You are on page 1of 2

NIGER KONGOANSKA (NIGER KORDOFANSKA) PORODICA JEZIKA

Uvod Niger Kongoanska porodica je najvea porodica jezika u Africi sa preko 1400 jezika , kojim govori preko 360 miliona ljudi. ezici su grupisani u dvadese!ak podfamilija, ali se mo"e izdvoji!i 6 grupa# $an!u jezici %&va'ili, Kongo, Kosa()ulu*+ Adamava jezici %)ande, &ango*+ $enua ,Kongo jezici % oru-a, .g-o*+ /ur jezici %Ka-ije*+ )apadnoa!lan!ski %0ula, 1olof, &erer, 2emne* i 3ande %$am-ara, ula, 3andika*. )ajedni4ka karak!eris!ika veine jezika Niger,Kongoanske grupe je upo!re-a sis!ema klasa imenica. Naj5ire raspros!ranjeni jezici su oru-a, .g-o, 0ula, 6ona i )ulu. Najvi5e ljudi govori &va'ili. 7va grupa o-u'va!a geografsko podru4je 8odsa'arske Afrike. Jezike karakteri tike 9ed re4i# prepoznaju se 4e!iri osnovna !ipa re4eni4nog reda u zavisnos!i od lokacije su-jek!a, glagola, o-jek!a i drugi' vrs!a re4i %pomoni glagoli, 4lanovi, prilozi i dr.*. Naj4e5i red re4i je su-jeka! , glagol , o-jeka! %2ip A* i odnosi se na :1 ; jezika u ovoj porodici. /lagolske s!ruk!ure# veina jezika Niger,Kongoanske familije % oko <0 ;* ima osnovnu s!ruk!uru koja se sa!oji od korena re4i, eks!enzije i krajnjeg vokala, gde eks!enzija i krajnji vokal 4ine afiks. /lagolski niz# uo-i4ajen za Niger,Kongoansku porodicu jezika. = ovoj kons!rukciji su uklju4ena dva ili vi5e glagola koji se pona5aju kao jedan predika!, ne pos!oji nikakva izra"ena zavisnos! me>u njima. Akcen!i# kako svaka od grupa sadr"i -rojne jezike !e5ko je napravi!i generalizaciju u pogledu akcen!acije, 4ak i u okviru jedne podfamilije. ezici podsa'arske Afrike su pre!e"no !onalni, dok u ne!onalne jezike spada A!lan!ska grupa, a &va'ili je najpozna!iji kao ne!onalni. 7ni imaju akcena!, uglavnom, na prvom slogu.

.z-or reprezen!a!ivnog jezika iz grupe napravljen je na osnovu veli4ine populacije koja ga govori kao i na osnovu raspolo"ivi' poda!aka i analiza.
!a"#ara $am-ara je jedan od najraspros!ranjeniji' dijaleka!a 3ande jezika. 7vim jezikom se sporazumeva izmedju : i ? miliona ljudi u 3aliju, 7-ali &lonova4e, /am-iji, /vineji, &ijera @eoneu i &enegalu. 7n je jedan od kreolski' jezika, s!o zna4i da je nas!ao u zajednici 4iji pripadnici po!i4u iz razni' delova sve!a i govore razli4i!im jezicima. 0one!ski sis!em $am-ara jezika sadr"i : vokala, a konsonan!i su preuze!i iz romanski' jezika. 1remena se u ovom jeziku razlikuju pomou 3 vrs!e par!icipa , par!icipa perfek!a, par!icipa prezen!a i par!icipa si!uacije. !a$t% $an!u jezi4ka grupa spada u is!o4ne $enua,Kongo jezike. /ovori i' oko A<0 miliona ljudi, !reina svi' Afrikanaca. &adr"i oko <00 jezika. 8ros!ire se od Kameruna do juga &omalije. Najraspros!ranjeniji su &va'ili, &'ona i )ulu jezici. 1eina $an!u jezika ima < do : vokala i 1A do 40 konsonana!a. 9ed re4i u re4enici je# su-jeka! , predika! , o-jeka!. 8os!oje 1 do 3 o-lika -udueg i A do < o-lika pro5log vremena. 6!o se !i4e negacije u <1; -an!u jezika pos!oje dve negacije, kod A?; jedna, a kod 1<; vi5e od dve. Jor%#a $enua,Kongo grupa jezika se deli u dve grane# zapadnu i is!o4nu. = zapadnu grupu spadaju jezici oru-a i .g-o. oru-a ima mnogo dijaleka!a, i !akodje A 000 000 govornika koji ga koris!e kao lingua franca. Aku!ni akcena! preds!avlja visok !on, srednji !on nema akcena! i kra!kouzlazni akcena! ima nizak !on. /ovori se uglavnom u zapadnoj i jugozapadnoj Nigeriji. oru-a je naziv i za najveu e!ni4ku grupu u Nigeriji i ima veoma dugu lingvis!i4ku !radiciju, koja da!ira 4ak iz 1?<A. F%&a A!lan!ski jezici su veoma 'e!erogeni i govore se na o-ali )apadne Afrike. Najzna4ajniji su jezici 0ula, 1olof, &erer i 2emne. A!lan!ske jezike govori oko 1? miliona ljudi. 0ula je vi5e semi!ski , nego niger, kongoanski jezik. 9aspros!ranjenos!# /am-ija, /vineja, /vineja $isao, Nigerija, Bad. 9adi se o cifri od oko 4 i po miliona do 1A miliona govornika. $roj dijaleka!a je od A do 6. /lasovi# < vokala, nema !onova, konsonan!ski sis!em od A? znakova. 9ed re4i# su-jeka! , predika! , o-jeka! %direk!ni ili indirek!ni*. 8os!oje 3 s!anja %ak!iv, srednji i pasiv*, 1< razli4i!i' vremena i jo5 1C doda!aka. 0ula ima nekoliko na4ina pravljenja negacije, op5!i je da se negacija pojavljuje na sufiksu. Ka#i'e /ur jezik govori 6 miliona ljudi, na podru4jima $urkine 0aso, 7-ale slonova4e, /ane, 2ogoa, $enina i Nigerije. = !u grupu jezika spada Ka-ije. Ka-ije ima oko ?00 000 govornika. /ovori se na podru4jima &evernog 2ogoa i u manjim delovima $enina i /ane. Ka-ije jezik ima C kon!rasni' vokala i samoglasnik koji se kree s leva na desno, ima impera!iv koji se koris!i samo za drugo lice. 7n mo"e -i!i svr5eni i !rajni. Za$de ezik )ande spada u grupu Adamava,=-angi jezika. 7vim jezikom govori 1.14A.000 ljudi u Demokra!skoj 9epu-lici Kongo, u"nom &udanu i Een!ralnoafri4koj 9epu-lici. .ma ? vokalni' fonema. 8os!oji razli4i!o preds!avljanje visine !i' !onova. 2ucker i Facke!! sma!raju da pos!oje samo dva !ona %visoki i niski*, dok $oGd preds!avlja !ri !ona %visoki, srednji i niski*. 8lozivi koji se nalaze u ovom jeziku su karak!eris!i4ni za celu Niger,Kongoansku grupu jezika. =s!anovljen red re4i je su-jeka! , predika! , o-jeka!. )a ovaj jezik su !ipi4ni o-ele"iva4i, koji' ima A4.

.rina ovanovi 3ilica oki Ka!arina &!anarevi Nemanja Nedeljkovi Nenad 3ilo5evi .vana 3erdovi /orana $orkovi Aleksandra Kne"evi