mi je kratak. Vremena za prepriavanje i razgovore nemam, te stoga pozivam sve rodoljube iz svih krajeva, koji misle iskreno i poteno, da listom odmah stupe u nae etnike redove iji sam komandant ja. U svim mestima obrazovae se ete na elu kojih e biti etovoa."

181

Kako je akt Koste Peanca o stupanju u kolaboraciju sa Nemcima primljen u redovima rukovodstva NOP-a? Jo 22. avgusta 1941. Okruni komitet K P J za Ni, obavestio je sreske komitete da predstoji sporazum izmeu Peanca i Nemaca posredovanjem Ljotia i da budu oprezni u svim kontaktima sa pojedinim vojvodama, odnosno pristalicama organizacije Koste Peanca.229 U Biltenu br. 4. Glavnog taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije od 3. septembra 1941. Josip Broz Tito u lanku Jo jedna izdajnika marionetska vlada", ocenjujui obrazovanje vlade Milana Nedia, dao je komentar i o izdajnikoj ulozi Koste Peanca, koji je, kao i Nedi, ak i u isto vreme, stupio u slubu okupatora. U jednom delu tog lanka reeno je: Drugi je sluaj sa proglasom Koste Peanca, koji je ovih dana objavljen. U tom glupom proglasu taj starac preti srpskom narodu da e silom uguiti oslobodilaku borbu ako se narod ne pokori Nemcima. On poziva narod u etnike, u borbu protiv partizana itd., a sam nije sposoban da ita dri u ruci. Taj se starkelja pred kraj svoga ivota prodao okupatorima. On sada radi po direktnim nalozima Gestapoa. Nedavno se sastao na mestu Plonik, blizu Nia sa zloglasnim efom Gestapoa u Srbiji Krausom, i tu je stvoren paklen dogovor o tome da K. Peanac organizuje etnike i povede borbu protiv partizana. Do toga sastanka je dolo tako da je gestapo vac Kraus, poslao Peancu potrebne nemake putne isprave pomou kojih je taj izdajnik doao na sastanak. Pri susretu su se ta dva pobratima srdano izljubila, i duboko dirnut K. Peanac je podario Krausu svoj etniki znak, a Kraus Kosti svoj revolver, kao simbol budueg krvoprolia."230 Pokrajinski komitet K P J za Srbiju takoe je u svom proglasu odmah osudio ne samo Nedia i njegovu vladu ve i izdajniku ulogu Koste Peanca: Na dan 29. avgusta zloglasni delat srpskog naroda, general Dankelman imenovao je takozvanu 'novu srpsku vladu', na elu sa nemakim pijunom, generalom Nediem. Istog dana samozvani vojvoda i stara prodana dua, Kota Peanac, izdao je svoj zloglasni proglas koji su faistiki vojnici lepili po zidovima naih mesta. Plaena tampa, zajedno sa svim slugama okupatora, pourila je da sve ovo blagoslovi i predstavi kao poetak 'nove slobode' i bolje budunosti naeg naroda."231 Posebno se PK obraa etnicima da osude izdaju Nedia, Ljotia, Aimovia i Peanca i da se prikljue borbi partizana protiv okupatora i njegovih slugu: Prezrite podlog izdajnika Peanca, koji je uvek zloAIRPS, PKS, 10. Arhiv CKSKJ, Bilten G NO POJ, br. 4, od 4. IX 1941. U daljem tekstu citiranog lanka reeno je i ovo: Eto tako se pobratimie izdajice Kota i krvnik Kraus, ije su ruke okupane nevinom krvlju srpskih rodoljuba, srpskih ena, dece i staraca. Poteni srpski etnici, koji su se nekada junaki borili protiv vekovnih neprijatelja, Nemaca, znae da daju dostojan odgovor izdajici srpstva, K. Peancu i sa prezrenjem odbiti njegov izdajniki poziv na borbu protiv pravih rodoljuba narodnih partizana." 231 Zb. NOR, 1-1, 106. Proglas Pokrajinskog komiteta, bez datuma, ali ini se da je pisan 3. IX 1941.
229 230

182

upotrebljavao vae etniko ime. Ne dozvolite mu da vam postavlja za vojvode i komandire prljave Ljotieve gadove. Onako kako ste ve poeli u Mavi, umadiji i drugim krajevima, borite se zajedno sa svojom braom za slobodu i ast srpskog naroda."232 Sline proglase izdali su gotovo svi okruni komiteti za svoja podruja, a ujedno uputili pisma sreskim komitetima s preporukom da razobliavaju sve izdajice srpskog naroda i da se ujedno populariu akcije KPJ, koja je bila tada i tokom celog rata organizator i inspirator oruane borbe protiv okupatora i njegovih saradnika.233 Sporazum izmeu Nemaca i Koste Peanca naiao je (kao i za vreme formiranja Saveta komesara pa i Nedieve vlade) na veliko negodovanje u vladajuim krugovima NDH. To se moe videti iz mnogih nemakih dokumenata iz tog perioda. U izvetaju nemakog komandanta u Zagrebu, od 6. septembra 1941. reeno je da se iroki slojevi, naroito vladini krugovi, nalaze pod uticajem konstituisanja u Srbiji. Naglaeno je da se naroito na organizovanje srpske vojne moi" gleda sa podozrenjem, pogotovu, kako je reeno u izvetaju, to tu Nedievu vojsku predvode predratni oficiri. Isto tako uoava se opasnost od slabljenja nemakog autoriteta, zbog razgovora naih vlasti sa starim pobunjenikom Peancem, o emu su ovde procurile prie." 234 Nema dovoljno sauvanih dokumenata da bismo analizirali brojanu snagu etnikih odreda Koste Peanca. U jednom nemakom izvetaju od 6. oktobra 1941. govori se da je on tada (prema izjavi samog Peanca) imao tri hiljade etnika od toga: 1.000 na granici sa Arnautim a . . . 700 u oblasti KruevacValjevo". 235 Izgleda da je ovaj podatak dosta realan. Jer od oktobra do decembra 1941. Peanac je imao najvie ljudstva u svojim redovima. U Planu izgradnje oruanih kvislinkih snaga potinjenih M. Nediu", koji je bio odobrio nemaki komandant Srbije, a Turner ga uputio 1. decembra 1941. komandantu Jugoistoka, reeno je da su vladi verni etnici (Peanac), ukljuujui 1.000
232 Isto, str. 109. Mirko Tomi je 13. IX 1941. uputio Pokrajinskom komitetu KP Srbije pismo u kome ga obavetava kako je primljeno kod stanovnitva obrazovanje Nedieve vlade i akt o izdaji Koste Peanca. Dolazak Nedieve vlade", istie Tomi, pravilno je protumaen od samog naroda. Proglas Koste Peanca uneo je zabunu u narod: iako Kota ne uiva nikakav glas, narod ne moe da veruje da je to on potpisao i kad ga uveravamo u to, onda je sklon da nasedne smicalicama da je to prema Nemcima krupan manevarski potez, koji etnici treba da izvedu" (AS, PKS, br. 75). 233 tab Toplikog partizanskog odreda uputio je proglas poetkom oktobra u kome osuuje izdajniku ulogu K. Peanca: Mi narodni partizani, borci za slobodu i nacionalnu nezavisnost, obraamo se vama, svim potenim i rodoljubivim Srbima, da vam ukaemo na injenice i dokaze dokle su doterali sa svojim zulumima K. Peanac, njegov sin i plaene izdajice koje zajedno sa njima rade za raun Nemaca" itd. (Zb. NOR, 1-2, 200). 234 AVII, NAV-N-T-312, r. 470, s. 8059932-5, Izvetaj nemakog generala u Zagrebu, 6. IX 1941, komandantu Jugoistoka o razvoju ustanka u Hrvatskoj i o pregrupisavanju 718. peadijske divizije. 235 Zb. NOR, 1-1, 630. Prilog dnevnika taba XVIII nemakog armijskog korpusa od 19. IX do 6. XII 1941.

183

starijih ljudi koji se nalaze kod kue" tada imali 3.500 ljudi.236 Drugi jedan podatak, koji potie iz jednog spiska Feldkomandanture u Niu, takoe iz decembra 1941, govori, naime, da je tada K. Peanac imao 36 oruanih odreda sa oko 6.000 naoruanih ljudi, neprihvatljiv je i netaan.237 Navedeni podaci su sumnjivog porekla: prvo, zato to su ih Nemci dobili od Peanevog taba; drugo, to su u ukupan broj sigurno uneti i takozvani upisani" etnici, i, tree, zato to su u spisak uneti i takvi odredi kao Suhoplaninski odred, sa seditem u Rakoj, pod komandom Maana urovia, koji je saraivao i sa partizanima. Interesantno je kako su Nemci ocenjivali ove svoje nove saveznike (etnike K. Peanca), kada su ovi bili najangaovaniji u borbama protiv partizanskih odreda Srbije, tj. u septembru, oktobru i novembru 1941. U nareenju Feldkomandanture 809, sa seditem u Niu, od 11. septembra 1941, potinjenim krajskomandanturama, za regulisanje odnosa izmeu pripadnika Vermahta i etnikih odreda Koste Peanca, reeno je pored ostalog: Prema svim vestima kojima raspolaemo, treba smatrati da su etnike formacije Koste Peanca zauzele potpuno lojalan stav prema nemakim okupacionim snagama. Izmeu 7. i 9. IX (taan dan jo nije poznat), jedan odred Koste Peanca napao je uspeno u planinama zapadno od Lebana jednu komunistiku bandu, naneo joj fcnatne gubitke i zaplenio 25.000 metaka municije." 238 Istog dana u izvetaju vojnog zapovednika Srbije reeno je da je Peanac uspeno organizovao borbu protiv komunista; da se njegovi oruani odredi naroito istiu u borbama u rejonu Lebana i Velikog Gradita i da je planiran napad na partizanske grupe na Jastrepcu. U zakljuku se dodaje: U podruju gde on (Peanac) dejstvuje, ne treba slati nemake jedinice." 289 U jednom drugom izvetaju komandnog taba komandanta Srbije od 16. septembra 1941. takoe se daju laskave ocene o etnikim odredima Koste Peanca: U jugoistonom delu Srbije, u podruju Feldkomandanture Ni, pored bandi koje se bore protiv Nemaca, nalaze se i nacionalne srpske bande Koste Peanca. Ovaj stoji sa
!S Avil, NAV-N-T-501, 256/11-1-72. AVII, Na, k. 33, f. 11, br. 34. ass AVII, NAV-N-T-175, r. 233, s. 2722297 i 2722300-2. U istom dokumentu reeno je i ovo: Centar slube bezbednosti feldkomandanture nalazi se u neprekidnoj vezi sa formacijama Koste Peanca u podruju feldkomandanture. Tako, dakle, treba upuivati sve vesti koje se nekim drugim putem dostave krajskomandanturama." 239 AVII, NAV-N-T-314, 1531/273. Jedan od razgovora predstavnika Vermahta, porunika Jeninga (Yening), i unterturmfirera Engelmana s Kostom Peancem odran je 15. septembra 1941. u Kurumliji. Cilj ovog razgovora je bio da K. Peanac poe u Beograd na pregovore sa predstavnicima Vermahta i vladom Milana Nedia radi saradnje. On je to odmah prihvatio i krenuo s njima u Ni, zatim avionom u Beograd, smatrajui da je to u obostranom interesu i da je, uz nemaku podrku, u stanju da se sa svojim odredima uspeno bori protiv partizana. Kao uslov za takvu saradnju, on je traio da se obezbedi juna granica Srbije, da se njegovim odredima da vea sloboda kretanja i prue vee mogunosti za organizaciju (AVII, NAV-N-T-314, r. 1531, s. 262).
137

184

svojim ljudima pozadi srpske vlade i podrava, u nameri da svoju otadbinu sauva od graanskog rata, nemake okupacione trupe i srpsku vladu. Feldkomandantura Ni je dozvolila pripadnicima Koste Peanca da nose oruje."240 I Harold Turner, u svom poznatom referatu od 21. septembra 1941, koji je uputio Bemeu (ocenjujui oruane jedinice Nedieve vlade), dao je posebno miljenje o etnicima Koste Peanca: Zahvaljujui tamonjim jedinicama Koste Peanca u jugoistonom prostoru Srbije, tj. jugozapadno i juno od Nia, nije dosad ispaljen ni jedan metak i vlada potpun mir. Tamo i nema nemakih trupa, te bi se Peaneve formacije mogle tu i dalje starati o redu, miru i sigurnosti kao i dosad."241 Interesantno bi bilo analizirati ko su bili etnici Koste Peanca. Naime, iz kojih slojeva drutva potiu, kakvi su bili njihovi motivi da verno slue okupatoru itd. Meutim, za jednu ovakvu analizu nema dovoljno podataka. Ve je bilo rei o tome da je u prvoj fazi, tj. od aprila do avgusta 1941. bilo u navedenoj kvislinkoj formaciji i potenih ljudi, ali neobavetenih, zavedenih, pa su stupili u odrede Koste Peanca, raunajui da e ovaj organizovati oruanu borbu protiv okupatora. Kasnije, kada je Peanac legalizovao svoju kolaboraciju, u njegovim odredima se preteno nalazio primitivan element, eljan pljake i nasilja, koji esto stupa na scenu u danima rata, okupacije, smutnje i slinim istorijskim uslovima. O tome govori i izvetaj ispostave raanjskog sreza u ievcu, koji je upuen 21. oktobra 1941. Banskoj upravi Moravske banovine: Ovaj odred (ievski etniki odred), iako je formiran 19. ovog meseca tako rei jue, vrlo je nepovoljno uticao na narod u samoj varoi ievcu, stoga, to su u odred uli neki ljudi posve loeg karaktera, skloni piu i kocki, a meu njima ima i nekih osuenih za krau. Otuda postoji bojazan kod naroda da e pojedinci iz ovog odreda ii nou u krae i razne pljake, budui da su naoruani i da im je na ovaj nain omogueno kretanje i nou, dok mirno stanovnitvo ne sme ni iz kua da izae."242 Izvetaj slinog sadraja uputio je i Milorad Moji, glavni sekretar Ljotievog Zbora", lino Milanu Nediu, 15. decembra 1941. u kome je o jednom Peanevom odredu reeno pored ostalog i ovo: Na sektoru sreza negotinskog operie etniki odred vojvode Anelka. Ovaj je kraj dosta miran, ali negativnim radom ovdanjih etnika stvara se veliko nezadovoljstvo u graanstvu. Sam odred je manje-vie sastavljen od kockara i bandita koji prilikom stupanja u odred nisu rukovoeni idealnim pobudama. On vri neprekidan teror i nasilja nad mirnim graanstvom, dok se istovremeno toleriu sumnjivi tipovi. Manje-vie nasilno trai od graana vee svote novca (od 22.500 dinara)
240 A V I I ) NAV-N-T-501, r. 246/334-7. U daljem tekstu cit. dokumenta reeno je i ovo: Oruje se, meutim, mora otvoreno nositi. Pripadnici Koste Peanca treba da se to je mogue vie uniformiu i imaju legitimacije pomou kojih se legitimiu kao pripadnici grupa Koste Peanca. Oni predstavljaju jedine etnike koji su priznati. Oni ele da prihvate borbu protiv komunista i navodno su se u pojedinim sluajevima borili protivu komunista." 241 Zb. NOR, 1-1, 447. 242 AVII, Na, k. 28, f. 2, br. 32.

185

i, ako se graanstvo ne odazove, preti im da e ih uzeti za taoce, a kasnije i streljati." 243 Naveli smo dosta podataka koji bacaju dovoljno svetla na istorijat etnikih odreda Koste Peanca, kao i na njihov sastav. Neophodno je to bilo uiniti, s obzirom na to da su ovi odredi uestvovali u mnogim borbama protiv partizanskih odreda Srbije. Oni su predstavljali znatan deo Nedieve oruane sile". Da napomenemo i to da se Peanac surovo obraunavao sa svim svojim vojvodama koji su saraivali sa partizanima. Na primer, 20. septembra 1941. izdao je naredbu da se general Ljuba Novakovi, smeni sa dunosti komandanta Sumadijskog taba etnikih odreda, zbog toga to je saraivao sa Prvim umadijskim partizanskim odredom i to je uputio narodu poziv za oruanu borbu protiv Nemaca.244 Nije teko zakljuiti da je ovakve i sline naredbe Peanac izdavao na osnovu uputstava koja je dobijao lino od Milana Nedia. A ministar-predsednik svojom naredbom pov. br. 18, od 21. novembra 1941, odluio je da Gorski tab svih etnikih odreda, pod vrhovnim zapovednitvom vojvode Koste Peanca, stoji neposredno pod predsednikom srpske vlade".245 Iz ovog akta, kao i mnogih drugih, vidi se da su etniki odredi bili podreeni vie lino Nediu, odnosno okupacionim nemakim vlastima koji su ih rasporeivali i slali u akcije protiv partizanskih odreda, nego Peancu, ije se komandovanje svodilo sve vie na formalnost. Tako je bilo sve dok ovoj kvislinkoj oruanoj formaciji nisu otkazali poverenje" Nedi, njegova vlada i, razume se, Nemci krajem 1942. godine.
AVII, Na, k. 50, f. 1, br. 38. Smenjuju me zato to sam Nemcima objavio borbu i postigao sporazum sa partizanima", pie Novkovi u jednom svom aktu (AIRPS, 1102). Novkovi je, posle toga, sa svojom grupom etnika doao na teren oko Kraljeva i Kruevca, gde je izvesno vreme saraivao sa partizanima u borbi protiv okupatora. 245 Zb. NOR, 1-21, 156. Ban moravske banovine se alio Nediu u pismu od 15. septembra 1941. da je bio potpuno zaobien u sporazumu Nemci Kota Peanac, iako se cela akcija" odigrala na terenu njegove banske uprave: U narodu je proglas, o kome je re, ostavio dobar utisak, ali injenica da novoobrazovana vlada, u kojoj su zastupljene popularne vojne linosti, nije sankcionisala poduhvat vojvode Koste Peanca, unela je neto zabune kod vlasti i pometnje kod naroda. Ovo tim vie to, uprkos obeanjima iznetim u proglasu, ne samo da nije nastupilo poboljanje u pogledu stiavanja i umirenja naroda, nego se u izvesnom pravcu, stanje situacije na terenu ak i pogoralo. etnici, kao ni sam vojvoda K. Peanac, nisu nastojali da trae da dou u kontakt sa organima upravnih vlasti, ve je potpisani o njihovom radu, odnosno namerama saznavao nezvanino, ali ipak od merodavnih linosti feldkomandanture. Ovo misteriozno dranje kako feldkomandanture, tako i etnika u pitanju, jo uvek zadaje brigu odgovornim organima vlasti u banovini" (AVII, br. 23/1-13, k. la). Ban moravske banovine dobio je 24. oktobra 1941. nareenje od Feldkomandanture u Niu da obezbedi smetaj za tab K. Peanca: Molim da se oficirima, kojima je ovo organizovanje povereno (major Miki) stave na raspoloenje potrebne zgrade odnosno stanovi... Potrebno je, izmeu ostalog, osloboditi kue, gde e biti smeten ui tab vojvode K. Peanca i gde e on stanovati" (AVII, br. 33/4-1, k. 2).
243 244

186

ODNOS MILANA NEDIA I NJEGOVE VLADE PREMA RATNIM ZAROBLJENICIMA

Problem ratnih zarobljenika bio je prisutan za sve vreme okupacije, i uvek je ovo pitanje dodirivano naroito na relaciji Nedi nemake okupacione vlasti u Srbiji. Jo nema preciznih podataka koliko je bilo bivih jugoslovenskih vojnika sa teritorije Srbije u ratnim zarobljenikim logorima Nemake. Neki izvori, ipak, ukazuju da ih je moglo biti oko 200.000, s tim to je taj broj postepeno smanjivan. Izvestan broj ih je umro u logorima ili zbog bolesti i nesposobnosti za rad bio puten, odnosno osloboen zarobljenitva.246 U svakom sluaju, to je bila ogromna cifra, usled ega su mnoge porodice za due vreme ostale bez svojih hranilaca, tako da je pitanje njihove ivotne egzistencije bilo neprekidno ugroeno. Na drugoj strani, usled veoma tekih uslova ivota, mnogi ratni zarobljenici se nisu ni vratili svojim kuama. Nastradali su na razne naine: usled gladi, bolesti, bombardovanja, tekih fizikih radova itd. Meutim, nama nije cilj da u ovom delu teksta utvrujemo brojno stanje jugoslovenskih, odnosno srpskih zarobljenika, ve da ukaemo kakav je bio odnos Nedia i njegove vlade prema njima. Mora se priznati da je Nedieva vlada ulagala izvesne napore kod nemakih okupacionih vlasti u Srbiji da poloaj zarobljenika bude snoljiviji. Pre svega, preduzeto je organizovano masovno slanje paketa zarobljenicima na dva naina: prvo, preko Srpskog crvenog krsta247 i, drugo, porodice su same, uz odobrenje Nemaca, slale pomo u ishrani svojima. O svemu ovome Stanislav Krakov u ve pomenutoj knjizi pie pored ostalog: I za ovo pitanje bilo je potrebno da Nedi uporno intervenira, jer se opu246 j3 r Nikola Zivkovi, Ratna teta koju je Nemaka uinila Jugoslaviji u drugom svetskom ratu, Beograd, 1975, str. 147148. V. Glii u n. delu, str. 36, koristei nemake izvore, pominje broj od 325.000 zarobljenika iz cele Jugoslavije. Na istoj strani se tvrdi da je u prvim mesecima okupacije, u logorima na teritoriji Jugoslavije, Grke i Bugarske, bilo 240.000 zarobljenih Jugoslovena. Prema Hitlerovoj izjavi, iz aprila 1941. u operacijama protiv Jugoslavije zarobljeno je 6.298 oficira i 337.864 vojnika, ne raunajui ovde folksdojere i Maare, koji su odmah posle zarobljavanja puteni svojim kuama. (Obnova, br. 12, 5. maj 1941).
247 Nemake okupacione vlasti raspustile su Glavni odbor Jugoslovenskog crvenog krsta i umesto njega, po nareenju nemakog majora Vika (Wiick), poetkom jula 1941. formirano je Srpsko drutvo Crvenog krsta (N. Zivkovi, n. d., 148).

187

nomoenik za privredu Nojhauzen dugo tome opirao, govorei da se time smanjuju ivotne namirnice Srbije. Najzad kada je dobijena dozvola da se paketi mogu slati, Nemci su uveli kontrolu i poeli da otvaraju poiljke i skoro u svakoj su nalazili kantice sa mau, slaninu, suve kobasice, prutu, unke, sve ono o emu su Nemci u Nemakoj u najveoj meri oskudevali i to skoro nikako nisu mogli da izvuku iz Srbije, osim kada su trupe za vreme kaznenih ekspedicija pljakale za svoj sopstveni raun sela."248 Mada Krakov dosta pristrasno i neobjektivno u celini pie o Nediu i njegovoj vladi, ovde, uglavnom, realno prikazuje stanje. J e r i neki drugi izvori ukazuju da su Nemci, a u prvom redu Nojhauzen i njegov privredni tab, pravili ogromne smetnje stanovnitvu Srbije oko slanja poiljki ratnim zarobljenicima. Na planu ublaavanja poloaja ratnih zarobljenika, odnosno njihovih porodica, Nedi je preduzimao i neke druge mere. Naime, da bi akcija sakupljanja priloga bila uspenija i efikasnija, formirani su bili odbori za zatitu zarobljenikih porodica. Tako je za celu Srbiju postojao Srpski odbor, a po okruzima i srezovima okruni i sreski odbori.249 Meutim, ma koliko da je Nedi pomagao zarobljenicima i njihovim porodicama, on je svojim stavovima pomagao Nemcima da srpske podoficire i oficire koji se ne jave dobrovoljno u njegove oruane snage", hapse i alju u zarobljenitvo. Ton itavoj ovoj akciji dao je Turner u svom referatu od 21. septembra 1941, kada je generalu Bemeu predloio: Istovremeno bi trebalo zatvoriti sve aktivne oficire, izuzev onih koji su se odmah stavili na raspoloenje Nedievoj vladi. Mislim da ne bi bilo umesno imati obzira prema onim oficirima, koji su se poslednjih meseci odali nekom zanimanju, poto su ta lica nesumnjivo ukljuena bilo na koji nain u obavetajnu slubu, jer to odgovara itavom njihovom oseanju solidarnosti."250
248 S. Krakov, n. d., 314. Srpsko drutvo Crvenog krsta uputilo je Nediu 15. IX 1941. pismo sledeeg sadraja: Po molbi Srpskog drutva Crvenog krsta i predstavci predstavnika Nemakog crvenog krsta, Generalni opunomoenik za privredu u Srbiji odobrio je Drutvu crvenog krsta nabavku ivotnih namirnica za otpremu ratnim zarobljenicima u Nemakoj, raunajui 5 kg na jednog zarobljenika, a ukupno za 175.000 zarobljenika... Prema ovom reenju dozvoljena je kupovina: 15.000 kg eera, 20.000 kg pasulja i 3.000 kg masti (AVII, br. 13/1-1, k. la). 249 Okruni naelnik u Kruevcu odlukom od 7. IX 1941. postavio je odbor za ovaj okrug: Reavam da se za lanove okrunog odbora za okrug kruevaki za zatitu zarobljenikih porodica postave: 1. za pred. odbora Krsta Novakovi, apotekar iz Kruevca; 2. za potpredsednika Tihomir Drenovac, industrijalac iz Kruevca; 3. za sekretara Dobrivoje orevi, sudija Sreskog suda iz Kruevca" (AVII, br. 151, f. 14, k. 136). 250 ZB. NOR, 1-1, 448. Jo 13. maja 1941. Bender je obavestio Ribentropa da u Srbiji postoji izvestan broj oficira koji su pod uticajem jugoslovenskih puista, angloamerikom uticaju i sovjetskih trupa i traio je odobrenje da se vri pretraivanje i da se sumnjivi pohapse (AVII, NAV-N-T-120. 200/153229).

188

Kako je odziv srpskih oficira bio sve slabiji, hapenje radi stupanja u Nedieve oruane formacije bilo je sukcesivno, po grupama. Nedi je u vezi s tim traio od vojnog zapovednika Srbije da se uhapeni sumnjivi" zamene za one oficire koji su se ve nalazili u nemakim zarobljenikim logorima, a stariji su od 55 godina; zatim da se istovremeno otpuste zarobljenici lekari, apotekari, inenjeri i drugi strunjaci neophodni za srpsku, odnosno nemaku privredu. Dankelman je Nedia obavestio u aktu od 9. septembra da on niti, pak, Turner nisu ovlaeni da reavaju ovo pitanje, ve e dati predlog" nadlenim nemakim institucijama u Berlinu. Turner je u napomeni akta dodao da su slabi izgledi da se pozitivno rei Nediev zahtev, budui da po nemakim zakonima oficiri doivotno, a podoficiri do 60 godina starosti podleu vojnoj obavezi.251 General Berne je takoe razmatrao ovo pitanje. On je u pismu od 15. novembra 1941. komandantu Jugoistoka rekao u vezi s tim: Predlog za razmenu pohapenih nepouzdanih srpskih oficira za srpske oficire ratne zarobljenike u Nemakoj, koji se predstavljaju kao neophodni i korisni za izgradnju zemlje u borbi protiv komunista, bio je odbijen od strane Vrhovne komande oruanih snaga sa motivacijom da predsednik vlade Nedi, po nemakim nazorima, vai kao nepouzdan i ne moe pretendovati na poverenje". 252 Zatim Berne iznosi svoje stanovite, naglaavajui da je hapenje srpskih oficira u Beogradu neophodno, s obzirom na to da je njihovo dranje prema nemakim merama i prema vladi Nedia odbijajue ili neprijateljsko i oigledno iz njihovih redova potiu veze sa pukovnikom Mihailoviem". Za uhapene oficire Berne predlae hitan transport u zarobljenike logore u Nemakoj jer, kako on navodi, u Srbiji nema pogodnih prostorija, a pored toga, bile bi angaovane znatne nemake snage za uvanje zarobljenika. Beme, razume se, nije u svom pismu zaboravio da navede kakvo je, u vezi s ovim pitanjem, raspoloenje Nedia, odnosno njegove vlade, pa navodi: Armijski general Nedi nije se protivio nunosti hapenja neophodnih aktivnih oficira i nije, on lino, za to postavljao nikakve uslove i zahtevao protivusluge."253
AVII, br. 8/1-1, k. la, Dankelmanovo pismo Nediu, od 10. IX 1941. AVII, NAV-N-T-501, r. 251, s. 2637. 253 Isto. U daljem tekstu pisma Berne je naveo i sledee: Predlog za zamenu, na molbu armijskog generala Nedia, bio mi je uinjen preko naelnika Upravnog taba i ja sam mu odobrio da dobije dragocene snage za izgradnju u Srbiji, ako ovo predstavljaju aktivni srpski oficiri, koji za sada samo primaju plate praktino bez odgovarajue naknade. Hapenje nepouzdanih srpskih oficira u Beogradu sprovee se u narednom vremenu. Ono sada nije nastupilo, poto: a) u Srbiji ne stoje na raspoloenju nikakvi odgovarajui zarobljeniki logori niti straarske snage; b) hapenje oficira stoji u vezi sa reenjem Mihailovievog pitanja". Prebacivanje aktivnih srpskih oficira u zarobljenike logore u Nemakoj, po mom ubeenju, isto je tako nuno kao i svih zarobljenih Srba sposobnih za noenje oruja, naroito pripadnika pukovnika Mihailovia, kako bi se Srbija, zemlja tradicionalnih banditskih borbi, konano umirila i kako bi se spreilo ponovno oivljavanje jednog velikog ustanka na prolee, odnosno u onom vremenu u kome bi situacija trebalo da zahteva povlaenje nemakih snaga iz Srbije."
251 852

189

Uglavnom, posle duih priprema, krajem decembra 1941. i poetkom januara 1942, uhapeno je oko 1.000 srpskih oficira u Beogradu i u nekoliko grupa tokom januara i februara 1942. prebaeno u zarobljenike logore u Nemakoj.254 Meutim, postavlja se pitanje koliko je Nedi svojim stavom doprineo da se pohapsi ovako relativno velik broj oficira, u periodu kada su oni bili izuzetno potrebni njegovim kvislinkim vojnim formacijama. Mnoga dokumenta nemakog i kvislinkog porekla iz tog perioda, kao i pojedini napisi na ovu temu posle rata, govore da se oko 1.000 pomenutih oficira iz Beograda nije odazvalo na poziv Nedia da sarauju s njim, pa je on, ogoren na njihov pasivan odziv, reio da ime se osveti. To nije bilo teko sprovesti, ier su nemake okupacione vlasti (videli smo iz citiranih dokumenata) gledale sa nepoverenjem na sve one predratne oficire koji su se nalazili u okupiranoj Srbiji, a nisu se stavili u Nedievu, odnosno njihovu slubu. O tome pie i Nediev komandant andarmerije iz prve polovine septembra 1941: Istina je da je napred pomenute oficire pohapsila gestapovska policija, ali je istina i to da je ovo hapenje i sprovoenje u zarobljenitvo izvreno po izriitom i linom traenju M. Nedia, koji je nemakom komandantu izjavio da ako Nemci ne pohapse i u zarobljenitvo ne sprovedu pomenutih 1.200 oficira, on, Nedi, ne moe da garantuje za mir i poredak u zemlji. Na ovakav odluan Nediev zahtev, Nemci su izvrili to hapenje i sprovoenje u zarobljenitvo."255 Evidentno je da se Nedi zalagao za putanje kuama bolesnih zarobljenika, invalida, zarobljenika starijih godita; zatim, zarobljenika strunjaka svih specijalnosti. Meutim, jo vie je predsednik vlade narodnog spasa" insistirao da se oslobode zarobljenici oficiri, profaistiki orijentisani; da stupe u njegove oruane odrede i da pomognu vladi narodnog spasa" da zavede red, mir i bezbednost" u Srbiji. Dakle, ono na emu su i Nemci najvie insistirali i to je Nedi bio stavio u prvi plan posle obrazovanja svoje vlade.256 Neki autori, iz jugoslovenske emigracije kao, na primer, Stanislav Krakov i Petar Martinovi, tvrde da su Nemci bili postigli sporazum sa Nediem da oslobode i do 70/o zarobljenih vojnih lica, rodom iz Srbije i Banata, pod uslovom da se zavede red i mir u Srbiji. Meutim, dogaaji kod Kraljeva i Kragujevca, potom sporazum Mihailovia i Tita u Struganiku i Brajiima, uinili su da su Nemci odbili da otponu osloboenje izvesnih grupa zarobljenika, sve dok traju takvi teki neredi u Srbiji." 257
Zb. NOR, 1-1, 625. Izvetaj zapovednika Srbije. J. Trii, n. d., 63. 256 Novo vreme u br. 111, od 11. IX 1941, donelo je program mera Nedieve vlade radi poboljanja uslova srpskih zarobljenika u nemakim logorima.
254 255 257 S. Krakov, n. d., 313. U vezi s tim S. Krakov kae: Uprkos ovog nemakog odbijanja, Nedi u svojim svakodnevnim intervencijama da se olaka sudbina srpskog naroda, nije zaboravio ni zarobljenike i on je i efu Upravnog taba dr Turneru i nemakom komandujuem generalu Bemeu, a

190

Meutim, tvrenja ovih autora se ne mogu prihvatiti, jer su Nemci uvek gledali sa nepoverenjem na srpske oficire, i srpsko stanovnitvo uopte, pa i na Nedieve oruane odrede, koji su se ve nalazili u njihovoj slubi. Poznato je koliko su Nemci oklevali da naoruaju srpsku andarmeriju, bojei se da oruje koje joj budu dali, ne bude okrenuto protiv samih njih. S tim u vezi je i ve citirano Ribentropovo pismo, koje je 2. septembra 1941. upueno Bencleru, i mnoga druga upozorenja od strane komandanta Jugoistoka, komandanta suvozemnih snaga Rajha i drugih nadlenih institucija u Berlinu. Nedi je svim sredstvima nastojao da pridobije zarobljenike za politiku svoje vlade i da ih vee za sebe; da mu zarobljenici alju peticije u znak podrke i poverenja; da populariu u logorima njegovu vladu itd. ak je Nedi slao i svoje emisare u zarobljenike logore u Nemaku, na primer, Milana Aimovia u oktobru i novembru 1941. (o emu je bilo rei u prethodnom tekstu), a kasnije Milosava Vasiljevia. Aimovi je, navodno, bio na leenju u Karlovim Varima, u stvari, on je obilazio zarobljenike logore, odravao sastanke sa jugoslovenskim oficirima i traio podrku za Nedievu vladu, koja je ve bila potpuno kompromitovana kod stanovnitva Srbije. U vezi s tim postoji i pismo V odeljenja komandanta Jugoistoka od 17. novembra 1941, koje je upueno OKW-u: Srpski ministar Aimovi, sada u Karlovim Varima, moli da mu se odobri poseta jednog logora srpskih ratnih zarobljenika u Nemakoj. Vojni zapovednik Jugoistoka podupire tu molbu i obeava se dobro propagandno dejstvo na srpsko stanovnitvo, s obzirom na mnoge glasove o nemakim logorima ratnih zarobljenika. Sam Aimovi je lojalan. Poto je njegov oporavak u Karlovim Varima neposredno pred zavretkom, moli se najhitnije za odobrenje."258 U svojoj izjavi istranim organima u Beogradu posle rata Milan Nedi je potvrdio da je Aimovi putovao u Nemaku, pored ostalog, i radi obilaska vojnika, podoficira i oficira, koji su se nalazili u zarobljenikim logorima. Dao sam uputstvo Aimoviu da obie logore i da vidi raspoloenje zarobljenika prema mojoj vladi, kao i to da li ele da se vrate
potom Baderu, a naroito opunomoeniku za privredu Nojhauzenu, kao i ministru Bencleru i svakom nemakom izaslaniku, koji je dolazio u neku inspekciju iz Berlina za Beograd, ponovio molbe da se otpone sa putanjem zarobljenika, jer to zahtevaju imperativno privredne potrebe Srbije." ass A V I I j NAV-N-T-312, 469/80559010. Dragi Jovanovi je takoe pred istranim organima u Beogradu 1946. o poseti Aimovia srpskim ratnim zarobljenicima, izjavio sledee: Poseta Milana Aimovia usledila je odmah posle obrazovanja vlade M. Nedia, sa tendencijom da se pokae naim zarobljenicima da vlada M. Nedia odmah posle svog obrazovanja vaspostavlja kontakt sa njima i na taj nain se prikae zaista kao vlada koja e voditi rauna o to brem njihovom povratku. M. Aimovi je priao da je posetio oficirski logor, da je odrao jedan govor isto u patriotskom smislu, ali nije vrio nikakva vrbovanja za Nedia. Ing. Vasiljevi Miloav iao je u Nemaku u oficir, zarobljeniki logor direktno sa nalogom da vrbuje oficire, koji ele da se vrate u zemlju, da se stave na raspoloenje vladi gen. Nedia i da pristupe dobrovoljakim formacijama. Po uvenju, Vasiljevi nije obiao sve oficirske barake, ve je pozivao u jednu baraku oficire sa spiskovima, koje je sa sobom doneo" (AVII, br. 19/7, k. 1).

191

u zemlju i stave na raspoloenje meni, odnosno mojoj vladi." Nedi se pohvalno izraavao o rezultatima Aimovieve misije u Nemakoj pa podvlai: Rezultati su bili dobri, jer su se gotovo svi zarobljenici izjasnili i odobrili politiku vlade narodnog spasa i dali izjavu da ele da se vrate u zemlju i stave meni na raspoloenje."299 Nedi dalje u vezi s ovim naglaava da je po dolasku Aimovia u Beograd napravljen spisak zarobljenika na koje su srpski kvislinzi raunali; da je meu njima bilo strunjaka, jedan broj inovnika, a najvie je bilo oficira za koje su raunali da ih treba ukljuiti u Nedieve oruane formacije. Spisak je, navodno, dostavljen Upravnom tabu vojnog komandanta Srbije, odakle je poslat u Zarobljeniko odeljenje u Berlin. Meu zarobljenicima oficirima, koji su otputeni, bilo je i takvih koji su uli u Nedievu vladu kao ministri (npr. dr Milo Nedeljkovi i Bogoljub Kujundi). I dok je Nedi preko svog emisara Aimovia uspostavljao veze sa zarobljenikim logorima u Nemakoj, 8. novembra 1941. stiglo je Bencleru pismo iz Ministarstva inostranih poslova Raj ha. U njemu se obavetavaju nemake okupacione vlasti u Srbiji da se odbija Nedievo traenje (koje je dostavljeno preko Upravnog taba) da se pusti kuama 1.200 srpskih zarobljenika jer, kako je to istaknuto u pismu, Nedi ne zasluuje toliko poverenje". Naprotiv, Bencleru se nalae da podupire ve od ranije dati nalog generalu Bemeu da se pohapsi u Beogradu 1.200 nepouzdanih jugoslovenskih oficira koje treba sprovesti u zarobljeniki logor". U istom pismu naglaava se da e nadlena ministarstva Rajha voditi rauna da se iz zarobljenitva putaju samo oni koji su neophodni za nemaku privredu u Srbiji. 260 Milan Aimovi je, razume se, posle povratka sa svog slubenog" zadatka i uspeno" obavljenog posla, ve 29. novembra 1941. odrao govor preko beogradskog radija o ivotu srpskih zarobljenika u Nemakoj. Od dana obrazovanja srpske civilne uprave", rekao je Aimovi, jedna od glavnih naih briga, bila je briga za nae zarobljenike. General Nedi, obrazujui prvu srpsku vladu, istakao je u svojoj deklaraciji ovu brigu na prvo mesto."261 Najvei uspeh" Milana Aimovia (kako je tvrdio kasnije sam Nedi) bio je u tome to je on organizovao potpisivanje Izjave oficira u logoru Nirnbergu o podrci generalu Nediu", poznatije kao Nirn858 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 30. I 1946. 260 AVII, Bon, 2/840. Novo vreme je, gotovo svakodnevno pisalo o podrci koju zarobljenici daju Nediu i njegovoj vladi preko pisama, peticija, izjava. O tome je, 13. XI, Novo vreme donelo sledeu vest: Predsednik srpske vlade M. Nedi prima svakodnevno veliki broj pisama i karata od zarobljenikih srpskih oficira i vojnika, u kojima ovi izraavaju svoju duboku zahvalnost pret. srpske vlade za njegovo staranje da se prilike u otadbini to pre srede i normalizuju. Svi oni izjavljuju da ih teritorijalna razdaljina ne spreava da svakodnevno budu svojim mislima u domovini i da prate napore srpske vlade da otadbina poe novim putem." 2,1 Novo vreme, 30. XI 1941.

192

berka izjava". Izjava je bila sastavljena u Beogradu, jo dok se Aimovi nalazio u Karlovim Varima. Na njenoj izradi, prema nekim podacima, radili su Milo Masalovi, ef Nedievog kabineta, i Cvetan Ceka orevi, pomonik ministra unutranjih poslova. Bila je poslata u Nemaku preko urednika Obnove Ratka Zivadinovia, a redigovali su je u Nirnbergu general Danilo Kalafatovi i Milutin Nedi. Potpisana je 15. novembra 1941.202 Kada je Aimovi posetio Nirnberki oficirski logor sredinom novembra 1941, oko 1.200 oficira potpisalo je ovu izjavu. Kasnije je Nedi gradio svoj kapital" na ovom propagandnom pamfletu, kako, navodno, ima podrku vie od 300.000 zarobljenika itd. Zanimljivo bi bilo citirati neke delove Nirnberke izjave" da bi se videlo da je ona uglavnom sadrala one stavove i naela na kojima je Nedi stalno insistirao: Mi zarobljenici oficiri, kao obini deo svog naroda, ne moemo ostati ravnoduni prema ovim bezumnim dogaajima. Mi elimo da o njima odluno kaemo svoju re, da istaknemo svoj stav i da u njih unesemo sebe lino, svoju nacionalnu duu i svoju vojniku dunost. Stoga izjavljujemo: 1) S najveom odlunou osuujemo komunistike izrode, kao i one zabludele i zavedene pojedince, koji su im se pridruili i njihovu izdajniku akciju na unitenju srpskog naroda i njegove budunosti. Na njih e pasti prokletstvo naroda. 2) Sa oseanjem duboke odvratnosti osuujemo one strane propagande koje za raun egoistinih ciljeva, svojom podmuklom akcijom produavaju da guraju na narod u propast, bezono iskoriavaju njegovu estitost, lakovernost i naivnost. 3) Pozivamo ceo narod u Srbiji, da se slono kao jedan ovek svrsta uz vladu g. enerala Nedia; da je odluno pomogne u borbi protiv komunistike nemani i o uvoenju mira, reda i rada u zemlji, i da podlim podbadaima raznih varalaa stranih radija ne poklanja nikakvu veru."263 Deo citirane izjave nepobitno dokazuje da su njeni autori radili ili, bolje rei, kreirali njen tekst, na osnovu uputstava koja su dobili od Milana Nedia. Jer svi njegovi govori koje je odrao do tada, upravo su ponavljali sva ona pitanja, dakle, sve probleme, koje sadri takozvana Nirnberka izjava". Na pitanje islednika kako je dolo do Nirnberke izjave i ko je bio njen pokreta, Nedi je dao sledei odgovor: Prilikom odailjanja Aimovia za Nemaku radi obilaska zarobljenikih logora,
262 Dragi Jovanovi je na sasluanju u vezi s ovim izjavio sledee: U toj izjavi izraavalo se odobrenje stava i politike generala Nedia i izjavljivala gotovost da se u sluaju povratka u otadbinu dole potpisani stave u slubu generalu Nediu, radi odbrane i obnove otadbine" (AVII, br. 19/7, k. 1). 263 S. Krakov, n. d., 311312. U daljem tekstu izjave reeno je: Stavljamo se na raspoloenje vladi g. enerala Nedia da i svojim linim ueem pomognemo njenu akciju na ienju komunistike nemani i povraanju mira i reda u naoj napaenoj zemlji, da bi sa to manje novih potresa i rtava saekali kraj ovog rata i obezbedili sebi pravedno mesto u meunarodnoj zajednici. Molimo stoga vladu g. enerala Nedia da na nas rauna u svakom radu i u koliko bi nadlene nemake vlasti odobrile, gotovi smo da u potrebnom broju poemo u Srbiju i svojim ueem doprinesemo da se red povrati za najkrae vreme pa makar potom bili ponovno vraeni u zarobljeniki logor, poto za ovaj rad i slubu svome narodu ne elimo nikakvu linu korist i nagradu."

13 Kontrarevolucija u Srbiji 1

193

vica i moga brata Milutina, da im izrui moje pozdrave i da se preko izdao sam direktivu Aimoviu da se obrati u Nirnbergu na Kalafatonjih obavesti o raspoloenju zarobljenika prema mojoj vladi i gotovosti da se vrate u zemlju radi saradnje. Posle povratka Aimovia dolo je do Nirnberke izjave.284 Ko je sastavio tu izjavu ne mogu tano rei, ali verujem da su njeni pokretai Kalafatovi i moj brat Milutin. Nisam izriito Aimoviu rekao da se ispita raspoloenje zarobljenika na taj nain to bi se izjasnili za i protiv", ali ne poriem da je Nirnberka izjava dola kao posledica misije Aimovia u Nemakoj." 2643 Milan Nedi namerno ili usled zaborava grei u datumu, kada kae: Posle dolaska Aimovia dolo je do Nirnberke izjave." Pre e biti ovo prvo, tj. da bi sa sebe skinuo svaku odgovornost u vezi s ovim antikomunistikim pamfletom. Jer nepobitno je utvreno da je pomenuta izjava potpisana, upravo, za vreme Aimovievog boravka u Nemakoj. Ovaj je aktivno bio angaovan na njenoj realizaciji. Izjava je potpisana 15. novembra, a Aimovi je stigao u Beograd krajem tog meseca. Ve 29. novembra odrao je govor preko Radio-Beograda, u kome je izneo svoje utiske o poloaju jugoslovenskih zarobljenika u nemakim logorima. Netano je i Nedievo tvrenje da ne zna ko je sastavio Nirnberku izjavu". U stvari, izjava je sastavljena po njegovom konceptu; raena je u Beogradu, u krugu njegovih najbliih savetnika i on je dao saglasnost da se posle redigovanja, koje je lino izvrio, moe nositi na potpis srpskim oficirima zarobljenicima u Nemakoj. Milan Nedi, takoe na sasluanju, iznosi da je posle Nirnberke izjave" dolo do osloboenja oko 1.200 srpskih oficira; da su inovnici zauzeli svoja ranija mesta i oficiri stupili u andarmeriju, odnosno oruane odrede, koji su bili formirani radi uguen ja oruanog ustanka u Srbiji. Iz svega ovoga dalo bi se zakljuiti da su Nemci umesto uhapenih oko 1.000 oficira iz Beograda oslobodili isto toliko iz zarobljenitva onih, koji su simpatisali Nemce i njihovu okupacionu politiku, odnosno podravali Nedia i njegovu vladu. Tako se Milan Nedi borio" za srpske oficire, koji su se nalazili u zarobljenikim logorima u Nemakoj, i zarobljenike uopte. Aimoviev put u Karlove Vari, a odatle, u Nemaku; zatim, Nirnberka izjava" i mnogi drugi dokumenti ubedljivo govore kakvim se sve sredstvima Nedi sluio da bi stvorio podrku svojoj vladi; da bi zaveo red i mir u zemlji. Drugim reima, da bi unitio narodnooslobodilaki pokret u Srbiji. ak pred kraj 1944, kada je sa svojom vladom" pobegao u Be, Nedi i Ljoti raunali su da uz podrku Nemaca mogu naoruati zarobljenike i povratiti Srbiju, koja se nalazila vrsto u rukama jedinica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije.
264 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia od 30. I 1946. !S4a Isto.

194

DOLAZAK IZBEGLICA U SRBIJU I NJIHOV SMETAJ

U nizu tekoa koje su bile posledica rata i okupacije' cele Jugoslavije, treba napomenuti da je Srbija imala tu nezahvalnu ulogu da bude stecite izbeglica i preseljenika iz gotovo svih krajeva zemlje, to je pogoravalo i onako teak ekonomsko-socijalni poloaj stanovnitva ove pokrajine. Budui da problem izbeglica nije skidan s dnevnog reda tokom celog rata, i da je to bilo uzrok velikih nereda u drutvenom kretanju cele Jugoslavije, rei emo neto vie o njemu za 1941. godinu, kada je bio najaktuelniji. Prvo pitanje koje se namee u vezi s tim, jeste ko je kriv za ovako masovna migraciona kretanja stanovnitva Jugoslavije. Odgovor, razume se, nije teko dati. Krivi su okupatori i njihovi saradnici, koji su bili vinovnici i svh drugih nedela i zloina poinjenih u toku rata. Nemaki okupatori su deportaciju stanovnitva preduzeli pod vidom nacionalnog ienja oblasti, kao to je sluaj sa preseljavanjem Srba iz NDH u Srbiju; zatim, osloboenje prostora za naseljavanje nemakog naroda (preseljenje Slovenaca u Hrvatsku, Srbiju i Nemaku), dok su Jevreji deportovani radi njihovog potpunog unitenja. Tokom rata, deportovan je i veliki broj simpatizera i pripadnika NOP-a. Meutim, mi emo se ograniiti samo na problem izbeglica i preseljenika, koji su pristizali na teritoriju Srbije, poto je on sastavni deo nae teme. Ibeglice su pristizale u Srbiju na dva naina: neorganizovano, znai stihijski, bez ikakvog plana i sistema, poevi ve u toku aprila 1941, gotovo iz cele Jugoslavije. Od tada masa preteno srpskog stanovnitva, zbog opasnosti da bude fiziki uniteno, ostavlja svu pokretnu i nepokretnu imovinu i doseljava se u Srbiju da bi spasio goli ivot. Drugi nain preseljavanja bio je organizovan, a njegovi inicijatori bili su nemaki okupatori. Prvo je na udaru bilo stanovnitvo Slovenije. Naime, Slovenci su deportovani iz onih oblasti Slovenije koje su pripale Nemakoj prilikom podele jugoslovenske teritorije. To su bili prekrasni delovi Slovenije severno od Ljubljane: tajerska i Gorenjska. Nemci su planirali da deo slovenakog stanovnitva u ovim krajevima germanizuju, a znatan deo (oko 260.000), presele u Srbiju i Hrvatsku; da, zatim, na
13

195

tom anektiranom podruju nasele nemako stanovnitvo i zavedu svoju civilnu upravu.295 Za preseljavanje slovenakog stanovnitva izvrene su intenzivne pripreme odmah posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. U vezi s ovim pitanjem odrano je vie sastanaka nemakih okupacionih vlasti u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. U razgovore su bili ukljueni i predstavnici NDH. Ve sredinom aprila pomenute slovenake oblasti je poseto Hajnrih Himler i dao osnovne smernice i plan za masovno deportovanje. Poto se raunalo da najvei deo stanovnitva treba deportovati u Srbiju, mnogo se dralo do miljenja vojnoupravnog komandanta Srbije o tom problemu. To se moe zakljuiti i iz predloga Generaltaba komande vojske Vermahta od 30. aprila 1941, koji je upuen Odeljenju teritorijalne odbrane", u kome je reeno: Preseljenje Slovenaca iz jugoslovenskih oblasti, koje su nedavno pripale Rajhu, mora zavisiti od pristanka vojnog K.ta u Srbiji. Mora se izbei da se neregulisanim odailjanjem Slovenaca u Srbiju ne izazovu tekoe u ishrani ve onih koji se tamo nalaze i da se ne pojave arita nemira usled nagomilavanja nezadovoljnih elemenata, imajui u vidu neznatnu jainu trupa koje ostaju u zemlji. Vojnoupravni komandant u Srbiji jedini je nadlean da odredi u kom broju pojedinano, u kojim vremenskim razmacima i u kojim prostorijama Slovenci mogu biti prihvaeni. Umoljava se OKVV da odobri takvo gledite, da podreeni organi ne bi preduzeli preuranjene mere."2"8 Meutim, prvi zvanini sastanak o deportaciji Slovenaca odran je u Gracu 6. maja 1941. godine; na njemu je odlueno da treba preseliti 260.000 Slovenaca na podruje okupirane Srbije izmeu Dunava i Kragujevca. Vojnoupravni komandant Srbije Helmut Ferster (Helmut Frster) usprotivio se ovom predlogu, navodei kao razlog to to su dnevno po 10.000 izbeglica iz Bosne prelazile Drinu, beei u Srbiju, te se trebalo brinuti za njihov smetaj, jer su beali bez igde iega".287 Ma koliko da se dralo do Fersterovog miljenja, Hitlerova naredba u vezi s ovom akcijom morala se realizovati. Naime, Hitler je bio naredio da se severna Slovenija (Sdsteiermark, kako su je Nemci nazivali u svojim dokumentima) naini nemakom zemljom i da se otuda i iz Koruke prebaci u staru Srbiju" 220260 hiljada Slovenaca. I sam Ferster bio je sklon da popusti, kada su u pitanju interesi vie rase". Zbog toga je odmah posle pomenute konferencije u Gracu, naelnik Nemake vrhovne komande, general Kaj tei (Keitel), traio od nemake Vojne komande u Srbiji odgovarajui broj slobodnih transporta za preseljenje Slovenaca. A Bender je u svom telegramu od 6. maja 1941, koji je upu285 Opirnije o ovom problemu vidi: Slobodan Miloevi, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 19411945 (rukopis). Takoe od istog autora: Izbeglice i preseljenici u Srbiji, NOR i revolucija u Srbiji 1941 1945, Zbornik radova sa naunog skupa, Beograd, 3972, str.: 7183, Znaajnijih podataka na ovu temu ima i u cit. studiji dr Nikole Zivkovia, Deportacija jugoslovenskog stanovnitva na okupiranom delu i van njega", str. 188

AVII, NAV-N-T-501, r. 249, s. 1090. AVII, k. 270, r. br. 1/5, Zapisnik o sasluanju F. Nojhauzena, efa vojno-privrednog taba u Srbiji.
M7

212.

196

tio Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, pisao da postoje tekoe u sprovoenju ove Hitlerove naredbe: Prilikom dananjeg sastanka u Mariboru pod predsednitvom dravnog namesnika Iberrajtera, vojnoupravni komandant u Srbiji je, uprkos tekoj sumnji u pogledu ishrane, smetaja i ugroavanja bezbednosti u potinjenom mu podruju, obeao da e, radi izvrenja Firerovog nareenja, 268 u staru Srbiju, ukoliko je to mogue, primiti 200260.000 Slovenaca, predloenih za iseljavanje iz june tajerske i Kranjske, kako bi se juna tajerska uinila nemakom zemljom. Prema saoptenju naelnika transporta, preseljavanje ne moe, iz tehnikih razloga (na primer, ruenje mostova, transport ulja za Italiju), poeti pre poetka jula, mada unutranja nadletva Rajha najveu vanost pridaju najbroj akciji. Osim toga, potrebna je temeljna priprema, za koju je vojnoupravni komandant od gaulajtera zahtevao podatke." U daljem tekstu, Bencler predlae da deo Slovenaca prime i Italija i Bugarska jer Sibija nee moi da primi vie od 120150.000".269 I nadalje se raspravljalo o problemu preseljavanja Slovenaca u Srbiju. Tako je u Beogradu odrano nekoliko sastanaka 21. i 25. maja 1941. Ali, sticajem mnogih okolnosti za nemake okupacione vlasti, dolo je do nagle promene plana. Naime, odlueno je da najvei deo predvienih Slovenaca za iseljavanje bude transportovan za NDH, a da iz ove ustake tvorevine bude isto toliko Srba prebaeno u Srbiju. O svemu tome ponovo se raspravljalo na sastanku 4. juna, koji je odran u Zagrebu pod rukovodstvom nemakog poslanika Zigfrida Kaea. Sastanku su jo prisustvovali i Bencler, Turner i Nojhauzen, kao predstavnici vojnoupravnog komandanta Srbije; zatim, naelnik civilne uprave Donje tajerske, gaulajter Iberrajter; maral Kvaternik, ministar korporacija dr Jozo Dumandi, dravni sekretar za spoljne poslove dr Mladen Lorkovi, kao predstavnici NDH, i nemaki komandant u Hrvatskoj general Glajze fon Horstenau. Utvrena je bila i dinamika preseljenja. Prema dogovoru, Slovenci bi se iselili u tri talasa. U prvom talasu, trebalo je preseliti u Srbiju 5.000 intelektualaca (osim katolikih svetenika, za koje je reeno da e biti preseljeni u NDH umesto pravoslavnih svetenika); drugi talas predviao je preseljenje 25.000 lica, koji su se u Donjoj tajerskoj nalazili od 1914. godine, i trei talas obuhvatao je 65.000 Slovenaca, preteno seljaka iz Donje tajerske. 270 Meutim, Nemci nisu bili u mogunosti da sprovedu Hitlerovu naredbu. Pored ostalog, bojali su se da vei priliv Slovenaca ne pojaa ustanike snage. A ba tih dana, oruani ustanak se irio u svim krajevima Jugoslavije, i znatan deo Srba preseljenih iz NDH u Srbiju, kao i raseljenih Slovenaca, otiao je u umu i pridruio se narodnooslobodi268 Hitler je 25. aprila 1941. doneo odluku o prenoenju ovlaenja za vrenje upravne vlasti u tajerskoj, Gorenjskoj i Korukoj sa 2. armije na 18. vojni okrug. 209 AVII, NAV-N-T-120, 200/15321718. 270 AVII, Bon, 4, s. 4189. Izvetaj nemakog poslanika u Zagrebu, od 4. juna 1941, Ministarstvu spoljnih poslova Rajha o rezultatima nemako-ustakih razgovora o prelasku Slovenaca i Srba i o statusu oblasti grada Zemuna.

197

lakom pokretu. Zbog svega toga, Nemci nisu mogli da realizuju plan 0 preseljavanju. Prema nekim podacima, tokom 1941. godine u Srbiju je prebaeno oko 15.000 Slovenaca.271 Kada je re o izbeglicama, treba napomenuti da ih je najvei broj pristizao u Srbiju, za sve vreme rata, sa teritorije NDH. Neposredno posle obrazovanja ove kvislinke tvorevine poeo je nezapameni teror ustaa nad srpskim stanovnitvom. Hapenja, streljanja, odvoenja u logore, pljakanje celokupne imovine, sve je to bila svakodnevna pojava. Da bi se spasao goli ivot, jedini izlaz ugroenom srpskom stanovnitvu bio je da bei neorganizovano, stihijski preko Drine u Srbiju. Osnovu za masovne progone nad srpskim stanovnitvom u NDH dao je, razume se, Trei Rajh svojim planom iseljavanja Slovenaca iz slovenakih pokrajina okupiranih od Nemaca, o emu je bilo ve rei. Da bi ovaj proces preseljavanja dcbio i nekakvu zakonsku podlogu, ustake vlasti su donele niz uredaba i naredaba, na osnovu kojih se zahtevalo iseljavanje po svaku cenu. U banjalukom listu Hrvatska krajina, ve 21. aprila 1941. objavljena je naredba sledeeg sadraja: U roku od 5 dana, raunajui od dana oglaavanja ove naredbe, imaju bezuslovno naputati teritoriju Hrvatske Drave sva lica rodom i porijeklom iz krajeva bive Srbije i Crne Gore, bez obzira da li su u javnoj ili privatnoj slubi, ili u mirovini, kao i bez obzira na to da li su stekli zaviajnost u nekoj opini na teritoriji Hrvatske Drave."272 Da navedemo i neke druge mere ustakih vlasti, koje su ubrzavale iseljavanje sprskog stanovnitva. Na primer, krajem aprila izdata je zakonska odredba o dravljanstvu; zatim, zakonska odredba o rasnoj pripadnosti naroda; u avgustu Naredba o ustrojstvu i delokrugu rasnopolitikog povjerenitva. Da bi se sve ove naredbe mogle lake sprovesti, obrazovano je Dravno ravnateljstvo za ponovu". Ova institucija se bavila svim pitanjima iseljavanja, useljavanja i smetaja naroda; zatim, preuzimanjem i prodajom poseda od iseljenih, tj. naseljenih, pa je imala 1 privremenu upravu nad takvim imanjima.273 Sainjene popisnike je odmah predavala takoe novoformiranoj ustanovi Zavodu za kolonizaciju", iji je zadatak bio da popisnu imovinu deli odreenim licima. Da napomenemo i to da je na pomenutom sastanku ustakih i nemakih funkcionera, odranom u Zagrebu 4. juna 1941, dogovoreno da lica koja budu preseljena, mogu poneti sa sobom prtljaga teine 50 kg i 500 dinara po glavi, a sva ostala imovina imala je biti konfiskovana.274
J. Marjanovi, Ustanak, 51. U daljem tekstu citirane naredbe reeno je i ovo: Ovo se takoe odnosi i na sva druga lica, koja obzirom na svoj lo dosadanji rad i vladanje u javnom ivotu, nisu zasluili da i dalje uivaju gostoprimstvo Drave Hrvatske. Tko se u gornjem roku ne pokori ovoj naredbi, bie silom prebaen preko granice" ( Hrvatska krajina, 21. IV 1941). 273 Slobodan Miloevi, Izbeglice i preseljenici u Srbiji 1941, str. 7374. 274 AVII, Bon, 4, s. 41819. Izvetaj Nemakog poslanstva u Zagrebu, 4. VI 1941, Ministarstvu spoljnih poslova Rajha. Pored navedenih ustakih akata da pomenemo i zakonsku odredbu o gubitku dravljanstva i dravnog pripadnitva; zatim, zakonsku odredbu o imovini osoba koje su napustile podruje NDH itd.
271 272

198

Takozvano organizovano" preseljavanje Srba iz NDH za Srbiju na bazi reciprociteta (koliki broj Slovenaca za Hrvatsku, toliko Srba iz NDH za Srbiju) poelo je 1. avgusta 1941. Cela ova akcija bila je bazirana na sporazumu izmeu vojnih vlasti Treeg Rajha i NDH. Prema nekim podacima, do kraja oktobra 1941. na ovaj nain je bilo preseljeno 15.250 lica, ime je ovaj vid preseljavanja iz NDH u Srbiju bio zavren.275 Ipak, najvei broj izbeglica iz NDH prebacio se u Srbiju neorganizovano. To, tako rei ilegalno prelaenje izbeglica pratile su raznovrsne nedae: strahovanje za ivot, oskudica u odei, hrani i osnovnim potrebama i mnoge druge tekoe. Koliko je na ovaj nain preseljeno stanovnitva iz NDH, nije se moglo tano utvrditi. Prema nekim podacima, od maja do avgusta 1941. u Srbiju je prebeglo 100.000 ljudi, ena i dece. Oficir za vezu izmeu komandanta Srbije i Nemakog poslanstva u Zagrebu Bajsner navodi 22. avgusta podatke da je zvanino preseljeno u Srbiju 9.900 Tjudi i 338 popova, a ilegalno je do tog datuma prelo granicu 90.000 lica.276 Kasnije, krajem septembra 1941, Komesarijat za izbeglice pri Nedievoj vladi u Beogradu u svom izvetaju daje podatke o broju izbeglica iz Hrvatske: ,,Sa pouzdanou se moe tvrditi da je ukupan broj izbeglica iz Hrvatske odavno premaio 200.000, te se sa onima iz ostalih pokrajina blii broju od 300.000." U istom dokumentu se navodi da je iz NDH bilo 165.000, iz Maarske 56.000; iz Bugarske 7.500 i iz Slovenije 15.000.277 Podatke o broju izbeglica nalazimo i kod Franca Nojhauzena, generalnog opunomoenika za privredu okupirane Srbije. Naime, on je na sasluanju u Beogradu, 16. marta 1947, pred jugoslovenskim istranim organima, u vezi ovim izjavio da je u toku rata bilo proterano 400.000 lica, uglavnom Srba i Slovenaca iz raznih jugoslovenskih oblasti, koje su bile okupirane od Nemake i njenih saveznika.278 U izvetaju Nojhauzena od jula 1943, koji je upuen glavnom opunomoeniku za rudnike metala za Jugoistok (sa seditem u Beu), reeno je, pored ostalog, da je do toga meseca u Srbiji bilo 420.000 izbeglica, meu kojima i 86.000 dece.278 U izvetaju Milana Nedia zapovedniku Srbije, generalu Baderu, od ^16. septembra 1942, reeno je da je sredinom septembra u Srbiji bilo oko 400.000 izbeglica od kojih su 86.000 nezbrinuta deca, veinom bez roditelja. 280 Po naoj slobodnoj proceni, podaci koje navode Nojhauzen i Nedi su dosta realni. Sva tri navedena izvora, uglavnom, daju priblino iste podatke, te bi se moglo uzeti kao tano da je u toku rata 19411944. godine u Srbiji bilo oko 400.000 izbeglica. Jer Nojhauzen je po prirodi
275 Ljubomir Andrija Lisac, Deportacija Srba iz Hrvatske 1941, Historijski zbornik 14, Zagreb, 1956, str. 145. 278 AVII, mf. Z/H 296650. 277 AVII, br. 18/71, k. 1. 278 Arhiv SUP Srbije, fase. 3, str. 28, Zapisnik o sasluanju F. Nojhauzena od 16. III 1947. 279 AVII, NAV-N-T-75, r. 89, s. 8. 280 AVII, br. 17/21, k. la.

199

svoga poloaja morao biti dobro obaveten, i nije imao razloga da broj izbeglica preuveliava. Nedi je takoe morao prikazati pravo stanje vojnom zapovedniku Srbije. Mada su u nekim ranijim izvetajima i on i njegova administracija iz odreenih razloga preuveliavali broj izbeglica, za ovaj izvetaj to se ne bi moglo rei. Pogotovu, to se on poklapao sa podacima koje navodi Nojhauzen, dva meseca ranije. Sve u svemu, to je ogromna cifra. Bilo je veoma teko nai prebivalite za toliki broj ljudi; smestiti ih, ishraniti, obui; drugim reima, obezbediti im ivotnu egzistenciju. Poznato je da izbeglice nisu pristizale u Srbiju samo iz Slovenije i NDH (mada ih je iz ove poslednje bilo najvie), ve i iz drugih krajeva: delova zauzetih od bugarskih, italijanskih i maarskih okupatora. Ve smo citirali, u vezi s tim, neke podatke iz izvetaj a Komesarijata za izbeglice pri Nedievoj vladi od septembra 1941. Meutim, injenica je da iz ovih krajeva nema dovoljno sauvanih dokumenata o izbeglicama. Ipak, i na osnovu postojeih izvora moe se dobiti priblian uvid u ovo pitanje. I sa teritorije bugarske okupacione zone, posle kapitaulacije Kraljevine Jugoslavije, prvo je bilo na udaru srpsko stanovnitvo. Pravljeni su spiskovi Scba za iseljavanje. Postojao je redosled po kome su prvo iseljavani policijski inovnici i andarmi, potom ostali inovnici i slobodne profesije. Na inteligenciju se gledalo sa velikim nepoverenjem. Na teritoriju junog dela Srbije, za prvih nekoliko meseci posle okupacije, pristiglo je preko 15.000 izbeglica, (neorganizovano) iz okupacionih zona Italije (Kosovo) i Bugarske. To je unosilo dosta nemira ne samo u ovdanje stanovnitvo ve i u kvislinke i okupacione vlasti, koje su izbeglicama morale nai smetaj. S tim u vezi Turnef je 14. juna 1941. insistirao kod nemake posadne jedinice u Niu da ova protestuje kod bugarskog komandanta. O tome je samo dan kasnije Feldkomandantura u Niu pisala sledee: Gospodin dravni savetnik dr Turner je 14. VI izdao nareenje naelniku ovdanje upravne grupe da to skorije potrai bugarsku armijsku komandu u Skoplju i jednom ve sprei dalje proticanje izbeglica od juga ka severu, a s druge strane da izdejstvuje odobrenje za povratak onih koji su izbegli u staru Srbiju. Osim toga, trebalo je odavde telefonski prosiediti nareenje Feldkomandanturi u Uicu da se odatle zapreti Albancima orujem, ako ne prestane proterivanje srpskih naseljenika." 281 Upozorenja Turnera nisu mnogo pomagala. Izbeglice su i dalje pristizale. Prema nekim izvetajima koji datiraju s kraja 1941. godine, sa teritorije koju su Bugari okupirali, bilo je iseljeno 20.140 izbeglica, a to je sa onim koji nisu bili evidentirani iznosilo vie od 30.000 lica.282 Maarski okupatori su takoe vrili teror svih vrsta na jugoslovenskoj teritoriji koju su okupirali. Na ovom prostoru situacija je bila specifina. Proganjano je ne samo srpsko ve i hrvatsko stanovnitvo sa prostora Meimurja, Prekomurja, Bake i Baranje. I Maari su donoAVII, NAV-N-T-501, r. 249, s. 10057. AVII, k. 1, reg. br. 18/7, Izvetaj Komesarijata za izbeglice Ministarskom savetu Nedieve vlade.
281 282

200

sili razne uredbe, naredbe, zakone, kako bi ovom nehumanom poslu dali nekakvu zakonsku podlogu. U vezi s tim, ve 11. aprila, dakle, pre nego to je zvanino kapitulirala Kraljevina Jugoslavije, izdali su naredbu u kojoj se pravila razlika izmeu kolonista i starosedelakog stanovnitva. Staroseleoci su, po ovoj naredbi, bili oni koji su se doselili pre 1918. godine. Da napomenemo i to da je nemaka nacionalna grupa u svakom pogledu bila zatiena.283 Ve 28. aprila 1941. maarski oficir za vezu kod Druge armije, po nalogu svoje vlade zahtevao je da se 8.000 Srba sa teritorije izmeu Tise i Dunava preseli u Srbiju, to je vojni zapovednik Srbije bez dvoumljenja odbio, sa obrazloenjem da nema dovoljno ishrane ni za postojee stanovnitvo, koje se zateklo na teritoriji ue Srbije. 284 Samo mesec dana kasnije, pretenzije maarskih okupacionih vlasti su se poveale. Naime, traili su od vojnog komandanta Srbije dozvolu da proteraju izmeu Tise i Dunava 130.000 srpskog stanovnitva. Kao i ranije, vojni komandant Srbije bio je neumoljiv. Iz istih razloga odbio je i ove zahteve.285 Bencler je lino morao da se angauje protiv, kako je to on rekao, nerazumljivih maarskih zahteva", pa je 5. avgusta 1941. uputio pismo Ministarstvu inostranih poslova u Berlin, izvetavajui da bi bilo opasno, u periodu kada se oruani ustanak u Srbiji iri munjevitom brzinom, uvoziti" toliki broj izbeglica. Predloio je, ako se ve moraju initi ustupci Maarima, da se izbeglice preseljavaju ne u vremenskom intervalu od jedan do dva meseca, ve u razmaku od godinu dana.286 I dok su maarski i nemaki okupatori usaglaavali svoje stavove i dogovarali se, teror nad stanovnitvom Srbije bio je nezapamen naroito u Bakoj. Zbog toga su mase naroda, kao bujica, ne obazirui se na svoju pokretnu i nepokretnu imovinu i na opasnosti, ilegalno prelazile granicu Srbije. Na osnovu izvetaja Generalnog komiteta za preseljavanje od juna 1941. vidi se da je do tada preko 25.000 ljudi proterano iz maarske okupacione zone u Srbiju, a do kraja rata bilo je vie od 50.000 ljudi.287 Na Kosovu i Metohiji, gde je najveim delom bio italijanski okupator, srpsko i crnogorsko stanovnitvo bilo je podvrgnuto surovim represalijama okupatora i njegovih saradnika. Zbog svega toga moralo je da naputa svoja ognjita; da bei u Srbiju ili Crnu Goru i da spasava gole ivote. Nacionalni antagonizmi na Kosmetu bili su razvijeni do nevienih razmera. Uzroci takvog stanja bili bi predmet posebne studije, ali je neosporno da stav albanskih masa prema srpskom i crnogorskom stanovnitvu u prvoj godini okupacije, treba uglavnom objanjavati politikom koju su vodili reimi Kraljevine Jugoslavije prema ovoj nacio283 Dr Josip Mirni, Sistem faistike okupacije u Bakoj i Baranji, Zbornik za drutvene nauke, Matica Srpska, knj. 35, str. 1011. 884 AVII, NAV-N-T-504, 245/282, Izvetaj vojnog zapovednika za Srbiju, operativno odeljenje. 285 AVII, Bon, 2/616617, Telegram OKW Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. 286 AVII, NAV-N-T-120, 200/153306. 287 AVII, Na, reg. br. 20/1-II-1, k. 43a.

201

nalnoj manjini. Iskoristivi teak i neravnopravan poloaj Albanaca u Kraljevini Jugoslaviji, Italijani, kao okupatori najveeg dela teritorije na Kosovu, nastojali su da se predstave kao oslobodioci Albanaca. Pri tom su u organe lokalne vlasti ukljuivali Albance i otvarali kole na albanskom jeziku, koje do tada nisu postojale. Albanski jezik je, uz italijanski, postao slubenim jezikom. Osim toga, oni su uspeli da postaknu trgovinu i pojedine privredne delatnosti. Sve ove mere italijanskog okupatora, razume se, bile su primamljive, naroito za bogatije slojeve drutva, koji su okupatorima ve u samom poetku pruili bezrezervnu podrku. Na drugoj strani, Italijani su srpski i crnogorski ivalj (koji je bio u manjini), proglasili za tu elemenat, te je odmah poelo njegovo nasilno iseljavanje. Prema komunistima i patriotima zaveden je otar teror. Uz podsticanje ovinizma, oni su ubijam, hapeni, internirani i odvoeni na prisilni rad.288 Interesanto je napomenuti da je nemaki komandant 60. motorizovane divizije, general H. Eberhart jo 21. aprila 1941. na svoju ruku zakljuio improvizovani dravno-pravni ugovor sa albanskim voama, na osnovu koga su Albanci na Kosovu imali da dobiju autonomiju, a crnogorsko i srpsko stanovnitvo po istom ugovoru bilo je lieno svih prava. O tome je pisalo u jednom izvetaju o politikom stanju na teritoriji Kosovska MitrovicaPePritina, od 2. maja 1941: Moe se oekivati da e Srbi iz ovdanjih albanskih krajeva biti iseljeni. Ali to e ipak Firer narediti." 289 Najvie su bile ugroene porodice komunista, Srba i Crnogoraca, koje su bile naseljene na teritoriji Kosova u periodu izmeu dva rata. Okupatori i njihovi saradnici nisu birali sredstva da bi ih oterali sa njihovih imanja. O progonu komunista itamo i u izvetaju od kraja jula 1941. visokog komesara za Crnu Goru, Macolinija, koji je on uputio Ministarstvu spoljnih poslova u Rimu: Prvi znaci pometnje i nezadovoljstva pojavili su se kad je zapoelo prisilno iseljavanje Crnogoraca sa teritorije Kosova i Metohije. Oko 5.000 izbeglica otilo je iz tih zona prema naseljenim centrima Crne Gore, pruajui sliku bede i priajui o zlostavljanjima i pljaki kojima su bili izloeni." 290 Koliko je izbeglica sa Kosova proterano u toku rata u Srbiju, i uopte, nema preciznih podataka. Komesar za izbeglice pri Nedievoj vladi u svom izvetaju iz septembra 1941. navodi da je do tog datuma sa Kosova prebeglo u Srbiju 7.500 lica. 291 Neki drugi podaci govore da ih je bilo do jula J.944. oko 30.000. U svakom sluaju, to nije mali broj. Ali na ovom podruju neprekidno je vren pritisak na koloniste i oni su se iseljavali ak i u poslednjoj godini okupacije.
288 Dr Milan Borkovi, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 19411945. Beograd, 1970, str. 129. 289 A V I I ) N A, br. 17/5, k. 27; Izjava dr Kisela na sasluanju; AVII, NAV-N-T-501, 245/304307. 290 291

Zb. NOR, XII1-1, 23. AVII, Na, br. 1-7-18.

202

Dolaskom izbeglica vrlo brzo su se po celoj Srbiji pronosile vesti o tome da srpsko stanovnitvo progone i unitavaju okupatori i njihove sluge u Sremu, Bakoj, Sloveniji, Bosni, Hercegovani, Lici, Kordunu, Kosmetu i mnogim drugim krajevima. Ovo je unelo jo vie pometnje u ionako dosta haotinu situaciju, koju je stvorio rat i okupacija. Izgled izbeglica i njihova prepriavanja o nedelima koja su doiveli, pojaavali su prezir i ogorenje patriotskih masa prema okupatoru, koji je vrio neuvene zloine nad stanovnitvom pomenutih krajeva. Nema dovoljno podataka o tome kako su se izbeglice politiki opredeljivale, to bi bilo interesantno prikazati u ovom radu: koliki je broj izbeglica pristupio narodnooslobodilakom pokretu, a koliki etnikom pokretu Drae Mihailovia. Sigurno je, meutim, da ih je bilo i na jednoj i na drugoj strani, ak i u organima Nedieve kvislinke vlade. Na to ukazuju mnogi izvori, naroito iskazi uesnika i hronika NOR-a, gde se samo uzgredno pominju izbeglice kao uesnici u pojedinim akcijama bilo na jednoj bilo na drugoj strani. Evidentno je, na primer, da je gotovo u svim partizanskim odredima Srbije bilo izbeglica preseljenika iz svih krajeva Jugoslavije. Tako je u aanskom partizanskom odredu, odmah posle njegovog obrazovanja bilo 18 Slovenaca preseljenika; u Uikom 4; u Kragujevakom 3: u Kraljevakom 4; u Valjevskom 4; u Prvom umadijskom 6; u Drugom umadijskom 12; u Vrnjako-trstenikom 4; u Toplikom 2; u Rasinskom 1; u Ozrenskom 1; u Boljevakom 1 itd.292 Dolazak izbeglica u Srbiju kvislinke vlasti su ocenile kao povoljnu klimu za K P J i njenu propagandu meu progonjenim stanovnitvom. To se moe videti i iz izvetaja o optoj situaciji" za jun 1941, koji je sastavilo Ministarstvo unutranjih poslova Saveta komesara. U njemu je, izmeu ostalog, reeno: Kao to je u vie prilika nagoveteno, komunistika akcija posle 6. aprila postala je naroito intenzivna. Ovoga puta ne toliko po nekim specijalnim instrukcijama iz inostranstva, koliko iz razloga koje je sobom doneo rat. Meu tim razlozima treba naroito istai i posve specijalne razloge u Srbiji: ogroman broj izbeglica sa teritorije biv. Jugoslavije, masovna ubistva i progon mnogobrojnih Srba od strane Maara, Albanaca, Bugara, a posebno od strane Hrvata. Komunistiki akteri iskoriavali su ove nemile pojave. Oni su pod najpovoljnijim uslovima irili komunizam i raspirivali mrnju protiv nemakih vlasti." 293 U nacrtu uputstva o me rama protiv partizana, od 18. septembra 1941, Nedieva vlada posebno je predviala represalije protiv izbeglica pripadnika narodnooslobodilakog pokreta: Napregnuti sve sile da se stanje izbeglica pobolja", pisalo je u citiranom dokumentu, ali u isto vreme obavestiti izbeglice da e svako onaj koji bi odmetnika na ma kakav nain pomogao, biti izruen vlastima one teritorije sa koje je pobegao."2'4
292 293 294

Slobodan Miloevi, n. d., str. 610611. AVII, Na, br. 37-2-1. Zb. NOR, 1-21, 76.

203

Reakcionarni krugovi u Srbiji, u vreme najveeg priliva izbeglica tokom leta 1941, svim snagama su pokuavali da dokau da za stradanje srpskog stanovnitva nisu krivi okupatori i faisti nego Hrvati, Maari, Albanci, Bugari i drugi, raspirujui na taj nain ovinistiku i nacionalistiku mrnju. Na ruku im je ila i injenica to se meu izbeglicama nalazio izvestan broj buroazije iz krajeva koje su naputali, pa su dolaskom u Srbiju popularisali kvislinge uopte, a posebno Nedia i njegovu vladu, predstavljajui ga kao spasioca srpskog stanovnitva, to mu je pribavilo podrku brojnih izbeglica. ak je Savet Aimovieve komesarske vlade, pokuao da spasava Srbe" pa je u tom smislu poetkom juna 1941. uputio apel novom vojnom zapovedniku Srbije generalu rederu, traei da obustavi pokolj srpskog stanovnitva. U jednom delu tog dokumenta reeno je: Tom poslu, ekonomskom unitenju i istrebljenju Srba, nisu se posvetili neodgovorni pojedinci, ve to javno proklamuju i kao cilj svoje politike obeleavaju zvanini predstavnici u tim krajevima. Tako postupaju Hrvati, tako Arnauti, tako Maari, pa im se u poslednje vreme poinju pridruivati i B u g a r i . . . Ali se postavlja pitanje, kako e srpska civilna uprava moi odgovoriti svojim postavljenim zadacima na teritoriji vojnog zapovednika u Srbiji, kad je narod uznemiren i uzbuen patnjama i mukama svoje brae u ostalim srpskim oblastima, odakle mu stalno pristiu izbeglice, koje spasavaju goli ivot, bez ikakve imovine, i donose vesti o krvavoj upravi u tim krajevima. Kako e se moi raditi na privrednoj obnovi zemlje, kojoj se redom oduzimaju svi krajevi, iole znaajni sa privrednog gledita, i uz to joj se ubacuju desetine i stotine hiljada iseljenika i srpske i drugih narodnosti, i to bez igde iega, sa prosjakim tapom u ruci."295 Na istoj liniji spasavanja Srba" nai e se kasnije Milan Nedi, Dimitrije Ljoti pa i Draa Mihailovi i mnogi drugi reakcionarni krugovi. Zbog svega toga Partija i SKOJ i druge organizacije NOP-a, morali su da angauju sve kadrove i pristupe organizacionom radu da bi suzbili ovinistiku i nacionalistiku propagandu buroazije i gnev naroda usmerili u pravcu borbe protiv okupatora. U tom smislu zanimljiv je i veoma vaan proglas Pokrajinskog komiteta K P J za Vojvodinu, od juna 1941, u kome se Komitet obraa narodima ovog kraja pozivajui ih da ne dopuste da ih zloinci odvedu na put ovinizma, ve da se, zajedno sa radnim masama Maara, Nemaca i ostalih naroda Vojvodine, bore protiv nemakih i maarskih imperijalista, koji su opljakali i obezglavili i njihove narode u Vojvodini: Ne povezujte se sa zaslepljenim ovinizmom bilo kojeg naroda u borbi protiv drugog naroda", reeno je u proglasu PK Vojvodine. Borba za osloboenje naroda Jugoslavije moe i za Vojvodinu biti uspena samo ako se vi, (zajedno sa maarskim, nemak'm i ostalim narodima, borite za osloboenje Vojvodine."29
AVII, br. 11/1-1, k. la. Dokumenta istorije omladinskog pokreta Jugoslavije, tom I, knj. 2, str. 74 (u daljem tekstu Zb. OPJ).
295 288

204

U istom smislu, Ivo Lola Ribar, u ime Centralnog komiteta SKOJ-a, alje u avgustu direktivno pismo pokrajinskim komitetima SKOJ-a u zemlji, u kome naglaava da je jedan od najvanijih zadataka SKOJ-a stvaranje jedinstva omladine svih naroda Jugoslavije. Pokrajinskim komitetima SKOJ-a za Bosnu i Hercegovinu i PKSKOJ-a za Hrvatsku skree panju da to vie hrvatske omladine ukljue u narodnooslobodilaku borbu i da nastoje da se omladina oslobodi Pavelievog uticaja, koji pokuava da poseje razdor izmeu hrvatske i srpske omladine. U pomenutom pismu CKSKOJ-a dalje se istie da u Srbiji Aimovi, Ljoti i drugi reakcionarni krugovi pokuavaju da razbiju jedinstvo antifaistike omladine Srbije i da je zadatak SKOJ-a da nastoji da antiokupatorsko raspoloenje omladine Srbije ne skrene u neeljenom pravcu, ve da se istovremeno usmeri na borbu protiv ostataka dravnog aparata stare J u goslavije i protiv okupatora u Jugoslaviji. 297 O zloinima koje su okupatori i njihove sluge inili u prolee, leto i jesen 1941. pisao je Josip Broz Tito u uikoj Borbi, br. 8 i 9 od 7. novembra 1941, ukazujui da Partija mora da se stavi na elo masa i da neutralie bratoubilaku borbu: Kao to je Partija uzimala u zatitu Srbe u Hrvatskoj i organizirala borbu, tako ona radi i u Bosni i Hercegovini. I tu K P J organizira borbu progonjenih Srba protiv Pavelieve bande i okupatora. Ali, Partija zatiuje i one Muslimane i Hrvate koji nemaju nieg zajednikog sa Pavelievim banditima, kao i sa raznim pljakaima i teroristima. To radi K P J i u Sandaku, i svuda postoji opasnost da neprijatelj zavede nae narode u bratoubilaki rat." 298 Velikom broju srpskog stanovnitva bilo je jasno da ti isti buroaski krugovi, koji su se posle okupacije angaovali na spasavanju Srba", u 23-godinjem vladanju Kraljevinom Jugoslavijom izdali su osnovne interese naroda Srbije. I zato je njihovo pozivanje na spasavanje Srba" zvualo neubedljivo i demagoki. Zbog svega toga veliki broj radnih masa u Srbiji raspoloen je da se uporedo bori i protiv dravnog aparata stare Jugoslavije, koji je jugoslovenskim narodima doneo samo nesreu, kao i protiv okupatora. Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji uoila je to duboko ogorenje srpskog naroda protiv vladajuih krugova i nastojala je da to raspoloenje ne skrene u neeljenom pravcu. U Srbiji, koja je u aprilskom ratu, a i kasnije, opustoena; iz koje je veliki broj zarobljenika zadran u Nemakoj, a na teret njene privrede palo je izdravanje ogromnog okupacionog aparata, dolazak izbeglica i preseljenika pogorao je ve ionako teku situaciju. To mnotvo ljudi trebalo je smestiti i zbrinuti. A to je posao koji je iziskivao dosta napora i sredstava. Moe se bez preterivanja rei da su i Savet komesara Milana Aimovia i Nedieva vlada ovom problemu dali pozitivan doprinos. To je jedna od retkih njihovih akcija koja nije bila uperena protiv interesa naroda i koja je imala humani karakter. I jedna i druga kvislinka garnitura pokuavale su da steknu izvesnu popularnost u masama, jer su spasavale Srbe".
297 298

Zb. OPJ, 1-2, 41. Zb. OPJ, 1-2, 58.

205

Tokom 1941. godine formirano je u S r b i j i vie institucija, i j i je iskljuivi zadatak bio da vode brigu o prihvatanju, smetaju, ishrani i drugim ivotnim potrebama, uopte o egzistenciji ogromnog b r o j a izbeglica i preseljenika. Ve u m a j u bio je formiran Komitet za iseljavanje, k o j i je bio sastavljen od sekretara i 9 lanova, izaslanika pojedinih ministarstava. Donet je pravilnik o ustrojstvu ovog foruma, po kome su banovine, srezovi i optine bili duni da identine ustanove f o r m i r a j u na svojim podrujima. Da napomenemo i to da je bio osnovan poseban Komitet za naseljavanje Slovenaca, iji je predsednik bio dr Fedor A r a nicki. 299 Neposredno posle obrazovanja, Generalni komitet poeo je da radi. Uputio je i p smo odgovarajuim odborima na terenu, u kome se kae: Prema nareenju nemakih vojnih vlasti odlueno je da se na teritor i j i S r b i j e n a j e l i i razmesti oko 9.000 lica slovenakog graanskog elementa (uraunavajui i lanove porodice) iz Dravske banovine, a izvan L j u b l j a n e ' i okoline. Pored toga, ima se naseliti oko 170.000 S r b a iz Hrvatske i Bosne". 3 0 0
299 U dnevnom izvetaju MUP-a za 24. V 1941. pisalo je: Po usmenom saoptenju Upravnog taba vojnog zapovednika u Srbiji i po ukazanoj potrebi oko smetaja Slovenaca iz Nemake na teritoriji Srbije, postavljen je generalni komitet, koji e rukovoditi svim poslovima, pod direktnim rukovodstvom komesara MUP-a i pod dananjim datumom otpoeo rad" (AVII, br. 9/1-1, k. la). B o o AVII, Na, br. 71/1, k. 39. Postoje mnogi izvetaji sa teritorije srezova u kojima se govori o pridolim izbeglicama u pojedinim periodima. U izvetaju sreskog naelnika ikog sreza, od 24. VI 1941, navodi se da je do tada bilo prispelo na teren sreza 265 porodica (1.702 lana): Ove izbeglice dole su iz june Srbije, Kosova i Metohije i Sandaka. Izbeglice su razmetene po seoskim optinama, u pojedine slobodne zgrade, i privatnim domovima i preduzete su sve potrebne mere da se ovim izbeglicama ukae to vea pomo, o kojima vodi rauna optinska uprava sa mesnim socijalno-ekonomskim odborom u svojoj optini" (AVII, br. 32/1-1, k. 28). Samo dan kasnije naelstvo dobrikog sreza (Prokuplje) izvetavalo je: U ovaj srez dolo je 73 porodice sa 364 lana izbeglica i iste su smetene i zbrinute po domainstvima pojedinih sela. U svim optinama obrazovani su socijalno-ekonomski odbori koji rade neumorno, a pod nadzorom naelstva" (AVII, br. 25/1-1, k. 28). Predstojnitvo gradske policije u Kragujevcu, u izvetaju od 25. jula 1941, navodi da su do tada na teritoriji sreza bile 432 izbeglike porodice: Gradsko poglavarstvo ih je smestilo u staroj radnikoj koloniji i vojnoj bolnici, a neke od izbeglica primili su imuniji graani grada Kragujevca. Ishrana izbeglica je obezbeena. Meu graanima prikupljen je prilog koji do sada iznosi 300.000 dinara (AVII, br. 17/3-1, k. 28). Samo na teritoriji Moravske banovine bilo je na dan 20. VIII 1941. izbeglica, i to sa teritorije okupirane od Bugarske 24.807; Italije 15.521; Maarske 2.769; NDH-a 15.040; svega 57.437. Na osnovu izvetaja bana Moravske banovine od 9. IX 1941. vidi se da se tog datuma broj izbeglica ve popeo na 70.090 (AVII, br. 13/1, k. 10). Raspored izbeglica u poslednje vreme vrio je komesar za izbeglice, bez prethodne saradnje sa banskom upravom, odnosno banovinskim socijalno-ekonomskim odborom, usled ega je dolo do nagomilavanja izbeglica do te mere da su njihov smetaj i ishrana u nekim srezovima doli u pitanje (AVII, br. 13/1-15, k. la). Sline podatke daje sreski naelnik iz Leskovca u izvetaju od 25. IX 1941: Broj izbeglica je veliki. Ima ih u srezu preko 4.000. I sada pristiu sa juga. Odbori za izbeglice i odbori za ishranu staraju se o njima. Naelstvo u pogledu zbrinjavanja postupa po izdatim naree-

206

Pored Generalnog komiteta, sredinom juna bio je obrazovan Centralni odbor za zbrinjavanje izbeglica i obnovu Smedereva, iji je predsednik bio Milan Aimovi, a potpredsednici Dimitrije Ljoti i Dragi Jovanovi i oko 20 lanova, predstavnika Ministarstva za socijalno staranje, Crvenog krsta i drugih struktura.301 Krajem juna bio je formiran Komesarijat za izbeglice pod upravom Andre Popovia,302 koji je odmah obiao zapadnu Srbiju i ispitao mogunost prihvatanja proteranih, kao i njihovog krajnjeg smetaja.303 Sredinom oktobra 1941. proiren je dotadanji Komesarijat za izbeglice, a za novog komesara postavljen je Toma Maksimovi.304 Pored navedenih institucija, iji je zadatak bio da obezbede smetaj za izbeglice i preseljenike, pominju se tokom 1941, na primer, i neka druga pomona tela: socijalno-ekonomski odbori na nivou banovina, srczova i optina; zatim, odbori za izbeglice, odbori za ishranu; poslovni odbori; propagandni odbori; savetodavni odbor pri Komesarijatu za izbeglice itd. Preko dnevne tampe, ve u samom poetku davani su oglasi da se sve izbeglice, u roku od 4 dana, jave nadlenim organima da bi se utvrdilo koliko ih ima, radi rasporeda i smetaja. S obzirom na to da su izbeglice pristizale neprekidno i u velikom broju, bila su ovlaena i neka sreska naelstva da primaju prijave, da smeste izbeglice i da o tome izveste specijalno ovlaene organe.305 Kakvu-takvu kontrolu nad navedenim ustanovama u poetku je imao Komesar1 jat za unutranje poslove, a potom Komesarijat za socijalno staranje. Kada je obrazovana Nedieva vlada, Komesarijat za izbeglice bio je podreen neposredno Ministarskom savetu. O tome je neto kasnije b ; la propisana i uredba u kojoj je, pored ostalog, reeno: Pri predsednitvu Ministarskog saveta osniva se Komesarijat za izbeglice sa zadatkom da prihvati izbeglice i preseljenike, koji su prinueni da dou na teritoriju Srbije; da se stara o njihovom rasporedu, razmetaju i uposlenju i o svemu drugom to je u vezi sa njihovim zbrinjavanjem . . . Na elu Komesarijata za izbeglice i preseljenike stoji izvannjima i uputstvima." U belikom srezu (Jagodina) takoe je bilo dosta izbeglica. Izvetaj sreskog naelnika od 24. XI 1941. govori o tome: Do sada je u ovom srezu doseljeno 2.798 izbeglica. Od ukupnog broja izbeglica, u Jagodini se nalazi 1.196, a 1.542 izbeglice je rasporeeno po selima (AVII, br. 12/1-1, k. 28). Novo vreme, u broju od 18. VII 1941. pie o dolasku izbeglica na teren abakog okruga: Svakodnevno pristiu u abac iz Sremske Bosne veliki transporti Srba izbeglica sa svojim mnogobrojnim porodicama, koje ovde prihvataju odbori za smetaj izbeglica i vredni lanovi Crvenog k r s t a . . . Do danas je u abac prispelo preko 700 izbeglikih porodica sa preko 4.500 lanova. Svi oni nose sa sobom bolnu istoriju, koju priaju na svakom koraku" (Novo vreme, br. 62, od 18. VII 1941). Novo vreme, 19. VI 1941. Novo vreme, 27. VI 1941. 303 Nono vreme, 2. VII 1941. Novo vreme je 20. VI 1941. donelo informaciju da je za grad Beograd pored Centralnog odbora, obrazovan i Poslovni odbor; zatim, Propagandni odbor, u kome su bili: Dragoljub Jovanovi, Dragomir Stojadinovi i Velibor Joni. Pored ovih. postojao je i Mesni odbor za grad Beograd, iji je predsednik bio Ivan Milievi. 304 Slubene novine, br. 124, od 14. XI 1941. 305 Novo vreme, 19. VI 1941; 18. VII 1941; 24. XII 1941. itd.
301 302

207

redni komesar, koga na predlog predsednika Ministarskog saveta imenuje Ministaiski savet". 8 0 4

Najtee je bilo za nekoliko stotina hiljada ljudi (izbeglica i preseIjenika) obezbfditi smetaj, tj. krov nad glavom. U vezi s tim, pojedini odbori na svojim teritorijama popisali su prazne i naputene kue, stanove i drutvene zgrade, kako bi se lake reio ovaj izuzetno teak problem. Korieue su za ovu svrhu sve slobodne prostorije, koje nisu bile naseljene ili rekvirirane od nemakih okupacionih vlasti. Zatim, zgrade neosposobljenih bolnica, kola i drugi objekti. Pored toga, i pojedina imunija domainstva primala su na stan i hranu pojedine porodice. Koliko je ceo ovaj problem bio akutan vidi se iz jednog izvetaj a Komesarijata za izbeglice, u kome je reeno: Ovaj komesarijat ima da se stara za priblino 350.000 izbeglica, koji je broj iz dana u dan sve vei."807 Ovu masu ljudi trebalo je prihvatiti i smestiti. Nacisti su smatrali da se ustanici regrutuju uglavnom iz redova izbeglica, pa je i to bio jedan od razloga da je Dankelman, vojnoupravni komandant Srbije, sredinom septembra, privremeno zabranio njihovo prihvatanje u Srbiji. 308 Pored privatnih zgrada, gde su bile smetene izbeglice, u pojedinim centrima bili su formirani logori za odrasle i deji domovi. Na primer, bili su poznati takvi deji domovi u Obilievu, blizu Kruevca, zatim u Vrnjakoj Banji i mnogim drugim mestima.309 Meu izbeglicama i preseljenicima bilo je raznih zanimanja i specijalnosti. Kvislinke vlasti nastojale su da se svima daju kakvi takvi poslovi kako b; sami mogli obezbediti svcju egzistenciju. Bilo je primera kao u Vrnjakoj Banji, Leskovcu, Zajearu i mnogim drugim mestima, da su izbeglice same sebi nalazile posao. Ovi odbori su nastojali da organizuju zapoljavanje i snabdevanje iseljenika, koliko je to uopte tada bilo mogue.810 Generalni komitet, a kasnije Komesarijat za izbeglice, preko Saveta komesara, zatim Nedieve vlade i njihovih organa na teritoriji Srbije, organizovali EU dobrovoljne priloge za izbeglice. Inae, prema onome kako je u to vreme pisala kvislinka tampa, moglo bi se zakljuiti da je srpsko stanovnitvo aktivno uestvovalo u ovoj akciji i vrlo je rado davalo pomo za svoje sugraane. U Beogradu je, na primer, do 10. jula
Slubene novine, br. 124, od 24. XI 1941. AVII, br. 91-f. 1, k. 168. sos A V I I j n a , br. 70-18/1-17, cit. rukopis Vishaupta. sos Novo vreme je 18. juna donelo lanak o tome kako je organizovan smetaj izbeglica u Beogradu: Od poetka ovog meseca, u Beogradu je obrazovan logor u kome su privremeno smetene porodice bez sredstava i stanova, stigle iz raznih pokrajina bive Jugoslavije. Taj logor se nalazi kod Topovskih upa i ovi ljudi su smeteni po barakama... Mi smo mislili da te izbeglice sa porodicama podelimo u nekoliko kategorija: 1. Deca do 14 godina da budu smetena po oporavilitima i dejim kolonijama, tako da njihovi roditelji budu osloboeni tereta i da mogu da se prihvate rada; 2. deca i omladinci od 14 godina navie trebalo bi da budu upueni na razne zanate i trgovine, tako da se spremaju za rad, a uenici srednjih kola i univerziteta u kole." 3,0 Novo vreme, 21. VI 1941.
306 307

208

bilo sakupljeno 7,258.000 dinara; samo srpska pravoslavna crkva dala je 250.000 dinara.311 U jednoj takvoj akciji, u Leskovcu je prikupljeno 349.000 dinara, a samo zadubina Krsmanovi dala je 500.000 dinara.312 U Niu je sakupljeno 700.000, u Kragujevcu 640.000, u aku 380.000 dinara.313 Ovakvih primera bilo je tokom cele 1941. godine, pa i kasnije. Zanimljiv je podatak da su neki prilozi za izbeglice sakupljani na osnovu pojedinih propisa ili uredaba kvislinke vlade; banovina, okruga, srezova pa i optinskih uprava. Tako je beogradska optina poetkom jula 1941. donela naredbu na osnovu koje su oporezovani posetioci javnih lokala i uveden iseljeniki dinar" u korist izbeglica i za obnovu Smedereva.314 Savet komesara Milana Aimovia je 29. jula 1941. propisao naredbu po kojoj je svaki seoski domain bio duan da izdvoji 1%> ukupnog roda penice za 1941. godinu za izbeglice i preseljenike. 816 Slinu odluku donela je Nedieva vlada 21. oktobra 1941: Ovlauje se Ministarstvo poljoprivrede da moe preko optinskih odbora za ishranu, odnosno sreskih referenata, ili preko ovlaenih kupaca kukuruza prikupiti besplatno od svih proizvoaa l/o od ukupno proizvedene koliine kukuruza za ishranu izbeglica."316 Bilo je sluajeva da su pojedine porodice samoinicijativno slale pomo u novcu i naturi Fondu za izbeglice. Bilo je dosta primera da su gradske i seoske porodice, nezavisno od akcije koja se vodila, prihvatale decu, hranile ih i kolovale, ili cele porodice, sa kojima su zajedno iveli sve do zavretka drugog svetskog rata, odnosno do osloboenja J u goslavije. Ovako su prihvatane naroito porodice Slovenaca. Prijateljstvo izmeu domaina i izbeglica koje je stvoreno u tim tekim danima, produilo se i do dananjih dana. Meutim, ma koliko da je akcija na zbrinjavanju izbeglica uspeno voena i da je nailazila na razumevanje stanovnitva Srbije, ipak se svim izbeglicama nije moglo izai u susret. Veliki broj proteranih ostao je nezbrinut ibog teke situacije u Srbiji, koja se naroito pogorala u jesen 1941. godine, pa i kasnije. Jer teror koji je vren nad stanovnitvom, nije mogao mimoii ni izbeglice. Hiljade njih su stradali u zloinima koji su izvreni u Kragujevcu, Kraljevu, apcu, Milanovcu, Kruevcu, Uicu i mnogim drugim krajevima Srbije. Ve je bilo rei o tome da su nacisti smatrali da se najvei broj partizanskih odreda regrutuje iz redova izbeglica. I kvislinke vlasti su kasnije u svakoj naredbi naNovo vreme, 10. VII 1941. Obnova, 28. IX 1941. 313 Novo vreme, 21. VII 1941. U apelu Centralnog odbora za zbrinjavanje Srba-izbeglica i obnovu Smedereva od 25. VI 1941. reeno je: Odbor poziva sve Srbe da svojim prilozima pomognu izbeglikoj b r a i . . . Prilozi bie prikupljeni na ulicama svih mesta u Srbiji 28. i 29. j u n a . . . Na celoj teritoriji Srbije izvrie se prikupljanje priloga za zbrinjavanje Srba izbeglica i obnovu Smedereva." 314 Novo vreme, 3. VII 1941. 315 Novo vreme, 29. VII 1941. 316 Slubene novine, br. 117, od 21. X 1941, str. 11.
311 312

14 Kontrarevolucija u Srbiji 1

209

glaavale i upozoravale da se izbeglice i preseljenici uvaju od komunistike epidemije". I pitanje ishrane izbeglica ee je sticajem mnogih okolnosti bilo ugroeno. Stanovnitvo ustanikih krajeva (u kojima je bilo dosta izbeglica i preseljenika) bilo je prinueno da se povlai pod pritiskom nemakih jedinica, pa nije bilo u stanju da obezbedi najosnovnije potrebe ni za sebe, a kamoli za izbeglice. kolovanje izbeglike dece bilo je takoe skopano sa mnogim tekoama. Kao to smo ve naglasili, izbeglice su dolazile u grupama iz mnogih krajeva Jugoslavije, a pitanje njihovog kolovanja nije bilo najbolje regulisano; mnogi su naknadno upisivani i polagali su ispite po neujednaenim kriterijumima. Na izbeglice su i politiki pritisak vrili Nedi, Ljoti, etniki pokret Drae Mihailovia i drugih reakcionarnih krugova u Srbiji, koji su ee nudili izbeglicama smetaj i izvesna materijalna reenja, a zauzvrat da ovi stupe u kvislinke vojne formacije, odnosno etnike odrede. Pitanje ishrane i smetaja dece izbeglica nije najbolje reeno, stalno su premetana iz jednog u drugi kraj Beograda ili su slata i rasporeivana u unutranjosti Srbije. Za izbegliku decu stvarani su nekakvi domovi, ali su oni bili slabo organizovani. Stoga je Drutvo crvenog krsta Srbije, sa upravama nekih srednjih i osnovnih kola, preduzelo organizovanje tzv. akih trpeza, koje su radile tokom 1941, 1942. i 1943. godine na teritoriji svih veih gradova Srbije. Samo u Beogradu u aprilu 1942. radilo je oko 20 akih trpeza, u kojima se hranilo oko 2.500 uenika osnovnih i srednjih kola.317 Na inicijativu Crvenog krsta u maju 1942. godine 545 uenika osnovnih i srednjih kola iz Beograda i unutranjosti Srbije (meu kojima je bilo 220 izbeglica) boravilo je 4 meseca u vajcarskoj radi oporavka. U vezi s tim Ministarstvo prosvete izdalo je raspis svim kolama. U njemu je reeno da se ovi uenici smatraju redovnim uenicima na odsustvu i da se za sve njih po povratku organizuju razni ispiti.318 U Vrnjakoj Banji bio je osnovan Izbegliki dom, o kome je ve bilo rei, u kome se nalazilo najvie dece sa Kosova. Iz evidencije koju je vodilo Ministarstvo prosvete vidi se da su se u junu 1943. u 71 gimnaziji, strunoj graanskoj i drugim kolama hranila 6.994 uenika preko organizacije Civenog krsta i akih trpeza, a samo Komesarijat za izbeglice u svojim domovima za decu izbeglica imao je na brizi i staranju" oko 3.000 uenika srednjih i srednjih strunih kola.319 Na dravnom dobru OLilievo" kod Kruevca, u decembru 1943. bila je osnovana ustanova Nediev deji grad", koji je bio internatski ureen sa zadatkom da prikupi ratom unesreenu, naputenu i posrnulu siromanu srpsku decu". Uenike osnovnih i srednjih kola u Nediev deji grad" upuivali su sreski naelnici na predlog seoskih optinskih uprava, pod
317 318 319

Novo vreme, 10. IV 1942. AS, br. 12429/42. AS, br. 16162 i 4204/43.

210

uslovom da uenici nemaju vie od 17 godina. U stvari, Nediev deji grad" bio je kazneno-popravni dom, u kome je bilo smeteno i nekoliko stotina uenika izbeglica.320 I smetaj po logorima za odrasle ni izdaleka nije zadovoljavao, bilo zbog nedovoljnog iskustva u organizaciji, a i zbog nedostatka materijalnih sredstava. Jer Nemci su svojim kontribucijama odnosili lavovski deo dohotka, pa su blagajne kvislinke uprave redovno bile poluprazne ili prazne. Mnoga nemaka i kvislinka dokumenta iz 1942. godine govore da su logori izbeglica i preseljenika bili pretrpani, nisu imali dovoljno prostora za smetaj, ni vode ni osnovnih higijenskih uslova, a bolesti, koje su uvek pratioci takvih uslova ivota, ve su savladale stare i nejake. 321 Uostalom, Nedieva vlada ni ovo, kao i mnoga druga pitanja, nije mogla da rei jer je bila marioneta u nemakim rukama. Ipak je njen glavni zadatak bio tokom celog rata da uvede red, mir, bezbednost": da se nemilosrdno obraunava sa komunistima i njihovim simpatizerima, kako bi nemaki okupatori nesmetano eksploatisali privredna bogatstva Srbije.

AS, br. 452/44. Arhiv Jugoslavije, fond Dr. komisije za utvrivanje ratnih zloina i njihovih pomagaa, f. 25, dok. 20.
320 321

211

NOVEMBARSKA OFANZIVA UDRUENIH OKUPATORSKO-KVISLINKIH SNAGA

Oruani ustanak u Srbiji, i pored svih dotadanjih mera okupatora i kvislinga, sve se vie razvijao. U septembru, oktobru i novembru 1941. dostigao je najire razmere. Koliko je ta snaga boraca za osloboenje Srbije zabrinjavala neprijatelja, vidi se i iz izvetaj a dra Georgi Kisela, koji je jo 23. jula 1941. poslat komandantu Jugoistoka. Kisel je u njemu pisao: Kao to je ve bilo primeeno u poslednjem izvetaju Upravnog taba vojnog zapovednika Srbije, prilike u Srbiji su se pogorale na zabrinjavajui nain. Srpski struni krugovi cene broj pripadnika bandama na oko 30.000 ljudi. Do sada je eksplodiralo vie paklenih maina, pri emu su krivci bili uhvaeni, a izvren je oruani napad na nemakog generala fon Londa i tom prilikom je njegov autant teko ranjen, a ofer lako povreen. Dalje, otvorena je vatra na jedan nemaki kamion i jedan voz kojim su ljudi putovali na odsustvo; u pravoj oruanoj borbi sa nemakim trupama ubijen je jedan nemaki oberlajtnant. Naelnik komande policijskih odreda u Beogradu, koji se spremao da poe u akciju sa upravnikom grada Beograda, bio je ubijen nasred ulice itd. Ve su znatni gubici meu slubenicima srpskog aparata, koje su ponekad nadmone orulane bande napadale i ubijale usred bela dana, naoigled stanovnitva. " 3?2 Tako je Kisel pisao u drugoj polovini jula, dakle, u periodu, kada jo nisu bili ni formirani svi partizanski odredi. Prema tome, sigurno je da tada nije bilo toliko partizana u Srbiji, ali ve i postojei odredi unosili su strah i trepet u redove neprijatelja. Istorijske odluke Politbiroa Centralnog komiteta KPJ, koje su donete 4. jula u Beogradu, o tome da treba neodlono poeti partizanske akcije i stvarati partizanske odrede, nisu iznenadile partijska i skojevska rukovodstva. Naprotiv, takve odluke su se i oekivale, a to se moe zakljuiti i po tome to su okruni i sreski komiteti K P J odmah posle napada Nemaca na Sovjetski Savez poeli da formiraju tabove partizanskih odreda, partizanskih eta i grupa. Tako e se u periodu od 25. juna do 10. avgusta na teritoriji Srbije formirati 21 partizanski odred.323 Koliko je tada bilo boraca u njima, nema precizn'h podataka. Partizanske snage u Srbiji su rapidno rasle, te su u septembru 1941. okupljale u svojim redovima oko 14, a u pe322 323

AVII, mf . Z / 6 H 300993300997. J. Marjanovi, Ustanak, 101.

212

riodu Uike republike" oko 30.000 boraca. Uika republika" je predstavljala vrhunac ostvarenja ustanka 1941. u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, ne samo u okvirima Srbije nego i cele Jugoslavije. Prostrana slobodna teritorija pruala je mogunost za omasovljenje i brz razvoj drutveno-politikih organizacija, u prvom redu KPJ, SKOJ-a i Srpskog narodnooslobodilakog omladinskog saveza i drugih institucija NOP-a.324 Ve je bilo rei o tome da su zbog veoma vanog vojnopolitikog poloaja, u Srbiji postojale vrlo jake okupatorske snage i dobro organizovan okupacioni upravni aparat, to je predstavljalo oteavajuu okolnost za pokretanje oruane borbe. Ali, zahvaljujui pripremama koje je Partija organizovala, kao i slobodarskim tradicijama naroda Srbije, ustanak je za relativno kratko vreme poprimio iroke razmere.325 Na poetku su partizanski odredi izvodili sitne akcije napadajui optinske uprave, andarmerijske stanice i manje okupatorske jedinice, a kasnije, kada su odredi postali brojano vei i bolje naoruani, izvodili su krupnije akcije, pa su meta njihovih napada bili okupatorski garnizoni, rudnici, eleznike stanice i drugi vaniji objekti, tako da je ubrzo dolo do stvaranja slobodnih teritorija i formiranja prvih organa narodne vlasti. Meutim, nije bio ravnomeran intenzitet razvoja ustanka u Srbiji. Glavna arita su bila u umadiji i zapadnoj Srbiji, gde su stvorene i prve slobodne teritorije, dok se u junoj i istonoj Srbiji ustanak razvijao neto sporije. Ta slobodna teritorija bila je meta napada okupatorsko-kv'islinkih snaga u toku novembra 1941. kada je organizovana ofanziva irokih razmera. Nemci su jo od kraja septembra 1941, uz obilnu podrku nedievaca, ljotievaca i etnika Koste Peanca, poeli izvoenje krupnijih operacija da bi razbili partizanske odrede i uguili ustanak. Ove operacije, koje su trajale do sredine decembra, naroito u zapadnoj Srbiji i Sumadiji (jer su u ostalim delovima Srbije u to vreme voene borbe manjeg intenziteta), nanele su dosta teke gubitke oslobodilakom pokretu Srbije. U ovoj ofanzivnoj akciji, pored nemakih snaga (342. i 113. peadijska divizija, delovi 704, 714, 717, 718. posadne divizije i 125. peadijski puk), uestvovale su i kvislinke jedinice Nedia, Ljotia, Peanca, kao i ustako-domobranske snage i etnici Drae Mihailovia, tj. ukupno oko 80.000 vojnika. Operacijama je rukovodio tab 18. nemakog korpusa, kojim je komandovao general Berne.*2' Nedi i njegova vlada bili su angaovani u najveoj moguoj meri da bi poduprli akciju Nemaca. Radio, tampa, uredbe, naredbe, policija, oruani odredi sve je to bilo stavljeno Nemcima na raspolaganje. Drugog novembra 1941. upravnik grada Beograda doneo je naredbu kojom se nalae Specijalnoj policiji da preduzima izvanredne mere bezbednosti radi zatite stanovnika, njihove imovine i svih ostalih objekata". Nije teko zakljuiti da je naredba doneta iskljuivo zato da bi se osujetile akcije pripadnika oslobodilakog pokreta u glavnom gra324 325 326

Osnivaki kongres KP Srbije, Beograd, 1972, str. 7. Oslobodilaki rat, I, str. 52. Oslobodilaki rat, I, 109.

213

du okupirane Jugoslavije. Reeno je da e se onemoguiti ulazak nepoeljnih" lica u Beograd, posebno sumnjivih, koji unose oruje, municiju, eksploziv i drugi ilegalni materijal i pripremaju akcije i sabotae. U vezi s tim nareeno je da se sprovodi kontrola na ulaznim putevima, autobuskim i eleznikim stanicama; na parobrodskom transportu i na mnogim drugim punktovima.327 Samo dan kasnije, Milan Nedi je odrao govor preko Radio-Beograda, koji je bio jo jednom upuen na adresu partizanskih odreda, tj. boraca za osloboenje: Ja vas pozivam: poloite oruje. Vlada e uiniti sve da se greke i grehovi vai oproste, da se rane vae, ludom glavom dobij ene, izlee, da se vi prihvatite i zbrinete do suenog dana."328 Sledeeg dana (4. novembra), lino na adresu srpskog kvislinkog predsednika, stiglo je pismo od bana Dunavske banovine, u kome se, izmeu ostalog, naglaava da se postupci pojedinih pripadnika Nedievih oruanih odreda ne razlikuju od zloina Nemaca, koje vre nad stanovnitvom Srbije, pa se kao primer navodi da su zarobljene partizane nedievci obesili.329 Meutim, Nedi se nije mnogo obazirao na zvanine izvetaj e svojih potinjenih upravnih organa na terenu, uprkos tome to su oni govorili o neielima pripadnika njegove oruane sile". On je ulagao maksimalne napore, kako bi dao svoj doprinos" u pripremama Nemaca za akciju na partizansku slobodnu teritoriju. Tim povodom, Nedi je 14. novembra 1941, na inicijativu Ministarstva unutranjih poslova, sazvao konferenciju svih efova banskih uprava i sreskih naelnika, koja je odrana u Beogradu. Jedina taka o kojoj se raspravljalo, bila je akcija protiv komunista na irokom planu", za koju je reeno da mnogo obeava, ali da se trae sve ljudske i materijalne snage kojima kvislinzi raspolau.330 Milan Nedi je 19. novembra 1941. potpisao dve naredbe. U prvoj se trailo od sreskih naelnika da u duhu zakljuaka koji su doneti na konferenciji od 14. novembra, obavetajna sluba bude pojaana u Jsvim krajevima Srbije kako bi se lake ulo u trag ustanicima".331 U drugoj naredbi je traeno od sreskih naelnika da izvre reorganizaciju optinskih uprava i da se na mesto nepouzdanih" izaberu novi ljudi koji e biti odani okupacionim vlastima, i razume se, kvislinkoj
327 AVII, br. 1/1-1, k. 58. Drugog novembra 1941, Obavetajno odeljenje komandanta Jugoistoka podnelo je izvetaj Vrhovnoj komandi Vermahta o vojno-politikoj i privrednoj situaciji u Srbiji. Posebno je naglaeno da su uzroci oruanog ustanka sledei: 1. Oporavak od tekoa kratkoga rata, koji daljne delove zemlje uopte nije ili je jedva dodirnuo; 2. panslavistike i komunistike tendencije; 3. povezivanje ostataka srpske vojske; 4. srpski begunci, koji su proterani sa zauzetih podruja... koji su bez sredstava i dovoljnog staranja, prognani preko granice" (AVII, NAV-N-T-312, r. 454, s. 803915573). 328 Novo vreme, 4. XI 1941. 329 AVII, k. 26, f. 2, dok. 22. 330 AVII, k. 19, f. 5, dok. 45. 331 AVII, k. 19, f. 5, dok. 46.

214

vladi, koju je i postavio okupator. U jednom delu pomenute naredbe reeno je izmeu ostalog: Da odmah smenite dosadanje kolebljive, nepouzdane i nesposobne predsednike optina, lanove optinskih uprava i druge funkcionere i na njihova mesta postavite, imajui jedino interese bezbednosti i interese srpskog naroda, ljude onih sposobnosti i kvaliteta koji e moi da budu vai istinski saradnici na optem dobru i izvrenju vaih tekih, ali i uzvienih zadataka."332 Nedi istovremeno zahteva da mu se najhitnije dostave spiskovi mukaraca, koji se nalaze u umi", a takoe i onih lica koja su promenila mesto boravka. U stvari, Nedi je sve ee dobijao informacije o odlasku pojodinaca u redove partizanskih odreda, ali i informacije da pojedinci iz optinskih uprava, ak i pojedini predsednici optina, sarauju sa tabovima partizanskih odreda, sa narodnooslobodilakim odborima i drugim organima NOP-a, pa je imperativno zahtevao da se kao nepouzdani razree dunosti. Sve te mere bile su u skladu sa naporima njegove vlade, razume se, u prvom redu Nemaca, da se u Srbiji zavede red, mir i bezbednost". General Beme, koji je 19. septembra 1941. doao u Srbiju sa zadatkom da ugui oruani ustanak, uprkos mnogim prigovorima nemakih okupacionih organa na raun Nedia, dao je o njemu, ipak, laskavu ocenu u izvetaju koji je 15. novembra 1941. upuen komandantu Jugoistoka. U jednom delu toga dokumenta stoji i sledee: Ja sam u dosadanjim razgovorima upoznao srpskog generala Nedia kao jednog nacionalno svesnog Srbina, koji upravo misli trezveno i hoe da sauva Srbiju od potpunog unitenja. Govori koje on dri srpskom narodu, svedoe o njegovom stavu. Koncepti njegovih govora jedva da iziskuju kakvu korekturu od nae strane. Dranje engleske tampe i dalje je neprijateljsko protiv Nedia. Nedi se osea kao neka vrsta 'srpskog Petena'. Armijski general Nedi u svom dosadanjem rukovoenju, to se tie korektnosti, bio je lojalan i svim sredstvima protiv ustanika, uprkos mnogim tekoama, postigao je vidne uspehe protiv komunista. Nedi je ponavljao molbe da se ustanika mesta bombarduju. U sluaju pukovnika Mihailovia, Nedi je, na traeno stanovite, iako nije znao moje namere, sam od sebe istupao za bezuslovnu kapitulaciju pripadnika pukovnika Mihailovia. Ja sam doao do zakljuka da je dalje voenje poslova predsednika vlade od strane armijskog generala Nedia bilo pravilno i da po cilju slui nemakim interesima. Konstatacija OKW da Nedi ne moe pretendo vati na poverenje, dolazi utoliko iznenaujue to, po ovom pitanju, niti ja, niti naelnik Upravnog taba, niti opunomoenik za spoljne poslove, nismo primili nikakvu orijentaciju, odnosno nismo ranije bili pitani za miljenje." 333 Rukovodstvo NOP-a Srbije i Jugoslavije, i dalje je, s vremena na vreme, davalo ocene o kvislinzima; ukazivalo na sve njihove mahinacije, demagoku ulogu, spregu sa okupacionim vlastima i razobliavalo ih kao izdajnike srpskog naroda. To je bilo od izuzetnog znaaja, da bi 3 3 2AVIIj
reg br 5/2j k 91

333 AVII, NAV-N-T-501, r. 251, s. 2637.

215

rodoljubive mase shvatile ko su njeni pravi neprijatelji. S tim u vezi uika Borba, u lanku pod naslovom Borba protiv petokolonaa i razbijaa kao uslov jedinstva srpskog naroda", od 23. oktobra 1941, pisala je pored ostalog: Kad otvoreni okupatorski reim nije mogao da pokori srpski narod, okupator je postavio izdajniku Nedievu vladu. Kada ni ta Nedieva vlada, ni bande Ljotievih zloinaca i pljakaa, nisu mogli da izmene poloaj u korist okupatora, neprijatelj se prihvata i prihvatae se novih sredstava i novih rezervi. Otvoreni petokolonai nemaju vie mogunosti da se pojavljuju pred narodom. Oni su navukli nove uniforme. Pokuavaju da se uguraju u redove boraca za osloboenje srpskog naroda, da u te redove unose nepoverenje; da razorno utiu na inae potene i iskrene, ali nedovoljno budne ili naivne borce i td.1,884 Samo petnaestak dana kasnije (8. XI 1941), uika Borba je donela lanak Edvarda Kardelja, pod naslovom Jo jedna izdaja", u kome se ponovo razobliava Nedi i njegova vlada i ceo njegov upravni aparat, koji se stavio u slubu okupatora. Istovremeno prvi put se otvoreno govori o izdaji Drae Mihailovia i o njegovoj saradnji sa Nemcima.835 Nedi se, razume se nije obazirao na to to o njemu misli i pie rukovodstvo NOP-a. Nije se mnogo brinuo ni zbog napada, koje je na njega i njegovu vladu, preko radija i tampe, vrila izbeglika jugoslovenska vlada. Pogotovu mu nije bilo stalo ta o njemu misli narod Srbije. Vano je Nediu, Aimoviu, Dragom Jovanoviu, Tanasiju Diniu i drugim kolaboracionistima ta o njima misle Nemci, pa su sve svoje napore bili usmerili da zadovolje okupatore, koji su ih i doveli na najodgovornija" mesta u kvislinkoj administraciji. Nedi je 22. novembra 1941, dakle, u periodu kada je ofanziva okupatorsko-kvislinkih snaga na osloboenu teritoriju u zapadnoj Srbiji do detalja bila isplanirana, izdao naredbu divizijskom generalu Stevanu Radovanoviu, komandantu Srpske andarmerije da sa svojim ljudstvom obezbedi saobraajne punktove, kako bi se oslobodilakim snagama moglo lake prii sa svih strana. Dosadanji nain obezbeenja saobraaja i saobraajnih postrojenja", pisao je Nedi, pokazao se nedovoljan i nemoan da sprei komunistike bande u njihovoj razornoj akciji u vrenju dela sabotae, koja su se prvenstveno ispoljila na prekidima redovnog eleznikog i suvozemnog saobraaja; ruenju i kvarenju pogotovu svih vanijih saobraajnih objekata. Kako prema verovatnom povlaenju komunistikih bandi iz uma i sa terena u naseljena mesta, nee prestati njihovi dalji pokuaji da ometaju u toku zime redovan saobraaj, to je na konferenciji odranoj u Ministarstvu unutranjih poslova istaknuto nekoliko sugestija, kako i na koji nain bi trebalo organizovati rad andarmerije i drugih raspoloivih sredstava, radi ouvanja redovnog saobraaja u zemlji." 336
Borba, 23. X 1941; Zb. NOR, 1-2, 187. Zb. NOR, 1-2, 218, pretampano iz knjige Put nove Jugoslavije", izd. Kultura", Beograd, 1946. lanak je prvi put objavljen u Borbi, 8. XI 1941.
334 335

836 AVII, reg. br. 8/1-1, k. 91.

216

Predsednik kvislinke srpske vlaSe posebno naglaava da na prvo mesto, u pogledu bezbednosti, dolazi elezniki saobraaj i da se sva sredstva moraju upotrebiti kako bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje. U vezi s tim predlae i konkretne mere: na primer, da se izvri selekcija svih radnika i slubenika zaposlenih na vozovima, prugama, stanicama (mainisti, loai, vozvoe, koniari, skretniari, uvari pruga ild.), jer, kako to Nedi navodi, meu njima ima dosta sumnjivih elemenata". Zatim, da se sa poverljivim ljudima" vri osiguranje tunela, mostova i eleznikih stanica. Naravno, Nedi ne zaboravlja ni ostale vrste saobraaja: na suvozemnim putevima, vodenim putevima, telefonski i telegrafski saobraaj, jer, kako istie predsedjnik vlade narodnog spasa", svi oni imaju vitalan znaaj za nemake okupatore i ba zato su ovi punktovi meta svakodnevnih napada partizanskih odreda ili pozadinskih diverzantskih grupa.337 Miroslav Spalajkovi, bivi jugoslovenski poslanik u Berlinu i Parizu; u periodu Kraljevine Jugoslavije poznat u beogradskim krugovima kao dvorski ovek", zagovornik intervencionizma protiv Sovjetskog Saveza, pripadnik velikosrpskog kruga oko dvora, bio je u toku okupacije jedan od glavnih savetnika Nedia i njegove vlade. U knjizi pod nazivom Govori generala Milana Nedia, predsednika srpske vlade" koja je objavljena u Beogradu 1943. bez naznake izdavaa, pod naslovom Spasilac Srbije u XX veku" on glorifikuje Milana Nedia kao jednu od najeminentnijih linosti u istoriji Srbije, ak ga uporeuje sa francuskim maralom Petenom.338 Oba su kako Spalajkovi istie u najteim danima svoje zemlje doli na vrhovnu upravu okupirane zemlje; prikazali su se kao spasioci svog naroda, a prilikom dolaska na vlast" dali su obavezu da e se svim sredstvima boriti protiv komunizma i da e zavesti red i mir u zemlji. injenice su, meutim, pokazivale da su oba pomenuta kolaboracionista bi instrumenti okupatorske vladavine, a njihova vlast je bila samo prividna. J e r je vrhovnu vlast nad njihovom zemljom drao okupator u svojim rukama. U tome su, dakle, Peten i Nedi bili slini. Ali bilo je meu njima osetnih razlika. Govoriti o njima pretpostavljalo bi specijalna istraivanja, a to prevazilazi okvire nae teme. Mi smo ovde analizirali jedan Spalajkoviev napis, ne zbog toga da bismo polemisali s njim o razlikama i slinostima Nedia i Petena, ve smo uzgredno dodirnuli ovo pitanje, da bi se videlo kakva su bila ideoloka opredeljenja ovog kvislinga, koji e biti glavni protagonista, kasnije, u stvaranju Nedieve Velike Srbije". On je jo 20. novembra 1941. napisao jedan elaborat za sednicu Nedieve vlade, u kome je data periodizacija njenog uspeha i neuspeha u prvom tromeseju. U stvari, Spalajkovi deli pomenuti period na tri dela: prvi je od 120. septembra; drugi od 20. septembra do 30. oktobra i trei od 130. novembra 1941. Svaki deo ovog perioda ima svoje posebne karakteristike.
Isto. ass Miroslav Spalaikovi, Govori Milana Nedia predsednika srpske vlade, Beograd, 1943, str. 512.
337

217

Prvi deo je onaj kada Nedi i njegova vlada imaju velike ambicije u pogledu zavoenja reda i mira u zemlji, a stvarne mogunosti bile su im veoma skromne. Postojea andarmerija, prema Spalajkoviu, bila je slaba, rasturena, neobuena i slabo naoruana. U to vreme, navodi se, komunisti su preplavili celu zemlju i doli nadomak Beograda". Formirani oruani odredi i etnici Koste Peanca nisu bitnije mogli da promene si'.uaciju. I razume se, Nemci su nezadovoljni. Ni Nedi ni njegova vlada do tada nisu ispunili oekivanja pa se trai da podnesu ostavku. Za drugu fazu Spalajkovi istie da je karakteristina po tome to se Nedieva oruana sila" uvruje: Oseajui efikasnost rada svojih odreda na terenu, vlada generala Nedia obrazuje poetkom novembra nekoliko novih odreda i proiruje borbu sa komunistima odailjui nove odrede na teren. Ovi, u saradnji sa odredima, koji su ve bili na terenu, vre sve radikalnije ienje pojedinih teritorija od komunistikih bandita, tako da se krajem ovog meseca osea da opada 'aktivnost komunista i da se dornen njihove vlasti smanjuje". Najvanija je trea etapa. Spalajkovi navodi da je ve tada Nedieva vlada prebrodila krizu"; da je sve snage koncentrisala za likvidiranje Uike republike" i da je povratila poljuljani ugled kod Nemaca".339 Spalajkovi je, oigledno, pratio situaciju izbliza. Bio je u najuem krugu Nedievih savetnika; imao je neposredne kontakte sa pojedinim slubama nemakih okupacionin vlasti, pa je, uglavnom, realno prikazao tromesenu Nedievu vladavinu. Naroito su zanimljivi podaci koje navodi o tome kako su opsene pripreme kvislinkih i nemakih snaga radi napada na partizansku slobodnu teritoriju u umadiji i zapadnoj Srbiji i slamanja otpora ustanika partizana. Naveli smo vie primera kako Nedi i njegova vlada pojaavaju pritisak na pripadnike oslobodilakog pokreta tokom novembra; takoe smo citirali pojedine ocene koje su u to vreme davali o Nediu kako Nemci tako i rukovodstvo NOP-a. Ipak je potrebno neto vie rei o okupatorsko-kvislinkoj ofanzivi protiv partizana krajem novembra, koliko su u tome bile angaovane kvislinke vojne formacije a koliko etniki pokret Drae Mihailovia. Sem toga, vano je na ovom mestu istai zato su okupatori i kvislinzi ba u prvoj polovini novembra 1941. (a ne ranije ili kasnije) preduzeli opsene vojne, politike i policijske mere kako bi slomili slobodnu teritoriju u zapadnoj i istonoj Srbiji, kao bazu za dplje jaanje i irenje oruanog ustanka. Na ovo poslednje pitanje neophodno je dati odmah odgovor. Po naem miljenju, neprijatelj se odluio na ovaj korak i u navedeno vreme iz sledeih razloga. Pre svega, tab 18. nemakog korpusa kojim je rukovodio general Berne, smatrao je da e se ustanku zadati odluan udarac jedino ako se preduzme ofanziva protiv severozapadnog dela Srbije. Naime, on je ocenio da se tamo nalaze glavne partizanske snage, sa svojim vrhovnim vodstvom; da ta oblast predstavlja jaku ekonomsku bazu ustanka i da ona, s obzirom na dobre komunikacije i na prirodne prepreke Savu i Drinu (koje je ograniavaju sa severa i zapada)
339

AVII, reg. br. 22/3, k. 90.

218

nudi povoljne uslove za okruenje i unitenje ustanikih snaga. Sledei, veoma vaan momenat, koji je neprijatelj imao u vidu, jeste sukob izmeu partizanskih odreda i etnikog pokreta Drae Mihailovia. Kao to je poznato, Komunistika partija Jugoslavije ve od poetka oruane borbe sa neprijateljem nastojala je da ujedini sve snage naroda protiv okupatora, kako na osloboenoj tako i na okupiranoj teritoriji. Zbog toga je pregovarano ne samo sa demokratskim strujama u graanskom pokretu nego i sa predstavnicima etnikog pokreta Drae Mihailovia. Krajem septembra i u oktobru, posle sastanka Josipa Broza Tita i Drae Mihailovia u Struganiku, odrani su mnogobrojni sastanci izmeu partizanskih i etnikih predstavnika na terenu. Rezultati tih pregovora bili su zajednike komande za napad na Kraljevo, Valjevo i oko Gornjeg Milanovca. Ve u toku oktobra, oko Poege, Ivanjice i drugih mesta javljaju se mestimini sukobi partizana i etnika. Nije uspeo pokuaj da se izglade nesporazumi i da se ostvari potpunija saradnja izmeu etnika i partizana na ponovnom sastanku izmeu Tita i Drae u Brajiima 26. oktobra.340 Krajem oktobra i u prvoj polovini novembra, sukob izmeu partizana i etnika DM poprimio je ire razmere. etnici su bili slabija strana u tom sukobu. U takvoj situaciji Draa Mihailovi je zatraio sastanak s Nemcima, do kojeg je dolo 11. novembra u Divcima, nedaleko od Valjeva. 341 Na tom sastanku, Nemcima je saopteno da e se etnici i dalje boriti protiv partizana i da nee pruati otpor nemakim trupama. S druge strane, nalazei se u bezizlaznom poloaju, opkoljen na Ravnoj gori od strane partizana, Draa Mihailovi je zamolio Vrhovni tab NOP odreda da se obustave neprijateljstva. Da bi do kraja razotkrio izdajniko i protivnarodno dranje etnika, Vrhovni tab je prihvatio molbu. Borbe su obustavljene i obrazovana je komisija koja bi ispitivala sve sluajeve sukoba. Meutim, etnici su i ovog puta prekrili sporazum i, zajedno sa Nemcima, krajem novembra ponovo preli u napad na partizane.342
340 Opirnije o ovom problemu vidi kod J. Marjanovia, Prilozi istoriji sukoba narodnooslobodilakog pokreta i etnika Drae Mihailovia, str. 154 232 (Istorija XX veka, Zbornik radova, Beograd 1959). 341 AVII, NAV-N-T-mf. 341, R. 1457, 13141321, Zapisnik sa sastanka D. Mihailovia i predstavnika vojnoupravnog komandanta u Srbiji u selu Divcima od 11. XI 1941; AVII, br. 19/1, k. 70/VI. Ernest Vishaupt, Borba protiv ustanikog pokreta na jugoistonom prostoru, str. 6567. Krajem oktobra 1941. u tab Drae Mihailovia stigli su majori bive jugoslovenske vojske Zaharije Ostoji i Mirko Lalatovi i engleski kapetan Hadson. Poruka koju je doneo kapetan Hadson od Komande za Bliski istok glasila je: Jugosloveni ima da se bore za Jugoslaviju, a ne da se borba pretvori u pobunu komunista za Sovjetsku Rusiju (Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, Beograd 1946, str. 21). 342 Opirnije o sastanku u selu Divcima vidi kod J. Marjanovia: etniko-nemaki pregovori u selu Divcima 1941, Beograd, 1968 (Otisak iz Zbornika Filozofskog fakulteta, knj. X-1).

219

Prema tome, pored borbi sa nemakim i kvislinkim snagama, partizanski odredi u zapadnoj Srbiji i umadiji vodili su borbe i sa etnicima Drae Mihailovia, jer su ovi poeli da prelaze u otvorene napade na partizanske jedinice. Razume se, partizanski odredi su tokom novembra brojno oslabili zbog ovih borbi, a bili su iscrpljeni i svakodnevnim marevima. Sve je to ilo u prilog nemakim okupatorima i Nedievoj vladi, koji su doli do uverenja da pred njima nee biti jak i jedinstven front srpskog naroda, ve da e s njegovim razjedinjenim snagama lako izai na kraj. Bilo je, razume se, i drugih faktora koji su ili u prilog okupatorsko-kvislinkoj ofanzivi. Na primer, injenica da su tada nemake trupe prodirale do predgraa Moskve, uticala je na opadanje borbenog raspoloenja u narodu; zatim, kvislinke jedinice su brojano jaale; pribliavala se zima, ime su partizanski uslovi ratovanja bili oteani. Po svemu sudei, ovo su bili presudni faktori, koji su ohrabrili nemake okupatore da preduzmu operacije irih razmera na partizansku slobodnu teritoriju. Takve povoljne uslove, Nemci nisu imali tokom septembra i oktobra 1941. Znai, situacija se pogorala za oslobodilake snage sti(Cajem mnogih okolnosti, a to je za neprijatelja bilo 'ogromno preimustvo. Pomenute okolnosti dovele su do promene odnosa snaga tokom novembra 1941. izmeu okupatora i kvislinga, s jedne, i partizana-ustanika s druge strane. U preimustvu su bili neprijatelji oslobodilakog pokreta, i zbog brojane snage ljudstva i zbog tehnike opremljenosti. Ve je bilo rei o tome da su Nemci bili pripremili za ovu operaciju dve svoje peadijske divizije, 342. i 113; ova poslednja je tokom novembra bila dovuena sa Istonog fronta, sa kompletnim naoruanjem. Zatim, tri posadne divizije (704, 714. i 717); delove 718, takoe posadne divizije; snage 125. peadijskog puka i znatan deo nemakih policijskih snaga.843 Milan Nedi, predsednik kvislinke srpske vlade takoe je najvei deo svojih efektiva stavio Nemcima na raspolaganje u takozvanoj novembarskoj operaciji. On je tada (ovo saznajemo na osnovu nemakih izvora) imao ukupno oko 5.000 andarma; oko 3.000 dobrovoljaca, pripadnika takozvanih leteih" oruanih odreda; oko 3.000 ljotievaca, oko 3.500 etnika Koste Peanca, oko 1.500 policajaca i agenata. Pored toga, u granii im jedinicama nalazilo se oko 5.000 ljudi. Znai, ukupno oko 17.000 pripadnika Nedieve oruane sile".344 Mada se veina okupatorsko-kvislinkih snaga pripremala da napadne osloboenu teritoriju i zapadnu Srbiju, ipak je prethodno bila napadnuta slobodna teritorija Poarevakog partizanskog odreda. Zdruene snage jednog nemakog bataljona 741. puka 714. divizije; zatim, dva nedievsko-dobrovoljaka odreda, andarmerija poarevakog okruga, est etnikih odreda Koste Peanca, monitori i maarska Dunavska
Oslobodilaki rat, I, 112. AVII, NAV-N-T-501, 256/117273, Izvetaj Harolda Turnera od 1. XII 1941. komandantu Jugoistoka.
343 344

220

flotila poeli su koncentrini napad protiv osloboene teritorije poarevakog okruga.346 O tome je pisao Moma Markovi Pokrajinskom komitetu K P J za Srbiju u izvetaju od kraja decembra 1941: No, neprijatelj je koncentrisao jake snage u Poarevcu i Svilajncu, pripremajui veliki napad na nas. Udario je sa tri strane. Od Svil(ajnca) prema Petrovcu) na Kuevo; od Petr(ovca) drugim pravcem na Rabrovo, i treim pravcem od Po(arevca) ka Gradi(tu). Mi smo spremali otpor, ali je neprijatelj bio jai i za kratko vreme prodro na skoro itavu nau osloboenu teritoriju. Neprijatelj je uspeo prvo zbog toga to je bio nadmoniji, to smo mi od gerilskog preli na frontalni rat; uspeo je i zbog toga, to je jedan deo (vodstvo) etnika vojvode Leonida,346 koji je saraivao sa nama, u najkritinijem momentu napustio odreene poloaje i priao Peanevim ljudima, i najzad zato to su Draini ljudi (jedan deo) zajedno sa neprijateljem uestvovali u napadu na nas. U tome napadu na nau teritoriju (izvrenom 16. XI 1941), mi nismo imali velike gubitke, ali je posle toga opao moral i poelo skoro masovno dezertiranje i predavanje neprijatelju. Odred se nalazio u velikoj krizi, koja se pojaala gubitkom naeg komandanta Veljka Dugoevia,347 koji je poginuo u borbi kod Kueva smru heroja. Tu krizu trebalo je preboleti i moral dii, to je bilo vrlo teko. Teko, jer je elemenat sirov, vlaki, politiki vrlo zaostao, i spremnih kadrova, koji bi politiki radili i moral digli, vrlo malo i vrlo slabih. Skoro itavo rukovodstvo sa mnom moralo se angaovati vie oko odreda, tako da smo u borbi mogli zamalo nastradati."3-,K Poarevaki partizanski odred u ovim borbama pretrpeo je znatne gubitke i sveden je na oko jednu etvrtinu. Pored slobodne teritorije, koju je osvojio neprijatelj, odred je izgubio preko 1.000 boraca, od kojih se veina vratila kuama. Meutim, jezgro odreda, ipak je sauvano, povuklo se u planine i nastavilo sa izvoenjem partizanskih akcija. 349 Meutim, glavni napad okupatorsko-kvislinkih snaga, posle borbi u Sumadiji i istonoj Srbiji, izvren je na Uiku republiku", iji su se
Oslobodilaki rat, I, 123. Leonida Pljekovi, komandant Ujevakog etnikog odreda; u poetku priao partizanima. Posle ofanzive, predao se 20. novembra 1941. etnikom vojvodi majoru Piletiu i odmah je zatim ubijen. 347 Veljko Dugoevi, narodni heroj, uitelj iz Rume. Poginuo je 20. novembra 1941. kao komandant Poarevakog NOP odreda. Kasnije je Poarevaki odred dobio njegovo ime. 348 Zb. NOR, 1-2, 266267. 319 Oslobodilaki rat, I, 123. Kvislinzi su svuda i na svakom mestu pruali podrku Nemcima. To se vidi i iz objave naelnika sreza jablanikog od 14. XI 1941, kojom se preti stanovnitvu da e nemaka vojska, ukoliko partizani ne povrate zarobljenog u Lebanu Nemea Unterbergera sravniti sa zemljom Lebane i ostala sela sreza Jablanikog... a taoci koji se sada nalaze u Leskovcu, bie streljani kao i porodice onih lica za koje se utvrdi da je ma ko od njihovih lanova uestvovao u napadu na Lebane od strane partizana" (AS, neregistrovano). Objave slinog sadraja tampane su i u drugim srezovima.
343 346

221

glavni centri nalazili u Uicu i aku. Prema nemakom planu o zauzimanju preostalog dela slobodne teritorije, 342. peadijska divizija imala je zadatak da izvri napad prema Uicu pravcima: ValjevoLjubo vi ja Bajina BataUice i ValjevoKosjeriUice; a 113. peadijska divizija pravcima: KragujevacGornji MilanovacUice i KraljevoaakUice, s tim da ovim snagama sadejstvuju delovi 714. i 717. posadne divizije i kvislinke formacije Nedia, Ljotia i Koste Peanca.350 Pre ovog napada, u toku novembra, borbe sa etnicima DM u zapadnoj Srbiji vodili su pretenim delom Uiki, aanski i Valjevski partizanski odred. Za isto vreme su Posavski, Kosmajski, Prvi i Drugi umadijski odred imali neprekidne okraje sa nemakim i kvislinkim vojnim formacijama. Zbog toga su partizanske snage ve bile zamorene, proreene, i moglo bi se rei, sticajem mnogih okolnosti, doekale su nedovoljno spronine jednu ovako dobro pripremljenu i organizovanu neprijateljsku ofenzivnu akciju. Borbe su bile strahovite. Borci partizanskih odreda, na mnogim sektorima pruali su nevieni otpor. Ve sutradan po poetku koncentrinog napada na osloboenu teritoriju, dakle, 26. novembra, vojni komandant Srbije bio je prinuen da izvesti da napad na Gornji Milanovac nije uspeo. Komunisti dre utvrene poloaje. 500 zarobljenika iz Rudnika streljala andarmerija". 851 O tim borbama pisao je i Vrhovni tab tih dana, a u specijalnom saoptenju od 26. novembra napominje da su okraji sa neprijateljem bili najvei oko Rudnika i da su kvislinke jedinice bile naroito aktivne: 20. o.m. izdajnike nedievske bande su, uz pomo avijacije, izvrile napad na nae poloaje na Rudniku. Ovaj napad slomio se pred snanim otporom partizana. Privukavi nove snage, nedievci su izvrili nov napad iz Belanovice prema Rudniku 23. i 24. o.m. Nae snage bile su prinuene da se trenutno povuku pred brojno nadmonijim neprijateljem. 25. o.m. partizanske snage su sa svojih novih poloaja prele u opti protivnapad. Posle estoke bitke u toku ovog, kao i sledeeg dana nai odredi su potukli nedievske bande, potpuno ih razbili i odbacili sa Rudnika prema Belanovici. U ovoj borbi nedievski izdajnici imali su znatne gubitke u mrtvima, ranjenima, zarobljenicima i ratnom materijalu. Meu poginulima, koje su ostavili na bojitu, nalaze se i dva petokolonaka oficira jedan kapetan, a jedan porunik. Zaplenjena je vea koliina municije i ivotnih namirnica, koje su ovi banditi u svome paninom bekstvu ostavili za sobom. Meu zarobljenicima, koji su privedeni, nalaze se, osim nedievaca, i 11 etnika organizacije Drae Mihailovia, koji su izjavili da su po nareenju svojih stareina ve due vremena saraivali sa nedievcima na tom sektoru."352 Tako je pisao Vrhovni tab o borbi sa neprijateljem krajem novembra 1941. godine. Radi sadejstva s Nemcima, Nedieve i etnike snage (2, 3, 5, 9. i 10. Nediev odred, Kolubarska nedievsko-etnika grupa
550 351 352

Oslobodilaki rat, I, 118. Zb. NOR, 1-1, 609. Borba, 27. XI 1941.

222

mm

i etniki odred kapetana Mojsilovia), krenule su 26. novembra optim pravcima: BelanovicaRudnikaakPoegaUice. Dok su Nemci napadali uglavnom du komunikacija, dotle su Nedievci i etniki odredi titili njihovo nastupanje od bonih dejstava partizana. Zbog velike nadmonosti u ljudstvu i tehnici, neprijatelj je relativno brzo uspeo da slomi otpor partizanskih odreda i da komunikacijom prodre duboko na osloboenu teritoriju. Uice je bilo u rukama neprijatelja ve 29. novembra 1941. Iznenaeni brzinom prodora, s jedne, i zbog velike prostrane udaljenosti, s druge strane, neki partizanski odredi nisu uspeli da u potpunosti sprovedu direktivu Vrhovnog taba o povlaenju u Sandak. Tako se i dogodilo da su delovi pojedinih odreda, koji su se nali izolovani, prihvatili borbu sa mnogo nadmonijim neprijateljem i pretrpeli velike gubitke; da su se drugi povlaili u pravcu Sandaka, i da su trei (jer nisu videli drugog izlaza) ostavili oruje i vratili se svojim kuama. 85 ' Posle povlaenja glavnine partizanskih snaga u Sandak, nemake i kvislinke snage, koje su uestvovale u ofanzivi, poele su ienje osvojenog podruja od preostalih partizanskih snaga. Nemci su dobro pripremili ovu of anzi vu i nju karakterie ne samo metodinost u izvoenju operacija, nego i veta kombinacija vojnikih, politikih i teroristikih mera za uguenje ustanka. U toku dvomesenih borbi sa brojano i tehniki nadmonijim neprijateljem, partizanski odredi su se borili sa krajnjim portvovanjem i pruali ilav otpor okupatorskim i kvislinkim snagama. Izloeni koncentrinim udarima jakih neprijateljskih snaga, oni se nisu mogli odrati na osloboenoj teritoriji, ve se njihova glavnina, pod rukovodstvom Vrhovnog taba, morala povui u Sandak, dok je manji deo ostao na svom terenu. Ova ofanziva je prekinula razvitak ustanka u Srbiji u fazi kada je on poeo da daje najvee vojnike i politike rezultate. Posle ove ofanzive, narodnooslobodilaki pokret u Srbiji uao je u novu fazu. Pod okriljem okupatora, dolo je do ujedinjavanja svih reakcionarnih snaga u Srbiji radi konanog uguenja ustanka. Nastala je privremena oseka oslobodilakog pokreta, tako da su dalje borbe voene u vanredno sloenim i tekim uslovima.854 Bilans okupatorsko-kvislinkih snaga na takozvanu Uiku republiku" (tako se popularno nazivala u narodu ova slobodna teritorija), bio je sledei: zauzeta je u periodu od 25. novembra do 4. decembra 1941. cela slobodna teritorija u zapadnoj Srbiji. Oslobodilaki pokret u Srbiji u navedenom periodu pretrpeo je ogromne, gotovo nenadoknadive guibitke. Na osnovu nemakih izvora saznajemo da su partizani imali:
Oslobodilaki rat, I, 120. Po zavretku ofanzive, 342. divizija je dislocirana u rejonu donjeg toka Drine i kod Valjeva; 113. divizija u dolini Zapadne Morave, 704. divizija u Pomoravlju; 714. divizija u Sumadiji i 717. divizija u istonoj i junoj Srbiji. Delovi 718. divizije vraeni su u istonu Bosnu, a ojaani 125. puk u Grku. Glavnina Nedievih i etnikih snaga rasporeena je na bivoj slobodnoj teritoriji u zapadnoj Srbiji i Sumadiji. Po nareenju Drae Mihailovia od 30. novembra 1941, etniki odredi u Srbiji najveim delom su se legalizovali kod okupatora (Oslobodilaki rat, I, 121).
553 354

223

1.415 mrtvih, od toga 389 streljanih za odmazdu; 80 ranjenih i 718 zarobljenih. Na osnovu istih izvora tvrdi se da su Nemci imali svega 11 mrtvih i 35 ranjenih. 355 Koliki su bili gubici nedievaca, ljotievaca i etnika Koste Peanca u istom periodu nismo mogli utvrditi. Ali, na osnovu jednog izvetaja Komande Srpske dravne strae od kasnijeg datuma, kvislinke jedinice su imale do poetka 1942. 1.6001.700 mrtvih i 1.4001.500 ranjenih. 3553 Samo na dan 30. novembra okupatorsko-kvislinke snage, prilikom dejstva u zapadnoj Srbiji, nanele su borcima partizanskih odreda i stanovnitvu sledee gubitke: 572 mrtva, 85 ranjenih i 309 zarobljenih. Kulminacija nacistikih zloina bila je poetkom decembra 1941. na Zlatiboru, kada su nemake trupe pobile nekoliko stotina teko ranjenih boraca, koji nisu mogli da odstupe, a neke od njih su pogazili i tenkovima. Zarobljene, odnosno pohapene pripadnike oslobodilakog pokreta oterala je kvislinka policija u koncentracione logore. Znatan broj bio je ubrzo streljan, a ostali su sukcesivno (po etapama) deporto vani u koncentracione logore u Nemakoj, Italiji, Norvekoj i mnogim drugim zemljama okupirane Evrope.356 Naveli smo gubitke pripadnika oslobodilakog pokreta samo za 10 dana, i videli smo da su oni bili ogromni. A koliki su tek bili zloini Nemaca, nedievaca, ljotievaca i etnika Koste Peanca za celu 1941. godinu. U istorijskoj literaturi utvreno je da je od 1. septembra 1941 (praktino od dolaska Nedia na elo srpske vlade) do 12. februara 1942. streljano 20.149 talaca, a u borbi je palo 7.756. U istom periodu gubici koje je neduno stanovnitvo pretrpelo, bili su ogromni preko 30.000 lica izgubilo je ivote.857 Ove brojke nepobitno dokazuju kako je vlada narodnog spasa', na elu sa Milanom Nediem, spasavala srpski narod. Drugim reima, zloini nacista dolaskom Nedia nisu smanjeni, ve su se naglo poveali. Tome je, svakako, doprinela i Nedieva antikomunistika histerija, pa on nije birao sredstva kako bi sa svojom oruanom silom" pomogao Nemcima da unite narodnooslobodilaki pokret. Jo u toku ofanzive na osloboenu teritoriju (krajem novembra), Milan Nedi je izdao naredbu br. 272, koja je upuena svim sreskim nadletvima i oruanim odredima da se pootre mere bezbednosti i da se pojaa akcija protiv partizanskih odreda i njihovih simpatizera.358
355 Zb. NOR, I, 1, 639, Izvetaj nemakog vojnog zapovednika generala Badera od 10. XII 1941 (Bader je zamenio Bemea 6. XII 1941). Iste podatke navodi i S. Krakov u n. d., 298299. 355a AVII, Na, neregistrovano, Izvetaj komande SDS od kraja februara 1942.

V. Glii, n. d., 77. V. Glii, n. d 116. 358 AVII, NAV-N-T-315, F-2239/12041205, od XI 1941 (dokumenat nije sauvan u originalu, ve je preveden sa nemakog jezika u Zb. NOR, 1-1, 619620). U daljem tekstu citirane Nedieve naredbe reeno je i ovo: 2. Svi e komandanti odreda, uz najtenje sadejstvo s nemakim policijskim vlastima, proveravati svaki pojedini sluaj predaje i predavati krivce nadle356 357

224

okupacioni listovi i asopisi svakodnevno prvih dana decembra 1941. objavljivali su na prvim stranicama vesti o svojim uspesima u Sumadiji i zapadnoj Srbiji u borbama protiv partizanskih odreda. Naroito nedievska tampa svakodnevno je pisala o navodno tekom porazu partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji, prikazujui kao da je odstupanje glavnine partizanskih snaga iz Srbije u Sandak znailo definitivni poraz oslobodilakih snaga u Jugoslaviji. esto su kvislinki listovi iznosili spiskove streljanih talaca, zarobljenika i zatvorenih pripadnika oslobodilakog pokreta u Srbiji, to, razume se, nije bilo ohrabrenje za antifaistiki raspoloene mase.359 Milan Nedi je 4. decembra 1941. odrao novi govor na Radio-Beogradu i ponovo se obratio stanovnitvu Srbije. Ovog puta je bio raspoloeniji nego ranije. Gledao je sa vie optimizma u budunost", jer je pretpostavljao da je ve bio pobednik u obraunu sa komunistima. To se moe zakljuiti iz sadrine njegovog govora: Kad sam vam uputio proglas vlade narodnog spasa 1. septembra ove godine i apelovao na vas da se dignete svim svojim biem i svom svojom snagom protiv komunistike adaje, koja kopa grob srpskom narodu, bio sam uveren da ete me razumeti, shvatiti i pomoi. Blagodarei tom vaem velikom poverenju, koje vi imate u mene, ja sam hvala bogu uspeo. Poelo je smirivanje naeg naroda. Poelo je zavoenje reda i bezbednosti, to e se produiti do konanog mira naeg naroda i potpunog istrebljenja komunizma iz njegove sredine. Danas dolazim da vam svima, moja draga brao i sestre, Srbi i Srpkinje, kaem hvala to ste me pomogli i to ste jednoduno ustali protivu te nemani, neprijatelja, roda, ovenog i srpskog napose." 360
nim i prekim sudovima. Meutim, one koji nisu poinili nikakvo kanjivo delo, odnosno koji su bili samo zavedeni i prevareni ili prisilno mobilisani, predlagati ih za pomilovanje, uz iscrpno obrazloenje. 3. Prebegle ne sme primiti nijedan odred u svoje redove. Oni koje pomilujem, dobie od mene reenje da li i gde mogu stupiti kao dobrovoljci. 4. U onim podrujima gde se ne nalaze odredi, odnosno preki sudovi, postupie u duhu ovog nareenja sreski naelnici. 5. Gde god je to mogue i po potrebi, obavetavae se nemake mesne vlasti o svim donetim reenjima i postupcima. S njima biti u stalnoj saradnji." 359 Novo vreme je u broju od 2. XII 1941. pod naslovom: Konano unitenje komunistikog terora u zemlji; osloboenje Uica i aka" donelo niz podataka u vezi ponovnog osloboenja slobodne teritorije". Navodi se da su 28. XI odredi majora Milana Kalabia uli u Gornji Milanovac; a 30. XI U Caak je uao na elu srpskih dobrovoljakih odreda k-t dobrovoljaca pukovnik Kota Muicki", da je istog dana osloboen" Kosjeri i Uice, Poega, Bajina Bata itd. 360 Novo vreme, 5. XII 1941. U daljem tekstu Nedievog govora pisalo je sledee: Brao i sestre, ja verujem, tvrdo verujem u srpski narod, u njegovu ivotnu snagu. On e potpuno ozdraviti, mada je bio teak bolesnik. U njegovoj sredini za poslednje dve decenije nakupio se na i belosvetski olo. Videvi to, skoio sam i prihvatio srpski barjak, baen u zapeak, podigao ga visoko i pozvao vas, sve dobre Srbe, pod njega. Ja vas nisam zvao sebe radi, no vas radi, radi srpstva i radi majke Srbije. Olo koji je nagrizao zdravu sr srpskog naroda, jamim vam, istrebiu sasvim i on e otii u nepovrat, a srpski narod iveti na vekove."
15 Kontrarevolucija u Srbiji 1

Novo

vreme,

Obnova,

Ljotieva

Naa

borba

drugi

kvislinki

225

Tako je rezonovao Nedi poetkom decembra 1941. A njegov blizak saradnik, i veliki prijatelj nemakih okupatora, Dragomir Jovanovi, upravnik grada Beograda, ve 10. decembra 1941. obavestio je sve svoje potinjene da su oruani odredi enerala M. Nedia razbili i rasturili komunistike bande na celoj teritoriji Srbije", te u vezi s tim, a na osnovu propisa Uredbe o prekim sudovima obznanjuje: 1. Svaki graanin koji sazna da je se u Beogradu nastanilo ili dolo lice koje je uestvovalo u defetistikoj partizanskoj akciji, a to ne prijavi, smatra se jatakom i s njim e se postupiti kao sa krivcem. 2. Ova prijava vlastima obavezuje u prvom redu domaina porodice, nastojnika zgrade, stanodavca, odnosno sopstvenika kue. 3. Prijava ovakvih lica iz take 1. i 2. ove Obznane ima se uiniti bez obzira na njihovo prijavljivanje kao stanovnika prijavnim vlastima, i to u svakom sluaju, makar i samo sumnja postojala." 361 Na kraju je podvueno da e sva ona lica koja se ne budu pridravala citirane naredbe biti predata prekom sudu. A naglaeno je i to da preki sud izrie samo smrtne kazne. Ova, kao i mnoge druge mere kvislinkih vlasti u to vreme, bila je sasvim logina. Jer, mada su oslobodilake snage u Srbiji pretrpele znatne gubitke, u Beogradu narodnooslobodilaki pokret jo nije jenjavao. Akcije i sabotae vrene su svakodnevno, ime su okupatorima i njihovim saradnicima nanoeni znatni gubici u ljudstvu i ratnom potencijalu. Upravnik grada Beograda, razume se, pokuavao je da to sprei, a to su i Nemci od njega traili. Zanimljivo je istai kako su nemaki okupacioni funkcioneri i komandanti u Srbiji ocenjivali rezultate svoje novembarske ofanzive. Bencler je u \ezi s ovim ve 3. decembra 1941. poslao izvetaj Minijstarstvu spoljnih poslova Rajha, u kome se, pored ostalog, navodi da su partizani imali oko 1.500 rtava, a za nemake kae da su veoma ozbiljne". On hvali ulogu dobrovoljaca i andarma, ali smatra da su njihove rtve jo vee od nemakih. Bencler posebno istie da se sada jo ne moe govoriti o unitenju neprijatelja". 362 Poetkom decembra 1941, izvrena je smena komandujueg generala u Srbiji. Na mesto generala Bemea doao je 6. decembra general artiljerije Paul Bader, komandant Vie komande za naroitu upotrebu 65. Berne je, posle predaje dunosti, nakon uspeno okonanog posla u Srbiji", zajedno sa svojim tabom otiao na Istoni front, gde su Nemci, ba u to vreme, poeli doivljavati prve poraze pod Moskvom. Razume se, ma koliko da je poznavao prilike u Srbiji, Bader nije gajio iluzije da je oslobodilaki pokret u ovom delu Jugoslavije definitivno uniten, bez obzira na to to se glavnina partizanskih odreda, na elu sa Vrhovnim tabom, povukla iz Srbije u Sandak. Zato je smatrao da je njegov glavni zadatak i svih ostalih okupacionih organa u Srbiji, kao i Nedieve vlade, da prvih meseci 1942. Srbiju konano smiri i onemogui ponovno rasplamsavanje ustanka. O prilikama u Srbiji, Bader je podneo
361 362

AVII, reg. br. 15/1, k. 87. AVII, mf., L/19-H 31070612.

226

10. decembra 1941. Vrhovnoj komandi Vermahta, opiran izvetaj u kome su date ocene uspeha u novembarskoj ofanzivi i, takoe, analizirani njegovi zadaci. Pa ipak se ne moe smatrati da je srpski ustaniki pokret konano uniten. S relativnom smirenou, koja je sada nastupila, ne smemo se zavaravati, jer je tu u pitanju moda samo jedno prolazno stanje. Najvea je opasnost, neosporno, u tome to se u rukama Srba u rukama mnogobrojnih ilegalnih i takozvanih legalnih organizacija nalazi jo velika koliina puaka i municije. Prema tome, mora se raunati s tim da e sa nastupom toplijeg godinjeg doba ponovo oiveti ustaniki pokret. Pre svega tada, ako situacija bude uslovila, izvlaenje veih jedinica iz Srbije. Stoga smatram da je moj glavni zadatak da u toku sledeih meseci konano umirim Srbiju i da pnemoguim ponovno razbuktavanje ustanikog pokreta."363 Kao to vidimo, Bader je bio realniji u proceni vojno-politike situacije u Srbiji nego, na primer, Nedi, koji je smatrao da su ustanici-partizani definitivno uniteni. Inae, Nedi je odmah, posle ulaska nemakih i kvislinkih snaga u Uice, Caak, Poegu, Bajinu Batu, Gornji Milanovac, Rudnik i druga mesta iz kojih su se povukle partizanske snage, poeo da organizuje svoje upravne organe. Obnovljena je bila odmah Drinska banovina sa seditem u Uicu; formirana su sreska naelstva i optine, andarmerijske stanice i druge kvislinke institucije. U vezi s tim, u sve ove krajeve uputio je svoje ministre da pomognu uspostavljanju kvislinke vlasti. Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova, koji se nedavno vratio iz Nemake sa leenja", 9. decembra bio je u Uicu, gde je preduzeo itav niz mera da se uvedu red i mir i da se prilike normalizuju", a ve sledeeg dana boravio je u Kraljevu. To su inili i ostali ministri.364 Nedievo Ministarstvo unutranjih poslova, preduzelo je takoe odreene mere u toku decembra 1941. protiv lica za koja su smatrali da su pomagala narodnooslobodilaki pokret ili uestvovala u njemu. U vezi s tim donete su mnoge naredbe, uredbe, reenja i druge preventivne mere. Tako je 22. decembra doneta uredba da od 1. januara 1942. niko ne moe da putuje van optine svoga stalnog mesta boravka bez specijalne objave za putovanje.365 Samo dva dana kasnije (24. decembra), na osnovu preporuka izvanrednog komesara za personalne poslove (Tanasija Dinia), Ministarski savet Nedieve vlade doneo je naredbu da se svi slubenici koji su saraivali sa pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta otpuste iz slube: Utvreno je", pisalo je u citiranoj naredbi, da se pri donoenju odluka o pojedinim slubenicima, koji po svojim linim
Zb. NOR, 1-1, 636639. Novo vreme, 10. XII i 11. XII 1941. 365 AVII, br. 15/1-1, k. 91. U citiranoj uredbi reeno je pored ostalog: Objave za putovanje izdaju u seditima optih upravnih i policijskih vlasti ove vlasti, a gde ovih nema optinske vlasti. Ako putovanje ima da se izvri van granica sreza stalnog mesta prebivanja, a objavu je izdala optinska vlast, onda takvu objavu treba da overi i nadleni sreski naelnik. Ovakve objave organi vlasti e izdavati samo pouzdanim licima."
363 364

15*

227

i slubenim odnosima potpadaju pod udar Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih iz javne slube, prenebregavaju odredbe te Uredbe; na taj nain se daje mogunost tim slubenicima da izbegnu sankcije gubljenja steenih prava." 308 Sumirajui rezultate svoje politike u Srbiji za 1941. godinu, nemake vojne vlasti su uglavnom bile zadovoljne vladom Milana Nedia. Kako se vidi iz jedne neautorizovane zabeleke pod nazivom: Srbija na kraju 1941", posle privremenih uspeha okupatorskih i kvislinkih jedinica, poloaj Nedia i njegove vlade se znatno poboljao: Obrazovanje srpske vlade pod predsednitvom generala Nedia", reeno je u citiranom dokumentu, ispunilo je oekivanja. Srpski narod je stupio u borbu protiv boljevizma i time je baeno seme koje moe jdoneti kao plod prijateljstvo prema Nemakoj i aktivnu saradnju sa osovinom i novom Evropom."367 U zabeleci se dalje naglaava da je Milan Nedi pronemaki. raspoloen; da je bio izmeu dva rata penzionisan i zabranjen mu svaki uticaj nad sudbinom Kraljevine Jugoslavije. Nemci, kako se vidi iz citiranog dokumenta, prosto ale to Nedi nije bio ministar rata prvih meseci 1941, a naroito u aprilu, jer, po njima, ne bi dolo do oruanog sukoba 6. aprila 1941. Zatim se analizira da je Nedieva vlada, uprkos svim primedbama i slabostima, ipak sreno izabrana. U zakljuku se daju i izvesni predloi kako bi rad Nedieve vlade bio uspeniji, pa se naglaava da bi najbolje bilo: 1. stvoriti jednu prolaznu formu srpske drave, kao uvod za jednu samostalnu srpsku dravu u novoj Evropi; 2. pojaati andarmeriju u svakom pogledu, s tim da ima 10.00020.000 ljudi, kako bi mogla osigurati red, mir, bezbednost i normalno funkcionisanje vlasti; obezbediti glavne privredne punktove, saobraaj, PTT ureaje itd.; 3. ponovno sprovesti ienje jo mestimino zaostalih partizanskih grupa, koje e eventualno ponovo oiveti u prolee; 4. efikasnije organizovati administraciju i privredu i 5. pustiti jedan broj srpskih zarobljenika, i to 500 oficira i 10.000 vojnika, koji su pouzdani" i verni M. Nediu i koji su strunjaci za organizaciju saobraaja, priv366 AVII, br. 9/3-3, k. la. Dalje se u citiranoj naredbi istie: Svi slubenici koji su za vreme akcije komunista ostali pod istima, vrei dunost kod istih, ili kao zarobljenici istih, imaju se staviti na raspoloenje bez plate, i hitnom istragom utvrditi okolnosti pod kojima je svaki pojedini slubenik doveden u izloeni poloaj... One, pak, slubenike za koje se istragom utvrdi da su iz simpatija prema komunistima ostajali i saraivali sa istim, njih odmah staviti u prostor i redovnim putem dostaviti predlog izvanrednom komesaru za personalne poslove za primenu Uredbe o nacionalno nepouzdanim." U vezi s ovom naredbom, Tanasije Dini je posle rata dao izjavu pred istranim organima u Beogradu: Sa ovom naredbom stavljen sam bio u jedan jo tei i jo odiozniji poloaj. Po istoj imao sam da oglasim za nacionalno nepouzdane i stavim van slube, bez obzira na steena prava, priblino: sve slubenike puiste i njihove saradnike; sve pripadnike ilegalnih organizacija; sve pripadnike internacionalistikih organizacija (komuniste i masone); sve one koji izbegavaju saradnju na obnovi Srbije sabotere" itd. (Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano). 387 AVII, NA, Mikroteka, London, 1/297092097.

228

rede, vojske i drugog. U zamenu za njih, u logore bi se otpremile nepouzdane linosti".368 Tako su Nemci pisali o Nediu krajem 1941. Meutim, videemo u daljem tekstu da e ve u prvoj polovini 1942. godine nastupiti nove tekoe na relaciji Nedinemake okupacione vlasti. Jer, ako su oslobodilake snage krajem 1941. pretrpele u Sumadiji i zapadnoj Srbiji osetne gubitke, upravo je u to vreme na jugu Srbije narodnooslobodilaki pokret poprimao ire razmere, a u sledeoj godini, bez obzira na represalije neprijatelja, on e biti jo intenzivniji. Tek tada e se videti u kolikoj je zabludi bio Nedi kada je 4. decembra 1941. preko radija izjavio (ako je tako stvarno mislio) da je NOP u Srbiji uniten. Bugarska okupacija pojedinih delova Srbije krajem 1941. i poetkom 1942. posebno e Nediu zadati nove brige, zbog ega e se on sukobljavati ne samo sa Bugarima ve i sa nemakim okupatorima, ali o tome bie vie rei u sledeem poglavlju.

388

Isto. 229

REAGOVANJE MILANA NEDIA NA BUGARSKU OKUPACIJU NEKIH DELOVA SRBIJE

Okupacija pojedinih delova Srbije od strane bugarskih trupa, moe se podeliti na dve etape. Prva je izvrena odmah posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Naime, Bugarska je, prema bekom sporazumu izmeu Nemake i Italije (od 20. aprila 1941), okupirala i anektirala Makedoniju (izuzev njene zapadne krajeve koji su pripali italijanskoj tzv. Velikoj Albaniji") do linije: TetovoGostivarKievoStruga; jugoistoni deo Srbije vranjski i pirotski okrug (tadanji caribrodski, niavski, luniki, bosiljgradski, masuriki, poljaniki, preevski i pinjski srez, kao i delove belopalanakog i vlasotinakog sreza); zatim, teritoriju severoistono od Zajeara (izmeu Timoka i dravne granice) i manje podruje Kosmeta (deo uroevakog i gnjilanskog sreza).389 Posle kraeg vremena (27. maja 1941), Bugarska je proirila granice svoje okupirane teritorije, kada su joj pripojeni ostatak niavskog sreza, varo Babunica i cela teritorija poljanikog sreza.370 Pomenute delove jugoistone Srbije Bugarska je anektirala. Politika aneksije poinje da se praktino primenjuje od dana kada su bugarske trupe zaposele ove krajeve. Bugarske okupacione snage ule su u Pirot ve 19. aprila, dakle, dva dana posle potpisivanja u Beogradu akta o kapitulaciji (17. aprila 1941); proglasile su srpski ivalj moravskim Bugarima i odredili granicu prema Srbiji. Nemako-italijanski sporazum sklopljen u Beu 20. aprila 1941, tzv. Clodius", izmeu Ribentropa i grofa ana, utvrdio je bugarske zahteve prema Jugoslaviji. Za uinjene usluge silama Osovine. Bugarska je od svog pokrovitelja, kao to se vidi, dobila znatno teritorijalno proirenje.371 Druga etapa bugarske okupacije nastupa krajem 1941, odnosno poetkom 1942, i ona e se kroz ceo period rata proirivati. Naime, bugarske trupe (u stvari, Prvi bugarski okupacioni korpus) trebalo je da rastereti nemake jedinice, koje su bile stacionirane u Srbiji, kako bi
369 Oslobodilaki rat, I, 31; Ali Hadri, Okupacioni sistem, na Kosovu i Metohiji 19411944, Jugoslovenski istorijski asopis (u daljem tekstu: JI), br. 2, izd. 1965, str. 4041. 370 AVII, br. 23/16, k. la. Izvetaj bana Moravske banovine, od 9. IX 1941, Milanu Nediu.

371

F. Culinovi, n.d., 6061.

230

se ove mogle prebaciti na Istoni front, jer su ba u tom periodu ispred Moskve sa jedinicama Crvene armije voene ratne operacije nevienih razmera. Kada je re o anektiranom delu jugoistone Srbije, za nas su ovde posebno interesantna dva pitanja: prvo, kakav je bio poloaj srpskog stanovnitva na anektiranom podruju i drugo, kakav je bio odnos kvislinkih uprava u Srbiji: Milana Aimovia, odnosno Saveta komesara i kasnije Nedia i njegove vlade prema bugarskoj aneksiji. Razume se da emo ovo prvo pitanje samo ukratko analizirati, budui da ono na izvestan nain prevazilazi okvire nae teme, ali je ne iskljuuje. Ve je u odeljku Dolazak izbeglica i preseljenika u Srbiju i njihov smetaj", bilo rei o tome da su bugarske okupacione vlasti uvele otre represalije protiv srpskog stanovnitva na anektiranom podruju; da sii mnogi hapeni, streljani, odvoeni na prinudni rad, da Ih je oko 30.000 prebeglo u Srbiju itd.372 Posledice prikljuenja pomenutih krajeva jugoistone Srbije Bugarskoj ogledaju se u nizu pravnih, politikih, privrednih i kulturno-prosvetnih akata, koje prate aneksiju, i drugih okupacionih sila prema pojedinim podrujima Jugoslavije: Italije prema Dalmaciji i Boki Kotorskoj; Maarske prema Bakoj, Baranji i Meimurju; Nemake prema Sloveniji itd. U jugoistonoj Srbiji stari sistem vlasti zamenjuju bugarska nadletva (policijska, poreska itd.) i uvodi se bugarsko sudstvo. Na anektirano podruje primenjuje se bugarsko zakonodavstvo. Radi efikasnije eksploatacije anektiranih jugoslovenskih teritorija, kao i radi breg sprovoenja procesa denacionalizacije, Narodno sobranje u Sofiji, uprkos ustavnim odredbama, dalo je generalno ovlaenje predsednitvu vlade da moe donositi zakone, uredbe, naredbe i druge propise sa snagom zakona. Sa takvim ovlaenjem, vlada, kao izvrni organ Narodnog sobranja, postala je i zakonodavno telo. Ovo podruje se ukljuuje u bugarski privredni sistem.373 O poloaju srpskog stanovnitva na delu Srbije anektiranom od bugarskih okupatora, pisalo je u izvetaju Milana Aimovia od 13. juna 1941, koji je upuen vojnom zapovedniku Srbije: U Pirotu, Vranju i mnogim drugim mestima u kojima su nastanjene srpske porodice, bugarske vlasti nareuju ivlju da se u najkraem roku iseli i napusti ovu teritoriju, ne doputajui, pak, ni da likvidiraju svoju imovinu. Konkretno su bugarske vlasti 3. juna naredile mnogim porodicama (njih preko 85) da se u roku od 3 dana moraju iseliti; da stoku i alat moraju predati Bugarima-domorocima; da svoje domove moraju predati u ispravnom stanju seoskom kmetu itd." 374 Pisma slinog sadraja, Saveta komesara, odnosno Ministarstva unutranjih poslova, bana Moravske banovine, sreskih naelnika sa teritorije jugoistone Srbije nalazimo tokom cele 1941. godine, pa i kasnije.
AVII, Na, bez datuma, br. 18/7, k. 1. 873 Miroslav Stojiljkovi, Politika bugarskih vlasti na anektiranim delovima jugoistone Srbije 19411944, NOR i revolucija u Srbiji 19411945, Beograd 1972, 499503. 374 AVII, br. 12/1, k. 58.
372

231

Mnogi izvetaj i govorili su, na primer, da su bugarske vojne vlasti rekvirirale zgrade osnovnih kola i gimnazija da bi smestile svoje vojnike; da su upadale na teritoriju Stare Srbije", u potrazi za pripadnicima oslobodilakog pokreta; da je tom prilikom pljakana imovina seljaka, silovane ene i devojke;375 graani su odvoeni na anektiranu teritoriju i tamo maltretirani a mnogi su i streljani. ak i Nedi, koji se jo tolerantno odnosio prema bugarskim okupacionim organima, bio je primoran da 9. novembra 1941. uputi protest generalu Bemeu (ranije upueni protesti Haroldu Turneru nisu imali efekta), molei ga, ujedno, da intervenie kod bugarskih okupatora. Sline proteste upuivalo je i Nedievo Ministarstvo unutranjih poslova.376 I Bencler je morao da razmotri pitanja odnosa izmeu Nedia i njegove vlade, s jedne, i bugarskih okupacionih vlasti, s druge strane. U vezi s tim on se u dva navrata obraao lino Nediu, umirivao ga i objanjavao mu da je re ,,o neeljenim incidentima pojedinih bugarskih vojnika". 377 Bencler je takoe 10. decembra 1941. izvestio nadleno Ministarstvo inostranih poslova u Berlinu da Bugari vre sistematske zloine nad srpskim stanovnitvom na anektiranoj teritoriji; da masovno deportuju masu porodica preko granica, pa je traio da odgovorni u vladi Rajha preduzmu mere kako bi se stalo na put, kako to on kae bugarskim samovoljama".378 Uprkos tome to je dolazilo do sporadinih sukoba izmeu kvislinkih vlasti u Srbiji i bugarskih okupacionih organa u jugoistonom delu Srbije, oni su po mnogim pitanjima ba u tom periodu saraivali. Obavljana je stalna trgovina, razume se, iskljuivo po odobrenju i posredo375 Ministarstvo unutranjih poslova Nedieve vlade uputilo je Turneru 22. XII 1941. akt sledee sadrine: U vezi do sada podnetih izvetaja o napadima izvrenim od strane bugarskih organa na srpsku teritoriju, ast mi je izvestiti vas da sam od podrunih vlasti primio izvetaje iz kojih se vidi sledee: ,Na dan 8. o.m. jedna grupa bugarskih vojnika, opljakala je selo Malu Grabovnicu, sreza leskovakog, i pod izgovorom da trai umske odmetnike vrila pretrese. Navodi se da su tada dva lica ubijena. Istog dana su bugarski vojnici odveli na elezniku stanicu Marjanovi Budimira i jo 6 drugih seljaka iz sela V. Grabovac'." Zatim se govori o silovanju vie ena i devojaka od bugarskih vojnika: U selu Svode, srez vlasotinaki, dolo je preko 1.000 bugarskih vojnika sa vie od 200 kola. Sva ova vojska smetena je u ovo selo, koje broji svega 60 domova. Optinska kancelarija je zauzeta, a graanstvo je isterano iz svojih stanova i sabijeno u sporednim prostorijama, tako da postoji opasnost da ovu zimu nee moi da prezime" (AVII, br. 14/1-1, k. 91). 376 ak je i Bencler morao da se pozabavi ovim pitanjem. On je 12. XI, uputio Nediu akt sledee sadrine: Vae pismo od 9. novembra t. g., br. 11043, u kome je re o obrazovanju jedne meovite komisije, radi ispitivanja sukoba sa bugarskim vojnicima, koji se desio 5. XI u selu V. Grabovnici, optina guberevaka, srez Leskovac, razmotrio sam sa Vojnim zapovednikom Upravni tab. On je, meutim, ve sa svoje strane odredio istragu i moli da ovo pitanje dalje sa njim raspravi" (AVII, br. 49/1-1, k. 92). 377 AVII, reg. br. 49/1-1, k. 92, Benclerovo pismo, od 12. XI 1941, Milanu Nediu. 378 AVII, NAV-N-T-120, 200/153458.

232

vanjem Nemaca (dodue, sa skromnim intenzitetom), kako u prvoj tako i u drugoj polovini 1941. godine, preteno poljoprivrednim proizvodima.879 Prvog avgusta 1941. odrana je u Sofiji konferencija predstavnika bugarske vlade i Saveta komesara Milana Aimovia, na kojoj je, pored ostalog, zakljueno da su interesi i jedne i druge strane identini u pogledu uvanja i osiguranja saobraaja moravsko-vardarskom dolinom kako bi se spreilo prebacivanje komunista s jedne na drugu teritoriju". 380 Postojali su oficiri za vezu sa seditem u Niu, i sve se vie u tom delu Srbije osealo prisustvo bugarskih okupacionih vojnih jedinica. Nemci su, razume se, insistirali ee kod Nedia, ak su, u tom smislu, redovno vrili na njega pritisak, da njegovi potinjeni organi budu tolerantniji prema bugarskoj okupacionoj vojsci. U vezi s tim Nedi je 28. novembra uputio pismo svim nadletvima i ustanovama na teritoriji Srbije da se lojalno odnose prema bugarskim okupatorima: Cilj dolaska bugarskog pukovnika sa bugarskim vojnim organima u Ni sastoji se u njegovoj misiji da izvri osiguranje pruge CaribrodSkoplje i nema karakter neke okupatorske akcije. Poto je potrebna stalna veza izmeu bugarskog pukovnika i nemake komande u Niu, odreen je Ni za sedite navedenog pukovnika. Da se dolazak bugarskih vojnika ne bi pogreno protumaio i bezrazlono izazvalo uznemirenje, izvolite sa prednjim upoznati javnost." 381 Samo dva dana kasnije, ban Moravske banovine uputio je slino pismo sreskim naelnicima i komandantima andarmerije: Sa svoje strane nareujem vam da podesnim nainom, koji obezbeuje iri publicitet, kao i u svakoj danoj prilici objasnite narodu cilj dolaska bugarske vojske, skreui narodu panju da se prema svim predstavnicima bugarske vojske, oficirima, podoficirima i redovima, najkorektnije i pristojno ponaa i ophodi, da izbegava uopte nepoeljne sukobe, ne izaziva neumesnim primedbama i gestovima revolt i u meusobnim razgovorima ne upotrebljava uvredljive i pogrdne izraze i psovke."382 Tako su srpski kvislinzi i bugarski okupatori, bez obzira, to jedni druge nisu trpeli, sticajem mnogih okolnosti, morali da sarauju i da se dogovaraju. U pitanju je bio vii interes", a to znai faistika Nemaka, kojoj su, praktino, bili podreeni i jedni i drugi. I ne samo to, kada bi trebalo da umire Nedia u vezi s nekim pitanjem, Nemci su ga uvek plaili, ako ne bude uspeo da zavede red i mir u Srbiji, da e to oni, Nemci, postii sa trupama Bugarske, NDH, Maarske i Rumunije. Meutim, uee faistike Bugarske i njenih oruanih snaga na tlu Jugoslavije nije se zavrilo okupacijom, odnosno aneksijom dela Makedonije i jugoistone Srbije. Posedanje novih jugoslovenskih teritorija
370 Sauvan je dokument iz kojeg se vidi da su komesari i Nedieva vlada tokom 1941. trgovali najintenzivnije sa Nemakom, zatim sa Italijom, Bugarskom, Maarskom, Rumunijom, Turskom, Grkom, NDH, Slovakom, Svajcarskom, vedskom, Danskom itd. (AS, neregistrovano). so AVII, Na, k. 19, f. 4, dok. br. 2. 381 AVII, br. 13/2-1, k. 28. 382 AVII, br. 14/2-1, k. 28.

233

usledilo je posle ogromnih gubitaka, koje su nemake trupe pretrpele na Istonom frontu krajem 1941. i poetkom 1942. godine. Prema nekim podacima, Nemci su od poetka napada na Sovjetski Savez do kraja novembra 1943. imali 743.112 mrtvih i ranjenih vojnika, to je inilo 23,5/o nemakih snaga sa kojima je izvrena invazija.383 Trebalo je te gubitke nadoknaditi u ljudskom i materijalnom potencijalu, te je vlada Rajha preduzela niz vojnih, privrednih, politikih, propagandnih i drugih mera, a posebno je u planu imala angaovanje svojih saveznika i satelita. Razume se, prva je pristigla u pomo faistika Bugarska, pa su poetkom 1942. njene oruane snage u jaini jednog korpusa (Prvi bugarski okupacioni korpus), posele i delove Srbije koji su dotle bili pod nemakom okupacionom vlau i time nemake snage oslobodile za dejstva na Istonom frontu. Nemaka vrhovna komanda je planirala da se dve njene divizije, koje su bile dovedene u Srbiju da bi uguile ustanak, prebace na Istoni front. Ve 1. januara poelo je prebacivanje 113. divizije, a mesec dana kasnije za njom je pola 342. divizija.384 Ostatak nemakih snaga u Srbiji (tri posadne divizije) bio je sada nedovoljan za odravanje reda i mira, pa je Nemaka od svog saveznika, Bugarske, zahtevala nova ekonomska naprezanja i nova vojna angaovanja. Ceo ovaj proces okupacije novih jugoslovenskih teritorija (jugoistoni deo Srbije), ima kratku predistoriju. Naime, Hitler je jo 15. decembra 1941, u svojoj direktivi 39a, insistirao da se iz Jugoslavije izvue to vie nemakih divizija za borbe na Istonom frontu, a da se na Balkanu (drugim reima u Jugoslaviji), radi odravanja reda, mira i bezbednosti", angauju jae italijanske i bugarske snage. U direktivi je bilo posebno naglaeno da je za nemaku privredu od vanrednog znaaja obezbeenje saobraajnih vorova i industrijskih objekata.385 U drugoj polovini decembra 1941, voeni su intenzivni pregovori sa bugarskom vladom. General Kunce, tada komandant Jugoistoka, dobio je u vezi s tim 20. decembra pismo iz odeljenja Vrhovne komande nemakih oruanih snaga, u kome je, izmeu ostalog, naglaeno da u Srbiji treba za Nemaku zadrati najvanije izvore sirovina i namirnica, jer kako je to istaknuto ne ide da nemaka uprava ostane na terenu posednutom od stranih trupa, to bi dovelo do velikih smetnji". 388 Tako je i uinjeno. Nemci su povukli svoje jedinice sa prostorije koje su zaposeli bugarski okupatori, s tim to su i dalje zadrali u svojim rukama vanija rudna nalazita: Bor, Trepu, Majdanpek i druge vanije rudnike.387 Ve 24. decembra 1941, na osnovu naredbe koju je dobio od Hitlera, Kunce se preko bugarskog oficira za vezu pri komandi Jugoistoka, generala Zilkova, obratio Ministarstvu rata Bugarske i preneo mu sadrinu
Drugi svetski rat, Beograd 1961, knj. II, str. 166, 170, 2006. Oslobodilaki rat, I, 171. 385 Citirano prema studiji Bugarska vojska u Jugoslaviji 19411945, Beograd, 1971, autori: Boro Mitrovcki, dr Venceslav Glii i Tomo Ristovski, str. 37. 386 AVII, NA, 41, Bon, 11/1-481. 387 V. Glii, n. d., 80.
383 384

234

Hitlerove naredbe, u kojoj se zahtevalo da bugarske trupe, u jaini od tri divizije, posednu delove jugoistone Srbije sa zadatkom da na ovom prostoru (gde je narodnooslobodilaki pokret jako bio proiren), odravaju red, mir i poredak".388 U vezi s tim Ernest Vishaupt, vii savetnik Nemakog vojnog arhiva, u svom radu Borba protiv ustanikog pokreta u Jugoistonom prostoru", pie i sledee: Jo 24. decembra obratio se zapovednik oruanih snaga Jugoistoka preko bugarskog oficira za vezu, generala ilkova (aktom I-a, br. 2633/41) s molbom na bugarsko Ministarstvo rata, da oko tri bugarske divizije, pod jednom komandom, taktiki potini opunomoenom komandujuem generalu u Srbiji. Umoljen je najhitnije ulazak bugarskih snaga u starosrpski prostor, da bi se oslobodile nemake snage (342. peadijska divizija) za uguenje ustanka u Hrvatskoj, a za druge potrebe (113. peadijska divizija). Nemake snage (717. peadijska divizija), rasporeene u Leskovcu, Kruevcu, upriji, Jagodini, Aleksincu i Zajearu imaju se do 15. januara 1942. smeniti bugarskim snagama i do tog datuma ima biti zavreno posedanje celog predela."389 Hitler je 28. decembra 1941. izdao novu naredbu, u kojoj su bile konkretnije obeleene granice proirene bugarske okupacione zone u Srbiji. 390 Bugarska vlada i bugarsko ministarstvo reagovali su brzo i revnosno na Hitlerovu odluku, kako bi time jo vie proirili svoju okupacionu zonu, mislei da e pre ili kasnije, pored ve anektirane teritorije Jugoslavije, prisvojiti jo i nove teritorije (niki i leskovaki okrug). Svoju verziju ovog dogaaja Vishaupt je opisao na sledei nain: Bugarski generaltab izjasnio se odmah pripravnim da odgovori svim predlozima i eljama zapovednika oruanih snaga Jugoistoka. Ve 27. decembra voeni pregovori u Sofiji zavreni su potpunim uspehom. Tri bugarske divizije 6, 17. i 21. bile su stavljene u pokret za ulazak u Srbiju i stavljene pod komandu generala Nikolova. Za umoljenu hitnu smenu prvih delova 717. peadijske divizije od strane zapovednika oruanih snaga Jugoistoka, stavila je bugarska komanda na raspoloenje tri bataljona i bugarska eleznika osiguranja, koja su se ve u prostoru Nia nalazila."381 O povoljno zavrenim razgovorima sa bugarskom vladom, odnosno njenim Ministarstvom rata, komandant Jugoistoka je 29. decembra 1941. obavestio generala Badera, vojnog zapovednika u Srbiji. U tom obavetenju data je takoe dinamika pregrupisavanja, odnosno smene nemakih snaga dolaskom bugarskih trupa.392 Uglavnom, u toku januara 1942. tri bugarske divizije (6, 17. i 21), posele su teritoriju ija je granica
AVII, NAV-N-T-312, 452/803638691. AVII, reg. br. 98, kut. 70, I deo, str. 94. 390 Hitler je u telegramu Bencleru, br. 1479, od 28. XII 1941. saoptio da je preko OKW naredio da Bugari posednu jugoistoni deo Srbije, tako da granica ide juno od Bora do Kragujevca i da bude istono od Trepe (AVII, mf, Bon, 2/866). 301 Kao napomena 389. 392 AVII, NAV-N-T-312, F. 452/803647980.
388 389

235

prema severu ila linijom: s. Rgotina, s. Zlot, s. Despotovac, s. Jasenovac, s. Miloevo, prema zapadu: Kragujevac, Kraljevo (iskljuivo), Kosovska Mitrovica i prema jugu: s. Babin Most, s. Velja Glava.89 Interesantno je napomenuti da je tadanji bugarski ministar inostranih poslova Ivan Popov izjavio da je sa bugarske strane ilo sve glatko; da je nemaka molba" odmah razmotrena i u celini prihvaena, kad to Nemci trae". U istoj izjavi, koja je data 12. januara 1942, u periodu kada su bugarske divizije ulazile u prostor jugoistone Srbije, dati su mnogi podaci o novoj okupiranoj teritoriji, na primer, veliina posednutog prostora i odnos prema nemakoj okupacionoj upravi.394 Tokom 1942. godine teritorija bugarske okupacione zone u Srbiji neto je proirena, pa je granica izmeu njenih (bugarskih) i nemakih trupa izgledala ovako: reka Timok do Vraogrnaca, Rudina, Resava do Svilajnca, mosta na Moravi kod Svilajnca, pa Moravom do ua Lepenice; od Lapo va preko Resnika, Desimirovaca, Divostana i brzaka do ua Grue u Zapadnu Moravu. Odatle preko Lisca, Treske, Kaandolske reke do ua u Lab, put Pritina do italijanske demarkacione linije. 395 Kada analiziramo bugarsku okupaciju delova jugoistone Srbije (prve jedinice 1. bugarskog okupacionog korpusa stigle su 31. decembra, a sedite bugarske komande bio je Ni),390 za nas je najinteresantnije, kako su na ovaj nemako-bugarski dogovor reagovali Nedi i njegova vlada. O tome ima dosta sauvanih nemakih dokumenata, pa emo pokuati da bacimo malo vie svetla na ovo pitanje. Bencler je, u vezi sa ovim, za dva dana poslao dva telegrama Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu. U telegramu od 28. decembra 1941. opunomoenik Ministarstva inostranih poslova u Beogradu obavetava: U vezi sa predstojeom vojnom okupacijom jugoistone Srbije od strane bugarskih trupa treba oekivati krizu srpske vlade. Opunomoenik komandujui general i ja se slaemo u shvatanju da se mora pokuati da se Nedi odri. Uspeh je neizvestan."397 Samo dva dana kasnije, tj. 30. decembra, Bader je obavestio komandanta Jugoistoka da je Firerovu odluku saoptio Nediu. U istom izvetaju vojni zapovednik Srbije objanjava kako je ovu meru primio Nedi i njegova vlada, pa navodi: 29. XII saopteno je ministru pred393 Oslobodilaki rat, I, 171. 894 AVII, fond NDH, br. 6/3, k. 302, nedeljni izvetaj poslanika NDH u Sofiji, od 17. januara 1942. 395 AVII, Bon, 2/868, Ribentropovo pismo, od avgusta 1942, Nemakom poslaniku u Sofiji.

AVII, mf. N-T-312, r. 425, s. 3896. AVII, NAV-N-T-120, 200/153472. U daljem tekstu telegrama Bencler podvlai: Bio bih zahvalan da me se to pre obavesti da li su i kakvi sporazumi postignuti s bugarskom vladom u pogledu okupacije. Naroito je od interesa da li e se opskrba (vojske) vriti iz Bugarske ili Srbije; ko snosi okupacione trokove, da li je predvieno snabdevanje bugarskih trupa sa dinarima. Opunomoeni komandujui general o ovom jo nije obaveten. Takoe preporuujem da bugarska tampa, ako je ikako mogue ne donosi nita o proirenju okupacione zone i o pojaanju okupacionih trupa."
396 397

236

sedniku Nediu da od strane bugarskih trupa predstoji posedanje jednog dela Srbije. Na to je usledio memorandum Ministarskog saveta,398 koji izriito izjavljuje da je ta mera nepodnoljiva za Srbiju, i ovim se moli ilzmena. Treba saekati dalje da se vidi da li e vlada ostati dalje na upravi."399 Nemci su znali da okupacija jugoistonih delova Srbije nee naii na odobravanje ni etnika Koste Peanca, iji su odredi bili stacionirani ba na teritoriji koju su jedinice Prvog bugarskog okupacionog korpusa trebale da zaposednu. I bugarski okupatori, koji nisu simpatisali K. Peanca i njegove etnike, uslovljavali su svoje prisustvo proterivanjem etnika. Zbog poznatog stava Nedia i njegove vlade, a da bi iskoristio etnike formacije Koste Peanca, iji je uticaj, po miljenju Nemaca, poeo da opada, okupator se posluio trikom i javio Feldkomandanturi 809 u Niu da Peanca izvesti da bugarske trupe ulaze u Srbiju na molbu predsednika Srpske vlade". Feldkomandant Nia istog dana je obavestio Kostu Peanca, istiui da ovaj korak nee nita promeniti u pogledu uprave u gore oznaenom delu Srbije". On je dalje stavio do znanja Peancu da nema nikakvog razloga da se plai zbog ulaska bugarskih trupa, jer trupe imaju zadatak, kao i nemaka vojna sila, da okupiranu srpsku teritoriju zatite od komunistikih bandi i tome slinih elemenata".400 Meutim, Peanac, koji je bio u veoma tekom poloaju krajem 1941, 'jer su partizanski odredi u ovom delu Srbije ba tada jaali i razbili [jedinice ovog kvislinga, jedva je doekao ulazak bugarskih trupa i na398 Nismo ni u Nedievoj arhivi niti, pak, u nemakim dokumentima mogli pronai pomenuti Memorandum Ministarskog saveta", mada bi bilo zanimljivo analizirati sadrinu toga dokumenta. 899 Zb. NOR, 1-1, 651. U daljem tekstu izvetaja general Bader istie: Posedanje srpskog podruja od strane bugarskih trupa utie jako na srpsko nacionalno oseanje. Prestupi bugarskih vojnika protiv Srba u dosad okupiranim predelima i srpske sabotane akcije protiv Bugara traju i dalje. Pri daljem posedanju morae se raunati s pojaanjem tog meusobnog neprijateljstva." mo Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu: AJ), br. 5417, fond Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina, str. 39. U obavetenju Upravnog taba komandanta u Srbiji, od 31. decembra 1941, potinjenim feldkomandanturama i krajskomandanturama o zaposedanju delova jugoistone Srbije od strane bugarskih trupa pisalo je sledee: ,,K-t oruanih snaga na Jugoistoku je 24. decembra 1941. preneo bugarskom oficiru za vezu pri tabu opunomoenog komandanta u Srbiji, Dmitru Stanevu, kao i opunomoenom k-tu u Srbiji, da su Hitler i Vrhovna komanda Vermahta naredili da se bugarsko vojno ministarstvo zamoli da svojim jedinicama posedne delove teritorije jugoistone Srbije, sa zadatkom da se na tom prostoru odri mir i poredak. U vezi s tim k-t oruanih snaga na Jugoistoku je naredio: a) komandu na celoj teritoriji Srbije zadrava, kao i do sada, nemaki opunomoeni komandant u Srbiji; b) bugarske snage, oko 3 divizije, objedinjene pod optom komandom, potinjavaju se u taktikom smislu opunomoenom komandantu u Srbiji; za sedite bugarskih snaga se predlae Ni; c) neophodno je da bugarske trupe odmah uu da bi se nemake snage oslobodile za suzbijanje ustanka u Hrvatskoj i drugu upotrebu. Komandant oruanih snaga na Jugoistoku smatra da nemake snage u Svetozarevu, upriji, Kruevcu, Leskovcu, Knjaevcu i Zajearu treba smeniti bugarskim trupama najdalje zakljuno do 5. januara 1942. godine" (AVII, NAV-N-T-312, r. 452, s. 8036486).

237

^edio svima vojvodama, etovoama i etnicima da se viteki i korektno dre prema Nemcima i Bugarima, jer od toga", kae on, zavisi na spas i spas naeg naroda".401 Ulazak bugarskih trupa u delove Srbije koji su bili pod nemakom okupacijom, bio je za Nemce praktino ma sa dve otrice. S jedne strane, oni su takvu odluku bili primorani da donesu sticajem mnogih za njih nepovoljnih okolnosti, a u prvom redu, kao to smo ve istakli, zbog situacije na Istonom frontu. S druge strane, znali su da je ta njihova mera, kao i mnoge druge, nepopularna ne samo kod Nedia i njegove vlade ve i kod najveeg dela stanovnitva Srbije. Imajui sve to u vidu, Upravni tab vojnoupravnog komandanta Srbije uputio je obavetenje potinjenim feldkomandanturama i krajskomandanturama, u kome je, izmeu ostalog, reeno: Usled zaposedanja jednog odreenog podruja bugarskim trupama velike su politike tekoe Nedieve vlade u odnosu na srpsko stanovnitvo. Uglavnom, zavisie od promiljenosti nadlenih feld i krajskomandantura da se stanovnitvu objasni da se radi o isto vojnikoj, a ne politikoj ili upravnoj meri. Feld i krajskomandanture u njinom tekom zadatku, mogu u svakom sluaju oekivati brzu pomo i odluku od mene (Harolda Turnera) i od meni potinjenih tabova."402 Meutim, najplastinije je Bencler prikazao reagovanja u Srbiji zbog proirenja bugarske okupacione zone u svom izvetaju od 30. decembra 1941, koji je uputio Ministarstvu inostranih poslova. Stoga emo ga u celosti citirati: 1. Predsednik vlade Nedi jue je vrlo ozbiljno primio vest od opunomoenog komandajueg generala o proirenju bugarske okupacione zone. Prvi njegov odgovor bio je da mu sada ne ostaje nita drugo sem da opali sebi kurum u elo. Dalji razgovori s Nediem, a i ja sam jedan razgovor imao, pokazali su njegovu reenost da podjieise ostavku, i svi ministri su se solidarno za to izjasnili, ako se ne bude moglo postii bar ublaavanje nareenih mera. 2. Nedi se prema nama u potpunosti lojalno odnosio u toku etiri meseca svoje vlade. Bez bojazni od prvobitne nepopularnosti, on je hrabro pokuao da svom narodu objasni besmislenst ustanka i potrebu saradnje s nemakim okupacionim trupama. Nesumnjivi su njegovi uspesi u borbi protiv ustanika. Raste njegov autoritet, naroito u unutranjosti zemlje. Povlaenje Nedia znai da e biti razbijen vladin autoritet i da e biti stvoreni uslovi za nove nemire u zemlji, ime e se nagomilati eksploziv za ojaanje ustanikog pokreta na prolee. Nedievo povlaenje imae, dakle, za posledice da e, i pored proirenja bugarske okupacione zone, za umirenje srpskog prostora morati da bude ubaeno vie nemakih trupa, kao i bez pomoi Bugara. 3. Ja i svi poznavaoci ove zemlje slaemo se u tome da nema druge linosti koja bi posle ostavke Nedia mogla preuzeti vladu bar donekle s istim autoritetom. Posebno ne dolazi u obzir voa pokreta Zbor" Ljoti. Moda bi za preuzimanje ovog poloaja bila spremna neka
401 AVII, Na, br. 13/1, k. 97. 402 A V I I ) NAV-N-T-312, r. 452, s. 8036486, Pismo Upravnog taba vojnog zapovednika u Srbiji, od 31. XII 1941.

238

drugorazredna linost, ali se od nje ipak ne bi moglo oekivati da ima uticaja u zemlji u kojoj e vladati nemiri. Pod ovim uslovima morae nemaka vojna uprava da uzme u svoje ruke i civilnu upravu zemlje. Meutim, za to u ovom trenutku nedostaju neki uslovi, naroito nema inovnika u dovoljnom broju. Da li je za Srbiju izlaz u osnivanju generalnog guvernemana, nije moje da ocenjujem. 4. U prostoru koji imaju da posednu Bugari treba oekivati pojaana trvenja. Osim toga, upravo u toj oblasti, tj. u etvorouglu ProkupljeKruevacTrstenikKurumlija, dejstvuje etniki voa Kota Peanac, koji je lojalan, ali koji je elom svojom prolou neprijateljski raspoloen prema Bugarima, a sada se nalazi u napornoj borbi protiv komunista. Dalje, ukljuenje Kragujevca u bugarsku zonu predstavlja naroitu tekou. Nemake trupe su u svoje vreme u Kragujevcu, iako se tamo nisu odigrala ustanika dela, streljale 2.300 Srba za odmazdu. Nedi je lino morao intervenisati kako bi bar donekle smirio duhove. Nedi ne bi mogao da podnese posedanje ovog grada od strane Bugara. Povod za trvenje javlja se i zbog toga to pre ulaska Bugara, koji su danas zaposeli Jagodinu i upriju, nije donet nikakav propis o ishrani ovih trupa i obezbeenju njihovog smetaja. 5. Moda bismo Nedia mogli zadrati, ako bi se predviena okupaciona zona neto ograniila, naroito ako u nju ne bi bili ukljueni Kragujevac, Zajear i pomenuta oblast Peanca, ili bar mesto Prokuplje. Praktino, to bi znailo da bi Bugari preuzeli zatitu pruge od granice do Jagodine, a sem toga bi drali svoje garnizone otprilike u Niu, Leskovcu, upriji i Jagodini. Ako bi se, polazei sa stanovita da je ostanak Nedia u nemakom interesu, izabralo ovakvo reenje, onda bi morala odmah privremeno da bude zaustavljena dalja bugarska okupa.cija. Sledea je etapa dovoenje novih bugarskih trupa u Ni. 3. januara Nedi me uverava da on, bez bugarske okupacije svojom glavom jami za mir u zemlji u sluaju da ovde ostanu tri nemake posadne divizije i preuzmu zatitu najvanijih komunikacija." 403 Posle kraeg vremena (4. januara 1942) iz Berlina je stigao odgovor nemakom opunomoenom ministru spoljnih poslova, u kome je reeno da Hitler nee ni da uje ma za kakvo menjanje ve donete odluke o bugarskoj okupacionoj zoni, i da se sadrina odgovora saopti lino Nediu: Vlada Rajha ima, odlunu elju da general Nedi ostane na svom poloaju i da ne napusti izvrenje zadatka koji mu je vlada Rajha poverila, a koji je on dobrovoljno prihvatio. Vlada Rajha priznaje da je general Nedi dao sve od sebe da izvri taj zadatak i da je tom prilikom ispoljio lojalnost. Meutim, ostaje injenica da, i pored pune podrke s nemake strane, njemu dosad nije uspelo da u svojoj zemlji ponovo uspostavi potpuni mir. Vlada Rajha, meutim, ne moe nemake vojnike za nedogledno vreme upotrebljavati u policijske svrhe. Nemaki vojnici moraju biti upotrebljeni na drugom frontu, tj. na drugom mestu, za vojne zadatke. Zato je vlada Rajha prisiljena da zadatak osiguranja u jednom delu Srbije poveri drugim pouzdanijim snagama. Ona se samo iz toga razloga ponovo obratila bugarskim trupama, koje i tako nisu
403

AVII, N-T-120, 200/15347677.

239

zaposlene. Pri tome je u pitanju jedna prelazna, vremenski ograniena odredba. Ako se general Nedi bude povukao iz nezadovoljstva prema ovoj odluci, on e time navaliti na sebe teku odgovornost prema svojoj zemlji. Moda e time biti pripremljen takav razvoj stvari koji sigurno nee ii na korist budunosti Srbije i zbog kojeg e se general Nedi veoma pokajati. Molim da na kraju ovog saoptenja Vi u svoje ime objasnite generalu Nediu sledee: generalu Nediu mora biti poznat pozitivan i prijateljski odnos Nemake prema Jugoslaviji u prolee 1941. Zavereniko dranje vladajuih politikih krugova tadanje Jugoslavije kotalo je tada nemaku vojsku tekih krvavih rtava, a uz to i dragocenih nedelja, koje su posle nedostajale nemakoj vojsci krajem 1941. prilikom slamanja Sovjetske Rusije. Teke rtve nemake vojske, koje su s tim povezane, idu na raun Srbije. Ako general Nedi sebi to predoi, on e morati da prizna da je Nemaka dosad prema Srbiji ispoljila veliko strpljenje. Mi, meutim, nismo spremni da traimo od nemakih Vojnika nove rtve u Srbiji, samo zato to jedan deo srpskog naroda slua boljevike, komunistike, engleske i jevrejske podbadae i dozvoljava da se podbunjuje. Ako se general Nedi sada gotovo demonstrativno povlai, strpljenju vlade Rajha doi e kraj. Posledice toga Srbija e imati da potpie sama sebi."404 Posle ovako otrog upozorenja iz Berlina, Nedi se morao pomiriti sa injenicom da je proirenje bugarske okupacione zone svrena stvar i da on, ni njegova vlada, bez obzira na to to su podneli memorandum, ne mogu tu nita izmeniti. Tako su bugarske divizije ule u jugoistone
404 A V I I > Mikroteka, NAV-N-T-120, f. 200/15348284. General Bader je u svojstvu opunomoenog komandujueg generala u Srbiji 31. XII 1941. uputio svoje miljenje k-tu Jugoistoka i, kao prilog, Memorandum Nedieve vlade na odluku o ulasku Bugara u jugoistoni deo Srbije. Tekst toga obrazloenja glasi: Ulazak Bugara, smrtnih neprijatelja Srba, vlada i narod oseaju kao teku kaznu. Valja saekati s ostavkom vlade ako joj se ne uine izvesni ustupci. Predsednik vlade je izrazio nameru da u sluaju ostavke izvri samoubistvo. Na pitanje da li Nedievu vladu treba odrati, odgovaram potvrdno poto se vlada dosad pokazala apsolutno lojalnom i nesumnjivo ima udela u umirenju i postojanosti u zemlji. U poslednje vreme je postojao utisak da narod postupno dolazi do uviavnosti i da polako ide nabolje. Ako se vlada povue, po svemu kako izgleda, nastupie teka situacija. U sluaju da predsednik vlade izvri samoubistvo, nije iskljueno da doe do spontanog ustanka itavog stanovnitva. Nema pogodne linosti koja bi mogla da zameni ministra predsednika Nedia. Preuzimanje administracije u Srbiji od strane nemake vojne uprave ne dolazi u pitanje usled nepostojanja broja inovnika potrebnog u ovom sluaju. Takoe nije iskljueno da izmeu Bugara i Srba na teritoriji pod bugarskom okupacijom doe do izgreda koji bi se mogli preneti na ostalu srpsku zemlju i dovesti u pitanje zapoetu izgradnju u p r a v e . . . Da bi se Nedieva vlada odrala, predlaem sledee izmene dosadanjeg plana: 1. Svoenje bugarske posade na najvie jednu diviziju. Druga divizija treba da umarira tek ako zemlja ne bude ostala mirna. Ta e pretnja imati veoma povoljno dejstvo. 2. Bugarske trupe da ne zaposedaju Kragujevac i Zajear. To bi imalo tu prednost to bi eleznika pruga Kragujevac Kraljevo, a takoe i pruga BorZajear (odvoz bakra iz Bora da ostane u nemakim rukama). Time bi istovremeno bila ispunjena posebna elja ministra-predsednika Nedia" (AVII, Mikroteka, NAV-N-T, reg. 256, mf. 1141 1142).

240

delove Srbije i protiv elje Nedievog Ministarskog saveta", a njegova vlada narodnog spasa", morala je da slua, a ne da podnosi ostavke". Meutim, ma koliko da je protestovao, Nediu nije smetalo da posle kraeg vremena sinhronizuje akciju svoje oruane sile" i bugarske okupacione vojske protiv partizanskih odreda na jugu Srbije. Nali su, dakle, zajedniki jezik, kada je u pitanju borba protiv komunista i drugih pripadnika oslobodilakog pokreta. Bencler je u vie navrata tokom februara 1942. obavetavao svoje nadleno ministarstvo kako se vri zaposedanje delova jugoistone Srbije, kakvo je raspoloenje stanovnitva u dotinim krajevima prema novim okupatorima, kako se ponaa Nedieva vlada, etnici Koste Peanca, etnici Drae Mihailovia pa i reagovanje komunista. Ve 6. februara opunomoenik Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu izvetava Ribentropa: Danas sam, shodno instrukcijama, obavestio generala Nedia. On ma je zamolio da gospodinu ministru spoljnih poslova Rajha prenesem njegovu iskrenu zahvalnost na saoptenju, kao i na priznanju koje je u ovome odato njegovom linom radu. On nema nikakve namere da demonstrira protiv donete odluke, ali mora da rauna sa tim da bi se bugarska okupacija u zemlji tumaila kao promaaj njegove politike. On strahuje da bi umirenje koje upravo zapoinje u zemlji, moglo da pretrpi povratni udarac i da bi se time mogao da sakupi novi zapaljivi materijal za prolee... Imam utisak da je Nedi lino preboleo prvi ok a takoe se nadam da ni otpor njegovih ministara nee biti suvie jak. S druge strane, moglo bi da zavisi od daljeg razvoja da li e ga novi incidenti ponovo uiniti kolebljivim u njegovoj linoj nakani." 405 Bencler posebno istie da ve sada postoji vrenje meu stanovnitvom Srbije kao posledica prisustva bugarskih trupa; da je bugarska armija zaraena komunizmom i da on strahuje da bi kanali koji su tada, navodno, vodili od Istambula preko Sofije, s jedne strane, prema komunistima i, s druge strane, prema Drai Mihailoviu, bili proireni i nesmetano produeni do Jagodine i Kragujevca. U daljem tekstu citiranog izvetaja istaknuto je da su se bugarske trupe na poetku ponele korektno, no ipak su ve zahtevali da se iz novookupiranih teritorija udalji Kota Peanac i jezgro njegovih pristalica, s obrazloenjem da ne moe da se garantuje za njegov ivot".406 Posle mnogih nesporazuma, ipak je deo tereta za odravanje mira i uguenja ustanka u Srbiji prebaen na bugarske trupe. Meutim, ostala je nemaka vojna uprava, feldkomandanture i krajskomandanture, koje
405 A V I I > jj-T-120, 200/15348586.
406 Isto. U daljem tekstu Bencler daje jednu dezinformaciju kada kae: Jedini krugovi koji u Srbiji prihvataju bugarsku okupaciju bez aljenja jesu iz tog razloga i komunisti. Ministar-predsednik je nastavio da on lino uvia da jednom preduzeta okupacija svakako ne moe vie da se sa nemake strane poniti, ali su, sa druge strane, upravo njegovi ministri zbog te odluke posebno utueni. On mora stoga da se najpre posavetuje sa svojim ministrima i moli, s obzirom na to da danas poinju srpski boini praznici, da mu se za to odobri vreme za razmiljanje od dva do tri dana."

16 Kontrarevolucija u Srbiji 1

241

su aktivno sadejstvovale sa kvislinkim i bugarskim trupama, protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. 4 0 7 B u g a r s k a vlada, meutim, ve od posedanja delova jugoistone S r bije, insistirala je kod Nemaca na proirenju na nova srpska podruja, a to je Nedia stalno progonilo pa je protestovao, negodovao, traio da se B u g a r i zadre u ve posednutim granicama, a oni su ih, u dogovoru sa Nemcima, neprestano proirivali. Nedi je redovno dovoen pred svren in pa je pretio da e podneti ostavku, da e izvriti samoubistvo. Ipak, kada se sve sabere, dobro je sluio Nemcima za sve vreme okupac i j e i Nemci, razume se, nisu zaboravili da to istaknu u svakoj pogodnoj prilici. Uprkos svim primedbama na bugarsku okupaciju, Nedi je, takoe, uvek kada bi se njegova oruana sila" nala u kriznoj situaciji, u borbama protiv partizanskih odreda, traio pomo od Prvog bugarskog okupacionog korpusa. 4 0 8

407 Bencler je u telegramu Ribentropu, 29. I 1942, javljao sledee: Izdejstvovano je bugarsko posedanje junosrpskih oblasti u razliitim pravcima. Kada je javljeno o stalnim sukobima, tako se ipak do sada mogli ozbiljni sukobi izmeu bugarskih posadnih trupa i stanovnitva izbegavati. Meutim, naprotiv bugarskom posedanju i voenju odreenih akcija likvidacije komunistikih bandi uz pomo vlade Nedia i dalje stoje etnici Koste Peanca dosta lojalno i idu u brda delimino pravei front prema komunistima. Za stvaranje jedinstvenog fronta protiv Bugara, svakako tome doprinose bugarski vojnici pri emu Bugari moraju uvek ostati u zemlji. Na drugoj strani ima vie saoptenja da se bugarska vojska bratimi sa narodom, da se pasivno dri protiv partizana, izjavljujui da se treba boriti protiv Nemaca. Bugari i Srbi jednom rodu pripadaju. Ako pobedi Nemaka, ujedinili bi se pod Borisom, ako pobedi Engleska, ujedinili bi se pod Petrom. Ali, moda bi dolo ujedinjenje pod Staljinom" (AVII, Mikroteka, Bon 3, snimak 55). os ve 30 dana posle ulaska bugarskih trupa u jugoistone delove Srbije, Bencler je imao jedan uvid u to posredstvom mnogih informacija te je 30. I uputio novi telegram Ribentropu: Bugarsko posedanje je proizvelo nepoeljno dejstvo koje se protee na bugarsko okupaciono podruje. Ono je, dodue, i dospelo ministru-predsedniku Nediu u Ministarstvu, koji je na svom poloaju oslabio, pa se njemu prebacuje da je svoju politiku prepustio Bugarima. Do sada je stanovnitvo stajalo uz Nedia, kojega sada povremeno naputa. Ustanici i protivnici Nedieve vlade imaju sada jedan jai cilj i za njega sve nacionalne snage zemlje pokuavaju da ujedine, naime, oslobode srpske zemlje od svih pritisaka. Engleska propaganda koristi ovu situaciju. Bugarsko posedanje utie jako u pravcu stvaranja jednoga jedinstvenog fronta otpora pod nacionalnim parolama u kome bi se takoe komunisti, etnici i inteligencija zbliili. Od dosadanje lojalnosti, etnici su sada postali nepoverljivi. Njihov razvitak je uz to za aljenje... Mislim da se ustanak moe oslabiti uz ispunjenje prethodnih stvari: a) Staviti vladu Nedievu u poloaj da se ne sree sa novim tekoama, koje bi ga onemoguavale u daljem radu. Pri tom bi, na primer, posedao ostale delove zemlje koje bi pripadale nemakim trupama, b) Likvidirati komunistike ustanike centre, ne samo u oblasti Srbije ve i Sandaka; spreavanje gonjenja Srba u Hrvatskoj, d) Sto je mogue pre odstraniti linost Mihailovia" (AVII, Mikroteka, Bon, 3, snimak 6870).

242