You are on page 1of 113

Glava III REORGANIZOVANJE NEDIEVOG KVISLINKOG APARATA I PRILAGOAVANJE NOVIM USLOVIMA RADA

16

VOJNO-POLITIKA SITUACIJA U SRBIJI KRAJEM 1941. I POETKOM 1942. GODINE

Politiku i vojnu situaciju u svetu krajem 1941. i poetkom 1942. karakterie proirivanje ratnih operacija na gotovo ceo svet, pa su se nesumnjivo zbivanja u svetu odraavala i na odnose snaga u Srbiji. Na Istonom frontu, najveem ratitu u drugom svetskom ratu, Crvena armija je pred Moskvom i u operacijama kod Tihvina i Rostova zaustavila nadiranje Hitlerove Nemake; prela je u protivofanzivu i otklonila direktnu opasnost koja je pretila Moskvi. Zbog ovog neuspeha, Hitler je smenio marala fon Brauhia, vrhovnog komandanta kopnene vojske, kao i nekoliko generala, i sam preuzeo vrhovnu komandu nad nemakom oruanom silom. Na afrikom ratitu, Englezi su razbili italijanske snage u Etiopiji jo krajem novembra 1941, to im je omoguilo da ovladaju celim Istonim frontom. Takoe su na frontu u severnoj Africi, u periodu od 7. do 31. decembra, uspeli da povrate Kirenaiku i da stabilizuju front kod El Agejle u Libiji. Znaajno je napomenuti da su posle iznenadnog napada Japana na ameriku pomorsku bazu Perl Harbur (na Havajskim ostrvima), 7. XII 1941, Sjedinjene Amerike Drave stupile u rat na strani Saveznika. Neposredno posle toga, 11. decembra, Nemaka i Italija (kao lanice Trojnog pakta), objavile su rat SAD.1 Meutim, uprkos tome, to su pretrpele veliki neuspeh na Istonom frontu i u Africi, sile Osovine su krajem 1941. jo raspolagale dovoljnim snagama i sredstvima da u toku sledee godine, kada se poboljaju vremenski uslovi, preduzmu planirane operacije na svim frontovima. Kakva je u to vreme bila vojno-politika situacija u Jugoslaviji? Na ovo pitanje nije teko dati odgovor. Krajem 1941. i poetkom 1942. godine u ovom delu porobljene Evrope otvoren je, tako rei, novi front, prvi takve vrste, u borbi protiv faistikih okupatora. Pod rukovodstvom Komunistike partije Jugoslavije buktao je oruani ustanak irokih razmera, u kome se borilo oko 80.000 boraca. Pored raznih partizanskih grupa i manjih jedinica, dejstvovale su znatne oslobodilake snage: 43 partizanska narodnooslobodilaka odreda; 10 bataljona, 1 brigada (Prva proleterska), koje su za sebe vezivale 27 okupatorskih divizija (17 italijanskih, 5 nemakih i 5 bugarskih); zatim, delove 3. maarske brigade,
1

Oslobodilaki rat, I, 169.

245

oruane snage NDH, Nedieve, etnike i druge kvislinke jedinice, to je ukupno predstavljalo armiju od oko 500.000 vojnika.2 Iako su smatrali da je ustanak u Srbiji privremeno uguen, Nemci su najveu panju i dalje posvetili Srbiji i zadrali u njoj znatan deo svojih snaga da bi odravali mir i obezbedili vane komunikacije, industrijske i rudarske rejone. Zbog stanja na Istonom frontu, Nemci su, ipak, bili prinueni da tokom januara i februara 1942. povuku iz Srbije 113. i 342. diviziju, s tim to su njihovu okupatorsku ulogu preuzele bugarske trupe, o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju. U Nemakoj okupacionoj politici krajem 1941, odnosno poetkom 1942, dolo je do znatnih promena. Za dvadesetak dana bugarske trupe su smenile znatne nemake snage i posele u Srbiji 5 okruga (niki, leskovaki, kruevaki, moravski i zajearski). Pored toga, dolo je do reorganizacije policije i taba vojnoupravnog komandanta. Posle odlaska Dankelmana, odnosno Bemea, 6. decembra 1941. za novog vojnoupravnog komandanta Srbije postavljen je Paul Bader, general artiljerije. Sve ove promene, kao i mnoge druge u okupacionoj i kvislinkoj upravi, bile su usmerene na to da se NOP uniti u toku zime, kako u prolee ne bi bio sposoban za ponovni ustanak, koji su nacisti oekivali i kojeg su se bojali. Posle odlaska 113. i 342. nemake divizije na Istoni front tokom januara i februara 1942, nacistike vojne snage u Srbiji, bile su oslabljene tako da je general Bader raspolagao u drugoj godini okupacije sledeim jedinicama: 704. i 714. posadnom divizijom i 737. pukom 717. divizije, koji je bio lociran u Poegi i Uicu. Zatim, etiri policijska puka, iji su bataljoni i ete bili rastureni gotovo po svim krajevima Srbije. Pored toga, poetkom februara 1942, kao pojaanje, vojnoupravni komandant u Srbiji dobio je tri bataljona treepozivaca.3 Razume se, red i mir" u Srbiji obezbeivale su i jedinice 1. bugarskog okupacionog korpusa, ije je brojno stanje iznosilo oko 20.000 25.000 vojnika. Sedite taba korpusa bilo je u Niskoj Banji; komandant je bio Asen Nikolov, koji je na ovu dunost doao 12. januara 1942. i ostao sve do kapitulacije faistike Bugarske.4 Kvislinke jedinice, posle formiranja Srpske dravne strae, tokom februara 1942. su reorganizovane i znatno ojaane, kako brojano u ljudstvu, tako i u opremi. Prema nekim podacima, one su prvih meseci 1942. imale sledee brojno stanje: oko 8.000 pripadnika Srpske dravne strae; oko 3.500 Ijotievaca-dobrovoljaca, koji su bili ukljueni u Srpski dobrovoljaki korpus; oko 8.500 legalnih etnika, koji su bili pod komandom Milana Nedia, to je ukupno iznosilo oko 20.000 vojnika i oko 1.000 oficira.5
2 3 4 5

Isto, str. 170. V. Glii, n. d., 101 i 104. AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, f. 249/444. AVII, NAV-N-T-501, S. 825 i 864, r. 247.

246

Kada je re o frontu okupacionih i kvislinkih snaga u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji, razume se, ovom broju treba dodati i pripadnike Ruskog zatitnog korpusa (dva puka) i etnike Drae Mihailovia (deo koji je ilegalno egzistirao, ije brojno stanje nismo mogli utvrditi), onda se moe videti da su oslobodilake snage u Srbiji i posle poraza u umadiji i zapadnoj Srbiji krajem 1941, imale protiv sebe ogromnu faistiku armiju, kojoj nije bilo lako odolevati. Meutim, takozvani legalni etnici", prema proceni vojno-upravnog komandanta u Srbiji, bili su sve nepouzdaniji. Pripadnici Drae Mihailovia, koji su se stavili pod Nedievu komandu, sve su se vie osamostaljivali i u pogodnoj prilici gledali su da se potpuno odvoje. Slina je bila situacija sa veinom etnikih vojvoda K. Peanca, koji su posle dolaska Bugara u jugoistone delove Srbije bili razoarani i ee su otkazivali poslunost Nedievoj vladi. Zato je cela prva polovina 1942. bila u znaku diskusija izmeu nemakih okupacionih vlasti i Nedieve vlade o tome na koji nain i kada da se ovo ljudstvo razorua. Ova tema nije mogla biti zaobiena ni na sastanku od 7. februara 1942, kome su prisustvovali Paul Bader, Harold Turner, Kevi, Milan Nedi i Milan Aimovi. O tome je zakljueno: Na etnike se ne moemo vie oslanjati, pa ni na one Peaneve. On sam se koleba. Moda je ve povezan sa Mihailoviem. Odredi juno od Zapadne Morave su se udaljili od vlade. Oni su sroili jednu rezoluciju, po kojoj vie nee da idu za Nediem. Trebalo bi saekati prolee."8 Meutim, nemake i bugarske okupacione snage koristile su svaku priliku da neposlune" razoruaju, emu se Nedi uporno suprotstavljao, navodei kao razlog da je to u domenu njegovih kompetencija, odnosno nadlenost njegove vlade. To ga je podstaklo da na sastanku od 23. avgusta 1942, koji je odran u Beogradu izmeu njega (Nedia) i Lera, komandanta Jugoistoka, izjavi pored ostalog: Vlada bi bila zahvalna, kada bi se njoj samoj prepustilo pitanje rasputanja etnikih sastava i trenutak rasputanja. Smatramo da bi etnici pred pretnjom rasputanja u leto pobegli u ume i planine, i da bi zato kasna jesen bila pravi trenutak, kada je gotovo zavrena berba kukuruza i kada bi, sa druge strane, hladne padavine koje dolaze, bile smetnja beanju u ume."7 Kada je re o narodnooslobodilakom pokretu na poetku 1942. godine i sledeih meseci, treba istai da se on suoio sa nizom veoma tekih problema. Pre svega, partijska i skojevska organizacija, kao i preostali partizanski odredi, zadobili su osetne udarce. Zato je trebalo konsolidovati organizaciju i ojaati odrede kako bi se mogla nastaviti borba protiv neprijatelja. Meutim, okupator i domai izdajnici preduzeli su surove represalije kako bi uguili ustanak. Zaveden je najsuroviji teror; masovna hapenja, ubistva i paljevine bili su najea sredstva koja je okupator primenjivao prema pripadnicima oslobodilakog pokreta. Situaciju, u kojoj se naao NOP tada je dosta reljefno opisao Okruni
AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, r. 256, f. 108185. AVII, NAV-N-T-501/248, 57275, Zapisnik o razgovoru izmeu Nedia i Lera, 29. VIII 1942.
6 7

247

komitet K P J za Poarevac u svom izvetaju od 12. januara 1942. godine: Ma koliko da smo izbegavali vee sukobe sa koncentrisanim neprijateljskim snagama i udarali samo tamo gde su bile njegove slabe formacije, on je sa koncentrisanim snagama napao nas. Gonio nas je svuda, kako po selima, tako i po skoro besputnim planinama. Vodeu snagu imali su etnici. Pretresali su sela, pljakali i maltretirali narod. Ogorenje na njih je veliko, a simpatije za nas ogromne. Ali je zavladao veliki strah, jer banditi strahovito istupaju i prema onima koji su samo simpatizeri partizana." 8 Izvetaj sline sadrine poslao je OKKPJ za aak Pokrajinskom komitetu K P J za Srbiju u toku januara 1942: Posle upada okupatorskih i nedievskih trupa u slobodni aak pa sve do danas, teror se produuje. Nedievci i etnici, koji su jue bili sa Draom, danas su svi postali andarmi okupatora. Oni zajedno sa njim hvataju komuniste i partizane i predaju ih Nemcima za streljanje i za logor; pljakaju imovinu partizana, tuku njihove porodice, postavljaju komandante u svakom selu. U ovome svemu, razume se, prednjae etnici. Situacija je strana i jo ne moemo da pohvatamo veze sa drugovima, koji su se sklonili, jer je narod toliko zaplaen da ne sme prosto da razgovara sa tobom, niti da ti togod kae o drugovima i partizanima, jer je veliki deo streljan i odveden nekud u logor. Rauna se da ih je na dve do tri hiljade. To se stalno produuje. Ovih dana je i Mole uhvaen (Momilo Radosavljevi, komandant aanskog NOP odreda M. B.). etnici su ga pronali negde u selu. Dakle, svakog onoga, koji je bio partizan ili je neim pomagao portizane, oni ga hvataju." 9 Uprkos otrim represalijama neprijatelja i gubicima slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji, u Sumadiji i istonoj Srbiji, oslobodilaki pokret u ovom delu Jugoslavije nije bio uniten, ve su gotovo u svim krajevima Srbije, negde jae a negde slabije, delovale partizanske grupe i odredi, a u jugoistonoj Srbiji, partizanski odredi su branili, ak i irili slobodnu teritoriju, na koju su navaljivale jake neprijateljske snage.10 Krajem 1941. i poetkom 1942. na teritoriji zapadne Srbije i umadije delovali su Valjevski odred, sa jednom etom Mavanskog odreda, na prostoru MedvednikPovlen; delovi Posavskog odreda u Tamnavi; delovi Prvog umadijskog odreda u Pomoravlju. Od Kolubarskog bataljona Valjevskog partizanskog odreda formiran je Suvoborski odred, koji
8 Zb. NOR, 1-3, 14, Izvetaj OK Poarevac, od 12. I 1942, Pokrajinskom komitetu KPJ. Nekoliko dana kasnije OK Poarevac ponovo je pisao PK-u o represalijama neprijatelja: Neprijatelj je ne samo brojano jak i naoruan nego i bezobziran. On svakodnevno pretresa sela (blokira kraj i vri detaljan pretres), hapsi, tue i strelja. Narod je vrlo preplaen i ma koliko da su simpatije za partizane velike i da svakodnevno sve vie i vie rastu, veliki strah ini da se ak i najodaniji simpatizeri smrtno boje i najmanje usluge koju u ove dane ine. Nai su ostavljeni esto da umiru, samo zato to nije imalo gde da se sklone" (Zb. NOR, 1-3, 33). 0 Zb. NOR, 1-3, 16, Izvetaj OKKPJ Caak, sredinom januara 1942, Pokrajinskom komitetu K P J o nedievsko-etnikom teroru. 10 Moma Markovi, Borba Srbije 19411945, Beograd, 1952, 174175.

248

se nalazio u rejonu Maljena i Suvobora. Sredinom januara 1942. iz Sandaka je stigao Kosmajski odred s drugom etom Uikog i jednom etom Prvog umadijskog odreda. U istom periodu, na teritoriji istone Srbije delovali su Poarevako-boljevaki partizanski odred.11 Okupator je, uz podrku kvislinkih organa, poetkom 1942. godine angaovao znatan deo svojih snaga kako bi unitio preostale partizanske snage u zapadnoj Srbiji i umadiji, u emu je maksimalno koristio surovu zimu, zatim dobru materijalnu obezbeenost, svoju tehniku i brojanu nadmonost. Sve je ovo doprinelo da je partizanskim snagama u zapadnoj Srbiji i umadiji nanet ozbiljan udarac. Prema tome, moglo bi se zakljuiti da je u prvoj polovini 1942. za ove krajeve Srbije karakteristina oseka u razvoju oslobodilakog pokreta. Meutim, u junoj Srbiji, na prostranoj slobodnoj teritoriji od Jastrepca do Kukavice i od Ozrena do Babine gore, delovali su Rasinski, Topliki, Jablaniki, Leskovaki, Ozrenski, Niavski i Babiki odred, u ijim je redovima bilo oko 1.100 boraca, s tim to su u pozadini iz mesnih desetina uvek mogli mobilisati jo oko 1.500 boraca.12 Postojanje jakih partizanskih snaga i slobodne teritorije u ovom delu Srbije, 1942. pa i kasnije, bilo je od viestrukog znaaja. Pre svega, juni deo Srbije je vaan strategijski prostor kroz koji su prolazile komunikacije Moravsko-vardarskom i Moravsko-niavskom dolinom i bile od izuzetnog znaaja za okupatora. Ove delove teritorije partizanski odredi na jugu Srbije su kontrolisali, uzn emira vali i unitavili ivu silu neprijatelja. Postojanje slobodne teritorije i razvoj ustanka na jugu Srbije bili su od velikog znaaja i za pruanje pomoi borbi makedonskog naroda i za koordiniranje borbe makedonskog i srpskog naroda. Osim toga, znaajno je istai da je razvoj oslobodilake borbe na jugu Srbije doprineo da se prui pomo pojedinim bugarskim partizanskim grupama koje su se formirale na tlu june Srbije i kasnije organizovano prelazile i vrile akcije u svojoj zemlji. I, na kraju, u periodu kada je neprijatelj, zauzimanjem slobodne teritorije u zapadnoj i istonoj Srbiji, smatrao da je ustanak uguen, aktivnost partizanskih snaga na podruju koje je bilo od velikog strategijskog znaaja za okupatora, bila je neoekivana. Zbog svega toga nemaki okupator je bio prisiljen da trai pomo od bugarske faistike vojske. Krajem 1941. i poetkom 1942. godine, nemaka i kvislinka propaganda objavljivale su preko radija i tampe vesti o velikim uspesirna Hitlerove ratne maine na svim frontovima. Kvislinki listovi donosili su svakodnevno izvetaje o prodiranju nemakih trupa sve dublje na teritoriju Sovjetskog Saveza; o pribliavanju nemakih armija Moskvi i Lenjingradu, o borbama koje su se vodile pred Moskvom. Ovakve vesti, razume se, nisu hrabrile stanovnitvo Srbije, i tek kada nemakim sna11 12

Oslobodilaki rat, I, 221. Isto.

249

gama nije polo za rukom da zauzmu Moskvu, patriotsko stanovnitvo poelo je da gaji izvestan optimizam.13 Isto tako, Nedievska tampa svakodnevno je pisala o, navodno, tekom porazu partizanskih snaga u zapadnoj Srbiji, prikazujui kao da je odstupanje glavnine partizanskih snaga iz Srbije u Sandak znailo definitivni poraz oslobodilakih snaga u Jugoslaviji. esto su kvislinki listovi iznosili spiskove streljanih talaca, zarobljenika i uhapenih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji, to, razume se, nije bilo ohrabrenje za antifaistiki raspoloene mase. Velikosrpska buroazija, na elu sa Draom Mihailoviem, koristila se novonastalom situacijom i pokuavala da dokae da ne treba davati uzaludne rtve"; da treba ekati vreme"; da su partizanske borbe, naroito one u zapadnoj Srbiji, bile uzrok mnogim rtvama, a okupatoru nije nanet ozbiljniji udarac. Treba istai da se ekonomski poloaj radnog stanovnitva Srbije (koji je bio ionako teak), iz dana u dan pogoravao. U Zemunu, koji je, u stvari, predstavljao periferiju Beograda, krajem 1941. i poetkom 1942. oseala se nestaica gotovo svih prehrambenih artikala. O tome je otvoreno pisala i tampa Nezavisne Drave Hrvatske: Trite je potpuno prazno, nema seljaka iz okoline, nema kupusa, krompira, pasulja, a za jaja, maslac, ivinu da i ne pitamo, jer to je fata-morgana za grad Zemun."14 Gradsko stanovnitvo Zemuna ee po pet-est dana nije imalo hleba, jer ga nije ni bilo. Do mesa i masti se jo tee dolazilo. Najee se deavalo da je jedan kilogram masti prodavan po 400 dinara, metar ita po 1.550 dinara, metar kukuruza 1.000 dinara itd. Ako se ima u vidu da su se nadnice kvalifikovanih radnika kretale izmeu 100 do 150 dinara dnevno, a inovnike plate iznosile su proseno oko 2.500 meseno, onda se moe zakljuiti da su ivotni uslovi gradskog stanovnitva bili vrlo teki.15 I nemaki izvori donose bezbroj podataka o tekoj ekonomskoj situ-, aciji u Srbiji, a posebno u veim gradovima. O tome je pisalo u izvetaju vojnoupravnog komandanta u Srbiji od 7. februara 1942. godine: U Beogradu nema ni hleba, ni drva, ni uglja, ni masti. Situacija je veoma loa. Izvesno cveta crna berza. Za novac moe sve da se ima. Usled nedostatka osoblja prosto je nemogue da se stane na put crnoj berzi."16
13 Novo vreme je u broju od 4. XII 1941. donelo saoptenje Nemake vrhovne komande, u kome je stajalo da je samo pitanje dana kada e Moskva biti zauzeta a time i kapitulacija SSSR. U svim kasnijim brojevima sredinom decembra 1941, i prvih meseci 1942, Novo vreme, Obnova, Naa borba i drugi kvislinki listovi svakodnevno su na prvim stranicama donosili saoptenja u kojima se govorilo o velikim uspesima nemakih trupa. 14 Grafiar, 31. I 1942. 15 AVII, Na, k. br. 76, reg. br. 3/34 i k. 40, f. br. reg. 30/1. 16 AVII, Mikroteka, NAV, N-T-501, rol. 256, mf. 1081-85.

250

Jo dva dokumenta iz avgusta 1942. godine slikovito prikazuju ekonomsko-socijalne prilike u Srbiji. Milan Nedi je, na primer, u svom memorandumu od 12. avgusta 1942, koji je uputio generalu Baderu, pisao da je najbolnije pitanje ishrana gradskog stanovnitva, istina, o emu se govorilo, ali do sada jo nije nita reeno. itavi srezovi u zemlji ovih dana trae namirnice i u Beogradu, koji ima preko 300.000 stanovnika, vie od jednog meseca nije izdat ni jedan jedini hieb." 17 Slina konstatacija o ovom pitanju, data je i na sastanku izmeu Nedia i komandanta Jugoistoka 29. avgusta 1942, gde je reeno da Beograd nema nikakve mogunosti da se preko Zemuna i Paneva (kao ranijih godina), snabdeva iz Srema i Banata, tih bogatih poljoprivrednih krajeva. Tui se Nedi na to", reeno je u zapisniku sa pomenutog sastanka, da dananji Beograd, sa svojih 300.000 stanovnika, nema vie ba nikakve mogunosti da dobij a namirnice iz pomenutih krajeva, pa ak ni iz same zemlje, poto lokalne vojne vlasti spreavaju isporuku hrane za Beograd. Stanje u gradu je nesigurno i povremeno nije bilo hleba mesec i po dana. Sam predsednik vlade Nedi ostao je bez hleba. Narod bi bio skroman i zadovoljan hlebom i povrem. Ne treba se uditi da je raspoloenje stanovnitva oajno i zbog ovog razloga."18 Poloaj seljaka nije bio mnogo bolji. Srpski seljak morao je najvei deo svojih proizvoda predati Nemcima. Proseni prinosi itarica po jutru 1942. godine bili su oko 500 kg. Seljaku je od te koliine ostavljano svega 140 kg za seme i 120 kg po lanu porodice za ishranu, a sve ostalo morao je predati okupatorskim vlastima po vrlo niskim cenama. Dodamo li tome da je stopa poreza za 1942. godinu poveana za oko 200%, onda se moe videti da seljak (naroito siromani i srednji), od svojih proizvoda nije imao ni najminimalnijih uslova za egzistenciju porodice i ishranu stoke.19 U svim veim mestima Srbije, zbog oduzimanja itarica (da bi se snabdele nemake jedinice na Balkanu), bilo je snabdevanje 1942. godine strogo racionalizovano na ograniene koliine, a redovno je tablica snabdevanja stanovnitva smanjivana. Na primer, Direkcija za snabdevanje stanovnitva grada Beograda Diris", svojim aktom br. 855 od 8. februara 1942, izvestila je Upravu grada Beograda da zbog oskudice mora da smanji sledovanje od 400 na 265 grama hleba, a samo dva meArhiv SUP Srbije, br. 27527/124, BDS, dosje Milana Nedia. AVII, NAV, N-T-501, 248/572-75, Zapisnik o razgovoru u Belom dvoru izmeu Nedia i Lera, 29. VIII 1942. 19 AVII, br. 295791/8. Nemaki komandant Srbije u svom izvetaju od 7. II 1942. iznosi teko stanje u kome se srpska poljoprivreda nalazi: I poslednje grlo stoke je zaplenjeno, ak i ono koje je potrebno za zemljoradnju. Usled toga je prolena obrada dola u pitanje. Bugari treba da dobijaju meso za sebe iz Bugarske, ali je komandant u Jagodini zahtevao isporuku 7.000 kg. Meu seljacima vlada stoga veoma veliko ogorenje. Razrez stoke je obraunat na osnovu predratne statistike i ne pomiljajui da su ti stoni fondovi usled rata bitno smanjeni. Stoka koja se trai uopte ni ne postoji. Uz to treba imati u vidu i formiranje cena. Seljak kolje sada svoju stoku radije sam" (AVII, N-T-401, rol. 256, mf. 1081-85).
17 18

251

seca kasnije na 200 grama.20 Ekonomsko stanje stanovnitva se rapidno pogoravalo ne samo 1942. ve i sledeih godina okupacije, naroito u veim gradovima. Na osnovu jednog kvislinkog izvora saznajemo da je u prvoj polovini 1942. u Srbiji bilo zaposleno oko 20.000 poljoprivrednih radnika, u rudarstvu 30.000; u zanatstvu 30.000; u trgovini 27.000; u bankarstvu 15.000; u saobraaju 20.000 i u industriji oko 88.000 zaposlenih radnika.21 Na crnoj berzi je kilogram peninog brana dostizao cenu od 400 dinara, kukuruza 300 dinara, kilogram masti stajao je 2.000 dinara, metar drva oko 4.500 dinara. ee su seljaci iz umadijskih sela dolazili u Beograd i prosili ili molili da mleko zamene za kukuruz. Iz ovog se vidi da i proizvoai nisu imali zrnaste hrane, ve su gladovali. Nadnice kvalifikovanih radnika bile su od 100 do 150 dinara dnevno, a inovnike plate proseno 2.0003.000 dinara meseno.22 Iz ovih nekoliko podataka da se zakljuiti da je kvalifikovani radnik morao da radi 34 dana za 1 kg brana; 23 dana za 1 kg kukuruza; 1520 dana za 1 kg masti i vie od mesec dana radnik je morao da radi da bi mogao kupiti jedan metar drva. Kad je poloaj kvalifikovanih radnika bio ovako teak, onda je, razume se, poloaj egrta bio jo tei. 0 tome je ee donosila napise kvislinka tampa, navodei da egrti rade neogranieni broj asova; da ih poslodavci i majstori strahovito maltretiraju; da nemaju ni najelementarnijih uslova za izdravanje; da mnogi majstori tuku egrte, da s njima ne sklapaju ugovore, ve ih ee bez razloga otputaju sa posla itd.23 Prema podacima Srpskog crvenog krsta, u Srbiji je 1942. godine postojala opasnost da od gladi pomre oko 200.000 dece (u ovaj broj su bila uraunata i deca izbeglica). Mnogi su umirali ili su bili na granici ivota 1 smrti. Zato je Crveni krst opelovao na narod da d prilog i pomo za ugroene.24 U oktobru 1942. godine u Beogradu je bila formirana Srpska zajednica rada, preko koje je organizovano sakupljanje pomoi za decu i porodice ratnih zarobljenika i za porodice iji se hranioce nalaze na prinudnom radu. Ovakva pomo sakupljala se u Beogradu, Niu, Kraljevu a, verovatno, i u drugim gradovima Srbije. 25 Da bi mobilisala nezaposlenu radnu snagu da radi na vanijim privrednim objektima, Nedieva vlada, poev od decembra 1941, donosila je povremene naredbe i uredbe o prinudnom radu za pojedina godita. Bila je doneta i Uredba o uvoenju nacionalne slube za obnovu Srbije. Osim ove uredbe, donesene su naredbe o obaveznom linom radu (kuluku), gde je naroito gradska omladina bila primorana da besplatno radi na javnim objektima. Sva ova, kao i mnoga druga pitanja, analiziraemo u odgovarajuim delovima rukopisa.
Novo vreme, 11. II i 25. IV 1942. AVII, br. 18/2-5, k. 2, Izvetaj Ministarstva unutranjih poslova Ministarskom savetu, od 20. VII 1942. 22 Isto. 23 Naa borba, 26. VII i 6. IX 1942; Novo vreme, 8. VIII i 29. VIII 1942. 24 Novo vreme, 2. X 1942. 25 Novo vreme, 10. X 1942.
20 21

252

ADMINISTRATIVNA PODELA SRBIJE (26. XII 1941.)

Posle izvesnih uspeha u borbama protiv oslobodilakog pokreta krajem 1941. i poetkom 1942. godine, Nedi je na izvestan nain bio ohrabren. Dobio je u tom periodu niz laskavih priznanja od nemakih okupacionih vlasti kao inspirator i organizator akcije protiv komunista u Srbiji. Nemci, ipak, nisu bili zadovoljni sa kvislinkom upravom u celini, i doli su do zakljuka da u njoj treba neto menjati i sprovesti kakvu-takvu reorganizaciju. Razume se, jo pre administrativne podele Srbije, Nedi je mnogim uredbama i naredbama pokretao akciju tzv. ienja" meu inovnitvom. Kao prvu meru, on je naredio da se iz redova inovnika imaju odstraniti svi funkcioneri koji nisu isti Srbi". Uskoro je objavio Uredbu o uklanjanju nacionalno nepouzdanih iz javne slube". U obrazloenju je istaknuto kako raiavanje pridolica u Srbiji, treba da pone jednim zakonom, prema kome javne funkcije u Srbiji ne moe da vri niko drugi sem Srbi. Oni sami snose teret dananjice, oni su pozvani da stvaraju preduslove za bolju budunost svoju i svoga naroda; oni sami imaju da budu kovai svoje sree. Svaki treba da ide tamo odakle je ponikao i da tamo stvara za sebe i svoju sredinu ono to eli i kako eli. Ovde treba izuzeti samo one Srbe koji su doli iz krajeva pod tuom vlau, beei i spasavajui goli ivot ispred pogroma prireenog protiv Srba. Svi drugi, Hrvati, Crnogorci, Maari, i sve ono naslee bive Monarhije, treba oistiti, ne izuzimajui ni Crnogorce, jer je sve to ivelo, bogato ivelo, steklo kapitale, sticalo poloaje, a grdilo Srbe i Srbiju. Srbija je doivela svoju nesreu, ona e sama i da je podnosi i neka je sav taj svet napusti i ostavi na miru." 28 Meutim, uskoro se pokazalo da ni ova mera Nedieve vlade nije obezbedila efikasno funkcionisanje kvislinkog upravnog aparata, pa Nedi u aktu pod brojem 2423. od 24. decembra 1941, upuenom Veliboru Joniu, ministru prosvete, stavlja primedbu to se pre donoenja odluka o pojedinim slubenicima, koji po svojim linim i slubenim odnosima potpadaju pod udar Uredbe... prenebregavaju odredbe te Uredbe i na taj nain se daje mogunost tim slubenicima da izbegnu sankcije gubljenja steenih prava". 27 Istog dana, kvislinki srpski predsednik upu" AVII, Na, k. 1, reg. br. 12-3-1-4. 27 AVII, Na, reg. br. 9-3-1-2.

253

tio je pismo svim ministrima svoga kabineta, prigovarajui im da oni smatraju da je iskljuiva nadlenost izvanrednog komesara za personalne poslove Tanasija Dinia da vodi rauna o podobnosti slubenika zaposlenih u pojedinim resorima, pa je u vezi s tim naredio: 1. da se po svim pojavama koje potpadaju pod udar Uredbe o uklanjanju nacionalno nepouzdanih iz javne slube, a to su: a) pripadnost slubenika internacionalnim organizacijama, b) irenje lanih vesti, koje remete mir i unose zabunu, v) korupcija i sklonost ka korupciji, g) nemarnost i nesavesnost na slubi i neispunjavanje volje i oseanja za to skorije ozdravljenje i obnovu Srbije da se po svim tim pojavama, ako se konstatuje da postoje u linim i slubenim odnosima koga slubenika, ne donose odluke o inovnikom zakonu, ve da se sa obrazloenjem dostavljaju predloi izvanrednom komesaru za personalne poslove za primenu napred citirane Uredbe."28 Milan Nedi je posebnom naredbom od 24. decembra 1941. zabranio da se u slubu vrate oni slubenici koji su, kako on istie, izbegli slubu, pored onih, koji su javno ili tajno, neposredno ili posredno ak i saraivali na razornoj komunistiko-defetistikoj akciji". U vezi s tim on nareuje: Svi slubenici koji su za vreme akcije komunista ostali pod istima, vrei dunost kod istih ili kao zarobljenici istih, imaju se staviti na raspoloenje bez plate, a hitnom istragom utvrditi okolnosti pod kojima je svaki pojedini slubenik doveden u izloeni poloaj, i za sluaj dokaza nevinosti dotinog slubenika, odmah predlagati za raspored, principijelno, ne u dotadanjem mestu slubovanja. Ako, pak, slubenike, za koje se istragom utvrdi da su iz simpatija prema komunistima ostajali i saraivali sa istima, njih odmah staviti u pritvor i redovnim putem dostavljati predlog izvanrednom komesaru za personalne poslove za primenu Uredbe o nacionalno nepouzdanim."29 Meutim, sve ove mere nisu doprinele ienju" inovnikog aparata od ljudi koji ne simpatiu okupatora i njihove saradnike. I dalje su kvislinki funkcioneri zapaali" iste sabotae, i ponovo pretili sankcijama, ak i lanovima vlade, smatrajui da dotini resorni ministri nisu dovoljno budni prema nepouzdanim elementima". Pokazivalo se sve jasnije da ak ni strogo proieni aparat vlasti" ne sprovodi sve poverene mu poslove onako kako su to eleli okupatori i efovi Nedieve civilne uprave. Otpor protiv okupatora, u stvari, izbijao je svuda i na svakom mestu, pa, razume se, i u kvislinkoj administraciji, za koju je Nedieva vlada smatrala da nije dovoljno imuna" od infiltracije pripadnika K P J i njenih simpatizera. Administrativna podela Srbije bila je za vreme Saveta komesara, a i u periodu Nedieve vlade (do 26. decembra 1941), onakva kao i pre drugog svetskog rata. Pored kvislinke vlade postojale su banovine, sre88 29

AVII, Na, k. la, reg. br. 9-3-3-5a. AVII, Na, k. la, reg. br. 172/3-1, 4.

254

zovi i optine. Ali, najverovatnije, u dogovoru sa nemakom okupacionom upravom, 26. decembra 1941. Milan Nedi je sproveo novu administrativnu podelu Srbije. itava okupaciona zona, bila je podeljena na 15 okruga, a grad Beograd sa okolinom (kao Uprava grada Beograda), bio je u administrativnom pogledu ravnopravan pojedinim okruzima.30 Uredba o administrativnoj podeli Srbije objavljena je u Slubenim novinama, a u l. 1. reeno je da se opta uprava u Srbiji vri po okruzima, srezovima i optinama; u l. 2. da je okrug upravna i samoupravna jedinica; u l. 5: Podruje grada Beograda ini zasebnu upravnu jedinicu, stoji pod neposrednom upravnom i nadzornom vlau Ministarstva unutranjih poslova i zove se Uprava grada Beograda"; u lanu 7. reeno je: Na elu okruga stoji okruni naelnik. On je dravni inovnik i postavlja se na predlog Ministarstva unutranjih poslova iz redova dravnih slubenika ili lice slobodne profesije, bez obzira na propise o kolskoj spremi i ogranienju" iz l. 49. Zakona o inovnicima. Zvanje okrunog naelnika rasporeuje se od III/l do II/l grupe. Okruni naelnik, koji se naroito istakne na svom poloaju, moe biti unapreen izuzetno od l. 49. Zakona o inovnicima, na predlog Ministra unutranjih poslova.31 U lanu 12. data su ovlaenja okrunim naelnicima: Okruni naelnik postavlja, unapreuje, premeta, penzionie, uvaava ostavke i otputa zvaninike, dnevniare, sluitelje-dnevniare, kao i nadniare opte uprave na podruju okruga, prema propisima koji reguliu status dravnih slubenika."32 Prema odredbama ove Uredbe, upravno podruje pomonika bana Dunavske banovine postalo je okrug banatski, koji je zadrao ureenje i upravu po odredbama Uredbe o unutranjoj upravi u Banatu, od 14. juna 1941. Isto tako okrug Kosovsko-mitrovaki zadrao je ureenje i upravu po odredbama o ureenju i upravi u oblasti Kosova od 8. avgusta 1941. Istog dana kada je objavljena Uredba o administrativnoj podeli Srbije, na predlog ministra unutranjih poslova, predsednik srpske kvislinke vlade doneo je ukaz o postavljenju 14 okrunih naelnika, a isto toliko i njihovih pomonika. Iz tabele koju prilaemo videe sev njihova imena, ranija zanimanja kao i kratke biografije. Te podatke donosimo da bi se videlo koje je ljude Nedieva vlada postavljala na ovako delikatne funkcije u okupiranoj Srbiji. 33
Slubene novine, br. 136 A, od 26. XII 1941. Isto. 32 Isto. U l. 18. citirane uredbe reeno je sledee: Ministarstvo unutranjih poslova pripremie sve to je potrebno za uvoenje u ivot ove uredbe. Najdalje u roku od mesec dana, kad ova uredba stupi u ivot, poinje poslovanje u okruzima i istovremeno pristupa se likvidaciji banovina. Svi dosadanji banovi, vrioci dunosti bana, njihovi pomonici, kao i ostalo osoblje kod banskih uprava, stavljaju se na raspoloenje." 33 Novo vreme, 28. XII 1941. i 30. XII 1941.
30 31

255

SPISAK Okrunih naelnika koji su postavljeni posle administrativne poele Srbije Red. Naziv broj okruga 1 2 Ime i prezime 3 Pavle orevi Ranije zanimanje 4 policijski benik sluKratka biografija 5 Bio je: 1. sreski naelnik; 2. upravnik policije; 3. naelnik Upravnog odeljenja banske uprave itd. Uestvovao u svim ratovima od 19121941. Istakao se tokom 1941. u borbi protiv komunista. Uestvovao u svim ratovima do 1941. Uestvovao u ranijim ratovima. Godine 1941. istakao se u borbi protiv partizana. Uestvovao u ratovima od 1912. Dikovi se uvek borio protiv komunista. Uestvovao u ratovima od 1912. Istakao se u borbi protiv komunista. Aktivno uestvovao u uguivanju Uike republike". sluBio je: 1. upravnik policije u upriji, 2. sreski naelnik, 3. upravnik policije u Skoplju i 4. naelnik banske uprave.

1. Beogradski

2. Valjevski

Dragomir Luki

andarmerijski potpukovnik

3. Zajearski

Vladimir Nekovi

potpukovnik

4. Kragujevaki

Milan Kalabi

potpukovnik

5. Kraljevaki

Milija Dikovi

advokat

6. Kruevaki

dr Ivan orevi

lekar banMoravske banovine 1941.

7. Leskovaki

Sreten Stranjakovi

pukovnik

8. Moravski

Dragutin Bokovi

policijski benik

256

3 Cedomir Mladenovi

4 pravnik

5 Bio je: 1. sreski naelnik u mnogim mestima, 2. savetnik banske uprave. pukovBio je: 1. policijski pisar, 2. sreski naelnik, 3. sudski pukovnik, uestvovao u ratovima od 19121941. Uestvovao na Solunskom frontu, naroito se istakao u borbi protiv komunista 1941. Od 19201941. stalno u beogradskoj policiji kao lan kvarta i ef odeljenja.

9. Niki

10. Poarevaki

Duan Jefti

sudski nik

11. Uiki

Budimir Kora

andarmerijski narednik

12. abaki

Duan Popovi

policijski benik

slu-

Sta se moe zakljuiti iz ove tabele, odnosno spiska okrunih naelnika? Pre svega, da su na ovako vane funkcije postavljane linosti koje su bile verne gotovo svim reimima Kraljevine Jugoslavije, a tokom okupacije i faistikoj Nemakoj. Iz pregleda njihovog ranijeg zanimanja vidi se da su to bili predratni banovi, sreski naelnici, policijski pisari, oficiri, andarmerijski narednici, advokati itd. I to je najvanije, linosti izrazito antikomunistiki raspoloene. A takvi su ljudi jedino dolazili u obzir, jer okupatorima i njihovim saradnicima tokom celog rata komunizam je bio glavni neprijatelj. Linosti slinih kvaliteta postavljene su i za pomonike okrunih naelnika; zatim, za sreske naelnike, pa, razume se, i za predsednike seoskih optina. Meutim, tokom 1942, 1943, a naroito 1944. godine, dolazilo je do estih promena na poloajima okrunih, pa i sreskih naelnika, kao i drugih kvislinkih funkcionera. Nemci su izdavali nalog za smenjivanje, a ne retko i hapenja svih onih lica, za koja su utvrdili da aktivno sarauju sa etnikim pokretom Drae Mihailovia.333
33a Sreski naelnici u Ljubiu, aku i drugim mestima zapadne Srbije bili su simpatizeri D. Mihailovia i o svakoj saradnji redovno obavetavali Milana Aimovia. Milivoje Dakovi, okruni naelnik u Kraljevu, smenio je zbog toga tri svoja sreska naelnika (Kolarevia, Popovia i Dimitrijevia), ali je i sam zbog toga bio na sasluanju kod ministra unutranjih poslova (AVII, 7/2-1, k. la.) Milan Nedi je 1. avgusta uputio upozorenje Milanu Kalabiu, okrunom naelniku u Poarevcu, jer se ovaj bio eksponirao kao otvoreni saradnik Drae Mihailovia. Kasnije su ga Nemci, u sporazumu sa Nediem, uhapsili i internirali (AVII SUP-a br. 27527/126).

17 Kontrarevolucija u Srbiji 1

257

Odmah posle objavljivanja Uredbe o administrativnoj podeli Srbije, Milan Nedi je uputio raspis svim sreskim naelnicima, u kome ih obavetava 0 znaajnoj reformi uprave Srbije". Posebno je u ovom raspisu naloeno da sreski naelnici izvre sve organizacione, politike i finansijske pripreme", kako bi se citirana Uredba mogla sprovesti u ivot.34 Isto tako, Ministarstvo prosvete Nedieve vlade, svojim aktom br. 59 329/41, od 29. decembra 1941, obavestilo je direktore srednjih i osnovnih kola da sve kopije svojih naredbi i upustava, koja su slata sreskim naelnicima, alju ubudue okrunim naelstvima i da s njima uspostave najprisnije kontakte". 85 Povodom ove reorganizacije i uvoenja okrunih naelnika u dunost, Nedi je 27. decembra 1941. odrao u Beogradu konferenciju s novim okrunim naelnicima. Sastanku su prisustvovali i Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova, i njegov pomonik Cvetan orevi; zatim, Tanasije Dini, izvanredni komesar za personalne poslove. Jedino pitanje o kome se raspravljalo bilo je upoznavanje okrunih naelnika s novim ustrojstvom civilne uprave u Srbiji i njihovim kompetencijama. Sauvan je zapisnik sa ovog sastanka, u kome su zabeleeni govori Nedia, Aimovia i pojedinih okrunih naelnika. Iz njega se moe reljefno sagledati, kakav je odnos imala Nedieva vlada, na primer, prema nekim kljunim pitanjima: ocena politike koju su vodili reimi Kraljevine Jugoslavije; odnos Nedia prema okupatorima; prema oslobodilakom pokretu Srbije; odnos prema stanovnitvu i mnogim drugim aktuelnim pitanjima. Zbog zanimljivosti i radi dokumentovanog osvetljavanja Nedievog reima, citiraemo i analizirati pojedine delove zapisnika. Ve u uvodnom delu, Nedi je istakao svoj negativan stav prema Jugoslaviji kao dravi, a opredelio se za Veliku Srbiju". O tome je rekao pored ostalog: Ja sam lino doao meu vas da vas pozdravim i vidim i da vam kaem da je dananji dan jedan istorijski dan u ivotu nae ojaene zemlje majke S r b i j e . . . Vi znate, da smo mi do pre izvesnog kratkog vremena bili sastavni deo Jugoslavije. Jugoslavija, tu re .Jugoslavija' nismo mi izmislili. Mi smo uvek znali samo za jednu re Srbiju, i mi vojnici i vi svi ostali. Vi znate, kada smo bili 1912. godine, i 1913, i 1914, i 1915, i 1916, i 1917, i 1918, naroito 1918. godine, kada smo polazili sa Solunskog fronta ovamo, da smo mi naim ljudima, vojnicima, uvek govorili samo jednu ideju i jednu misao, a ta je misao bila Velika Srbija. Ta velika misao vodila nas je sve ka pobedi; ona nas je amalgamisala u jednu celinu i dala nam snage da izborimo ono to smo hteli. Ali majstori s mora izmenili su jedan izraz za svoje raune, i ako hoete za svoje smerove prema srpskom narodu, izmenili su Jugoslaviju i zvali Srbe u Jugoslaviju." 86 Milan Nedi je, razume se, posebno skrenuo panju novopostavljenim okrunim naelnicima da budu lojalni prema nemakim okupato34 35 36

AVII, k. 19, f. 6, dok. 23. AS, br. 59-324/41. AVII, k. reg. br. 19, 2-2.

258

rima, pa je u vezi s tim istakao: Gospodo, vi ete u svojim slubenim poslovima sretati se sa Nemcima. Molim vas da budete lojalni i korektni prema njima. Jer sve to bi uinili protivu njih, to bi samo tetilo nama, a koristilo naim neprijateljima. Zato mi moramo sa Nemcima lojalno saraivati. Oni e nam olakati umnogome ovaj gorak ivot, moramo se pokoriti sudbini i ekati svoj sueni a s . . . Danas je najvanije ienje terena od komunista. To mora da se sprovede, okrui moraju da se stabilizuju i da doekaju prolee sigurno."37 Nedi je posebno u svom govoru razradio" odredbe Uredbe o administrativnoj podeli Srbije, koje govore o ovlaenjima okrunog naelnika pa je u vezi s tim istakao: Da bi autoritet naelnika okrunog bio to vei, dat mu je veliki poloaj; dat mu je rang brigadnog generala; data mu je velika piata, dati su mu dodaci i dae mu se sva sredstva da ispuni svoju misiju. Ali, ponajvie daje mu se mo i snaga sile da bi zakon dobio vanost; daje se oruana snaga i sila, koja e biti pod njegovom kontrolom u okrugu, a to je novoformirana dravna sila. Zatim, zbog izuzetno vanrednih prilika, dok to traje, daju mu se i sudovi specijalni, preki sudovi i daje mu se neto, to je do sada kod nas bila nepoznata mera daje mu se batina. Dakle, pravo na batinanje." 38 Tako je Nedi izneo svoja gledita o mnogim pitanjima i dao uputstva za rad okrunim naelnicima. Nakon toga su im proitane vladine instrukcije", u kojima je ukratko izneta politika vlade narodnog spasa", koja se ima sprovoditi u drugoj godini okupacije; teka i krvava, u prvom redu, za stanovnitvo Srbije, nad kojim su vreni zloini i eksploatacija na svakom koraku. Razume se, vladini okruni predstavnici" odmah su poli na teren i poeli da sprovode vladinu direktivu", imajui uvek u vidu da treba posvetiti najveu panju ienju terena od komunista i drugih elemenata opasnih po red i mir". 39 Nemaki izvori sa podacima o administrativnoj podeli Srbije su oskudni, iako je cela ova akcija sprovoena na inicijativu i pod kontrolom Nemaca, odnosno Upravnog taba vojnoupravnog komandanta. Izgleda da ovom poduhvatu" kvislinke srpske vlade Nemci i nisu pridavali neku naroitu panju. Prve vesti o tome nalazimo tek 27. juna 1942. u izvetaju potpukovnika administrativne slube Ranholda, koji je upuen Ministarstvu inostranih poslova u Berlin: Upravni tab radi ve mesecima na reduciranju srpskih ministarstava. Ona su suvie jaka, s osobljem kao jo pre rata. inovnici su veoma slabo plaeni, stoga su dostupni korupciji. Sistematizacija je bila potrebna, redukcija se morala
37 Isto. I Milan Aimovi je u svojoj besedi skrenuo panju na neophodnost lojalnog odnosa prema nemakim okupatorima: Vi znate da ivimo u tekim prilikama i da u zemlji stoji okupator. Ali bih ja, pored ovoga, hteo da kaem i to da su nam predstavnici Nemakog Rajha nekoliko puta izriito kazali: ,Mi smo ovog rata bili vai protivnici, ali mi neemo da budemo i neprijatelji vaeg naroda'. Od nas zavisi sada, od srpskog naroda zavisi, da li e moda Nemci postati i neprijatelji srpskog naroda. Moramo uvek narodu staviti pred oi da je interes naroda da mimo i lojalno vri svoj posao."

38

39

Isto.
Isto.

17

259

regulisati, poto su, na primer, Srbi reducirali 1.800 inovnika, a istovremeno postavili 1.850."40 Samo mesec dana kasnije, Harold Turner, u svom redovnom izvetaju komandantu Jugoistoka, Leru, pisao je da je bdmah posle poraza ustanika u umadiji i zapadnoj Srbiji, Nedieva vlada poela da sprovodi reformu u administraciji; ukinute su banovine a uvedeni okrui i sve to, kako on tvrdi, daleko bolje funkcionie i vie odgovara nemakoj okupacionoj upravi nego ono u ranijem periodu.41 I Bencler, razume se, nije mogao da zaobie ovo pitanje, pa je tek kada je video kako se sprovodi Uredba o administrativnoj podeli Srbije, koliko je efikasna i koliko odgovara interesima nemakih okupacionih vlasti, izvestio svoje nadleno ministarstvo. U jednom delu citiranog izvetaja stajalo je: Po savlaivanju komunistikog ustanka, srpska vlada je smesta prela na konsolidovanje prilika u zemlji. Srbija je bila podeljena na 14 administrativnih okruga; postavljene su vlasti i, uz pomo naoruanih odreda, uspostavljen je zakoniti mir. Ve u januaru o.g. sigurnost u zemlji je bila toliko uspostavljena da su eleznice i druga saobraajna sredstva mogli da neometano funkcioniu."42 Na osnovu vladinih smernica", okruni naelnici trebalo je da naroitu panju obrate na sledea pitanja: ienje terena od komunista i njihovih simpatizera; zabrana rada svih partijsko-politikih grupa; podizanje poruenih zgrada, opravka pruga, mostova, i drumova; potpuno uspostavljanje telefonsko-telegrafske mree; gonjenje korupcije i crne berze; smenjivanje starih i postavljanje novih optinskih uprava; zbrinjavanje izbeglica; borba protiv inostrane propagande itd.43 Razume se, od svih navedenih zadataka, okruni naelnici su najveu panju poklonili ienju terena od komunista i drugih elemenata opasnih po red i mir", pa su u skladu s ovim nalogom spreavali propagandu Moskve, Londona i Kaira. Ve u toku januara 1942, smenili su sve optinske uprave, a izabrali nove, odane Nemcima i kvislinkoj vladi Milana Nedia.44 Cela prva polovina 1942. godine bila je u znaku konferencija, sastanaka, diskusija, analiza rada nove reorganizacije u srpskoj kvislinkoj upravi, gde su naroito bili angaovani Ministarstvo unutranjih poslova, na elu sa Milanom Aimoviem, i Upravni tab vojnoupravnog komandanta Srbije, na elu sa Haroldom Turnerom. Ve 4. januara Milan Aimovi dri govor preko Radio-Beograda, u kome
AVII, NAV-N-T-501, 256/1052-4. Zb. NOR, 1-4, 266, Turnerov izvetaj Leru, komandantu Jugoistoka, od 29. VIII 1941. 42 AVII, mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1024-34, Benclerov izvetaj, 16. IX 1941. Turner je u jednom drugom svom izvetaju komandantu Jugoistoka od 29. IX 1942. ponovo pisao o reformi srpske uprave, pa u vezi s tim< navodi: Posle uguenja ustanka sprovedena je reforma srpske uprave da bi se ova otrije ralanila i usaglasila sa padom vojne uprave. Ukinute su banovine, a, osim Beograda, ustanovljeno je 14 okruga" (AVIL NA, r. br. 9/14, k. 27). 43 Novo vreme, 28. XII 1941. 44 AVII, k. 138, f. 31; Novo vreme, 3.1/42.
40 41

260

obavetava stanovnitvo Srbije o prednostima okruga u odnosu na banovine.45 Samo sedam dana kasnije, Ministarski savet je propisao Uredbu 0 finansiranju okruga, ureenju njihove finansijske slube i likvidiranju banovina.46 Petog februara odrana je konferencija u Upravi grada Beograda, na kojoj su Milan Aimovi, Stevan Radovanovi, komandant Srpske andarmerije, i Dragi Jovanovi govorili slubenicima o tome koje najefikasnije mere treba preduzeti da bi se komunizam u gradu 1 njegovoj okolini definitivno likvidirao.47 Petog februara odrana je zajednika sednica lanova srpske kvislinke vlade i okrunih naelnika. Na sastanku je analiziran jednomeseni rad posle administrativne podele Srbije. U uvodnom izlaganju Milan Aimovi je ponovio stare smernice" Nedieve vlade, a potom je diskutovalo vie okrunih naelnika, koji su u svojim izlaganjima, pored uspeha na planu borbe protiv komunizma", izneli za vladu narodnog spasa" neke potpuno obeshrabrujue podatke. Na primer, naelnik okruga kraljevakog rekao je da Nemci pljakaju svuda i na svakom mestu i da se njihovim zahtevima ne moe odoleti; naelnik nikog okruga tvrdio je da oko 50% stanovnitva ovog grada praktino gladuje, jer nema brana da bi se obezbedilo garantovano snabdevanje: Rezervi nikakvih nema, tako da je, praktino, graanstvo u jednom munom, oajnom poloaju. Pa ne samo da se u takvom poloaju nalazi sirotinja i radnitvo nego i ostali graani koji su imali neto malo rezervi. Razume se, te su Rezerve iscrpene, jer priliva nema, tako da je brano u Niu dostiglo cenu preko 300 dinara kgr. Svakog dana, kroz moju kancelariju prodefiluje po 1015 ena, uplakanih, traei: ,Hleba, hleba'." 48 U toku juna Harold Turner, sa svojim zamenikom Georgi Kiselom, u pratnji Milana Aimovia, obiao je gotovo sve okruge na teritoriji Srbije da bi na licu mesta mogao da vidi sve prednosti" nove administrativne podele Srbije, kao i to kakva je saradnja izmeu sreskih i okrunih naelnika i predsednika optina, s jedne, i nemakih organa, s druge strane. Jedna takva konferencija odrana je u Niu, od 24. do 29. juna, kojoj su prisustvovali: 3 okruna i 22 sreska naelnika i 389 predsednika optina sa teritorije nikog, leskovakog i zajearskog okruga. Po svemu sudei, Turnera su najvie interesovale pripreme za etvu; slanje radne snage u Bor, Kostolac i druge objekte od interesa za nemake okupatore, i, naroito, kakvi su rezultati na planu borbe protiv pripadnika oslobodilakog pokreta.49
Novo vreme, 4. I 1942. Slubene novine, br. 6/42, ms. br. 124, od 12. I 1942. 47 Arhiv SUP, BDS, br. 32543/70. 48 AVII, br. 29/2-6, k. la. Samo 7 dana kasnije u MUP-a odrana je nova konferencija sa okrunim naelnicima. Kratak rezime zakljuaka glasio je: Red i mir moraju se odrati po svaku cenu. Elementi nereda moraju se likvidirati ma gde se nalazili i po cenu najveih rtava. Ali, isto tako, moramo biti na oprezi, da nam spolja ne ubace izazivae nereda" (Novo vreme, 12. II 1942). 48 Novo vreme, 2. VII 1942. Milan Aimovi je 24. VII 1942. odrao u Vrnjakoj Banji konferenciju sa predstavnicima kosovskomitrovakog okruga, kojoj su prisustvovali svi predstavnici optina i delovoe, svi sreski na45 48

261

U vezi sa novom administrativnom podelom Srbije, mogla bi se postaviti dva pitanja: prvo, zato je do ove reorganizacije uopte dolo i, drugo, da li je na ovaj nain traena samo forma kvislinke uprave ili se i u njenoj sadrini neto bitno izmenilo. Po svemu sudei, nije teko dati odgovor na ova pitanja. Poznato je, da su sve do kraja decembra 1941. na teritoriji Srbije postojale tri banovine: moravska, dunavska i drinska, sa ukupno 110 srezova i podrunih optina. Svi oni su sainjavali jedinstvenu organizaciono-administrativno-teritorijalnu celinu, pod upravom Nedieve vlade, koja je bila, takoe, zavisna od nemake okupacione komande. Upravo, itava ta organizacija predstavljala je celinu kojom je, u krajnjoj liniji, rukovodila okupaciona vojna uprava (ili, bolje reeno, njen Upravni tab) posredstvom Nedieve vlade. Banovine su, u stvari, sa kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije i njenim komadanjem, jedino ostale u Srbiji; bile su neefikasne; podseale su na Kraljevinu Jugoslaviju, a to nisu eleli ni nemaki okupatori ni Nedi sa svojom vladom. I na ovo drugo pitanje, naime da li se neto bitno promenilo time to je Srbija umesto banovina dobila okruge; da li je od toga imalo kakve koristi stanovnitvo Srbije, nije teko odgovoriti. Bitno se nita nije izmenilo. Porastao je inovniki aparat za oko 30%> u odnosu na stanje u 1941. godini, a to je umnogome poveavalo poreska optereenja, u prvom redu srbijanskog seljaka, koji je ionako bio eksploatisan do maksimuma. Uostalom, ne treba sumnjati da su okupatori mehanizam kvislinke uprave uvek podeavali prema svojim interesima, kako bi najbezbednije mogli sprovoditi svoju politiku: teror, eksploataciju, hapenja, streljanja, prinudan rad, i sve drugo to okupacija jedne zemlje donosi. Nedi je, naime, pri toj reorganizaciji, dao okrunim naelnicima pravo nadzora nad itavim ivotom", a to je u faistikom politikom reniku znailo ovlaenje nad svim sektorima delatnosti stanovnitva ove pokrajine, ne iskljuujui ni njihov privatni ivot. I na kraju, da naglasimo da je, pored ostalog, Nedi ovom reorganizacijom u znatnoj meri pojaao policijski reim, premda je on i do tada bio nepodnoljiv.

elnici i okruni naelnik Ibrahim Ljutvi. (Novo vreme, 24. VII 1942). A Turner je 9. avgusta u Beogradu odrao ponovo konferenciju sa svim okrunim i sreskim naelnicima: Kada je vladi generala Nedia stavljeno u zadatak da u najkraem vremenu organizuje srpsku upravu, pristalice ove vlade uspele su da veliki deo ovog zadatka ree na jedan izvanredan nain, koji je i kod Nemaca naiao na puno priznanje i izazvao divljenje" (Novo vreme, 9. VIII 1942).

262

LEGALIZOVANJE" ETNIKA DRAE MIHAILOVIA PREKO NEDIEVIH ORUANIH ODREDA

Takozvano legalizovanje" etnikih odreda Drae Mihailovia preko Nedievih vojnih formacija k r a j e m 1941. i poetkom 1942. godine predstavlja posebno poglavlje u istoriji kontrarevolucionarnih snaga u S r b i j i tokom drugog svetskog rata. S obzirom na to da je ceo ovaj problem do sada samo uzgred obraivan u radovima naunih radnika, pokuaemo da ga malo ire osvetlimo na osnovu kvislinkih i nemakih izvora, j e r je on najneposrednije vezan sa temom koju obraujemo. Draa Mihailovi, iji se tab nalazio na Ravnoj gori, tokom novembra 1941. n a j a k t i v n i j e je, sa svojim etnicima, uestvovao u borbama protiv partizanskih odreda u m a d i j e i zapadne S r b i j e . Meutim, iako je Mihailovi nudio zvaninu saradnju Nemcima, oni to nisu prihvatili, ve im je bio cilj da etnike iskoriste u borbama protiv partizana, a kasnije u pogodnom trenutku da i n j i h likvidiraju. 4 9 3 Razume se,
49a Draa Mihailovi i tab vojnoupravnog komandanta Srbije imali su tokom oktobra i novembra 1941. vie sastanaka u smislu ujedinjavanja nemakih, kvislinkih i etnikih snaga u borbi protiv partizanskih odreda Srbije. U vezi s tim sauvano je vie nemakih dokumenata. Na primer, kapetan Mati, ef Abvera u Srbiji (Joseph Mati do drugog svetskog rata profesor slavistike na univerzitetu u Gracu), pie u svom izvetaju od 30. X 1941. i ovo: Na dan 28. 10 u 16 asova pojavio se u mom privatnom stanu na Dedinju moj jo od ranije lini poznanik srpski kapetan Nenad Mitrovi, zajedno sa srpskim generaltabnim pukovnikom Branislavom Pantiem. Pukovnik Panti je izjavio da je od strane pukovnika Drae Mihailovia ovlaen da stupi u vezu sa predsednikom vlade generalom Nediem, kao i sa nadlenim instancama u nemakom Vermahtu, kako bi se etniki odredi jugoslovenske vojske, koji se nalaze pod komandom Drae Mihailovia, stavili na raspolaganje u cilju suzbijanja komunizma u Srbliji... General Nedi je u to upuen na osnovu linih razgovora koje je s njim vodio pukovnik Panti ujutru 28. 10, on odobrava taj korak i eli da se to pre pristupi njegovom sprovoenju i aktiviranju." Mati dalje navodi sadrinu razgovora, koje je vodio sa pomenutim Drainim oficirima, samo dan kasnije: Razgovor na dan 29. 10 u 15 asova u mom stanu na osnovu telefonskog poziva... Naj pre sam skrenuo gospodi panju da sadrina onog to u im rei po nalogu opunomoenog komandanta generala, mora u potpunosti ostati tajna, a to obavezuje i nemake oficire, koji prisustvuju razgovoru. Posle toga, obelodanio sam im odgovor opunomoenog komandanta generala. Mi elimo da pukovnik Draa Mihailovi u cilju daljih razgovora doe u Beograd i garantujemo sigurnost njegovoj linosti i ivotu pri dolasku i odlasku, bez obzira na ishod razgovora." Meutim, Mati dalje navodi da je primetio da predstavnici DM ne ele sastanak u Beogradu,

263

Nemcima je imponovalo etniko antikomunistiko raspoloenje to se vidi i iz izvetaja taba 342. peadijske divizije od 1. novembra 1941, u kome je reeno: Masa etnika, koja se nalazi u rejonu Valjeva, do sada se drala potpuno lojalno. Oni su prema komunistima, zauzeli jasan odbijajui, tako rei, neprijateljski stav i moe se rei uspeno se protiv njih borili. Oni su spremni i voljni da zajedno sa Vermahtom
ve na nekom neutralnom terenu; da trae propusnicu za sastanak i garanciju za bezbednost Drae Mihailovia i njegove pratnje: Na dan 30. 10 u 9 asova, pojavio se kod mene kapetan Mitrovi i zamolio me u ime pukovnika Pantia da se izdejstvuje dobijanje jedne pismene potvrde... Naglaavao je poznate injenice, da Draa Mihailovi ima danas daleko najvei ugled u celokupnom srpskom narodu i da je general Nedi u razgovoru od 29. 10. sam izraavao aljenje to svojevremeno, kada je preuzeo vladu, nije stupio u dodir sa Draom Mihailoviem" (AVII, NAV, mf. N-T-314, r. 1457, 11101112). Meutim, tog istog dana (dakle, 30. X), pukovnik Gravenhorst, naelnik taba nemakog komandanta u Srbiji, uputio je pismo Drai Mihailoviu, u kome insistira da se pregovori vode u Beogradu i da u njima uestvuje lino D. Mihailovi. (AVII, NAV, N.T., mf. N-T-314, R. 1457, 1240). U odgovoru nemakom komandantu Srbije od 3. XII, D. Mihailovi pie: Primio sam vae pismo uz (usmeni) izvetaj mog pregovaraa. Kako iz toga proizilazi da se bez mog linog prisustva iskljuuju svi dani pregovori, odgovaram ovim da sam spreman da u interesu dobrobiti mog naroda prihvatim va poziv i da u lino doi u Beograd. S obzirom na faktiku situaciju u zemlji, koju ve nekoliko dana karakteriu borbe veih razmera koje moje jedinice vode protiv komunistikih elemenata, a koje se, po svoj prilici, pretvaraju u opti sukob, u ovom trenutku je neizostavno potrebno da ja ostanem na ovom mestu dok se situacija bolje ne razjasni" (AVII, NAV-N-T-mf. N-T-314, R. 1457, 1338). Posle vie kontakata, konano je 11. novembra 1941. dolo do sastanka u selu Divcima, nedaleko od Valjeva. Predstavnici vojnoupravnog komandanta Srbije bili su: potpukovnik Kogard, dr Georg Kissel, kapetan Mati, SS-oberturmfirer Vinste i tandortenfirer Mater. Delegaciju etnikog pokreta sainjavali su: pukovnik Draa Mihailovi, major Aleksandar Mii, pukovnik Panti i kapetan Mitrovi. Sauvan je zapisnik sa tog sastanka, iz koga se vide stavovi i jedne i druge strane. Potpukovnik Kogard je proitao izjavu vojnoupravnog komandata Srbije, u kojoj je reeno pored ostalog: Gospodine pukovnie, pre 2 nedelje poruili ste nam preko vaih poverenika u Beogradu da je vaa namera da neete vie dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina i dalje unitava. Istovremeno ste ponudili da se z:> jedno sa nemakim Vermahtom i organima Nedieve vlade, borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande ipak odbijena, jer: 1) nemaki Vermaht e sam u najkraem vremenu okonati sa komunizmom i 2) glavni komandant ne moe imati poverenja prema Vama kao savezniku. Nedieva vlada, polazei od pravilnog sagledavanja stanja u Srbiji, od poetka se stavila u borbu protiv komunizma. General Nedi je teio da za ovu borbu pridobije sve raspoloive borce u srpskom podruju, ali mu to, uprkos mnogim nastojanjima, kod Vas, gospodine pukovnie, nije polo za rukom. Vi ste se stavili na stranu onih koji ele da Nemce proteraju iz zemlje i koji su ve krajem septembra sklopili sa komunistima vrst borbeni savez. Borbu ste vodili sa onim oficirima, podoficirima i vojnicima koji su se svojevremeno krili u umama i zaseocima i koji nisu na odgovarajui nain odvedeni u ropstvo od strane nemakog Vermahta... U odnosu na Vau nameru da potedite srpsku krv i imovinu, ovlaen sam da vam oznaim jedini put, a to je: Obustavljanje borbe i bezuslovna predaja. U to spada: predaja svog oruja, kao i celokupne municije i opreme. Osloboenje nemakih zarobljenika, koji su uhvaeni od strane vaih grupa, ili se nalaze u vaem podruju... Uko264

razbiju komuniste, kao i da u zemlji ponovo uspostave m i r i red i zato trae nemaku pomo." 5 0 Samo dve nedelje kasnije, komandant Jugoistoka pisao je u izve t a j u o vojno-politikoj situaciji u S r b i j i , pored ostalog, da je Draa Mihailovi ponudio saradnju u zajednikoj borbi protiv komunista. 5 1 A Vishaupt u svom citiranom pregledu istie: Draa Mihailovi, n a j uticajniji voa nacionalnog srpskog ustanikog pokreta, podneo je sredinom novembra preko svojih posrednika opunomoenom komandujuem generalu u S r b i j i ponudu za zajedniku borbu protiv komunista. Uz to je zahtevao oruje za svoje etnike. Ova ponuda je odbijena i zahtevana je bezuslovna kapitulacija." 5 2 Meutim, niti je Draa sa svojim tabom prihvatao kapitulaciju, niti su ga Nemci uznemiravali tokom celog novembra. Dakle, u periodu novembarske ofanzive okupatorsko-kvislinkih snaga na Uiku repub l i k u " za sve to vreme, nezavisno od kontakata k o j e je on imao sa Nemcima, Draini etnici su napadali na partizanske snage. Ravnogorski tab j e , ipak, morao zapaziti da su u prvi mah nemake divizije, birajui pravce za svoje nastupanje, zaobile Ravnu goru. Ali je imao pouzdane informacije iz sedita Nedieve kvislinke vlade da e posle liko Vi, gospodine pukovnie, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba protiv vaih etnika nastavie se u istoj formi kao to je protiv komunistikih bandi ve poela." Nakon toga je govorio D. Mihailovi: Nisam predstavnik ni Londona ni bilo koje druge zemlje. Ne interesuju me zato ni Vae dosadanje ni vae budue namere. Ali u Srbiji su u toku mere na osnovu kojih se nece prolivati krv onih koji su krivi. Komunisti e i dalje izazivati prepade da bi ubijali nevine. Nedi se nije mogao probiti, jer se nije moglo delovati na otvoreni nain. Srpski narod voli slobodu, bez obzira na to to je slobodu izgubio, on se nada da e je ponovo stei. Nedieva vlada je potpuno otvoreno istupila i stavila se na stranu okupatora, i to je bila njena greka." Zatim Mihailovi izjavljuje da se ni ubudue nee boriti protiv Nemaca, ve jedino protiv komunista, pa navodi: Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv komunizma, koja je poela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u umi, naroito protiv elemenata koji ele da se sakriju... Molim da mi se jo noas u interesu srpskog naroda, kao i u nemakom interesu, ako je mogue, isporui municija... Samo po sebi je razumljivo da sve ovo, sa obe strane, treba da se zadri u najveoj tajnosti. Molio bih, ako je moguno, da mi se jo noas da odgovor u vezi sa pomoi municijom. Sve moje snage su okupljene za borbu protiv komunizma." Meutim, Nemci nisu hteli ni da uju za predloge Drae Mihailovia, pa je potpukovnik Kogard dodao: Od glavnokomandujueg u Srbiji ja nemam nikakav drugi nalog sem da pukovnika Mihailovia pitam da li on bezuslovno kapitulira ili ne." A ovaj je odgovorio: Ne vidim nikakvog razloga to mi je upuen poziv za ovaj susret, ako je trebalo da mi se ovo saopti. To mi se moglo poruiti i preko posrednika." Obeao je da e se dogovoriti sa svojim potinjenim i dostaviti Nemcima svoju odluku". Uglavnom, posle dvadesetak dana, po zavrenoj tzv. prvoj of anzi vi na Uiku republiku, Nemci su napali i tab DM, pa je ovaj morao da napusti Srbiju i prebaci se preko Sandaka u Crnu Goru (AVII, NAV-N-T, mf. 314. R. 1457, 13141321).
50 51 52

AVII, NAV-N-T-315, r. 2130, s. 626-32. AVII, NAV-N-T-312, 452/8036715. AVII, Vishaupt, 65. 265

likvidiranja slobodne partizanske teritorije, Nemci napasti i etniki tab. Stoga je Draa Mihailovi pourio da iskoristi vreme kada ga okupator ne dira i da spasava to se spasti moe. Naime, vraanje etnikih odreda na njihove terene" i njihovo povlaenje kroz nemake linije". Sve je ovo imalo sasvim odreeni smisao i cilj. Mihailovi je napravio plan da vei deo svojih etnika ukljui u Nedieve oruane odrede, da ih legalizuje" kod Nemaca, da na taj nain ouva svoje Jjudstvo i da ga i dalje koristi u borbi protiv partizanskih odreda Srbije. 53 U vezi s tim, Draa Mihailovi je na Ravnoj gori, 30. novembra 1941, odrao sastanak etnikih komandanata sa teritorije oblinjih okruga (Nemci su ve tada bili zauzeli aak i Uice, a glavnina partizanskih snaga povukla se prema Sandaku). Zapisnik sa toga sastanka nismo mogli nai, ali o njemu govore izjave, odnosno izvetaji, dodue, kasnijeg datuma, pojedinih etnikih komandanata, najbliih saradnika Drae Mihailovia.54 Meutim, tokom novembra (dakle, pre ovog sastanka), pojedini etniki odredi ve su se bili legalizovali". To se vidi i iz izjave Milana Nedia od 3. februara 1946. godine pred istranim organima u Beogradu, u kojoj istie: Otiao sam odmah kod zapovednika Srbije generala Dankelmana i izneo mu dolazak delegacije Drae Mihailovia i ugovor sa njim napravljen. Rekao sam Dankelmanu da Draa trai legalizaciju svoju i svojih etnika, s tim da se mogu nesmetano kretati bez bojazni o proganjanju i ubijanju od strane Nemaca, da bi mogli povesti borbu protiv komunista. Dankelman je prihvatio odmah traenu legalizaciju i izdao nareenja u tom smislu nemakim jedinicama." 55 I iz mnogih dokumenata saznajemo da je legalizovanje" sprovedeno pre 30. novembra 1941. O tome, na primer, govori izvetaj taba valjevskog centra kvislinke Srpske andarmerije od 17. novembra, u kome se navodi da je Valjevski etniki odred legalizovan"; da je njegov komandant peadijski major Vojtek Ljubomir; da u odredu, pored etnika, ima i drugog ljudstva andarma, policijskih straara, optinskih straara i drugih i da je odred stupio 15. o.m. ienju terena od bandita i uspostavljanjem starih optinskih uprava, a ovo sve sa policijskim inovnicima".56 U jednom kvislinkom dokumentu od 27. novembra Milan Nedi, lino, skree panju Vojnom odeljenju pri Ministarskom savetu o slabom borbenom moralu pojedinih legalizovanih" etnikih odreda: Utvreno je da su se legalizovani Ljiki etniki odred i Gornjokolubarski etniki odred, koji su po mom nareenju 25. XI upueni u Belanovicu u sastav Kolubarske grupe odreda, razbegli im su doli u borbenu zonu 26. X I . . . Zbog ovakvog postupka ovih odreda,
53 AVII, NAV-N-T-120, 200/306857-59, Izvetaj vojnoupravnog komandanta Srbije, od 28. XI 1941, komandantu Jugoistoka. 54 Re je o etnikim komandantima Milou Gliiu i Predragu Rakoviu, ije emo izjave citirati u narednom delu rukopisa. 55 Arhiv SUP-a Srbije, neregistrovano 5 AVII, reg. br. 13/6-1, k. 80.

266

nedostojnog tradicije etnika i srpskog naroda, nareujem da se Ljiki etniki odred i Gornjokolubarski etniki odred rasformiraju i ukinu."57 Ove primere istakli smo ne zbog njihovog posebnog znaaja, ve zbog toga da bi se videlo kakvim su se mahinacijama sluili Draa i njegovi etnici, odnosno Nedi i njegova vlada, kad je bila u pitanju borba protiv partizanskih odreda. Draa Mihailovi, po svemu sudei, donosei odluku o legalizovanju" raunao je da e s ovim postii dva cilja: prvo, da e najbolje sauvati svoje odrede ako ih prikljui nedievskim jedinicama, ako ih legalizuje kod Nemaca i angauje u borbi protiv partizanskih odreda; drugo, raunao je da e infiltriranjem svojih pristalica u Nedieve, Peaneve i Ljotieve redove, uspeti da ove razbije i da iz meusobne borbe za prevlast sa svima njima izae kao pobednik. A Milan Nedi, odnosno njegova vlada imali su takoe svoju raunicu. Smatrali su, naime, da e na ovaj nain ojaati svoje oruane snage i efikasnije ih suprotstaviti partizanskim odredima Srbije. Ovi nai zakljuci zasnivaju se na izjavama glavnih aktera ovih dogaaja: Drae Mihailovia, na suenju juna 1946. u Beogradu, i Milana Nedia, na sasluanju u istranom zatvoru, takoe u Beogradu, tokom januara i februara 1946. Njihove navode potvruju mnogi njihovi najblii saradnici. Tako je Milo Glii (major vojske Kraljevine Jugoslavije, naelnik taba Poekog etnikog odreda, kao ratni zloinac osuen na smrt) izjavio na suenju u vezi sa citiranim sastankom etnikih komandanata od 30. novembra 1941. sledee: Na Ravnoj gori sa Draom je odrano savetovanje komandanata odreda. Na ovom savetovanju Draa je naredio da se stupa u vezu sa Nedievim odredima, radi popravljanja situacije. Rekao je da odredi i dalje ostaju pod njegovom komandom i da je ovo samo privremeno reenje." 58 Jo autentinije podatke u vezi s ovim problemom daje izvorni dokumenat; u stvari, izvetaj komandanta Prvog ravnogorskog korpusa, kapetana Predraga Rakovia, za razdoblje od 1. XII 19411. IV 1942, koji je upuen u tab Drae Mihailovia. On, naime, pie, pored ostalog, kako je ve 1. decembra uhvatio vezu sa nedievskim Petim dobrovoljakim odredom pod komandom Marisava Petrovia, koji ga je zamolio da sa svojim odredom poe u pretres terena Gornje Gorevnice i ienje od komunista: Imao sam koristi od ovoga", kae kapetan Rakovi, jer etnici, pomeani sa dobrovoljcima, snabdeli su se od njih municijom, koje sam imao vrlo malo, tako da sam pri rastanku mogao i borbu voditi sa n j i m a . . . Istoga dana po zavrenom pretresu terena, Marisav me pozvao da poem s njim u aak i uredim odnos svoga odreda prema Nemcima... i prvog decembra uvee otiao sam u aak sa Marisavom... Uglavnom to vee sam se sa njima dogovorio da ostanem na terenu, zauzetom od komunista, to mi je, u stvari, i bio zadatak kad sam poao na svoj teren sa Ravne g o r e . . . U poetku, jo u deAVII, reg. br. 18/6-1, k. 80. Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, stenografske beleke, Beograd, 1946, 68 (u daljem tekstu: Izdajnik).
57 58

267

cembru, video sam jasno ovo: ljotievci, naslanjajui se na Nedia, imaju za cilj da najpre sa nama sarauju dok se unite komunisti, pa tek posle pomou Nemaca da likvidiraju i nau organizaciju, i nae odrede. Unitenje komunista bilo je potrebno i meni i Nemcima i ljotievcima, te smo se u ovom poslu sloili i postali 'saveznici'."59 U daljem tekstu citiranog izvetaja, Rakovi istie kako se on tih dana povezao sa nemakim komandantom aka, Frikeom; da je odlazio u Beograd kod Cvetana Dorevia, zamenika ministra unutranjih poslova; zatim kod Miloa Masalovia, efa Nedievog kabineta, i kod Nedia tri puta", i kako je poetkom 1942. uspeo da legalizuje svoj odred od 150 ljudi. Na slian nain postupili su i drugi etniki komandanti, pa su odmah posle Iegalizovanja svojih odreda uestvovali u ienju terena od komunista". Kako je izgledao odlazak Mihailovievih odreda sa Ravne gore na svoje terene" i kako je reena njihova legalizacija, reljefno govori i izvetaj Vojislava Pantelia, komandanta Jadarske etnike brigade: Sa odredom smo krenuli 5. decembra iz sela Berii, gde smo bili na odmoru do 1. decembra. Sutradan smo poveli odred ka Struganiku. Dotra kurir i javi da jedan nemaki brzi odred tenkova i peadije ide prema nama, sa pravca Mionice. uh i lupu tenkova. Moj odred bio je na putu, u koloni (jaine oko 350 ljudi). Sa porunikom Petrom Todoroviem i podnarednikom Mitrom Bratiem izaem pred kolonu tenkovsku ispred odreda. Izjavim da sam se borio protiv komunista, i vraam odred u Mionicu, bi im sumnjivo. Dok sam se ja obraunavao preko tumaa, pola odreda je bilo nestalo. Druga polovina bila je razoruana i sa mnom sprovedena u Mionicu. Tamonji Peanev vojvoda Brajovi, bio je potpuno u slubi naoj. Uvee, nemaki major iz Mionice, pozva Brajovia i mene na sasluanje. Ja mu kaem da sam sa odredom vodio borbu protiv komunista kod Rudnika; da su moje jedinice vladine trupe" i da to zna major Milan Kalabi, komandant vladinih trupa u tom delu Srbije. Nemaki major je stupio u radio-vezu sa majorom Kalabiem. Ovaj potvrdi da me zna lino i da je tano da sam sa vladinim trupama" vodio borbu protiv komunista. Zahvaljujui, dakle, majoru Milanu Kalabiu, oslobodio sam ceo odred od Nemaca, a zatim sam se legalizovao."60 Meutim, u periodu kada su Draa i njegov tab ubrzano radili na legalizaciji svojih odreda, bili su iznenada napadnuti od Nemaca. Treeg decembra 1941. godine 342. peadijska divizija dobila je nareenje da uniti odrede DM, a napad je izveden 7. decembra, kada je pet bataljona ove divizije nastupilo koncentrino ka Babinoj Glavi. Samo dan kasnije (8. decembra), Novo vreme je objavilo raspis nemakog komandanta Srbije o ueni glave Drae Mihailovia na 200.000 dinara.61
Isto, 6869. Citira: Nikola Milovanovi, Kroz tajni arhiv UDB-e, Beograd, 1974, 168169. 61 Novo vreme, 9. XII U proglasu nemakih okupacionih vlasti pisalo je sledee: Voa odmetnika i buntovnika Draa Mihailovi, koji na svojoj savesti nosi krv vie hiljada Srba i koji je vlastitoj zemlji naneo beskrajnu bedu i nevolju, posle unitenja njegove bande nalazi se u bekstvu, po svoj
59 60

268

U ve citiranom elaboratu Vishaupt pie u vezi s napadom Nemaca na etniki tab Drae Mihailovia, izmeu ostalog, i sledee: Mihailovi je samo s mukom uspeo da se izvue iz ruku naih trupa. S nekoliko privrenika pobegao je u istonu Bosnu. Njegov tab, s majorom Miiem, kao naelnikom taba zarobljen je. Mihailovievi etnici su u ovoj akciji 342. pe. divizije izgubili oko 10 mrtvih i 390 zarobljenih. Nae trupe dole su do bogatog plena, i to: 330 puaka, 5 mitraljeza, 2.100 puanih metaka, 1.100 telefona, 1 kratkotalasna prijemna stanica, vie motocikala, 37 konja i jedna ratna kasa s 203.000 dinara." 62 Iz svega izloenog vidi se da je posle nemake novembarske ofanzive protiv partizanskih odreda, Ravnogorski tab doiveo ozbiljan udarac. Njegov komandant, Draa Mihailovi, koji je uspeo da se izvue iz klopke, odstupio je preko istone Bosne, odnosno preko Sandaka, za Crnu Goru. Njegovi odredi tek tada poinju sa masovnom legalizacijom, koja je tokom januara bila najintenzivnija i toga meseca je bila i zavrena. U vezi s ovom legalizacijom, Stanislav Krakov pie u pomenutoj publikaciji: Nedi je po svaku cenu hteo da spase Mihailovieve odrede u zapadnoj Srbiji od unitenja prilikom nemake ofanzive. Ve i ranije, on je bio u kontaktu s veinom ba tih etnikih komandanata u zapadnoj Srbiji, jer ih je snabdevao orujem i municijom u njihovoj borbi protiv komunista, te je tu vrlo brzo i efikasno bio postignut sporazum izmeu Nedievih i Mihailovievih oficira. Svi etniki odredi i na ugroenom terenu imali su da se u roku od nekoliko dana pre poetka nemake akcije 'legalizuju', tj. da se stave Nediu na raspoloenje, stvarno ili fiktivno, te da se vode kao njegove jedinice; da budu snabdevene njegovim objavama i da, isto kao i ljudstvo oruanih odreda, odnosno dobrovoljci, primaju sve potrebe u municiji, hrani i novcu od predsednitva srpske vlade." 63 Ceo postupak oko legalizovanja" etnikih odreda bio je Drai Mihailoviu olakan time to je andarmerijski major Milan Kalabi, komandant Jedanaestog oruanog odreda Nedieve vlade, sa seditem u Ljigu, bio njegov ovek i po ubeenju, a i zbog toga to je Kalabiev sin, Nikola Kalabi, komandant Gorske garde Njegovog velianstva kralja Petra II", bio jedan od najbliih Drainih saradnika. On je svuda i na svakom mestu pomagao etnike DM, ak i onda kada je odlukom Nedieve vlade postavljen za okrunog naelnika u Poarevcu 15. marta 1942. godine. Meutim, krajem 1942, kao agenta britanske obavetajne slube, Nemci su Milana Kalabia osudili na smrt i streljali. O njegovom hapenju i streljanju Draa Mihailovi je 23. decembra 1942. obavestio i emigrantsku vladu u Londonu: Nemci su streljali majora Milana Kalabia. Kalabia je Nedi smatrao za svog najboljeg p r i j a t e l j a . . . U
prilici, u pravcu Bosne. Zbog nepredavanja oruja, mobilizacije ilegalne vojske, zbog njegovog zloinakog udruivanja sa komunistima i zbog podizanja oruanog ustanka protiv nemakih okupacionih snaga, on je svoj ivot proigrao. Onaj ko ga uhvati, dobie premiju u visini od 200.000 dinara."
82

AVII, Vishaupt, 72. 3 S. Krakov, n.d., 280.

269

stvari, Milan Kalabi je bio na najodaniji saradnik i uinio je velike usluge naoj stvari." 64 Nismo mogli utvrditi koliki se broj etnika DM legalizovao" krajem 1941. i poetkom 1942. godine, a koliko ih je ostalo u ilegalnosti". Ali sigurno je da je bila legalizovana velika veina, preteno u zapadnoj Srbiji i Sumadiji, a manji broj je bio u ilegalnosti. Izvesno je da su se u poetku na elu legalizovanih etnikih odreda DM nalazili sledei komandanti: Ljubiki odred kapetan Predrag Rakovi; Poeki etniki odred kapetan Milo Glii i kapetan Vuko Ignjatovi; Uiko-poeki odred major Manojlo Kora; Crnogorski odred kapetan Nikola Mladenovi; zatim odred kapetana Radovana Stojanovia; odred Vojislava Pantelia u Loznici, ivana Lazovia u beogradskom okrugu; odred kapetana Borivoja Rajkovia u Kosjeriu, Nikole Kalabia i drugi.65 Posle legalizovanja najveeg broja etnika Drae Mihailovia u Srbiji, Nedievoj vladi verni" etnici sastojali su se od pripadnika etnikih odreda Koste Peanca, koji su se legalizovali jo u avgustu 1941, i etnika Drae Mihailovia. Napominjemo da su ovi poslednji samo formalno bili pod komandom Milana Nedia, a stvarno je njima i dalje rukovodio tab DM i oni su izvravali njegova nareenja. Meutim, interesantno je kako su Nemci gledali na legalizovanje etnika DM. Moramo odmah naglasiti da su za ire osvetljavanje ovog problema nemaki izvori oskudni, ali ipak dovoljni da bi italac dobio osnovnu predstavu o toku zbivanja. Ve sama injenica da je tab DM 7. decembra 1941. napadnut (Nemci su uspeli da uhvate lanove njegovog taba, majore Aleksandra Miia i Ivana Fegla), dakle, neposredno posle povlaenja glavnine partizanskih snaga iz zapadne Srbije, govori da su Nemci bili ogoreni na Ravnogorski tab zbog njegove kakve-takve saradnje tokom septembra 1941. sa tabovima pojedinih partizanskih odreda; zatim, zbog neuspelih pregovora u Divcima (tada su Nemci izriito traili da se Draa Mihailovi, sa svojim etnicima, preda, a, s druge strane, plailo ih je prilaenje etnika Nediu, da se ne bi srpske nacionalne snage" objedinile, to bi bila latentna opasnost i za okupacione snage). Posebno su Nemci bili zabrinuti to je tab DM dobijao uputstva za rad od Kraljevske izbeglike vlade u Londonu, drugim reima, od britanske vlade. Vojnoupravni komandant Srbije general artiljerije Paul Bader, u izvetaju, koji je uputio komandantu Jugoistoka 8. decembra 1941, o rezultatima akcije oko hvatanja Ravnogorskog taba istakao je, pored ostalog, i to da naroito treba spreiti da Mihailovievi pripadnici budu primljeni u sastav organizacije ili jedinica vernih vladi (ukljuujui i grupu Koste Peanca).86 Samo dva dana kasnije (10. decembra) novopostavljeni vojnoupravni komandant Srbije pisao je svojim pretpostavljenima: Mihailovieva grupa moe sad da se smatra razbijenom... Mnoge Mihailovieve pristalice, izgleda da su pobegle u ume i planine. Postoje izvetaji prema kojima sve obezglavljene bande
64 65 M

Citira Nikola Milovanovi, n. d., 172. Izdajnik, DM: S. Krakov, 280; N. Milovanovi, n. d., 168. AVII, NAV, N-T-501-250/1112.

270

pokuavaju da se prebace u etnike jedinice Koste Peanca. Znaci ukazuju na to da su neki srpski vladini krugovi, sve do pred k r a j , hteli doi u vezu sa Mihailoviem, kako bi se potedela srpska krv. Na istoj su liniji i n a s t o j a n j a srpskog ministra predsednika Nedia, a k o j a i m a j u za cilj da spree otar postupak protiv Mihailovievih pristalica, koji su, navodno, na to bili samo prisiljeni. Istraga u tom pogledu je jo u toku. Izvetaj sledi." 67 Meutim, Nemci su kasnije tolerisali prisustvo etnika DM u Nediev jm oruanim odredima iz dva razloga: prvo, j e r isu jse etnici bili angaovali svim snagama u borbama protiv partizanskih odreda; uronili u Nedieve odrede, razmileli se po selima zapadne S r b i j e , i hvatali sve one k o j i su uestvovali ili na koje se s u m n j a da su uestvovali u NOP-u. Nemcima je to i te kako odgovaralo. Drugo, prema planu izgradn j e oruanih kvislinkih snaga potinjenih Milanu Nediu od 1. decembra 1941, k o j i je odobrio nemaki komandant Srbije, 6 8 Nedieve oruane jedinice mogle su imati do 17.000 ljudi, a Nedi nikako n i j e mogao da popuni t a j broj pouzdanim i proverenim", i stalno se alio Upravnom tabu. Dolaskom etnika DM u njegove oruane odrede, Nedi je donekle ublaio ovaj problem, ali ga nikada n i j e skinuo s 'dnevnog reda, pogotovu to su se kasnije i takozvani legalni etnici pokazali kao nepouzdani i neposluni pa je morao sa nemakim okupacionim snagama da se dogovara o njihovom razoruavanju.
67 Zb. NOR, 1-1, 636637. S ovim u vezi, Vishaupt (n. d.) pie: Istragom je dokazano da je lan vlade, ministar unutranjih poslova Aimovi, u razgovoru pokuao da preko pukovnika srpske pomone andarmerije uhvati vezu sa Mihailoviem. Dva srpska andarmerijska oficira, kojima je ovaj zadatak bio poveren, uhvaena su od strane nemakih trupa. Protiv Muickog i drugih okrivljenih andarmerijskih i etnikih oficira pokrenut je vojno-sudski postupak." Vishauptova tvrenja nisu bez osnova, jer u zapisniku sa sasluanja K. Muickog, od 16. III 1946. u Beogradu, stoji: Ja sam bio komandant do 9. XII 1941, kada sam bio od strane Nemaca uhapen i izveden pred ratni sud zbog pokuaja uspostavljanja veze sa DM" (AVII, reg. br. 1/2, f. 4, k. 169). Stanislav Krakov, n. d., str. 300301, daje svoju verziju dogaaja pa istie: Komandant srpskih dobrovoljaca, pukovnik K. Muicki, nekadanji autant kralja Aleksandra, a potom kraljice Marije, koji se nalazio sa svojim jedinicama na terenu u kontaktu sa nemakim trupama, u poslednjem trenutku je saznao da e sutradan, 7. decembra 1941. izvriti napad na Ravnu goru. Preko komandanta jednog Mihailovievog odreda, koji se nalazio u njegovoj blizini, poslao je odmah glasnika na Ravnu goru obavetavajui Drau 0 predstojeoj neposrednoj opasnosti po njega, pozivajui ga da se odmah sa svojim ljudima skloni..." Nemci su posumnjali na Muickog, uhapsili ga 1 doveli u Beograd. Intervenisali su Nedi i Ljoti: U ovome je pomogla i okolnost da je ba ovog dana, 7. decembra 1941. dolo do promene nemakog opunomoenog generala u Srbiji, te je taj poloaj ovog dana napustio general Berne, a na njega doao general Bader. Novi nemaki komandant nije hteo da otpone svoju tek primljenu dunost sa ostavkom Nedieve vlade, koja bi dovela do ko zna kakvih komplikacija u Srbiji, te je prvo naredio da se obustavi sudski postupak, a potom da se uopte istraga napusti. Meutim, pukovnik Muicki je celo vreme sedeo u zatvoru Gestapoa i tek je posle vie nedelja najzad osloboen, jer se bilo pomiljalo da se uputi u zarobljenitvo." 68 AVII, NAV, N-T, Mikroteka, 501, 256/1121-72, Turnerov izvetaj komandantu Jugoistoka, od 1. XII 1941.

271

Ve 7. februara 1942. odran je sastanak u Beogradu, kome su prisustvovali opunomoeni komandujui general u Srbiji, Bader, naelnik Upravnog taba Turner, ef Komandnog taba Kevi, zatim, Nedi i Aimovi. Pored mnogih drugih problema o kojima su raspravljali, pomenuto je i pitanje legalnih etnika, pa je u vezi s tim zakljueno: Na legalne etnike se vie ne moemo osloniti. Pa ni na one Peaneve. On sam se koleba. Moda je ve povezan s Mihailoviem. Odredi juno od Zapadne Morave su se udaljili od vlade. Oni su sroili jednu rezoluciju po kojoj vie nee da idu za Nediem. Trebalo bi saekati prolee." 69 A u prolee 1942, kada su znatne nacistike snage bile angaovane u Bosni, u borbama protiv Glavne operativne grupe pri Vrhovnom tabu, odredi legalnih etnika i dobrovoljaca su nekontrolisano rasli. Bilo je samo etnika oko 9.000, a u junu se taj broj poveao na 11.300. Nemci su sa nepoverenjem gledali na ovakav postupak Nedieve vlade, pa su u aprilu doneli odluku o broju dobrovoljakih odreda i legalnih etnika, koje je vlada narodnog spasa" mogla da dri pod svojom komandom. Nosili su se milju da ih potpuno razoruaju, ali nisu imali dovoljno sopstvenih snaga da ih zamene, te se razoruavanje sprovodilo postupno, tokom cele, a naroito krajem 1942. godine, kada su etnici Koste Peanca, praktino, rasformirani, a vei deo pristalica DM se ponovo ilegalizovali", a manji deo se ukljuio u Srpsku dravnu strau.70 Da napomenemo da su Nemci ve u prolee 1942. bili tolerantniji prema etnikim odredima Drae Mihailovia u celini; obustavljeno je njihovo gonjenje, skinuta uena na glavu D. Mihailovia, koja je bila raspisana jo decembra 1941. Pored toga, privremeno je obustavljeno i hapenje nepouzdanih" etnikih voa, jer Nemci za to nisu imali dovoljno snaga.71 To to su Nemci pregovarali sa etnicima Drae Mihailovia tokom novembra, pa ih napadali u decembru 1941. i opet obustavljali njihovo gonjenje u prolee 1942. i tokom celog rata, bilo je u skladu sa nemakom politikom koju su vodili u okupiranim zemljama. Ta politika je najplastinije prikazana u Benclerovom izvetaju Ribentropu 11. marta 1942. godine: To to nemaka vojna mesta vode pregovore s pojedinim etnikim voama, nije nita neobino u srpskom prostoru. To se zbiva svesno, u okviru nae politike, uslovljene slabou naih vojnikih snaga i dosad ne bez uspeha voene, da Srbe, a naroito ustanike usmeri jedne protiv drugih (komuniste protiv etnika, etnike meu sobom, vladine dobrovoljce protiv komunista i etnika) i da se time po mogunosti omete obrazovanje jednog jedinstvenog fronta". 72
AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1081-85. AVII, mf. V-T-501, R-248, s. 24, ratni dnevnik komandujueg generala i vojnog zapovednika u Srbiji. 71 AVII, mf. V-T-501, R-248, s-436, 37, Ratni dnevnik komandujueg generala i vojnog zapovenika u Srbiji. 72 AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.
69 70

272

Tako je i tab etnikog pokreta Drae Mihailovia posle nemako-kvislinke novembarske ofanzive protiv partizanskih odreda, pretrpeo izvesne gubitke, zatim je uspeo da najvei deo svojih etnika legalizuje kod Nedieve vlade, a to znai i kod Nemaca, to im je omoguilo da ouvaju svoju ivu silu i da sa okupatorsko-kvislinkim snagama nastave jo veom estinom akciju protiv partizanskih odreda, za koje su pretpostavljali da se nee vie oporaviti. Videemo u narednom tekstu da su se u tome prevarili.

18 Kontrarevolucija u Srbiji 1

273

ODNOS NEDIA PREMA JEZDIMIRU DANGIU I NJEGOVOM ETNIKOM POKRETU U ISTONOJ BOSNI

Jedno od pitanja na relaciji saradnje izmeu Milana Nedia i Nemaca, s jedne, i etnikog pokreta Drae Mihailovia, s druge strane (o emu e kasnije biti rei opirnije u posebnom poglavlju), jeste pitanje odnosa izmeu Nedia i majora Jezdimira Dangia, komandanta etnikih odreda u istonoj Bosni. O tome je sauvano dosta podataka, naroito u nemakim izvorima. Zato emo ga analizirati u kontekstu politike koju je Nedi vodio prema istonoj Bosni i Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, ije su granice dopirale do predgraa Beograda. Major Jezdimir Dangi spadao je u red onih etnikih komandanata koji se nisu u potpunosti podvrgavali Ravnogorskom tabu Drae Mihailovia, iako su bili pod njegovim rukovodstvom. Dangi je vie voleo da samostalno istupa kao faktor etnike vlasti na vlastitom podruju. Mada je stajao u vezi sa Draom Mihailoviem i konsultovao ga u nizu krupnijih pitanja, on je paralelno najue saraivao sa Milanom Nediem, a posebno u pokuaju da se istona Bosna oduzme od NDH i prikljui Nedievoj Srbiji. 73 Dangieva saradnja sa kvislinkom upravom u Srbiji, datira jo od prvih dana formiranja Saveta komesara Milana Aimovia, sa kojim je bio tada, pa sve do hapenja od strane Nemaca, 12. aprila 1942, u najboljim odnosima. Sredinom maja Dangi je bio ve u kvislinkoj Srpskoj andarmeriji, a za vreme oruanog ustanka u Srbiji bio je rasporeen kao andarmerijski oficir na granici prema Drini, a neto kasnije premeten u Bratunac. 74 Meutim, ve 16. avgusta 1941. Dangi
73 Jezdimir (Save) Dangia, roen je 4. maja 1897. u Srebrenici, andarmerijski potporunik od 3. januara 1928, kada je kao rezervni konjiki potporunik preveden u aktivnu slubu. Proveo je nekoliko godina u austrougarskim zatvorima za vreme prvog svetskog rata. Neki izvori ukazuju da je u zarobljenitvu ili izmeu dva rata vrbovan za nemaku obavetajnu slubu i da ga je Abver drao na vezi. U aprilu 1941. bio je komandir dvorske andarmerijske ete i pratio je kralja do Nikia. Bio je u kvislinkoj Srpskoj andarmeriji do 16. avgusta 1941; od tada do 12. aprila 1942. komandant je etnikih odreda DM u istonoj Bosni. Nemci su ga uhapsili u noi izmeu 11. i 12. aprila 1942. i sproveden u nemaki zarobljeniki logor u Nirnbergu. Iz logora je pobegao i pridruio se ustanicima u Varavi 1944. Po osloboenju Poljske uhapen je i izruen jugoslovenskim vlastima kao ratni zloinac. 74 AVII, Na, 19-1-8, Izvetaj komande andarmerije od 8. VIII 1941; Izdajnik, 132.

274

je napustio teritoriju okupirane Srbije i preao u istonu Bosnu, gde je na osnovu uputstava koja je dobio od Drae Mihailovia, uspeo da stavi pod svoju komandu i reorganizuje sve proetnike grupe. Dolaskom Nedia na elo vlade narodnog spasa", krajem avgusta 1941, odnosi izmeu Beograda i Dangievog etnikog taba u istonoj Bosni jo vie su poboljani, te je uspostavljena stalna veza koja je redovno funkcionisala.75 Dangieva politika nije se sutinski razlikovala od politike Drae Mihailovia, ijem je pokretu pripadao. Ona se, naime, svodila na sledee: da je okupacija privremena; da treba obezbediti obnovu Kraljevine Jugoslavije; da ne treba izazivati okupatora orujem ni drugim akcijama, ve ekati povoljniji razvoj dogaaja; da treba stvarati veze sa kvislinzima u Srbiji, Milanom Nediem i Milanom Aimoviem, pa i samim okupatorima, kako bi se lake suprotstavio partizanskim odredima.76 Dangi je, kao i mnogi drugi etniki komandanti, izvesno vreme saraivao sa tabovima partizanskih odreda istone Bosne (Majeviki, Biranski, Ozrenski, Romanijski, Kalinovaki NOP odred i NOP odred Zvijezda"), a kasnije je dolo do potpunog rascepa i otvorenog sukoba izmeu NOP-a i Drae Mihailovia, odnosno njegovog eksponenta u istonoj Bosni, Jezdimira Dangia. Istovremeno se Dangi sve vie pribliava Nemcima, a sa Nedievom vladom odravao najue kontakte. Milan Nedi je pomagao Dangia svim sredstvima. Slao mu je oruje, municiju, obuu, odeu, hranu, ak i pojedine oficire. Dakle, isto onako kao to je inio Draa Mihailovi. Ve 25. septembra 1941. Nedi je izdao nareenje komandantu Srpske andarmerije, Stevanu Radovanoviu, da pobolja veze sa Dangievim tabom i da ga pomae u svakom pogledu.77 Kvislinki izvori kazuju da je saradnja na relaciji Nedieva vlada Dangiev etniki tab u istonoj Bosni postojala tokom cele 1941. i prvih meseci 1942. godine. U vezi s tim moglo bi se postaviti nekoliko pitanja: prvo, zato jedan etniki komandant odrava gotovo redovnije veze sa Nedievom vladom nego sa svojim pretpostavljenim etnikim tabom; drugo, da li je Dangi saraivao sa Nedievom /vladom po uputstvima Drae Mihailovia; i tree, koja su to pitanja tako zbliila, na primer, Milana Nedia i Milana Aimovia sa Jezdimirom Dangiem. Na sva tri ova pitanja, koja su veoma vana za rasvetljavanje fenomena ove saradnje, nije teko dati odgovor, jer postoji dosta sauvanih dokumenata (mi emo ih navesti u daljem tekstu) koja dovoljno osvetljavaju ovo pitanje. injenica je da je Dangi ne samo sa Nediem ve i sa Nemcima, usred Beograda, odravao sastanke na osnovu uputstava
75 Milan Nedi je u jednom aktu, koji je uputio komandantu srpske andarmerije Stevanu Radovanoviu, krajem septembra 1941. godine, insistirao da preko andarmerijskih stanica koje su stacionirane prema Drini, Dangievi etnici prue pomo u svakom pogledu" (AVII, Na, k. 125, reg. br. 1/17-16). 76 AVII, NAV, N-T-501, 256, mf. 1132-34, Izvetaj vojnoupravnog komandanta u Srbiji, januar 1942. 77 AVII, Na, k. 125, reg. br. 1/17-16.
18*

275

koja je dobijao od Drae Mihailovia. To se vidi i iz Mihailovieve izjave na sudskom procesu juna 1946. godine u Beogradu, u kojoj on kae da mu je Dangi uputio jedno pismo januara 1942, u kojem je traio odobrenje da ide u Beograd na razgovore sa nemakim komandantima i sa Nediem, u vezi sa sklapanjem saveza za borbu protiv partizana u istonoj Bosni.78 U vezi s tim, D. Mihailovi je aprila 1942. uputio pismo jednom etnikom komandantu, u kome je reeno sledee: Dangi u Beogradu radi. Pomo u svemu sprema i stie uskoro."79 Nedi i Dangi nali su se na istom koloseku po mnogim pitanjima. Pre svega, i jedan i drugi su saraivali sa Nemcima; eleli su da ujedine snage za borbu protiv partizanskih odreda kako bi ih unitili uz pomo Nemaca. Zajedniko im je bilo i to to su eleli da eliminiu organe NDH iz istone Bosne i da ove krajeve pripoje Srbiji. To je bilo, uostalom, u skladu sa politikom koju je Nedi vodio od samog poetka, a to je proirenje granica Srbije na raun Srema, Bosne, Sandaka, Crne Gore i drugih teritorija okupirane Jugoslavije. Meutim, Dangievi etnici su sve vie trpeli poraze u borbama protiv ve pomenutih partizanskih odreda u istonoj Bosni. Isto tako, hteli ili ne hteli, nametnuta im je borba protiv ustaa, koji su vrili zloine nad pripadnicima srpske nacionalnosti. Stoga su Dangi i njegovi komandanti jedini izlaz iz situacije u kojoj su se nali, videli u saradnji sa Nemcima i Italij anima. Na drugoj strani, Nemaka komanda u Srbiji budno je pratila zbivanja u istonoj Bosni, i krajem 1941. godine dola je do zakljuka da se ustaniki pokret naglo iri i jaa. Pripremajui operaciju za slamanje ustanika u istonoj Bosni (poznatu kao druga neprijateljska ofanziva) i koristei se iskustvima iz prethodne operacije u Srbiji (tzv. prve neprijateljske ofanzive), u kojoj su etnici Drae Mihailovia saraivali sa Nemcima, Nemaka komanda je nastojala da posredstvom Abvera, stupi u kontakt sa etnicima u istonoj Bosni, tj. sa njihovim komandantom Jezdimirom Dangiem. Kao povod za to posluio im je jedan izvetaj Obavetajnog centra u Beogradu od 14. novembra 1941, u kome je reeno izmeu ostalog: Drai Mihailoviu su bliski odredi majora Dangia na pl. Romaniji, jugoistono od Sarajeva; dakle, na podruju Bosne. Dangi je od poetka prema komunistima zauzeo odluniji stav nego sam Draa Mihailovi. Njegov cilj u odnosu na Nemake vojne vlasti u Srbiji bio je oigledno da zajedno sa njima nastupi protiv partizana. Izmeu ostaloga, sa svojim jedinicama je ukazao poast nemakim oficirima." 80 Prvi kontakt Nemaca sa Dangievim etnicima bio je poetkom decembra u viegradskom srezu. Tada su etnici razoruali jednu grupu partizana i predali je Nemcima.81 Meutim, poto je postojala obostrana
78 Obavetajno odeljenje SDK, 1. I 1942, izvetava Milana Aimovia da se saradnja sa Dangievim etnicima u borbi protiv partizanskih odreda redovno odrava (AVII, reg. br. 2/2-1, k. 92). 79 Izdajnik, 132133. 80 AVII, NAV, N-T-77, r. 1034, s. 6506108-15. 81 Zb. NOR, II-2, dok. 93A; AVII, etnika arhiva (u daljem tekstu: CA), reg. br. V-H-V-1856/1.

276

UM

elja za saradnjom, u narednom periodu u kontaktima izmeu Nemaca i Dangia posrednici su bili Milan Nedi i Milan Aimovi, a kasnije su te veze bile direktne, bez posrednika. Sa dr Jozefom Matlom, efom centra Abvera u Beogradu, vezu je odravao lan Dangievog taba kapetan Risto ukovi.82 Na sastancima od 20. i 30. decembra, bilo je govora o tome da Dangievi etnici zakljue sporazum sa Nemcima, jer oni ne ele da se bore protiv nemakih jedinica. Od tada, oni redovno alju Nemcima informacije o grupisanju, komandovanju i jaini partizanskih snaga u istonoj Bosni, to je nacistima i te kako pomoglo u operacijama protiv partizana, koje su vodili od 15. januara do 2. februara 1942. Veze Dangievog taba sa Nedievom vladom u decembru su bile pojaane, i Dangi je preko majora Momila Matia, komandanta Nedievih odreda u Uicu, vie puta pozivan u Beograd.83 U toku decembra 1941. i januara 1942. tab vojnoupravnog komandanta u Srbiji poeo je sve ozbiljnije da razmatra mogunost eventualnog sklapanja sporazuma sa Dangievim tabom, kako bi se uz pomo njegovih etnika obraunao sa partizanskim snagama u istonoj Bosni i uspostavio mir u ovom delu Balkana. Zato nacisti intenzivno nastoje da upoznaju istono-bosanske etnike: njihovo brojno stanje; naoruanje, borbenu vrednost, povezanost sa tabom Drae Mihailovia, zatim, sa Nedievom vladom; njihov odnos sa Italijanima, sa NDH i druga svojstva. U vezi s tim, Paul Bader je 19. januara 1942. odrao sastanak sa Milanom Nediem, kako bi od njega dobio neke blie podatke o Dangiu i njegovim etnicima, jer je znao da izmeu Dangievog taba i Nedieve vlade postoje kontakti i bliska saradnja na planu borbe protiv partizanskih odreda. Na pitanje opunomoenog komandujueg generala upueno Nediu, kakav je njegov stav prema Dangiu, Nedi je izjavio da u njega ima najvee poverenje: Dangi je iz Bosne i bori se samo da bi zatitio svoj rodni kraj od ustakih i hrvatskih neovetava. On nije ni bandit ni buntovnik. On je izjavio da nee da se bori protiv nemakih oruanih snaga. On bi se bezuslovno potinio Nemcima i borio se na njihovoj strani protiv ustanka, ako bi imao jemstvo da e njegovi zemljaci u Bosni biti zatieni od hrvatskih posezanja. Izmeu Dangia i Mihailovia nije nikad postojala veza, jer njih dvojica u svom delanju polaze od sasvim razliitih shvatanja." Dangieva je ideologija, kako je Nedi to nazvao, Velika Srbija". On (Dangi) je ubeen da se to moe postii samo u vezi i pod zatitom Nemake. Jugoslaviju, naprotiv, smatra za promaenu konstrukciju, koja ne bi smela da se ponovi."84
AVII, NAV, N-T-501, r. 250, s. 639. Antun Mileti, O saradnji komandanta etnikih odreda istone Bosne Jezdimira Dangia sa Nemcima, Vojnoistorijski glasnik (u daljem tekstu: VIG), br. 2, majavgust 1972, str. 138. O ovom pitanju ima podataka i kod dr Zdravka Antonia: Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, Beograd, 1973, str. 258282. 84 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1136-140, Zapisnik sa sastanka izmeu Nedia i Badera od 19. I 1942, kome su prisustvovali i Nediev savetnik Milo Bankovi i ef komandnog taba vojnoupravnog komandanta Srbije Erih Kevi.
82 83

277

Dalje u zapisniku sa sastanka izmeu Nedia i Badera stoji da je Nedi izjavio da je Draa Mihailovi, za razliku od Dangia, za staru Jugoslaviju i da je pod uticajem Moskve i Londona. Za Dangia je istakao da nema trajno na raspolaganju snanu trupu ve mu prilaze ljudi iz okolice u kojoj se on upravo pojavi i time mu pridaju vanost. Njegov (Dangiev) je uticaj u Bosni veoma vaan", podvukao je dalje Nedi. Stoga bi on u svako doba mogao da okupi oko sebe onoliko ljudi koliko mu je potrebno. Ako bi mu nemaka vojska naloila da se lati borbe protiv komunista na bilo kom mestu i u staroj Srbiji, on bi to bezuslovno uinio, sam ili zajedno sa nemakim trupama. On bi u svako doba mogao da sakupi snage potrebne za to. On, Nedi, je uveren da e Dangi ostati veran sadanjoj srpskoj vladi i da e se za nju zaloiti."85 Iz citiranog zapisnika saznajemo, takoe, da su 7. januara 1942. bila u Beogradu tri Dangieva oficira na razgovoru sa Nediem i njegovim savetnicima, radi sondiranja" terena za postizanje sporazuma sa nemakim okupacionim vlastima u Srbiji. Od nemakih predstavnika Rastanku je prisustvovao kapetan Mati i dva generaltabna oficira iz Zagreba: Nedi je dalje naveo da oko Dangia stalno obleu, naravno, i Italijani, kao i Mihailovi, jer tano procenjuju njegov uticaj i njegovu borbenu snagu. Postoji, stoga, opasnost da Dangi, na kraju krajeva, skrene ako ne naie ni na najmanje razumevanje kod Nemaca za svoj cilj, naime, samozatitu bosanskih Srba od ustakih zverstava. On, Nedi, je uveren da bi se Dangi smesta stavio na raspolaganje kada bi ga o tom oba vestili i zajamili bezbedan prolaz. Po njegovom linom shvatanju, bilo bi od velike vrednosti kada bi se Dangi konano pridobio i kada bi se njemu poverila zatita bosanskih Srba, a i industrijskih postrojenja i eleznica u bosanskom prostoru. On bi taj zadatak najbolje izvrio."86 Iz ovog zapisnika se dalje vidi i to da je dolo do polemikih tonova izmeu Badera i Nedia oko delova istone Bosne (prostor izmeu Drine i Bosne proirenje tog prostora u jugozapadnom pravcu bilo bi, naravno, poeljno", kako je izjavio Nedi) za koje su se i Nedi i Dangi zalagali da budu pripojeni Velikoj Srbiji. U pogledu ovog pitanja vojnoupravni komandant je bio veoma kategorian, rekavi da je to prostor koji pripada Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj i da on o tome ne moe da daje ni izjave ni obeanja". 87
Isto. Isto. 87 Isto. U zakljunom delu citiranog zapisnika, koji je vodio Erih Kevi, reeno je i ovo: Nedi je odgovorio da se, prema Dangiu, zasad radi samo o zatiti Srba, a ne o pitanju Hrvatske ili Srbije. No, poto u Hrvatskoj stoje nemake trupe, bilo bi verovatno ve dovoljno ako bi u pravoj Bosni, u veim mestima, ostale nemake posade. One bi bile dovoljne da zatite ivot i svojinu Srba protiv ustakih pretenzija. Nedi je zamolio da se ta ideja proveri. On je jo jednom preuzeo izvesno jemstvo za Dangievu iskrenost i vernost a za sebe lino je utvrdio da e i on nepokolebljivo stajati uz Nemaku. Nedieva izlaganja bila su duboko ozbiljna i, kako izgleda, intimno iskrena".
85 86

278

ire smo analizirali ceo ovaj dokument i citirali pojedine njegove delove da bi se moglo videti kako Nedi gleda na Dangia i njegov etniki pokret u istonoj Bosni; zatim odnos Nemaca prema elom ovom pitanju i, razume se, to da je komandant Srbije zakazao specijalan sastanak sa predsednikom kvislinke srpske vlade da bi uo miljenje iz prve ruke" o Dangiu, a to znai da je Nedievo miljenje u ovom sluaju cenjeno. Meutim, u vezi sa ovim problemom postavlja se jedno drugo pitanje. Naime, Nedi je izjavio da izmeu Dangia i Mihailovia nije nikad postojala veza". A nepobitno je utvreno da se najvei broj veza sa Nediem pa i sa Nemcima uspostavljao i odravao na osnovu uputstava Drae Mihailovia. Teko je poverovati da Nedi to nije znao. Isto tako, sa sigurnou se moe tvrditi da je nacistima bilo potpuno jasno da je Dangi eksponent politike Drae Mihailovia i da su hteli da ga iskoriste ne samo protiv partizanskih odreda ve i protiv samog Drae, iji su tab, nezavisno od ovih pregovora, i pokuali da unite. Ali, bez obzira na sve izjave koje je Nedi davao Baderu o Dangiu, nemakom komandantu Srbije nije smetalo da na kraju zakljui: Nedi je jo jednom preuzeo izvesno jemstvo za Dangievu iskrenost i vernost, a za sebe lino je tvrdio da e i on nepokolebljivo stajati uz Nemaku. Nedieva izlaganja bila su duboko ozbiljna i, kako izgleda, intimno iskrena." 88 Sastanak BaderNedi od 19. januara 1942. dao je podsticaja odgovornim nemakim policijskim slubama u Srbiji da ubrzaju pripreme oko sklapanja sporazuma sa Jezdimirom Dangiem. Na ovom planu naroito su bili angaovani dr Jozef Mati, ef Abvera za Srbiju, i Erih Kevi, ef komandnog taba vojnoupravnog komandanta. Kevi je u svom izvetaju od 23. januara 1942. obavestio vojnoupravnog komandanta da je toga dana posetio Milana Nedia i s njim razgovarao o mnogim pitanjima, pa i o Dangiu. Naglasio je da je impresioniran koliko Nedi dobro poznaje prilike u istonoj Bosni, pa i ovog etnikog komandanta, i dodao: Na moje pitanje u kolikoj e se meri Dangi angaovati u of anzi vi protiv partizanskih odreda, on je odgovorio da e ovaj izvriti svako njegovo nareenje. A on e mu samo ono narediti to opunomoeni komandujui general bude njemu naloio."89 Preko kapetana Matla i kapetana Cukovia, Kevi je ugovorio za 30. januar sastanak sa Dangiem u selu ulinama, u blizini Bajine Bate. Na tom etvoroasovnom sastanku utvreno je sledee: Jezdimir Dangi, sa svojim etnicima, bezuslovno se stavlja pod nemaku komandu radi potpunog unitenja partizana i uspostavljanja mira u istono)]' (Bosni i priznanja suvereniteta NDH, s tim da se Srbi uvrste u civilnu upravu i da se istona Bosna stavi pod nemaku vojnu upravu. Na kraju dogovora on, Dangi, kao bezuslovni Nediev pristaa mora da zna da li je Nedi saglasan s takvim ureenjem i da li daje tome
88 89

Isto. AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1133-35.

279

t i i I i

..

i. ...

l i m

! 1

svoju moralnu podrku." 9 0 U vezi s ovim istog dana, dakle, 30. januara, B e n c l e r je pisao u izvetaju Ministarstvu spoljnih poslova R a j h a : Politiki znaaj poseduje i m a j o r Dangi, vod srpskih etnika u Bosni. Dangi je dosad briljivo izbegavao da se bori protiv nemakih trupa. U oima S r b a on je samo zatitnik srpskog stanovnitva u Hrvatskoj i Bosni protiv progona od strane ustaa." 9 1 Posle razgovora k o j e je imao sa Dangiem u blizini B a j i n e Bate, pukovnik Kevi je bio vie nego zadovoljan, pa je ovom predloio da odmah poe s n j i m u Beograd, a on mu garantuje bezbednost za vreme puta, razgovora i povratka u B a j i n u Batu. U vezi s ovim Paul B a d e r je pisao komandantu Jugoistoka pored ostalog i ovo: Kasno po podne 31. j a n u a r a stigli su n j i h dvojica (Dangi, u p r a t n j i svog v o j vode okanovia, jednog od svojih n a j h r a b r i j i h ljudi) u Beograd. S m e teni su bili u stanu pukovnika Kevia. U 21 as se pojavio tu Nedi radi razgovora. Rezultat mu je bio principijelna saglasnost u pogledu j i a m e r a da se u istonoj Bosni, a time i u S r b i j i zavede mir, da se okonaju masovna u b i j a n j a , i jasno saznanje da to moe da se postigne samo u saradnji nemakih oruanih snaga sa Dangiem. Dangi je izjavio, pri tom, da e se on sa svojim ljudstvom, ak i u sluaju opteg
90 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-97, Izvetaj opunomoenog komandujueg generala u Srbiji, od 7. II 1942, komandantu Jugoistoka. U uvodnom delu citiranog dokumenta, Bader je istakao motive, koji su ga podstakli na eventualnu saradnju sa Dangiem: Na prolee se mora raunati s optim ustankom na Balkanu, uz jaku englesku podrku. 3Vs divizije 15 tenkova (tako u originalu), koje se nalaze u srpskom i hrvatskom prostoru, nee biti u stanju da ugue pobunu. Hrvatske oruane snage, zbog svoje niske vrednosti, uopte ne dolaze u obzir za tu borbu. No, poto ne sme da se rauna sa tim da e potrebne divizije biti stavljene na raspolaganje, mora se uiniti pokuaj da se ustanak na drugi nain oslabi ili da ga se bar razbije i time uini neefikasnim. Pri tom je uvek od odluujueg znaaja pitanje, kako istona Bosna moe da se privede miru. Tu se radi samo o vojnom, a ne o politikom pitanju. Hrvatska drava je dati inilac, koji se ne moe iskljuiti, iako je ona izvor nemira i, gledano samo s vojnikog stanovita, predstavlja najveu opasnost po vojnu situaciju na Balkanu. U Bosanskom prostoru je major Dangi vodei ovek. On je preko obavetajnih agenata u vie mahova poruivao da ne eli da se bori protiv Nemaca. On je to, kako je ve pomenuto, dokazao na delu. On je s trojicom nemakih vojnika, koji su pali u ake njegovim ljudima, dobro postupio i vratio ih nazad zdrave i itave s njihovim orujem i jednog motociklistu s njegovim motociklom. On ne smatra da se nalazi u pobuni protiv nemakog suvereniteta. On eli, kako je naveo, samo da uniti komuniste u istonoj Bosni a, pre svega, da zatiti ivot i sopstvenost svojih zemljaka i da uini kraj pokolju ena i dece od strane Hrvata. Da je taj postupak ponovo otpoeo, po odlasku nemakih trupa, od strane Hrvata, potvrdile su i same trupe. Iz skicirane situacije proizilo je pitanje ne bi li, uz pomo Dangia i njegovih ljudi bilo mogue da se u istonoj Bosni zavede mir i da se suverena prava Hrvatske Drave u velikome ne povrede i da se date granice ne diraju. Poto se ne sme raunati s pojaanjem sopstvenih trupa, trebalo je primiti odgovornost za taj pokuaj, utoliko pre to time situacija nije mogla biti pogorana. Dangievi ljudi su tu danas, i bie tu i kasnije. No moglo se dobiti u vremenu i moglo se, pre svega, saznati koliki je njihov broj i kolika je njihova vrednost. Presti Hrvatske Drave ne bi pretrpeo nikakvu tetu." 91

AVII, NAV, N-T-120, 200/153505-07, Benclerov izvetaj od 30. I 1942.

280

ustanka na Balkanu i engleskog iskrcavanja, nepokolebljivo i verno boriti na nemakoj strani. On je pri tom izloio svoje ubeenje da samo nemaka pobeda moe pomoi Srbiji da na Balkanu zauzme ono mesto koje joj pripada; dok bi pobeda boljevizma znaila unitenje svakog pa, dakle, i srpskog naroda. Poznato je da Nedi zastupa isto shvatanje." 92 Rezultate razgovora od 31. januara sa Dangiem, Kevi je sutradan saoptio opunomoenom komandantu u Srbiji, i zatim je ovaj organizovao novi sastanak, na kome su bili: Paul Bader, dr Georgi Kisel (dr Turner je bio tada na bolovanju), Feliks Bencler, Erih Kevi i razume se, Jezdimir Dangi. Na ovom sastanku Dangi je ponovio svoje uslove pod kojima bi saraivao sa Nemcima, istakavi da optine Bjeljinu, Vlasenicu, Zvornik, Rogaticu, Sokolac, Srebrenicu, Kladanj i Viegrad ne poseduju jedinice NDH, izuzev granicu prema Srbiji. 93 Istog dana, dakle, 1. februara, dolo je do novog, ali :proirenog sastanka kome su prisustvovali: Bader, Kevi, Nedi, Aimovi, Dangi, vojvoda ukanovi i zonderfirer Matern. Dangi je na ovom sastanku precizirao uslove pod kojima bi mogao da uspostavi red i mir u istonoj Bosni, a oni se svode na sledee: uklanjanje ustakih garnizona, postavljanje srpskih inovnika i njihovo potinjavanje namakim ustanovama; zabrana ulaska ustaa u navedene optine i snabdevanje ljudstva postavljenog za obezbeenje industrijskih postrojenja i eleznikih pruga.94 Na osnovu Dangievih predloga bio je skiciran kompromisni sporazum izmeu njega (Dangia), s jedne, i nemakih okupacionih vlasti u Srbiji s druge strane.95 Meutim, Feliks Bencler je stavio primedbu na dotadanji tok pregovora, jer o njima, kako je on istakao, nije bila obavetena nemaka komanda u Zagrebu i predstavnici NDH. Zato je predloio da se razgovori prekinu. Stoga je general Bader konanu odluku privremeno odloio do razgovora sa nemakim generalom u Zagre92 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-97, Izvetaj komandanta Srbije komandantu Jugoistoka od 7. II 1942. Sa ovog sastanka zapisnik je vodio kapetan Mati i on ga je 1. II 1942. uputio Keviu. U predmetnom naslovu stoji: Dangieva stvar; Ureenje pitanja istone Bosne", a potom je konstatovano ko je sve prisustvovao sastanku: Razgovor u stanu generalstabnog pukovnika Kevia 31. I 42, 21. as 1,30 asova. Prisutni pukovnik Kevi, ministar-predsednik Nedi, major Dangi, vojvoda ukanovi i kapetan Mati. U susednoj sobi kapetan Bogdan Daki i zonderfirer Matern. Ovi poslednji nisu uestvovali u razgovoru. Pukovnik Kevi, posle pozdrava, naglaava ministru-predsedniku Nediu da razgovor, s obzirom na date okolnosti, mora imati neoficijelni karakter i da je stoga zamolio ministra-predsednika da doe u njegov stan. Pukovnik Kevi iznosi Nediu postojee mogunosti za reenje bosanskog pitanja i ponavlja u bitnim crtama ono to je rekao majoru Dangiu prilikom razgovora u ulinama 30. I, i dalje shvatanje majora Dangia" (AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1104111). 93 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-87, Baderov izvetaj, od 7. II 1942, komandantu Jugoistoka; Zb. NOR, II-4, dok. 13; AVII, a, reg. br. 24/6, K. 231. 94 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1098, bitne take pregovora od 2. II 1942. 95 Tekst nacrta sporazuma vidi: A. Mileti, n. ., 140141; AVII, NAV, N-T-501, rol. 256, s. 1123.

281

bu, Edmundom fon Glajze Horstenauom, i nemakim poslanikom u Zagrebu, Zigfridom Kaeom. Oni su stigli u Beograd 2. februara, kada su nastavljeni proireni razgovori u prisustvu predstavnika NDH, Vjekoslava Vrania i pukovnika Fedora Dragoj lova.06 Meutim, predstavnici NDH nisu hteli ni da uju za bilo kakvo sporazumevanje sa Dangiem. Isto tako, predstavnici Nemake komande u Zagrebu primili su sa rezervom ceo ovaj plan nemakog komandanta u Srbiji. Zbog toga su razgovori jo jednom prekinuti. Sledei sastanak Kevi je odrao sa Dangiem 3. februara 1942, ali ovog puta mu je saoptio da od sporazuma nema nita. Samo dan kasnije, kapetan Mati je prebacio Dangia u predeo Zvornika. Za sve vreme ovih pregovora Nedi je bio u stalnim kontaktima sa Dangiem i sa Baderom.97 Tako su razgovori izmeu Nemaca i Dangia pretrpeli neuspeh. I ne samo to. Zamenik komandanta Jugoistoka, general inenjerije Valter Kunce zamerio je vojnoupravnom komandantu Srbije, u pismu od 12. februara, to je uopte dozvolio da se takvi razgovori vode; kao i to da se ubudue sline stvari bez njegovog odobrenja ne rade. Za Dangia je rekao da je bandit i da mu je jedini cilj kako bi prebrodio zimu u miru i pripojio delove istone Bosne Srbiji. 98 Feliks Bencler je neto kasnije (13. III 1942), obavestio Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu o motivima koji su podstakli odgovorne nemake slube u Beogradu da pregovaraju sa Dangiem: Cilj je bio spreiti da Dangi, koji se dosad svesno uzdravao od bilo kakvog neprijateljskog postupka protiv nemake oruane sile, a prema obavetenjima ministra predsednika Nedia izgleda da je takoe spreman da se pokorava naredbama nemakih vojnih mesta, ne pristupi komunistikim ustanicima ili Mihailovievim odredima i pokuati da ga se navede na takvo dranje koje bi, uz ouvanje hrvatskih interesa, vodilo rauna i 0 nemakim interesima, a da ne mora da se rtvuje nova nemaka vojnika krv." 99 Dangievi kontakti sa nemakom obavetajnom slubom nisu prekinuti posle neuspelih pregovora. I komandant istono-bosanskih etnika 1 dalje je odravao redovne veze sa Nedievim oruanim odredima i sreskim i okrunim naelnicima u severozapadnim delovima Srbije. Dangi je i lino u toku februara i marta nekoliko puta dolazio u Beograd na razgovore sa Milanom Nediem. Osamnaestog marta 1942, okruni naelnik u Uicu uputio je pismo lino Nediu, u kome ga obavetava da mu se Dangi alio da njegovi etnici nee da se bore protiv partizana, ve im prilaze, bacaju oruje, predaju se ili bee. U istom pismu istie se da Dangi trai pomo od Nedieve vlade u oruju, municiji,
96 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-97; Izvetaj komandanta Srbije, od 7. II 1942, komandantu Jugoistoka. 97 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1100-102, Zabeleka o razgovorima od 3. II 1942. izmeu Kevia i Dangia; AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-97, Baderov izvetaj, od 7. II 1942. komandantu Jugoistoka. 98 AVII, NAV, N-T-501, r. 257, s. 1278. 99 AVII, NAV, N-T-120, 200/153555-58.

282

pa i u ljudstvu. Takoe se naglaava da su uestali ,sukobi i imeu istono-bosanskim etnikim komandantima, te se trai intervencija srpskog kvislinkog predsednika.100 Prema informacijama koje su dolazile iz taba komandanta SS-trupa i policije u Srbiji, general-pukovnika Augusta Majsnera, Dangi je ponovo bio u Beogradu od 30. marta do 2. aprila 1942. i tom prilikom je vodio tajne razgovore sa Milanom Nediem. Na osnovu istog izvora vidi se da su u Dangievoj pratnji bili kapetan Kovaevi i porunik Dobrica uki.101 Samo nedelju dana kasnije (10. aprila), tvrde nemaki izvori, Jezdimir Dangi je uputio dva kurira Milanu Aimoviu sa poverljivim dokumentima, kao i to da su Italijani zatraili od Dangia da njihovim komandantima divizija u Mostaru i Pljevljima poalje zahtev da italijanske trupe uu u istonu Bosnu, radi zatite srpskog stanovnitva.102 Dangi je i prilikom sastanka sa Keviom 3. februara, a i kasnije u kontaktima sa kapetanom Matlom, stalno isticao kako mu ne preostaje nita drugo ve da pozove u pomo Italijane, kad ve Nemci odbijaju saradnju. Nije iskljueno da je sve ovo radio po savetima Milana Nedia, jer je ovaj dobro znao da i Italijani reflektuju na istonu Bosnu i da se na ovom prostoru sukobljavaju nemaki i italijanski interesi.103 Uostalom, nisu bili retki sluajevi da je i sam Nedi, u sukobima koje je 5 vremena na vreme imao sa nemakim okupacionim slubama u Srbiji, isticao kako mu Italijani nude pregovore na raun proirenja granica Srbije. Oigledno, hteo je da Nemce ucenjuje na taj nain. Najverovatnije je da se slinim lukavstvom sluio i sam Dangi, mada i Italijani nisu mirovali. To se vidi i iz Majsnerovog izvetaja od sredine aprila 1942. koji je uputio Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, u kome ga obavetava da je Vrhovna komanda italijanske vojske traila od Dangia da zahteva ulazak italijanskih trupa u istonu Bosnu; da je po, njegovom miljenju, u celu ovu stvar umean i ministar-predsednik srpske vlade Milan Nedi, pa je Majsner zahtevao da se italijanske namere osujete.104 Nemci su se pribojavali da e italijanska Vrhovna komanda, na molbu majora Dangia, uputiti svoje trupe u istonu Bosnu, i da ustake vlasti u Zagrebu, takvom upadu nee praviti nikakve smetnje. Da bi celu stvar preduhitrili, komandant Jugoistoka je 10. aprila izdao nalog da se Jezdimir Dangi uhapsi.105 Samo dan kasnije, kvislinki list Novo vreme doneo je vest da se Dangi nalazi u Srbiji i da e biti uhapen, ako se pronae. Nije iskljueno da je Nedi na ovaj nain pokuao da 1 0 0AVIIj
101

br

i3/i_if k. 28.

AVII, NAV, N-T-501, r. 247, s. 1115, i r. 465, s. 8053313-38. los AVII, NAV, N-T-501, s. 1117; N-T-120, r. 200, s. 153587-8. 103 Majsner je sredinom aprila obavestio svoje resorno ministarstvo da italijanske trupe kontaktiraju sa Jezdimirom Dangiem i da to ide na tetu nemakih interesa u ovom delu okupirane Jugoslavije (AVII, NAV, N-T-501, s. 1118). 104 AVII, N-T-120, 200/153587-88. los AVII, NAV-N-T-120, 200/153585.

283

sprei hapenje, odnosno da obavesti Dangia preko tampe o namerama Nemaca. Nedi je, zbog ovog sluaja, istog dana bio pozvan na razgovor kod Turnera i Bender i otro kritikovan.106 Meutim, Dangia nije bilo teko liiti slobode, jer je nemakoj obavetajnoj slubi svaki njegov pokret bio poznat, poto je, s njim odravao redovne kontakte. U noi izmeu 11. i 12. aprila 1942, Dangi je bez otpora lien slobode u Rogatici, i sproveden u Beograd.107 Posle njegovog hapenja bilo je dosta polemike u nemakim okupacionim slubama u Srbiji o tome ta uraditi sa Dangiem. Komandant SS-trupa i policije Majsner, na primer, predlagao je da se Dangi odmah strelja, emu se usprotivio ef Abvera Mati. U vezi s tim komandant Jugoistoka uputio je za dva dana, dva nareenja vojnoupravnom komandantu Srbije Baderu. U prvom nareenju od 12. aprila reeno je da Nediu treba uskratiti svaki kontakt sa Dangiem, poto se sumnjalo 4a bi mu ovaj mogao pomoi da pobegne.108 U naredbi od 14. aprila izriito je stajalo da se Dangi ne sme streljati, da ga treba sasluati i iskoristi, a potom sprovesti u zarobljenitvo. Ukoliko bi bio streljan, primetio je komandant Jugoistoka, postao bi nacionalni heroj zbog ovoga i zbog toga to se njegove bande nisu bunile protiv Nemaca".109 Dok su nemaki organi razmiljali ta da urade, Dangi, ljut na svoje dojueranje saradnike (koji su ga koristili dok im je bio potreban), trajkovao je glau u zatvoru. Nedi je za to vreme preko Badera pokuao da ga oslobodi iz zatvora, ali nije uspeo. Petnaestog aprila Bencler je obavestio Ribentropa da je od Vrhovne komande Vermahta stiglo u tab vojnoupravnog komandanta uputstvo po kome treba da se pokua preko Nedia kako bi se Dangi zavrbovao u korist nemake obavetajne slube i iskoristio u borbi protiv Drae Mihailovia.110 Samo dan kasnije komandant Jugoistoka obavestio je Vrhovnu komandu Vermahta da Dangi nije hteo da razgovara sa Nediem i da e se zbog svega toga s njim prekinuti svi kontakti.111 Iz izvetaja komandanta Jugoistoka od 22. aprila 1942. vidi se da je komandant etnikih odreda istone Bosne poslat u oficirski logor u Nirnberg, u Nemakoj i tako je sluaj Dangi" bio skinut s dnevnog reda.112 Uprkos tome, Nedieve oruane jedinice i dalje su saraivale sa istonobosanskim etnicima na planu borbe protiv partizanskih odreda. O tome ima dosta podataka u kvislinkim, ustakim pa i u nemakim izvorima. Na primer, Nedi je 18. maja dobio izvetaj od artiljerijskog
,0 AVII, NAV-N-T-120, 200/153584, Benclerov izvetaj od 11. aprila 1942, Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, Novo vreme, 11. IV 1942. 107 AVII, NAV, N-T-312, r. 466, s. 8054505-6. los AVII, NAV, N-T-501, f. 257, s. 1215. io AVII, NAV, N-T-120, 200/153590. 110 AVII, NAV, N-T-120, 200/153591. 111 AVII, NAV, N-T-312, 466/8054491. 112 AVII, Minhen 3, s. 919-22 i NAV-N-T-501, r. 247. s. 1154. Bencler je u svom izvetaju od 16. IV obavestio svoje ministarstvo da je komandant Jugoistoka odredio 17. april za transportovanje majora Dangia u Nemaku (AVII, NAV-N-T-120, 200/153592).

284

kapetana II klase Bogdana Dakia, u kome ga ovaj obavetava o uspenoj borbi protiv partizana, te trai da se njegove jedinice snabdeju novim koliinama oruja i municije.113 Samo dva dana kasnije, zapovednitvo Vojne krajine alje izvetaj doglavniku" da Nedievi oruani odredi ne potuju granicu; esto prelaze na njihovu" teritoriju i snabdevaju etnike raznom vojnom opremom. Nedieve trupe uobe ne potivaju nae granice i na oigled nemakih organa svakodnevno prebacuju k nama oruje i municiju koju dobivaju od Nemaca za odravanje reda u Srbiji." 114 Iz taba istonobosanskih etnika prispeo je u Beograd 20. maja 1942. memorandum, koji je upuen gospodinu Milanu Nediu, predsedniku srpske vlade", u kome ga etnici obavetavaju o istorijatu njihovog etnikog pokreta; trae pomo u novcu, ishrani i naoruanju a zatim naglaavaju: Obzirom da je komandant svih bosanskih etnikih odreda major Jezdimir Dangi uhvaen i odveden u ropstvo, dunost komandanta preuzeo je vojvoda Stevan Bati, komandant pozadine."115 Interesovanje Nedia i njegove vlade za teritoriju istone Bosne nije prestajalo sve do zavretka drugog svetskog rata, odnosno do osloboenja Srbije. On je uvek gajio potajne nade da e ove delove (kao i mnoge druge Sandak i Crnu Goru), pripojiti Velikoj Srbiji". Naroito je ovo pitanje potencirao posle dolaska Nojbahera u Beograd za specijalnog opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok, u avgustu, odnosno u septembru 1943, koji se zalagao kod svojih pretpostavljenih da se Nediu u vezi s ovim uine izvesni ustupci.

AVII, br. 10/2-1, k. la. AVII, NDH, k. 72, f. 1, dok. 37. 115 AVII, br. 9/2-1, k. la. U citiranom memorandumu tab istono-bosanskih etnika predlae Nediu sledee: a) da etniku akciju u Bosni pomae koliko god moe, b) da se njena pomo prua preko njenih odreda na nain koji ona nae za najsigurniji i najbri, c) da se u Sapcu, Bogatiu, Vladimircima, Loznici, Krupnju, Kamenici, Valjevu, Ljuboviji, Kosjeriu, B. Bati, Uicu, ajetini i Ivanjici, postave za sreske naelnike ljudi, koji e na etniku akciju u Bosni gledati pravilno, srpski i patriotski, a pomagati je kao i svoju drugu akciju u interesu srpstva; ,,d) da se za komandante svih oruanih odreda: andarmerije, dobrovoljakih odreda, pograninih straa i si. postave takoe ljudi koji, kao i sreski naelnici, treba da u granicama mogunosti pomognu etniku akciju kao svoju, e) da se za okrune naelnike postave u apcu, Valjevu i Uicu ljudi, koji e svim moguim sredstvima pomagati etnike. Ovo sve treba uiniti ukoliko se takvi ljudi ve sada ne nalaze na tim poloajima i u tim mestima". Sva pomo iz Srbije treba da se alje u sporazumu sa jednim odborom od 510 lica, koji bi bio stalno u Beogradu. On bi bio spona izmeu etnika na terenu iz Srbije. U ovaj odbor treba da uu samo estiti, poteni i karakterni ljudi, koji su u stanju da uvaju tajnu i da se rtvuju za optu stvar".
113 114

285

FORMIRANJE SRPSKE DRAVNE STRAE (MARTA 1942.)

Prvih meseci 1942. godine, u nemakoj okupacionoj upravi Srbije dolo je do znatnih organizacionih i kadrovskih promena. Najvanije su bile sledee: spojeni su tab Vie komande za naroitu upotrebu i tab vojnoupravnog komandanta u jednu instituciju, koja je imala naziv Komandujui general i vojni zapovednik. Komandant ovog taba bio je Paul Bader. Zatim, Operativna grupa policije (SIPO) i partijsko obavetajna sluba (SD) reorganizovane su u novu ustanovu EDS
(zapovednik policije sigurnosti i slube bezbednosti). Na elu ove

tucije doao je pukovnik dr Emanuel ef er. Tokom februara, kao pojaanje nemakim okupacionim snagama u Srbiji, stigla su etiri policijska puka, koja su, opet, bili u okviru specijalne institucije BDO (zapovednik policije poretka). Komandant tih policijskih pukova bio je potpukovnik Andreas Mej.116 Komandant BDS i BDO postao je general August Majsner, komandant SS i policije, koji je na ovu dunost postavljen 22. januara, a u Beograd je stigao ve 4. februara 1942. godine. Njegovo ime posebno istiemo, jer je on bio glavni pokreta organizacije Nedieve oruane sile", o emu e biti rei u daljem tekstu. U naredbi, o Majsnerovom postavljenju, koju je Hitler potpisao, kae se i sledee: Prilikom vrenja gore navedenih poslova ima pravo nadzora i nareivanja srpskim vlastima i policiji. Naroito mu spada u dunost nadzor, izgradnja i upotreba srpskih policijskih snaga."117 U nemakim izvorima prve podatke o tome da treba reorganizovati Nedieve oruane vojne formacije, nalazimo u planu izgradnje oruanih kvislinkih snaga potinjenih M. Nediu." Plan je sainio Upravni tab vojnoupravnog komandanta Srbije, koji je njegov naelnik dr Harold Turner uputio 1. decembra 1941. komandantu Jugoistoka (Upravni tab je kontrolisao Nedievu vladu, sve dok, krajem 1942. godine, Turner nije smenjen, a njegov tab uklopljen kao odeljenje u tab vojnoupravnog komandanta). Prema citiranom planu, trebalo je da Nedieve oruane vojne formacije: andarmerija, ljotievci i etnici Koste Peanca, budu oiene od nepouzdanih elemenata" i da njihovo brojno stanje ne prelazi cifru od 17.000.118
118 117 118

insti-

V. Glii, n. d., 101. AVII, Mikroteka, London, 3, snimak 298921-923. AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, 256/1121-72.

286

Meutim, Nedi se nije slagao sa Turnerovim predlogom. Iz razgovora koji je s njim vodio agent BDS, 19. januara 1942, vidi se da je on imao niz naelnih pa i konkretnih primedbi. Jer plan Gruppenfhrer a dr Turnera ide za tim da izgradi jednu andarmeriju kao da je Srbija jedna zemlja u miru. Namerava se da se ponovo uspostave na pojedinim mestima andarmerijske stanice, kao to je bilo pre rata u Jugoslaviji. Ali postoji velika opasnost", kako je dalje isticao Nedi, da prilikom oekivanih ustanaka u prolee, ove andarmerijske stanice budu ponovo razoruane".119 Iz istog dokumenta saznajemo da je Nedi stavio primedbe na Turnerov plan i dao svoju koncepciju reorganizacije oruane sile". Po Nedievom planu trebalo je da u najveim centrima Srbije: Beogradu, Kragujevcu, Niu, Kraljevu, Uicu itd. budu smetene vee andarmerijske snage po kasarnama, i da budu snabdevene transportnim sredstvima. Na terenu, Nedi je predlagao da budu pokretne andarmerijske stanice, i kada ove primete partizanske snage, da izveste gradske garnizone i da zajedniki stupaju u akciju". 120 Primedbe na Turnerov plan Nedi je saoptio i vojnoupravnom komandantu Srbije na sastanku od 19. januara 1942, kome su prisustvovali, pored Badera i Nedia, i ef vojnog taba Kevi i Nediev savetnik Bankovi. Na tom sastanku Nedi je, pored ostalog, izjavio da se na prolee moe oekivati iskrcavanje Engleza u Grkoj, a moda i na Jadranu, i da bi to dovelo do opteg oruanog ustanka u Srbiji. Zbog toga je ministar-predsednik" predloio da mu se umesto 20.000 odobri da moe naoruati 30.000 vojnika i veruje da bi sa tolikim brojem ljudstva mogao da se meri sa svakim ustanikim pokretom u srpskom prostoru".121 Istog dana, kada je stigao u Beograd (4. februara 1942), Majsner je posetio predsednika srpske kvislinke vlade, u njegovom kabinetu. Razgovor se uglavnom vodio o organizovanju nove srpske policije", odnosno Srpske dravne strae, koja e mesec dana kasnije i zvanino biti oformljena. Oba sagovornika su se sloila da Srpska dravna straa na poetku treba da ima oko 15.00016.000 ljudi, ali je neizvesno bilo kako i odakle toliko ljudstvo regrutovati. U etnike Koste Peanca nisu imali poverenja ni Nedi ni Nemci, i na njih se gledalo tako da je trebalo saekati samo pogodan trenutak pa ih razoruati. Na ljotievce-dobrovoljce gledalo se sa vie poverenja, ali je bilo primedbi na njihov rad u celini. Nedi je zbog toga mislio da dobrovoljaki odredi koji, se imaju uvrstiti u policiju, ne treba da se uvrste zatvoreno, ve horizontalno da se raspodele na sve policijske sektore u zemlji". Majsner je bio drugog miljenja. Naime, da se dobrovoljci organizuju kao zatvorena formacija sama za sebe, kako ne bi u stranoj okolini mogli biti ideoloki zavedeni".122
119 Arhiv SUP Srbije, arhiva BDS, neregistrovano, Izvetaj SS-Sturmbannfhrera Helma, od 13. I 1942. 120 Isto. 121 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1136-140, Zapisnik sa sastanka NediBader, 19. I 1942. 122 Arhiv SUP, arhiva BDS, neregistrovano, Zapisnik o razgovorima izmeu Nedia i Majsnera, 4. II 1942.

287

Nedi je obavestio Majsnera da sledeih dana namerava da odri konferenciju svih 12 okrunih naelnika (bez okruga Kosova i Banata) u Ministarstvu unutranjih poslova i da im naredi da sa teritorije svoga okruga poalju po 500 ljudi za dravnu policiju, odnosno Srpsku dravnu strau. Ovi ljudi moraju da budu poreklom iz dobre i pouzdane porodice, i koji su ve odsluili svoj vojni rok. Tako bi se skupilo 6.000 ljudi. Daljih 7.500 ljudi pretstavljaju oni koji se sada nalaze u slubi kod policije i andarmerije." Onih 2.500 osoba, koje nedostaju do 16.000, Nedi je izjavio da e ih preuzeti iz sastava dobrovoljakih odreda, ukoliko to oni budu prihvatili.128 Na sastanku MajsnerNedi, iako vremenski nije dugo trajao, bilo je govora i o tome kakav bi naziv nosila ta nova srpska policija". Dok je Majsner bio miljenja da bi bio najadekvatniji naziv policija", Nedi je odluno odbio naziv policija" ili andarmerija", jer, kako je on istakao, za vreme od 20 godina zloglasnog policijskog reima u Jugoslaviji, ovi nazivi su kompromitovani", te je izneo svoje i miljenje Dimitrija Ljotia da se nazove Narodna garda". Mada se samo o nazivu nisu sloili, sva ostala pitanja Nedi i Majsner su usaglasili i na njima e se sledeih dana intenzivno raditi. Samo etiri dana kasnije (7. februara) odran je novi sastanak izmeu Nedia i Badera, uz prisustvo Aimovia, Turnera i Kevia. Raspravljalo se o mnogim pitinjima, a posebno je analiziran problem reorganizacije Nedieve oruane sile" i njeno osposobljavanje za borbu protiv partizanskih odreda, jer se predvialo da e ovi na prolee aktivnije delovati u mnogim krajevima Srbije. U svojstvu vojnoupravnog komandanta, Bader je saeo svoja izlaganja i formulisao ih na sledei nain: Njemu, Nediu, stoji na raspolaganju 910.000 ljudi, a s tim on ne moe da odrava mir. Morao bi, stoga, da zamoli da mu se odobri vie snage. Situacija vlade je loa. Ljoti hoe da povue svoje ministre. Iz gore iznetih razloga opao je presti vlade. Ona jedva da moe jo neto da sprovede. On ne zna ta bi trebalo da ona radi. Situacija je ozbiljna. etnici su nepouzdani kao i dobrovoljaki odredi." Postavio je pitanje i da li jo uopte moe da sakupi pouzdane ljude, ak i ako bi Bader hteo da im odobri pojaanje. 124 Turner je na ovom sastanku predloio da treba postepeno delovati; naime, prethodno organizovati bar 10.000 policajaca, pa tek onda razoruavati etnike Koste Peanca, legalizovane etnike i nepouzdane dobrovoljce, s tim su se sloili svi prisutni na sastanku.125 Postavlja se pitanje zato se uopte reorganizacija Nedieve oruane sile" vrila prvih meseci 1942. godine i zbog ega je ovom pitanju poklonjena toliko panja; da li je na taj nain menjana samo forma ili sutina Nedievih oruanih odreda i, na kraju, ta su i da li su ovim uopte kvislinzi neto dobili, a posebno Nemci. Delimian odgovor na sva
Isto. AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1081-85, Zapisnik sa sastanka NediBader, 7. II 1942. 125 Isto.
123 124

288

ova pitanja dao je lino Milan Nedi u istranom zatvoru u Beogradu 1. februara 1946. godine. Na pitanje islednika koji su razlozi rukovodili vladu da se odredi preformiraju u SDS, on je dao sledei odgovor: Razlozi kojim se vlada rukovodila da se njeni dotadanji odredi preformiraju u SDS, bili su ti to je Srbija koncem 1941. godine bila oiena od komunista, pa je sada trebala da se stvori jedna oruana snaga za odravanje javnog reda i poretka bezbednosti u zemlji. Otuda je dolo do preformiranja vladinih odreda u SDS. Dotadanji vladini odredi bili su vie operativne jedinice, pa su zbog toga Nemci od njih zazirali . . . i smatrali su, s obzirom da su komunisti pro ter ani i da je situacija stabilizirana, da se uloga dotadanjih vladinih odreda treba da izmeni u tom smislu to bi oni postali uvarima bezbednosti. to se tie samog naziva 'SDS', taj je naziv ponikao u samoj vladi." Na istom mestu Nedi je istakao da je Srpska dravna straa sredinom leta 1942. godine imala oko 15.000 ljudi.129 Posle priprema, koje su praktino poele jo 1. decembra 1941, a ubrzane dolaskom Majsnera u Beograd poetkom februara 1942, Nedieva vlada je 3. marta donela Uredbu o ustrojstvu Srpske dravne strae. U jednom njenom delu pisalo je pored ostalog: Cl. 1: Na teritoriji Srbije policijsku izvrnu i graninu slubu vre organi srpske dravne strae kao slubenici Ministarstva unutranjih poslova; l. 2: 1. Srpska dravna straa je uniformisana i naoruana grupa i deli se na: a) gradsku dravnu strau, koja vri slubu u Beogradu, seditima okrunih naelstava i gradovima; b) poljsku dravnu strau, koja vri slubu na celoj teritoriji zemlje, izuzev podruja gradskih policija, i v) graninu dravnu strau, koja vri graninu slubu. 2) U sklop srpske dravne strae, ulaze kao sastavni deo i sve vatrogasne jedinice na teritoriji zemlje, o emu e Ministarstvo unutranjih poslova propisati blie odredbe. 3) Za policijsku izvrnu, graninu i vatrogasnu slubu na teritoriji okruga banatskog donee se posebni propisi. l. 3: Na elu celokupne srpske dravne strae stoji komandant, koji sa svojim tabom sainjava jedinicu pod nazivom: Komanda dravne srpske strae. Komanda srpske dravne strae u sastavu je MUP-a. Komandant i svi oficiri, podoficiri i straari SDS potinjeni su Ministru unutranjih poslova u svima slubenim, linim i disciplinskim odnosima. l. 4: Na teritoriji Uprave grada Beograda, policijsku izvrnu slubu vri srpska dravna straa Uprave grada Beograda. Svi organi SDS Uprave grada Beograda sainjavaju posebnu jedinicu u sastavu SDS pod nazivom: Komanda
186 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia, 1. II 1946. U daljem tekstu zapisnika, Nedi je dao sledee podatke: da je prvi komandant SDS bio general Stevan Radovanovi do juna 1942, a tada je na zahtev Nemaca smenjen i na njegovo mesto je doao Borivoje Joni, koji je do tada bio u zarobljenitvu; da je SDS bila pod kontrolom Ministarstva unutranjih poslova a posle Majsnerovog dolaska, odnosno posle formiranja Srpske dravne bezbednosti, izdvojena je iz MUP-a i njom je rukovodila Komanda srpske dravne bezbednosti, odnosno ef ove slube Dragi Jovanovi, koji je direktno doao pod Majsnerovu komandu.

19 Kontrarevolucija u Srbiji 1

289

srpske dravne strae Uprave grada Beograda, koja je potinjena u slubenim, linim i disciplinskim odnosima Upravniku grada Beograda." 127 Interesantan je naroito l. 32. citirane uredbe, u kome je reeno da pri prijemu u slubu SDS imaju prvenstvo oni kandidati koji su se odazvali pozivu za obnovu Srbije i uestvovali u borbi (etnici, dobrovoljci, odrednici itd.) protivu komunista i ostalih naoruanih zloinaca".128 Pripadnici Srpske dravne strae imali su policijsku ulogu (Srpska dravna poljska straa je uglavnom naslednik bive andarmerije). Drugim reima, SDPS imala je slinu, ako ne i identinu ulogu u kvislinkoj dravnoj upravi kao biva andarmerija. Srpska dravna straa bila je uniformisana i za svoju slubu okupatoru njeni pripadnici primali su od Nedieve vlade (na teret srpskog naroda) mesene prinadlenosti. Znai, bili su, ipak, stimulisani na izvestan nain. Iz priloene tabele vidi se kolike su bile plate u martu 1942. godine za straare, podoficire i oficire SDS.129 PREGLED
Plata straara i podoficira SDS na dan 1. IV 1942. Plata sa periodinom poviicom 1 3 2.900 2.700 2.500 2.300 2.200 2.200 4 3.000 2.800 2.600 2.400

Grupa zvaninika 1

in i zvanje
1

Plata

2 5 3.100 2.900 2.700 2.500

Ia Narednik vladine dravne strae I Narednik dravne strae II Podnarednik dravne strae III Kaplar dravne strae Straar pripravnik SDS Straar pripravnik Dravne strae prve godine

Slubene novine, br. 18 od 3. III 1942. Isto. 129 Isto. U l. 5. citirane uredbe reeno je: Srpska gradska dravna straa deli se na odrede gradske dravne strae, ovi na potreban broj kvartovnih odreda, a ovi na potreban broj staninih odeljenja. Po ukazanoj potrebi, pojedini odredi gradske dravne strae dele se na posebne odrede ili odeljenja, (saobraajne, konjike, motorciklistike itd.). Na elu odreda gradske dravne strae, stoje komandiri odreda GDS; na elu kvartovnih ili posebnih odreda, staninih odeljenja itd. stoje komandiri kvart. odreda, staninih odeljenja itd.". U l. 6. pisalo je: Srpska poljska dravna straa deli se na okrune odrede, a ovi opet na potreban broj staninih odeljenja. Teritorijalna nadlenost okrunih odreda i njihovih sreskih odreda, poklapa se sa teritorijalnom nadlenosti odeljenskih okruga i srezova u okrugu."
127 128

290

PREGLED Plata oficira SDS na dan 1. IV 1942. godine Poloajna Plata sa periodinom poviicom 1 5 7.500 7.000 6.400 5.600 5.000 4.600 4.000 3.800 6.000 5.300 4.800 4.200 3.900 2 6

Stepen

in i zvanje 3 eneral SDS Pukovnik SDS Potpukovnik SDS Major SDS Kapetan SDS Porunik Potporunik Potporunik pripravnik

Plata 4 8.000 7.000 6.800 6.000 5.300 4.800 4.400 3.900 3.600 3.300 3.100

1 II III IV V VI VII VIII IX

2 2 1 2 1 2

Iz ove tabele odmah se moe uoiti da su ovi uvari reda i poretka", u odnosu na druge slube u Nedievoj administraciji i upravi, bili relativno dobro plaeni. Jer slubenici nieg ranga, na primer, Komesarijata za nadnice i cene, 21. oktobra 1941. primali su proseno 1.5002.500 dinara meseno. Priblino isti iznos u to vreme primale su sline kategorije i u drugim ministarstvima Nedieve vlade.130 Mesene plate nekih drugih zanimanja na dan 5. decembra 1941. izgledale su ovako: dnevniar na eleznikoj stanici u Topideru 75 dinara dnevno; profesor u penziji 600 dinara meseno; inovnik Uprave grada Beograda VIII poloajne grupe 1.700 dinara meseno; penzioner sa nekog vanijeg radnog mesta 1.300 dinara; profesor 1.863 dinara; radnik u dravnoj radionici u Smederevu 1.600 dinara i nii inovnik Ministarstva prosvete platu oko 1.100 dinara.131 Ove primere smo naveli samo zato da bi smo pokazali da plate pripadnika SDS nisu bile tako male, kao to su neprekidno isticali osnivai pomenute institucije, odnosno odgovorni ljudi u Nedievoj vladi. Kvislinki funkcioneri (naroito komanda SDS) stalno su ponavljali da je jedan od uzroka to je borbeno raspoloenje pripadnika SDS ispod svake kritike, u slabim prinadlenostima. Ocenu ove kvislinke vojne formacije, kao i etnika Koste Peanca, dosta je realno dao naelnik okruga kruevakog, u svom izvetaju, upuenom lino Milanu Nediu, 11. maja
130 131

AS, neregistrovano, platni spisak za oktobar 1941. AS, M. tr. br. 62-103/41.

19*

291

1942: Moe se kazati ukratko da pripadnici SDS nemaju obeleja jedne vojske, jer im fali duh i disciplina; ak su korumpirani. Ne moe se kazati da imaju najbolje dranje ni prema narodu, kojeg nepravedno sumnjie da je naklonjen partizanima, te ga pljakaju, otimaju mu i natresaju se." Za etnike Koste Peanca, reeno je u istom izvetaju: etnici ovog okruga su veoma slabi u vojnikom i moralnom pogledu; kod njih ne postoji nikakva disciplina i uoava se odsustvo svakog vojnikog duha. Oni nisu zatitnici naroda, ve su veliki otimai i siledije." 132 Koliko je bilo stvarno ljudi u srpskoj dravnoj strai prilikom njenog formiranja, nema preciznih podataka. Nedi u citiranom zapisniku od 1. februara 1946, u Beogradu, pred istranim organima tvrdi da ih je bilo sredinom 1942. oko 15.000. Ta se cifra poklapa sa brojem ljudstva koje je pominjano u razgovorima izmeu Nedia i Majsnera na sastanku od 4. februara 1942. I u izvetaju Konzulata NDH u Beogradu (koji je bio dobro obaveten), od 7. jula 1942, Zapovjednitvu ustake nadzorne slube, reeno je, pored ostalog, da je SDS slubena vojska generala Nedia i da ona broji izmeu 1520.000 ljudi.133 Boko Kosti u citiranoj publikaciji tvrdi (ne navodei vremenski period) da je Srpska dravna straa sa Srpskom graninom straom brojala oko 18.000 ljudi". 1333 Meutim, u izvetaju Ministarstva unutranjih poslova Nedieve vlade od 28. maja 1942 (dakle, tri meseca posle obrazovanja Srpske dravne strae) zabeleeno je da je toga datuma bilo ukupno 18.622 pripadnika SDS: oficira, podoficira i straara, od toga u pojedinim centrima, npr: u Beogradu 3.500; Kragujevcu 1.651; Poarevcu 1.045; Niu 3.965; Leskovcu 1.384 itd.133b Na osnovu svih ovih podataka, na bi zakljuak bio da je SDS u leto 1942. imala izmeu 15.000 i 18.000 ljudi. Takoe mnogi kvislinki izvori govore da je gotovo celokupna ranija andarmerija ula u Srpsku dravnu strau; zatim deo dobrovoljaca Dimitrija Ljotia; jedan broj etnika Koste Peanca i Drae Mihailovia, koji su bili legalizovani" kod Nedieve vlade i nemakih okupacionih vlasti u Srbiji. Ali, po svemu sudei, taj broj nije mogao ni izdaleka popuniti predvienu kvotu, pa je Ministarski savet Nedieve vlade doneo Uredbu o obrazovanju policijskih kola u svim veim gradovima Srbije, odnosno u seditima okruga. Uredba je bila doneta jo 30. decembra 1941; dakle, odmah po usvajanju Turnerovog plana, o reorganizaciji Nedieve oruane sile".134 Meutim, posle Majsnerovog dolaska ona je izmenjena i doterana. Da bi neki graanin bio primljen u ovu slubu, trebalo je da ima dva jemca koji su naklonjeni Nedievim vlastima; uverenje o vladanju i ponaanju, takoe potpisano od dva gra132 AVII, Na, br. 17/1-1/17, Izvetaj okrunog naelnika Kruevca od 11. V 1942. 133 A VII, NDH, br. reg. 1/19-1, k. 305. , 3 3 a B. Kosti, n. d 72. i33b AVII, Na, br. 75/4-1, k. 2. 134 AVII, Na, reg. br. 1-1, f. 6, k. 136.

292

anina i da (to je najvanije) sam kandidat potpie izjavu u kojoj se obavezuje da e u Srpskoj dravnoj strai ostati najmanje tri godine.135 Ve od poetka se videlo da je odziv za policijsku kolu bio veoma slab. Za prvu grupu trebalo je da svaki okrug obezbedi po 500 dobrovoljaca". To je bilo u skladu sa Nedievom koncepcijom, tj. da se na taj nain iz 12 okruga ve u aprilu 1942. dobije 6.000 novih pripadnika SDS. Meutim, gotovo svi okruni naelnici, u svojim izvetajima za mart i april, istiu da je Policijska kola" poluprazna, jer nema ljudstva; da se dobrovoljci slabo javljaju i da davanje obaveze na tri godine dovodi do toga da veina mladia predvienih za kolu, odnosno za SDS, bei od svojih kua. O tome je pisao i okruni naelnik apca u svom izvetaju od 12. marta 1942: Kada je pala telegrafska naredba G-dina Predsednika Ministarskog saveta da odreenog dana mora biti 500 mladia u policijskoj koli, naredio sam sreskim naelnicima da odreeni broj upute, jer dobrovoljakih kandidata nije bilo iz prostog razloga to su uslovi teki, a naroito obaveza od 3 godine, koja je, po mom miljenju, apsolutno nepotrebna i inio sam predlog da se ukine." 136 Samo nekoliko dana kasnije, Obavetajni odsek Srpske dobrovoljake komande pisao je Nediu o nainu na koji se regrutuju mladii sa terena abakog okruga, pa se u vezi s tim posebno naglaava: Sreski naelnici sreza mavanskog, pocerskog i jadarskog su sebi potinjenim predsednicima optina izdali naredbe (pismeno i usmeno) da je svaki predsednik optine duan da sa svoje teritorije mobilie 2030 mladia za dravnu policiju. Pri tome da se ne biraju sredstva. Skoro su svi silom mobilisani da se jave u dravnu policiju. Dotini primorani mladii su veinom sprovoeni od strane andarma. Mobilisani mladii uopte ne znaju zato se mobiliu, ni gde e ih iz sela odvesti."137 Slab odziv u policijsku kolu, odnosno u SDS, zabrinjavao je i Nedievu vladu i nemake okupacione vlasti u Srbiji. Zbog toga je general Stevan Radovanovi, komandant SDS, uputio 25. aprila 1942. pismo svim okrunim naelnicima, u kome insistira da ovi izdaju nareenje komandantima dobrovoljakih i etnikih odreda na terenu da oni iz svojih redova alju ljude u policijsku kolu, kako bi se na taj nain plan ispunio: Odziv mladia sa sela po objavljenom konkursu, izuzetno je slab",
us AVII, Na, br. 2/5-1, k. 27. Okruni naelnik Kragujvca u aktu od 5. II 1942. komandantu mesta Belanovica naredio je sledee: Shodno ovlaenju Pred.min. saveta I br. 15394. od 30. XII/41, na III teaj Policijske kole okrunog naelnika u Kragujevcu u vremenu od 15. do 28.februara 1942, ima proi ljudstvo nie navedenih odreda i to: 1) 60 vojnika-etnika Gornjo-milanovakih; 2) 50 etnika iz odreda Svete Rudnikog"; 3) 40 etnika iz posade K-de mesta Belanovica; 4) 20 etnika iz odreda u s. Jermenovcima; 5) 60 etnika iz Beogradskog etnikog odreda; 6) 80 etnika iz Donjo-Gruanskog odreda; 7) 10 policajaca iz Gradske policije u Kragujevcu; 8) 20 andarma iz Kragujevake andarmerijske e t e . . . Sve navedeno ljudstvo sa celokupnom etnom spremom ima se javiti k-tu Policijske kole u Kragujevcu na dan 14. II 1942. radi lekarskog pregleda" (AVII, Na, br. reg. 1-1, f. 6, k. 136). we A V I I j r e g b r - 22/2-1, k. 92. 137 AVII, br. reg. 6-1, f. 9, k. 136, Izvetaj Obavetajnog odeljenja SDK od 21. III 1942.

293

pisao je komandant SDS. Odziv bi bio mnogo bolji kada bi obavezni rok, umesto tri, bio dve godine. Odziv iz etnikih i dobrovoljakih odreda nije nikakav. Nesavesnosti njihovih stareina uzrok su da oni ne dozvoljavaju da se vojnici javljaju na kurs u kole Srpske dravne strae." 138 Milan Nedi i njegova vlada imali su problema ne samo sa regrutovanjem u SDS ve i sa oficirskim i podoficirskim kadrom. Komandant SDS bio je do juna 1942. Stevan Radovanovi, pa ga je nasledio pukovnik Borivoje Joni. Neki izvori ukazuju da je Nedi planirao za prvog komandanta SDS generala Dragutina Zivanovia, koji se nalazio u zarobljenitvu, ali, navodno, Nemci nisu hteli da ga oslobode.139 Nedi je na sastanku sa Majsnerom od 4. februara izjavio da su mu veina oficira i podoficira u policiji i andarmeriji nepouzdani i molio je da se iz zarobljenitva puste oni koji su se dobrovoljno stavili na raspoloenje za borbu protiv komunizma u Srbiji". Meutim, iz zapisnika sa ovog sastanka se vidi da Majsner nije bio sklon da u ovom pogledu da Nediu podrku. Zbog toga mu je predloio da unapredi u oficire one podoficire koji su se naroito do tada istakli u borbi protiv komunista.140 Nedi je oigledno sluao savete Majsnera, kao i mnogih drugih nemakih funkcionera u okupiranoj Srbiji. On je to, kao sluga okupatora, i morao da ini. Zbog toga je u vie navrata tokom 1942. unapreivao stareine svoje oruane sile". Na primer, samo 26. avgusta unapredio je u vii in 130 oficira i podoficira za steene zasluge u borbi protiv komunista".141 Kad je re o reorganizaciji Srpske andarmerije, odnosno o formiranju SDS, interesantno je, radi potpunijeg sagledavanja ovog problema, istai i sledee: prvo, Srpska dravna straa, samo tri dana posle donoenja Uredbe o njenom ustrojstvu, stavljena je pod Majsnerovu komandu, emu se Nedi stalno protivio;142 drugo, na izriit Majsnerov zahtev, poetkom avgusta 1942. ustanovljena je institucija efa srpske dravne bezbednosti", na elo koje je doao Upravnik grada Beograda Dragomir Dragi Jovanovi. On je bio glavni naredbodavac Srpske dravne strae: vrio je postavljenja, otputanja, penzionisanja. Ali za sve bila mu je potrebna saglasnost Majsnerova, koji mu je bio prvi pretpostavljeni;143
AVII, Na, br. reg. 72/4-1, k. 2. B. Kosti, n. d., 72. Arhiv SUP Srbije, br. 27527/95, arhiva BDS, Zapisnik sa sastanka izmeu Nedia i Majsnera od 4. II 1942. 141 AVII br. 15/2-1 k. la. 142 A Vii' Mikroteka, N-T-501, r. 247, s. 806. 143 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Nedia od 9. I 1946; U vezi sa ovim Majsner je uputio akt Nediu: Uredbom o osnivanju celokupne slube Srpske dravne bezbednosti osnovano je nadletvo efa srpske dravne bezbednosti koji je u svojim poslovima u okviru MUP-a samostalan. Prema ovoj Uredbi postavlja i otputa ef Srpske dravne bezbednosti sve slubenike. On je i naredbodavac I stepena za sve budetske rashode, koji se odnose na Srpsku dravnu bezbednost" (AVII, br. 23/2-1, k. la). Na osnovu Majsnerovog nareenja, Ministarski savet doneo je 10. avgusta 1942. Uredbu o formiranju Srpske dravne bezbednosti": U tom cilju stvorena je Uredba M. S. br. 3142, od 10. avgusta 1942. .Srpska dravna
138 139 140

294

tree, Ministarski savet je 21. oktobra 1942, na predlog efa Srpske dravne bezbednosti, propisao Uredbu o Srpskoj graninoj strai, koja je bila izdvojena iz organizacije SDS, i kao samostalna organizacija potinjena ministru finansija Nedieve vlade.144 Srpska dravna straa (gradska, poljska i granina), posle njenog definitivnog konstituisanja, tokom leta 1942. bila je uvar reda u gradovima i selima i uvar granica okupirane Srbije". Tu ulogu nisu vie obavljali ljotievci i etnici Koste Peanca; njihov je jedini zadatak bio da vode borbu protiv komunista i da uvaju granice prema Drini". 145 Meutim, iako je Srpskoj dravnoj strai bila namenjena policijska funkcija", to je u praksi bilo samo formalno tako. Jer, im bi se na terenu izvodila neka akcija irih razmera protiv partizanskih odreda bile su angaovane sve okupatorske i kvislinke snage, razume se, i pripadnici SDS. O tome je i Milan Nedi govorio postrojenim pripadnicima ove slube juna 1942.: Danas je najsveaniji dan u vaem ivotu, kad stupate u redove SDS. Vi postajete nai branioci reda, zakonitosti i sigurnosti u naoj mnogo namuenoj otadbini, majci Srbiji." 146 U daljem tekstu ovog govora Nedi je istakao da je komunizam najvei protivnik srpskog naroda i da Srpska dravna straa treba da bude bedem koji e tititi srpski narod, gradove i sela i obezbediti nesmetani boravak nemakim okupacionim snagama u ovom delu Balkana. Jo precizniji od srpskog kvislinkog predsednika bio je novi komandant SDS, pukovnik Borivoje Joni, kada je u naredbi od 13. juna 1942. zahtevao od svih srpskih kvislinkih vojnih jedinica da izmeu sebe odravaju lojalnu i bratsku saradnju", kako bi zajednikim snagama, kako on kae, unitili komuniste u svakom okrugu Srbije: Da se odrava lojalna i bratska saradnja u svim delovima SDS sa Srpskom dobrovoljakom komandom, te da se ova bratska saradnja prenese i na
bezbednost', koja e u okviru Ministarstva unutranjih poslova, objediniti rad svih organa koji rade na polju bezbednosti... Okruni i sreski naelnici, kao efovi opte uprave na svojoj teritoriji, do ove uredbe bili su odgovorni za red i mir na svojoj teritoriji. Posle stupanja ove Uredbe na snagu, ta dunost i odgovornost prelazi na organe Srpske dravne bezbednosti" (AS, m. pr. 3040/42).
144 Slubene novine, br. 84 od 20. X 1942. U vezi s ovim zanimljiva je izjava koju je posle rata M. Nedi dao u istranom zatvoru: Majsner je propisao izvesnu uredbu, po nalogu Himlera, da se bezbednost u Srbiji izdvoji i iskljui iz Min. unutranjih dela i da se obrazuje posebno odeljenje-direkcija bezbednosti, na ije je elo doveo Dragog Jovanovia. Oruani odredi, od tada, bili su potinjeni Dragom Jovanoviu, koji je po nareenju Nemaca, vrio upotrebu sa ovim oruanim odredima a i istovremeno Jovanovi je sam vrio unapreenja, penzionisanja i otputanja oficira i drugih" (Arhiv SUP-a Srbije, Zapisnik od 1. II 1946). A Boko Kosti, u n. d., str. 72, u vezi s ovim pie: Na elu ovih oruanih formacija (SDS) tada je stajao ondanji upravnik grada Beograda i predsednik optine Dragi Jovanovi, koji je na ovo mesto postavljen po izriitom traenju Majsnera. Nedi se protivio ovom naimenovanju, ali je posle odlunog Himlerovog zahteva morao da popusti." 145 AVII, NDH, br. reg. 1/19-1, k. 305, Izvetaj Konzulata NDH u Beogradu od 7. jula 1942. 146 Glasnik Srpske dravne strae, struno-nauni asopis, br. 1/42.

295

podreeno ljudstvo, kako u tabovima, tako isto i na terenu i u svim prilikama u slubi i u privatnom ivotu. Ne sme se izgubiti iz vida da je dunost svih Srba, a prvenstveno svih delova srpske dravne sile pa bili to etnici, dobrovoljci ili straari da svim silama rade na odravanju mira, obnovi i stvaranju bolje budunosti Srbije, kao i to da je na zajedniki zadatak jedan te isti, tj. unitenje svih komunistikih bandi; borba i unitenje svih tetnih elemenata koji spreavaju miran ivot i bolju budunost Srbije, a vetom propagandom ire meusobne razdore i uzajamnu netrpeljivost.. ."147 Tako je Borivoje Joni, brat ozloglaenog Nedievog ministra prosvete Velibora Jonia, pozivao pripadnike Nedieve oruane sile" na jedinstvo u borbi protiv komunista; i to istog dana kada je bio postavljen za komandanta Srpske dravne strae. Njegov prethodnik, Stevan Radovanovi, bio je smenjen na izriit zahtev Nemaca, jer se eksponirao kao saradnik Drae Mihailovia. Ali u naredbi br. 43. od 12. juna 1942, Nedi je dao drugaije obrazloenje o njegovom uklanjanju s ovog poloaja: U momentu kada zbog naruenog zdravlja od rada odlazi sa svoga mesta, ovom starom srpskom borcu i pravom srpskom eneralu, srpska vlada u ime otadbine odaje ovim aktom puno priznanje i istie kao primer kako se nesebino slui, u najteim trenucima, srpskom narodu i srpskoj zemlji." 148 U nemakim izvorima, ima dosta podataka o angaovanju kvislinkih vojnih formacija protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. S obzirom na ovlaenja koja je dobio, Majsner je odmah posle dolaska u Beograd poeo da angauje dotadanju kvislinku srpsku andarmeriju, a kasnije Srpsku dravnu strau, ljotievce, pa i pojedine etnike odrede Koste Peanca. Prvi objekti koje je trebalo da zatite pripadnici Nedieve oruane sile", bili su elezniki vorovi u Ibarskom basenu, gde su poeli veliki radovi na opravci mostova, eleznikih stanica i drugih objekata koje su krajem 1941. poruili partizanski odredi Srbije. Majsner je predlagao da ta obezbeenja sprovodi andarmerija, odnosno tada ve SDS; Nedi je smatrao da je ova sluba jo slaba i da veim delom treba angaovati Ljotieve dobrovoljce. Da bi se koliko-toliko nesporazumi prevazili, Erih Kevi je 27. februara pozvao na sastanak Nedia i njegovog savetnika Bankovia. Postignut je sporazum da se u prvoj fazi angauju dobrovoljci, a kasnije, kada se bude uvrstila" SDS, da ona preuzme na uvanje pomenute objekte. Kevi je dao obeanje da e uvek, kada se bude trebala da angauje negde Nedieva policija",
Zb. NOR, 1-3, 501502. Novo vreme, 14. VI 1942. Neposredno pre nego to je smenjen, Stevan Radovanovi je odrao jo jedan svoj antikomunistiki govor. I ovog puta pripadnicima Nedieve oruane sile": Komunistika propaganda iz Moskve, u vezi sa onim iz Londona, bila je dovela do toga da je se ,crvena opasnost' tako osilila da je udarila i na kapije, nae prestonice Beograda. U to najkritinije doba, doba kada je bilo pitanje biti ili ne biti, pojavie se ljudi, pravi Srbi i patriote, koji vole svoj n a r o d . . . Ti ljudi, ti pravi Srbi, u septembru 1941, obrazovae Srpsku vladu, Vladu narodnog spasa, pod predsednitvom, slavom ovenanog enerala Milana Nedia" (Glasnik SDS, br. 1/42).
147 148

296

Majsner e ga o tome tri dana ranije obavestiti".149 O istom pitanju raspravljano je na sastanku 5. marta 1942, kome su prisustvovali: Bader, Nedi, Kevi i Bankovi. Nedi je referisao o merama koje je ve preduzeo za obezbeenje ibarske eleznike pruge, tj. da e angaovati delove SDS, dobrovoljce i etnike i da e oni biti na licu mesta ve 10. marta, iako radovi poinju 16. III 1942. Nedi je takoe obavestio komandujueg generala Srbije o problemima koje ima pri mobilisanju ljudi u redove SDS.150 Nemake okupacione vlasti su stalno insistirale da budu na poseban nain pozdravljane od kvislinkih vojnika, podoficira i oficira u Srbiji. Uvek su na to ukazivale Ministarstvu unutranjih poslova Saveta komesara, a kasnije Nedievoj vladi. Poto je bila reorganizovana andarmerija i formirana SDS, traeno je da i ona odaje posebno potovanje, nemakim oficirima i podoficirima. O merama koje je preduzeo na ovom planu, Stevan Radovanovi, komandant SDS, obavestio je Badera 18. aprila 1942: Ministarstvo unutranjih poslova je jo u toku meseca maja 1941, naredilo to je potrebno, da svi uniformisani organi i slubenici Ministarstva unutranjih dela imaju da odaju vojnike poasti pripadnicima nemakih oruanih snaga, oficirima i podoficirima i da ih u prolazu i pri drugim susretima propisno pozdravljaju. Poto je sada formirana Srpska dravna straa, ta se naredba protegla i na njene pripadnike."151 Nemaki izvori, takoe, belee da je Nedi stalno insistirao kod Badera, Turnera i Majsnera da ljotieve dobrovoljce, koji su teili vie ili manje sebinim ciljevima, i etnike Koste Peanca, koji su se borili protiv komunista i uivaju veliki ugled u narodu", prevedu u Srpsku dravnu strau. To je Nedi ponovio i u pismu Baderu od 13. maja 1942.152 Meutim, Nemci su ignorisali sve Nedieve predloge: prvo zbog toga to nisu imali poverenja u etnike Koste Peanca; drugo, to su hteli da ouvaju jedinstvo" Ljotievih dobrovoljaca, koji su im sluili kao istureni bedem u borbi protiv partizanskih odreda Srbije i u njih su (uza sve primedbe koje su imali na njihov rad) imali najvie poverenja; tree, Nemci su smatrali da svaki Nediev potez usmeren ka uklapanju dobrovoljaca u sastav SDS, predstavlja gomilanje prerogativa u
149 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1078-79, Zapisnik sa sastanka KeviNedi od 27. III 1942. 150 A v i i , Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1075-76. 151 AVII, NA, kut. 28, reg. br. 30/1. U daljem tekstu pisma komandanta SDS reeno je sledee: Da bi se odnos izmeu pripadnika nemakih oruanih snaga i Srpske dravne strae, etnika i dobrovoljaca utvrdio, slobodan sam pa predloim: a) srpski generali imaju da odaju vojnike poasti svim generalima nemakih oruanih snaga; b) srpski tabni oficiri da odaju vojnike poasti svim generalima i tabnim oficirima nemakih oruanih snaga; c) svi ostali srpski oficiri imaju da odaju vojnike poasti svakom oficiru nemakih oruanih snaga; d) srpski oficiri imaju da odaju vojnike poasti svim oficirima i podoficirima nemakih oruanih snaga; e) svi ostali pripadnici SDS, etnikih i dobrovoljakih odreda imaju da odaju vojnike poasti svim pripadnicima nemakih oruanih snaga. Molim da se ovaj predlog odobri." 15! Arhiv SUP Srbije, dosje Nedia, br. 57527/112.

297

njegovim rukama, pa su mu prigovorili ak da namerava da obrazuje sopstveno Ministarstvo policije". U vezi s tim pisao je potpukovnik administrativne slube vojnoupravnog komandanta Rajnhold, u svom elaboratu O srpskom predsednitvu Ministarskog saveta", od 27. jula 1942, pored ostalog: Dobrovoljake odrede i etnike treba smatrati pomonom policijom i takoe potiniti Ministarstvu unutranjih poslova. Poto etniki odedi ionako treba da budu rasputeni, nema prigovora tom potinjavanju. Izuzetak ine Ljotievi odredi, koji imaju vie politiki karakter." 153 Majsner je sve vie ograniavao Nediev uticaj na kvislinke vojne formacije, te je na jednu Turnerovu primedbu, u vezi s tim da treba imati obzira koliko-toliko prema Nediu", odgovorio u pismu od 16. avgusta da je on, Majsner, prema naredbi o postavljenju, ne samo ovlaen nego i duan da izdaje direktive srpskim policijskim nadletvima, te u tom pogledu ne misli nita da menja. 154 Nedi se alio general-pukovniku Leru, komandantu Jugoistoka, na sastanku koji je odrao s njim u Beogradu, 29. avgusta 1942, da on (Nedi) i njegova vlada nemaju gotovo nikakve vlasti i da su ta ogranienja u svakom pogledu poveana dolaskom Majsnera u Srbiju i prevazila svaku meru. Meutim, Ler nije hteo da donosi bilo kakvu odluku na relaciji Nedinemake okupacione vlasti u Srbiji, ve je ovog samo sasluao i predloio mu da sva sporna pitanja reava sa komandujuim generalom, Upravnim tabom i lino sa Majsnerom.155 Samo dva dana kasnije (tanije, 1. septembra 1942), Majsner je obavestio Nedia da se on praktino ne mea bilo u kakve operativne poslove Srpske dravne strae i srpske bezbednosti uopte, iako kontrolie njegov rad; da Nedi sa svojom vladom moe i treba i ubudue, pored ostalog, da utie na budet, odnosno raspodelu sredstava, kako bi se kvislinke snage mogle efikasnije suprotstaviti partizanskim odredima i diverzantskim grupama na terenu.156 O ovom Majsnerovom pismu Nediu razvila se velika polemika, ak i u najodgovornijim slubama nemake okupacione uprave u Srbiji. Bencler je, na primer, u svom izvetaju od 13. septembra 1942, koji je uputio Ribentropu u vezi sa krizom Nedieve vlade, koja je zapretila da e podneti ostavku sticajem mnogih okolnosti, naveo da je kriza nastala, pored ostalog, i zbog toga to je upueno navodno pismo vieg SS i policijskog voe Nediu, u kome se ovaj poziva da se uzdri od bilo kakvog meanja u srpsku dravnu strau" i da o tom pismu nije obaveten on, Bencler, niti, pak, zapovednik i komandujui general u Srbiji. 157 U memorandumu Nedieve vlade, koji je upuen komandujuem generalu i zapovedniku u Srbiji 16. septembra 1942, u vezi sa ovim je pi154

155 AVII, NAV-N-T-501, 248/572-75, Zapisnik sa sastanka u Belom dvoru u Beogradu izmeu Nedia i Lera, 29. VIII 1942. 156 AVII, NAV-N-T-501, 256/1039. 157 AVII, NAV-N-T-120, 200/15377375.

1942.

153 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1053-54. AVII, NAV-N-T-501, 266/1173, Majsnerovo pismo Turneru, od 16. VIII

298

salo: Srpska vlada ne raspolae nikakvim sredstvima ni mogunostima da utie na tu situaciju; ona je potpuno paralisana, poto joj je ve osam meseci oduzeta svaka vlast u zemlji; o autonomiji i voenju zemlje ne moe biti ni govora. Vlada nema skoro nikakvog udela u upravi zemlje, poto je ostala bez izvrnih organa jer joj je u policijsko-tehnikom smislu oduzeta svaka vlast i predata zapovedniku SS-trupa. Vlada je ak dobila pismeno nareenje da ne sme Srpskoj dravnoj strai izdavati nikakva nareenja. Dosadanje pravo nareivanja vlade nad dobrovoljakim i etnikim odredima, uz iju je pomo odrala red i mir, kao i javnu bezbednost u zemlji, oduzeto joj je jer su ove jedinice potinjene tabu zapovednika u Srbiji." 158 Bencler je ponovo 16. septembra 1942. (istog dana kada je i Nedieva vlada uputila memorandum komandujuem generalu i zapovedniku Srbije) obavestio svoje pretpostavljene u Berlinu da kriza vlade narodnog spasa" ne jenjava, ve se poveava. Posebno je analizirao pitanje ogranienja vlasti Nedia i njegove vlade na Srpsku dravnu strau, koja proistiu iz Majsnerovog pisma od 1. septembra, te u vezi s tim navodi: I pismo, koje je vii SS i policijski voa uputio ministru predsedniku Nediu, kojim mu on praktino oduzima svaki uticaj na imenovanja u srpskoj policiji, dotie se take u kojoj je general Nedi posebno osetljiv. Iako pismo, sa kojim me je u meuvremenu upoznao voa grupe Majsner gledano formalno tretira samo tehnika personalna pitanja, ono znai, u stvari, za svakoga ko poznaje stvari, kraj uticaja ministra predsednika na Srpsku dravnu strau."159 Bez obzira na to to su postojala neslaganja o izvesnim pitanjima izmeu Nedieve vlade i nemakih okupacionih vlasti u Srbiji, ovima poslednjim nije smetalo da u novembru 1942. stave pod svoju zatitu srpsku kvislinku upravu i vojsku. O tome je bila propisana specijalna Uredba komandujueg generala i zapovednika Srbije po kojoj se svako ubistvo ili ranjavanje pripadnika kvislinkih odreda ili inovnika Upravnog aparata, kanjavalo poev od 22. novembra, streljanjem deset, odnosno pet, a svaki akt sabotae, streljanjem sto talaca. Posle kraeg vremena, citirana uredba je dobila dopunu po kojoj je, poev od 1. decembra 1942, zabranjeno hapenje kvislinkih inovnika kao talaca. Krajem decembra Paul Bader je obavestio Nedievu vladu da pripadnici njene oruane sile", policije i uprave sami predlau i po nemakom odobrenju sami izvravaju odmazde pri gubitku nekog iz svojih redova u borbi protiv saradnika NOP-a, pod uslovom da o tome obavetavaju nemake nadlene organe.160 Srpska dravna straa je bila najbrojnija kvislinka vojna formacija tokom celog rata. Ali Nemci nisu imali u nju poverenja iz dva osnovna razloga: prvo, smatrali su da je neborbena i, drugo, da veina njenih pripadnika simpatie etniki pokret Drae Mihailovia. O tome je Bencler, u jednom izvetaju Ribentropu, pisao: Srpski izvrni organi
158 A V I I i Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 102434. 159 AVII, NAV-N-T-120, 200/15377882. 160 AVII, NA, 27-5/5, Pismo Gajtnera, efa operativnog taba vojnoupravnog komandanta Nediu, od 25. XII 1942.

299

su nemoni pred ustanikim pokretom. Srpska dravna straa, koja preko svojih oficira snano naginje Drai Mihailoviu, zatajuje naroito protiv njegovih pristalica." 161 Ljotievi dobrovoljci su bili na veoj ceni kod okupatora jer su se najee borili protiv partizanskih odreda i pripadnika NOP-a uopte. Neki izvori ukazuju da je Majsner po dolasku u Beograd insistirao da srpski dobrovoljci poalju bar jednu etu sa zastavom na Istoni front, kao simbol borbe sprskog naroda protiv komunizma, emu su se navodno otro suprotstavili Ljoti, pa i Nedi.162 Nedi je i u sledeim mesecima 1942. nastojao da se deo dobrovoljaca ili oni u celini, ukljue u policiju, odnosno u Srpsku dravnu strau. Ali Majsner, a naroito Ljoti, nisu se s tim sloili.163 Tako su ljotievci i 1942. godine, pa i kasnije, sve do njihovog bekstva iz Srbije, oktobra 1944, ostali posebna kvislinka vojna formacija, ali pod neposrednim rukovodstvom nemakih okupacionih vlasti u Srbiji. 164 esnaestog maja 1942. Nedieva vlada je propisala Uredbu o Srpskoj dobrovoljakoj komandi. U lanu 2. stajalo je: Dobrovoljaka komanda sastoji se iz vie odreda, iju formaciju propisuje Predsednik srpske vlade. tab Srpske dobrovoljake komande brine se o organizaciji, naoruanju i materijalnom snabdevanju dobrovoljakih odreda. Unutranje ustrojstvo dobrovoljakih odreda propisuje predsednik srpske vlade na predlog komandanta Dobrovoljake komande." A u lanu 3. je reeno: Dobrovoljaki odredi mogu biti upotrebljeni taktiki po nahoenju komande oruane sile, samostalno pod komandom taba srpske dobrovoljake komande ili u zdruenim odredima pod komandom dotinog komandanta."165 Na osnovu Uredbe o Srpskoj dobrovoljakoj komandi, predsednik kvislinke srpske vlade propisao je instrukciju" za SDK, u kojoj je reeno da je ova sluba organ srpskog naroda; da slui kralju i otadbini; da stareine iz kadra, kao i oni iz rezerve, koji imaju in rezervnog oficira, ili podoficira primaju platu koja im po zakonu sleduje". 166 Meutim, iako je Nedi propisivao Uredbe i davao instrukcije za SDK, kao i za ostale kvislinke organe i slube, on praktino nije imao vlasti nad ovom slubom. Zbog toga je protestovao u memorandumu srpske vlade od 16. septembra 1942, gde je reeno: Dosadanje pravo nareivanja vlade nad dobrovoljakim i etnikim odredima, uz iju je pomo odravala red i mir kao i javnu bezbednost u zemlji, oduzeta joj je i potinjena tabu zapovednika u Srbiji." 167
AVII, NAV-N-T-120, 200/15372527. B. Kosti, n. d., 68. 163 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 108185. 164 Novo vreme, od 27. II 1942, donelo je vest da su 19. II komandanti svih dobrovoljakih odreda odrali konferenciju u Beogradu radi razrade plana borbe protiv komunizma u Srbiji". las A v n , Na, br. 74/4-1, k. 2.
161 162 188 167

Isto. AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 102434.

300

Krajem 1942. godine, Srpska dobrovoljaka komanda je preimenovana i dobila novi naziv: Srpski dobrovoljaki korpus", i za komandanta ove kvislinke vojne formacije ponovo je postavljen pukovnik Kota Muicki, koji je bio smenjen krajem 1941. godine.168 Koliko je bilo brojno stanje ljotievaca u pojedinim periodima 1942. ne moe se precizno utvrditi. Kretalo se, prema nekim izvorima, od 3.500 u aprilu do 5.000 u decembru 1942. godine.169 Meutim, izvesno je da su pripadnici SDK sredinom jula bili rasporeeni u 20 odreda, koji su bili smeteni u veim centrima: Niu, Smederevu, aku, Uicu, Bajinoj Bati, Kraljevu, Valjevu itd. Svaki dobrovoljaki odred imao je 45 eta, a svaka eta imala je proseno po 150200 ljudi.170 Legalni etnici (pripadnici K. Peanca i D. Mihailovia), bili su stalno tokom 1942. godine predmet diskusije izmeu nemakih okupacionih vlasti, s jedne, i Nedieve vlade, s druge strane. Nemci nisu uopte imali poverenja u ove etnike. Insistirali su redovno da se razoruaju, emu se Nedi opirao. Ovaj deo Nedieve oruane sile" bio im je nepouzdan; znali su da su kompromitovani i omrznuti u narodu i da naginju etnikom pokretu Drae Mihailovia. Nemce je zabrinjavalo i njihovo brojano stanje. U aprilu 9.000, a u julu 1942. 11.300, pa su u vezi s tim izdali Nediu pismeno nareenje da ne stvara nove etnike i dobrovoljake odrede. Nacisti su samo od 1. jula do kraja avgusta razoruali est etnikih odreda sa oko 1.800 etnika.171 Poto su znatne nemake okupacione snage bile angaovane u Bosni, pa nije bilo dovoljno snaga za odravanje reda i mira u Srbji, Nemci su traili od Nedia da uspostavi veu disciplinu legalnih etnika; da im se izdaju line isprave od teritorijalne divizije i policijske ispostave, u koje e se upisati i broj oruja, i da akcije ne smeju vriti bez njihovog odobrenja. U vezi s tim Nedi je poetkom juna 1942. izdao naredbu: 1) Svi etniki odredi na teritoriji vojnog zapovednika Srbije u disciplinskom i materijalnom pogledu potpadaju u prvom stepenu pod komandom komandanta svih etnikih odreda, a u drugom pod komandom Predsednika srpske vlade, s tim da se nijedna akcija ni pokret odreda ne moe obaviti bez prethodnog odobrenja Vojnog zapovednika. Odobrenje se trai za 5 okruga pod bugarskom okupacijom, preko oblasnog komandanta SDS u Niu, a za ostale preko vojnog odeljenja pri Predsednitvu ministarskog saveta. 2) etnici ne vre upravnu niti policijvsku vlast, niti ma kakav nadzor za vrenje te slube. Vrenje ove slube povereno je upravnim policijskim vlastima."172
les A V I I i Na, 74/4-1, k. 12. 16 AVII, NA, 41E-13/2756. 170 AVII, NDH, br. reg. 1/19-1, k. 305. 171 AVII, mf., NA, V-N-T-501, r. 248, s. 24, Ratni dnevnik komandujueg generala i vojnog zapovednika u Srbiji. Nedi je 1. V 1942. potpisao naredbu da se raspusti Kosmajski etniki odred: Da komandant SDS rasformira i raspusti Kosmajski etn. odred, S. V. Crljena, ljudstvo razorua i uputi svojim kuama. etnicima oduzeti etnike legitimacije, dostaviti naelniku Vojnog odeljenja pri pred. Min. Saveta" (AVII, br. 73/3-1, k. 2). 178 AVII, Na, br. 12/2-2, k. la.

301

Sledea mera Nedieve vlade, radi zavoenja reda i discipline" u redovima legalnih etnika, usledila je 10. juna 1942, kada je Nedi izdao novu naredbu, kojom je odredio za svaki od 12 okruga na teritoriji ue Srbije po jednog okrunog vojvodu iz redova SDS i etnika Koste Peanca, koji su odani njemu i njegovoj vladi. Okruni vojvoda je nadlean za etnike odrede vojvode K. Peanca i druge samostalne legalne etnike", pisalo je u Nedievoj naredbi, koji su rasporeeni na teritoriji njegovog okruga. Ovi su duni da sarauju sa nadlenim okupacionim vlastima, komandantima okrune strae i upravnim vlastima."173 Nedievi legalni etnici" toliko su se osamostalili i oteli ispod kontrole njegove vlade da su, na primer, komandanti Poekog odreda, Vuko Ignjatovi, i Sandakog odreda, major Milo Glii, vodili pregovore poetkom juna sa Italijanima, bez ikakvih ovlaenja iz Beograda. S tim u vezi Nedi je izdao novu naredbu: Nareujem da se sa svojim delovima odmah vratite na demarkacionu liniju. Nikakve pregovore ne voditi sa Italijanima, jer moemo ravo proi. Izvrenju odmah pristupiti i izvestiti."174 U drugoj polovini 1942. etnici Koste Peanca i ostali samostalni, legalni" gube svaku ulogu. Nisu vie postavljali pitanje ni Nemci ni Nedieva vlada da li treba razoruavati ovu kvislinku vojnu formaciju, ve kada i na koji nain. Nemci su smatrali da njihove i bugarske okupacione snage na jugu Srbije treba da to urade, i to su uradili. ak je po nareenju Nemaca, bugarska vojska uhapsila Maana urovia, poetkom maja 1942.175 Na drugoj strani, Nedi je smatrao da ne treba sa
Zb. NOR, 1-3, 494. AVII, br. 11/2-k. la. U daljem tekstu naredbe reeno je: G. predsednik je iznenaen da njegova jasna nareenja, u pogledu vraanja sa teritorije italijanske okupacione zone, nisu izvrena kao i prekid 'pregovora' sa Italijanima da nije obustavljen, poto se diplomatski pregovori vrlo zamanog znaaja vode na drugoj strani te nam ovim radom u Sandaku mogu biti nanete teke posledice." 175 Arhiv SUP Srbije, br. 57527/112, dosje Milana Nedia. U vezi s ovim Nedi je uputio protestno pismo Baderu 13. maja 1942: I pored sporazuma, koji sam ja imao ast da zakljuim sa gospodinom zastupnikom komandujueg generala u Kraljevu i sa gospodinom Turnerom, deavaju se u zemlji izvesne stvari sa etnicima, koje najozbiljnije dovode u opasnost red i mir, koji su sa tekom mukom uspostavljeni i koji mogu imati nepredviene posledice. Dozvolite mi, gospodine generale, da vam navedem nekoliko konkretnih sluajeva: 1) Posle gore spomenutog razgovora, odnosno jue 11. maja 1942, u Kurumliji je uhapen kapetan Maan urovi od Bugara, po naredbi nemakih vlasti. Gospodin pukovnik Kevi izjavio je gospodinu ministru unutranjih poslova Aimoviu da je hapenje stvarno izvreno, i to po naredbi nemaki vlasti. Hapenje je izvreno jer je urovi dva puta telegrafski pozivan od predsednika srpske vlade da doe u Beograd, ali on se nije odazvao ovom pozivu. Istina je da sam ja Maana urovia dva puta zvao. Ali, u meuvremenu sam dao telefonsku dozvolu da on dotle ne treba da doe za Beograd, dok nije regulisao incident sa razoruanjem njegovih etnika. Ovo hapenje mi pada vrlo teko. Sluaj je ve poeo da deluje neprijatno, a potpuno ostavljajui iz vida, kapetan urovi da sada nije u stanju da sprovede zadatke koje sam mu ja poverio. 2) U sporazumu sa tabom K. Peanca, odlueno je da se raspusti etniki odred Pavia Guanina i da ih se razorua, te da se ljudi puste kui. U meuvre173 174

302

razoruanjem uriti; da etnici, uprkos mnogim slabostima, mogu posluiti u odravanju reda, mira i bezbednosti" i da razoruanje treba izvriti u pogodnom trenutku", odnosno u jesen i poetkom zime, kako bi im bilo onemogueno beanje u umu. Te svoje dileme Nedi je izneo i na sastanku sa komandantom Jugoistoka 29. avgusta 1942, kada je izjavio: Vlada bi bila zahvalna, kada bi se njoj samoj prepustilo pitanje rasputanja etnikih sastava i trenutak rasputanja. Smatrao je da bi etnici pred pretnjom rasputanja, u leto pobegli u ume i planine i da bi za to kasna jesen bila pravi trenutak, kada je gotovo zavrena berba kukuruza i kada bi, sa druge strane, hladne padavine, koje dolaze, i tako dalje bile smetnja beanju u ume."176 Na drugoj strani, Majsner je 15. septembra 1942. naredio Nediu da se do kraja ovog meseca etnika komanda, sa svim etnikim odredima K. Peanca, zatim, samostalni, odnosno legalni etnici" skinu sa snabdevanja kod Srpske dravne strae. Jer, kako je on istakao, etnici truju svojom nedisciplinom srpsku policiju, koja treba da uva red, mir i bezbednost u Srbiji." 177 Uglavnom, od septembra do kraja 1942. intenzivno je Nedieva vlada sprovodila akciju razoruavanja etnika Koste Peanca i u tom intervalu su u celini bili i razoruani. Pre toga, jedan deo je stupio u SDS; znatan deo u etnike odrede Drae Mihailovia, a neznatan broj napustio je svoje komande i vratio se kui. Tako je neslavno zavrila svoju misiju ova kvislinka vojna organizacija; rasputena je posle nepunu godinu i po dana sluenja okupatoru, a njen vojvoda bio je kasnije, 1944. godine likvidiran od etnika Drae Mihailovia.178

menu je razoruanje izvreno od nemakih trupa, sa rezultatom da je Guanin pobegao. Da je razdeoba i razoruanje preputeno etnikom tabu, koji bi ovu stvar obavio zajedno sa organima Srpske vlade, cela bi ova stvar bila sprovedena bez ikakvog potresa." AVII, NAV-N-T-501, 248/57275. AVII, br. 23/2-1, k. la. 178 P. Martinovi, n. d., 183. Da bi to bezbolnije raspustio etnike, Nedi stalno kontaktira sa njihovim vojvodama: pie im pisma, poziva ih na razgovore; alje depee. U depei od 18. X 1942. svim etnikim odredima Nedi pie: Ovim putem izvestite me koliko ste etnika reducirali, koje vam je brojno stanje, koliko ste puaka i kama predali i koliko ste od reduciranih etnika poslali na rad" (AVII, br. 19/2-1, k. 1). Komandant Tamnavskog etnikog odreda obavestio je Nedia 19. X 1942. da je reducirao" 110 etnika, 2 oficira i 2 podoficira. (ARP, C-l/124). Nedi je 28. X 1942. izdao nareenje da se na mesto otputenih etnika vie ne primaju u slubu kod etnikih odreda novi etnici" (AVII, br. 15/4-2, k. la). Nedi je za 56. XII pozvao sve etnike vojvode na sastanak u Beograd i naredio im da do kraja godine razoruaju sve etnike (AVII, reg. br. 3/1-19, k. 289).
176 177

303

NEDIEV ZAHTEV DA SE PREMA ZAROBLJENICIMA-SIMPATIZERIMA NOP-a U NEMAKOJ PREDUZMU SANKCIJE

Tokom 1942. godine Milan Nedi, sa svojom vladom, nastavio je da vodi brigu" o srpskim ratnim zarobljenicima, koji su bili u zarobljenikim logorima u Nemakoj i Italiji. I dalje je Nedi pravio razne kombinacije s onim ljudima koji se nisu nalazili u Jugoslaviji. Naime, kada se poelo formranje Srpske dravne strae (februarmart 1942), on je uporno insistirao kod Turn era, Maj snera, pa i kod komandanta Srbije, da mu se u nedostatku oficira i podoficira u zemlji, dodeli pomo iz redova oficira i podoficira u zarobljenitvu.179 Meutim, nemake okupacione vlasti nisu htele ni da uju. Otpustile su manji broj zdravih zarobljenika, a ostali, koji su upueni kui, bili su bolesni ili invalidi. J e dino je Bencler, u svom dopisu od 15. aprila 1942, insistirao da Ribentrop izdejstvuje kod OKW da se svi jugoslovenski ratni zarobljenici-folksdojeri puste iz zarobljenitva.180 Kasnije (10. oktobra 1942), Bencler je, u jednom novom dopisu, Ribentropa molio da kod Vrhovne komande Vermahta izdejstvuje da se ak ni bolesni, pa ni invalidi, ne otputaju kuama, ako se zna da su simpatizeri Komunistike partije ili etnikog pokreta Drae Mihailovia.181 Prva vea grupa zarobljenika iz Nemake (njih oko 400) stigla je u Beograd 13. marta 1942; druga grupa od 30 zarobljenika doputovala je sedam dana kasnije, a 28. marta stiglo je u Beograd 427 zarobljenika, od kojih je bilo 276 oficira.182 Meu vladinim funkcionerima koji su saekali prvu veu grupu zarobljenika, nalazio se i Milan Nedi. On je, po obiaju, i ovom prilikom odrao govor. Zahvalio se nemakom Rajhu na panji", a bolesnim zarobljenicima poeleo da prezdrave" kako bi se mogli angaovati u borbi protiv komunizma.183
178 Na sastanku od 4. II 1942, kada je Nedi zamolio Majsnera da izdejstvuje putanje jednog dela oficira i podoficira iz zarobljenitva, ovaj mu je predloio da unapredi u oficire one podoficire, koji su se naroito istakli do tada u borbi protiv komunista" (Arhiv SUP Srbije, br. 27527/95). 180 A V I I ) London, N-2, H, 297824297829. 181 AVII, NAV-N-T-120, 200/153695. 182 Novo vreme, 13. III; 28. III, 18. VI 1942. 183 Novo vreme, 15. II 1942. Nedieva vlada rasporeivala je ak i one zarobljenike koji su se jo nalazili u Nemakoj. Tako je u jednom spisku od 5. I 1942. bilo 146 oficira, koji su bili rasporeeni u pojedina ministarstva, u komande SDS itd. (AVII, Na, br. 64/4-7, k. 2). A u elaboratu od 10. II 1942, sem spiska logora kao Stalag", oflag" i drugim, nalaze se u 15 spiskova imena oko 1.000 oficira, koji su traeni u razne slube Nedieve vlade, a najveim delom u SD, SDK itd.

304

Velibor Joni, ministar prosvete Nedieve vlade, koji je imao ee kontakte sa Turnerom, a ovaj mu je bio naklonjen, takoe je vie puta predlagao da se otpuste zarobljenici prosvetni i kulturni radnici. To je on uinio i u pismu od 7. marta 1942.: Radi popune praznih nastavnikih mesta i stvaranja mogunosti za uspeniji rad u kolama i drugim prosvetno-kulturnim ustanovama u zemlji, nameran sam da zamolim otputanje iz zarobljenitva za vei broj neophodno potrebnih kolskih i prosvetno-kulturnih radnika."184 Meutim, ovom, kao i mnogim drugim zahtevima nacisti nisu izlazili u susret. Po pravilu, otputani su oni koji su mogli u kolama da predaju nemaki jezik ili koji su kao bolesni pod jednakim uslovima otputani svojim kuama. Inae, ratnim zarobljenicima su upuivani paketi kao i prethodne godine, preko Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije; proseno po 1.000 paketa meseno.185Na ovom poslu je delimino bio angaovan i Glavni savez zemljoradnikih zadruga Srbije, koji je, isto tako, pomagao nezbrinutim porodicama iji su se hranioci nalazili u zarobljenitvu.186 Meutim, kada je re o ratnim zarobljenicima Srbije, treba naroito istai da su Nedi i njegova vlada tokom 1942. godine imali i jednu novu brigu. Naime, otputeni zarobljenici, davali su informacije da meu ratnim zarobljenicima ima komunista i njihovih simpatizera i da ih je svaki dan sve vie.187 U vezi s tim predsednik srpske kvislinke vlade uputio je dva dopisa komandujuem generalu i zapovedniku Srbije u kojima ga moli da se izda nareenje da se jevrejski i leviarski elementi, koji ire komunistiku propagandu, izdvoje u posebni logor. U pismu od 21. februara 1942. reeno je: Teko zabrinuti zbog ove destruktivne akcije u zarobljenikom logoru Osnabriku, srpskoj vladi je ast da prednje stavi do znanja i ona bi bila naroito zahvalna da u ovom pravcu izdate nareenje da se ovi jevrejski i leviarski elementi rastave, odvoje i odstrane od zdravih narodnih elemenata u zarobljenikom logoru."188 Drugo pismo, Nedi je sam konceptirao i dao svom savetniku Milou Bankoviu da ga uputi nemakom komandantu Srbije. A to pismo glasi: Po obavetenjima od oficira dolih sada iz zarobljenitva, saznaje se da se u logoru Osnabrik nalazi oko 340 Jevreja i izvestan broj izrazitih komunista-oficira, mahom rezervnih, pa i aktivnih. Oni sprovode bezobzirno svoju razornu akciju po sobama, barakama i blokovima, a zatim i po elom logoru. Kako mnogi zdravi nacionalni ljudi, pod uticaj em nostalgije, postaju apatini a time i pogodni za razorni uticaj jevreja komunista, to ovim zajednikim ivotom postoji opasnost da se i zdravi elementi obeshrabre i utonu u vode komunista. Iznosei ovu injenicu, eli se skrenuti panja da bi bilo vrlo poeljno da se Jevreji
AVII, Na, br. reg. 1 :1, f. 4. AS, MUP, neregistrovano, Pismo Crvenog krsta MUP-u, o 20. VIII 1942. god. 186 Zemljoradnika zadruga, br. 29/42. 187 AVII, br. 64/4-9, k. 2. Prve informacije ove vrste, navodno, doneo je u Beograd generaltabni kapetan Danile Stojanovi i one su se kasnije sve vie irile. 188 Muzej revolucije Jugoslavije (MRJ). M-372/16, fotokopija dokumenta.
181 185

20 Kontrarevolucija u Srbiji 1

305

i leviari komunisti izdvoje iz opteg logora i udalje od oficira nacionalno zdravih. Srpska vlada, zabrinuta ovom akcijom, bila bi vrlo zahvalna ako bi se od vlasti nemakog Raj ha preduzele efikasne mere za to bre izdvajanje." 189 Posle izvesnog vremena Nemci su u logoru Osnabrik osnovali poseban koncentracioni logor D", u koji su smestili oko 700 jugoslovenskih oficira, simpatizera NOP-a i Saveznika, to je bilo protivno svim propisima meunarodnog prava, jer su u logoru uslovi bili gotovo nepodnoljivi. Ishrana je bila rava, esto nepodnoljiva, a najee je nije ni bilo ili u ogranienim koliinama, tako da su logorai iznurivani glau. Smetaj je bio neuporedivo slabiji u odnosu na druge ratne zarobljenike.190 U vezi s ovim postavlja se pitanje zato je Nedi tako uno, gotovo histerino, reagovao preko komandujueg generala i zapovednika u Srbiji na politiko opredeljivanje oficira-ratnih zarobljenika. Odgovor na ovo pitanje, po naem miljenju, nije teko dati. Pre svega, Nedi je smatrao da su ratni zarobljenici listom simpatizeri njegove vlade i da mu oni pruaju u svakom pogledu bezrezervnu podrku. Posle informacija dobijenih od povratnika uvideo je da je bio u zabludi. Predsednik vlade narodnog spasa" je tokom 1941. stalno istupao s tim da su njegove potencijalne, gotovo neiscrpne snage u redovima oko 300.000 srpskih zarobljenika i da bi ih uz odobrenje Nemaca mogao upotrebiti ne samo za unitenje komunista u Srbiji ve i ire, u celoj Jugoslaviji. ak je matao da bi ratne zarobljenike mogao suprotstaviti najezdi Sovjeta i Angloamerikancima", ukoliko bi se ovi iskrcali na Balkanu. Stvaranje leviarskih, odnosno komunistikih organizacija u redovima ratnih zarobljenika srpske nacionalnosti delovalo je na Nedia kao grom iz vedra neba". On je eleo da to po svaku cenu sprei, a mogao bi to jedino preko Nemaca. To je potvrdio lino Nedi i na sasluanju pred islednim organima u Beogradu 30. januara 1946. godine.191

189 A V I I j b r - 12/2A-1, k. 1. 190 AVII, br. 26/1-3, k. 1. 191 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju M. Nedia, od 30. I 1946. i

ODNOSI IZMEU NEDIEVE VLADE I NEMAKIH OKUPACIONIH VLASTI U PRVOJ POLOVINI 1942. GODINE

Nedi i njegova vlada i u prvoj polovini 1942. godine, kao i u prethodnom periodu, bili su, u svakom pogledu, gotovo u vazalnim odnosima prema nemakim okupacionim vlastima u Srbiji. Upravni tab, sa Haroldom Turnerom, neprekidno je kontrolisao rad Nedieve vlade. Od februara 1942. godine to je inio i vii voa SS i policije, general Majsner. Odnosi izmeu ova dva nemaka generala bili su u znaku netrpeljivosti iz vie razloga. Kada je srpsko stanovnitvo bilo u pitanju, Turner je bio krajnje rigorozan i uvek je predlagao najstroe mere. Uprkos takvom Turnerovom stavu, Majsner ga je optuivao da je on prijatelj Srba i da podrava Nedia. Znai, Majsner je bio jo suroviji, to je najbolje osealo stanovnitvo Srbije. Neslaganje izmeu Turnera i Majsnera bilo je predmet rasprave na sastancima tokom juna i avgusta 1942, kada su Beograd posetili general Kunce, u svojstvu zamenika, i general Ler, u svojstvu komandanta Jugoistoka. Sukob izmeu ova dva visoka nemaka oficira, reen je u korist Majsnera. Turner je bio smenjen krajem 1942, a njegov tab, kao odeljenje, pripojen tabu vojnoupravnog komandanta. Majsner je, meutim, napustio Srbiju tek u prolee 1944. godine.192 Postavljenje vieg voe SS i policije Majsnera, poto mu je Hitler dao gotovo neograniena ovlaenja, od kojih je najvanije bilo nadzor nad radom Nedieve vlade i srpske kvislinke policije, svedoi o sve veem uplitanju nemake okupatorske vojne vlasti u poslove Nedieve vlade. Nedi i njegovi najblii saradnici, ma koliko da su bili naklonjeni okupatorima, nisu se slagali s ovakvim svojim poloajem. Protesta je bilo, i oni su dolazili sa raznih strana i zbog mnogih pitanja. Interesantan je, u vezi s tim, lanak neidentifikovanog autora iz Odeljenja dravne propagande Nedieve vlade od marta 1942. godine, upuen Upravnom tabu vojnoupravnog komandanta Srbije. U njemu se protestuje zbog toga to Nemci nemaju isti stav prema Srbiji kao i prema Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Naime, dok NDH ima sva obeleja suverenosti (vojsku i upravu, diplomatska predstavnitva na strani itd.), Srbija, kako se u lanku istie, nema ni minimum suvereniteta nego su je Nemci i
192 AVII, mf.-V, T-501, r. 248, s. 398, Ratni dnevnik za 28. i 29. VII 1942. Kasnije, 4. IX 1942, Majsner je uputio pismo Himleru u kome ga obavetava o nesuglasicama koje je imao sa Turnerom i trai savet ta da se uradi da bi te nesuglasice prestale (AVII, NAV-N-T-175, 140/2668205209).

20

307

doveli pod reim ne samo svoje nego ak i bugarske pa i emigrantske ruske okupacije. Rat protiv Nemake nije vojevala 1941. Srbija, koju su sami Nemci stvorili, nego ga je vojevala Jugoslavija. Meutim, posle sloma i rasparavanja Jugoslavije, jedino Srbija, i nijedna druga biva jugoslovenska oblast, tretirana je kao pun sinonim Jugoslavije. Srbija plaa kontribuciju, dok je ne plaa Hrvatska, niti oblasti pripojene Italiji, Bugarskoj, Nemakoj i Albaniji. Zarobljenitva su osloboeni pripadnici svih ostalih bivih oblasti, sem Srbije, ili bolje rei zarobljenitva je osloboen svaki bivi jugoslovenski vojnik, koji je izjavio da nije Srbin, pa da ironija bude jo vea, Srbija mora da plaa prinadlenosti pe samo za Srbe, zarobljene oficire, nego i za ostale zarobljene oficire, bive vojske, koji su se deklarisali za Jugoslovene".193 Ne ulazei u motive autora ovog lanka, mora se priznati da je priblino realno naslikao stanje u Srbiji u uslovima nemake okupacije. Slino je reagovao (samo dva meseca kasnije), u svom izvetaju Ministarskom savetu, raniji komesar i Nediev ministar Milosav Vasiljevi: Istovremeno nemake okupacione vlasti su od decembra 1941. zauzele jednu po jednu funkciju srpske vlade, naroito u bezbednosti i privredi, suprotno utanaenju izmeu komandujueg generala Dankelmana i pripadnika vlade generala Nedia."194 U daljem tekstu izvetaj a o svom radu za prvo polugodite 1942, Vasiljevi istie da je poniavajue biti lan takve vlade, a pogotovu njen predsednik, i zbog toga on predlae da vlada narodnog spasa" podnese ostavku. Milan Nedi je, takoe, gotovo u svakom svom kontaktu sa nemakim komandantima, i ostalim nemakim funkcionerima u Srbiji kao i preko memoranduma koje im je upuivao, isticao da obeanja koja je dao Dankelman prilikom obrazovanja njegove vlade 29. avgusta 1941, nisu ispunjena i da je dolaskom Majsnera, njegova vlada praktino degradirana. To je Nedi ponovio i u svom memorandumu, upuenom generalu Baderu, 13. maja 1942. godine. Danas sam primio", pisao je on, jedan hitan izvetaj, koji mi je dostavljen kurirom, da je nemaka vojna komanda u Mladenovcu vojvodama za Beograd, Venac i Kosmaj izdala naredbu koja je potpisana od jednog kaplara." 195 Bencler je u vezi s tim odmah izvestio Ministarstvo spoljnih poslova Rajha, navodei da je povod Nedievom memorandumu bio hapenje kapetana Maana urovia, kao i razoruanje etnikog odreda Pavia Guanina, to su Nemci uradili bez znanja i odobrenja Nedieve vlade. Stoga Bencler predlae da se preko OKW i Komande Jugoistoka, sprei
AVII, Na, br. l/a-6a, k. la. AVII, Na, br. 4/1-2, k. 30, akt je pronaen oktobra 1944. u zaplenjenoj arhivi M. Vasiljevia. 195 Arhiv SUP Srbije, br. 57527/112, dosje Milana Nedia. U daljem tekstu Memoranduma Nedi pie Baderu: Ja vas stoga molim, u interesu mira i reda, da izdate uputstvo vama potinjenim vojnim vlastima da se po svima stvarima koje se tiu etnika i dobrovoljaca, da se oni (Nemci), obraaju preko svojih najviih slubenih mesta neposredno meni ili, pak, putem pojedinih okrunih naelnika. Ja u sve uiniti, sve to je samo u mojoj moi, kako bi etnici i dobrovoljci u svojoj delatnosti i dranju udovoljili u potpunosti intencijama i eljama nemakih slubenih mesta."
193 194

308

ovakva praksa. Jer, kako on istie, to moe dovesti do pada Nedieve vlade, koja je ionako nezadovoljna raznim postupcima nemakih okupacionih vlasti u Srbiji. 198 Milan Nedi i u saluanjima pred islednim organima u Beogradu posle osloboenja, ponavlja da njegova vlada nije dobila obeanu autonomiju niti svoju vlastitu i nezavisnu oruanu silu; da je bila, kako on naglaava, obmanuta" i da je dolaskom Majsnera njena suverenost potpuno ograniena. Predsednik vlade narodnog spasa" je takoe objasnio kako su kontakti odravani izmeu njegove vlade i nemakih okupacionih vlasti tokom celog rata, pa posebno istie sledee: Od kada sam obrazovao svoju vladu, odlazio sam po svim vanijim pitanjima kod zapovednika Srbije, odnosno docnije kod komandanta za Jugoistok. Proseno ove moje posete bile su jedared meseno, i to obino uvek po pozivu taba vojnog zapovednika. Sem toga, bio sam i vie puta po svojoj linoj inicijativi zbog problema koji su se s vremena na vreme pojavljivali. Razgovori koji su voeni ovom prilikom, nisu imali direktivan karakter od strane Nemaca, ve su obino stavljani kompromisni zahtevi, kojima sam ja izlazio u susret ukoliko, po mom shvatanju, nisu zasecale dublje u narodne interese."197 Dalje na sasluanju Nedi iznosi da je sem pismenih kontakata sa pojedinim nemakim slubama u Beogradu, ee i usmeno s njima komunicirao zbog mnogih pitanja; da su pojedini referenti u nemakim okupacionim organima bili zadueni za odgovarajua ministarstva u Nedievoj vladi. Prema tome, izmeu ministara moje vlade i nemakih predstavnitava preko referenata postojala je lina veza, odnosno kontakt po pitanju saradnje."198Nedi se takoe ali da su njegovi najblii saradnici bez njegovog znanja kontaktirali sa pojedinim nemakim organima, a posebno sa obavetajnim slubama, te je tako njegova vlada, kako to on kae, bila minirana i iznutra i spolja", a njegov autoritet opadao je iz dana u dan. Ovu njegovu izjavu potvruje, donekle, i njegovo pismo od 26. maja 1942, koje je uputio svim svojim ministrima, u kome pie i sledee: Iz dosadanjeg rada sa okupatorskim vlastima uvideo sam da pojedini g.g. ministri, pomonici, naelnici i mnogi nii dravni organi neovlaeno i nenadleno opte sa viim i najviim organima nemake uprave u Srbiji, dajui pojedine podatke, izjave i vodei razne razgovore, koji vrlo esto dovode do zabune, pometnje i nesporazuma, to tetno utie na opte interese i nemake i nae."199
198 Arhiv SUP Srbije, dosje Nedia, br. 57527/112, Benclerovo pismo od 15. V 1942. 197 Arhiv SUP Srbije, neregistrovano, Zapisnik o sasluanju Nedia od 9. I 1946. U istom zapisniku Nedi dodaje: Odnoaji izmeu nae policije i Gestapoa bili su takvi, a naroito u poslednje vreme, da je naa policija izvravala sva nareenja Gestapoa, ukoliko ova nareenja nije mogla da izvri, ona je to dostavljala Min. unutranjih poslova, traei intervenciju." 198 Isto, Zapisnik o sasluanju od 30. I 1946. 199 AS, br. 16-188/42, neregistrovano.

309

Nedievi odnosi sa Nemcima, s vremena na vreme, bili su zategnuti i zbog mnogih drugih mera koje su Nemci preduzimali. Takav je bio sluaj, na primer, sa bugarskom okupacijom pojedinih delova jugoistone Srbije, o emu je ve bilo rei u posebnom poglavlju. Ali ovaj problem ni kod Nedieve vlade, pa ni kod Nemaca nije skidan s dnevnog reda sve do osloboenja Srbije. Izgleda da se ba na ovom pitanju Nedi najvie zamerio nemakim okupacionim vlastima. Vishaupt u citiranom elaboratu tvrdi da je vlada Rajha, tokom marta 1942. godine, pomiljala ak da uhapsi ceo kabinet Nedieve vlade. Ali da je sledeeg meseca, ipak, preovladalo miljenje da kvislinka garnitura u Beogradu (bez obzira na njene slabosti) treba da ostane, jer je to, navodno, bilo u nemakom interesu.200 Bencler je 24. aprila 1942. godine poslao izvetaj Ministarstvu spoljnih poslova Rajha o vojnopolitikoj situaciji u Srbiji, u kome je naglasio da ona gubi glavu po mnogim pitanjima", zakljuio je da je Nedi ipak pouzdan, jer nije prihvatio italijansku ponudu za proirenje granica Srbije na raun NDH".201 Nedi je doao u ozbiljan sukob sa nemakim okupatorima prvih meseci 1942. godine, i to zbog takozvanog sluaja Drukovi". Naime, Nedi je stalno traio od Dankelmana, a potom i od Badera i Hansa Felbera, da se i de jure" prizna njegova vlada. Meutim, nemaki komandant u Srbiji, pa ni Komanda Jugoistoka, nisu hteli to ni da uju. Uzaludno je Nedi zakazivao o tom pitanju sastanke sa Turnerom, Benclerom pa i sa Majsnerom.202 Kada mu sve to nije pomoglo, pokuao je da preko nekih lutajuih ambasadora" Ministarstva spoljnih poslova Rajha, kao to su bili, na primer, Vezenmajer i Drukovi, povea suverenitet" svoje vlade. Oni su po slubenom zadatku dobij enom od vlade Rajha dolazili gotovo u sve delove Balkana, pa, razume se, i u Srbiju. Kada je Drukovi tokom januara 1942. boravio u Beogradu i u mnogim krajevima Bosne i Hrvatske, Nedi mu je uruio ed-memoar svoje vlade, koji su sainili on i Aimovi bez znanja vojnoupravnog komandanta Srbije. U ovom dokumentu insistiralo se da se Nedieva vlada prizna; da joj se ovlaenja ne ograniavaju, a posebno je zahtevano da se proire granice Srbije na raun istone Bosne, odnosno teritorije NDH.203
z o o AVII, Vishaupt, str. 129. 201 AVII, Bon, 3/146149. Ministarstvo spoljnih poslova Rajha uputilo je 10. IV Bencleru pismo u kome ga upozorava da on ima iroka ovlaenja da reava sva spoljnopolitika pitanja u Srbiji i da treba da sprei pokuaj srpskih politikih elemenata da rade protiv Rajha" (AVII, NAV-N-T-120, 200/153583). 202 AVII, NAV-N-T-312, 467/8056, 2669, Dnevnik generala Lera, od 24. IX 1942, u kome navodi da je vie puta u prolee 1942. godine dobijao od svojih komandanata u Srbiji izvetaj u kome se istiu molbe Nedia za priznavanjem njegove vlade. To je Ler potvrdio i na sasluanju pred Vojnim sudom u Beogradu, 1946. godine (AVII, NA, br. 1/1, k. 23, str. 18). sos AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 113335, Zapisnik sa sastanka od 23. I 1942. izmeu Nedia i Kevia.

310

Zbog ovog sluaja nemake okupacione vlasti u Srbiji otro su reagovale. Na udaru su bili, u prvom redu, Nedi i njegova vlada, a potom i Drukovi, jer su prekoraili svoja ovlaenja", umesto da su ed-memoar prethodno dali na uvid i saglasnost vojnoupravnom komandantu Baderu, Turneru ili Bencleru. U vezi s tim Kevi je 23. januara odrao sastanak sa Nediem i preneo mu Baderovo miljenje da ubudue ne bi smeo da Nemcima stvara takve probleme, ve da sve svoje molbe i zahteve dostavi odreenim nemakim okupacionim slubama u Srbiji, koje e odluiti o daljoj sudbini toga dokumenta.204 Istog dana, dakle, 23. januara 1942, Kevi je po Baderovom nareenju odrao sastanak i sa Benclerom, na kome ga je ovaj obavestio da je ed-memoar dobio od Nedia, ali tek poto je poverenik Drukovi bio otputovao u Berlin. On, Bencler je izrazio uenje to Drukovi nije stupio u kontakt s njim, to je morao da uini. On e protestovati protiv takve prakse."205 Kako se i oekivalo, Bencler je samo nekoliko dana kasnije obavestio svoje resorno ministarstvo o sluaju NediDrukovi", ali je pokuao da ovom pitanju da skromnije dimenzije, kako se ne bi zakljuilo u Berlinu da je on bio nedovoljno budan. U tom njegovom izvetaju od 27. januara 1942. pisalo je sledee: Poverenik Drukovi je pre nekoliko dana posetio generala Nedia. Ja o toj poseti nisam bio prethodno obaveten. Nedi je Drukoviu, pretpostavljajui da je on poverenik gospodina ministra spoljnih poslova Rajha, predao pri tom kopiju jednog memoranduma o situaciji u prostoru Jugoistoka, koju je Drukovi u meuvremenu svakako ve predao poslaniku Henckeu. Iako su u tom memorandumu opasnosti ovdanje situacije vie puta tano zabeleene, nalazim se pobuenim da ukaem na to da ga je sastavio ministar unutranjih dela Aimovi za ministra predsednika samo kao dokumentaciju za razgovor s opunomoenim komandujuim generalom i sa mnom. Odustajem od predaje memoranduma, poto pretpostavljam da je u meuvremenu postao poznat ministarstvu."206 Meutim, sluaj DrukoviNedi" nije bio jo skinut s dnevnog reda. Drukovi je ponovo krajem marta boravio u Beogradu. Imao je kontakte sa Nediem i sa njegovim ministrima, ali se nije javljao ni jednoj od nemakih slubi. To je Bencleru bilo sumnjivo. Nije o tome hteo prethodno da razgovora sa Nediem, pa ni sa Baderom, ve je 30. marta ponovo uputio pismo Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, na adIsto. 205 A V I I ) Mikroteka, NAV, N-T-501, rol. 256, mf. 113132. Kevi je u svom izvetaju za Badera, u vezi sa sastankom sa Benclerom, napisao i ovo: Prilikom reprodukovanja svog razgovora sa Nediem pomenuo sam, razumljivo, zahtev opunomoenog komandujueg generala da bi Nedi morao da ga obavetava o pregovorima sa strancima i o odreivanju svojih gledita. Bencler je na to odvratio prilino otro, da li on time treba da bude iskljuen. Naglasio je da on nije potinjen opunomoenom generalu. Podvukao je da on ima pravo da u svako vreme pregovara s Nediem a da opunomoeni komandujui general ne mora biti obaveten, ili da mu budu podneti kratki sadraji tih razgovora." 20 A V I I > NAV-N-T-120, 200/153500.
204

311

resu poslanika Henkea, i zamolio ga da mu u to kraem roku zvanino dostavi podatke: I) da li je Drukovi imao politiki, odnosno slubeni nalog da tokom marta ide u Srbiju i da li je bio ovlaen da stupa u kontakt s ministrom-predsednikom ili lanovima njegovog kabineta; 2) da li je Drukovi opet poneo u Berlin neki memorandum ili slian akt 0 eljama srpske vlade, dobijen od ministra predsednika Nedia.207 Henke je samo dva dana kasnije obavestio Bender da je cela stvar oko Drukovia u Beogradu previe dramatizovana. Objasnio je da je Drukovi vie puta dolazio u Beograd, ali ne da reava neka politika pitanja" sa vladom Milana Nedia, ve je imao nalog da obavi, manje-vie, poslove tehnike prirode. Naglasio je da mu je skrenuta panja da ubudue treba prethodno da najavi svoj dolazak vojnoupravnom komandantu, Upravnom tabu i opunomoeniku ministarstva spoljnih poslova. Henke je takoe podvukao da je o elom ovom sluaju bio obaveten lino Ribentrop, i da on ne vidi da je Drukovi time prekoraio svoja ovlaenja.208 Ovim je sluaj DrukoviNedi" bio skinut s dnevnog reda, ali odnosima izmeu nemakih okupacionih vlasti u Beogradu 1 Nedieve vlade nisu bili zadovoljni ni jedni ni drugi, iako su se borili gotovo za iste ciljeve. Meutim, te sporadine varnice" nisu smetale nemakim okupatorima i srpskim kvislinzima da sarauju; da se dogovaraju o najvanijim pitanjima, na primer, o unitenju narodnooslobodilakog pokreta, odravanju reda i mira u Srbiji; omoguavanju nacistima da nesmetano eksploatiu prirodna bogatstva Srbije itd. Ovo prvo pitanje, zbog svoje aktuelnosti, nije skidano s dnevnog reda ni prvih meseci 1942. godine. I vojnoupravni komandant u Srbiji i Nedi, sa svojim kabinetom, pretpostavljali su da bi na prolee moglo doi u Srbiji do oruanog ustanka irih razmera, koji bi po svom intenzitetu bio ravan onome iz 1941. godine. Glavne baze komunistikih snaga bile su tada, kako je Nedi tvrdio svom sagovorniku Baderu, oko Prokuplja, i on je insistirao da budu likvidirane kvislinkim snagama i uz podrku Nemaca, ali bez Bugara. Bader se nije sloio da bugarski okupatori budu zaobieni u ovoj akciji, ve je eleo da i oni budu aktivni uesnici u tome, te je Nediu predloio da odmah stupi u kontatk sa generalom Nikolovim i s njim se dogovori o strategiji i taktici, radi boljeg uspeha borbe protiv ustanika.209 Drugo mesto za koje je Nedi tvrdio da su u njemu locirane jake partizanske snage, bio je predeo juno od akaUica oko Arilja Nove Varoi". On je izjavio da se njegovi dobrovoljci u tom kraju stalno bore, ali ne mogu da savladaju komuniste". im se okona akcija kod Prokuplja, Nedi je obeao da e svoje odrede prebaciti u ovaj kraj, kako bi jaim snagama mogao udariti na partizanske odrede. Kao tree arite ustanikog pokreta, Nedi je oznaio kraj oko Pecke (jugoistono oko Krupnja). Naglasio je da ova partizanska formacija nije tako jaka,
AVII, NAV-N-T-120, 200/153573. AVII, NAV-N-T-120, 200/153576, Pismo Ministarstva spoljnih poslova Rajha, od 4. IV 1942, Bencleru. 209 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1136140.
807 208

312

ali da neprestano uznemirava njegove snage. Nedi je situaciju za prolee tako ocrtao", pisalo je u izvetaju vojnoupravnog komandanta od februara 1942. godine, da treba raunati na iskrcavanje Engleza u Grkoj, a moda i na drugim mestima i smatra da e to mobilizatorski delovati ne samo na komunistike snage ve i na druge nacionalistike snage, u prvom redu na etnike Drae Mihailovia, koji se takoe u datom trenutku mogu okrenuti protiv Nemaca."210 Bader je i ovom prilikom (a to su inili i njegovi prethodnici) traio od Nedia da se uglavnom sopstvenim snagama obrauna sa komunistima, pa je u vezi s tim Kevi u zapisniku zabeleio sledee: Opunomoeni komandujui general je izrazio elju da odrava lini kontakt s Nediem i da s njim razgovara o situaciji. Ako Srbija ne eli da u jednom novom ratu doivi propast, zadatak Nedieve vlade bio bi da sve nemire suzbija svojim snagama i da ne dopusti da izbije nov opti ustanak. On, opunomoeni komandujui general, e mu kod sprovoenja tog zadatka pruiti koliko god mu je mogue svoju podrku. Srpskoj vladi mora, upravo u vreme koje nailazi, biti jasno da je, ako ona ne moe da izvri taj zadatak, moguna okupacija novih delova zemlje od strane bugarskih trupa. Ako ona to eli da izbegne, u interesu Srbije, morala bi da se potpuno zaloi da u zemlji odri mir." 211 O mogunosti da u Srbiji u prolee 1942. ponovo izbije oruani ustanak, raspravljano je i na sastanku 2. februara, kome je, osim Nedia i Badera, prisustvovao i Jezdimir Dangi. I ovog puta je Nedi svojim sagovornicima ukazao na iste centre ustanikog pokreta. Bader je ostao dosledan svojim ranijim stavovima. Naime, da Nedi u pogledu unitenja komunistikih bandi" mora raunati u prvom redu na sopstvene snage, s tom razlikom to se sada raunalo da bi i Dangi mogao da im priskoi u pomo.212 Bencler je takoe po liniji svog resora redovno obavetavao Ministarstvo spoljnih poslova Rajha o vojnopolitikoj situaciji u Srbiji. To on ini i u izvetajima za januar i februar 1942, u kojima, izmeu ostalog, navodi da bi na prolee 1942. moglo doi do novog oruanog ustanka u Srbiji. Istovremeno, u izvetaju od 29. januara on je napomenuo da prvi mesec dana boravka bugarskih trupa u Srbiji ne deluje optimistiki. Jer, kako je on istakao, ima vie saoptenja da se bugarska vojska bratimi sa narodom; da se pasivno dri protiv partizana, izjavljujui da se treba boriti protiv Nemaca".213
Isto. Isto. 212 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1104111. U zapisniku je Kevi zabeleio sleeu Nedievu izjavu: On (Nedi), kae da se sad ve mogu konstatovati 3 odnosno 4 centra zraenja jednog optebalkanskog ustanikog pokreta, a koji e se kroz nekoliko meseci javiti u svom dejstvu. Jedan komunistiki centar zraenja, a istovremeno centar ustanikog pokreta jeste prostor: dolina gornjeg toka Lima, Nova Varo, Sandak do Novog Pazara. U tom se prostoru sada koncentriu kako muslimanski tako i crnogorski komunisti iz Srbije. Drugi centar zraenja za budui ustaniki pokret jeste prostor severno od Skoplja. Trei centar zraenja jeste prostor istono od Nia do bugarske granice." 213 AVII, Mikroteka, Bon, 3, snimak 55.
810 211

313

Meutim, kada je re o opasnosti od novog oruanog ustanka u Srbiji, Bencler izvetava Ribentropa, 30. januara 1942, da bi se ustanak mogao izbei pod sledeim uslovima: ,,a) Ostajanje Nedieve vlasti na dunosti, no to zavisi od toga da ne doe ni do kakvih novih optereenja vlade, koja bi Nediu onemoguila da dalje vodi poslove. Tu bi, na primer, spadalo okupiranje novih delova zemlje od strane drugih, a ne nemakih trupa. U poslednje vreme mi pristiu vesti po kojima Italijani, podstaknuti bugarskom okupacijom, opet poinju da pokazuju jak apetit za podruje Kosovske Mitrovice. b) Likvidiranje komunistikih centara ustanika van srpskog prostora, naroito u Sandaku, c) Spreavanje progona Srba u Hrvatskoj, d) Po mogunosti iskljuenje Mihailovieve linosti."214 I ma koliko da je Bencler bio za izvesno osamostaljenje Nedieve vlade, kako bi se uspenije suprotstavljala oslobodilakom pokretu Srbije, ipak je on bio za to da se vlada narodnog spasa" kontrolie na svakom koraku. To se vidi gotovo iz svakog izvetaja koji je on uputio svom nadlenom ministarstvu. Na primer, u izvetaju od 11. februara 1942. godine pie da je dao instrukcije Cenzorskom odeljenju tampe da se u Novom vremenu ne sme pojavljivati slika ni rei kralja Petra. 216 U prilogu izvetaja za 23. mart Bencler je dostavio tekst govora koji je Nedi trebalo da odri 25. marta 1942. preko Radio-Beograda na godinjicu kada je Cvetkovieva vlada potpisala akt o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.218 Interesantno je da u citiranom izvetaju Bencler istie da Nediu nije dozvoljeno da odri bilo koji govor koji prethodno nije cenzurisan i odobren od okupacionih nemakih vlasti u Beogradu. U jednom izvetaju, neto kasnijeg datuma (5. juni 1942), Bencler obavetava Ribentropa da se u Beogradu vre pripreme za posetu ministra finansija Rajha Srbiji. Istovremeno naglaava da je Upravni tab na elu sa Turnerom, pregledao sve referate i elaborate koje je Nedieva vlada pripremila za ovaj sastanak i da su oni potpuno u skladu sa nemakom politikom na Balkanu.217 Takvi su bili odnosi izmeu Nedieve vlade i nemakih okupacionih vlasti u Srbiji u prvoj polovini 1942. godine. Slini e ostati sve do kraja rata. U svakom sluaju, poniavajui za srpsku vladu", koja je bila, najblae reeno, orue u nemakim rukama, koje su nacisti usmeravali prema svom nahoenju i prema svojim potrebama. Pa ipak, iako se Nedi suprotstavljao pojedinim nemakim odlukama, na primer: bugarskoj okupaciji delova jugoistone Srbije; razoruavanju etnika Koste Peanca; preteranom oduzimanju ivotnih namirnica od srpskog stanovnitva, ni njemu ni njegovim saradnicima nije smetalo da se na najbrutalniji nain obraunavaju sa pripadnicima oslobodilakog pokreta. U vezi s tim, Nedi i njegova vlada stalno izdaju uredbe, naredbe i mnoga druga akta u kojima se predviaju najotrije kazne za svakoga ko bi se na bilo koji nain suprotstavio okupacionim i kvislin214 215 216 217

AVII, AVII, AVII, AVII,

NAV-N-T-120, 200/153505/07. NAV-N-T-120, 200/153515. N-T-120, 200/153562-71. NAV-N-T-120, 200/153618.

314

kim vlastima. Srpski kvislinki predsednik i njegovi ministri redovno su drali govore u Beogradu i veim centrima Srbije, pozivajui stanovnitvo da u svemu podrava kvislinku vladu i zahtevajui od naroda Srbije da okupatore potuju kao prijatelje srpskog naroda". U naredbi broj 2, od 16. januara 1942, o suzbijanju propagande komunizma, Nedi trai najotrije kazne za sve one koji su bilo u kakvoj vezi sa komunistikom partijom i njenim organizacijama: U poslednje vreme oivela je razorna propaganda dumana Srbije i srpskog naroda. Ti zlodusi eleli bi da opet u naem narodu izazovu pometnju i nemire. Oni ele to vee istrebljenje Srba, pa hukaju nerazumne na sudbonosne korake. Naroito im je stalo da unesu zabunu u nae oruane odrede i etnike, izmiljajui najneverovatnije stvari." 218 U slinom tonu Milan Nedi je odrao govor 8. marta 1942. godine. Novo vreme ga je objavilo 10. marta pod naslovom: Prolena poslanica srpskom narodu". Nedi poziva narod Srbije da ne slua one iz Londona i Moskve"; da se ne die na oruanu borbu; da slua savete njegove vlade i da budu pokorni u svakom pogledu prema nemakim zahtevima: Ako se prevarite i po trei put govorio je tada Nedi i povedete se za savetom englesko-komunistikim, znajte da je onda odzvonilo srpskom narodu".219 Interesantno je, da je ovaj Nediev govor dobio zapaen publicitet u nemakoj faistikoj tampi. Tako je, na primer, Berlinger Berzencajtung" istakao da Nedi spada meu velikane srpske nacije i da je on i ovom prilikom potvrdio da spada meu krupne istorijske linosti". 220 U nizu mera koje je Nedieva vlada preduzela u prolee i leto 1942. godine radi potpunije likvidacije komunistikog pokreta u Srbiji, posebno se po surovosti istie Uredba o oduzimanju imovine licima osuenim zbog krivinih dela izvrenih u cilju komunizma ili anarhizma. lan 1. predviao je sledee sankcije: Licima koja uine krivino delo navedeno u lanu 7. Uredbe o prekim sudovima ili koje od krivinih dela navedenih u taki 1, 2, 3, 5, 6, 7, lan 1. Zakona o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi, i sve u cilju nasilnog sprovoenja komunizma i anarhizma, oduzee se sva imovina u korist drave. Ako osueni ostavlja iza sebe maloletne dece, oduzee mu se samo polovina imovine. Ova polovina odredie se po sasluanju vetaka, tako da svaka polovina sainjava zasebnu arondiranu privrednu jedinicu." 221
218 Novo vreme, 18. I 1942. U daljem tekstu citirane naredbe pisalo je: Skreem panju svim ispravnim i estitim Srbima da tim podlim prevarama ne nasedaju. Svako treba da ima na umu da mir i red u naem narodu ima odrati po svaku cenu. Hukai i neprijateljski agenti, platie za dela svojim glavama. Milosti nema ni za koga." 219 Novo vreme, 10. III 1942. 220 Novo vreme, 11. III 1942. 221 Slubene novine, br. 22. od 17. III 1942. U l. 7. citirane uredbe stajalo je: Lica koja pobunjenicima dobavljaju ivotne namirnice ili ih na drugi nain pomau, kaznie se, bez obzira na teu kaznu zbog pomaganja propisanu zakonskim propisima, novanom kaznom od 10.000 do 1,000.000 dinara, ili najmanje jednom petinom vrednosti njegove imovine, a ako uinioci imaju maloletne dece, najmanje jednom desetinom vrednosti njihove imovine."

315

Kvislinka Nedieva vlada je na osnovu uputstava koja je dobila od nemakih okupacionih vlasti u Srbiji, izvrila specijalne pripreme za obeleavanje godinjice potpisivanja akta o pristupanju Trojnom paktu i silama Osovine. S tim u vezi je Milan Nedi odrao govor preko Radio-Beograda, 25. marta, i u njemu istakao: Ova politika dola je do vrhunca u martu prole godine. Dva datuma, tako bliska jedan drugome: 25. i 27. mart; prvi je obeavao spokojstvo, a drugi je grozio stranom nesreom. Prvi je trebao da donese spasenje, a drugi nas je gurnuo u propast."222 Nedieva vlada je takoe istog dana izdala proglas, u kome posebno istie da je bio najvei promaaj srpskih politiara u njihovoj istoriji, to nisu spreili raskidanje Trojnog pakta.223 Citirali smo mnoge primere iz odnosa izmeu nemakih okupacionih vlasti u Srbiji i Nedieve kvislinke vlade. Na osnovu njih, kao i mnogih drugih, koje smo citirali u naunom aparatu, vidi se da je povremeno dolazilo do sukoba izmeu Nedia i Nemaca, ali ti sukobi ma koliko bili otri, nisu nikada dovodili u pitanje zajedniku borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Uostalom, Nedi nije bio nikada ni priblino ravnopravan partner Nemcima. On to nije mogao ni biti iz objektivnih razloga. Zbog toga je morao, uglavnom, da slua. Nemci su ga doveli na vlast, jer su znali da je profaistiki orijentisan i zakleti neprijatelj komunizma. Veina takozvanih sporova" nastajala je zbog toga to Nedieva vlada nije imala gotovo nikakve vlasti, a mnogo se od nje trailo. Zato su interesi naroda Srbije, iza kojih se Milan Nedi za sve vreme rata zaklanjao bili samo paravan. Nemci su mu uvek bili blii. I ma kolike proteste da je s vremena na vreme upuivao vojnoupravnom komandantu, njegovo praktino delovanje bilo je sasvim u skladu s onim to su Nemci zahtevali. A oni su traili: red, mir, bezbednost; borbu protiv komunizma; eksploataciju prirodnih bogatstava iz Srbije za nemaku ratnu mainu, koja je vodila jedan prljav, agresivan rat, protiv interesa svih slobodoljubivih snaga sveta.

Novo vreme, 26. III 1942. IRP, br. 2398 III 4/877. U jednom delu govora M. Nedia od 25. III 1942. reeno je o prednostima koje je donosio Trojni pakt: 25. mart prole godine trebalo je da obezbedi srpskom narodu mir, nezavisnost i slobodu usred velikog sukoba, koji je jo 1939. bio izbio i u kome mi nismo bili uopte zainteresovani. Jer, ta se od Srba trailo? Samo da gledaju svoja posla i da se ne meaju u obraune velikih sila. Zato je izmeu sila Trojnog pakta i Jugoslavije potpisan na ovaj dan pre godinu dana u Beu sporazum nazvan paktom. Taj pakt je bio rezultat dugih napora jedne nae dobro smiljene politike, koja je u poslednjem asu bila uspela da se otrgne od slepog sagledavanja interesa takozvanih 'demokratskih sila' ".
222 223

316

REPRESALIJE OKUPATORSKO-KVISLINKIH SNAGA NAD STANOVNITVOM SRBIJE

Teror okupatora i kvislinkih vlasti bio je pootren u svim krajevima Srbije, naroito posle povlaenja glavnine partizanskih snaga sa osloboene teritorije u Sandak, odnosno u istonu Bosnu. Neprijatelj je raunao da je nastupio momenat kada se treba sa narodnooslobodilakim pokretom definitivno obraunati, pogotovu to mu je ila na ruku i situacija na Istonom frontu, gde su Nemci ve duboko prodrli u unutranjost Sovjetskog Saveza i vodili odsudne bitke sa jedinicama Crvene armije. Okupatorske i kvislinke vlasti su neprekidno hapsile sve one za koje se smatralo da su bilo u kakvoj vezi sa narodnooslobodilakim pokretom. Sve vie su se punili logori na Banjici, Sajmitu, u apcu, na Crvenom krstu u Niu i mnogi drugi zatvori i kaznionice. Mnogi graani su internirani ili odvoeni na prinudan rad. Streljanja su bila svakodnevna pojava. Uporedo s tim, nemaki okupator i Nediev kvislinki aparat organizovali su irenje antikomunistike propagande u svim gradovima i selima okupirane Srbije. U tom smislu stvarane su posebne grupe intelektualaca ije je antikomunistiko raspoloenje bilo do te mere razvijeno da nisu birali sredstva kako bi narodnooslobodilaku borbu i njene organizatore prikazali u to gorem svetlu. Dimitrije Ljoti, Velibor Joni, Dragi Jovanovi, Ratko Pareanin, Nedievi ministri, sreski i okruni naelnici i mnogi drugi kontrarevolucionarni elementi, drali su predavanja u ustanovama, preduzeima, kolama i pojedinim gradovima, pokuavajui na taj nain da izazovu antikomunistiko raspoloenje graanstva. Potere Nemaca, Bugara, nedievaca, ljotievaca, etnika Koste Peanca, uz obilnu podrku etnika Drae Mihailovia, naroito njegovih legalizovanih odreda", bile su svakodnevna pojava. Meta neprijateljskih napada bili su preostali partizanski odredi u Srbiji; pojedine ete, partizanske grupe i njihova uporita; zatim, partijske i skojevske organizacije i druge organizacije NOP-a. Drugim reima, okupatorsko-kvislinke snage nastojale su da ienjem terena" unite ceo NOP u ovom delu Jugoslavije. Dok je krajem 1941. glavna akcija neprijatelja bila usmerena na osloboenu teritoriju zapadne Srbije i umadije, u prvoj polovini 1942, pa i kasnije, na udaru su bili svi krajevi Srbije, s tim to je juna Srbija (gde su bili bazirani jai partizanski odredi), bila na najveem udaru. 317

Okupatorsko-kvislinka tampa, radio i druga propagandna sredstva, svakodnevno su iznosili podatke o sukobima sa partizanskim odredima Srbije, za koje je Nedi poetkom decembra 1941. izjavio da su potpuno uniteni. Novo vreme je 17. januara 1942. donelo iru informaciju da se sredinom toga meseca vodila borba izmeu Nedievih jedinica i partizana u okolini Bajine Bate i da su vladine snage unitile ovu partizansku grupu".224 U istom listu od 21. januara pisalo je da je vea partizanska formacija pokuala da se iz Sandaka vrati u Srbiju, pravcem: Kokin Brod, Ivanjica, Arilje, i da je kod sela Drenova dolo do okraja izmeu Drugog srpskog dobrovoljakog odreda i partizana. Prema ovoj informaciji, partizani su se posle gubitaka ponovo morali da vrate za Sandak.225 Samo nekoliko dana kasnije, naelnik sreza oraakog dostavio je izvetaj Nedievoj vladi, uz koji je bio priloen spisak sa imena 192 osobe, za koje je reeno da su u drugoj polovini 1941. bili izvesno vreme u partizanskim odredima, pa su se posle neprijateljske ofanzive vratili svojim kuama. Traeno je miljenje, budui da su mnogi od njih bili mobilisani, kakve sankcije da se prema njima preduzmu, da li ih sve predati Prekom vojnom sudu".226 U februaru 1942. godine bilo je takoe akcija okupatorsko-kvislinkih vlasti u Srbiji, s namerom da se potpuno unite partizanski odredi i njihova uporita. Ve pomenuti naelnik oraakog sreza, u svom izvetaju od 2. februara, podvlai da jedan broj komunista-partizana pokuava da se prebaci u Nemaku. Prema njegovom tvrenju, partizani bi se prebacili kao obini radnici; zimu bi proveli na radu, a na prolee, kad gora ozeleni", ponovo bi se vratili u zemlju i stupili u partizane. Zahtevao je od Ministarstva unutranjih poslova da se organizuje stroga kontrola u vagonima, koji budu transportovali srpske radnike u Nemaku.227 Inae, Novo vreme je i dalje bilo prepuno podataka o borbama kvislinkih vojnih jedinica protiv partizanskih odreda Srbije. U broju od 10. februara pisalo je, pored ostalog: Mavanska i valjevska grupa vladinih odreda preduzela je poetkom februara ienje terena od zaostalih komunistikih bandita na liniji PeckaKrupanjZavlakaOseina, kao i na liniji MajinoviLeli." 228 Samo tri dana kasnije isti list je preneo sledee saoptenje komande Srpske dravne strae: Jurina eta Drugog dobrovoljakog odreda, potpomognuta odredom vojvode
Novo vreme, 17. I 1942. Novo vreme, 21. I 1942. 226 Avil, br. reg. 2/22, f. 10, k. 137, Izvetaj od 31. I 1942. 227 AVII, br. 3/1, f. 10, k. 137. U daljem tekstu izvetaja reeno je i ovo: U saoptenju prednjeg MUP-a ast je umoliti naslov za nareenje podrunim vlastima, odnosno organima, da na gornju okolnost obrate najstroiju panju, a naroito da se u svakom konkretnom sluaju utvruje autentinost linih isprava svih onih lica koja se javljaju za rad i odlazak u Nemaku. Poznato je, naime, da su u poslednjim dogaajima partizani u mnogim mestima opljakali arhive i odnosili sobom javne obrasce, tembilje i peate, to im omoguava da se pod lanim ispravama i imenima prikriju i pokuaju svoje prebacivanje za Nemaku." 228 Novo vreme, 10. II 1942.
224 225

318

Veternikog, vodila je ovih dana ogorene borbe sa ostacima razbijenih komunistikih bandi, koje lutaju jo po selima u okolini Leskovca. Do sukoba je dolo u selima Velika i Mala Biljanica, Manojlovac i Donja Slatina. Komunisti su hteli da miniraju jedan most, ali su dobrovoljci, pod vodstvom etovoe Ratka Obradovia, u saradnji sa etnicima, iznenadili komuniste i omeli ih u vrenju sabotae."229 I naelnik valjevskog okruga redovno je obavetavao svoje pretpostavljene u Beogradu o merama koje se preduzimaju na terenu njegovog okruga u borbama protiv partizana. U izvetaju od 15. februara 1942. on, na primer, naglaava da je primeena grupa od oko 850900 partizana u blizini planine Suvobora; da je organizovana akcija potere, u kojoj su uestvovali Nemci, nedievci, ljotievci, legalizovani etnici" i etnici Koste Peanca, i da je u borbama ubijeno 50 partizana i 8 zarobljeno. On, takoe, u svom izvetaju dodaje: Na dan 1. II otpoela je akcija raiavanja na podruju i tromei okruga valjevskog, abakog i uikog. U ovoj akciji uestvuju svi oruani odredi iz okruga valjevskog... Posvetio sam prvenstvenu i najveu panju ienju terena od komunistikih bandi, u kom sam cilju stalno izdavao nareenja za terensku akciju, tako da sada na teritoriji celog okruga nema vie komunistikih bandi."230 Meutim, Novo vreme je pet dana kasnije, praktino, demantovalo izvetaj okrunog naelnika u Valjevu. Jer je u svom broju od 20. februara 1942. donelo informaciju iz koje se vidi da sukobi izmeu Nedieve oruane sile" i ustanika ne jenjavaju, ve se u raznim delovima okruga vode borbe irih razmera sa partizanima i njihovim simpatizerima."231 Naelnik beogradskog okruga bio je primoran, takoe, da na prvim stranicama svoga izvetaja od 2. februara 1942, obavesti nadleno ministarstvo da su partizani primeeni u neposrednoj blizini Beograda; da krstare po varoicama i selima okruga i da izvode akcije i sabotae: Partizani se nalaze u selu Aranovcu, Roanci, Beljini, Mali i Leskovac. Pretpostavlja se da ih zajedno sa seljacima, koje su oni mobilisali ima 600700." U daljem tekstu izvetaja se naglaava da je organizovana poter jaih oruanih snaga, koje sainjavaju: Nemci, nedievci i takozvani legalni etnici i da su partizani pruili oruani otpor mimo svih oekivanja.232 Od svih kvislinkih izvora iz februara, u kojima se govori o sukobu izmeu Nedieve oruane sile" i partizana i o represalijama koje se vre na terenu, posebno istiemo naredbu Koste Peanca od 23. februNovo vreme, 13. II 1942. AVII, reg. br. 6/2-1, k. 92. U daljem tekstu citiranog izvetaja reeno je i sledee: Za ispitivanje pouzdanosti i podobnosti svih dravnih inovnika odredio sam anketne komisije po svim sreskim mestima, kao i u Valjevu naroito. Te anketne komisije sastavljene su od 5 lanova, koje e ispitivati rad i dranje svih inovnika u vezi sa komunistikom akcijom... Osnivanju logora u Valjevu jo nije pristupljeno, poto nemake vojne vlasti trae, a tako se i postupa, da se njima predaju sva lica koja se uhapse kao komunisti." 231 Novo vreme, 20. II 1942. 232 Zb. NOR, 1-3, 334.
229 230

319

ara 1942. u kojoj se govori o ienju Toplice od partizana". Naime, Peanac predlae niz najstroih kaznenih mera prema stanovnitvu, kako bi se unitile partizanske jedinice: Pri pokretima i pretresu u borbi sa komunistima, iz sela pokrenuti sve mukarce od 16 do 80 godina da idu pred odredima. Ovu upotrebu vriti od graana koji su komunisti i naklonjeni njima, a ovi ljudi moraju biti naoruani pukama, koje imaju; vilama, budacima i drugim i ove upotrebiti za pretrese pred odredima, s tim da im se izdadu nalozi da tano i savesno vre pretrese . . . Komunistike porodice izvoditi iz kua, koje e poneti samo ono to im je najpotrebnije i ove istai pred odredima za ulazak u naredno selo koje se napada i iz tog sela ih proterivati u drugo do krajne take akcije, gde e se reavati njihova sudbina, tako da narod vidi ko je pomagao i uvao komuniste i kakva je njihova sudbina. Zarobljene komuniste bez ikakvog sasluanja ubijati odmah, na licu mesta."233 U martu 1942. godine potere okupatorsko-kvislinkih snaga, nisu prestajale. Naprotiv, bile su sve intenzivnije. Okupator i kvislinke vlasti u Srbiji su smatrali da u toku zime treba slomiti otpor partizanskih odreda Srbije, kako na prolee ne bi mogli da organizuju ustanak irih razmera. Toga su se uvek pribojavali Nemci, Nedi i svi njegovi ministri. U dnevnoj kvislinkoj tampi od 3. marta doneta je vest da je Jablaniki etniki odred Koste Peanca imao tih dana vie borbi sa partizanima u okolini Medvee; da su partizani pruili ilav otpor ,,i da su se nakon borbe povukli u nepoznatom pravcu".234 Ministarstvo unutranjih poslova Nedieve vlade u Pregledu najvanijih dogaaja" od 13. marta 1942. iznosi, pored ostalog, da je 3. marta 1942. poela akcija kvislinkih oruanih odreda protiv partizana, koji su se bili koncentrisali u okolini Prokuplja, Kurumlije i Lebana; da je kod sela ubura, srez dobriki, bilo 20 mrtvih na strani oruanih odreda, zbog ega je Kota Peanac naredio da se selo spali.235 U izvetaju Komande Srpske dravne strae od marta 1942. navode se podaci da partizani deluju i na terenu kragujevakog okruga, pa su kvislinzi, zajedno sa Nemcima, preduzeli akciju ienja terena". U jednom delu citiranog izvetaja pisalo je: Od 79. marta o.g. u daljem ienju terena od komunistikih bandita, o emu je podnet izvetaj 8. marta o.g. pod takom 2) naelnik okruga Kragujevakog g. Kalabi izvetava da su nae oruane snage, u saradnji 60 Nemaca, istile teren na prostoru RajacSlavkovicaPoloBreznaGornja Gorevnica. U borbama ubijeno 48 komunista. Na naoj strani poginula su 2 etnika i 1 Nemac."236 Izvetaj okrunog naelnika iz aka, od 15. marta, takoe govori o represalijama koje se vre na terenu i o sukobima sa parti233 Zb. NOR, 1-3, 344346. Na kraju citirane naredbe K. Peanca reeno je i ovo: Milosti i panje prema pravim komunistima ne sme biti nikakve, jer se sa njihovim potpunim unitenjem moe oistiti teren i narod osloboditi ove nemani." 234 Novo vreme, 3. III 1942. ass A V I I ) r e g . br. 17/4-1, k. 51. 238 Zb. NOR, 1-3, 384.

320

zanima. Shodno telefonskom nareenju Predsednika ministarskog saveta, krenuo sam na put radi uspostavljanja reda na pruzi Laj kova aak i definitivnog ienja ovog kraja od zaostalih komunistikih grupa."287 Meutim, za mart ima najvie podataka o racijama okupatorsko-kvislinkih snaga na terenu valjevskog okruga, gde su jo operisale znatne snage Suvoborskog partizanskog odreda. O tome pie 13. marta naelnik okruga Dragoljub Luki: 1. marta jedna komunistika grupa, gonjena od etnika Mavanske grupe, povukla se u pravcu: MiliincaGola Glava. Valjevski etniki odred, andarmi i etnici sa Uba, u saradnji nemakih oruanih delova, opkolili su i napali ovu grupu. U borbi je ostalo 21 mrtvih komunista, 2 pukomitraljeza su oteta od komunista. Ostaci komunistikih odreda izvukli su se nou."238 Izvetaj Komande Srpske dravne strae od 16. marta ponovo govori o aktivnosti komunista, odnosno partizana na terenu valjevskog okruga, pa se u vezi s tim navodi sledee: 14. marta o.g. 10-ti Uiki odred odbacio je komuniste sa Mramora i Glavice i izbio na Mravinjce, gde je uhvatio vezu sa nemakim delovima. Komunisti su se povukli severozapadno ka Leskovcima i pojavili su se u zaseoku ipovica na Magla-planini. U saradnji uikih odreda i nemakih delova preduzet je koncentrian napad ka 'Drenovakom Kiku' sa Valjevskim etnikim odredom sa Magla-planine."239 Naveli smo niz primera o akcijama kvislinke vlasti u Srbiji protiv partizanskih odreda tokom januara, februara i marta 1942. i o saradnji s nemakim okupatorima na tom planu. Citirajui ove kvislinke izvore, nije nam bio cilj da pokazujemo i dokazujemo da su akcije stvarno postojale, da su partizani pruali otpor; da su kvislinzi svaku akciju koordinirali sa nemakim okupacionim vlastima itd. To je poznato iz dosadanjeg izlaganja u naem radu. Hteli smo, meutim, da istaknemo neto drugo. Naime, koliko su Nedieva vlada i njene oruane jedinice bile preokupirane injenicom to partizani nisu bili uniteni krajem 1941. .godine u poznatoj novembarskoj neprijateljskoj ofanzivi, ve su se pojavljivali, u manjim ili veim grupama, gotovo u svim delovima Srbije. Zbog toga su Nedievi oruani odredi morali stalno da budu na terenu i da trae pomo od Nemaca, ali partizane ipak nisu mogli da unite. Sem toga, zanimljivo je bilo istai kako Nedieve oruane jedinice vre zloine nad nedunim stanovnitvom Srbije, iako je Nedi svoju vladu proglasio za vladu narodnog spasa".
Zb. NOR, 1-3, 356. Zb. NOR, 1-3, 388. m Zb. NOR, 1-3, 393. O akciji Nemaca i kvislinga na partizane na terenu valjevskog okruga itamo i u izvetaju komande SDS od 19. III 1942, gde se istie: Na komunistiku grupu, jaine od 120 bandita, u selu Rogljevci, 17. marta o.g. napali su Kolubarski, Ribniki i Valjevski etniki odred, u saradnji sa nemakim delovima. Meu komunistima ima gubitaka u mrtvim i ranjenim" (Zb. NOR, 1-3, 398399).
t37 138

21 Kontrarevolucija u Srbiji 1

321

Napominjemo da je Nedi poetkom marta naredio da se izgradi 2.000 znaki (neka vrsta odlikovanja), da bi ih delio onima, koji pokau stvarno veliki uspeh pri pucanju na odmetnike".240 Meutim, kada je uvideo da njegova oruana sila" nema znatnijeg uspeha protiv oslobodilakog pokreta, traio je od Turnera da se preduzmu rigoroznije mere ne samo protiv komunista ve i protiv njihovih porodica. U vezi s tim, on u pismu od 30. marta 1942. predlae sledee: U tenji da se sa komunistima i odmetnicima to pre likvidira, pored sredstava stavijenih u akciju, bilo bi vrlo povoljno i uspeno ako bi se u narodu objavilo: Ko uhvati ili prokae, potpomogne da se uhvati komunista ili odmetnik, pustie mu se iz nemakog zarobljenitva roditelj ili suprug, ili brat ili roak. U sluaju da je u pitanju komunista ili odmetnik veeg znaaja, pustie se svi zarobljenici zadruge iz koje je lan koji je pripomogao hvatanju. U sluaju da se celo selo digne i prokae bie puteni svi zarobljenici iz tog sela."241 Nismo nali dokument ta je Turner odgovorio Nediu; odnosno da li mu je predlog uopte usvojen. Ali, evidentno je da je neprijatelj i dalje sprovodio represalije u svim oblicima i svim raspoloivim sredstvima protiv stanovnitva Srbije, tj.: u aprilu, maju, junu, julu, avgustu, odnosno do kraja 1942, ili, bolje reeno, sve do osloboenja Srbije. U stvari, 1942. godina je karakteristina, izmeu ostalog, i po tome to Nedieve oruane jedinice sve ee na licu mesta ubijaju pripadnike oslobodilakog pokreta. Pored toga, oni sve vie hapse, streljaju, pale sela, u emu se posebno istiu etnici Koste Peanca i Ljotievi dobrovoljci. Znatan deo stanovnitva Srbije, uprkos represalijama, sve vie pomae NOP, a ujedno otkazuje poslunost Nedievoj vladi i njenim organima. To se vidi i iz pisma Nedieve vlade, koje je upueno 8. maja 1942. svim okrunim naelnicima u Srbiji: Poto se ima pozitivnih podataka da seljaci u ovoj oblasti (misli se na jugoistoni deo Srbije M. B.), naroito srezovi: svrljiki, belopalanaki, zaglavski i prokupaki, potpomau partizane, dajui im utoita i hranu; u svojim selima izvetavaju ih o kretanju vladinih trupa, pa ak toleriraju i organizacije mesnih partizana i sve se ovo vri pred oima optinskih pa i sreskih vlasti, to izvolite saoptiti svima sreskim, optinskim i seoskim vlastima da e vladine oruane sile ubudue pribei najstroijim kaznenim merama protivu sela i seljaka koji daju utoite, hranu, pa ak i municiju partizanima, kriju i potpomau mesne i stalne partizane i izvetavaju ove o kretanju vladinih trupa i ostalim raznim postupcima potpomau partizansku akciju u dotinom kraju." 242 Citirana upozorenja Nedieve vlade okrunim naelnicima da e vladine oruane sile ubudue pribei najstroim kaznenim merama", nisu bila bez osnova. Jer svakodnevno kvislinki izvetaji iz 1942. godine belee o hapenjima i streljanjima, odvoenju na prisilan rad svih
240 AVII, NDH, reg. br. 20/4-1, k. 88, Izvetaj ustakog oficira za vezu u Beogradu. 141 AVII, br. 20/3-2, k. 1. 848 AVII, br. 4/7-1, k. 27.

322

onih za koje se pretpostavljalo da pripadaju narodnooslobodilakom pokretu ili sarauju s njim. Koliki je bio teror okupatora i kvislinga kazuje i podatak da je samo od septembra 1941. do maja 1942. godine u etiri sreza valjevskog okruga (valjevski, kolubarski, tamnavski i posavski) bilo porueno ili spaljeno 1.017 kua, za ije se vlasnike uglavnom pretpostavljalo da pripadaju oslobodilakom pokretu Srbije. 243 Meutim, broj poruenih i popaljenih kua u drugim okruzima Srbije u istom periodu nije se mogao utvrditi. Ali je sigurno da ta brojka nije bila mala. Kada je re o aktivnosti kvislinga u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta tokom 1942. godine, treba posebno istai takozvanu Aimovievu ofanzivu". Ona je voena protiv partizanskih odreda u jugoistonoj Srbiji u prvoj polovini jula i trajala je do septembra. Glavni organizator ove akcije bio je Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova Nedieve vlade, pa je ofanziva i dobila po njemu ime. Prvi deo ove neprijateljske akcije, u stvari, poeo je jo 15. februara 1942, o emu je bilo rei u prethodnom tekstu. Tada su bugarski okupatori, nedievci i etnici Koste Peanca, svim svojim raspoloivim ljudskim i materijalnim snagama, poeli ofanzivu na slobodnu teritoriju izmeu Velike Morave, Niave, Vlasine i bugarske demarkacione linije. Neprijatelj je u drugoj polovini februara ubacio u akciju i Peti dobrovoljaki odred, koji nastupa preko Vlasotinaca i Ravne Dubrave, gde vodi borbu sa III etom Babikog partizanskog odreda. Poto nije bio zadovoljan sa izvedenom akcijom, neprijatelj je ponovo krenuo 6. marta i ve ujutru osvanuo pred partizanskim poloajima. Napad na pravcima: BrestovacBojnikLeskovacBojnik i LebaneBuumet podravala je bugarska i nemaka artiljerija. Prema nekim podacima, u ovoj ofanzivi bilo je angaovano oko 30.000 neprijateljskih vojnika, ali opet nisu postigli eljeni cilj. 244 Zbog svega toga, julska ofanziva bila je jo irih razmera. U vezi s ovom akcijom Milan Nedi je jo 23. juna 1942. traio od vojnoupravnog komandanta Srbije ovlaenje da sa svojim oruanim odredima moe prei na deo jugoistone Srbije, koji je bio pod bugarskom okupacijom, kako bi unitio glavne baze partizanskih odreda". Paul Bader mu to nije odobrio. Smatramo je da su bugarske snage dovoljno jake da se mogu efikasno obraunati sa ustanicima u ovom delu okupirane Srbije. 245 Meutim, samo posle nekoliko dana (29. juna), Bencler je izvestio svoje nadleno ministarstvo u Berlinu da su u akciji ienja u jugoistonom delu Srbije, bugarske okupacione vlasti unitile 250 partizana, a 60 zarobile; da je, navodno, Nedi zadovoljan postupkom bugarskih trupa prema srpskom stanovnitvu; i, kao najvanije, Bencler obavetava da
AVII, Na, br. 107, k. 30. Dr Milivoje Perovi, Srbija u narodnooslobodilakoj borbi Juna Srbija, Beograd, 1961, str. 146. Podaci koje navodi M. Perovi sigurno su previsoki. Teko je poverovati da je 30.000 ljudi neprijatelj tada angaovao na jugu Srbije. 145 AVII, NAV-N-T-120, 200/15362627, Benclerov izvetaj Ribentropu, od 23. VI 1942.
243 344
21*

323

je Aimovi postigao sporazum sa bugarskim komandantom Nikolovim da srpske kvislinke snage i bugarske okupacione jedinice organizuju zajedniku ofanzivu i da koordiniraju akcije u borbi protiv partizanskih odreda.246 Ovakav dogovor izmeu predstavnika Nedieve vlade i bugarskih okupacionih vlasti (koji je, najverovatnije, postignut uz posredovanje Nemaca) malo ko je oekivao. Ali sva neslaganja stavljena su u drugi plan. Primarno je bilo likvidirati partizane i njihova uporita, jer su oni bili glavni neprijatelji i srpskim kvislinzima i bugarskim okupatorima. Osim toga, vrednost i jednih i drugih merili su Nemci po tome koliko e ko imati uspeha u borbi protiv oslobodilakih snaga u Srbiji. Uglavnom, posle izvrenih priprema, ofanziva je poela 12. jula 1942. velikim pokretom pripadnika SDS, ljotievaca, legalnih etnika i bugarskih vojnih jedinica. Rauna se da je u prvom delu ofanzive, koja je bila usmerena na prostor oko Nia i Knjaevca, uestvovalo oko 10.000 neprijateljskih vojnika. U vezi s ovom ofanzivom, Pokrajinski komitet K P J za Srbiju uputio je pismo Okrunom komitetu K P J za Zajear, u kome mu daje uputstva kako da se kriza prebrodi, kako da se ljudstvo sauva, a da se neprijatelju zada udarac na osetljivim takama: Sadanja ekspedicija na elu sa Aimoviem", pisao je PK, karakteristina je po tome koliko je neprijatelj osetljiv na vae akcije." 247 Milan Aimovi je neposredno pre poetka ofanzive dao izjavu za tampu, koju je dan ranije prenela Obnova i Novo vreme. U njoj je izneo motive Nedieve vlade, koja mu je poverila ovakav grandiozni poduhvat", pa je u vezi s tim posebno naglasio: I pored opsenih mera koje je vlada preduzimala za raiavanje ostataka komunistikih bandi, ipak je ovima uspelo da u gornjem delu istone Srbije grupiu i stvore dosta jake partizanske odrede... Cilj akcije ima zadatak da likvidira Niki partizanski odred, koji je vodio Milisav Ignjatovi; Svrljiki partizanski odred, pod vodstvom Vase Albanca, i Ozrenski partizanski odred, koji vodi neki Konrad.." (Zilnik Slobodan Konrad, poginuo 1944. i proglaen za narodnog heroja M. B.).248 Druga etapa Aimovieve ofanzive, koja je poela na podruju Jastrepca 10. avgusta i trajala do sredine septembra 1942, bila je veoma veto zamiljena i brutalno voena. Prema nepotpunim podacima, u njoj je uestvovalo 18.500 kvislinkih vojnika, uglavnom, pripadnika SDS i SDK, i neto etnika Koste Peanca (Poljska straa SDS 11.000; policijske snage 1.000; Dobrovoljaki odred Marisava Petrovia 1.000; etnici Koste Peanca 500). Pored ovih snaga, sreska mesta i vee raskrsnice drale su okupacione jedinice (Bugari i Nemci). Bugarske trupe su takoe pojaavale posade na pruzi.249 Kada je re o koncepciji napada na oslobodilake snage, treba istai da se neprijatelj posluio lukavstvom, pa je borbeno dejstvovao samo sa oko 2.000 vojnika, a sve ostale snage upotrebio je za pokrivanje terena; za zasede oko
2
247 A V I I > NAV-N-T-120, 200/15362829. AS, PIS, 351, Pismo Pokrajinskog komiteta od 15. VII 1942.

248
249

M. Perovi, n.d., 204; Oslobodilaki rat, I, 314.

Obnova, 8. VII 1942.

324

sela, na raskrsnicama i drugim kljunim terenima, kuda su partizani morali prolaziti; za teror nad stanovnitvom i za onemoguavanje snabdevanja partizana. Mora se priznati da je takozvana Aimovieva ofanziva" nanela ogromne gubitke oslobodilakim snagama u jugoistonom delu Srbije. Ali ih nije unitila. Na ovom terenu uhapeno je oko 3.000 ljudi, od ega je streljano oko 100. Spaljeno je oko 500 kua i sve pojate po planinama; raspisivane su i isplaivane uene za svakog borca 50.000, a za rukovodioca 100.000 dinara. Narod je trpeo straan teror svake vrste. Nisu birana sredstva samo da bi se partizani unitili.480 Takozvana Aimovieva ofanziva nanela je dosta tete i oslobodilakom pokretu. Meutim, njene posledice, kao i mnogih drugih akcija ienja terena" koje je neprijatelj organizovao, nije bilo samo to to su borbene partizanske jedinice imale dosta gubitaka. Ne mogavi da uniti partizane, neprijatelj je unitavao stanovnitvo: hapsio, streljao; pljakao sve to se moglo odneti itd. Potere koje su organi kvislinke uprave organizovali protiv partizana, i zloini koje su tom prilikom vrili nad stanovnitvom, bili su samo jedan vid represalija. Hapenja su, na primer, bila svakodnevna. To je radila Specijalna policija ne samo u Beogradu ve i u ostalim okruzima Srbije; zatim, predstojnitva gradske policije, Srpska dravna straa, Ljotievi dobrovoljci, takozvani legalni etnici, ak i etnici Drae Mihailovia. Ovde i ne raunamo hapenja koja su izvrile nemake i bugarske okupacione vlasti, i to za najmanju sitnicu. Koliko su i po kojim osnovima srpske kvislinke vlasti uhapsile pripadnika NOP-a, teko je utvrditi, jer evidencija nije voena. esto su kvislinzi (naroito neposredno pre osloboenja Srbije), spaljivali arhive, da ne bi ostavili trag svojih zloina. Mi emo navesti samo neke primere da bi se videlo kako vlada narodnog spasa" spasava srpski narod, bez pretenzija da to bude analiza celog ovog problema. Inae, o hapenjima bi se mogla napisati jedna velika knjiga. Komanda srpske andarmerije izvestila je 10. januara 1942. Ministarstvo unutranjih poslova da su andarmi bogatikog andarmerijskog voda, u saradnji sa seoskim straama, pohvatali 15 komunista: 8 su predali sreskom naelstvu, a ostale Nemcima, koji su ih sproveli u abaki logor.251 Ustaki oficir za vezu (ije je sedite bilo u Beogradu) obavestio je svoje pretpostavljene u Zagrebu, 28. januara 1942, da u Beogradu vlada prava racija: Nedieve vlasti su pokupile veliki broj ljudi, bez obzira na zanimanje, i alju ih u rudnike Bor, Kostolac i druge nemake objekte.252 Veoma plastino su prikazane represalije Nedievih vlasti u izvetaju okrunog naelnika u Valjevu, koji je 28. februara 1942. poslat Ministarstvu unutranjih poslova u Beograd. U jednom njegovom delu reeno je: ,,a) Iz grada Valjeva i srezova: valjevskog, podgorskog i koM. Perovi, n.d., 179. AVII, reg. br. 10/6-1, k. 52. AVII, NDH, br. reg. 6/14-1, k. 89.
150 251

lubarskog pohapena su sva lica koja su prisilno i samovoljno bila u umi sa komunistima i svi komunistiki simpatizeri, za koje optinski odbori ne garantuju glavom i imovinom, b) Iz srezova Tamnavskog i Posavskog, pohapena su sva lica koja su svojevoljno bila sa komunistima u u m i . . . ova hapenja izvrena su od 16. II u 18 asova do 18. II u 6 asova. Hapenja su izvrena u sporazumu sa nemakim i naim vojnim vlastima." Na osnovu ovog izvetaja saznajemo da je tada uhapeno 631 osoba iz 6 srezova valjevskog okruga, od kojih je 160 sprovedeno u Valjevo, a 471 u abac.253 Razume se, Ministarstvo unutranjih poslova Nedieve vlade usmeravalo je ove, kao i mnoge druge represalije koje su vrene na terenu i, s tim u vezi, slalo svoje delegate, a ee i pismena uputstva. O tome govori i akt pomenutog ministarstva od 3. marta, upuen svim okrunim naelnicima: Sva ova lica za koja sreski naelnik utvrdi da su komunisti, da su bila u partizanskim odredima, a da svojim dranjem mogu doprineti bilo kakvom remeenju reda i poretka, moraju biti pokupljena i izolovana, bez obzira na intervencije bilo s koje strane i na dosadanji postupak prema njima." 254 Isto ministarstvo izdalo je 1. aprila seldee saoptenje: Nareeno je hapenje lanova porodica svih onih komunistiko-partizanskih voa koji se danas nalaze u umi i hukaju svet na nove nerede. Pohapeni lanovi njihovih porodica sluie ubudue kao taoci za sve ono to bi uinili, a njihova imovina bie konf iskovana. " 255 Ve smo istakli da je Specijalna policija bila najaktivnija u zloinima protiv pripadnika NOP-a. Evo ta o ovoj kvislinkoj slubi kae Jovan Trii, prvi komandant kvislinke srpske andarmerije: Ni jedno masovno streljanje na Jajincima kod Beograda do februara 1942. (dok sam bio zatvoren na Banjici u logoru nazvanom 'Kua smrti') nije bilo a da pored Nemaca tamo nije prisustvovao i Dragan Jovanovi. Ovo je apsolutno tano, jer sam se lino uverio, a, uostalom, to nije bila nikakva tajna. U poetku, a ini mi se sve do decembra 1941, srpski policajci Specijalne policije, iz Uprave grada Beograda, lino su vrili streljanja, a za ovo im je Dragi Jovanovi isplaivao po 200 dinara po svakoj streljanoj osobi."258 Tako je pisao o Specijalnoj policiji posle rata jedan od njenih najbliih saradnika, koji je sigurno o svemu bio dobro obaveten. A Nedi je znao da ceni ulogu ove svoje slube. Materijalno ju je dobro stimulisao. Ona je imala sve privilegije. U znak njenog posebnog zalaganja u borbi protiv komunizma dodelio joj je 18. marta 1942. prelaznu zastavu" i tom prilikom srpski kvislinki predsednik je izjavio: Danas, po nesrei naoj, vi imate da branite Beograd od crvene adaje komunistike, koja je prole jeseni zapretila da uniti srpstvo i htela leglo svoje da smesti u Beogradu. Gonite tu umu nemilosrdno, bez
153 354 254

Zb. NOR, 1-3, 362. AIRPS, Vlada M. N., 11/118. Novo vreme, 2. IV 1942. J. Trii, n.d., 95.

326

milosti, do istrage, i uvajte srpski Beograd, koji vam je predat u

amanet od slavnih srpskih sokolova, junaka i muenika. Unitite tu crvenu kugu da bi Srbin iveo".257 im bi trebalo da se izvri neko vee hapenje, ne samo u Beogradu ve i u ostalim okruzima Srbije, odmah je tamo upuivana Specijalna policija. Iz jednog kvislinkog dokumenta saznajemo da su 21. februara 1942. slubenici ovog odeljenja hitno morali da odstupaju za Ni, Leskovac, Prokuplje, Belu Palanku i druga okolna mesta, i to: Nikola Guberev, policijski komesar, Svetolik Popovi, podnadzornik agenata, i agenti: Novak Bogdanovi i Velimir Ili.258 Tada je dolo do hapenja celog Mesnog komiteta K P J za grad Ni i oko 150 aktivista.259 Nastradala je i skojevska organizacija, a naroito su bili pogoeni skojevski aktivi u eleznikoj radionici i Trgovinskoj akademiji. Tada je uhapeno preko 30 lanova SKOJ-a i nekoliko desetina omladinaca, koji su bili obuhvaeni radom na liniji NOP-a. Vano je napomenuti da je u periodu najveih hapenja pripadnika NOP-a u Niu i njegovoj okolini dolo do bekstva logoraa iz nemakog logora na Crvenom krstu. Bekstvo je izvreno 12. februara 1942. Pobegla su 102 zarobljenika, dok ih je 42 ubijeno. Veini logoraa uspelo je da stupe u redove Ozrenskog i Svrljikog partizanskog odreda.260 Neto kasnije, u novembru 1942, agenti Nedieve Specijalne policije hapsili su iz dana u dan po selima i gradovima zajearskog okruga lanove KPJ, SKOJ-a i simpatizere oslobodilakog pokreta. Na primer, 21. novembra u timokim selima Borovcu i Vrbici, uz pomo oko 20 andarma, uhapsili su 38 pripadnika NOP-a i oterali ih na Banjicu. Sa pohapenima iz sela Rgotine i Velikog Izvora bile su tada uhvaene 84 osobe, od kojih je 30 odmah streljano.261 Ova dva primera naveli smo ne zbog toga to su oni najdrastiniji, ve da bismo pokazali kako Nedievi organi i uvari reda" odlaze i u najdalje krajeve Srbije kada dobiju informaciju da se tamo moe zadati udarac partijskoj, skojevskoj i drugim organizacijama NOP-a. Vrene akcije i sabotae u Kruevcu, i organizovano odlaenje omladinaca u partizanske odrede navelo je policiju na zakljuak da ima posla sa dobro organizovanom omladinskom organizacijom. Stoga je krajem aprila Specijalna policija iz Beograda poslala u Kruevac svoje
Novo vreme, 19. III 1942. AVII, br. 13/3-1, k. 58. 259 Zb. NOR, 1-3, 340, Izvetaj Komande andarmerije MUP-u Nedieve vlade, od 23. II 1942. Novo vreme donelo je 12. aprila informaciju u kojoj se navode rezultati Specijalne policije na teritoriji nikog okruga: Posle napornog rada od meseca februara pa sve do pre neki dan, Beogradska policija uspela je da izvri potpun prodor u komunistiku organizaciju u Niu, Beloj Palanci, Prokuplju i Leskovcu i da obezglavi konspirativan komunistiki rad u elom tom kraju. Poslednjom policijskom provalom utvreno je da su ovde radili ovi komunistiki forumi: OKKPJ, MKKPJ, Mesni kom. Nac. oslob. fonda (NOF), MK SKOJ-a i poseban Biro eleznike radionice" (Novo vreme, 12 .IV 1942). 260 Zb. NOR, 1-3, 340, Izvetaj Komande andarmerije od 23. II 1942. 261 Slobodan Bosilji, Srbija u narodnooslobodilakoj borbi Istona Srbija, Beograd, 1963, 76.
257 258

327

agente. Njima je polo za rukom da uhapse jednog omladinca koji je tih dana dezertirao iz Rasinskog partizanskog odreda i dao policiji spisak jednog broja lanova SKOJ-a koje je poznavao. To je imalo za posledicu masovno hapenje omladinaca. O ovoj provali pisao je u svom izvetaju od maja 1942. i OK K P J za kruevac, istiui da je policiji palo u ruke celo rukovodstvo SKOJ-a; da su pohapeni lanovi SKOJ-a iz veine aktiva i da je provala rezultat familijarnosti i nekonspirativnosti omladine.262 Inae, u Beogradu, u svim provalama tokom 1942, kao i sledeih godina okupacije, Specijalna policija je imala glavnu ulogu. Prva velika provala u ovom gradu bila je na Karaburmi, gde je poetkom februara uhapeno tridesetak omladinaca na jednom sastanku. Druga provala, do koje je dolo u Beogradu koja je teko pogodila skojevsku organizaciju, bila je takoe februarska provala, kada je policiji polo za rukom da otkrije i pohapsi Mesni komitet SKOJ-a, a zatim partijsko rukovodstvo grada, posle ega je usledilo hapenje velikog broja lanova K P J i SKOJ-a i simpatizera NOP-a. Provalu je izvrio Branko Mikovi Bliher, limarski radnik, lan MK SKOJ-a, a potom se stavio u slubu Specijalne policije i na svakom koraku potkazivao sve saradnike NOP-a. Bio je to veliki izdajnik i naneo je ogromne tete partijskoj i skojevskoj organizaciji u gradu.263 Meutim, i sledeih meseci 1942. bilo je provala u beogradskoj partijskoj i skojevskoj organizaciji. U martu 1942. polo je policiji za rukom da otkrije veliki broj partijskih i skojevskih kadrova. Tom pri' likom nastradala je partijska organizacija i uhapen vei broj lanova MKKPJ. Prema nekim podacima, u martovskoj provali bilo je uhapeno vie od 200 lanova K P J i SKOJ-a i drugih simpatizera NOP-a. Meutim, u junu uspeli su organi Specijalne policije, zahvaljujui nizu provokatora i izdajnika i nesreenosti cele organizacije, da izvre ponovo masovna hapenja u Beogradu. Tom prilikom je izgubljen ne samo rukovodei kadar SKOJ-a ve i veliki broj njegovih lanova, naroito u srednjim kolama. Rauna se da je u junskoj provali bilo uhapeno samo u Beogradu oko 1.000 lanova SKOJ-a i drugih omladinaca obuhvaenih radom.264 Navedeni podaci ubedljivo govore da je u organizaciji K P J i SKOJ-a bilo mnogo provala i da je to bila stalna opasnost ,koja je potresala oslobodilaki pokret u Srbiji i nanosila mu s vremena na vreme osetnije udarce. Teko je pronai bilo koji okrug, grad ili neku veu partijsku ili skojevsku organizaciju, koji se nisu sukobljavali s ovim pro262 AIRPS, PKS, br. 1223/117, Izvetaj OK Kruevac o 8. V 1942. Pokrajinskom komitetu KPJ. 265 Dr Milan Borkovi, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 19411945, Beograd, 1970, 158. 284 J. Marjanovi, Beograd, 247. Moda je ova cifra koju navodi J. Marjanovi malo prevelika, jer je tada bilo u Beogradu svega oko 500 lanova SKOJ-a. Meutim, hapeni su i drugi omladinci simpatizeri NOP-a, a njih je bilo dosta koji su bili obuhvaeni radom po rejonima, kvartovima, srednjim kolama i preduzeima. Tako da brojka od oko 1.000 moe biti samo priblina broju uhapenih.

328

blemom, ne samo 1942 (kada je provala bilo najvie) ve i kasnije, sve do osloboenja. Jer neprijatelj nije birao sredstva da bi doao do podataka o ilegalnom radu partijskih i skojevskih organizacija. Specijalna policija je uvek, u svemu ovome imala glavnu ulogu. Zato ona ubacuje pijune i provokatore u pojedine organizacije, to e biti njen stalan metod u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. Sem provokatora i pijuna koji su denuncirali mnoge aktiviste oslobodilakog pokreta, bilo je i pojedinih slabia neu lanovima KPJ, skojevcima pa i u rukovodstvu K P J i SKOJ-a \oji nisu mogli da podnesu muenja pred policijskim organima i da l sauvali svoj ivot, odavali su dragocene podatke organizacione prirodt. klasnom neprijatelju, kome posle toga nije bilo teko da likvidira mnoge kadrove Partije i SKOJ-a. 285 Najvei broj uhapenih stanovnika Srbije po raznim osnovama, upuivali su u specijalno organizovane koncentracione logore, pre svega okupatori, a potom i domai izdajnici Specijalna policija, Srpska dravna straa, Gradska policija, Ljotievi dobrovoljci, etnici Koste Peanca i drugi. Najpoznatiji je bio logor na Banjici. Formiran je po nareenju nemakih okupacionih vlasti u Srbiji jula 1941, a bio je ukinut 3. oktobra 1944. dakle, neposredno pre osloboenja Beograda.268 Prema nekim podacima, kroz ovaj logor je prolo 23.697 ljudi, od kojih je 3.849 bilo uniteno.267 U logor su upuivani ne samo pripadnici NOP-a ve i mnogi drugi koji su bili na udaru svakodnevnih racija okupatora i kvislinkih organa. Meutim, pre nego to bi dospeli u logor, veina uhapenih je provodila izvesno vreme u zatvorima Gestapoa i Specijalne policije, koji su bili prava muilita. Mnogi zatvorenici su bili tako pretueni da nisu ni dospeli u logor, ve su izdahnuli u mukama. A bilo je i takvih koji su do te mere, usled batina, unakaeni da su ih odmah po prebacivanju u logor streljali.
165 Meu glavnim akterima Specijalne policije, Koja je poinila ogromne zloine u Srbiji, treba posebno istai ulogu Dragomira Dragog Jovanovia, upravnika grada Beograda, efa Srpske dravne bezbednosti, ije smo ime u dosadanjem tekstu ee spominjali. Jovanovi je uoi osloboenja Beograda pobegao sa Nediem u Austriju. Krajem 1945. izruen je naim vlastima. Vojni sud u Beogradu osudio ga je jula 1946. na smrt streljanjem. Zatim, Boidara Boka Bearevia, efa IV antikomunistikog odseka Specijalne policije. Osuen je na smrt streljanjem, novembra 1949. kao ratni zloinac. Ilija Paranos, ef Specijalne policije u Beogradu, oktobra 1944. pobegao iz Srbije u Trst i tamo poginuo u saobraajnoj nesrei 1945; Svetozar Vujkovi bio je ef Koncentracionog logora na Banjici. Okruni sud grada Beograda osudio ga je, novembra 1949, na smrt streljanjem, kao ratnog zloinca, koji je i pre i u toku rata, poinio bezbroj zloina prema narodima Jugoslavije. Zapaenu ulogu u zloinima imali su i Radovan Grujii, agent Beogradske specijalne policije (oktobra 1944. pobegao u inostranstvo, gde se i sada nalazi). Jovan Vitas, Stevan Sterni, Nikola Gubarev, policijski komesar, Svetolik Popovi, podnadzornik agenata, agenti: Novak Bogdanovi, Velimir Ili, Damnjanovi i mnogi drugi.

Opirnije o Banjikom logoru vidi kod V. Gliia, n.d. 132143. Postanak Banjiikog logora, elaborat Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, AMRPS, MKB, 172, str. 2627.
166 1,7

329

Inae, ivot u logoru bio je izuzetno teak: lo smetaj, slaba hrana. Glad je uzimala takve razmere da su mnogi skupljali i jeli svakojake otpatke na ubritu, naroito oni koji su radili napolju. Svakodnevna sasluanja i muenja iscrpljivala su zatvorenike. Zatvorenici su bili uvek u iekivanju streljanja. Jo od novembra 1941. bila je odreena posebna soba za one koji su bili predvieni za streljanje. Odabiranje je obino vreno uvee. U rano jutro sledeeg dana dolazili su kamioni i blindirani automobili po zatvorenike. Sa rukama na leima, bili su vezani icom po dvoje-troje. Na izlazu iz hodnika ubacivali su ih u kola, a potom odvozili na vojno strelite u Jajincima. Takva je bila Banjica, a mnogi preiveli logorai prozvali su je kua smrti". Sajmite je takoe bilo ogroman koncentracioni logor. Smeten preko Save, na teritoriji NDH, bio je pod upravom Nemaca. Osnovan je 28. oktobra 1941. odlukom vojnoupravnog komandanta Srbije, a rasputen jula 1944.268 U njemu je u poetku bio smeten veliki broj Jevreja, a ve od aprila 1942. nacisti su poeli da dovode na Sajmite zarobljene pripadnike NOP-a i njihove simpatizere iz svih krajeva Jugoslavije. Izvesno vreme u ovom logoru su na prolazu zadravane grupe zatvorenika iz Grke i Albanije. Na Sajmitu je krajem jula 1942. bilo oko 11.000, a u avgustu 12.700 zatvorenika. Koliko ih je bilo sa teritorije Srbije, nema preciznih podataka, ali je sigurno da ta cifra nije bila mala. Izvesno je, meutim, da su u ovaj logor dovoeni ne samo pripadnici NOP-a ve i simpatizeri D. Mihailovia. Bilo je tokom 1942. godine oko 500 legalnih etnika. Oni su bili pod Nedievom komandom, ali, kada su ih Nemci poeli razoruavati, oni su pruili otpor pa su pohapeni i dovedeni u ovaj logor.269 Izvesno je da su Nemci obavezali Nedia i njegovu vladu da obezbede ishranu za sve zatvorenike koji su dovedeni sa teritorije Srbije. 270 Uslovi ivota u ovom logoru, kao i na Banjici, bili su veoma teki. Slaba ishrana, smetaj, loi higijenski uslovi omoguili su pojavu raznih epidemija, usled ega su mnogi logorai na ovaj nain izgubili ivot. Sudbina ostalih logoraa bila je uglavnom dvojaka: jedni su odvoeni na ve ozloglaeno vojno strelite u Jajincima, zatim, na Beanijsku kosu, nedaleko od Zemuna, a jedan broj logoraa su gonili u unutranjost i tamo streljali za odmazdu zbog odreenih akcija narodnooslobodilakog pokreta ili zbog ubijenih nemakih vojnika. Drugi deo logoraa, po pravilu fiziki jai, Nemci su odvodili na prinudni rad, bilo u Nemaku ili neku drugu okupiranu evropsku zemlju. Koliki su broj logoraa na Sajmitu nacisti unitili, posebno sa teritorije Srbije, nema pouzdanih podataka, jer su spalili logorske knjige. Prema proceni Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina, na Sajmitu je izgubilo ivote oko 40.000 ljudi.271
268 Opirnije o ovom logoru vidi kod Lazara Ivanovia i Mladena Vukmanovia, Dani smrti na Sajmitu, Novi Sad, 1969. 269 L. Ivanovi, M. Vukmanovi, n.d., 33. 270 V. Glii, n.d., 144. 271 Saoptenje, br. 6693, str. 800.

330

U unutranjosti Srbije okupatori i kvislinzi su takoe organizovali vie logora, u kojima su mnogi stanovnici Srbije izgubili svoje ivote. Najpoznatiji su bili logori u apcu i logor na Crvenom krstu u Niu. U apcu su postojala dva logora: jedan u kasarnama, na mestu zvanom Senjak, koji je imao prolazni karakter i postojao je do leta 1942, i drugi, na Savi, koji je imao sve atribute koncentracionog logora, i postojao je za sve vreme okupacije. Rauna se da je kroz ove logore prolo oko 30.000 zatvorenika.272 Koncentracioni logor u Niu, bio je smeten na mestu zvanom Crveni krst, i posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, jedno vreme je sluio za smetaj jugoslovenskih ratnih zarobljenika, zatim, kriminalaca i J e vreja. Od avgusta 1941. u ovaj logor su dovoeni i pripadnici NOP-a, a posebno zarobljeni partizani koji su pripadali raznim odredima iz okoline Kraljeva, Trstenika, Rake, Kruevca, uprije i mnogih drugih krajeva Srbije. Streljanja su vrena na brdu Bubanj, u blizini Nia; pretpostavlja se da je u toku rata u ovom logoru uniteno oko 2.000 pripadnika NOP-a.273 Manji logori, u toku okupacije, postojali su i u Kruevcu, Zajearu, Kragujevcu, Leskovcu, aku i mnogim drugim gradovima u Srbiji. Meutim, posebno elimo da istaknemo omladinski logor u Smederevskoj Palanci, i to ne zbog toga to je on bio suroviji od ostalih, ve zbog toga to je on delo" iskljuivo Nedia i njegove vlade. Uredba o osnivanju zavoda", doneta je 15. jula 1942, na osnovu koje je ministar prosvete Nedieve vlade bio ovlaen da sporazumno sa ministrom unutranjih poslova obrazuje jednu takvu ustanovu. Prema ovoj uredbi, u ovaj zavod je trebalo da se alju uenici i uenice srednjih kola, koje su kolske vlasti izgnale iz kole, studenti i uenici drugih visokih kola, kao i vankolska omladina oba pola od 1425 godina. Pored toga, Uredba je predviena da se od roditelja ili staratelja oduzima i prinudno uputi u zavod kolska i vankolska omladina od 1425 godina, kako Uredba veli, nad kojom su roditelji, odnosno staratelji izgubili vlasti i vlastiti uticaj, a koja nije pokazala svojim dranjem i ponaanjem dovoljno smisla za rad i disciplinu ili koja nije pravilno shvatila svoje nacionalne dunosti u dananjici". 274 Uredba je propisala da prinudno vaspitanje u zavodu ima da traje od 6 meseci do 2 godine, ali je kasnije u izmenama i dopunama ove uredbe, od 16. januara 1943, reeno da se produava vreme boravka u zavodu do 3 godine. Zavodu je postavljen zadatak da se kod komunistiki orijentisane omladine isprave leviarske ideje i zablude i prui
272 Opirnije o abakim logorima vidi kod Stanoja Filipovia, Logori u Sapcu, Novi Sad, 1967, i Dnevnik Prote Glie Babovia, list Podrinje, februarseptembar 1961. 273 Opirnije o ovom logoru vidi kod Ljubie Rakia, Tragovi (rukopis koji se uva u Institutu za istoriju radnikog pokreta Srbije). 274 AS, neregistrovano, iz Uredbe za prinudno vaspitanje omladine, 15. VII 1942. Opirnije o Zavodu za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci vidi: dr Milan Borkovi, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 19411945, str. 219228.

331

ispravna politika orijentacija u duhu programa nove Srbije". 275 Iako je Uredba o osnivanju zavoda bila doneta jo 15. jula 1942, prvi omladinci su dovedeniu logor tek 22. septembra. Toga datuma bila su ve u logoru 52 omladinca i 32 omladinke. Nove grupe stalno su pristizale, tako da je do kraja 1942. u Zavodu bilo oko 500 omladinaca. Za dve godine postojanja (od septembra 1942 do septembra 1944) kroz logor je prolo 1.270 kanjenika. Najvie je omladine dovedeno u logor iz Beograda, preteno srednjokolaca, koji su bili ukljueni u razne aktivnosti u takozvanom srednjokolskom sektoru SKOJ-a. Meutim, u logoru su bili zatvoreni omladinci i omladinke iz mnogih drugih krajeva Srbije (Kraljeva, Kragujevca, Negotina, Zajeara, Nia, Leskovca, Valjeva, aka, Uica, Poarevca, Kruevca) i drugih mesta. Bilo je u logoru i radnika omladinaca, a bilo je i seoske omladine.276 Najvei broj logoraa morao je da plaa izdravanje u zavodu. O visini plaanja reenje je donosio Velibor Joni, ministar prosvete Nedieve kvislinke vlade. O tome je postojala posebna tablica po kojoj su roditelji zatvorenih omladinaca morali da plaaju za izdravanje svoje dece svakog meseca od 250 do 5.000 dinara. Kao to vidimo, za muenje koje su omladinci podnosili, njihovi roditelji su morali i da plaaju.277 Kada je re o represalijama okupatora i kvislinga nad antifaistikom omladinom Srbije, treba istai i Nacionalnu slubu rada za obnovu Srbije. Ideju da se ova sluba uvede dale su nemake okupacione vlasti u Srbiji, jer su znale da je omladina jo od prvih dana izbijanja oruanog ustanka u Srbiji bila glavna snaga partizanskih odreda i udarnih diverzantskih grupa u pozadini. Stoga su okupatori raunali da bi bilo najbolje propisati neku uredbu po kojoj bi omladinci bili obavezni da provedu izvesno vreme na prisilnom radu kako bi se prevaspitali i otrgli ispod uticaj a K P J i njene ideologije". U vezi s tim, Bencler je jo 2. septembra 1941. pisao Ribentropu sledee: Nema razloga dvoumljenju da se objavi zavoenje obavezne slube rada, poto je potrebna saglasnost vojnog zapovednika, a, uostalom, pukovnik radne slube Mueller Brandenburg zasad je u vezi kako s vojnim zapovednikom, tako i s novim srpskim ministrom rada. Svima je jasno da sa jedne strane mora da se izbegne jaanje srpskog nacionalnog rada kroz srpsku radnu slubu, a da je, s druge strane, nuno da se nezaposlena lica i omladinci uklone s ulice da bi ih se izbavilo od komunistikog uticaja." 278 Posle usaglaavanja stavova izmeu okupatora i kvislinga u Srbiji, Nedieva vlada je propisala 16. decembra 1941. Uredbu o uvoenju nacionalne slube rada za obnovu Srbije, koja je stupila na snagu tek 15. marta 1942. Prema ovoj Uredbi, na teritoriji Srbije bio je uveden obavezan estomeseni rad za sve osobe od 1745 godina. Kao prva mera, izvren je popis deset godita, od 17 do 27 godina, koja su pri175 ,7 * 177 S7S

AS, Iz plana i programa Zavoda od 1. II 1943. Kao napomena 274. M. Borkovi, SKOJ i omladinski pokret u Srbiji 19411945, str. 221. AVII, NAV-N-T-120, 200/15340809.

332

silno naterana u ove radne jedinice, formirane na principima sline slube u nacistikoj Nemakoj. U uredbi je istaknuto da je estomeseni rad u ovim radnim jedinicama uslov za stupanje u dravnu slubu, na Univerzitet itd. Sem toga, uredbom je predvieno da je svaki graanin obavezan da godinu dana uestvuje u besplatnom radu za napredak Srbije". 279 Nacionalna sluba rada bila je poverena posebnoj direkciji. Rukovodilac je bio uro Kotur, pomonik ministra socijalne politike. Za njegove glavne pomonike bili su odreeni: Milorad Mareti i Aleksije Nenadovi. Po okruzima u unutranjosti Srbije postavljeni su posebni referenti kojima je bilo povereno da organizuju nacionalnu slubu u pojedinim krajevima Srbije. 280 Organizatori nacionalne slube pozivali su na rad u prvom redu gradsku omladinu, i to u najveem broju srednjokolce i studente. Seoska omladina, koja je radila na poljoprivrednim poslovima, i radnika omladina, koja je bila zaposlena u pojedinim preduzeima, nije bila obavezna da ide na estomeseni rad. Od obavezne nacionalne slube izuzeta su lica koja imaju redovna zanimanja, lanovi porodica poljoprivrednih domainstava, koji su u svom domainstvu neophodni, radnici prijavljeni na rad u Nemakoj i, naposletku, Jevreji, Cigani i lica koja nemaju graanskih asnih prava", kae se u jednom delu pomenute uredbe.281 Popis obveznika nacionalne slube poeo je od februara 1942. godine. Radovi u Beogradu poeli su ve 13. marta na pojedinim objektima na Kalemegdanu, Topideru, Banjici i drugim mestima, a u unutranjosti Srbije 1. aprila, gde su se izvodili razni meliracioni radovi.282 Za prva tri meseca rada Nedieva vlada je u Beogradu i u unutranjosti Srbije mobilisala oko 5.000 omladinaca, a u Banatu oko 4.000 omladinaca. Na teritoriji ue Srbije (bez Banata) formirano je 7 radnih grupa i samostalnih eta. Taj broj obveznika postepeno se poveavao, tako da e u proeku za svaku godinu iznositi 10.00015.000 omladinaca.283 I pored toga to je odlazak u nacionalnu slubu bio obavezan i to se praktino identifikovao sa vojnom slubom, sprovoenje u ivot ove Uredbe nailazilo je na otpor mnogih omladinaca. Partijske organizacije i skojevski aktivi na terenu, objanjavali su omladincima da treba da bojkotuju odlazak u Nedievu nacionalnu slubu, to u protivnom znai da pomau okupatoru. U tom smislu izdati su mnogi proglasi u kojima
879 AVII, Na, reg. br. 10/1-1, k. 1. Nacionalna sluba rada u Srbiji bila je organizovana poput nemake nacistike organizacije TOT, koja je imala svoje radne jedinice ne samo u Nemakoj ve i u okupiranim delovima Evrope. Svrha ovih radnih jedinica bila je da se radi na jaanju nemake ratne maine i borba protiv antihitlerovske koalicije. 280 Isto, reg. br. 14/1-1, k. 2. 281 AVII, Na, reg. br. 10/1-1, k. 1. 282 Tri meseca rada Nacionalne slube za obnovu Srbije, Beograd, 1942, str. 2030. 283 Isto; AVII, Na, reg. br. 11/2, k. 2. U avgustu je na teritoriji ue Srbije ve radilo 9.000 omladinaca (Novo vreme, 27. VIII 1942), a na poetku 1943. bilo je ukupno 119 eta i 13.345 pripadnika Nacionalne slube (AVII, br. reg. 11/2-1, k. 2).

333

se objanjava smisao nacionalne slube rada. Ve 15. februara 1942. MKSKOJ-a za Beograd izdao je proglas sa potpisom Antifaistika omladina Beograda", u kome se najotrije osuuje Nedi i njegova vlada, koji nedavno donetu Uredbu o obaveznoj radnoj slubi pokuavaju da predstave kao slubu narodnim interesima. Tom uredbom zloinac srpskog naroda Nedi eli tebe, omladino, tvoju snagu, ariti tu i tamo za snabdevanje iscrpljenih sredstava faistikih nalogodavaca, da bi te posle obukao u uniformu i dao ti oruje, kako bi popunio velike praznine u svojim redovima proreenim od udaraca nepobedive Crvene armije i njenih saveznika", pisalo je u jednom delu pomenutog proglasa.284 Samo pet dana kasnije (20. februara), Pokrajinski komitet K P J za Srbiju izdao je svoj proglas u kome se obraa radnicima, seljacima, graanima i posebno omladini, upozoravajui ih da su se najreakcionarniji krugovi u Srbiji udruili s krvavim okupatorom za borbu protiv srpskog naroda a za raun okupatora. Dalje se u proglasu istie da prisilna radna sluba treba od omladine da naini ne samo roba nemakog faizma ve i krvnika naeg i drugih slobodoljubivih naroda, da e Nedi kroz prisilnu radnu slubu, pored iskoriavanja mlade radne snage, nastojati da prevaspita" omladinu po faistikom uzoru. Zato se na omladinu apeluje da umesto u nacionalnu slubu rada stupa u redove partizanskih odreda.285 Evidentno je da je naroito u zimskim danima, kada su uslovi za rad bili gotovo nemogui, dolazilo do epidemije u logorima pripadnika Nacionalne slube rada, jer je ishrana bila vrlo loa, odea takoe slaba, a radilo se neprekidno i po najveoj hladnoi. Zbog toga su mnogi omladinci beali sa radova, iako su znali da su njihova bekstva kvalifikovana kao dezerterstvo vojnih lica. O svim ovim pojavama otvoreno se pisalo u izvetajima Glavne direkcije Nacionalne slube rada, pa su navedeni primeri takvog stanja u groanskom, poarevakom i valjevskom srezu.286 Uporedo sa organizovanjem Nacionalne slube rada i mobilisanjem omladine u njene redove, Nedieva kvislinka vlada u prolee 1942. godine pokuala je da mobilie u svoje kvislinke formacije veliki broj omladinaca za borbu protiv partizanskih odreda. Da bi ova mobilizacija koliko-toliko uspela i privukla panju omladinaca, kvislinzi su je nazvali Nedieva narodna garda". Meutim, najvei broj omladinaca pod razliitim izgovorima izbegava da se odazove pozivima Nedievih kvislinkih vlasti. U vezi s tom akcijom kvislinkih vlasti zanimljiv je izvetaj Sreskog komiteta K P J za Kosmaj, od 2. marta 1942, u kome, pored ostalog, stoji: Oko 90 omladinaca bilo je pozvano u tzv. 'Narodnu gardu' i mobilisano u nedievce. Odazvali su se pozivu i doli u Sopot. Tada
284 284 288

Zb. OPJ, 1-2, 352. Isto, str. 357. AVII, Na, reg. br. 34/1-1, k. 2.

334

je na teritoriju sreza stigao na Kosmajski partizanski odred, a zabunu, pored toga, iskoristili su omladinci i njih 35 se razbeglo kuama."287 Naelstvo lepenikog sreza, aktom pov. br. 89/42, uputilo je 18. marta raspis svim predsednicima optina da, u smislu nareenja Ministarstva prosvete, mobiliu 72 omladinca za Narodnu gardu". Prema ovom raspisu, omladinci bi trebalo da budu iz domainskih domova", stari 2030 godina i da slue u Kragujevcu, uz mesenu nagradu od 2.000 dinara.288 I u ovom kraju, kao i u mnogim drugim delovima Srbije, naredba Nedieve vlade nailazila je na veliki otpor omladine. Na primer, iz Vievca i susednih sela nijedan omladinac nije se javio za ovu slubu.289 U vezi s ovom merom okupatorskih vlasti, okruni i sreski komiteti K P J redovno su u svojim proglasima isticali da rodoljubiva omladina u Srbiji treba da boj kotu je ovu naredbu Nedieve vlade i da, umesto u Nedievu vojsku, stupa u redove partizanskih odreda. Meutim, 1943. ponovo dolazi do mobilizacije omladine u neprijateljske vojne formacije. Kvislinke vlasti bile su sve rigoroznije prema svima koji su bilo na koji nain izbegavali da budu mobilisani. Iz sauvanih dokumenata i seanja savremenika moe se zakljuiti da su nedievci, ljotievci i etnici Drae Mihailovia gotovo u svim selima mladenovakog okruga pokuavali da mobiliu omladinu. Na primer, u Smederevu, gde je Dimitrije Ljoti imao uticaj a na jedan deo graana, pa i seljaka iz oblinjih sela, pokuavano je da se omladinci mobiliu u Ljotieve dobrovoljce i da se poalju u borbu protiv partizana, u junu Subiju. Desetine omladinaca dovoene su kamionima u grad. Mnogi su na putu od sela do grada iskakali iz kamiona, a vrlo mali broj je dobrovoljno otiao na front.290 Povodom opasnosti koja je pretila omladini od mobilizacije u neprijateljske redove, Okruni komitet K P J u Mladenovcu izdao je proglas 4. aprila 1943, u kome je pisalo da omladini umadije preti velika opasnost od totalne mobilizacije; da je mobilizacija ve poela u pojedinim selima i gradovima; da andarmi i policija nemilosrdno jure i hvataju omladinu, prete paljenjem i streljanjem i odvode je od kua. Hitlerova totalna mobilizacija treba da bude tvoje totalno unitenje. Ali to ne sme dozvoliti... Ti se namerama Nedia i Ljotia mora organizovano suprotstaviti", stajalo je na kraju proglasa.291 U Niu su takoe okupatorske vlasti preduzele niz mera radi mobilizacije omladine u neprijateljsku vojsku. U februaru i martu 1943. sainjavani su po optinama spiskovi nedosluenih kadro vaca. Ukoliko neki
287 Zb. NOR, 1-3, 120. U izvetaju CKKPJ se naglaava: Raspisom sreskih naelnika optinama, pojedini mladii koji se pozivaju, treba da budu sinovi petokolonaa ili kulaki sinovi, da bi oni utrli put ostaloj omladini kad ona bude pozivana. Sada tampamo omladinski letak protiv te mobilizacije."

288 A V I I >
289

N3) k

17i br

13

2/1.

AIRPS, Hronika sela Vievca (Kragujevac), 79. 290 Samo jednog dana uspelo je da iz Smedereva pobegne 10 omladinaca, koji su trebali da budu mobilisani u Ljotieve dobrovoljce (Hronika sela Petrijeva, Smederevo, 55). 2,1 Zb. OPJ, II-l, 109110.

335

omladinac ve nije bio u nacionalnoj slubi rada, morao se javiti u Nedievu vojsku. U svim selima nikog i leskovakog okruga krstarili su pripadnici SDS i SDK, koji su po spiskovima proveravali da li se omladinci nalaze na dravnom poslu" ili su otili u partizane. Onima koji su bili kod kua, nareivano je da se jave optinama radi odlaska u Nedievu vojsku.292 Ima podataka o prisilnom mobilisanju u neprijateljsku vojsku i u kragujevakom i zajearskom okrugu, to ne znai da se isto nije radilo i u drugim krajevima Srbije. Meutim, uvidevi da faistika totalna mobilizacija" poprima ire razmere, P K K P J i Glavni tab NOPO Srbije uputili su zajedniki proglas marta 1943, u kome se omladina grada i sela poziva da bojkotuje ovu neprijateljsku akciju: Vi ste prvi na udaru faistike totalne mobilizacije", kae se u proglasu. Uz muziku, pomou lai i obmana izroda, propalice Nedi i Jovanovi privode vas Hitlerovom gubilitu 'totalnoj mobilizaciji'. Srpska omladina je uvek vie volela slobodu nego sam i v o t . . . Zbog toga je sada krajnji as da na 'totalnu mobilizaciju' odgovorite odlaskom u partizanske odrede."298 Nita manja opasnost omladini Srbije nije pretila od takozvane opte mobilizacije", koju su etnici Drae Mihailovia sprovodili tokom 1942, naroito od leta i jeseni 1943, u veini okruga na teritoriji Srbije. Naime, omladinci su pozivani na obaveznu dvomesenu vebu, za koje vreme su stariji slati sa etnicima u borbu protiv partizanskih odreda Srbije. Svi ostali omladinci, koji nisu bili mobilisani u etnike a nisu sluili vojsku, morali su pod pretnjom batina vebati svakog praznika od 610 asova pod rukovodstvom odreenih komandanata. Svaki samostalni izostanak bie kanjen telesnom kaznom od strane komandanta sela", pisalo je u jednoj naredbi etnike Vrhovne komande, ,,a vee greke kanjavae komandiri eta, gde e se omladincima suditi po etnikom zakonu."294 U izvetaju P K K P J od 1. oktobra 1943. pisalo je da etnici D. Mihailovia pripremaju ofanzivu protiv partizana na svim sektorima. Naveden je sluaj u aku, gde su etnici zaklali omladince koji su se odupirali etnikoj mobilizaciji. Isto tako, u pismu se naglaava da veinu mobilisanih omladinaca etnici alju u poljedine krajeve za borbu protiv partizana.295
292 AIRPS, PKS, 72, Iz proglasa Slobodoljubivoj omladini Nia i okoline," od marta 1943. 293 AVII, Na, k. 1961, reg. br. 7/1. U istom smislu bio je izdat proglas OK SKOJ-a, u Kragujevcu, 4. IV 1943, u kome je stajalo: Omladino umadije, ustanite odluno u borbu protiv totalne mobilizacije. Jedini put da se odupre potpunoj mobilizaciji jeste stupanje u partizane, jeste oruana borba. Ne ekajte vie. Krajnji je as. Povedite nepotednu borbu protiv okupatora i njegovih slugu" (AIRPS, br. 756, 4. IV 1943). 294 AVII, etnika arhiva, S-O-26, Naredba Glavne etnike vrhovne komande, 17. VIII 1943. 295 AIRPS, PKS, br. 2492/393, Pismo P K K P J Momi Markoviu, politikom komesaru Glavnog taba Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Srbije, 1. X 1943.

336

Mi smo u ovom delu teksta izneli neke od represalija koje je trpelo stanovnitvo Srbije, a u prvom redu pripadnici NOP-a. Razume se, mnogi drugi vidovi zloina nisu uneti ili su samo pomenuti, jer nam prostor ne dozvoljava da ulazimo u dublju analizu ovog pitanja. Nastojali smo, u stvari, da iznesemo najdrastinije primere, gde se Nedieva vlada, sa svojim kvislinkim aparatom, najaktivnije angaovala ili je doprinosila svojim stavovima i postupcima da represalije nemakih i bugarskih okupatora budu rigoroznije. Hapenja i streljanja bila su stalni metod neprijatelja u borbi protiv pripadnika oslobodilakog pokreta. Hapenja su, po pravilu, dolazila uglavnom posle kakve akcije izvedene od partizanskog odreda ili pozadinske grupe. ee je neprijatelju polazilo za rukom da pohapsi grupe lanova KPJ, lanova SKOJ-a ili simpatizera NOP-a, a katkada i pojedine rukovodioce ili celo rukovodstvo jednog mesta. Meutim, da bi zloini imali zastraujui efekat na stanovnitvo, okupatori su ee, zajedno sa kvislinzima, veali pojedine pripadnike NOP-a na javnim i prometnim mestima. Ve smo naveli neke primere o tome iz 1941. godine. Tako su, kvislinzi, zajedno sa Nemcima, 27. marta 1942. obesili 6 pripadnika NOP-a u Valjevu, Ubu i Obrenovcu. Meu njima je bio i Vlada Aksentijevi (obeen u Obrenovcu), komesar Posavskog partizanskog odreda. O tome je istog dana okruni naelnik u Valjevu poslao izvetaj Ministarstvu unutranjih poslova Nedieve vlade, u kome je pisao: Izvrenju smrtne kazne prisustvovalo je na sva tri mesta vie hiljada dua, kao i predstavnici nemake vojske. Kaznu su izvrile nae vlasti, Srpska dravna straa i etniki odredi."296 Skoro mesec dana kasnije (22. maja) u Valjevu je slian zloin izvren nad Stevanom Filipoviem. Opet su Nedieve oruane jedinice bile glavni akteri u organizaciji i samom inu veanja. To se vidi iz nareenja okrunog naelnika valjevskog okruga, koje je upueno komandantu Srpske dravne strae 21. maja, u kome pie pored ostalog: Sutra u 9 asova i 30 minuta, svo ljudstvo sa orujem i municijom pod komandom komandira ima biti u dvoritu SDS okruga Valjevskog. Ovde e se dobiti instrukcije za izvrenje i osiguranje veanja komuniste Stevana Filipovia. Presudu e proitati zamenik sudskog oficira ovog taba peadijski porunik Tomi Boko. Komandu za izvrenje veanja izvrie peadijski porunik Radulovi M. Radovan. Veanje e izvriti
29 AVII, br. 26/1-4, k. 27. A kakvo je bilo dranje Vlade Aksentijevia i Budimira Davidovia neposredno pre veanja takoe opisuje okruni naelnik u Valjevu u citiranom izvetaju: Prilikom izvrenja smrtne kazne nad Aksentijeviem Vladom, pre nego li je izmaknuta stolica, uzviknuo je: 'Ziveo drug Staljin', zatim, 'Zivela slobodna komunistika akcija u Jugoslaviji', a kada je izmaknuta stolica, podigao je pesnicu uvis u znak pozdrava. Davidovi Budimir, pre izmicanja stolice uzviknuo je: 'Zivela slobodna J u goslavija' ".
22 Kontrarevolucija u Srbiji 1

337

etnici Jovanovi S t a n o j e i Jovanovi Radisav k o j i su se dobrovoljno javili." 2 9 7 Ovo su samo neki primeri, iako je bilo veanja, pripadnika NOP-a gotovo u svim drugim okruzima S r b i j e i u svim periodima okupacije. Nedieva vlada je i na ovom poslu, kao i na mnogim drugim, samo potvrdila da je ona orue u rukama nemakog okupatora da bi ovaj lake mogao drati u pokornosti srpski narod, kao i ostale narode u Jugoslaviji i ire, u okupiranoj Evropi.

297 AVII, br. 26/1-6, k. 27. Samo dva dana posle izvrenog veanja, okruni naelnik u Valjevu poslao je izvetaj svom resornom ministarstvu u Beograd: Veanje je izvreno u redu i miru, u prisustvu mnogobrojnog graanstva iz Valjeva i okoline, poto je toga dana bio pazarni dan, pa je bilo dosta sveta u Valjevu. Le obeenog skinut je sa veala nou 23/24. ovog meseca i pokopan na izvesnom za javnost nepoznatom mestu u okolini Valjeva. Prilikom sprovoenja na veanje i veanja, imenovani je izjavio svoje komunistiko uverenje raznim komunistikim parolama kao: 'Ziveli komunisti, ivela radnika borba' itd., ali je veanje zavreno uglavnom u redu i miru" (Zb. NOR, 1-3, 472).

338

DALJI PRILIV IZBEGLICA U SRBIJU TOKOM 1942. GODINE

Nedieva vlada tokom 1942. godine imala je da reava mnoge probleme, zavisno od zadataka koje su joj postavljale nemake okupacione vlasti. Jedni su joj bili povremeni (od sluaja do sluaja) i njih je kvislinka srpska administracija nekako zavravala. Drugi problemi, ili zadaci, bili su stalni, nisu silazili s dnevnog reda. Meu takve zadatke, nesumnjivo, spadali su: borba protiv partizanskih odreda, i NOP-a uopte, u Srbiji i ovaj problem za Nedievu vladu bio je gotovo nereiv. Drugi, takoe nereiv problem za Nedievu vladu, bio je stalni priliv izbeglica i u 1942. godini; i trei, bugarska okupacija, koja se proirivala na nove delove Srbije. Ni Nedi, kao ni njegova vlada, nisu nikako mogli da se pomire s ovom injenicom i redovno su protestovali kod nemakih okupacionih vlasti, ali bez uspeha. Kada je re o izbeglicama i preseljenicima, treba naglasiti da su oni'svakodnevno pristizali, ne u onom broju kao 1941. godine, ali ipak toliko da su politiki i ekonomski predstavljali veliki teret za Nedievu vladu. I nadalje su ovom pitanju poklanjali veliku brigu ne samo kvislinka uprava ve i stanovnitvo, u gradovima i selima, svih okruga Srbije. Narod Srbije je pokazivao ogromno razumevanje za nesreu svojih sunarodnika. Ve 5. januara 1942. Milan Nedi je odrao novi govor, za koji su Nemci konstatovali da je savren" i obratio se stanovnitvu Srbije s molbom da pomogne izbeglice u granicama svojih mogunosti i, drugo, da ispuni svoje obaveze prema vladi narodnog spasa" i prema nemakim okupacionim vlastima. Drugim reima, Nedi je opominjao da se narod Srbije ne suprotstavlja pljaki okupatora i kvislinga koja je bila svakodnevna.298 Meutim, kvislinki srpski predsednik je u vie navrata i tokom 1942. protestovao kod nemakih okupacionih vlasti u Srbiji da interveniu kod vlade Nezavisne Drave Hrvatske (odakle su pristizale izbeglice u najveem broju), ne bi li ublaili represalije prema stanovnitvu srpske nacionalnosti, kako prema onom delu koji je usled ustakog terora naputao svoja ognjita i beao preko granice, tako i prema onom delu koji se nalazio u logorima. Na sastanku, 2. februara 1942. u Beogradu, izmeu predstavnika vojnoupravnog komandanta i Nedieve vlade (bili su prisutni, pored ostalih, Bader i Nedi), ovo pitanje je ire
298
22*

Ponedeljak, 5. I 1942.

339

analizirano. Nedi se alio da sa teritorije NDH stalno dolaze nove izbeglice; da donose vesti o zloinima, koji se tamo dogaaju i da je to uzrok velike brige i za n j e g a i za njegovu vladu. 299 S a m o petnaestak dana kasnije (18. februara), Nedi je u vezi s tim poslao pismo Haroldu Turneru, u kome, pored ostalog, pie: U Hrvatskoj dravi nalaze se srpski saplemenici u logorima u Jasenovcu, D r n j u (kod Koprivnice), Novoj Gradiki, Pakracu, Slavonskoj Poegi, J a s t r e barskom i Lobor-gradu (ene i deca). Po dobivenim obavetenjima glad i zima ine svoje i kose nevine ivote. Humanost i milosre ovde m o r a j u nadmaiti sve tekoe, razlike i razmirice. Iz tog razloga obraam se vama, gospodine dravni savetnie, s molbom da izvolite svojim monim uplivom i svojom plemenitom nemakom duom omoguiti da se ovim nevoljnim stradalnicima pomogne. Pomo bi se ogledala u davanju mogunosti da se u logore alju ivotne namirnice, r u b l j e i odelo, posredstvom Srpskog i Nemakog crvenog krsta." 3 0 0 injenica je da su se u vie navrata Nedi i njegova vlada zalagali kod nemakih okupacionih vlasti da se teror nad stanovnitvom srpske nacionalnosti u susednim pokrajinama ublai, ili da se potpuno sprei. Ali je evidentno i to da su ee isticali da je njihova preokupacija vezana za sudbinu pravih S r b a " , a u takve nikad nisu ubrajali komuniste i njihove simpatizere, ma gde se oni nalazili. Pored toga, citirano Nedievo pismo Haroldu Turneru bilo je motivisano i mnogim drugim, pro299 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1104111, Zapisnik sa sastanka. Vei deo zapisnika govori o pregovorima sa Jezdimirom Dangiem. Zapisnik je vodio kapetan Mati i jedan deo je beleio o problemu izbeglica: Nedi potom navodi neodrivost prilika, da iz poslednjih dana ima izvetaja iz Brkog prema kojima se Hrvati (Nedi nepravilno identifikuje nacionalnost hrvatsku sa ustakim zloincima M. B.) na najnemoguiji i najneljudskiji nain ophode prema srpskim enama i deci. On dalje navodi da su u poslednje vreme iz Hrvatske doli ovamo u Beograd bivi jugoslovenski oficiri i da su izjavili da su prilike u Hrvatskoj postale potpuno neodrive. Pre nekoliko dana se odigrao sledei zanimljiv sluaj: Nojhauzen mu je telefonirao i zamolio da primi nekog nemakog novinara iz Berlina, koji predstavlja oko 30 novina. Taj je novinar bio u Budimpeti, Zagrebu i Sofiji i izjavio je da su prilike u Hrvatskoj nemogue i da Hrvati nisu opravdali ukazano im poverenje; da u Maarskoj vlada jedna jevrejsko-aristokratska klima; da su Bugari toliko zemlje dobili od Nemake da im se trbuh donekle napeo da pukne; da je usled toga nastala tragina situacija; da od prijatelja nema vie ta da se eka i da su, u stvari, dosadanji neprijatelji, Srbi, pozvani da na Balkanu uspostave mir i red u interesu Nemake i da ga odre; dalje, da ime Nedi u Berlinu dobro zvui." 300 AVII, br. 5/2-2, k. 1. U govoru od 17. jula 1942. preko Radio-Beograda, Nedi je ponovo uputio apel narodu Srbije da pomogne izbeglice: Jeste li izvrili svoju svetu srpsku dunost prema brai svojoj izbeglicama, porodicama zarobljenika, prema Srbima koji su ostali bez hleba, bez ognjita, bez krova nad glavom, prema tolikim ratnim siroiima. Streete se, moda, od uasa kada vam kaem da su zbog vae neosetljivosti danas u pitanju ivoti mnogo hiljada izbeglike dece. U pitanju je da li e ostati ivi ili e nestati" (Novo vreme, 17. VII 1942). Bencler je o ovom Nedievom govoru obavestio svoje nadleno ministarstvo 31. VII/1942, istiui da je govor dobro koncipiran i da je Nedi, pored apela pomoi za izbeglice, insistirao da Srbi daju sve od sebe da se skupi to vie letine kako bi se ishranilo i nepoljoprivredno stanovnitvo" (AVII, NAV-N-T-120, 200/15364415).

340

pagandnim razlozima. A to su Nedi i njegovi ministri vie puta pokazali. Naime, hteli su na ovaj nain da steknu koliko-toliko popularnosti kod stanovnitva Srbije; kako se, eto, oni brinu za Srbe van granica ove pokrajine itd. Ali, kada je re o autoritetu ove vlade", onda i na ovom mestu treba naglasiti da ga ona nije ni imala kod najveeg dela stanovnitva ni u jednom periodu njene vladavine. Inae, prema nekim izvorima, moe se zakljuiti da je tokom 1942. iz svih delova Jugoslavije prispelo u Srbiju oko 60.000 izbeglica i da ih je do kraja iste godine bilo ukupno oko 400.000. To smo videli i iz izvetaja Franca Nojhauzena i Milana Nedia, koje smo citirali u drugoj glavi rukopisa.301 Meutim, u pogledu smetaj a i ishrane izbeglica, kvislinke vlasti su se i tokom 1942. godine sukobljavale s novim problemima. ak, moda, veim nego 1941. godine. Jer 1942. godina nije bila rodna, podbacile su poljoprivredne kulture, a nemaki i bugarski okupatori su pljakali, ne osvrui se koliko e ostati poljoprivredniku i seljaku. Stoga je stanovnitvo Srbije trpelo glad, a naroito je ivotna egzistencija onih koji su naputali svoje ognjite, bila ugroena. Odbori za staranje o izbeglicama, i dalje su radili. Nedieva vlada je 13. januara donela pravilnik ,,o organizaciji i radu okrunih, sreskih i optinskih odbora za izbeglice i preseljenike". U uvodnom delu ovog dokumenta stajalo je: Radi pravilnog i uspenog prihvatanja, rasporeda, razmetaja, uposlenja i zbrinjavanja izbeglica u unutranjosti Srbije, osnovae se odmah okruni, sreski i optinski odbori za izbeglice i preseljenike... lanove okrunih odbora postavlja okruni naelnik; sreskih odbora sreski naelnik i optinskih odbora takoe sreski naelnik. U gradovima lanove odbora postavlja okruni naelnik na predlog predsednika optine. U odborima okruni predsednici su okruni naelnici, u sreskim sreski naelnici, u gradovima i optinama seoski predsednici optina."302 Razne vrste izbeglikih odbora postojale su i ranije, jo u periodu vladavine Saveta komesara Milana Aimovia. Neki su dopunjavani ili su stvarani novi posle obrazovanja Nedieve vlade. Ali bilo je raznih primedbi da ove institucije nedovoljno i neefikasno rade. Zbog toga je Nedieva vlada donela ovaj novi pravilnik i formirala nove odbore. Da
301 AVII, br. 17/2-1, k. la, Nediev izvetaj Baderu, od 16. IX 1941. Nedi, izmeu ostalog, kae: Ti neoekivani postupci nagone Srbe neke u goru, a neke u Srbiju, tako da danas u njoj ima oko 400.000 izbeglica, od kojih 86.000 izbeglike dece, veinom bez roditelja." 302 Slubene novine br. 4, str. 4, od 13. I 1942. U daljem tekstu citiranog pravilnika reeno je i ovo: Odbori su duni da: 1) vode brigu o smetaju i zbirnjavanju izbeglica i d^ sredstva stavljena na raspolaganje upotrebe prema uputstvima Komesarijata; 2) vode tanu evidenciju svih izbeglica i preseljenika; 3) snabdevaju izbeglice hranom, ogrevom, obuom i odeom i sredstava koja im dodeli Komesarijat za zbrinjavanje izbeglica i preseljenika iz dobrovoljnih priloga u novcu i naturi i od 1% etvenog doprinosa ita i kukuruza; 4) posreduju za zaposlenje izbeglica i preseljenika; 5) staraju se za zbrinjavanje dece, starih, nemonih, bolesnih; 6) stavljaju svoje predloge o nainu izvoenja poslova po pitanjima vanosti za zbrinjavanje izbeglica i preseljenika i daju inicijativu prema mesnim prilikama za uspeno reavanje preseljenikih problema."

341

je bilo problema oko smetaja i ishrane izbeglica, govori injenica da je 2. februara 1942. odrana specijalna konferencija okrunih naelnika, koja je bila posveena ovom pitanju. Konferenciji su, pored ostalih, prisustvovali M. Nedi i M. Aimovi. Naelnik nikog okruga, na primer, u svom izlaganju je izneo podatak da je u Niu do tada bilo 65.000 stanovnika od kojih su 15.000 bile izbeglice; znatan deo gradskog stanovnitva trpi glad, a posebno izbeglice, tako da pitanje ishrane izbeglica posebno zabrinjuje, jer do sada uopte nije reavano kako treba." 303 Poseban problem su bile izbeglice sa Kosova. Naime, one su stalno pristizale, ak u veem broju nego 1941. godine. Meutim, Nedieva vlada je insistirala, a to je bila elja i nemakih okupacionih vlasti u Srbiji, da se ove izbeglice (koje su se u prvo vreme sakupljale u Kosovskoj Mitrovici) vraaju svojim kuama, kako ne bi pogoravale i onako teak ekonomsko-socijalni poloaj ostalih izbeglica u Srbiji. U vezi s ovim interesantan je izvetaj Feliksa Bender od 18. aprila 1942, u kome obavetava svoje pretpostavljene u Berlinu da Italijani ponovo poteu pitanje Kosovske Mitrovice, gde je tada bilo smeteno oko 40.000 izbeglica sa Kosova. Iz istog izvetaja se vidi da su Italijani nameravali da kosovsko-mitrovaku oblast prisajedine takozvanoj Velikoj Albaniji", ali Nemci to nisu hteli ni da uju. Jer, kao to se zna, bili su ivotno zainteresovani da u svojim rukama imaju rudnik Trepu.804 Komesarijat za izbeglice pri Nedievoj vladi uputio je 26. maja 1942. izvetaj lino Milanu Nediu, u kome ga obavetava o problemu izbeglica koje su smetene u Kosovskoj Mitrovici. Naglasio je da u ovom gradu on ima svog izaslanika iji je zadatak da vodi evidenciju o broju izbeglica, njihovoj ishrani i smetaju, i o tome da se ove porodice vrate svojim kuama. Meutim, kvislinke vlasti u Kosovskoj Mitrovici, u prvom redu okruni naelnik Ljutfi Ibrahim i komandant andarmerije Bajazit Biljetini (kako se u citiranom izvetaju naglaava), ometaju akciju izaslanika Komesarijata i ne dozvoljavaju vraanje izbeglica preko nemako-italijanske demarkacione linije. 305 Problem smetaja izbeglica i preseljenika postojao je i u Beogradu. To je i razumljivo, jer je ovaj grad bio poruen usled nemakog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Pored toga, u glavnom gradu okupirane Jugoslavije bile su smetene i mnoge okupacione i kvislinke institucije i veliki broj izbeglica koje su stigle tokom 1941. godine. Zbog toga su insistirale i nemake okupacione i kvislinke vlasti da se to vie izbeglica poalje u unutranjost Srbije. Prema jednoj naredbi Milana Nedia, 19. maja 1942, bilo je zabranjeno svako useljavanje izbeglica u
303 AVII, br. 29/2-1, 49, k. la, Zapisnik sa konferencije okrunih naelnika. Neto kasnije, 3. III 1942, Novo vreme je pisalo da se poloaj izbeglica neto poboljao Nadleni su preduzeli sve mere da se izbeglice, pre svega, uposle, kako bi svojim radom mogli ishraniti sebe i svoje porodice. Radi to jeftinije ishrane izbeglica, osnovana je od strane ranijeg odseka za izbeglice pri banskoj upravi kuhinja, u kojoj su izbeglice dobij ale po jedan obrok sa hlebom uz cenu od 10 dinara. U ovoj kuhinji izdavano je u prvo vreme po 400 obroka." 304 AVII, NAV-N-T-120, 200/153597. 305 AIRPS, Vlada M. N I, 11.

342

Beograd. U toj naredbi je reeno: Stambene i prehrambene prilike u Beogradu iz dana u dan sve su tee, dok je radna snaga, obzirom na prolene i druge radove, u unutranjosti potrebna, i tako su ove izbeglice, kada doputuju u grad, ne samo izloene velikim neprijatnostima oko smetaja i prehrane nego gube i vreme koje bi mogle upotrebiti za rad i zaradu."306 Meutim, tokom 1942. godine, pored smetaja, ishrane i uposlen ja izbeglica, javili su se i mnogi drugi problemi u vezi s njihovim dolaskom. Naime, reakcionarni slojevi drutva, gotovo iz svih sredina, pokuavali su da izbeglicama daju razne kvalifikacije, u pogledu njihovog politikog opredeljenja. injenica je da su se izbeglice politiki opredeljivale na razne naine, kao i 1941. godine. Znatan broj ih je pristupao narodnooslobodilakom pokretu; jedan broj ih je bio pod uticaj em Drae Mihailovia. Nije bio mali broj ni onih koji su podravali Nedia i njegovu vladu i sluili u njegovoj upravi i oruanim vojnim formacijama. Ali u veini sluajeva, neobjektivno i nerealno je prikazivana cela situacija u vezi s ovim pitanjem. Nemake okupacione vlasti u Srbiji, na primer, redovno su u svojim izvetajima gotovo sve izbeglice prikazivali kao potencijalne borce partizanskih odreda. Zato one podozrivo gledaju na njihov dolazak, smetaj, uposlenje, i redovno insistiraju da se svi oni koji imaju uslova vrate svojim kuama. To se vidi i iz izvetaja vojnoupravnog komandanta od 6. marta 1942, koji je upuen Komandi Jugoistoka: Tekoe u Beogradu ine mnoge izbeglice, koje listom potpadaju pod uticaj komunista. Ustanak u Srbiji, koji e se, po svemu sudei, obnoviti na prolee, podupiru London i Moskva."307 Obavetajna sluba Srpske dobrovoljake komande najvie je priinjavala tekoa izbeglicama. Mnoge je denuncirala nemakim i kvislinkim vlastima. Redovno je u svojim izvetajima donosila masu netanih podataka. Tako je tab SDK u svom izvetaju, od 15. aprila 1942, upuenom Ministarstvu unutranjih poslova Nedieve vlade, dostavio podatke da su sve izbeglice na teritoriji abakog okruga simpatizeri Drae Mihailovia; da odravaju veze sa istonobosanskim etnicima Jezdimira Dangia; da u Srbiji organizuju pomirenje izmeu etnika i partizana, kako bi na prolee ponovo poeo ustanak, po intenzitetu ravnom onom iz 1941. godine itd.308 Samo tri dana kasnije, ista kvislinka komanda uputila je novi izvetaj, u kome je pisalo i ovo: U gostionici 'Matko', u Jovana Ristia ulici br. 22, sastaju se razne izbeglice iz Slovenije, koje su delimino poznate kao aktivni marksisti i ovde se istiu kao simpatizeri umskih odmetnika. Primeeno je da su u ovoj gostionici vie puta u zadnje vreme preko cele noi odravani sastanci u vidu pijanke, kojima je uvek prisustvovao i sam gostioniar."309 Sle306AVII, Na, k. 79, reg. br. 12/1-7-16. Koliki je problem smetaja izbeglica bio, vidi se i po tome to je 11. XII 1942. vojnoupravni komandant Srbije dozvolio da se u logor u Uicu smesti 1.500 srpskih izbeglica, koje su prele Drinu i bez igde iega stigle u Srbiju (AVII, NA, k. 44-E-F. 1, dok. 5/18.) 307 AVII, NAV-N-T-120, 200/15354142. sos Avil, Na, br. 32/2-1, k. 92. 309 AVII, Na, br. 17/3-1, k. 28.

343

dea informacija iz obavetajne slube SDK, od 15. maja, govorila je da su izbeglice, koje pristiu prvih meseci 1942. godine mahom paraziti i neradnici, da meu njima ima dosta agenata, koje su uputile ustake vlasti, a takoe i komunista, stoga predlae svojoj komandi da kod nadlenih izdejstvuje oprezno ponaanje prema svima koji se budu doseljavali u Srbiju. 310 Izvetaji slinog sadraja pristizali su i sledeih meseci, i u mnogima se insistira da se u izbeglikim logorima organizuje obavetajna sluba, kako bi se imao pravi uvid u politiko raspoloenje izbeglica i preseljenika. Nedi je stalno ponavljao u svojim izvetajima nadlenim nemakim okupacionim ustanovama u Beogradu, da, usled brige o izbeglicama, njegova vlada ne moe da se posveti svom osnovnom zadatku borbi protiv komunizma. Protesti koje je upuivao Turneru 18. februara, 10. aprila, 15. juna, 20. avgusta 1942. i mnogi usmeni razgovori nisu mu doneli nikakvo olakanje. Zbog toga je 16. septembra uputio pismo vojnoupravnom komandantu Paulu Baderu, u kome je, stajalo i sledee: Sve veze, ekonomske, socijalne i rodbinske sa delovima srpskog naroda koji su ostali pod Hrvatima, Maarima, Italijanima, Arnautima i Bugarima, prekinute su. Iz svih tih krajeva na srpsku teritoriju stalno stiu izbeglice, usled terora koji se vri nad srpskim ivljem, terora kakav nije zapamtila ni panska inkvizicija, ni prva gonjenja hriana, ni najvei zulumi. Ti neoekivani postupci nagone Srbe neke u goru, a neke u Srbiju, tako da danas u njoj ima oko 400.000 izbeglica, od kojih 86.000 nezbrinute dece, veinom bez roditelja. Ove izbeglice priaju uase o muenjima koja se vre nad srpskim narodom, neuvenim i nedopustivim 20. veka." 311 Meutim, Bader, kao i ostale njegove slube, nisu se mnogo obazirali na Nedieve proteste. Oni su gledali svoje interese i nisu se mnogo uznemiravali to se u okupiranoj Jugoslaviji vodi bratoubilaka borba. Uostalom, to je i bio jedan od ciljeva njihove okupacione politike uopte, ne samo u Jugoslaviji ve i u Evropi da zavade narode, kako bi lake upravljali ovim teritorij ama. Ali, kada je re o izbeglicama, ipak treba naglasiti da su se nacisti zabrinuli zbog tolikog broja nezbrinutog stanovnitva, bojei se da to ne bude povod novom oruanom ustanku u Srbiji. To smo videli i iz Benclerovog izvetaja od 18. aprila 1942. koji smo citirali u prethodnom tekstu. To se vidi i iz izvetaja vojnoupravnog komandanta u Srbiji, 7. februara 1942, koji je upuen komandantu Jugoistoka. U jednom delu ovog dokumenta pisalo je: Otre suprotnosti u istonoj Bosni izmeu Hrvata, Muslimana i Srba, pretvaraju ovu zemlju u najvee arite nemira u itavoj Srbiji. Hrvati, nesumnjivo, tee za tim da unite celokupno srpsko stanovnitvo. U kom se obliku to zbiva, poznato je. Neborako srpsko stanovnitvo, ene i deca, kao i mukarci nesposobni za borbu, izbegavaju tu sudbinu bekstvom preko Drine na srpsku teritoriju. To ne moe da se sprei. Lieni sveg to su imali, razbijeni i izmueni, ti begunci neprestano donose
311

10 AVII, Na, reg. br. 32/2-1, k. 92. AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1024-34.

344

nove nemire u srpski prostor. Oni moraju postati plen komunista. Sada se nalazi najmanje 40.000 takvih begunaca u kraju oko Kosovske Mitrovice. Oni umiru od gladi, smrzavaju se ili podleu boletinama, meu kojima su najtee pegavac i tifus. Juno od Zvornika, nalazi se otprilike 40.000 izbeglica u istom poloaju. Hiljade i hiljade, broj je nemogue ustanoviti, nalaze se u pokretu, da bi izbegli zverstva Hrvata."312 Sta se moe zakljuiti iz citiranog Baderovog izvetaja. Prvo, da on, isto tako kao i Milan Nedi, hrvatsku nacionalnost neosnovano identifikuje sa zloinima koje su ustae poinile nad stanovnitvom srpske nacionalnosti; drugo, vojnoupravni komandant Srbije, prikazujui dosta plastino i verodostojno poloaj izbeglica, koje naputaju svoje domove i bee u Srbiju, ne navodi stvarne uzroke takvog stanja (a njih je prouzrokovala nemaka okupacija); tree, iz citiranog izvetaja moglo bi se zakljuiti da su nacisti nemoni da bilo ta urade, kako bi se zloini smanjili ili ublaili. injenica je, meutim, da Nemci nisu mnogo ni insistirali kod svojih saveznika i satelita da se postojee stanje promeni. etvrto, Baderov izvetaj dosta ubedljivo, ak realnije nego bilo koji izvetaj Nedieve vlade, prikazuje poloaj izbeglica i preseljenika, a naroito sledea reenica: Oni umiru od gladi, smrzavaju se ili podleu boletinama, meu kojima su najtee pegavac i tifus". I u ostalim nemakim dokumentima iz 1942. godine, ima dosta podataka o problemu izbeglica i preseljenika i o njihovom veoma tekom ekonomskom poloaju. Na primer, Bencler u svom izvetaju Ribentropu, od 29. aprila, naglaava da izbeglice pristiu u Srbiju svakodnevno sa svih strana; da su to mahom deca, ene i starci; da ih najvie ima na teritoriji NDH, ali da u poslednje vreme u znatnom broju pristiu i iz Sandaka: S obzirom na takvo stanje", pisao je Bencler, mnogim mestima u Srbiji preti glad."313 Dva nemaka dokumenta, koja su neto kasnijeg datuma, takoe zasluuju nau panju, jer bacaju dosta svetlosti na stav nemakih okupacionih vlasti u Zagrebu na problem izbeglica i preseljenika. Zigfrid Kae, nemaki poslanik pri vladi NDH, poslao je 18. avgusta 1942. izvetaj svojim pretpostavljenim u Berlin, u kome hronoloki, za period od januara do avgusta, po mesecima, analizira vojno-politiku situaciju u svom delu okupirane Jugoslavije. U iz312 AVII, Mikroteka, N-T-501, rol. 256, mf. 1086-97. U daljem tekstu Baderovog izvetaja reeno je i ovo: Rukovodei sanitetski oficir je posetio te izbeglike grupe. Po njegovoj oceni, oni predstavljaju, unoenjem boletine u srpski prostor, ne samo najveu opasnost za itavo stanovnitvo ve, pre svega, i za nemake snage. Efikasno suzbijanje epidemija kod stanovnitva iskljueno je zbog primitivnih higijenskih uslova u zemlji. Uz to se situacija snabdevanja zemlje jo vie pogorava priticanjem svih tih izbeglica. Pokuaj da se arite nemira u istonoj Bosni ukloni, nije poao za rukom. To nee biti moguno ni ubudue, jer bi s obzirom na veliinu prostora i teak teren moralo da se angauje najmanje 6 divizija da ga iste korak po korak, da ne preostane ni jedan muki nosilac oruja. Pri tom bi bilo sasvim svejedno da li se radi o Srbima ili o Hrvatima. Za ovo bi bilo potrebno 6 do 8 nedelja vremena. Kada i poslednji ovek sposoban za noenje oruja bude iezao iz istone Bosne, jo uvek treba oekivati da e se ene uzajamno ubijati." 313 AVII, NAV-N-T-120, 200/153607-08.

345

vetaju se posebno naglaava da je problem zloina nad stanovnitvom srpske nacionalnosti poprimio neviene razmere i da to priinjava Ogromne tekoe i samim nemakim okupacionim vlastima. Takoe se u istom dokumentu navodi podatak da vlada NDH, preko Komande mesta u Zagrebu, vri na njega pritisak da izdejstvuje kod Bender, odnosno vojnoupravnog komandanta Srbije, da se odmah legalno prebaci u Srbiju 12.000 nezbrinute dece i ena". 314 Drugi izvetaj je pisan 29. avgusta. Istog dana uputio ga je Ribentropu dravni podsekretar Vorman. U njemu se govori o zloinama ustaa u Sremu; o reakciji na takve postupke Nedia i njegove vlade i o reenju koje Ministarstvo spoljnih poslova predlae svojim opunomoenicima u Zagrebu, odnosno Beogradu. Za problem, koji analiziramo u ovom delu nae teme, naroito je zanimljiv sledei deo Vormanovog izvetaja: U predlogu o Nedievoj krizi bilo je uz B) taka 2, predloeno da se Nediu preko poslanika Bender preda umirujua izjava o dogaajima u Sremu, iji je sadraj trebalo da meusobno usklade poslanici Bencler i Kae. Prilikom razgovora izmeu Bender i Kaea, koji se odigrao u Glavnom stanu, poslanik Kae se nije pokazao spremnim ni za kakvu povoljnu izjavu. S obzirom na malo pozitivnih odgovora, s kojim poslanik Bencler mora u veini drugih taaka da rauna, bilo je potrebno da se u toj sporednoj taki neto pozitivno uini. Faktiki je i Poslanstvo u Zagrebu iznosilo na dnevni red, i samom poglavniku, teroristike postupke protiv hrvatskih dravljana srpske nacionalnosti. Stoga se predlae da se poslanik Bencler ovlasti da Nediu kae sledee: .Poslanstvo u Zagrebu je, shodno instrukcijama, pokretalo razgovor kod hrvatske vlade i kod Poglavnika o izgredima koji se vre na ovom prostoru. Prvi uspeh tih razgovora je bilo to da je hrvatski specijalni policijski opunomoenik Tomi, koji je uglavnom za to odgovoran, opozvan iz Srema. Na inicijativu opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova za Srbiju i Poslanstva u Zagrebu je dalje u brojnim, pojedinanim sluajevima s uspehom intervenisao. Mi smo spremni da i ubudue povedemo razgovor o izgredima za koje budemo saznali preko Poslanstva u Zagrebu a u pojedinanim sluajevima da interveniemo'." 315 Kao to se vidi iz citiranog dokumenta, problem izbeglica i preseljenika uvek je bio prisutan u izvetajima nemakih okupacionih vlasti u Zagrebu i Beogradu. Ali Nemci nisu nikada ozbiljnije pokuavali da ovo pitanje ree ili su ga reavali toliko koliko su sami bili zainteresovani. I ne samo to, Bencler i Kae se nikada nisu slagali o merama koje treba preduzeti da bi se zloini ustaa ublaili, jer je ovaj poslednji u potpunosti podravao politiku vlade NDH. Zbog toga je Ministarstvo
AVII, NAV-N-T-120, 200/153664-65. AVII, NAV-N-T-120, 200/153784-87. Turner je 29. IX 1942. poslac izvetaj komandantu Jugoistoka. U jednom delu izvetaja analiziran je problem izbeglica u Srbiji: Iz otcepljenih teritorija na desetine hiljada izbeglica, koji pokuavaju da izbegnu merama terora, naroito Hrvata i Maara, bee u Srbiju. Proterivanje se vri bez bilo kakvog prethodnog najavljivanja. Proterani, odnosno izbeglice, bee samo s najoskudnijom odeom i bez mogunosti ishrane" (AVII, NA, br. 9/14, k. 27).
314 315

346

spoljnih poslova Rajha moralo da posreduje i da na osnovu izvetaja opunomoenika u Beogradu i poslanika u Zagrebu predloi reenja. To se vidi iz ve citiranog Vormanovog pisma Bencleru i Kaeu. U takvim prilikama Nedievi protesti, bez obzira na njegove motive, bili su besmisleni i u veini sluajeva deplasirani. Razume se, Nedi je toga bio svestan, ali nije proputao da to podvue gotovo u svim memorandumima koje je upuivao nemakim okupacionim vlastima u Srbiji. To Nedi ini i u memorandumu od 12. avgusta 1942, gde naglaava: Ali ja molim zato, gospodine enerale (pismo je upueno generalu Baderu M. B.), da mi dozvolite da smem da izjavim, radi vaeg znanja, da je srpska vlada, koja danas samo zato postoji da pred narodom snosi sva'ku odgovornost za sve ono to se u zemlji deava poto ona, stvarno, ne poseduje nikakvu mo, vlast i inicijativu, kako u dravnom tako ni u drugim javnim poslovima da je ona potpuno svesna svoje situacije i da ovu injenicu potpuno razume da ceni."316

316 Vojin Popovi, Bugarska vojska u okupiranoj Srbiji (19411944), Vojnoistorijski glasnik, br. 3, jun 1952, str. 2258 (u daljem tekstu: VIG).

347

REAGOVANJE NEDIEVE VLADE NA ZLOINE BUGARSKOG OKUPATORA

Uspostavljanjem bugarske upravno-andministrativne vlasti na anektiranom delu jugoistone Srbije, Bugari su poeli sa masovnom bugarizacijom stanovnitva srpske nacionalnosti. Prvog maja, dakle, petnaestak dana posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, bugarski okupatori su izdali stanovnitvu naredbu u kojoj je reeno da na svim radnjama, ustanovama, lokalima itd. svi natpisi moraju biti na bugarskom jeziku, a za praznik Girila i Metodija, 24. maja, na svim kuama stanovnitvo mora da istakne bugarske zastave. Ve 5. i 6. juna 1941. godine dali su celokupnom stanovnitvu ovog dela Srbije formulare na bugarskom jeziku i traili od svakog da se izjasni o nacionalnosti i podanstvu, stavljajui do znanja da e svako ko se izjasni da je Srbin, biti za dva dana nasilno iseljen. Stanovnitvo se, razume se, opiralo ovakvom pritisku i ni pod koju cenu nije htelo da se odrekne svoje nacionalnosti. To se moe videti i iz jednog pisma koje je 10. juna 1941. upueno iz Pirota Udruenju Piroanaca u Beograd, u kome je reeno pored ostalog: Zbog provoenja nasilne bugarizacije i zbog nasilnog ekonomskog upropaivanja, veliki deo stanovnitva sprema se za iseljenje u ostale nae krajeve. U toku ove nedelje jedan deo e napustiti Pirot izbeglikim vozovima sa 50 vagona."317 Ovaj postupak nasilnog bugariziranja sprskog ivlja vren je paralelno sa nezapamenim terorom, hapenjem, interniranjem i ubijanjem stanovnitva, koje se u najveem broju odupiralo represalijama. Ovo je bilo propraeno mobilizacijom u bugarsku vojsku svih mukaraca roenih 1920. i 1921, ogranienjem slobode kretanja uvoenjem tzv. otkritot lista", bez koga se nije moglo napustiti mesto boravka ni za najkrae vreme. Postavljanjem vetake granice, kojom su pojedini srezovi pripojeni delom Bugarskoj, a delom ostali u sastavu Srbije, stanje na anektiranom delu Srbije postalo je jo tee, te je, pored politikog ugnjetavanja, narod i ekonomski strahovito patio.318 Partijske organizacije u jugoistonom delu Srbije nastojale su da objasne stanovnitvu da za ovakve zloine bugarskih okupatora ne treba optuivati bugarski narod, koji je i sam bio ugnjetavan, ve profaistike i velikobugarske buroaske krugove, koji nemaju nieg zajednikog sa
317 Arhiv Jugoslavije (u daljem tekstu: AJ), br. 16616/13, fond Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina. 318 V. Popovi, n. r., 28.

348

bugarskim narodom. U vezi s tim Okruni komitet K P J Leskovac izdao je proglas krajem jula 1941: Srbima pod nemako-bugarskom okupacijom u Vranju i okolini." U jednom delu proglasa kae se ovo: Vi danas dvostruko patite. Vas su nasilno odvojili od srpskog naroda. Velikobugarska buroazija, verni sluga Hitlerove Germanije, u svojoj gramzivosti za pljakom i nasiljem kao da nema granica. Vas kinje i progone. Vre brzu i nasilnu bugarizaciju. Zamenili su ne samo natpise na ulicama ve i vaa imena i prezimena da bi se utro svaki trag da ste vi Srbi. Srpske seljake presreu bugarski andarmi, skidaju im i otimaju ajkae, biju ih i prete smru ako se ne izjasne da su Bugari. Okupatori prete oduzimanjem celokupne imovine i progonom svih Srba iz tih krajeva . . . Zato pozivamo sve potene i napredne ljude, i na naoj i na bugarskoj strani, na bratsku saradnju u borbi protiv okupatora i njegovih slugu, naih zajednikih neprijatelja. Zaloimo se za bratstvo i slogu srpskog i bugarskog naroda protiv zajednikog zla i nesree koja nas teko pritiskuje." 319 Sline proglase upuivali su i drugi okruni komiteti na jugu Srbije, ne samo 1941. godine nego za sve vreme NOR-a i revolucije. Meutim, mi emo u ovom poglavlju neto vie analizirati teror bugarskog okupatora poev od januara 1942, kada je on pored aneksije, okupirao znatan deo jugoistone Srbije. Takoe, vie emo osvetliti stav Nedia i njegove vlade prema represalijama bugarske faistike vojske. Videli smo u poglavlju Reagovanje Milana Nedia na bugarsku okupaciju jugoistonih delova Srbije", da srpski ministar-predsednik nije nikako mogao da preboli bugarsku okupaciju znatnog dela Srbije. Stoga on, mada je saraivao sa bugarskom vojskom na unitenju partizanskih odreda, redovno protestuje kod Nemaca kako bi ovi revidirali svoju odluku. Meutim, Komanda Vermahta nije htela o tome ni da uje, mada je imala izvetaje od svojih okupacionih slubi u Srbiji da bugarska okupacija moe Nemcima naneti vie tete nego koristi. Prvi je Bencler naao za shodno da u vezi o ovome iscrpno obavesti Ribentropa u izvetaju od 30. januara 1942.: Bugarska okupacija je dovela do neeljene reperkusije, koja prevazilazi okvir teritorije pod bugarskom okupacijom. Uspelo je, dodue, zadrati ministra-predsednika Nedia na dunosti, ali je njegov poloaj ipak oslabljen, poto mu prebacuju da je njegova politika dovela Bugare u zemlju."320 U istom pismu Bencler je predloio da se preispita odluka vlade Rajha i da, po mogunosti, okupacioni deo jugoistone Srbije, koji su drali Bugari, bude neto manji. Jedan Nediev protest u vezi sa ovim, od 10. marta, Turner je pet dana kasnije prosledio komandantu Jugoistoka, a ovaj je 20. marta uputio obavetenje vojnoupravnom komandantu Srbije da on demarkacionu liniju prema Bugarskoj nije odreivao te je ne moe ni men jati. Naglasio je da ovo pitanje prevazilazi njegove kompetencije i da je to u nadlenosti Ministarstva spoljnih poslova Rajha. 321
AS. PKKPJ, br. 1069. 320 AVII, NAV, N-T-120, 200'153505-07. S!1 AVII, NAV-N-T-501, 254/411.
319

349

Nedievo ministarstvo unutranjih poslova, prvih meseci 1942, redovno je dobijalo informacije od svojih pograninih organa da Bugari ilegalno" pomeraju granice na tetu Srbije. Na primer, Obavetajni odsek u svom izvetaju od 6. aprila naglaava da su Bugari 1. marta pomerili granicu na tetu Srbije i da vre nasilja. Zatim se navodi da su Nedieva vlada i tab vojnoupravnog komandanta preduzeli da se ilegalno pomeranje granice sprei, ali bez uspeha".322 Slina informacija prispela je na Nedievu adresu 28. maja 1942. godine. U njoj ga prvi pomonik Srpske dravne strae obavetava da je kota 1163, vano strategijsko mesto na jugu Srbije, odlukom nemake Feldkomandanture u Niu, pripalo Bugarima.323 Samo mesec dana kasnije (tanije 20. juna) vojnoupravni komandant Srbije, obavestio je komandanta Jugoistoka da ima mnogo glavobolje oko demarkacione linije sa Bugarima; da ovi neovlaeno zauzimaju nove teritorije na raun Srbije, pa trai da se zamoli Komanda Vermahta da u vezi s ovim preduzme korake kod bugarskog Ministarstva narodne odbrane.324 Kakva je bila Nedieva reakcija u vezi sa nasiljem svih vrsta bugarskih okupatora, moe se videti, pored ostalog, i iz njegovog izvetaja od 16. septembra 1942, koji je uputio generalu Baderu. U jednom delu ovog dokumenta stoji sledee: U Bugarskoj, meutim, na neuven nain u istoriji, dok rat jo nije zavren i kad granice nisu jo definitivno povuene, donet je zakon po kome e svako ko se nalazi na njenoj teritoriji, ako se do 1. aprila idue godine ne deklarie kao Bugarin, biti proteran sa te teritorije... Srpskoj vladi je objanjeno da je ovo privremena mera, ali je ona u narodu izazvala strahovito nezadovoljstvo. Ono se povealo do maksimuma, kada su Bugari poeli da tuku narod, da pljakaju, da siluju ene, da uzimaju hranu i t d . . . Ruenju autoriteta srpske vlade, doprineli su i drugi dogaaji. Tako, kada je srpska vlada uguila komunistiki ustanak i, zavodei red, mir i bezbednost, mislila da je stekla poverenje nemake uprave, jednog dana bezrazlono umarirale su bugarske trupe u Srbiju i posele 5 okruga: niki, leskovaki, kruevaki, moravski i kragujevaki. Ovo je bio novi moralni udar za srpski narod i srpsku vladu. Dolazak Bugara u srce Srbije, u umadiju, srpski narod je shvatio kao duboku uvredu."325 Meutim, mada je Nedi uglavnom prikazao represalije bugarske okupacione vojske, on, ipak, nije naveo njihove stalne ekspedicije koje su unitavale srpsko stanovnitvo i njegovu imovinu. Te ekspedicije bugarskih okupatora uvek su dolazile posle borbi sa partizanskim odredima, u kojima su s vremena na vreme uestvovale i Nedieve oruane jedinice. Ne mogavi da uniti partizanske odrede, neprijatelj je redovno vrio odmazdu nad stanovnitvom, pod optubom da podrava komuniste. Pregled svih tih zloina nije moguno dati na ovako malom prostoru. O njima bi se mogla napisati velika studija. Uostalom, takav prikaz pre322 323 324 325

AS, MUP, br. 8835 od 9. IV 1942. AS, MUP, neregistrovano, broj 991. AVII, N-T-501, 254/418419. AVII, br. 17/2-1, k. la.

350

vazilazi okvire nae teme. Zbog toga emo mi navesti najdrastinije primere. Ve smo napomenuli da su zloini usledili odmah po okupaciji jugoistonih delova Srbije, poetkom januara 1942. godine. Na ovom prostoru tada su bili najjai partizanski odredi: u istonoj Srbiji Timoki i Svrljiki, sa oko 500 boraca; u junoj Srbiji Topliki (od aprila J a strebaki), Rasinski, Leskovaki, Jablaniki, Ozrenski i Babiki odred, koji su, rauna se, tada imali oko 1.000 boraca. Iako, relativno, malobrojni, imali su snanu podrku stanovnitva; stalno su izvodili akcije i sabotae i bili meta napada bugarskih i nemakih okupatora i pripadnika Nedieve oruane sile. Posle mnogo pojedinanih akcija tokom januara 1942, bugarski okupator je u februaru preduzeo ofanzivu irih razmera, i to u dve etape. U prvoj etapi, 11. februara, bila je napadnuta teritorija juno od Prokuplja, Leskovca i Koana. Drugi deo ofanzive bio je usmeren u pravcu: NiBela PalankaVlasotinceBabina gora. Koliki je znaaj pridavan ovoj ofanzivi, vidi se i po tome to je 13. i 14. februara u Niu boravio lino vojnoupravni komandant Srbije, general Paul Bader. Tom prilikom je odrao vie sastanaka sa komandantom 1. bugarskog okupacionog korpusa, generalom Asenom Nikolovim. Na sastanku je razraena strategija i taktika borbe protiv partizana.326 U toku noi, izmeu 13. i 14. februara, dolo je do velike borbe u selu Bojniku izmeu Jablanikog partizanskog odreda i delova 13. bugarskog puka. Bilo je znatnih gubitaka i na jednoj i na drugoj strani. Tek posle ove borbe dolazi do prave drame. Naime, 17. februara bugarske jedinice su se vratile u selo Bojnik i za odmazdu zbog svojih gubitaka tri dana ranije, spalili su Bojnik i Dragovac, pohvatali celokupno stanovnitvo, koje nije uspelo da se skloni: decu, ene, starce njih oko 500, i streljali ih.327 Kako su reagovale kvislinke vlasti u Srbiji na ovaj nevieni zloin bugarskih okupatora? Po onome kako je zabeleeno u sauvanim dokumentima, ne tako dramatino. Izvesno je, na primer, da Milan Nedi nije uputio nikakav protest Turneru ili Baderu, to je ranije inio u slinim prilikama. A u izvetaju okrunog naelnika u Leskovcu i upravnika pote u Bojniku, ceo sluaj je na izvestan nain umanjen. Naime, okruni naelnik u svom izvetaju od 21. februara vie prostora daje borbama izmeu partizana i bugarskih vojnika, a manje zloinima koji su kasnije izvreni. U jednom delu pomenutog izvetaja pisalo je: Na osnovu izvetaja dobijenih sa terena, bugarska vojska zanoila je u selu Bojniku i 15. ovog meseca u 4 asa bila je napadnuta od komuni326 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, f. 247/842. Dnevni izvetaj vojnoupravnog komandanta Srbije, od 15. II 1942. 327 AVII, Mikroteka, NAV-N-T-501, f. 247/872-3, Izvetaj vojnoupravnog komandanta Srbije. U nekim drugim publikacijama, npr., M. Perovi, n. d., str. 135, navodi se da je streljano tada 470 lica a Dimitrije Kuli u svojoj knjizi: Bugarska okupacija 19411944, Ni, 1970, knj. I, str. 126, navodi da je streljano 560 lica. Nije iskljueno da su Nemci pokuali da umanje zloine svojih saveznika Bugara.

351

stikih bandi, kojom je prilikom bilo poginulo 11 bugarskih vojnika i ranjeno 16, meu njima i jedan oficir. Komunisti su u ovom napadu razbijeni i naeno je njihovih 18 leeva, a broj ranjenih izgleda da je mnogo vei. Posle ovog napada Bugari su spalili oko 20 domova u selu Bojniku i streljali oko 20 graana, a za vreme same borbe ima metana ena, dece i ljudi mnogo ranjenih, poto se vodila neka vrsta ulinih borbi."328 Posle opisanog zloina u Bojniku bugarski vojnici su spalili sela Kosani, Belanovce, Stubal, Petrovac i Peenjevac, kojom prilikom je streljano jo oko 200 seljaka i popaljen znatan broj kua.329 Paralelno sa akcijom 13. bugarskog puka stupio je u dejstvo i 14. bugarski peadijski puk 17. divizije. Meta njegovih napada bio je Topliki partizanski odred, koji je logorovao na Pas jai i Belom kamenu. Dolo je i ovde do otre borbe, u kojoj je bugarski okupator imao 35 mrtvih i ranjenih. Zbog poraza koji su pretrpeli, bugarski vojnici su ponovo izvrili zloin nad stanovnicima vie sela ovog kraja. Popaljen je znatan broj kua, a oko 400 seljaka je streljano ili pohapeno, a potom internirano.330 Zloini bugarskih okupatora nad stanovnitvom jugoistonog dela Srbije, nastavljeni su i sledeih meseci. Posle borbi, koje su imali sa Babikim partizanskim odredom i Niavskom etom Svrljikog odreda, u drugoj polovini februara, bugarski vojnici su 3. marta ponovo zauzeli slobodnu partizansku teritoriju na prostoru Suve planine, Selievice i Babine gore. Tom prilikom pohapsili su oko 100 simpatizera NOP-a i oko 500 talaca, koje su delom streljali a delom internirali za Norveku.331 Bugarska vojska je u prvoj polovini aprila 1942. nastavila sa pretraivanjem terena pa joj je polo za rukom da uniti Pasjaku i Vidojevaku etu Toplikog partizanskog odreda. Delovi 17. peadijske bugarske divizije, koja je uestvovala u ovoj poteri, opkolili su selo Jugovac, u kome su im se predala 4 partizana. Bugari su dva poveli sa sobom da im slue
328 A V I I > br_ r e g _ 5/2-1, k. 92. Neto kasnije (16. III), upravnik pote u selu Bojniku takoe je uputio Nedievoj vladi izvetaj slinog sadraja. 329 Mitrovski, Glii, Ristovski, n. d., 98. U izvetaju andarmerijske stanice iz sela Peenjevca od 18. II 1942. reeno je o zloinima bugarskog okupatora u ovom selu sledee: Danas u 5,30 asova stiglo je u Peenjevac 9 bugarskih kamiona punih vojnika i, pored ovoga, i jedan mitraljeski vod. Cim su stigli, bugarski vojnici su blokirali selo Peenjevac i iz pojedinih kua izvlaili su seljake, ene i decu i privodili ih zbornom mestu u blizinu optinske zgrade. Bugari su zapalili 12 kua kao odmazdu to su pojedini seljaci otili u partizanske odrede." Zatim se opisuje zajednika borba kvislinga i bugarskih vojnika pa se istie: U borbama na levoj obali Morave, kod sela V. Bonjince, koju su borbu vodili Bugari s dobrovoljcima, s jedne strane, i komunisti, s druge strane, zarobljeno je 4 partizana, koji su kasnije streljani" (AVII, br. 9/7-1, k. 27). 330 Zb. NOR, 1-3, dok. 50. 19. februara 1942. vodila se borba izmeu bugarske vojske i partizana, a samo dan kasnije za odmazdu, to im je poginuo jedan vojnik, bugarski vojnici su streljali 35 seljaka iz sela Gornja Straava (AVII, fond Bugarska, k. 3, 2/3-227). Dokumenta Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa; D. Kuni, n. d. 159160. 331 Ivan Dina Gligorijevi, Partizanski odredi istone Srbije, Beograd, 1969, 179180.

352

kao taoci, a drugu dvojicu su na licu mesta streljali. Posle ove akcije izvren je novi zloin masovnih razmera. U selu Jugovcu su pokupili sve mukarce iznad 16 godina i odveli ih u Prokuplje, gde su sutradan partizani javno obeeni, a seljaci streljani. 332 Novu iru akciju pretraivanja terena" bugarske okupacione jedinice preduzele su sredinom juna. U planu im je bilo unitenje partizanskih odreda na Jastrepcu, Svrljikim planinama i Ozrenu. U ovoj akciji, kojom je lino rukovodio komandant korpusa general Nikolov, uestvovali su i delovi Nedievih oruanih jedinica. Meutim, uprkos pripremama koje su bile duge, ovaj koncentrini napad protiv Jastrebakog i Rasinskog odreda nije uspeo. Ogoreni zbog neuspeha, bugarski okupatori su kao i u ranijim situacijama, odmazdu izvrili nad stanovnitvom sela Male i Velike Plane, Bresnia, Konia, Zdravinja, Gornje i Donje Bresnice. Prema nekim podacima, tada je streljano 267 seljaka ovih sela i oko 200 ih je internirano.833 Odmah posle ovog zloina preduzeta je nova poter protiv partzanskih odreda jugoistonih delova Srbije. Ovog puta bile su napadnute ete Svrljikog i Ozrenskog partizanskog odreda. Jae bugarske jedinice, frontalnim napadom preko Knjaevca, Soko Banje i Nia, opkolile su teritoriju na kojoj su se nalazili ovi partizanski odredi. Ali tabovi ovih partizanskih odreda posluili su se varkom: podelili su se u manje grupe, probili obru gde se niko nije nadao i tako je neprijatelj doiveo jo jedan neuspeh. Odmah posle ove akcije, vojnici bugarske 21. divizije i 50. puka 1. divizije iz Pirota popalili su vie desetina kua i streljali oko 100 stanovnika susednih sela; opljakali njihovu imovinu i silovali mnoge ene. Zloin je bio takvih razmera da su ak i kvislinke vlasti morale da priznaju da akcija bugarskih trupa u srezovima Svrljiga i Knjaevca, zapoeta 25. juna, predstavlja jedan izuzetno teak sluaj unitavanja ljudi i imovine".334 U toku leta 1942. bugarske jedinice nisu preduzimale protiv partizana neke znaajnije akcije iz dva razloga: prvo, zato to je to bio period smene bugarskih jedinica (odlazak starih i dolazak novih) i, drugo, to se taj vremenski interval poklapao sa takozvanom Aimovievom ofanzivom, u kojoj su glavnu re imale Nedieve oruane jedinice. Ali bugarska vojska je na drugi nain maltretirala narod. Posebno treba naglasiti pljaku svega, ime su seljaci raspolagali, to je direktno ugrozilo njihov opstanak. Jer, po dogovoru sa vladom Rajha, bugarsko ministarstvo odbrane obavezalo se da bugarske jedinice, stacionirane u Srbiji, treba da se snabdevaju iz Bugarske. Komanda 1. bugarskog okupacionog korpusa nije se toga pridravala. Kakve je razmere poprimala ta pljaka ilustruje primer moravskog okruga, ije je sedite bilo u upriji. Pored ostalog, bio je primoran da svakog meseca isporui bugarskoj
332 AVII, fond Bugarska, k. 3, 2/3-34, Dokumenta Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora. 333 AVII, br. 34/5, k. 20, B", Zb. NOR, 1-21, 290; Izvetaj obavetajnog odeljenja SDK od 3. VII predsedniku Nediu. 334 Zb. NOR, 1-3, dok. 192, 195, 197, i 202.

23 Kontrarevolucija u Srbiji 1

353

vojsci 1,726.000 kg sena, isto toliko slame i oko 15.000 kg povra svake nedelje. 3 3 5 U memorandumu k o j i je Milan Nedi uputio generalu Baderu, v o j noupravnom komandantu Srbije, 12. avgusta 1942. godine, i ovom prilikom je pomenuo prisustvo bugarskih okupatora u S r b i j i . S tim u vezi je izjavio: Kada je komunistika partizanska a k c i j a likvidirana, dole su bugarske trupe u zemlju, navodno da bi osigurale eleznike pruge i objekte. Ali ove bugarske trupe su u poslednje vreme preuzele ulogu pravih okupatora i one su inile u tom svojstvu bezbroj raznih nedela za razliku od pripadnika nemakog Vermahta, koji su svugde za sobom ostavili najbolji utisak. Izgleda nepotrebno na to jo izrazitije ukazati, sa koliko gorine i sa kojom napetou ivaca srpski narod proivIjuje ovu nezasluenu kaznu i koje su nezadovoljstvo time izazvale u korist rauna onih za ciljeve njihove protivnemake propagande i koji ele izazivanje novih mera u zemlji." 3 3 6 I ovom prilikom Nedi n i j e mogao da odoli a da u n a j b o l j e m svetlu ne prikae nemake okupacione jedinice u Srbiji, koje su svuda za sobom ostavljale n a j b o l j i utisak". A neoboriva je injenica da su nacisti upravo krivi za sva nedela u Srbiji, to znai i za dolazak bugarskih okupatora. To predsednik vlade narodnog spasa" n i j e mogao ili n i j e hteo da shvati. Pored toga, Nedi neistinito prikazuje stanje kada tvrdi 335 v Popovi, n. r., 58. Kvislinki izvetaji su prepuni podataka o akcijama bugarske okupacione vojske u Srbiji. Tako je okruni naelnik iz Leskovca izvestio 24. VI svoje pretpostavljene u Beogradu: U vezi telegramskog izvetaja ovog naelnika od 15. ovog meseca o akciji partizanskih odreda, a naroito u ugroenim optinama ispod Jastrepca, uestvovalo je preko 3.000 bugarskih vojnika. Ova akcija je trajala od 15. do 23. o. m. Prilikom ove akcije spaljeno je u selu Krajnovcu preko 30 kua, a u selu Biljegu, Lepaji, Oblini, Devi i dr. popaljene su samo partizanske kue" (Zb. NOR, 1-3, 514). Komanda oblasne srpske dravne strae 28. VI 1942, u objavi stanovnitvu okruga, poziva ga da sa poverenjem i korektnou gleda na bugarsku vojsku koja se nalazi u Srbiji u svojstvu okupacione sile. Naglaavajui da je cilj bugarskih trupa da odre mir i red na srpskom podruju, kae se: Komunisti i partizani su zajedniki neprijatelji, kako srpskog naroda i njegove budunosti, tako i okupacione sile, iji je jedini cilj da zemlji i narodu povrate mir." Na kraju se nalae predsednicima optina i stareinama sela da predusrete bugarsku vojsku, spree stanovnitvo da naputa svoje domove i izveste o kretanju partizana one bugarske vojnike, koji dou u njihova sela (AS, fond MUP, br. 201927). Komanda srpske dravne strae aktom br. 2292 izvetava MUP 6. VII 1942. o izvetaju komandira okrunog graninog odreda okruga zajearskog od 3. jula da je plakatima najavljeno da e u Knjaevac i okolinu doi bugarska vojska to je stvorilo uznemirenost u narodu, s obzirom na njegova teka iskustva u vezi stim (AS, MUP, br. 20192 od 7. VII 1942). Okruno naelstvo u Kragujevcu aktom br. 71 od 11. VII 1942. izvetava MUP o dranju bugarske vojske u okrugu pod komandom pukovnika Karamatijeva. Moli da se kod nemakih vlasti preduzmu mere da se zatiti privatna imovina graana koju oduzima bugarska vojska i zabrani koncert vojne muzike pred Krajskomandom, jer je na tom mestu izvrena odmazda 21. oktobra 1941 (AVII, MUP, br. 24101, od 11. 8/42). 836 Arhiv SUP Srbije br. 27527/124, Memorandum generala Nedia, od 12. VIII 1942, nemakom komandantu za Srbiju, generalu Baderu. 354

da je partizanska akcija likvidirana", mada je on redovno svoje jedinice upuivao u jugoistoni deo Srbije da se bore upravo sa partizanskim odredima. Pored toga, u svakoj prilici je insistirao da mu vojnoupravni komandant odobri poveanje vojnih efektiva, kako bi se mogao uspeno suprotstaviti ustanicima. Bez obzira na Nedieve proteste, bugarska faistika vojska u okupiranim delovima Srbije radila je ta je htela. To je pomalo zabrinjavalo i nemake okupacione vlasti u Srbiji. Bencler je, na primer, jo 29. januara 1942. obavestio svoje pretpostavljene u Berlinu ,,o nedisciplini bugarskih trupa".337 To su inile i ostale slube vojnoupravnog komandanta u izvetajima koje su upuivale komandantu Jugoistoka ili svojim resornim ministarstvima u Berlin. Kisel je posle rata, u istranom zatvoru u Beogradu, izjavio da je dranje bugarskih trupa u jugoistonom delu Srbije predstavljalo jedno teko optereenje za Feldkomandanturu u Niu".338 U drugoj polovini 1942. godine poloaj oslobodilakog pokreta na jugoistoku Srbije bio je u povoljnijoj situaciji nego prethodnih meseci, kada su potere okupatorskih snaga bile neprekidne. U toku avgusta, septembra, oktobra i novembra, na ovom prostoru su operativna dejstva izvodili sledei partizanski odredi: Timoki odred u istonoj Srbiji; Jastrebaki i Rasinski u junom delu Srbije i Leskovaki, Jablanki i Crnotravski sasvim na jugu. Prvu veu akciju, meutim, izvrio je 36. bugarski peadijski puk, u sadejstvu sa delovima nemake SS divizije Princ Eugen", na selo Krivu Reku na Kopaoniku. Motiv zloina se objanjava na taj nain to su, navodno, stanovnici ovog sela saraivali i pomagali partizanske odrede. Odmazda je bila strahovita. Kriva Reka je opkoljena 11. oktobra sa svih strana, a sutradan streljano je 320 ljudi, ena i dece i spaljeno preko 100 kua.339 Tog istog dana, bugarske jedinice su spalile sve kue simpatizera NOP-a u selima Believcu i Lepaji a stanovnike strpale u logor na Crvenom krstu u Niu. Napad i na ovo selo izvren je s motivacijom da je dan ranije u njihovim kuama boravio Jastrebaki partizanski odred.340 U decembru su bugarske okupacione jedinice izvrile vie zloina nad stanovnitvom prokupakog sreza, kroz ija su sela prolazili partizanski odredi. Tako su 21. i 22. decembra delovi 1. peadijske bugarske divizije pohapsili sve mukarce koji nisu uspeli da se sklone, i streljali ih. Ista sudbina je zadesila stanovnike sela Lepaje. Slino se dogodilo i u Krajkovcu. Pohvatali su sve mukarce, zatvorili ih u kolu i posle muenja na zverski nain ubili.341 Krajem decembra bugarske jedinice
AVII, NAV-N-T-120, 200/135504. 338 AVII, NA, 27-5/38, Izjava Georga Kisela (prevod).
337 339 Hronika Krive Rese, 3046; D. Kuli, n. d., 193195; Saoptenje Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora, br. 7-33. 340 Mitrovski, Glii, Ristovski, n. d., 104 Okruni naelnik iz Nia netano je prikazao broj streljanih. On je, naime, 25. XII 1942. izvestio da su u srezu dobrikom Bugari streljali 45 lica" (ARP, 1-6/11). 341 Isto.

23

355

su blokirale i sledea sela: Veliki iljegovac, Lomnicu, Krimir, Kaonik i Petinu i u njima streljali 33 seljaka i bacili ih u naputenu kreanu.34 O ovim zloinima bugarskih okupatora ima podataka i u izvetaju okrunog naelnika u Leskovcu od 31. decembra 1942. U jednom delu toga dokumenta kae se: Bugarske vojne vlasti, preko odreda bugarske vojske na terenu, izvrile su niz streljanja stanovnitva sa motivacijom da su streljana lica odravala izvesne veze sa partizanima." Dalje se navodi da je najvie streljanja bilo u selima: Reljincu, zaseoku umarovci, Devi, Bresnici, Krajnovcu, Raini, Lepaji, Mramorcu, Obradu. Posebno se naglaava da je ,,u selu Mramorcu, sreza dobrikog, streljano 16 lica, kao odmazda za napad na bugarsku karaulu u istom srezu, koji se dogaaj desio jo u oktobru mesecu".843 Tako je bugarska faistika vojska pomagala svojim saveznicima (Nemcima) da zavede red, mir i bezbednost" u okupiranoj Srbiji. Istini za volju, ta pomo je bila upuena i Nedievoj vladi, iako je Nedi stalno protestovao protiv bugarske vojske u Srbiji. Mi smo u prethodnom tekstu, razume se, naveli samo neke primere zloina bugarskih okupatora u Srbiji, poetkom 1942. Ranije smo, takoe, navodili zloine Nemaca i srpskih kvislinga tokom 1941. godine. Meutim, te primere nismo citirali da bismo dokazali da je zloina stvarno bilo. Jer o tome je do sada ve napisano dosta radova. Hteli smo da istaknemo najdrastinije primere, kako bi se videlo da je naoigled te srpske vlade" unitavan srpski narod. esto je na zloine potstrekavala i Nedieva vlada ili je u njima direktno uestvovala. A sve pod izgovorom da treba unititi komuniste i njihove simpatizere. Bugarski okupatori su svoje zloine redovno motivisali injenicom da stanovnitvo pomae komuniste, partizane i, uopte, pripadnike NOP-a. To isto su inili Nemci, nedievci, ljotievci, etnici Koste Peanca, pa i etnici Drae Mihailovia.844

343 AVII, fond Bugarska, k. 3, 2/3-82-92, dokumenta Dravne komisije za utvrivanje ratnih zloina. D. Kuli, n. d., 179180. 343 Zb. NOR, 1-21, 356357. 344 Interesantan je izvetaj OKKPJ Ni od 3. X I I 1942, u vezi sa terorom okupaciono-kvislinkih snaga. U jednom delu reeno je: U narodu postoji strah od bugarskog terora, koji sprovode, no je oigledno da gnev sve vie raste; osveta na okupatora, andarme, nedievce i etnike. Narod bei masovno i za rudnike nee niko da ide, sem koga uhvate pri blokadi sela. Strah od gladi i uznemirenost da kukuruz ne uzmu, veliki su, no teko je jo uvui mase u masovnu borbu" (Zb. NOR, 1-4, 213).

356