You are on page 1of 2

Mara Milosnica Ova pripovetka, prvi put ej tampana u drugoj zbirki Andridevih pripovedaka iz 1931.

godine, i jedna je od est koliko ih ima ukupno u zbrici. Osnovna naratoloka karakteristika ove pripovetke jeste smena pripovedaa: prvo je to sveznajuci propovedac, zatim ga smenjuje Nevenka, nevesta Pamukoviceva. Drama Amrina, u sonovi je drama vere. Mara je nesredno, lepo i infantilno stvorenje, nasilno otrgnuto iz katolike sredine u kojoj je ivelo u prisnosti detinjstva i vezano sa jednim odreenim bogom i verom. Dovedena u drugi ambijent i drugi verski konteks, sagreivi prema svome Bogu i osetivi zlo ovoga sveta, ona gubi veru u boiju milost i mogudnost utehe i iskupljenja. Na fin nain, pripoveda detronizuje Boga, dovodedi Maru u susret sa svim nedadama ovoga sveta. Kroz njen lik provejava istina o zloj krvi, koju obrauju i Stankovid i Krlea: i Marina majka je milosnica bila, i ista sudbina zadesila je i njenu kdi. Umesto jedinstvene slike sveta, kakvu je, verovatno imala u detinjstvu, i u ijem sreditu je jedan Bog, u dodiru sa Veli paom i drugim linostima iz nove okoline (sa Pamukovida kudom u prvom redu) iskuava da jedan Bog nije svemodan. Otuda kod nje osecanje straha i greha sto je izgnana iz vere i ostavljena u praznini bez milosti. Pa Pamukovicima i njivom usudu, sukobu brace, Andric je posvetio, za njegova zivota nezavrsenu pripovetku O starim i mladim Pamukovicima. Kompozicija price zapocinje pred samu austrijsku okupaciju, a zavrsava se slamanjem otpora bosnskih muslimana i konacnim ulaskom Austrijanaca u grad. Andric je objavio ovu pripovetku godinu dana nakon sto je odbranio svoju disertaciju, te je u njoj istorisjka pozadina detaljno prikazana. Tako postavljena, istorisjka pozadina nije slucajnost u ovom delu i nije samo dekorativnog karaktera. Ona ima, prvo, uticaja na alegorijsko predocavanje vizije sveta koje je karakteristicno za Andricev umetnicki postupak i za prosirivanje filozofsko-religiozne simbolike u okviru drustvene stvarnosti. Pripovedac prati sudbinu triju zena u ovoj pripovetki, u kojoj je okosnica price Mara. Pored Mare, prica se skoncetrise na Nevenku,. Pamukovica snaju i Jelu, koja je pomagala Pamukovicima i nikada svoje kuce nije imala. Krozu sudbine ovih triju junakinja, prikazana je poetska i knjizevna vrednost ove pripovetke. U naratoloskom smislu, smena pripovedaca, koju ce kasnije Andric usavrsiti i dovesti do savrsentva (Trup, Prokleta avlija) u ovoj prici potpomaze dinamici pripovedanja i cini ga zivljim i realnijim. Od muskih likov,aznacajni su, pored Veli pae, fra Grgo Martid, katoliki fratar, koji je, u skladu sa sredinom u kojoj je ivoe, suvise surov prema Mari. On je taj koji je bio predvodnik svoje pastve, koja je tako grubo osudila i iz sebe izbacila Maru, koja nakon painog odlaska, nije imala kuda. Paa ne vodi Maru sa sobom, jer milosnice se ne vode, one se udaju za druge. Razlika u godinama, tiha naglasenost incestivnog momenta (olienog u oslovljavanju Veli painom Kderi Mari) i druga veroispovest, potpuno su onemogudili dalji zajedniki ivot u drugoj sredini. Marina sudbina, njena trudnoda, i neizbeni njen tuni kraj, ostavljaju veliki utisak na itaoca ove pripovetke. Traginost njezinog lika dominira itavom pripovetkom, iako su sudbine jo dva lika prisutna. ini se da Marina tragedija je jo i veda tunom injenicom da je dozivela istu sudbinu, kao i njena majka. Kada se tome doda i cinjenica da Mara ima tek nepunih sesnaest godina, njena tragedija je nemerljiva. A osedajnost, odnos prema Bogorodici (u ovom odnosu uoavamo i intertestualni momenat u drugom delu Fausta, glavnog junaka Bogorodica lino spasava) i osedaj odgovornosti i greha, toliki je, da na

Anine rei: Treba ti turska milosnica! Mara pada u takvo stanje svesti, u kojem je samo greh njen mui, i celo njeno dalje bitisanje usmereno je ka oprostu, koji joj ne dolazi.