PREDSTUDIJA

RASPOLOŽIVOST I TROŠKOVI BIOMASE ZA POTREBE SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA NA PODRUČJU OPŠTINA VRBASA I KULE

NARUČILAC: OBJEKAT: INVESTITOR: LOKACIJA: DOKUMENT: EVIDENCIJA: DATUM: MESTO:

CeSID - Srbija

Opštine: Vrbas i Kula PREDSTUDIJA S I – 05 / 2012 18.04.2012. NOVI SAD

IZVRŠILAC: Naručilac saglasan ________________ M:P: ZA "EKO PRODUKT": _____________ Dr Todor Janić

Kaće Dejanović 52 21000 Novi Sad Srbija Mob: Tel: Fax: E-mail: +381-64-160-99-96 +381-21-496-320 +381-21-496-320 jtodor@open.telekom.rs

Naručilac predstudije: CeSID , Belimarkovićeva 9, Beograd, Srbija

Naslov predstudije:

RASPOLOŽIVOST I TROŠKOVI BIOMASE ZA POTREBE SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA NA PODRUČJU OPŠTINA VRBASA I KULE

Autori predstudije: Prof. dr Miladin Brkić Prof. dr Todor Janić Goran Pejović Blažo Kostić

Novi Sad, 2012.

2

3

1.4.2.3.1.2.4.2.2.1. 2. 1. 2. 2. 2. 2.4.3.1.2. Biomasa kao energent Raspoloživi resursi biomase za korišćenje u energetske svrhe Energetski potencijali opštine Vrbas Energetski potencijali opštine Kula Potencijali biomase Tehnika i tehnologija pripremanja biomase Prikupljanje biomase Skladištenje biomase Transport biomase Hemijsko-fizičke karakteristike biomase kao goriva 4 . 2. 2. 2.1.2.5. 1. Projektni zadatak Podaci o naručiocu predstudije Podaci o autorima predstudije Uvod i cilj predstudije Podaci o lokaciji Opšti podaci o opštini Vrbas Opšti podaci o opštini Kula Poglavlje 2: Osobine biomase i potencijali 2. 2.5.4.5. 1.5.S A D R Ž A J: strana : Pregled tabela Pregled slika Pregled korišćenih oznaka i jedinica Poglavlje 1: Polazni parametri predstudije 1. 1.4.2.3. 1. 1.

3. Zaključci Korišćena literatura Prilog – Grafička dokumentacija 5 .3. 3. Tehnologija i tehnika za sagorevanje biomase Ekološki aspekti sagorevanja biomase Poglavlje 3: Cana biomase kao energenta Definisanje optimalnog mesta za izgradnju termoenergetskog postrojenja Potrebne količine biomase za časovni i sezonski rad kotlovskog postrojenja Troškovi spremanja biomase Uticaj promena cena gasa.2.3 3.2 3.1 4.4. Poglavlje 4: Zaključci i korišćena literatura 4. 2.6.1.1. 3.7. 3. Ekonomska analiza opravdanosti korišćenja biomase kao energenta 3.2. biomase i toplotne energije Mogućnosti stimulisanja proizvođača toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora energije – biomase.2.

6. Tab. 5. 7. 3. 9.Pregled tabela Tab. Tab. Tab. Tab. 8. 6 . Tab. Tab. Tab. 2. 4. Tab. Tab. 1. 10.

10. Sl. Sl. Sl. Sl.Pregled slika Sl. 7. 6. 3. 2. 9. Sl. Sl. 5. Sl. 1. 8. Sl. 4. 7 . Sl.

 Prosečan sadržaj vlage. Utvrđivanje raspoloživosti vrsta i količina poljoprivredne biomase  Utvrdjivanje vrsta biomase na području opština Vrbas i Kula. velike bale.  Određivanje potrebne količine i vrste pakovanja biomase za grejanje.  Broj i procenat poljoprivrednih proizvođača sa kojima bi bilo neophodno potpisati ugovore o kupovini biomase.  Troškovi utovara.  Neophodna veličina skladišta.  Vrste.  Definisanje mesta kotlarnica na biomasu. načini i troškovi prikupljanja biomase.). Studija treba da sadrži sledeće priloge: 1.  Alternativno korišćenje resursa koje bi moglo da utiče na raspoloživost ili cenu grejanja. uticaj produkata sagorevanja biomase na okolnu sredinu i dr.  Troškovi istovara i skladištenja.  Sezonski raspored pojedinih vrsta i količina biomase.  Utcaj vremenskih prilika na uskladištenje biomase.  Granice kvaliteta goriva (zagađujuće materije koje bi mogle da imaju uticaja na opremu za sagorevanje.  Troškovi transporta.  Površine i prinosi pojedinih kultura. manipulacije i skladištenja biomase  Opredeljenje za vrstu pakovanja biomase: male bale. 8 .  Definisanje mesta za skladištenje biomase.1. Određivanje troškova prikupljanja. 2. izraditi studiju: "Raspoloživost i troškovi biomase za potrebe sistema daljinskog grejanja na području opština Vrbasa i Kule". rol bale.POGLAVLJE 1 1. RADNI ZADATAK KOD IZRADE STUDIJE Za potrebe CeSID-a.

3.  Eventualni podsticaji od strane države. Cena resursa. Diskusija i zaključci  Diskusija  Zaključci 4. Literatura 9 .

nestranačka i neprofitna organizacija. koju čini 21 000 volontera/posmatrača. Na ovaj način. građana. identifikovanja ključnih društvenih problema. Ove vrednosti se promovišu obrazovnim i istraživačkim programima. koji u sebi sažimaju po nekoliko projekata : Izbori Ovim programom su obuhvaćeni projekti posmatranja izbornog procesa. PODACI O NARUČIOCU PREDSTUDIJE Osnovni podaci o firmi CeSID . normi i standarda. građana. ljudskih prava.  Određeni broj istaknutih ličnosti iz različitih oblasti koji podržavaju napore CeSIDa kao članovi Saveta CeSID-a. Edukacija Ovaj program je započet edukacijom posmatrača. predstavnika vlasti i političkih partija u oblasti izbornog procesa i zakonodavstva. razvojem lokalne samouprave i ukazivanjem na devijantna ponašanja u našem društvu i preporukama za njihovo otklanjanje. ima za cilj širenje znanja o demokratskim institucijama. analize izbornog procesa i procedure. Pored toga. ljudskim pravima i procesu decentralizacije. kao i kampanje za izlaznost na izbore. pri tome sve vreme radeći na promovisanju i jačajući proevropskih vrednosti.  Ekipu stručnjaka. analizom predizbornih i izbornih aktivnosti učesnika u izbornom procesu. Organizacija okuplja građane sa ciljem da doprinese uspostavljanju i unapređenju demokratskih vrednosti i institucija u Republici Srbiji. Ciljne grupe su različite. Centar za slobodne izbore i demokratiju u svojim aktivnostima kombinuje sledeće kapacitete:  Veliku mrežu. stranaka. 165 opštinskih timova.2. 10 . od kojih većinu čine univerzitetski profesori i istraživači u oblasti izbora. izrađen je niz projekata koji su obuhatali međunarodnu saradnju i učešće u procesima posmatranja izbora u većem broju zemalja. predstavnika vlasti i nevladinog sektora. edukaciju posmatrača i birača. Svoje aktivnosti CeSID je razvio u okiru 5 osnovnih programa. procesa decetralizacije i razvoja lokalne samouprave. odnosno programi kojima se CeSID bavi pokriveni i sa stručnog stanovišta. paralelno brojanje glasova. razvoja lokalne samouprave.Centar za slobodne izbore i demokratiju je nevladina. razvoja civilnog sektora. podizanje svesti građana o važnosti slobodnih i poštenih izbora. CeSID. CeSID je u stanju da kroz razgranatu mrežu svojim aktivnostima pokrije svaku opštinu u Srbiji i izvede niz različitih aktivnosti i po obimu i po trajnosti. Njihovim učešćem u radu i aktivnostima CeSID održava i reafirmiše ulogu kompetentnog i nepristrasnog činioca u društvenom i političkom životu Srbije. istraživanje medija. Time su oblasti. sprečavanja korupcije.1. takođe. od učenika srednjih škola. političkog sistema. kao i organizacije koje posmatraju izbore u drugim zemljama kojima je pružana podrška da podignu svoje kapacitete. organizovanim nadgledanjem izbora. Potom slede edukacije u oblasti prevencije i rešavanja konflikata. U Srbiji to su projekti posmatranja glasanja na blizu 9000 biračkih mesta u 165 opština u Srbiji. 16 lokalnih i 5 regionalnih kancelarija.

regionalnog i lokalnog karaktera. uspostavljanje saradnje između civilnog sektora i lokalnih vlasti.. ali i nezavisno od njih izvedeno je preko 100 istraživanja javnog mnenja o različitim temama i sa različitim ciljnim grupama. terenska istraživanja sa različitim vrstama uzorka. U svom radu CeSID je imao podršku od strane raznih donatora i ambasada. lokalnih vlasti i administracije. politikološka. Pri tome su korišćene najrazličitije istraživačke tehnike. korupcije i negativnih aspekta novca u politici i društvu predstavlja za CeSID novi izazov. Tako su realizovana istraživanja i analize izbornog ponašanja i izborne utakmice.Razvoj lokalne zajednice Ovaj program predstavlja polje u kome je CeSID postigao zapažen rezultate. institucionalne analize. 11 . praćenje procedura u opštinama. U okviru tih projekata. Nekoliko projekata i istraživanja tiču se ove oblasti i ulažemo konstantne napore i znanja da bi pomogli društvu da smanji i ograniči negativne efekte koje ove pojave izazivaju. sociološka. pre svega zahvaljujući razgranatoj mreži i mogućnosti da svoje aktivnosti izvede u svakoj od opština Srbije. praćenje rada lokalnih vlasti i opštinske administracije. Projekti koji su rađeni u ovoj oblasti tiču se edukacije građana lokalnih zajednica.. Istraživanja i analize Svoju istraživačku i analitičku delatnost CeSID je razvijao paralelno sa izvođenjem projekata iz različitih oblasti. političkih stavova građana i ciljnih grupa. ekonomska i marketinška istraživanja. Borba protiv korupcije Uvek aktuelno i napeto polje koje podrazumeva stalne napore i borbu protiv mita. kao i unapređenje kapaciteta nevladinog sektora na lokalu. istraživanja javnog mnenja o problemima lokalnih zajednica. ponašanja tokom izbornih kampanja.. U predhodnim godinama postojanja i rada CeSID je izveo oko 100 projekata nacionalnog.

Novi Sad Kontakt: 064/160-99-96.d.1. Račun: 340-32036-46. Zbog specifičnih zahteva. projektantska struktura firme je podeljenja po radnim grupama iz sledećih oblasti:  Arhitekture i građevinskih konstrukcija sa vodovodom i kanalizacijom.3. kao što su: snimanje stanja i izrade projektnog zadatka. izradu tehničke dokumentacije. održavanja. isporuke.  Procesnog mašinstva.. kao i poštenim i odgovornim pristupom klijentima i ugovorenim obavezama.  Prodaja i marketing i  Pružanje usluge korisnicima. montaže i puštanja opreme u rad. Delatnosti „Eko produkt-a“ sprovodi pažljivo biran tim od preko 25 obrazovanih ljudi sa velikim iskustvom u odabiru i implementaciji savremenih rešenja. jtodor@open. godine bavi se inženjeringom u oblastima termotehničkih i procesnih postrojenja i opreme. godine bavi pružanjem usluga u oblasti projektovanja i konsaltinga u oblasti inženjerskih delatnosti. PODACI O AUTORIMA PREDSTUDIJE Profil firme – realizatora predstudije Osnovni podaci o firmi Naziv firme: Tehnološko – mašinski biro “Eko produkt” Mesto:21000 Novi Sad Adresa:Kaće Dejanovića 52 Matični broj:56740651 PIB:103572460 Svojina:Privatna Delatnost:7112: Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje Početak poslovanja: 2004. tj. pored toga od 2005.1. „Eko produkt“ je pre svega obezbedio orijentacijom prema kvalitetu. organizaciono i finansijski realizovati složene projekte u svim fazama realizacije. projektovanja. Najveći kvalitet „Eko produkta“ je taj što firma može tehnički. stručnim konsaltingom.rs Poslovanje firme Tehnološko – mašinski biro “Eko produkt” se od osnivanja 2004.  Inženjering i razvoj. 12 . god. Višegodišnje iskustvo i mnoštvo realizovanih projekata i postrojenja su doveli „Eko produkt“ u poziciju ozbiljnog partnera na tršištu Srbije i okolnih zemalja. 1. Usmerenje u delatnosti firme mogu se prikazati u sledećem:  Projektovanje i konsalting.3. Erste bank a.telekom. servisa i nadzor rada sistema. Poziciju koju ima na tržištu.  Tehnologije.

projektovanje. Goran Pejović iz Vrbasa.  Favorizovanju savremenih tehnoloških rešenja. tehničkog prijema i učestvovanja u dobijanju Upotrebne dozvole) i inženjeringa. 1. 13 . stručna oblast – tehnologija.  Izradi sistema i proizvoda prema posebnim zahtevima investitora. u koje se mogu svrstati i poslovi na izradi studija protivpožarne zaštite. opravdanosti ili izvodljivosti i energetske efikasnosti postrojenja.  Bliskoj saradnji sa relevantnim firmama iz inostranstva. Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i vlasnik firme za projektovanje.  Mogućnošću ponude više kvalitetnih rešenja. Blažo Kostić iz Kule.3. konsalting i inženjering u oblasti termotehnike. projektnog menadžmenta (ishodovanja lokacijskih dozvola i saglasnosti. istraživanje.2. U rezimeu svega navedenog „Eko produkt“ može da pruži kompletnu uslugu investitorima u oblastima projektovanja (urbanističkog.  Elektroinstalacija. Konkurentnos Konkurentnost firme Eko produkt se zasniva na:  Stručnosti i iskustvu radnih timova. eksploatacija termotehničkih i procesnih sistema i obnovljivi izvori energije. vanredni profesor. dok poslove projekt menadžmenta. Za veće i složenije poslove inženjeringa firma "Eko produkt" angažuje spoljašnje kooperantske firme sa snažnijom operativom. Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.  Dosadašnjoj korektnosti u poslovanju i dr. glavnog i izvođačkog). Termotehniike i energetike. stručna oblast – energetika. stručna oblast – tehnologija. stručna oblast – energetika. redovni profesor.  Automatizacije i  Konsalting poslova. projektovanje. istraživanje i eksploatacija termotehničkih i procesnih sistema i obnovljivi izvori energije. nadzora nad gradnjom. Dr Todor Janić. procesne tehnike i energetike „Eko produkt“ iz Novog Sada. idejnog. tenderskog procesa.  Obavljanju radnih aktivnosti korišćenjem savremene metodologije i tehnike. nadzora nad izvođenjem radova i upravljanja izgradnjom obavljaju stručnjaci angažovani od strane „Eko produkta“. Autori predstudije Dr Miladin Brkić. proceni uticaja na životnu sredinu.

definisala kombinovani cilj za države članice koji podrazumeva da do 2020. Do tog vremena. Pre svega se to odnosi na činjenicu da su rezerve fosilnih energenata u Srbiji jako male. Traženje razloga za supstitucijom fosilnih izvora energije obnovljivim energentima u Srbiji ima nekoliko specifičnosti. ugalj i prirodni gas). da se negativni uticaji na okolnu sredinu usled korišćenja biomase kao energenta svedu na minimum. Najveći udeo u tome mogla bi imati biomasa. fosilnih energenata lokalno dostupnim i obnovljivim energentima.4. ogromnim finansijskim moćima lobija za njihovu proizvodnju i korišćenje i dr.1. faunu. ljudi obezbeđuju korišćenjem fosilnih goriva (naftini derivati. Zbog navedenog i usled drugih faktora prinude u zemlji se mora promenuti odnos u gazdovanju energijom uz imperativ supstituisanja konvencionalnih. Nakon toga Srbija će u potpunosti biti primorana da svoje potrebe za energentima podmiruje iz uvoza. 20% ukupne potrošnje energije EU mora obezbediti iz obnovljivih izvora. Tehnologije konverzije biomase kao energenta nude određene prednosti. godine. od koje bi se moglo proizvoditi oko četvrtine ukupne energije u Srbiji. UVOD I CILJ PREDSTUDIJE U današnjem vremenu svima je postalo jasno da aktivnosti ljudi na našoj planeti ima za posledicu narušavanje okolne prirodne sredine sa potencijalno nesagledivim negativnim posledicama po floru. Jedna od potvrda da su stremljenja ka supstituisanju fosilnih izvora energije obnovljivim energentima u našoj zemlji perspektivna može se pronaći i u tome. Biomasa u svom čvrstom i tečnom obliku predstavlja najznačajniji OIE u Srbiji i čini dve terećine ukupnog potencijala ili 66% obnovljivih izvora energije. tj. razvijenim tehnologijama i tehnici njihovog prikupljanja i korišćenja. Povećanjem broja ljudi na planeti. Srbija bi velike količine energije mogla da produkuje iz obnovljivih izvora. ali imaju i određene nedostake: U prednosti bi se moglo nabrojati sledeće:  ekološki znatno prihvatljivija proizvodnja energije. kao i kvalitet života njenih građana. Pogodnosti u pogledu njihovog korišćenja u ovom trenutku se ne može odreći ni jedna privreda u svetu. 14 . kao i njihovog kvaliteta življenja potrebe za energijom svakim danom sve više rastu. ali se u zemlji trenutno godišnje iskoristi manje od 16% potencijala tih izvora. što je i Evropska unija još tokom 2007. da je proizvedena energija po svom kvantitetu i kvalitetu konkurentna energiji iz fosilnih goriva. dosadašnjoj relativno niskoj ceni. a da će uglja u velikim nalazištima biti za još 55-60 godina. Sve aktivnosti čoveka vezane su sa utroškom nekog vida energije.  obnovljivost na godišnjem nivou. pre svega obnovljivim energentima. Da bi biomasa postala privlačna kao energent neophodno je da postoje tehnologije i tehnika koje omogućavaju da se na efikasan način iskoristi energija biomase. što će dovesti u pitanje konkurentnost domaćih proizvoda. Smatra se da će se domaće prirodne rezerve nafte i zemnog gasa iscrpeti za oko 15-20 godina. cena energenata na svetskom tržištu će sve više rasti. ali negativni aspekti njihovog korišćenja i neprestalnog tržišnog poskupljivanja svakim danom podstiču težnju da se njihovo korišćenje supstituiše nekim drugim. Razlozi takvog obima korišćenja fosilnih energenata treba tražiti u skoncentrisanoj energiji u relativno malim količinama energenta. ali i na zdravlje i kvalitet života ljudi. klimu. Najveći deo današnje energije.

 lokalna dostupnost,  niska cena nabavke i dr. Od nedostataka bi se u najkraćem moglo navesti:  često složeni procesi za energetsku konverziju biomase,  korišćenje biomase kao energenta najčešće u stacioniranim postrojenjima,  viša cena postrojenja za korišćenje biomase u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima koja koriste fosilna goriva, mnoge tehnologije konverzije biomase su još u demonstracionoj fazi ili i ako su komercijalne, ne postoji veliki broj postrojenja na osnovu kojih bi gradnja takvih postrojenja postala jevtinija. Naša država je potpisala “Kjoto protokol”, čime se obavezala da će postepeno smanjivati korišćenje konvencionalnih energenata, a umesto njih uvoditi obnovljive energente. Cilj ovog protokola je da se smanji ispuštanje ugljendioksida u atmosferu, tj. da se umanji efekat “staklene bašte” čime će se doprineti smanjenju globalne promene klime. Za organizovano sprovođenje navedenog protokola i domaćih akata (akcioni plan korišćenja OIE...), korišćenje biomase kao energenta za zagrevanje vode u sistemima centralnog daljinskog grejanja, lokacije koje su u blizini ruralnih područja ima najveću perspektivu. Regije Vrbasa i Kule u navedenim težnjama imaju svoju šansu, pošto su bogate biomasom, imaju veliki broj sunčanih dana (sve više postaje aridno područje), a sa geotermalnim vodama je preko osam puta bogatija od evropskog proseka, a ima i područja sa velikom učestalošću intenziteta vetra. Pozitivni efekti korišćenja biomase kao energenta u sistemu daljinskog grejanja moraju se posmatrati multidisciplinarno od čega bi se najpre mogli istaći: društveni, ekonomski i ekološki aspekt (sl. 1), koji predstavljaju stub održivosti takvih aktivnosti.

Sl. 1. Multidisciplinarni koncept održivosti primene biomase kao energenta Iz tog razloga napori Opštine Vrbasa i Kule su sasvim opravdani da u se u tim gradovima pokuša da se uvede postrojenja kod kojih se koristi čvrsta biomasa za dobijanje toplotne energije u svrhu daljinskog zagrevanja. Najbolji način za uspešnu realizaciju investicije izgradnje kotlovskog postrojenja za daljinsko grejanje je da se prvo uradi studija izvodljivosti, tj. opravdanosti takvog projekta Istraživanja u ovoj studiji imaju za cilj da se indentifikuju sadašnji resursi biomase u opštinama Vrbas i Kula, kao i da se definišu potencijali kojima bi se obezbedilo još više biomase za rad postrojenja za daljinsko grejanje.

15

1.5.
1.5.1. .

PODAC CI O LOKA ACIJI
Opšti podaci o opštini Vr rbas

Opština Vrbas nalazi n se u AP Vojvodini i spada u Južnob bački okrug g (sl. 2).

Sl. 2. Situ uacija lokac cije opštine e Vrbas u prostornom p m planu Re epublike Srbije Prema podacim ma iz 200 04. godine e opština zauzima površinu od 37.600 ha. Na a poljop privrednu površinu p o otpada 33.9 989 ha (90 0,4%), a na n šumsku u 124 ha (ili ( 0,33%). Centa ar opštine je grad Vr rbas. Opšt tinu Vrbas čine 7 na aselja i to: Bačko Do obro Polje, Vrbas s, Zmajevo o, Kosančić, Kucura, Ravno selo i Savino o selo, čiji p prostorni ra aspored je e prikaz zan na sl. 3. 3 Po po odacima iz z 2002. go odine u op pštini je živ velo 45.852 stanovnika. Po po odacima iz z 2004. . godine pr rirodni prira aštaj je izn nosio -1‰, a broj zap poslenih u opštini bio o je 14.130 0 ljudi. Prema po opisu stanovništva iz z oktobra 2011. god dine broj s stanovnika a u opštini i Vrbas s je smanj jen za 3.902 stanov vnika (-8,5% %). U opš štini se nal lazi 10 osnovnih i 2 sredn nje škole. Polovina P os snovnih šk kola nalazi se u Vrbas su. Grad Vrbas je sedište istoimene opštine Vrbas. V Broj j građana prema poslednjem m popis su stanovni ištva iz 200 02. godine e je oko 26.000 stano ovnika i taj broj skoro da se nije e prome enio u od dnosu na 1991. god dinu, kada je bio pr rethodni popis. Prem ma popisu u stano ovništva iz oktobra 20 011. godin ne broj stan novnika je smanjen za 2.090 stanovnika s a

16

(-8,7% %). Danas s u Vrbasu u živi 23.91 10 građana u oko 8.400 8 doma aćinstava. Prosečna a staros sna dob stanovnika Vrbasa je e oko 38 godina. g Sp pecifična ka arakteristik ka za ovaj j grad je j ta što Sr rbi nisu u velikoj v većini, i kao u drugim d gradovima Vo ojvodine.

Sl. 3. Na aseljena me esta i njiho ov položaj u prostorno om planu o opštine Vrb bas Geog grafski i sa aobraćajni položaj Vr rbasa je vr rlo povolja an. Značajn ni su drum mski putevi i koji vode v od Vrbasa V ka Novom Sadu, S Subo otici, Bačkoj k Palanc ci i Sombo oru. Pored d drums skog puta, veoma su s bitne i železničke e pruge Sombor-Vrb bas, kao i SuboticaVrbas s-Novi Sad d. Okolne opštine su: s Novi Sad, S Bačka a Palanka, Odžaci, Srbobran, Kula, Mali Iđoš i Temerin n. Vrbas se e nalazi na a nadmors skoj visini o od samo 78 7 metara. Koord dinate su: 45°34′10" SGŠ, 19° °38′16"IGD D. Geografs ski položaj j Vrbasa karakteriše k e mnoš štvo prirod dno-geogra afskih i društveno-e ekonomskih kompon nenti i me eđusobnih h uticaja. Zauzima deo pro ostora koji se nalazi u geometrijskom sre edištu Bačke. Vrbas s zuzetan po oložaj, kao o značajan saobraćaj jni čvor u kome k se u ukršta više drumskih, ima iz železničkih i vo odenih pute eva. Najzn načajniji su u auto-put E – 75 i m međunarod dna pruga a Beograd – Bud dimpešta – Beč, koji povezuju u Srbiju sa a Evropom m, što Vrbasu pruža a značajan a potenc cijal tranzit tnog turizm ma. Ime Vrbasa V kao o grada prv vi put se po ominje dav vne 1387. godine. Po ored toga, smatra se e da je istorija ov vog grada a mnogo duža, d čak još od pre e nove ere e, kada su u na ovim m prosto orima žive eli Kelti. Za Z godinu osnivanja a Vrbasa uzima se 1213. go odina, kao o sedište poseda dvojice ple emića pod nazivom "Orbaspalo " otaja". Prem ma pisanim m izvorima a ovde je uglavnom živelo slovensko o stanovni ištvo, Srbi, koji su u više nav vrata zbog g popla ava, ratova a ili bolesti napuštali naselje. Godine G 172 20. nastupa aju ogromn ne etničke e prome ene, Srbi se sele u Rusiju i Banat, a počinje kolonizacija a Nemaca, Rusina i Mađara a na ove prostore. Vrbas s predsta avlja snaž žan indus strijski centar u Vojvodini, V sa akce entom na a prehr rambenoj industriji. Od O većih in ndustrijskih h firmi posluju “Carne ex”, “Vital” ”, “Metro” i dr. e čine kan nali hidro sistema s DTD D u uku upnoj dužin ni od 39 km i reka a Vodene tokove Jegrička. Jegrička je akva atički ekos sistem velike vrednos sti, a deo Jegričke koji k prolazi i kroz opštinu o zaš štićen je pr rvim stepe enom zaštit te kao priro odno dobro o.

17

77%).  OŠ "Jovan Jovanović-Zmaj". Memorijalni dani u decembru. 3. 39 zaposlenih). Vrbas (24 odeljenja. 815 učenika. godine struktura stanovništva bila je sledeća: Srbi (47.79%).600 dece. narodna i rusinska osnovna škola. 384 učenika. Etnička struktura Prema popisu iz 1991. 111 učenika. Zmajevu.  OŠ "Branko Radičević". a da Crnogoraca ima 30%.  Srednja stručna škola "4. 514 učenika.43%). Vrbas (35 odeljenja. 932 učenika. 52 zaposlena). 51 zaposleni). Bačko Dobro Polje (19 odeljenja.21%). Predškolsko obrazovanje U opštini Vrbas predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se bavi Predškolska ustanova "Boško Buha" sa sedištem u Vrbasu. 36 zaposlenih). Od zaštićenih kulturnih dobara postoje: arheološka nalazišta: Carnok. Vrbas (38 odeljenja. Zmajevo (18 odeljenja. 873 učenika i 72 zaposlenih). Jugosloveni (1.47%) i Hrvati (1. Vrbas (24 odeljenja. Srednje obrazovanje Srednje obrazovanje u Vrbasu odvija se kroz dve srednje škole:  Gimnazija "Žarko Zrenjanin". 439 učenika. Ukrajinci (2. Carnok Bačko Dobro Polje. Osnovno obrazovanje U opštini Vrbas radi 9 osnovnih škola i jedna osnovna muzička škola i to:  OŠ "Svetozar Miletić". Rusini (8. Mađari (6.  OŠ "Branko Radičević". Vrbas (24 odeljenja /16 odeljenja redovne nastave i 8 odeljenja specijalne nastave-nastava za decu ometenu u razvoju. Od manifestacija u Vrbasu se ističu "Nevenov festival dece pesnika". zatim 18 . juli". Vrbas (14 odeljenja. Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice – Vrbas. Crnogorci (24. 430 učenika. Festival folklornih tradicija Vojvodine. Kulturno leto. U predškolskoj ustanovi je zaposleno 105 radnika. Vrbas (31 odeljenje. 474 učenika.  Osnovna muzička škola. i dr.000 knjiga. Ravnom Selu. Ravno Selo (16 odeljenja. Šuvakov salaš i ciglana Polet. Savinom Selu i Kucuri.29%). 90 zaposlenih). Popis stanovnika iz 2002.12%).400. Poznata narodna biblioteka „Danilo Kiš“ osnovana je 1962. 13 zaposlenih). Kucura (24 odeljenja.  OŠ "Bratstvo-jedinstvo".Bitni kulturni objekti ovog grada otvarani su već u 18. godine.  OŠ "Bratstvo-jedinstvo". 42 zaposlena). Ona danas broji preko 100. Obrazovne ustanove 1.  OŠ "Vuk Karadžić".  OŠ "Petar Petrović Njegoš". 47 zaposlenih). 61 zaposleni). a trenutno ih ima upisanih oko 1. Tomanova vila. 477 učenika.  OŠ "20 oktobar". kao što je bila crkvena. 761 učenik. 598 učenika. To je ustanova koja svoju delatnost obavlja u 12 objekata u Vrbasu i u pet naseljenih mesta opštine Vrbas: Bačkom Dobrom Polju. godine pokazao je da Srbi čine 41% od ukupne populacije. 41 zaposleni). Savino Selo (18 odeljenja. Kapacitet Ustanove je 1. 2. 59 zaposlenih). veku. Dvorac Tabori Vrbas.

Kao rezultat toga nastali su značajni poremećaji u industriji opštine . 4% mađarski i 1% ukrajinski. Zmajevo.  MIROTIN D. najstabilnijih lokaciskih faktora. ustanova i drugih pravnih lica. Međunarodni transport.024 i samostalnim delatnostima 2. Bačko Dobro Polje. industrija opštine Vrbas relativno brzo revitalizovati Pregled važnijih preduzeća  AD "CARNEX". "Mepol" Vrbas. Posle Drugog svetskog rata sprovedena je agrarna reforma. Trgovina na veliko i malo. "Zadrugar" Vrbas. teretni i putnički saobraćaj "Bačkatrans" Vrbas. PD"Mali Iđoš" Mali Iđoš. PD"Milan kuč" Savino Selo. to se može konstatovati da će se sa poboljšanjem uslova poslovanja. IPK "Vrbas" su sačinjavali: fabrika šećera "Bačka" Vrbas. od kojih su 949 privredna preduzeća.5%. Konditorska industrija. dodeljena je zemlja pridošlom stanovništvu. U 2000. U takvim okolnostima. godini u proseku je bilo zaposleno 12. Gustina naseljenosti je oko 244 stanovnika na kvadratnom kilometru.816 radnika.Mađara oko 7% i Rusina oko 5%. najveći stepen vitalnosti nakon privatizacije firmi pokazala je prehrambena industrija. Industrija mesa i mesnih prerađevina. zbog specifičnih. AP Vojvodine 2. "Svinjogojstvo" Vrbas. Grad Vrbas ima relativnu srpsku većinu.6 i regiona 8.O. fabrika stočne hrane i prerada pšenice "Vitamix" Vrbas.smanjeno je snadbevanje sirovinama i polufabrikatima. ozakonjen je maksimum od 10 19 .2 milijarde dinara. snižene su mogućnosti investiranja u opremu. Kosančić i Ravno Selo imaju većinsko srpsko staniovništvo.  AD "MEDELA".120 radnika.214 preduzeća. Kucura relativnu rusinsku a Savino Selo relativnu crnogorsku.  TUTNjEVIĆ TRANSPORT D. ratnim prilikama. Ukupan društveni proizvod iznosi 1. "Zmajevo" Zmajevo. smanjen je nivo kooperacije sa ranijim partnerima koji su bili locirani u republikama koje su postale samostalne državne celine. fabrika ulja i biljnih masti "Vital" Vrbas. je bila primarna delatnost u Vrbaskoj opštini. a u oblasti poljoprivrede 26.3% od ukupnog društvenog proizvoda.  AD "BAČKA" Fabrika šećera. 85% stanovništva opštine izjavljuje da im je maternji srpski jezik.O. Poljoprivreda Poljoprivreda. Učešće opštine u društvenom proizvodu Republike je 0.O.960 radnika i to u: privredi 8. što ovaj grad čini nacionalno mešovitim. industrija mesa "Carnex" Vrbas.O. 8% rusinski. iako uzdrmana. Razvoj ovih fabrika zatečen je raspadom Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka. U oblasti industrije ostvareno je 56.8%. Pošto ona obuhvata najveći deo industrije opštine. "Vrbas-komerc" Vrbas. fabrika ulja i biljnih masti.2%. PD"Feketić" Feketić. u prošlim vremenima. Razvoj i karakteristike savremene industrije Godine 1980. vanprivredi 2.  AD ”VITAL“. PP"Klas" Vrbas i PZ "Kucura" Kucura. ekonomskom blokadom zemlje i ostalim negativnim faktorima koji su proistekli iz datih okolnosti. drastično je suženo tržište itd. PD"Njegoš" Lovćenac. Na ovom području registrovano je 910 radnji i 1. izčezli su veliki posedi.

) 45.852 26.950 23.  JP za informisanje "Vrbas" i  JP za prevoz putnika.000 Broj stanovnika (popis 2011. Najveći procenat plodnog zemljišta su njive (od ukupnog plodnog zemljišta njive zauzimaju 96.98%). Pored vrednog starosedelačkog stanovništva i pridošli žitelji postali su uzorni poljoprivrednici.08 14. Pored poljoprivrede na ovom prostoru se razvijala i industrija. U svakom naselju Vrbaske opštine nalazi se jedno do tri preduzeća čija je delatnost neposredna poljoprivredna proizvodnja.07 %. Bez velike materijalne pomoći sa strane teško može opština da uspe u ovim naporima. Javna preduzeća: Javna preduzeća čiji je osnivač opština Vrbas:  JKP Standard. Statistički podaci Opštine Vrbas Tabela 1. Vrbas.  JP VRBAS GAS. Ustanove u nadležnosti opštinske uprave:  Kulturni centar vrbas. koja je u najvećoj meri zavisna od poljoprivrednih proizvoda. Vrbas 1 2 3 4 5 6 710 7 198 8i više 80 Prosecan broj članova domaćinstva 3.  Centar za fizičku kulturu i  Centar za socijalni rad.hektara. prema broju članova Opština/ Ukupno grad stanovn.  Direkcija za izgradnju. LEAP .  JP Vrbas. Opšti podaci Opština / grad Opština Vrbas Grad Vrbas Površina (km2) 376 Broj naselja 7 Broj stanovnika (popis 2002. Od ukupnih zemljišnih površina na plodno zemljište dolazi 90.  Predškolska ustanova. Sadržaj humusa više od 3% ima preko 92% njiva. Struktura zemljišnih površina je povoljna.) 41.910 Tabela 2.  Narodna biblioteka. Domaćinstva.Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrbas Opština Vrbas ulaže velike napore u zaštiti živitne sredine i okoline. Pedološki sastav opštine Vrbas je izvanredan.818 2747 3328 2698 3427 1630 20 .

Nova Crvenka.000 stanovnika -3. Starosna i polna struktura stanovništva Opština / grad Vrbas Tabela 4. Tako izraženi funkcionalni značaj.000 priraštaj stanovnika 13. stanje od 2008. Po podacima iz 2002. Opština/ grad/ Ukupno Prvi put traže zaposlenje Svega 31662 4100 % 49.3 36. Po podacima iz 2004. Ruski Krstur.2 Pol M Ž Broj 22. 4).739 Ukupno 45.5‰. Kruščić.592 ljudi.5.Tabela 3. po svojim višestrukim funkcijama Kula ima centralno značenje. Nezaposlena lica. Sivac i Crvenka. U opštini se nalazi 8 osnovnih i 4 srednje škole.8 Bez kavlifikacija Svega 25226 2800 % 39. Lipar. 5. Opštinu Kula čine 7 naselja i to: Kula.8 Umrli 577 Umrli na Prirodni 1. Opština Kula ističe se središnjim položajem u Bačkoj.9 Južnobački 64138 okrug Vrbas 7770 1.404 ha.1 -143 Prirodni priraštaj na 1.0 Žene Svega 34553 4080 % 53. Po podacima iz 2004. Funkcionalna spona i faktor okupljanja opštinske teritorije je grad Kula. nema ni jedno naselje bačko-kanalske zone. Godine opština zauzima površinu od 481 km² (od čega na poljoprivrednu površinu otpada 45. Sedište opštine je grad Kula. Opšti podaci o opštini Kula Opština Kula nalazi se na severnom delu Republike Srbije.2. sem Vrbasa i Sombora. godine u opštini je živelo 48.4. u AP Vojvodini i spada u Zapadnobački okrug (sl. Iako je u svojoj opštini ekscentrično locirana.4 52. 2007. čiji prostorni raspored je prikazan na sl. Specifičnost saobraćajno-geografskog položaja Kulske teritorije istaknuta je momentom tranzitno-čvorišne povezanosti na šire područje Velikog Bačkog Kanala. prirodni priraštaj je iznosio . Vitalni dogadaji.6%).113 23. Opština / grad/ Vrbas Živorodeni 434 Živorodeni na 1. 21 .353 stanovnika. a broj zaposlenih u opštini iznosi 10.852 Tabela 5. a na šumsku 279 ha ili 0.000 stanovnika 9.

Na aseljena mesta m i njiho ov položaj u prostorn nom planu opštine Ku ula Reljef fna jednoli ičnost ovog g područja a je prividn na. Sl. 5. najiz zrazitiji u pojavi i rasp prostranjen nosti poviš šene lesne e 22 . Situacija loka acije opštin ne Kula u prostornom p m planu Republike Srbije Sl. jer pri detaljnijem d m promatranju dolaze e do izr ražaja odre eđeni kont trasti.zbog čega i Crv venka mož že da preu uzeme deo o ovih funk kcija. U tom m smislu Crvenka C se e pojav vljuje kao sekundarna s a polarna tačka koja prema seb bi privlači d deo Kulske e teritorije i ima odgovarajuću ulogu u funk kcionalnoj regionaliz zaciji. nar ravno sa relativno o komp pleksnijim regionalnim r m učincima a i doprinos sima. 4.

godine je pokazao da u ovom gradu živi oko 19. Demografska kretanja stanovništva pokazuju pozitivne rezultate fizičkog kretanja broja stanovnika opštine u celini.Lipar i Nova Crvenka. godine:  Srbi (52. Za godišnji tok temperatura je upadljivo to da se ekstremi ne podudaraju s letnjim i zimskim solsticijem. pojavljuju se izuzeci od ove pretežne pravilnosti. Crnogorci su najznačajnija imigraciona komponenta.16%)  Mađari (8. Kula ima relativnu srpsku većinu. a od nacionalnosti najzastupljeniji su Mađari. Ostala naselja iskazuju naizmenično oscilatorne i ujednačene tendencije s negativnim vrednostima u poslednjem popisnom periodu.66%)  Jugosloveni (1. raspored naselja u celini odražava gotovo izotelno rastojanje. Sivac i Crvenka. tj. Posledni popis koji je bio 2002. I u ostalim naseljima nailazimo u centralnim delovima na elemente gradske arhitekture. a broj učenika je 2465. Pozitivna kretanja pokazuju i dva vodeća naselja opštine Kula i Crvenka. što se odražava u kvalitetu agrarne vrednosti ovih regiona. Boj srednjeih škola je 4. I jedan i drugi reljefni elemenat ističu se zemljištem visokog boniteta. Iako je vodeće naselje Kula smešteno na istočnoj periferiji opštinske teritorije.000 stanovnika što je skoro identično broju stanovnika koji je bio i 1991. Na dodiru dvaju reljefnih elemenata prostiru se Kula Crvenka i Sivac. Nacionalni sastav opštine Kula prema popisu iz 2002. Ruski Krstur ima rusinsku većinu.zaravni (lesnog platoa).500 domaćinstava.351. koja u odnosu na nižu lesnu terasu ostavlja utisak povišenog i zasečenog reljefnog bloka. Rasprostranjenje i vertikalne linije arhitektonskih objekata su proporcionalne s veličinom i značenjem naselja. Sada u Kuli živi oko 15. Ruski Krstur je najznačajnije naselje lesne terase na kojoj se nalazi i Kruščić.34%)  Rusini (11. Kruščić relativnu crnogorsku. Kula i Crvenka kao vodeća naselja svrstana su u kategoriju gradskih naselja s gradskim prospektima i rekonstruisanim centralnim delovima.44%)  Ukrajinci (3%)  Hrvati (1. Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom su Lipar. Prosečna starost stanovnika ovog 23 .000 punoletnih građana u oko 6.godine kada je vršen prethodni popis građana. Glavni je grad i sedište istoimene opštine – Kula. Klimatska kontinentalnost odražava se niskim januarskim i visokim julskim temperaturama. Na lesnoj zaravni nalaze se svega dva naselja opštine . Etnički specifikum ovog kraja su Rusini sa svojom zanimljivom i bogatom kulturnom baštinom. Broj osnovnih škola je 8. Najbrojnije je srpsko stanovništvo. Heterogenost i izmešanost stanovništva bitna je karakteristika nacionalnog sastava ovog kraja.53%) Grad Kula Kula je grad koji pripada Zapadnobačkom okrugu. Dužina puteva u opštini iznosi 138 km.01%)  Crnogorci (16. sa brojem učenika od 4. Nova Crvenka.

301. Danas u Kuli posluje čak 271 preduzeće i 847 preduzetnika. dakle. godine. površina 122. Sl 6. Kula se nalazi na sredini područja Bačke.željeznički.grada je oko 39 godina. nadmorske visine 105 m i lesne terase na jugu nadmorske visine 83 m. na čvornoj poziciji saobraćajnih veza Bačke. se otvara prvi mlin. Kula se kao grad (6) u raznim istorijskim arhivima pominje kao jedno od najstarijih naselja na području Bačke. Zatim 1876. dok je Crnogoraca 16%. na raskrsnici između Novog Sada. Pored toga. a Ukrajinaca i Rusina oko 4 % od ukupnog udela stanovnika. pa tako Srbi čine samo oko 50 % ukupnog stanovništva. Plan grada Kule Najznačajniji prirodni resursi opštine izražavaju se velikim oraničnim površinama zemljišta (44. U takvim reljefnim odnosima posebnu važnost imaju saobraćajni pravci . godine u Kuli je osnovana prva fabrika piva.168 ha) visokog boniteta kao i velikim mogućnostima navodnjavanja po osnovu razgranate kanalske mreže. Smatra se da je na mestu današnjeg naselja još 1522.1 km2 i broj stanovnika 19. Etnički sastav stanovništva je vrlo sepcifičan. Sombora i Subotice. 24 . postojao ovaj grad. Mađara oko 8 %. pa je s toga jako važna raskrnica puteva. na plodnoj vojvođanskoj ravnici. 1812. 19°31′21" IGD. drumski i rečni. Koordinate grada Kule su: 45°36′19" SGŠ. za vreme Turaka. na dodiru je dva reljefna elementa: Telečke lesne zaravni na severu.

000 vagona repe.000 t alkohola i oko 1. Vizuelno naglašeni velikim prostranstvom i individualni posedi s pravilnom kraćom i užom parcelacijom. posebno u postrnoj proizvodnji krmnog bilja u uslovima navodnjavanja. Fabrike biskvita u Crvenki sa dve proizvodne linije – „Jaffa“ linija sa godišnjim kapacitetom od oko 4. omogućava području opštine primarnu poljoprivrednu proizvodnju od oko 6. Brojčanu prevlast imaju livade. Pored prehrambene industrije i poljoprivrede koje su vodeće privredne oblasti u opštini značajan doprinos ukupnom razvoju daju i ostale privredne oblasti kao što su: građevinarstvo.000 vagona kukuruza i šećerne repe. 25 . postoje potencijalno velike mogućnosti u stočarskoj proizvodnji kao osnovnom faktoru intenzifikacije ukupne materijalne proizvodnje u oblasti poljoprivrede.000 t melase i proizvodnjom od oko 17. saobraćaj i ostale uslužne delatnosti.000 vagona koncentrovane stočne hrane. velike mogućnosti navodnjavanja. kapaciteti za proizvodnju alkohola. U slici agrarnog pejzaža dolaze do izražaja društveni posedi. koji se naslanjaju na sirovinsku osnovu Fabrike šećera (melasa). ribnjacima. a neke se pojavljuju i na stranom tržištu sa svojim kvalitetnim proizvodima. ugostiteljstvo.000 t gotovih proizvoda. Opština Kula zbog svojih prirodnih karakteristika zemljišta. Ukupni mlinski kapaciteti u Kuli. Poljoprivreda Najznačajniji prirodni resursi opštine Kula izražavaju se velikim oraničnim površinama zemljišta (44. sa radom u tri smene. dolaze do izražaja i disperzne tendencije. 800 vagona suncokreta. organizovanim službama biljne zaštite i zdravstvene zaštite stoke. Sivcu. Raspoloživi zemljišni fond oraničnih površina. za preradu od 58. Kapaciteti prerade smrznutog povrća sa hladnjačom u Ruskom Krsturu izražavaju se linijom za preradu povrća od oko 3 do 4 t na sat. raspoloživim stočarskim i živinarskim farmama. Danas u Kuli posluje 271 preduzeće i 847 preduzetnika. 14.000 t i „Munchmellow“ linija sa godišnjim kapacitetom od oko 3. Sivcu i Kruščiću.000 vagona pšenice. Liparu i Ruskom Krsturu iznose oko 12. na području opštine su se razvijali i razvili veoma značajni kapaciteti prehrambene industrije.000 t. Neke industrijske grane poprimaju po važnosti i vrsti proizvodnje državne relacije. Na osnovu potencijalno velikih mogućnosti primarne poljoprivredne proizvodnje kao osnovne sirovine. Po osnovu velikih mogućnosti u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. uz primenu savremenih agrotehničkih mera.800 vagona povrća godišnje. 300 vagona soje i 1. Industrija sa svojim kapacitetima i proizvodnjom daleko prelazi opštinske okvire. U prostornom rasporedu. stručni potencijal. trgovina. a kapaciteti hladnjače iznose oko 6. a ostale kategorije tla odraz su ekološke sredine reljefnih elemenata.000 vagona prerade pšenice sa značajnim kapacitetima za smeštaj pšenice i brašna i sušarama za žitarice uz značajne kapacitete za proizvodnju hleba i peciva u Kuli. Fabrika stočne hrane u Crvenki godišnjeg kapaciteta od oko 6.700 t kvasca. Industriju u celini karakteriše pravilan izbor proizvodne orijentacije i dinamičan razvoj. kapacitetima za proizvodnju stočne hrane. pored aglomerativnih. klime i vodenih resursa ima veliki potencijal u poljoprivrednom sektoru koji nije u potpunosti iskorišćen.Privreda U privrednim funkcijama osnovno značenje imaju industrija i poljoprivreda. kao što su kapaciteti za preradu šećerne repe u Crvenki od oko 600 vagona prerade za 24 sata i prosečnom mogućom preradom od oko 60.168 ha) visokog boniteta kao i velikim mogućnostima navodnjavanja po osnovu razgranate kanalske mreže. takođe u Crvenki.

7). Fosfor i kalijum su uglavnom u količinama srednje obezbeđenosti. Sl. Ukupna površina opštine Kula iznosi 48. U opštini Kula po značaju za poljoprivredu. Poljoprivreda u opštini Kula suočava se sa mnogim problemima koji su.Adekvatnom agrarnom politikom poljoprivreda može dati značajan doprinos ekonomskom razvoju opštine Kula. pre svih ubrajamo. Ph vrednost je neutralna do blago alkalna što je bitno kod izbora vrste mineralnog đubriva. Pogotovo kada je poznato da se u ovoj oblasti zapošljava direktno ili indirektno veliki broj ljudi. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Kula je 43. Područje je po karakteru izrazito ravničarsko koje je u centralnom delu blago zatalasano. Sadržaj kalcijumkarbonata je u granicama 7-12 %. rezultat agrarne politike vođene posle Drugog svetskog rata do raspada SFRJ i teškoća nastalih u proteklih petnestak godina tranzicije. Opština Kula se prostire u centralnom delu Bačke i pripada Zapadnobačkom okrugu.495 ha 196 ha 56 ha 26 . između ostalog. te se većim delom i koristi u oranične svrhe. Analize prisustva pesticida i teških metala u zemljištu ne postoje.146 ha. Reljef i gajeni usev u opštini Kula Zemljišna površina je izgrađena na lesu i lesnim terasama. brežuljkasto sa Telečkom visoravni na istoku (sl. kvalitetno zemljište koje je pogodno za uzgoj poljoprivrednih kultura. Prosečna nadmorska visina je 90 m.866 ha 39. Dakle. 7. Zbog svoje povezanosti i uticaja na ostale sektore poljoprivreda ima izuzetan značaj za razvoj.957 ha Tabela 1. Struktura zemljišta Struktura zemljišta 1 Ukupne poljoprivredne površine Obradive površine Oranice Voćnjaci Vinogradi 2 41.806 ha 40. Veoma je visokog proizvodnog kvaliteta (to je livadska crnica i karbonatni černozem sa izraženim humusnim slojem). ova zemljišta su bogata kalcijumom i to je bitno za ishranu biljaka i hemijske procese u zemljištu koji se dešavaju prilikom unošenja mineralnih đubriva.

318.565 ha 406 ha Tabela 2. Sl. 3.548.65 11.Livade Ostale poljoprivredne površine Pašnjaci Ribnjaci.93 29.24 5.o.27 14. Katastarska Površina k.01 3. u ukupnom zemlj.29 3. Površina polj.60 7.552. 22 15. Služba za Katastar Kula 1.119 ha 940 ha 803 ha 137 ha II klasa 76% 9.971 ha 9.36 13.940.603.7 13.959.08 4.797.955. Srednja tehnička škola "Mihajlo Pupin" 27 .64 48.74 100 Ukupno: Izvor: Strategija održivog razvoja opštine Kula Obrazovanje U opštini Kula postoji osam osnovnih škola.06 7. broj 1. četiri srednje škole: Srednja škola ekonomsko .134.23 8.15 14.06 Poljoprivredno zemljište (%) 20.95 90.743. 5.313. 8) u okviru koje postoji Viša elektro-tehnička škola iz Beograda (posebno odeljenje).047. 4. 6. 32 6.48 7.o.79 3.97 Poljoprivredno zemlj. u opštini (%) 22.trgovinske struke i Srednja tehnička škola "Mihajlo Pupin" (sl.95 8.828.33 43.11 32.04 6. 2.11 9. trstici Preovlađujući kvalitet zemljišta Ukupne površine u državnom vlasništvu Izdato u zakup Neizlicitirnao Izvor: PSS Vrbas. opština u ha zemljišta u ha (k. 8.) Kula Crvenka Sivac Ruski Krstur Kruščić Lipar 10. Poljoprivredno zemljište u opštini Kula po katastarskim opštinama Red. bare.146.

U Crvenki osnovna škola "Vuk Karadžić" ima izgrađene objekte i površine u funkciji osnovnog obrazovanja. 9) je izgrađena u centru naselja i pohađaju je učenici sa teritorije svih naselja opštine Kula. Bačka Palanka. Srednja škola ekonomske struke (sl.8 razreda i jedna sa nastavom od 1 . Nastava za učenike nižih razreda od 1 do 4 razreda odvija se u objektu zajedno sa predškolskom ustanovom.4 razreda.Srednja poljoprivredna. Vrbas i Bačka Topola. Srednja škola ekonomske struke u Kuli Srednja tehnička škola "Mihajlo Pupin" takođe je izgrađena u centru naselja i pohađaju je učenici sa teritorije opštine Kula i susednih opština. Nastava je organizovana prema potrebama stanovništva. Nastava se realizuje za stručne službe elektro i mašinske struke. Nastavu viših razreda od 5 do 8 zajedno sa učenicima iz Crvenke pohađaju i učenici iz Nove Crvenke. Nalaze se na dve lokacije unutar uže zone centra. Mali Iđoš. obrazovanja i zdravstvene zaštita dece. Poljoprivredno–mašinska škola izgrađena je u centru naselja. od 1 .6 razreda nastava se odvija u Starom Sivcu. U Sivcu osnovna škola "20 oktobar" ima izgrađene objekte školskih kompleksa na dve lokacije u Starom i Novom Sivcu. Ukupan broj dece koji pohađa nastavu je 1. U okviru objekta se nalazi dobro opremljena "Škola za osnovno muzičko obrazovanje". Ova ustanova ima preko 120 godina bogate tradicije u predškolskom vaspitanju i obrazovanju dece. U Kuli se nalazi i škola za muzičko obrazovanje. 9. Odžaci. Osnovna škola "Petefi brigada" u Kuli je organizovana dvojezično na srpskom i mađarskom jeziku. Mrežu ustanova osnovnog obrazovanja čini sedam osnovnih škola sa nastavom od 1 . Srbobran. s tim da po jedno odeljenje od 1 . Školu pohađa 320 učenika sa teritorije svih naselja opštine i iz naselja susednih opština Sombor. ali i iz opština Vrbas.6 razreda nastavu obavlja u školi u Novom Sivcu. Predškolske ustanove se nalaze u odličnom stanju i spadaju u red najbolje opremljenih u Vojvodini.mašinska škola i Gimnazija "Petro Kuzmjak" u Ruskom Krsturu. Sombor.8 razreda u potpunosti nastavu vrše u školi u Novom Sivcu. Nekadašnji "Dom pionira" je objekat u funkciji socijalne zaštite dečija ustanova. Uz školski objekat je objekat predškolske ustanove i dečijeg vrtića sa uređenim slobodnim površinama. Sl. Predškolska ustanova "Bambi" svoju delatnost obavlja na jedanaest lokacija u svim naseljima kulske opštine. 28 . Odeljenja od 7 . Bačka Topola.133. Teritorijalni razmeštaj obrazovnih ustanova osnovnog obrazovanja zadovoljava potrebe stanovništva.

bez školske spreme je 1.7%). školskom kompleksu pripada i đački dom za boravak učenika gimnazije. godina) situacija je sledeća: od ukupno 40. od 1-3 razreda škole 883 (2. Nastava je dvojezična. Kada je reč o struktura stanovništva starog 15 i više godina po stručnoj spremi i pismenosti (popis 2002.59%) i nepoznato 488 (1.52%).18%).452 (3.4%).2%). od 4-7 razreda osnovne škole 5. U Liparu osnovno obrazovanje od 1-8 razreda organizovano je u osnovnoj školi "Nikola Tesla". Gimnazija nastavu drži u istom objektu poseban paviljon.513 (23. Predškolska ustanova "Bambi" ima delatnost u svim naseljenim mestima opštine Kula. osnovno obrazovanje 9.031 (47. koju pohađa 160 učenika i rad je u jednoj smeni. vaspitno-obrazovni rad obavlja se na srpskom.902 (4.789 (14. mađarskom i rusinskom jeziku. od toga broja nepismenih je 985.437 stanovnika.06%). Ukupan broj dece je 1. visoko obrazovanje 1. na srpskom i rusinskom jeziku. izuzev u Novoj Crvenki. srednje obrazovanje 19. više obrazovanje 1379 (3.214 .31%). objekti škole su prilagođeni potrebama učenika od 1-8 razreda. 29 . U Kruščiću osnovno obrazovanje se odvija u osnovnoj školi "Veljko Vlahović".U Ruskom Krsturu osnovna škola "Petar Kuzmjak" nastavu izvodi u objektima školskog kompleksa zajedno sa gimnazijom.

Primena biomase u energetske svrhe. pri čemu je kod sagorevanja biomase granica za emitovan ugljenmonoksid pomerena sa uobičajenih 300 ppm (za ostala goriva) na 1. a zbog niže temperature sagorevanja skoro da u njenim produktima sagorevanja i nema emisije azotnih oksida.1. Sliku ekološkog goriva donekle menja činjenica da se prilikom sagorevanja biomase u produktima sagorevanja javlja povećana koncentracija ugljenmonoksida (CO).  sa tehničkog i ekonomskog aspekta njeno sagorevanje je isplativo. Samim tim dobijanje toplotne energije iz biomase uklapa se u održivi razvoj sa stanovišta ekonomske održivosti i proizvodnje. pa u gasovitim produktima sagorevanja nema sumpordioksida. kao prvog i najstarijeg izvora energije. intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe bi omogućilo otvaranje novih radnih mesta i opšti napredak sela. a pepeo kao đubrivo učestvuje u izgradnji nove biljne mase.000 ppm za biomasu. njeno korišćenje. otvaranju novih radnih mesta i smanjenja uvoza energije. tj. za koju se sa pravom 30 . Veće korišćenje ostataka iz primarne proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i iz njihove dorade u energetske svrhe je posebno interesantno u Vojvodini. tj gorivo koje stalno nastaje i kao takvo je praktično neiscrpno. lokalnih zajednica i cele Srbije. održivim energentima. jer se njenim sagorevanjem atmosfera dodatno ne obogaćuje sa ugljen dioksidom (biljke koriste CO2 iz atmosfere u njihovoj vegetaciji – sagorevanjem se korišćeni CO2 samo vraća u atmosferu). drvetom i ostacima koje nastaju u procesima primarne poljoprivredne proizvodnje ili u procesima dorade poljoprivrednih proizvoda. gradova.POGLAVLJE 2 2. u svetu je sve aktuelnija tendencija supstitucije tih energenata tkz. Pored toga biomasa u svom sastavu ne sadrži sumpor. ali je tome zakon izašao u susret. danas po mnogim aspektima postaje sve aktuelnija.  sa ekološkog stanovišta. Srbija je od održivih energenata najbogatija biomasom koja potiče od biljnih kultura. tj. jer biomasa:  predstavlja obnovljiv izvor energije. zaštite životne sredine i sa socijalnog aspekta u smislu društvene stabilnosti.  Takođe. BIOMASA KAO ENERGENT Imajući u vidu ograničenost rezervi konvencionalnih energenata (i njihovu sve veću cenu). utiče na smanjenje narušavanja životne i radne sredine. energentima koji su u relativno kratkom vremenu obnovljivi i čija primena ne narušava u većoj meri čovekovu životnu i radnu sredinu.

1 milion m3 drvenih ostataka.  ostaci prehrambeno-prerađivačke industrije (ljuske sunc. 2.  životinjski otpad i ostaci i  komunalni i industrijski otpad. 10 i 11).. može biti u formi dugih i kraćih cepanica (sl. energetske i ekonomske efikasnosti.  sekundarni ili tercijelni proizvodi iz poljoprivrede (slama pšenice. u šta nisu uvršeni panjevi i još dosta drvnog ostatka. na godišnjem nivou sečom šuma raspolaže se sa oko 0. voćarstva i vinogradarstva. generalno. povećao bi se stepen energetske autohtonosti zemlje. koštice itd.. biorazgradivi materijal. Realno bi za dobijanje toplotne energije bez većih ulaganja. Ali..). oklasak. čija nabavna cena bi opravdala njihovu izgradnju.). Biomasa od drveta. 2009). U pogledu drvne biomase u Srbiji.  nedrvna uzgajana biomasa (brzorastuće alge i trave .6 miliona m3 upotreblljivog ostatka (granje. PROCENE POTENCIJALA BIOMASE SRBIJE Uopšteno posmatrano.13.  drvna uzgajana biomasa (brzorastuće drveće.000 t (Brkić i sar.). Navedene vrste biomase su u mnogome slične po sastavu i tehničkim karakteristikama sa aspekta da se koriste kao biogoriva. čipsa (sl. pa i našu državu u sadašnjoj izrazito nestabilnoj situaciji u svetu možda i najvažnije. 2006). a opsluživanje i održavanje ne bi bili složeni. 31 . koja se sagoreva. okoraka... u okviru čega se može razlikovati:  drvna biomasa (iz šumarstva. okorci. a sa boljom organizacijom moglo da se koriste oko 1. na stvaranju infrastrukture i tržišta kojima bi se povećala udobnost njenog dobavljanja (sakupljanja i pripreme) skladištenja i samog sagorevanja. biomasa kao energent može da se klasifikuje na drvnu.može reći da u Srbiji predstavlja jedan od najvećih ”rudnika„ tog održivog energenta.. 12.2. koja bi radila u režimima zadovoljavajuće ekološke. U navedenom posebna pažnja se mora usmeriti na neophodnost razvoja adekvatnih postrojenja za sagorevanje biomase iz poljoprivrede. Regije opština Vrbasa i Kule raspolažu takođe značajnim količinama biomase. topola. otpadno drvo i ostaci drvno prerađivačke industrije (piljevina. Da bi korišćenje biomase za dobijanje toplotne energije zauzelo mesto koje joj po energetskim bilansima zemlje i pripada treba insistirati na uspostavljanju potpunih gorivih ciklusa (povezani niz tehnologija. jasen. ječma.).).). opreme i uređaja) tj.. Sa time bi se pored ostalog stimulisalo korišćenje biomase u energetske svrhe. smanjila cena proizvedenog kWh energije i što je za svaku.. usitnjenih komadaraznih oblika i veličina (sl.. uprkos tome postoje značajne specifičnosti koje su uslovile razvoj posebnih tehnologija i tehnike za njihovo korišćenje u energetske svrhe. Od drvne mase u Srbiji značajniji su i ostaci nakon rezidbe voćnjaka i vinograda u poljoprivrednoj proizvodnji sa kojima se na godišnjem nivou raspolaže sa oko 400. vrba. soje. kukuruzovina. najrazličitije proizvode živog sveta.14 i 15). nedrvnu. industrijski i komunalni otpad. koji predstavlja zajednički pojam za brojne. raži. U pogledu sastava i načina nastajanja. biomasa je obnovljivi. životinjski. U cilju poređenja energetskih potencijala oblasti opština Vrbasa i Kule sa ukupnim potencijalima Srbije navešće se ukupne količine biomase biljnog porekla za Srbiju. stabljike suncokreta i dr. koji ostaju u šumi (Brkić i Janić.

2009). peleta (18) ili briketa (sl. piljevine (sl. 11. Drvo za saforevanje u formi kratkih cepanica Sl. 19). 10. Sl. 13. U odnosu na te forme drveta za njihovo sagorevanje su razvijene i tehnologije sagorevanja u skladu sa kojima je primerena i korišćena tehnika (Janić i sar. 17). Drvo za sagorevanje u formi manjih komada iz drvno prerađivačke industrije Sl. Drvo za sagorevanje u formi većih komada iz drvno prerađivačke industrije Sl 14. Drvo za saforevanje u formi dugih cepanica Sl. Drvo za sagorevanje u formi okorka Sl.16). 12. 15. Drvo za sagorevanje u formi usitnjenih komada 32 .

Biomasa nastala kao produkt (ostatak) primarne poljoprivredne proizvodnje najčešće se prikuplja u obliku manjih ili velikih četvrtastih bala ili većih rol bala. povećanje broja zaposlenih. tehnički i ekološki prihvatljiv izvor energije. i pored mnogih povoljnosti u eksploataciji biomase njeno korišćenje je vezano i za određene nedostatke. od kojih bi se moglo navesti: periodičnost nastanka biomase.Sl. 18. Drvo za sagorevanje u formi peleta Sl. otežano sakupljanje. Drvo za sagorevanje u formi ivera Sl. različitih gustina. 16. 33 . 17. Smatra se da od ukupnih potencijala biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje za dobijanje toplotne energije nesmetano može da se koristi oko 25-30%. Međutim. Drvo za sagorevanje u formi usitnjene piljevine Sl. obliku i tehničkim katakteristikama. što u posrednom smislu obezbeđuje neprekidnost u snabdevanju energijom. Od dobrih osobina biomase kao goriva se može istaći da je biomasa lako dostupan. ali i nedostataka.000 t biomase iz prerađivačke industirje. a posebno Vojvodina je bogata biomasom koja može da se koristi u procesima sagorevanja za dobijanje toplotne energije i koja predstavlja biljne ostatke primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije. Korišćenjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konvencionalnih energenata. Pored toga. raspolaže se i sa oko 300.4 miliona tona ulja za loženje). 19. obnovljiv. podiže kvalitet života u ruralnim područjima. što bi iznosilo oko 4 miliona tona (ekvivalentno sa oko 1. razuđenost u prostoru. smanjenje migracije selo-grad i obezbeđuje manju zavisnost države od spoljašnjih pritisaka. Biomasa kao gorivo ima niz povoljnosti. ali je uglavnom u okviru pojedinih pogona ujednačena po vrsti. Forma biomase koja ostaje na raspolaganju iz prerađivačke industrije može biti veoma raznolika. Drvo za sagorevanje u formi briketa Srbija.

ječam (Hordeum vulgare L.). Biljka pšenice za vršidbu Sl. Ovršena njiva pod kukuruzom 34 . 20.). sabijanje i hlađenje. po potrebi sušenje. što je uslovljeno malom nasipnom masom (gustinom). 23. Velike okrugle bale pšenice Sl. kukuruz (Zea mays L. nepovoljnim oblikom i visokim sadržajem vlage. soja (Glycine hispida. 21.). 22. 25. a i investicioni troškovi za izgradnju postrojenja za sagorevanje biomase su veći od onih za sagorevanje konvencionalnih energenata. ali je krajnji bilans uložene i raspoložive energije značajno pozitivan. Velike četvrtaste bale pšenice Sl. Ovršena njiva pod pšenicom Sl. 24. za te procese se troši dodatna energija. Istina. Od važnijih poljoprivrednih kultura u opštinama Vrbas i Kula se mogu navesti: pšenica (Triticum sp.pakovanje i skladištenje. manjom toplotnom moći svedene na jedinicu zapremine. Navedeni problemi se umnogome mogu izbeći ili njihov uticaj smanjiti ukoliko se biomasa sabija u obliku peleta i briketa. Biljka kukuruza za vršidbu Sl.) Sl. Suncokret (Helianthus annuus) i uljana repica (Brassica napus). za usitnjavanje.

Sl. 28. Velike okrugle bale sojine slame 35 . Ovršena njiva pod sojom Sl. Biljka soje za vršidbu Sl. Velike okrugle bale kukuruzovine Sl. 26. 31. 30. 27. Velike četvrtaste bale sojine slame Sl. 29. Velike četvrtaste bale kukuruzovine Sl.

koja je predstavljena na slici 39 (sa legendom). 35. Prikupljeni oklasak za sagorevanje Sl. 34. Izgled oklaska Sl. 36 . 33. Zbog kompleksne geološke istorije. pošto ih je teško prikuputi. Republika Srbija je smeštena u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Biljka uljane repice za vršidbu Sl. što se odrazilo zajedno sa orografskim i klimatskim faktorima i na pedološku strukturu. 36. Biljka suncokreta za vršidbu Sl. 37. Izgled slame uljane repice Sl. izražena je velika varijabilnost geološke i litološke osnove. 32. ali su one sa aspekta korišćenja u energetske svrhe u velikim termoenergetskim sistemima od manje važnost. Ljuske suncokreta U regionu opština Vrbasa i Kule se uzgajaju i druge poljoprivredne kulture.Sl.

Sl. 39. Pedološka karta Republike Srbije 37 .

crvenica se degradira u prelazi u podzole i gajnjaće. što pored gajenih kultura omogućava gajenje i drugih. U višim. Zapadne i Južne Morave i Timoka (Planinska oblast). PODZOLI se javljaju u Planinskoj oblasti gdje ima dosta padavina. Pogodna je za gajenje ratarskih kultura. SMONICE se javljaju uz gajnjače i karakteristične su za Šumadiju. 38 . Crvenica je glinovito-peskovito i skoro neutralno zemljište. maslina i drugih kultura. GAJNJACA se javlja u krajevima sa više vlage. ALUVIJALNO TLO javlja se u rečnim dolinama Panonskog basena i veoma je plodno.Prema slici 38. suncokreta i drugih poljoprivrednih kultura. Popravlja se dodavanjem vještačkog đjubriva i gajenjem lucerke. Prirodna vegetacija podzola su šume. voća. Ima manje humusa od černozema. šećerne repe. vinove loze. Mačvu. miskantus i dr. krmnog bilja i voća. Sadrži malo humusa. DEGRADIRANI ČERNOZEM nastaje pod uticajem veće količine padavina i većeg nagiba zemljišta. U najkraćem osobine navedenog zemljišta može se predstaviti u sledećim navodima: ČERNOZEM je karakterističan za Panonski basen. Gajenje poljoprivrednih kultura moguće je uz primjenu agrotehnickih mera i obilnog đubrenja. Sadrži malo humusa i pogodna je za ratarstvo i povrtlarstvo. u dolinama Velike. Karakteristična je za Planinsku oblast. Najrasprostranjeniji je u Vojovodini i Mačvi. može se sagledati da su opštine Vrbas i Kula smeštene u predelu za koji je karakteristično da se nalazi na černozemskom zemljištu koje je veoma pogodno za svaku biljnu proizvodnju. Karakterističan je za Panonski basen. vlažnijim krajevima. a pogodna je za uzgajanje duvana. pa i energetskih kultura. CRVENICA je karakteristična za Jadransku oblast sadrži dosta oksida gvožđa zbog čega je crvene boje. Pogodan je za uzgoj žitarica. kao što su brzorastući zasadi drva.

Setvena struktura i prinos važnijih poljoprivrednih kultura u 2011.5 15 5 32.297 7 7.500 1.5 Semenska proizvodnja (t) 190 850 173 4 10 64 1 1. kao i njihov prinos zrna i slame u opštini Vrbas prikazana je u tabeli 6.000 124. Tabela 6.5 Prinos slame (t/ha) 6 6 9.35 7 230.5 ha zasniva se proizvodnja merkantilnih kultura.2.555 2.5 60 3. a na površini od 1. Od ukupne poljoprivredne površine u opštini Vrbas u proseku se obrađuje oko 33.000 14 12. krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Ukupno Merkantilna proizvodnja (t) 5. Od navedene površine na površini od 32.500 1. godini Biljna vrsta Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ost.2.989 ha. Setvena struktura.600 ha.800 Jul Jun/Jul Septembar/ Novembar Septembar Avgust/ Septembar SeptembarDecembar Jun Sezonski raspored 39 . dok površina zemljišta pod šumama iznosi samo 124 ha. Energetski potencijali opštine Vrbas BILJNA PROIZVODNJA Opština Vrbas se rasprostire na 37.292 ha proizvodnja semenskih useva.115 53.321 Količina slame (t) 34.789. RASPOLOŽIVI POTENCIJALI BIOMASE ZA KORIŠĆENJE U ENERGETSKE SVRHE U OPŠTINAMA VRBAS I KULA 2.500 7. (t/ha) 6 6 9 3.5 ha.497.292 Prinos merk. od čega poljoprivredna površina zauzima 33.1.500 450 400 220 215 200 20 30 1 612 15 0.711 9.140 6.5 3.2.300 2.497.

705. Ukupno je zasadjeno 157 ha pod voćem i 4 ha pod vinogradom (tab 7). VOĆARSKO VINOGRADARSKA PROIZVODNJA U opštini Vrbas gaji se voće i vinova loza.000 kJ/kg. da se jedan deo koristi u povrtarstvu i za druge svrhe. pšenica.995 evra svake godine. odnosno ekvivalentnog ulja za loženje 170 toe. višnja. ječmom 1. da se iz više razloga neće sva rataraska biomasa koristiti u toplotnu energiju: zbog obaveze da se odredjena količina biomase zaore i tako poveća plodnost zemljišta. sa svojih njiva koristiti za sopstvene potrebe. Pošto se celokupna količine orezina ne može pokupiti računaćemo da uštede mogu biti u vrednosti od 50%.3 t godišnje ili izraženo u ekvivalentnoj količini ulja za loženje 16.595. Prosečna cena biomase iznosi 31. šečerna repa.500 ha.950 evra godišnje. kajsija. dobija se vrednost od 106. uljnom repicom 400 ha i povrćem 898.6 toe. Pod kukuruzom zasejano je najviše površina 12. suncokret.95. sojom 7. a procena je da će veliki sistemi.224 Odnos masa (t/t) 0.812 ha. suncokretom 1.858. pri koeficijentu energetske efikasnosti sagorevanja slame 0.73 evra/t.98 545. da se jedan deo biomase koristi za prostirku u stočarstvu. Da bi se ova količina goriva pretvorila u ekvivalentnu količinu ulja za loženje treba korigovati toplotnu vrednost goriva i računati sa 41.6 t dizel goriva. šljiva i orah. poput DPP „Sava Kovačević“ i „Karneks“ žetvene ostatke. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg.253 t iz semenske proizvodnje.457 Prinos orezina (t/ha) 3. lucerka.228.300 ha. godini Vrsta Površina (ha) Voćke Vinova loza Ukupno 157 4 161 Prinos ploda (t/ha) 10. Sa ovom količinom energije može da se supstituiše 173. breskva. Takođe. ječam. kao biomasu. Procenjuje se da se sa ove površine može da dobije ukupna količina ratarske biomase od 220. šećernom repom 2.996092 Masa orezina (t/god) 533.200 MJ. Vrsta i prinos voćnih i vinogradarskih kultura u 2011.579. Ako bi se celokupna količina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 2.990 evra svake godine. 139. a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tečnog goriva 0. procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 25% biomase za toplotne svrhe. tj. smeše trava i leguminoza zastupljene su sa po 200 ha. dobija se nešto manja ekvivalentna količina ulja za loženje od 64. pod pšenicom 5.580. uljana repica. Procenjuje se da se rezidbom voćaka i vinograda može dobiti 545.556 Masa ploda (t/ha) 1640.650 26. to ispada da bi se moglo sa ovom količinom biomase supstituisati 66.760. Naravno.647 evra/kg.19 40 . sa energetskom efikasnošću ložišta 80%.214. Ukupna zasejana površina ratarskih kultura je 32. tj ukupno 230.321 t godišnje.Važniji ratarski usevi za opštinu Vrbas predstavljaju: kukuruz.386 t/ha).866 MJ/kg. Prosečna toplotna moć biomase je 14.500 ha. Dakle. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1.5 ha. To je količina biomase od 57.450 6.325 0. Ako se uzme prosečna vrednost toplotne moći orezina od 15. odnosno 1.80. smeša trava i leguminoza. Ostalo krmno bilje. kruška.21 11.446 evra godišnje.5 toe.4 evra/l.4 t dizel goriva godišnje.396250 2.500 ha.500 kJ/kg onda se može dobiti energetska vrednost od 6. To znači da bi se sa orezinama od voćaka i vinograda moglo uštedeti oko 279.068 t iz merkantilne proizvodnje i 10.821. Voćne zasade čine: jabuka.2 t orezina svake godine (3.500 ha.000 ha lucerkom 450 ha. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od 26. Tabela 7. soja. ostalo krmno bilje.480 MJ energije.

U toku je uviđaj na terenu da se tačno utvrdi stanje u šumarstvu. od toga 40 ha je devastirani bagrem koji se privodi kulturi i 24 ha zanovljenog zasada.91 16.61 1. Dakle. Zapreminski prirast drveta je 3. koji može da se upotrebi za proizvodnju biogasa kao i za đubrenje zemljišta.94 201.662. broj stoke.4 + 21 + 251.906.49 10.205 goveda.718 evra godišnje. ovce i živina. 2. Ova količina energije može da supstituiše 3.05 = 13.87 Odnos masa (kg/kg) 1:18. Tabela 8.812.42 12. odnosno 6.0 6.425 m3.8 MJ/kg gasa. U planu je predviđeno pošumljavanje 290 ha.89 Suva materija (t/god) 3.0 251.89 t stajnjaka godišnje. Ovaj broj stoke može da proizvede 113.22 85.911.45 t dizel goriva. starosti 1 do 7 godina.603. JAZIP ima 25 ha mlade šume.2 m3/ha. dobija se energetska vrednost biogasa od 1. tj.381.493.19 249.839 svinja.501.2 38 35 1.96 m3/ha.06 1:18.400 nm3 biogasa godišnje (477. Ovaj broj grla stoke ako se pretvori u uslovna grla (UG) onda ta količina iznosi 2. Ako se uzme da je toplotna moć biogasa sa 65 % metana 23.1 723. skoncentrisan u sektoru stočarske proizvodnje. Vrsta stoke. 89.5 37. od toga 64 ha je vetrozaštitni pojas pod šumom starosti 1 do 3 godine i 18 ha devastirane šume. 41 . sa energetskom efikasnošću ložišta 98%.570.414.66 MJ/nm3. To je ukupno 280 ha (tab 9).839 2. Ovaj potencijal biogasa je. godini Vrsta Broj grla Broj Prosečna Masa uslovnih masa grla stajnjaka grla (UG*) (kg) Goveda Svinje Ovce Koze Živina Ukupno 3. hladnjači.684 živine (tab 8).48 113.STOČARSKA PROIZVODNJA Poznato je da se iz stočarske proizvodnje može dobiti stajnjak.56 Biogas 103 (nm3) 742. korišćenjem silažnog kukuruza (cele biljke) može se značajno povećati količina proizvedenog biogasa.684 179.86 2. Lovačko društvo “Fazan” poseduje 64 ha šume.88 (kg/dan) 26 22 26 26 26 22. ukupno 451 ha. pre svega u okviru grupa koja posluju u šećerani.98 1:18. Na području opštine Vrbas uzgajaju se goveda.94 + 201.650 300 83.40 21.53823x108 MJ. Drvo u šumi se može računati sa prosečnom zapreminom 125. starosti 1 do 2 godine.650 ovaca i 83.678 389 59.1 60. Takođe.7 5.29 199.570.9 nm3/UG).636. Ukupno grla stoke ima: 3. mlinovima i konditorskoj industriji.05 13.94 26.3 6. svinje. Moguće je dodati još do 5 ha grmlja i do 5 ha zapuštene šume.242.4 1 UG = 500kg ŠUMARSTVO U opštini Vrbas šume u vlasništvu JVP Vojvodine zauzimaju površinu od 80 ha i grmlja 200 ha. Na osnovu navedenog ukupne površine pod šumom su 251 ha i 200 ha pod grmljem.094. odnosno 35.603.205 89. Opština Vrbas ima 82 ha pod šumom.98 1:18.29 2.493. prinos stajnjaka i biogasa u 2011. odnosno ukupnom zapreminom stabala od 31.3 311.98 1:16. pre svega.88 UG.501.663.382. JPV imaju oko 20 ha trske koja se kosi svake godine.636. ali se može reći da se velika količina biogasa može dobiti i iz organskog otpada u prerađivačkoj industriji. sa ovom količinom biogasa moglo bi da se uštedi 5.98 1:16.49 + 10.70 Masa stajnjaka (t/god) 23.

600 MJ.735 evra svake godine. Ekvivalentna količina ulja za loženje iznosi nešto manje. Ta vrednost iznosi 50. tj.82 toe. grmljem i trskomu 2011.777 evra godišnje. sa energetskom efikasnosti ložišta od 70%. Površine pod šumama.000 tona godišnje.3 t dizel goriva godišnje. dobija se vrednost od 1.15 t dizel goriva. Sa ovom količinom ostatka od drveta može da se uštedi 103. Ova količina energije može da supstituiše 64. Ukupna masa ostatka je 201. Ako se uzme u obzir i seča šiblja onda bi ukupna zapremina ostatka drveta bila 239 m3 godišnje.18 ha devastirana šuma 40 ha devastiranog bagrema koji se privodi kulturi. dobija se količina drveta od 99. pri nasipnoj masi 500 kg/m3..5 t svake godine.95.000 kom. bez šiblja. Masa šiblja iznosi oko 53 t.75 t. Bagrem (ha) 18 Ukupno (ha) 280 82 1 do 7 god.647 evra/kg. odnosno ukupno 133 m3 godišnje. da se iz više razloga neće sav 42 . a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tečnog goriva 0. 64 ha vetrozaštitinih pojaseva 1-3 god. Ako se uzme u obzir da je energetska vrednost tog otpada 12 MJ/kg. to ispada da bi se moglo sa ovom količinom biomase supstituisati 1. KOMUNALNI OTPAD Iz tabele 10 može da se vidi da masa komunalnog biorazgradljivog otpada u Opštini Vrbas ima oko 6. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1.Tabela 9. sa energetskom vrednošću ložišta 80%. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg. Na osnovu ovog podatka može da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 2. ako bi se od nevedene sume uštedelo samo 50%.229.000 kom.500 kJ/kg. Približno ista količina drveta ostaje nakon prerade drveta.203. Naime. Naravno. 1.75 t. onda može da se izračuna ukupna energetska vrednost otpada.498.982.000 MJ. 20 ha trske koja se kosi svake godine Predviđeno za pošumljavanje Starost i površine - 1 - 21 - 64 3 - 64 25 290 Procenjuje se da je pri seči šuma šumski ostatak drveta 0. 24 ha zanovljenog zasada 1 do 2 god. onda bi ta suma iznosila 51. odnosno ekvivalentnog ulja za loženje 62. sa energetskom efikasnošđu ložišta od 95%.470 evra svake godine. Toplotna vrednost ostatka od drveta je 15. Topola (ha) 55 15. Ako se količina drveta od 133 m3 pomnoži sa nasipnom masom od 750 kg/m3. godini Vrsta Vlasnik Grmlje (ha) JVP Vojvodine Opština Vrbas Lovačko društvo “Fazan” JAZIP JPV Plan 200 Sibirski brest (ha) 25 25.53 m3/ha.400. To je količina oko 130 m3 godišnje.9 toe. Ostatak od prerade drveta ima nasipnu masu od 375 kg. Tako se dobija količina iz procesa prerade drveta od 48.

000 t godišnje ili izraženo u ekvivalentnoj količini ulja za loženje 602 toe. Stoga. da se celokupna snaga postrojenja ne upotrebljava svih 6 meseci već samo kada su niske temperature. opštinama opštine Vrbas je predstavljena u tabelama 13. odnosno 50%.  od voćarsko-vinogradarske biomase 139. 17 i 18.68 Udeo organskog otpada (%) 50. koji su locirani u šest katasterskih opština (K.436 Masa otpada (kg/stanovn/dan) 0. pa bi se mogla iskoristiti za nova postrojenja. što bi u pogladu očuvanja plodnosti zemljišta zadovoljavajuće. Ukupno sagledavajući korišćenjem poljoprivredne i šumske biomase.389 Četvrtina od ukupne količine biomase može produkovati 712. Moglo bi se konstatovati da bi u opštini Vrbas bilo dovoljno biomase za rad termičkog postrojenja snage od 50 MW tokom cele godine sa korišćenjem biomase od oko 30% raspoloživih resursa. Količina komunalnog otpada u Opštini Vrbas u 2011. To je količina otpada od 3.00 59.2 *Prema podacima iz studije: Lokalni plan upravljanja otpadom za opštinu Vrbas.900 ha u opštini Vrbas je u vlasništvu individualnih poljoprivrednih proizvođača. ili za druge potrebe.615 evra. kao i komunalnog biorazgradljivog otpada. 43 . 14.415. Setvena struktura ratarsko-povrtarskih kultura u odnosu na tip vlasništva nad zemljištem je prikazana u tabelama 11 i 12.560.).biorazgradljivi otpad koristiti u toplotnu energiju. GIZ.O. Ostatak obradivog zemljišta od oko 24.320 časova. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od 991.  od stočarske biomase 1. Ova vrednost može da se pretvori u MWh.735 evra i  od komunalnog biorazgradljivog otpada 991.388. godini Period godine Leto Zima Prosek Prosek* Količina otpada (t) 11.5 evra godišnje.680 11.8 MW. Ako bi termičko postrojenje za proizvodnju toplotne energije radilo godišnje 6 meseci.O. 2011.705.97 Masa organskog otpada (biorazgradljivog) (t) 5. Setvena struktura u pojedinim K. potrošnja biomase bila bi znatno manja ispod 25%. Naravno.840. ukupne godišnje uštede u opštini Vrbas mogle bi da iznose 29.446 evra. To iznosi 197.80 0. odnosno 4. 16.  od šumske i drvopreradjivačke biomase 51. Tabela 10.893 MWh.0 6.449. 15. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 50% otpada za toplotne svrhe.995 evra.200 evra godišnje i to:  od ratarske biomase 26.858. onda bi snaga postrojenja bila 45.006 MJ energije.

4.789 ha površina namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji veća poljoprivredna preduzeća u svom vlasništvu imaju oko 9. br.1. 17.1.900 ha. izgleda na sledeći način: Vrbas (3. 6.552 ha). 11.256 ha). 8. Savu Kovačević i Novi trading. 19. Kucura (4.000 ha.2. Sava Kovačević i Novi trading) Red. 9. 2. Ravno Selo (4. 14. Od tih većih poljoprivrednih preduzeća prikazani su podaci za: Carnex. 20.746 ha). 3. 13. 44 . Zmajevo (4.890 Raspored obradivog zemljišta u vlasništvu individualnog sektora po K. 12. Ovaj raspored povrešina je veoma značajan za određivanje udaljenosti pojedinih površina od mesta skladištenja biomase koje će se nalaziti u blizini termoenergetskog postrojenja da bi se mogli izračunati troškovi transporta biomase. 5. Individualni poljoprivredni proizvođači imaju u vlasništvu oko 24. 10.881 ha). Ukupno Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Biljna vrsta Površina (ha) 940 696 14 3232 1308 532 617 22 291 220 215 121 6 0 0 676 0 0 0 0 8.2. 7.O.586 ha) i Bačko Dobro Polje (3. Setvena struktura ratarsko povrtarskih kultura u opštini Vrbas po vlasništvu i lociranosti Od ukupno 33. Tabela 11.878 ha). 16. Savino Selo (3. 15. 18. Setvena struktura kod većih poljoprivrednih preduzeća (Carnex. 1.

12. 4. 5. 4.899 Raspored i setvena struktura obradivog zemljišta koje je u vlasništvu individualnog sektora po K. Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 740 47 0 1577 992 45 . br. 2. 10.Tabela 12. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. 8. Ukupno Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Biljna vrsta Površina (ha) 4750 304 0 10118 6365 768 1883 428 109 0 0 79 18 40 1 0 15 1. 17. 6.O.5 15 5 24. Vrbas Red. 9. 2. 15. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača Red. 19. 18. je sledeći: Tabela 13. 14. 1 1.O. 3. 16. 7. 13. 1. 20. 5. 11. br. 3.

7. 17. 3. Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 905 58 0 1929 1213 146 359 82 21 0 0 15 3 46 . 2. 5. 7. 4. 15.O. 10. 9. 11. 9. 8. 13. 6. 1 1. Ukupno Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica 2 3 120 293 67 17 0 0 12 3 6 0 0 2 0 2 1 3881 Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Tabela 14. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. 12. 14. 19. 10. Kucura Red. 8. 20. 13. br. 18. 12. 11.1 6. 16.

2.O. 20. 15. 11. Savino Selo Red. Ukupno Paprika Krastavac 2 3 8 0 0 3 0 3 1 4746 Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Tabela 15. 6. 12.1 14. 16. 16. 5. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. 9. 8. 19. br. 19. 3. 18. 13. 15. 7. 1. 17. 17. 4. 14. 18. 20. 10. Ukupno Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja (ha) 740 47 0 1576 991 120 293 67 17 0 0 12 3 6 0 0 2 0 2 1 3878 47 .

O. 18. 8. 5. Ravno Selo Red. 1 1. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. br. 4. 13. 12.Tabela 16. 15. 3. 2. 6. 7. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. Ukupno Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja (ha) 868 56 0 1850 1164 140 344 78 20 0 0 14 3 7 0 0 3 0 3 1 4552 Tabela 17. 5. 2. 3. 1. 17. Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 875 56 0 1864 1172 48 . 19. 4. br. 10. 11.O. 16. 9. 14. 20. Zmajevo Red.

Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Biljna vrsta 2 Merkantilna proizvodnja (ha) 3 621 40 0 1323 832 100 246 56 14 0 0 10 2 49 . 11. 10. br. 1 1. 5. 2. 6. 11. Setvena struktura na obradivom zemljištu kod individualnih poljoprivrednih proizvođača u K. 13. 8. 20. 9. 14. 12. 15.1 6. 10. 12. 4. 8. Ukupno Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje 2 3 141 347 79 20 0 0 15 3 7 0 0 3 0 3 1 4586 Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Tabela 18. 3. 18. 19. 16. 7. 13. 9. 7. 17.O. Bačko dobro polje Red.

Energetski potencijali opštine Kula BILJNA PROIZVODNJA Opština Kula se rasprostire na 48. Setvena struktura.35 - (t) 6 42.297 7 7. Od ukupne poljoprivredne površine u opštini Kula u proseku se obrađuje oko 40. od čega poljoprivredna površina zauzima 43.1 14.400 3. Od navedene površine na površini od 39.2. 20. dok površina zemljišta pod šumama iznosi samo 279 ha.800 25. 17. Ukupno Paprika Krastavac 2 3 5 0 0 2 0 2 1 3256 Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće 2. 15. a na površini od 956 ha proizvodnja semenskih useva.600 200 124. 19.146 ha.100 50 13.2. godini Biljna vrsta Merkantilna proizvodnja Semenska proizvodnja Prinos merk.750 600 250 100 (t) 3 393 338 173 - (t/ha) 4 6 4 9 3. Prinos slame Količina slame Sezonski raspored (t) 1 Pšenica Ječam Ovas Kukuruz Soja Suncokret Šećerna repa Lucerka Uljana repica Ostalo krmno bilje 2 7.5 60 3.000 6.115 44. Tabela 19.500 4.750 Jun - 50 . 16.531 ha zasniva se proizvodnja merkantilnih kultura. Setvena struktura i prinos važnijih poljoprivrednih kultura u 2011.5 (t/ha) 5 6 6 4 9.000 1.5 3. kao i njihov prinos zrna i slame u opštini Kula prikazana je u tabeli 19. 18.350 6.487 ha.725 7 Jul Jun/Jul SeptembarNovembar Septembar AvgustSeptembar SeptembarDecembar - 6 - 7 - 1.957 ha.

ječmom 1.7 t dizel goriva godišnje. da se iz više razloga neće sva rataraska biomasa koristiti u toplotnu energiju: zbog obaveze da se odredjena količina biomase zaore i tako poveća plodnost zemljišta. a pod pšenicom 7.190 t iz merkantilne proizvodnje i 2.531 3 - 4 - 5 - 6 245. lucerka.42 evra/kg.152. Pod kukuruzom zasejano je najviše površina 13.500 ha.431 ha. Ostalo krmno bilje zastupljene je sa 100 ha. da se jedan deo koristi u povrtarstvu i za druge svrhe.73 evra/t.300.990. To je količina biomase od 61.771 t iz semenske proizvodnje godišnje. Dakle. uljnom repicom 250 ha i povrćem 2. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 25% biomase za toplotne svrhe.656 evra godišnje. šečerna repa. kukuruza i uljane repice iz semenske proizvodnje sa prinosom od 50% u odnosu na merkantilnu proizvodnju.3 t godišnje ili izraženo u ekvivalentnoj količini ulja za loženje 17. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od 24. ječam. odnosno 1. Uzimajući u obzir slamu pšenice. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1.636 evra godišnje.961 t godišnje.8 toe.000 ha. Prosečna cena biomase iznosi 31.1 Smeša trava i leguminoza Krompir Paradajz Paprika Krastavac Povrtarske leguminoze Luk Mrkva Kupus Ostalo povrće Ukupno 2 400 75 300 1 800 50 5 30 770 39. ukupno 247. suncokretom 3.825.190 7 - 9 18 5 2 2 4 6 956 - Izvor: PSS Vrbas Ratarske useve predstavljaju: kukuruz. da se jedan deo biomase koristi za prostirku u stošarstvu. suncokret. Prosečna toplotna moć biomase je 14.95. Procenjuje se da se sa ove površine može da dobije ukupna količina ratarske biomase od 245. pri koeficijentu energetske efikasnosti sagorevanja slame od 0.80. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg. tj.200 MJ. 51 . sojom 6.000 kJ/kg.866 MJ/kg.350 ha. a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tečnog goriva 0.788. to ispada da bi se moglo sa ovom količinom biomase supstituisati 71.100 ha. Ukupna zasejana površina ratarskih kultura je 37.750 ha.163.400 ha.054 ha. pšenica. Naravno.777. šećernom repom 4. dobija se vrednost od 99.21 evra/l. Ako bi se celokupna količina biomase pretvorila u energiju dobilo bi se 2. soja. dobija se nešto manja ekvivalentna količina ulja za loženje od 69. Da bi se ova količina goriva pretvorila u ekvivalentnu količinu ulja za loženje treba korigovati toplotnu vrednost goriva i računati sa 41. uljana repica i ostalo krmno bilje.456. lucerkom 460 ha.8 toe.

010 Prinos Ukupno (t) 1. Pošto se celokupna količine orezina ne može pokupiti računaćemo da uštede mogu biti u vrednosti od 50%. višnje 45 ha. koji može da se upotrebi za proizvodnju biogasa kao i za djubrenje zemljišta.3 t dizel goriva. kajsije i šljive po 15 ha. sa energetskom efikasnošću ložišta 80%. Pod zasadom vinove loze nalazi se 10 ha.040 MJ energije. 4. 3. br.686 evra svake godine. Najviše ima jabuke 85 ha. 6. Struktura voćaka i vinove loze u opštini Kula Jabuka Broj rodnih stabala (kom) 25. Izvor: PSS Vrbas Voćne zasade čine: višnja.386 t/ha). kajsija. kruška. 2.950 (t) 2. odnosno ekvivalentnog ulja za loženje 286. 7. 1.1 Vrsta kulture Višnja Kruška Jabuka Kajsija Orah Šljive Ukupno voće Vinova loza Površine ha 45 60 85 15 41 15 261 10 Izvor: Republički zavod za statistiku STOČARSKA PROIZVODNJA Poznato je da se iz stočarske proizvodnje može dobiti stajnjak.371 evra svake godine. U tabeli 20 i 21 dati su podaci o površinama i prinosima pod voćem i vinovom lozom.500 kJ/kg onda se može dobiti energetska vrednost od 11. 235. Površine pod voćem i vinovom lozom Red. Tabela 20.VOĆARSKO VINOGRADARSKA PROIZVODNJA U Opštini Kula gaji se voće i vinova loza. Procenjuje se da se rezidbom voćaka i vinograda može dobiti 917. kruške 60 ha. Tabela 21.6 t orezina svake godine (3.2 toe.214 (kg) 29. 8. Na ovom području 52 . tj. 5. orah i šljive.236 Po stablu (kg) 49.5 (kom) 231 (t) 262 (kg) 1. Sa ovom količinom energije može da se supstituiše 292. jabuka.383. Ako se uzme prosečna vrednost toplotne moći orezina od 15. To znači da bi se sa orezinama od voćaka i vinograda moglo uštedeti oko 471. oraha 41 ha.4 Šljiva Vinova loza Prinos Prinos Broj Broj rodnih rodnih čokota u Po Po Ukupno Ukupno stabala 000 stablu stablu (kom) 74.

odnosno 35.2 + 15. pre svega u okviru grupa koja posluju u šećerani.707 MJ. svinje.367 evra godišnje. ovce i živina. Drvo u šumi se može računati sa prosečnom zapreminom 125.000 evra godišnje kroz proizvodnju biogasa.00 ha atarsko zelenilo. sa šibljem. ukoliko bi se izgradilo kogenerativno postrojenje. ukupno 164.4% od ukupnih površina opštine). Ovaj broj stoke može da proizvede 17. korišćenjem silažnog kukuruza (cele biljke) može se značajno povećati količina proizvedenog biogasa.778 goveda. odnosno 1. zbog razuđenosti proizvođača.290.9 nm3/UG). itd. Približno ista količina drveta ostaje 53 . Ovaj broj grla stoke ako se pretvori u uslovna grla (UG) onda ta količina iznosi 2.5 toe.808 nm3 biogasa godišnje (477.842 evra godišnje. odnosno ukupno 148 m3 godišnje. 22). od čega su prema prostornom planu opštine Kula:  177.53 m3/ha. Ukupno grla stoke ima: 2.2 ha i 68. Ako se uzme da je toplotna moć biogasa sa 65 % metana 23. Procenjuje se da je pri seči šuma šumski ostatak drveta 0. sa ovom količinom biogasa moglo bi da se uštedi 1.96 m3/ha. tj. Na osnovu navedenog ukupne površine pod šumom su 279 ha. Tada bi ušteda iznosila oko 309. Ako se uzme u obzir i seča šiblja onda bi ukupna zapremina ostatka drveta bila 193 m3 godišnje. ukupna ušteda u oblasti proizvodnje biogasa bila bi 459. Procenjuje se da se na osnovu otpada u prehrambenoj industriji može uštedeti oko 150. hladnjači. rasipanja.929. pre svega.842 evra godišnje.2 = 2. Takođe. da sva količina stajnjaka ne može da se upotrebi za proizvodnju biogasa: zbog direktnog đubrenja zemljišta. sa energetskom efikasnošću ložišta 98%.931 m3.8 MJ/kg gasa.718 živine (tab.15 ha neobraslih. 2079 svinja.66 MJ/nm3. Tabela 22.701 UG. Ova količina energije može da supstituiše 768. Ovaj potencijal biogasa je.4 t dizel goriva ili izraženo u ekvivalentnom ulju za loženje 752. mlinovima i konditorskoj industriji. Obraslih šuma ima 96.161 + 246.239. Dakle. odnosno toplotne i električne energije. 200 ovaca i 92. Krstur Kruščić 976 0 200 0 117 216 0 81558 Lipar 289 0 0 0 Ukupno 2778 2079 200 92718 Podaci iz spiska zakupaca po osnovu prava prečeg zakupa(2011-2013) ŠUMARSTVO U Opštini Kula pod šumama i rastinjem ima 321 ha (što čini 0. Naravno.2 + 278. ali se može reći da se velika količina bbiogasa može dobiti iy organskog otpada u prerađivačkoj industriji. Zapreminski prirast drveta je 3. Dakle.38 ha šumski zasadi i  144. 23).4 ha (JVP Vojvodine) (tab.2 m3/ha. Vrsta i broj stoke u opštini Kula Ukupno grla stoke Kula Goveda Svinje Ovce Živina 630 200 0 0 Crvenka 50 0 0 11160 Sivac 86 1663 0 0 R. odnosno ukupnom zapreminom stabala od 34. dobija se energetska vrednost biogasa od 29.uzgajaju se goveda. skoncentrisan u sektoru stočarske proizvodnje. Procenjuje se da bi se moglo iskoristiti za toplotne svrhe oko 25% od ukupne količine stajnjaka.288 t stajnjaka godišnje.

166 2** Zemljište predviđeno za sadnju 50.6154 77.5 t.9332 13.35 (%) 7. pri nasipnoj masi 500 kg/m3. 3.79 41. Ova količina energije može da supstituiše 61.824 6.2573 0 0.65 Zapremina (V) (m ) 2. 1. Tako se dobija količina iz procesa prerade drveta od 50. 6. Sa ovom količinom ostatka od drveta može da se uštedi 99. Planirane zemljišne površine za pošumljavanje u opštini Kula Red.1 (%) 3. br. dobija se količina drveta od 111 t. onda bi ta suma iznosila 49.840 MJ. 4. Na osnovu ovog podatka može da se dobije ukupna energetska vrednost ostatka od drveta od 2.nakon prerade drveta.5 6.636 25.500 kJ/kg.1 t svake godine.42 toe. sa energetskom efikasnošću ložišta od 95%. Katastarska opština KO Sivac KO Kruščić KO Crvenka KO Lipar KO Kula KO RuskiKrstur 1* Zemljište predviđeno za sadnju 8.654 1.7 3 Tekući zapreminski prirast (iv x 100) (m3) 200. To je količina oko 135 m3 godišnje.7 t dizel goriva. Tabela 23.0816 Ukupno: 1* Plan za podizanje poljozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine Kula prema projektno tehničkoj dokumentaciji 2** Prema podacima iz programa za zaštitu i unapređenje poljoprivrednog zemljišta (2011-2013) izuzeto u svrhu pošumljavanja 54 . ako bi se od nevedene sume uštedelo samo 50%.755 evra svake godine.512 evra svake godine. Tabela 24.4 - 3 (%) 2. 5. Ako se količina drveta od 148 m3 pomnoži sa nasipnom masom od 750 kg/m3.852 0.15 164.38 (iv / V) 7.58 - Izvor: JVP Vojvodine Planirane zemljišne površine za pošumljavanje su prikazane u tabeli 24.8921 1. 2.282.568 4.6% - (m /ha) 27. sa energetskom vrednošću ložišta 80%.20 68. Naime. Toplotna vrednost ostatka od drveta je 15. Stanje šuma i neobraslih površina na kanalskoj mreži Površina (P) Opština Kula obraslo Kula neobraslo Ukupno (ha) 96. odnosno ekvivalentnog ulja za loženje 60.7 (m3/ha) 2.632 2.638.3836 10. Ukupna masa ostatka je 184.6 t. Ostatak od prerade drveta ima nasipnu masu od 375 kg. Masa šiblja iznosi oko 22.

a koeficijent energetske efikasnosti sagorevanja tečnog goriva 0. onda može da se izračuna ukupna energetska vrednost otpada.000 MJ. Tabela 25.647 evra/kg. Ekvivalentna količina ulja za loženje iznosi nešto manje. tj.751.187.690.633. Naravno.75 1.  od šumske i drvopreradjivačke biomase 49. Procenjuje se da bi se moglo svake godine iskoristiti oko 50% otpada za toplotne svrhe.755 evra i  od komunalnog biorazgradljivog otpada 2. Korišćenjem poljoprivredne. 26) i to:  od ratarske biomase 28.  od otpada iz prehrambene industrije 150.95. da se iz više razloga neće sav biorazgradljivi otpad koristiti u toplotnu energiju. Nova Crvenka i Kruščić Sivac Ruski Krstur Ukupno 21.KOMUNALNI OTPAD Iz tabele 10 može se videti da mase komunalnog biorazgradljivog otpada u Opštini Kula ima oko 15. Ako se ova vrednost izrazi u evrima dobila bi se vrednost uštede od 2.948. Lipar Crvenka.350 evra.500 2.408 evra godišnje. Komunalni otpad (prosek u toku godine) Mesto Količina otpada (t/god) Kula. Pošto je toplotna moć dizel goriva 41 MJ/kg. sa energetskom efikasnosti ložišta od 70%. Ta vrednost iznosi 129.7 toe. prehrambene i šumske biomase.686 evra.735 t godišnje ili izraženo u ekvivalentnoj količini ulja za loženje 1. 25).600 1. to ispada da bi se moglo sa ovom količinom biomase supstituisati 3.69 Udeo organskog otpada (%) 50 50 50 50 50 Masa organskog otpada (t) 10.704. Količine komunalnog otpada uzete na osnovu broja ciklusa odnošenja (tura) i nosivosti kamiona.000 evra.690. To je količina otpada od 7. kao i komunalnog biorazgradljivog otpada. dobija se vrednost od 5. ukupne godišnje uštede u opštini Kula mogle bi da iznose 32. Ako se uzme da je cena dizel goriva 1.842 evra.4 toe.500 30.470 Podaci iz Lokalnog plana upravljanja otpadom opštine Kula.337evra godišnje (tab.  od voćarsko-vinogradarske biomase 235.  od biomase iz stočarstva 309.470 t godišnje (tab.64 1.704 evra godišnje.940 Masa otpada (kg/stanovnik/dan) 2.77 0. Ako se uzme u obzir da je energetska vrednost tog otpada 12 MJ/kg.3 t dizel goriva godišnje.381.267.336. 55 .300 750 15.250 1.340 5.670 2. 3.14 0.

odnosno 50%.35 (t/god) 61.457 143.633.7 19. da se celokupna snaga postrojenja ne upotrebljava svih 6 meseci već samo kada su niske temperature. To iznosi 215.1 15.007.8 4. potrošnja biomase bila bi znatno manja ispod 25%.768 MJ energije. ili za druge potrebe.3 458.187 184. ekvivalentne količine tečnog goriva i ekonomska ušteda R.201. Ako bi termičko postrojenje za proizvodnju toplotne energije radilo godišnje 6 meseci.755 2. što bi u pogladu očuvanja plodnosti zemljišta zadovoljavajuće. 6.543.1 7.704 32.5 92. br.97 MW. Vrste biomase. Ekonomska količina ušteda goriva (toe/god) 17.842 150. 4. Stoga.990.Četvrtina od ukupne količine biomase može produkovati 777.2 (evra) 28. procenat korišćenja. onda bi snaga postrojenja bila 49.7 (%) 25 50 25 50 50 50 25.337 56 . 2.961 917.187.1 30.320 časova.288 4. Moglo bi se konstatovati da bi u opštini Vrbas bilo dovoljno biomase za rad termičkog postrojenja snage od 55 MW tokom cele godine sa korišćenjem biomase od oko 30% raspoloživih resursa.686 309. Naravno.505. Ova vrednost može da se pretvori u MWh.751. Tabela 26.6 17.2 1.735 72.2 Ekvivalent.889 MWh.000 49. ukupne količine. 3. 5.470 286.1 188.1 91. Ratarska proizvodnja Voćarskovinogradarska Stočarska proizvodnja Prehrambena industrija Šumarskodrvoprerađivačka Komunalni otpad UKUPNO: 247.322 2093. pa bi se mogla iskoristiti za nova postrojenja.350 235. Vrsta biomase Ukupno Procenat Količina raspoloživo korišćenja biomase biomase (t/god) 1. odnosno 4.690.

tako da zupci postupno zauzimaju horizontalni položaj. pri čemu odbacuju i napuštaju masu. Iz tog razloga je neophodno veliku pažnju obraditi baš na te tehnološke operacije. Širina zahvata obično se kreća od 2 – 3 m kod traktorskih nošenih tipova. pre svega zahvaljujući velikom napretku tehnike za njihovu realizaciju. koje se svakodnevno unapređuju. dva ili više horizontalnih sklopova. transporta. Sakupljanje biomase Prva operacija ubiranja slame je njeno sakupljanje u adekvatni zboj (val. Sl. pod uslovom da je debljina reda slame zadovoljavajuća. ali na manjim površinama i uz znatnije gubitke slame. Ukoliko širina reda odgovara radnom zahvatu pick-ap uredjaja prese ne vrši se skupljanje u zboj.2. Sakupljanje se obavlja različitim tipovima grablji. 40: Zvezdaste vučene bočne grablje Sl. Na kružnoj horizontalnoj putanji pri prelasku prednjeg dela kruga položaj nosača je takav da su zupci vertikalni. Širina zahvata može biti i 57 . 40) i čigraste grablje (sl. 41: Čigraste grablje sa 1 čigrom Zvezdaste grablje kreću se radnim brzinama od 10 – 12 km/h i zavisno od širine radnog zahvata ostvaruju velike površinske učinke. a najčešće se koriste zvezdaste (sl. U poslednje vreme sve se više koriste čigraste grablje zbog mogućnosti ostvarenja većeg radnog zahvata.41. U velikoj meri na konačnu ocenu primerenosti da se takva biomasa koristi kao energenti utiču i način njihovog prikupljanja. . Zavisno od prinosa slame i širine izbačenog reda slame iz slamotresa kombajna. Svaki sklop se satoji od nosača zubaca (3-6) na kojima su postavljeni zupci (3-8 po nosaču). valjak) posle žetve. tako da se učinak postiže sa njima od 1. Sakupljanje se obavlja različitim tipovima grablji.1.3. tako da se na određenom delu puta zaokreću. u jedan zboj sakuplja se 2 ili više redova.0 ha/h. TEHNIKA I TEHNOLOGIJA PRIPREMANJA BIOMASE Biomasa nastala u procesima poljoprivredne proizvodnje sa aspekta podobnosti za dobiljanje energije u opštinama Vrbas i Kula predstavljaju najveći potencijal. zahvataju masu ispred sebe i nose je polukružno. Nosači zubaca se kreću po geometrijski određenoj putanji. Pri kretanju zubaca unazad na kružnoj liniji u odnosu na smer kretanja agregata nosači se zakreću.74 do preko 3. zavisno od širine zahvata. 41). premda se mogu koristiti i ostali tipovi grablji. Čigraste grablje su tip grablji kod kojih su radni elementi-zupci obrću u horizontalnoj ravni sl. Sastoje se od jednog. koji je pogodan za dalju manipulaciju.3. 2. manipulacije i skladištenja.

zavisno od konstrukcije. 2. što znači da zauzima značajan skladišni prostor. izuzimanja i dalje distribucije. uređaja za vezanje (obmotavanje bale kanapom) i kontrolnog uređaja pritiska mase slame u komori. može biti oivičena beskonačnim (konvejerskim) trakama. Zato se iz sakupljenih zbojeva vrši baliranje slame. što je pogodno za presovanje sena od 58 .do 5 m. baterijom valjaka ili pak različitim vrstama lančastih konvejera sa letvicama ili valjcima.  rol prese sa promenljivom zapreminom komore. transportuje i skladišti u rinfuznom (nebaliranom) obliku. masa se nabija na obodne ivice komore i sve više sabija. premda je najčešća dužina bala 700 do 1100 mm radi uobičajenih postupaka manipulacije s njima. odnosno oko 1. Prema ovim istraživanjima klasičnim presama ostvari se utrošak od oko 3. a masa slame u komori vrti se u krug. Zavisno od proizvodjača i tipa klasičnih presa širina bala iznosi 500 mm.0 kW/m širine zahvata. Iskorišćenost zapremine i nosivosti transportnih sredstava je veoma mala. Sastoje se od pik-ap uređaja. napr. b) Prese za formiranje bala valjkastog oblika (rol-prese) Prese za formiranje valjkastih bala se prema konstruktivnim oblicima mogu podeliti u dve grupe:  rol prese sa konstantnom zapreminom komore. što se komora prese postupno puni. te ostvaruju visok površinski učinak. a na obodu zbijena. komore za oblikovanje bale. Baliranje slame a) Klasične (konvencionalne) prese Nepresovana slama ima zapreminsku masu 40 – 60 kg/m3. Komora prese može biti različito rešena: od traka ili baterije valjaka. što znači da su dovoljni traktori snage 7-15 kW. u principu. pa je je i specfični utrošak snage kod izvedenih konstrukcija od 1. koja je u sredini rastresita.0 kg/t ispresovane mase. Dužina bale se podešava u granicama od 300. pošto se osnovni noseći elementi uglavnom izrađuju od cevnih nosača.5-3. dopreme u ložišta. 1. koji može da iznosi i do 5 ha/h. Visina klasičnih bala kreće se od 380 do 460 mm. Tek kad se komora napuni. Zato je jezgro bale rastresito i obično karakterističnog zvezdastog oblika. pa čak do 1300 mm. Zbijenost bala je moguće podešavati. ali zbog univerzalnosti primene traktora na drugim radnim operacijama u poljoprivredi koriste se traktori znatno veće snage motora. Slama se veoma retko sakuplja. Rol prese su vučene traktorske mašine. Radna brzina kreće se 10-15 km/h. Ovakva struktura bale nastaje iz razloga. pa pogon dobijaju od priključnog vratila traktora (PVT). Komora prese.3. Poseban problem slame u rinfuznom obliku predstavlja transport. oblikuju valjkastu balu.0 kg/ha PVC veziva. zavisno od vlažnosti slame i načina dalje manipulacije s njom (ručna ili mehanizovana). S druge strane manipulacija s njom je otežana u pogledu mehanizovanog skladištenja. Veoma su lake (mase do 300 kg. retko više). Za pogon grablji u principu je potreban relativno mali utrošak snage. Kod nas je najviše zastupljena ručna manipulacija. Klasične pick-up prese visokog pritiska obezbedjuju gustinu bala (80) 100 – 180 kg/m3.2. zavisno od širine zahvata grablji i prinosa slame koji utiče na radnu brzinu. izuzev horizontalnih vođica nosača zubaca. Prese sa konstantnom zapreminom komore.

sabijaju masu od samog početka ulaska mase slame. Za vezanje bale dovoljno je 12-16 obmotaja kanapa. a sa valjcima periferna brzina valjaka je oko 2. presa se pomeri unazad. Masa valjkastih bala se kreće 100-400 kg slame. Presa za formiranje bala valjkastog oblika (rol-prese) Bez obzira na tip rol prese. u toku rada potrebno je obezbediti ravnomeran priliv mase po širini komore prese.skoro svih krmnih biljaka i presovanje slame. Pritom se oblikovana bala obrće u komori sa brzinom obrtanja 18-22 min-1. ukoliko masa slame nije skladišna. Razlika je u uređaju 59 . Prednost ovog tipa prese je što se bale mogu naknadno prosušiti u polju. 42).bala po ha nego klasičnih bala. U poslednje vreme na svetskom tržištu pojavljuju se rol . dužine 1. koji je pogodan za baliranje slame i livadskog sena otpornog na krunjenje lišća.4 m i niže. Vezanje se obavlja unakrsnim obmotavanjem kanapa. priđe se napred do početka valjka slame i nastavi se rad. Zato se u radu presa vodi cik-cak u odnosu na valjak slame. Kad se komora ispuni.8 m. te nije potreban hod agregata unazad. Komora ovih presa je. Radi kompaktnosti vezivanja valjkastih bala danas se sve više koriste mreže od PVC materijala za obmotavanje bala. 43) Ovi tipovi presa su po principu rada veoma slični klasičnim presama niskog pritiska. što čini u proseku. brzina traka se kreće od 1. utrošak veziva od oko 1. odnosno 0. dok je dužina bala ograničena širinom komore i kod uobičajenih konstrukcija je od 120-150 cm. izbaci se bala otvaranjem zadnjeg dela komore. od 80180 cm. c.5 kg/ha.6-1.prese koje formiraju bale manjih dimenzija. 42. tako da se bala otkotrlja unazad. iza prese se nalaze elastični odbacivači bale. npr. 2. od traka konvejerskog tipa. zatvori se komora. da se pri presovanju dobije oko 20 puta manji broj rol.5 kg/t ispresovane mase slame. prečnika Ø1. a što se signalizira rukovaocu vizuelno na presi ili zvučno u kabini traktora ili na oba načina. najčešće. Bale su prečnika najčešće 1. Zbog toga je moguće formirati balu različitog prečnika. a ne vezanjem u čvor kao kod klasičnih presa.8 m/s. Po vezivanju. ili u obliku lančastog konvejera. zavisno od konstrukcije. To znači. Kod presa sa komorom oblikovanom trakama. vrši se vezivanje bale. Prese sa promenljivom zapreminom komore (sl. Kod novih rešenja rol presa.2-1. Prese za formiranje kvadar bala velike mase (big baleri) (sl.0 m/s. Za vreme vezanja bala se vrti u komori prese.6 m. a posebni zatezni mehanizam omogućuje širenje komore uz istovremeno sabijanje mase slame. Sl.

Oblik i fizičke osobine ratarske biomase (sadržaj vlage 15 do 20%) Oblik pakovanja Parametri pakovanja Max. najčešće su ovakve prese opremljene tzv. S obzirom na veliku masu bala. Za posebne namene vezivanje može biti sa žicom. Dužina bala kreće se do 2. pri čemu se 6 manjih bala veže u jednu veliku balu. oblika pakovanja. širina 1. transporta i skladištenja biomase zavisi od pripreme biomase za pakovanje.za dopremu mase u kanal (komoru) prese i u većim dimenzijama prese. poprečni presek (cm) 3 Dužina Masa jedinice oblika (kg) 5 8-10 10-25 50 Gustina jedinice oblika (kg/m3) 6 35-55 80-120 do 200 Gustina nasutog materijala (kg/m3) 7 20-40 40-60 40-60 70-110 115-160 (85 -120) slagane slagane slagane neslagane Napomena (cm) 4 - 1 Rinfuza Male četvrtaste bale 2 Dugačka. ali se za ove namene ne koristi. Masa pojedinih bala kreće se od 300 – 1000 kg. Novi tipovi ovakvih presa mogu formirati do 6 manjih bala. Tabela 27.2 m. koje se povežu u jednu celinu kao velika bala. Prema obliku pakovanja. akumulatorom bala. pa je manje gaženje parcele pri njihovom utovaru i transportu. kao što su prese ''Krone Big square balers''. Presa za formiranje velikih četvrtastih bala U tabeli 27 dat je pregled različitih oblika pakovanja i fizičke osobine ratarske biomase. a tim i dimenzijama formiranih bala. kao i od udaljenosti njive do mesta uskladištenja.7 m. složi se 3-4 bale koje se u grupi ostave na kraju parcele. sa 6 vezova po dužini bale. Seckana Niskog Srednjeg Visokog pritiska 8 40 x 50 50-120 60 . koji je smešten na izlaznom delu kanala za presovanje.7 m. kao alternativnog goriva. obično uz put. Razlog takvog konstruktivnog rešenja je potencijalna mogućnost ručne manipulacije sa manjim balama u okviru velike bale. U principu cena pakovanja. 43. najčešće. realizovanoj formi biomase izvedene su različite konstrukcije ložišta peći i kotlova na biomasu. dimenzija i pritiska sabijanja. a visina do 0. zavisno od vlažnosti slame. Sl. tj. S tim su bale grupisane. Uređaj za vezanje bala je kao kod klasične prese s razlikom što se vezanje vrši. Na akumulator.

kobsove i pelete kosa stepenasta nepokretna i pokretna rešetka i za pelete može da se koristi ravna rešetka sa fluidiziranim slojem sagorevanja biogoriva. Biomasa upakovana u bale slame ili stogove. za sitno iseckanu biomasu. Za bale slame koriste se ložišta sa ravnom nepokretnom rešetkom. valjkaste bale do 60 km. Biomasa upakovana u bale slame ili stogove. za brikete ravna i kosa stepenasta nepokretna rešetka. Za bale slame koriste se ložišta sa ravnom nepokretnom rešetkom. kobsove i pelete kosa stepenasta nepokretna i pokretna rešetka i za pelete može da se koristi ravna rešetka sa fluidiziranim slojem sagorevanja biogoriva. zahteva veći prostor za skladištenje. zahteva veći prostor za skladištenje. Male četvrtaste bale mogu da se transportuju do 15 km.15 0. tj. Jako usitnjena biomasa. kobsovi 800 km. odnosno mase. za brikete ravna i kosa stepenasta nepokretna rešetka.3-2 8-30 8-12 1-4 0. Kod briketa. valjkaste bale do 60 km. Brikete mogu da podnesu troškove transporta do 500 km. Male četvrtaste bale mogu da se transportuju do 15 km.0 0. tj. 61 . kobsovi 800 km. za sitno iseckanu biomasu. velike četvrtaste bale do 100 km. velike četvrtaste bale do 100 km.07-0. sagorevanje u prostoru bez rešetke.5-5 □ 3-5 Ø0. sagorevanje u prostoru bez rešetke.05-0. prekrupa i brašno zahteva ciklonsko ili vrtložno ložište (kovitlac). Jako usitnjena biomasa.1-1.1 Valjkaste bale Velike četvrtaste bale Stogovi Brikete Kobsovi Pelete Brašno (prekrupa) 2 Male Velike Promenljive zapremine Normalnog Visokog pritiska Normalnog pritiska Visokog pritiska Visokog pritiska Visokog pritiska Bez pritiska 3 4 5 6 70-110 70-110 70-110 50-100 140-150 180 60-90 700-800 800-900 900-1000 - 7 70-80 70-80 70-80 40-80 90 150 300-400 400-500 500-600 180-350 8 140-240 Ø150 120 Ø180 150 250-420 Ø60-210 120-180 20-680 150x150 210-240 do 500 120x127 530-570 250 240 120x127 160 240x300 210-640 1300-2000 Ø5-11 Ø3. što su bale većih dimenzija i više sabijene (sa većom masom) to mogu ekonomski da podnesu duže transportne puteve. Na primer. Što su oblici ovih pakovanja manjih dimenzija. Što su oblici ovih pakovanja manjih dimenzija. to mogu ekonomski da podnesu duže transportne puteve. a veće gustine. Kod briketa.1 - Na primer. kobsova i peleta je obrnuto. a pelete i do 1000 km. kobsova i peleta je obrnuto. Brikete mogu da podnesu troškove transporta do 500 km. što su bale većih dimenzija i više sabijene (sa većom masom) to mogu ekonomski da podnesu duže transportne puteve. a pelete i do 1000 km. a veće gustine. prekrupa i brašno zahteva ciklonsko ili vrtložno ložište (kovitlac). odnosno mase. to mogu ekonomski da podnesu duže transportne puteve.

što im je podizna moć veća i zahvatni uređaj je prilagođen obliku tereta. b) Samohodni teleskopski utovarivač. Valjkaste (rol) bale Pri utovaru valjkastih bala. obično. sl. Obično proizvođači presa za ovakve bale izrađuju adekvatne utovarivače za ovaj tip bala. odnosno da su pojedine mašine u liniji mašina za formiranje i manipulaciju sa balama su kompatibilne. sa redom vila sa donje strane. tehnička rešenja za manipulaciju sa njima su.3. Predstavljaju samohodnu mašinu sa velikim brojem opreme za manipulaciju teretima. transportu.2. Gornjim zupcima se bala fiksira u zahvatnom uređaju radi lakšeg prenošenja i slaganja na transportno sredstvo.3. S obzirom da on služi i za istovar i slaganje bala na skladišnom prostoru. Visina dizanja tereta im je i preko 12 m. Manipulacija balama slame Male klasične bale Tehničko rešenje mehanizovanog utovara klasičnih malih bala zavisi od toga. takođe. je rešenje koje se danas najšečće primenjuje. Samohodni teleskopski utovarivač 62 . 45. a) Prednji traktorski utovarivač. Sl. posebno rešena. pa se naknadno utovaraju. ali uz modifikaciju nekih klasičnih tehničkih rešenja. i lučno pokretnim zupcima pomoću hidrosistema sa gornje strane. Zahvatni uređaj je. sl. da li se bale utovaraju u prikolicu direktno sa prese ili se ostavljaju po parceli. to mu radna visina dizanja treba biti preko 5 m. Velike kvadar bale S obzirom na masu ovih bala. i samohodnog teleskopskog utovarivača (sl 45) su konstruisani tako. Oprema za zahvatanje bala kod prednjeg traktorskog utovarivača (sl. 45. 44). 44. sSpada u najpraktičnija rešenja za manipulaciju velikim balama na njivi ili u ekonomskom dvorištu. Bale se sakupljaju pojedinačno i direktno utovaraju u transportno sredstvo ili se slažu u grupe ili ivicu parcele. 44. Smešten je na prednjem delu traktora i može biti izrađena u dve varijante: sa šiljcima i sa korpom. Prednji traktorski utovarivač Sl. istovaru i slaganju na skladišnom mestu. odnosno velikim kvadar balama. u svetu postoji veliki broj tehničkih rešenja. pa se kasnije transportuju.

mogućnost loženja celih bala. Najviši utrošak veziva. Kamara se formira na tvrdoj ocednoj podlozi sa PVC folijom postavljenom ispod osnove kamare ili na betonskoj podlozi. 63 . što je znatno povoljnije. visok učinak. povoljno uskladištavanje za vlastite potrebe na srednjim gazdinstvima. Pripremanje slame kao energenta Prednosti i nedostaci kod prikupljanja slame žitarica u pojedine forme bala su prikazani u tabeli 28. dobro skladištenje. Umerena cena prese. potreban traktor većih pogonskih snaga. povoljno slaganje na transportno sredstvo. mogućnost rada sa traktorima srednje snage. deformisanje pri nedovoljno kvalitetnom vezivanju. pošto se u novije vreme bale sa spoljašnje strane zaštićuju omotačem (sl. Nedostaci Ručna manipulacija gotovo neizbežna. Skladištenje biomase Skladištenje klasičnih bala obavlja se na dva načina: kamarisanje na otvorenom prostoru na tvrdoj i ocednoj podlozi i skladištenje u nadkrivenom prostoru. vezači osetljivi na primenu nekvalitetnog veziva.3.5. niža pouzdanost u radu od ostalih presa. skladištenje uglavnom ručno. dobri uslovi za skladištenje. potrebna posebna mehanizacija za dezintegraciju bala.4. uz korišćenje pomoćnih sredstava. Viši pritisak sabijanja. mala potrošnja veziva. jer su bale zaštićene od zakišnjavanja. niža transportibilnost zbog praznog prostora. a podizanje je pomoću lančastih elevatora za bale. Drugi način je mnogo povoljniji. jednostavna i potpuno mehanizovana manipulacija. neophodna specijalna sredstva za manipulaciju. najniži utrošak veziva.2. 46). osetljivost vezača na kvalitet veziva. jednostavna dezintergacija i usitnjavanje sredstvima niže cene. Slaganje bala je ručno. potreban veći skladišni prostor. Visoka nabavna cena presa. potreba za manjim traktorom. najpovoljnija (u poređenju sa drugim balama) transportibilnost. Prednosti i nedostaci pojedinih formi bala Vrsta bala Prednosti Niže cene prese. potpuna mehanizovanost i najniža cena manipulacije. Kamaru nije neophodno pokrivati folijom (sl. relativno visok utrošak veziva. iako je bolje pokriti je. 47). Skladištenje rol bala je kamarisanjem pomoću prednjih traktrorskih ili samohodnih teleskopskih utovarivača. Konvencionalne Valjkaste Velike četvrtaste 2. umerena cena veziva. niži učinak zbog potrebe zastoja u toku vezivanja i izbacivanja bale iz radnog prostora. Tabela 28. u slučaju odmotavanja jednostavan i jevtin uređaj.3.

gde se skladišti veća količina biomase na prostoru koji je za to prilagođen i PPZ bezbedan. Natkriveno skladište bala slame Skladištenje velikih kvadar bala ne treba raditi na otvorenom prostoru bez zaštitnog pokrivača zbog toga što će u velikoj meri kamare prokisnuti. pošto ne postoji mogućnost slivanja vode iz padavina.3. 46. U odnosu na razdaljinu gde se bale biomase transportuju bira se i transportno sredstvo. Kamara velikih četvrtastih bala slame na otvorenom prostoru Sl. Transport od njive do međuskladišta. Zbog svega toga velike kvadar bale se trebaju skladištiti u nadkrivenom prostoru. koji je po pravilu jevtiniji kod korišćenja i transport od mađuskladišta do postrojenja za sagorevanje. Uobičajeno je da je skladišni prostor međuskladišta znatno veći i da se na njemu radi veći obim manipulacije sa balama. 49. Kamara bala slame na otvorenom prostoru Sl. Transport biomase Transport balirane biomase mogu može da se razmatraju sa dva aspekta. Prostor za privremeno skladištenje bala do njihovog sagorevanja se nalazi u blizini objekata.6. jer učinci. 47. 48. Natkriveno skladište velikih četvrtastih bala slame 2. Sl.Sl. iz kog razloga je i manji. a samim tim i cena koštanja biomase u mnogome zavise od 64 .

0 120 37. tj.0 112.5 65 .75 80 30 3.32 50 30 2.5 9. forme biomase su prikazani u tabeli 29. prikolica) Bale niskog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska (slagane) Bale visokog pritiska vezane žicom 2 60 3 1 samoutov. Najveći uticaj na transportne troškove u slučaju bala ima gustina transportovanog materijala. Učinci raznih transportnih sredstava u zavisnosti od broja bala i rastojanja Mogućnosti odabira transportnog sredstva u zavisnosti od oblika. Učinci u odnosu na transportno rastojanje i izbor transportnog sredstva su prikazani na slici 50.2 80 3.5 13. 50.načina transpotrovanja.0 90 7.0 112. Sl. prikolica 2 univerzalne prikolice 2 prikolice Kamion + prikolica Kamion + prikolica Transportni sistem Korisna Visina Zapremina Moguća masa površina tovara tovara tovara (m2) 4 10 (m) 5 2. Tabela 29: Oblici biomase i parametri transportnih sistema Oblik slame Gustina nasutog ili složenog materijala (kg/m3) 1 Rinfuza (samoutov.2 (m3) 6 22 (t) 7 1.5 75 3.75 3.5 3.

6 140 37.5 m Rol bale ø 1. Transport bala slame kamionskim specijalizovanim prikolicama 66 .8x1.6x1. 51.25 m Rol bale ø 1.5 3.8x1.5 3.0 8.0 3.5 3.0 90 12.5 65 108 20 bala 18 bala 20 bala 28 bala 5.0 3.8x1. 52.4 6.2 8.1 Bale visokog pritiska neslagane Bale najvišeg pritiska Bale najvišeg pritiska slagane Bale najvišeg pritiska neslagane Velike kvadar bale Velike kvadar bale Rol bale ø 1.5 25 37.5 6 75 7 4.0 90 72 80 80 80 80 120 120 21.5 15.0 5.0 3.6 36 30 37.5 m Rol bale ø 1.75 80 2 univerzalne prikolice 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 30 3.25 m 2 60 3 2 univerzalne prikolice 2 univerzalne prikolice Kamion sa prikolicom 4 30 5 2.4 Sl.5 140 30 3.0 112.0 3.64 6. Transport bala slame traktorskim specijalizovanim prikolicama Sl.

hemiceluloza 25%. Biomasa spada u alternativne vrste goriva sa kojima se može veoma uspešno zamenuti konvencionalna (klasična) goriva (naftine derivate. u pogledu: hemijskog sastava. lignin 18%. stabljike pasulja. kukuruzovina. ugljen-dioksida i vode (biokonverzija).6N0. ostaci od stabljike konoplje (pozder). Biomasa. brikete i pelete). grane od orezanih stabala voća i vinove loze. temperature sagorevanja. ali postoje velike razlike u prirodi polimera. investicionu vrednost ložišta. hemiceluloza. Tako se za pšeničnu slamu može konstatovati da je lignocelulozni materijal. korišćenje produkata sagorevanja goriva i odlaganje otpadnog materijala nastalog u procesu sagorevanja biomase. organske komponente 8%.2.4O0. Biomasa. Renomirani autori iz ove oblasti navode da su osnovne materije koje ulaze u građu žitne slame: celuloza 36%. prirodni zemni gas i ugalj) čije su svetske zalihe sve manje. stabljike semenske šećerne repe. lana. transportovanje. otpaci od zrna žitarica i uljarica nastali u postupku čišćenja zrna. oklasak (kočanka). stabljike sirka. 53: Sastav žitne slame i mogućnost upotrebe pojedinih komponenti 67 . ima svoje specifične karakteristike u odnosu na konvencionalne vrste goriva. Ona nastaje fotosintezom solarne energije. kao biogorivo. pakovanje (u bale. hmelja i duvana. Svake godine se obnavlja. U čvrsto biogorivo spada: slama od žitarica i uljarica. deli se na čvrsto. lignin i ekstrativna ulja.4. koji ulaze u njen sastav. kao alternativna vrsta goriva. donekle promenljivog elementarnog sastava. ljuske od semena suncokreta. Posebno je neophodno analizirati ekonomičnost primene ovog alternativnog goriva s obzirom na: prikupljanje biomase. toplotne vrednosti goriva i stepena zagađivanja okolne sredine. Sl. Tu se pre svega podrazumevaju: celuloza. tečno i gasovito biogorivo. stabljike ricinusa. glave i stabljike suncokreta. koštice i ljuske voća. Najopštije bi se moglo reći da sva biomasa svedena na čistu gorivu masu ima praktično isti hemijski sastav. soli 6% i mineralne materije 7% (slika 53). HEMIJSKO-FIZIČKE KARAKTERISTIKE BIOMASE KAO GORIVA Biomasa je regenerativni ili obnovljivi izvor toplotne energije. definisan izrazom CH1.1. i dr. tačke topljenja pepela. što je uslovljeno čitavim nizom faktora.

(%) 50. (1) Elementarna hemijska analiza nekih vrsta biomasa.31 5. . . što se može predstaviti jednačinom masenih udela (1). azot (n). 1. Elementarni sastav pšenične slame (kao gorivasa kojim je region Kikinde bogat) u mnogome određuje način i karakteristike procesa njenog sagorevanja. br. Biomasa sadrži visok procenat kiseonika (oko 40%).60 5. . pokazuje da je elementarni sastav vrlo sličan drvetu (tabela 31). Tu se podrazumevaju: ugljenik (c).84 5.13 + 0. mineralne materije (a) i vlaga (w). Hemijski element Ugljenik (C) Vodonik (H) Kiseonik + azot (O + N) Pepeo (A) Slama (%) 44.90 40. celuloze 17.91 + 0. . 3. Za upoređenje tehničkih karakteristika biomase navešće se hemijski sastav pšenične slame (tabela 30).38. sumpor (s).68 40. br.7 do 15. hemijski posmatrano biomasa se sastoji iz više različitih komponenata. .74 43.68 41. vodonik (h). on iznosi do 1. . 4. .6 . Od važnijih karakteristika slame koje su značajne za elementarni hemijski sastav su pre svega: 68 .8 MJ/kg u zavisnosti od sadržaja vlage.1 MJ/kg. Tabela 31: Elementarni hemijski sastav biomase (Brkić.27 Drvo (%) 50. 6. c  h  o  n  s  a  w  1 .10 0.5%.Dakle. .00 Oklasak (%) 48. Ukoliko se posebno izražava sadržaj vlage u biomasi (w). 2. 4. Supstanca Celuloza Pentozani Furfurol Udeo (%) 36-54 22-28 17-19 Red.70 2. . 3.57 2. Procentualni maseni udeo pojedinih komponenata odnosi se na apsolutno suvu materiju. Tabela 30. .30 6.66 2. Hemijski sastav pšenične slame Red. određivanje svih elemenata koji formiraju njenu ukupnu masu određuje se pomoću elementarne hemijske analize. onda sve masene udele treba svesti na vlažnu osnovu (bazu).5 MJ/kg. tj. .48 8. 5. .40 Kora od drveta (%) 50. . Što se tiče sadržaja azota. 1995) Red. 1. svedeno na suvu materiju.2 MJ/kg i lignina 25. 2.80 U tabeli 31 je naveden najpovoljniji elementarni hemijski sastav biomase.3 . Hemijski sastav pšenične slame. br.16 Ljuske sunc.20 43. . Pšenična slama se sastoji od istih elemenata kao i druga prirodna čvrsta goriva (jednogodišnja i višegodišnja biomasa i fosilna goriva).18. vosak Mineralne materije Udeo (%) 14-16 2-4 2-8 Toplotna moć masnoća i smola iznosi 35. . kiseonik (o). Na osnovu navedenog može da se konstatuje da slama ima relativno visoku toplotnu moć 12. . Supstanca Lignin Masnoće.57 5. Zbog toga biomasa ima nižu toplotnu vrednost u odnosu na konvencionalna goriva. .

Prema dru ugim izvorima udeo sumpora s u ljusci suncokreta može da iznosi do 0. Tada se stvara sumporna a ili sumpo orasta kise elina. . sor o sumpora. koje i por red toga po osebno us složnjavaju u proces sag gorevanja pšenične slame s (zbo og niske te emperature e topljenja pepela). U suš štini tehnička analiza a određuje e fizičko o – hemijske osobine biogori iva (kvalite et. poređenju sa ko Pored d element tarne analize biogo oriva. svrsish hodnost i v valjanost) važne sa a aspek kta njegov ve primene e. U pore p đenju sa količin nom sum mpora kod d konve encionalnih h goriva (1 ( . 54: Tehni T čka analiza a gori iva (ssulff. što se e u ložištu može ma anifestovati kao da sagorevaju s u dva potpuno različita a goriva. ov ve količine e sump pora u bi iomasi nis su značaj jne. su uvu i sagor rivu masu biogoriva). Cfix. . što bio ogorivo od d pšenične slame s u ve elikoj meri čini ekološ škim. Udeo sa agorljivog sumpora u oklasku u kukur ruza i ljusc ci suncokre eta može da iznosi do 0. tj. koja a je važna a za sagledavanje njegovog g hemijskog sasta ava.udeo piritnog rg. da bi i se upozn nali sa njim m i ocenili mogućnost njegove e primene.. naročito kada dođu u dodir s vlagom. ne esagorivog g i sagorivo og). ponašan nje ispitivan nog biogor riva pri sag gorevanju n na rešetki i dr.  relativno mali m udeo mineralnih h materija.  promenljiv vi udeo vla age. U zav visnosti od d elementa arnog sasta ava.udeo fik ksnog uglje enika. koji su vrlo štetni za životn nu sredinu. dužinu plamena a. wkapill. Zbog ovo oga korišćenje biom mase eko ološki ima velike pr rednosti u onvenciona alnim vrsta ama goriva a. Kao što se vidi. . sagor revanja. Pozna ato je da se sagor revanjem konvencion k nalnog go oriva stvara aju sumpo orni oksidi i (SnOm). osobin ne pepela. . spir..30 pu uta manja.udeo organskog sum mpora. neoph hodno je izvršiti i nje egovu tehn ničku anal lizu. b sadrž žaj vlage. Prema nekim izvor rima udeo o sump pora u biom masi može da iznosi 0 . manji sadr ržaj ugljeni ika i vodon nika u odno osu na fosi ilna goriva.  mali udeo o azota i sumpora s ( (kojeg ima a samo u tragovima a).08%. gornje i donje e toplotne mo m ći goriva a (po mogućstvu za: radnu.0. ovde je koli k čina su umpora 10 0 .  veliki sadr ržaj kiseonika čime se e smanjuje e toplotna mo m ć slame e. koja nagriza sv ve materije e s kojima a dođe u dodir.udeo su ulfatnog sumpora. . što je e prikazano o na slici 54 4. . uslovn no se defin nišu i različite mase biogoriva.3%). pepela p i su umpora (uk kupnog.udeo ka apilarne vla age i wpovr rš.udeo površinske vlage) 69 . Sl. Udeo o sumpora u prethod dnoj tabeli 31 je za anemaren.1%.3%. Po od tehničkom k analizom se pre evashodno o podra azumeva odre o đivanje e: količine isparljivih i neisparlj jivih delova a biogoriva a.

brzine odvođenja produkata razlaganja iz reakcione zone i drugo. Sl. trajanja procesa zagrevanja. Šema termičkog razlaganja biomase Dakle. metod prema kojem je to urađeno. Pored kvaliteta biogoriva time se određuje i način upotrebe goriva.Proces sagorevanja biomase je specifičan. Pre nego što sagori. Do danas je razrađeno više metoda za definisanje sadržaja isparljivih materija u gorivu i to prevashodno za fosilna goriva. S obzirom na složenost biogoriva uopšte. temperature njegovog razlaganja. biomasa se suši i termički razlaže na visokim temperaturama (bez prisustva dovoljne količine kiseonika proces pirolize ili suve destilacije organske mase). Pre svega zavisi od: sastava biogoriva. Taj proces isparavanja volatilizacije se odvija sve dok se gorivo toliko ne razloži da u njemu ostane samo neisparljivi deo. Sastav isparljivih delova biogoriva može biti veoma različit. Na slici 55 šematski je prikazan proces termičkog razlaganja biomase. ali se one mogu primeniti i kod analize biogoriva. 55. Smatra se da se pri 70 . U slučaju da se ta granica i povuče. neophodno je definisati postupak. što se manifestuje izdvajanjem parogasnih materija iz njega. zagrevanjem biogoriva dolazi do njegovog sušenja i termičkog razlaganja. kao i tip ložišta u kome gorivo sagoreva. Određivanje sadržaja isparljivih komponenti u biogorivima je od velike važnosti. nemoguće je povući oštru granicu između isparljivog i neisparljivog dela. tj.

Navedeni široki temperaturni raspon ukazuje na postojanje lakše i teže isparljivih gorivih materija u biogorivu. Pri produženom vremenu zagrevanja i vremenu zadržavanja produkata u reakcionoj zoni prvo-oslobođeni produkti su podvrgnuti dužim i dubljim sekundarnim promenama.550°C brzina gubitka mase donekle opada.90°C. S obzirom da je udeo fiksnog ugljenika u masi biogoriva mali. što zavisi od brzine zagrevanja. 56). Taj proces je skoro odvojen od procesa termičkog razlaganja i odvija se na temperaturama od 80 .370°C. "endotermski ekstrem". koji nastaje kao posledica odvajanja dela toplote na isparavanje vlage. Prekoračenjem temperature od 550°C proces suve destilacije goriva se završava i nastaje sagorevanje čvrstog ostatka (fiksnog ugljenika). čijim sagorevanjem temperatura ložišta još značajnije raste. gde je kao nulti momenat pri merenju usvojen početak intenzivnog izdvajanja gorivih isparljivih materija iz biogoriva do kojeg je dolazilo nakon cca 1 . U početnoj etapi sagorevanja usled zagrevanja iz biogoriva isparava vlaga (sl. Specifičnosti njihovih ispitivanja se ogledaju u zanemarivanju perioda zagrevanja materijala za sagorevanje. Među prvim ispitivanjima takve vrste su eksperimentalna istraživanja Orth-a kada je u laboratorijskim uslovima ispitivao sagorevanje slame.2 minuta po dospeću slame u zonu visokih temperatura. Od 350 . pri daljem sagorevanju goriva neće dolaziti do značajnijeg smanjenja mase bez obzira na povišenje temperature. do 550°C) fizičko-hemijska struktura biogoriva može ostati skoro nepromenjena. Sl. tj.56. dok se pri višim temperaturama u njima povećava i sadržaj vodonika ili njegovih jedinjenja. Prelaskom te temperaturne granice dolazi do značajnije promene mase biogoriva i do tzv. proces zagrevanja se vremenski može razdvojiti od procesa termičkog razlaganja.nižim temperaturama izdvajaju pretežno jedinjenja ugljenika i kiseonika. Posle toga pri temperaturnom intervalu od 80 . što je praćeno naglim smanjenjem mase biogoriva. 71 . ali je još uvek intenzivna. U tom periodu nastupa tzv.200°C nastaje period skrivenog termičkog razlaganja biogoriva. U slučaju veoma brzog zagrevanja manjih čestica (npr. Termička destrukcija pšenične slame To je period maksimalnog izdvajanja isparljivih gorivih materija iz biogoriva. "egzotermskog efekta" koji se javlja u temperaturnom intervalu od 270 .

tj. a sa povećanjem brzine zagrevanja taj period se produžavao na sve širi temperaturni interval (čak do 860°C) i sve više ličio uporednim krivama dobijenih sagorevanjem mrkog uglja. katalitički uticaj pepela. To je temperatura samozapaljenja biogoriva. Po površini dela mase na kojoj sagorevaju gasovi stvara se sloj drvenog uglja (ćumura). posle određenog vremena. eksploatacionim uslovima predstavlja ključni problem njenog sagorevanja i gasifikacije. pritiska i svih ostalih parametara koji utiču na proces prenošenja toplote i mase). može se ostvariti potpuna kontrola ložišta. Njeno tačno određivanje je veoma složeno. temperature. U periodu II gorivo potpuno sagoreva. Karakterističan odnos temperatura-vreme tokom sagorevanja biogoriva u zatvorenom prostoru je veoma slikovito prikazan u radu Prevedena (1980). tj. ali jako sporo. Pod uticajem toplote se. u ložištu) neophodan je toplotni izvor. temperatura. samim tim i pšeničnu slamu temperatura samozapaljenja se kreće u granicama od 220°C. Ako se izuzme način određivanja temperature paljenja. Još jedna karakteristika koja utiče na proces sagorevanja biogoriva je i njegova temperatura paljenja. čija snaga zavisi od mnogih faktora (sastava zapaljive smeše. Ona predstavlja početak samog procesa sagorevanja.450°C. Proces oksidacije teče i pri temperaturi okoline.Pri tome su autori naglašavali činjenicu da se kod sporijeg zagrevanja goriva proces intenzivnog otpuštanja isparljivih gorivih materija odvijao u uskom temperaturnom intervalu od 200 . koncentracije zapaljivosti. gasovi. odnosno odnosa biogorivo-vazduh za sagorevanje i dužine zadržavanja čestica biomase u prostoru za sagorevanje (ložištu). odnos količine biogoriva i kiseonika.260°C i antracita su od oko 485°C. suši. pošto zavisi od mnogih faktora. reaktora za dobijanje željenih produkata. Za biogoriva. Razvoj ove faze i tok krive temperatura-vreme u mnogome zavisi od oblika prostora u kome se sagorevanje obavlja. Izlaganjem biogoriva toploti iz njega dolazi do ubrzanog isparavanja gasova i kada temperatura dostigne određeni nivo oni se zapale. Ponašanje sagorljivih materija (i čvrstog ostatka). produkti razlaganja cele mase biogoriva naglo oslobađaju. ukupni pritisak i dr). Od bitnih uticaja navodi se još i gustina strukture biogoriva (teže se pale starija goriva zbog gušće strukture). Ukoliko bi se omogućilo kontrolisano sagorevanje tj. razlaže i pali. kamenog uglja su od 150 . što je predstavljeno na slici 57. na nju još utiču i: karakteristike volatila (sastav. Poređenja radi temperature paljenja: lignita su od 280 . tj. vlažnost.300°C. energija aktivacije.240°C. kao i nepotpuno sagorevanje usled lošeg mešanja s vazduhom ili nedostatka istog. pa naviše. ispunjavaju prostor i pale. 72 . zagrevanje biogoriva i kontrolisano odvođenje parogasnih produkata sagorevanja iz zone reakcije. U suprotnom velike količine gorivih isparljivih materija u procesu sagorevanja mogu da izazovu visoke temperature u samom ložištu. Nakon paljenja biogoriva intenzitet sagorevanja se smanjuje. mrkog uglja su od 230 . specifične površine reakcije. pritisak. pri procesima sagorevanja biomase u stvarnim. dok se proces termičkog razlaganja nastavlja. Na slici se može uočiti da se prema odgovarajućim temperaturama može izvršiti i podela etapa sagorevanja biogoriva. već produkti termičkog razlaganja te mase. Masa biogoriva sagoreva dejstvom turbulentnog plamena i naglim povišenjem temperature. opšte stanje okoline i mnogo drugog. U periodu I biogorivo se zagreva. reaktivnost. Za proces prinudnog paljenja (koje se dešava u eksploataciji. Kao što je poznato pri sagorevanju ne gori masa goriva.

57. Oklasak i ljuske suncokreta predstavljaju u osnovi dobro biogorivo. a sadržaj volatila (isparljivog dela goriva .7 puta). Ono se može sagorevati u sloju (u rešetkastim ložištima raznih tipova) ili u vrtlogu (ciklonska ložišta). dotle je izdrobljeni kukuruzni oklasak znatno krupniji i neravnomernog granulometrijskog sastava (veličina čestica se kreće od veličine čestica prašine do komada od nekoliko santimetara). Zbog toga ona mora biti izvedena od vatrootpornog materijala.Period III karakteriše obamiranje procesa sagorevanja. Više se razlikuju po granulometrijskom sastavu i sadržaju vlage. 8%). Sadržaj pepela u ljusci suncokreta je oko 2%. Ljuske suncokreta. H i S) čine više od 50% od ukupne količine biomase (tab. Vreme trajanja ovog procesa zavisi od potpunosti sagorevanja biogoriva u periodu II. uspešno se koriste za pogon kotlova u fabrikama ulja u Zrenjaninu. Sadržaj pepela u oklasku kukuruza je nešto viši nego u ljusci suncokreta i može da iznosi do 6% prema nekim autorima. ali je znatno niži nego kod domaćeg uglja (2 . Somboru i Vrbasu.7% (max. Analizom uzoraka dobijene su prosečne vrednosti sagorljivih komponeneti prema Peart-u. Sagorevanje komadnog oklaska u vertikalnom sloju još nije dovoljno proučeno. Da ne bi došlo do pregrevanja rešetke koristi se i vodom hlađena kosa rešetka. (tabela 32): 73 . Zemun Polje i Požarevac). III-obamiranje) U tabeli 32 može da se vidi da se navedena biogoriva po kvalitetu nalaze između domaćeg lignita i mrkog uglja. Dok je ljuska suncokreta relativno sitna i ravnomernog granulometrijskog sastava. Tok krive temperatura-vreme procesa sagorevanja biogoriva (I-razlaganje. Sl. a pepeo od biomase može da posluži kao dobro mineralno đubrivo.gasovi) relativno je visok i iznosi oko 80%. kao alternativno biogorivo. Mleveni oklasak vrlo dobro sagoreva u ciklonskim ložištima. IIsagorevanje. Udeo pepela u biomasi iznosi 2 . odnosno od dogorevanja (tinjanja) nepotpuno sagorelih delova biogoriva. Kod sagorevanja oklaska na klasičnoj kosoj rešetki javljaju se ozbiljni problemi vezani za pregrevanje rešetke. Gorivi sastojci biomase (C. Istraživanjem sagorevanja kukuruzovine pokazalo se da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo. U semenskim centrima zdrobljeni oklasak sagoreva u fluidiziranom sloju (Subotica. Bačka Topola i Šid) ili kosoj rešetci (Sombor. 32). Udeo pepela je viši nego kod drveta. Biogoriva se međusobno mnogo ne razlikuju po elementarnom hemijskom sastavu. Pepeo od konvencionalnih goriva je štetan za životnu sredinu.

Okvirno posmatrano 3 kg slame može da zameni 1 kg dizel goriva (D2) ili ulja za loženje. Ranije se toplotna vrednost biomase upoređivala sa kamenim ugljem.700 kJ/kg. Iz navedenog se može konstatovati da pšenična slama može da bude u pogledu dobijanja toplotne energije dobro biogorivo.36 kJ/kg. predstavljaju veoma kvalitetno biogorivo. 74 .56 kg oklaska (sa 7. a sadržaj volatila relativno visok (oko 80%).12%.7 . Oni su takođe pratili i još neke od faktora koji utiču na toplotnu moć pšenične slame. br. U tim ispitivanjima su došli do zaključka da: sorta. Prosečne vrednosti toplotne moći pšenične slame svedene na suvu masu kreću se oko 15. Povišenjem količine vlage u pšeničnoj slami opada u većoj ili manjoj meri i njena toplotna moć.15.6 7.600 – 16. 2.4 kJ/kg.9 kJ/kg. Donja toplotna vrednost oklaska menja se sa sadržajem vlage od 5% .16.7 kJ/kg. za 20% . 4. Jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti neke materije kao goriva je njena toplotna moć. a Preveden (1980) uvažavajući mnogobrojne uticaje navodi šire granice vrednosti toplotne moći od 15. Danas se upoređuje sa tečnim gorivom (dizel gorivom ili uljem za loženje). Na slici 58 prikazana je zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadržaja vlage. a oklaska od kukuruznog klipa 14.7 18.14. Perunović i sar. Ljuske od suncokreta. 2. zavisno od sadržaja vlage u ljusci. (V) Fiksni ugljenik.Tabela 32. ravno ili bolje od velikog dela domaćih ugljeva.4 790 .954°C Suva masa (%) 15 76. kao i od njihovog sadržaja vlage. Brkić i Janić (1998) iznose orijentacionu vrednost za donju toplotnu moć kod pšenične slame. fiksni ugljenik (Cfix) 8. za 10% .000 kJ/kg. Skoro svi semenski centri koriste oklasak kao alternativno gorivo. Sa porastom sadržaja vlage u biljnoj masi opada toplotna moć biomase.2 3. koje je rentabilno sagorevati u ložištima parnih kotlova instalisanim na uljarama. Sadržaj sagorljivih komponenti u kukuruzovini Red. koje nastaju u tehnološkom procesu proizvodnje jestivog ulja.0 MJ/kg (suve mase). volatili.24 % i pepeo (a) 1.2 840 .64%.35 kJ/kg. pri njenoj skladišnoj vlažnosti od 14%. (1985) za tu vrednost navode podatak od 16.086. (Cfix) Pepeo.826.7 kJ/kg.17. Toplotna moć biomase zavisi od sadržaja vlage u biljnom materijalu.0 1. Donja toplotna moć ljuske od suncokreta je 15.210 kJ/kg. Za apsolutno suv oklasak dobijena je gornja toplotna vrednost od 18. 5. Toplotne moći biogoriva se razlikuju u zavisnosti od vrste i sastava biogoriva. Komponente Sadržaj vlage. Bale slame obično sagorevaju na ravnoj ili kosoj rešetci.3 kJ/kg i za 25% . (w) Isparljivi deo. Martinov (1980) navodi srednju vrednost donje toplotne moći (za uzorke od 15% vlage) od 13. Toplotna moć žitne i sojine slame iznosi od 12.14%.13. (t) Sirova masa (%) 35 54. od 14.16 kJ/kg.5% sadržaja vlage) po toplotnoj moći odgovara 1 kg lakog ulja za loženje (EL). Samlevena slama dobro sagoreva u prostoru (kovitlac ložišta i ciklonska ložišta). za 15% . 3.45 kJ/kg. dok je sadržaj pepela oko 2%.6 7. đubrenje i lokacija uzgajanja ne utiču značajno na toplotnu moć pšenične slame. Sadržaj vlage u ljusci obično iznosi 12 .815°C Ako se uzme u obzir apsolutno suva masa kukuruzovine onda isparljivi deo (V-volatili) iznosi 90. Tako.3 kJ/kg. 1. (a) Temperatura topljenja pepela.

.w)/100 . procentualno izražena u odnosu na apsolutno suvu masu goriva (%). . Jedan kilogram ljuske može da zameni 0. . . . . . . . Sagorevanjem vlažne kukuruzovine troši se vlastita energija na isparavanje vode.002. "latentnu toplotu") okolini. Rigins je utvrdio korelaciju između sadržaja vlage i donje toplotne vrednosti za kukuruzovinu (slika 58). 58. Ukoliko se sakuplja vlažna kukuruzovina vlaga joj smanjuje toplotnu vrednost.24. .4 W (kJ/kg) . .44 . . .Sl.4 w (kJ/kg) . . a oko 70%. a količina pepela je mala. .6 MJ/kg. . pri čemu predaje toplotu faze (tzv. . Dakle. Zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadržaja vlage Prema nekim autorima ljuska od suncokreta ima toplotnu moć 17. . Poznavajući gornju toplotnu moć i količinu (sadržaj) vodene pare u produktima sagorevanja apsolutno suve biomase može se izračunati donja toplotna moć prema izrazu: hds = hgs . Ona iznosi oko 16. . Toplotna moć kukuruzovine. u slučaju kada posle toga sagoreva topao gas. . . hd = 19. .sadržaj vlage u kukuruzovini (%). . . . . (2) gde je: w . . Dobijena vrednost toplotne moći odnosi se na apsolutno suvu masu biogoriva. . je dosta visoka. Produkti sagorevanja (dimni gasovi) nemaju štetnih sastojaka. . .24. Gornja toplotna moć goriva (hg) dobija se određivanjem u kalorimetrijskoj bombi (najčešće). pri tome se produkti sagorevanja hlade na temperaturu okoline.. . .55 MJ/kg. Preračunavanje toplotne vrednosti na masu vlažnog biogoriva obavlja se uz pomoć izraza: hdv = hds (100 . (4) 75 . . . .količina vodene pare u produktima sagorevanja. . a vodena para iz produkata sagorevanja se kondenzuje. . (3) gde je: W. Kod dobrog sagorevanja ljuske u ložištu kotla ne dolazi do zagađivanja okolne sredine. . Gasifikacijom kukuruzovine postignut je energetski stepen korisnosti gasogeneratora od 85 . . . . . istraživanja sagorevanja kukuruzovine pokazuju da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo.4 kg mazuta. kao biogoriva. .186. Kod donje toplotne moći voda se nalazi u obliku vodene pare. kad se gas prečišćava i hladi za pogon gasnih motora. . veća je od lignita. .90%.82 w (kJ/kg) . .

umesto 1 Nm3 zemnog gasa. 8. . . Kada se ova računica prevede u cenovne odnose. 2. Ratarska biomasa Pšenična slama Ječmena slama Ovsena slama Ražena slama Kukuruzovina Kukur. 7. 2. Tabela 34.50 13.gde je: w . Oklasak od kukuruza Stabljika suncokreta Ljuske suncokreta Slama od soje Slama od uljane repice Stabljika hmelja Stabljika duvana Donja toplotna moć (MJ/kg) 14. .00 13. .20 14. 3. Iz ovog prikaza može da se konstatuje da toplotna vrednost iznosi 2. Gornja toplotna moć izražena u odnosu na vlažno biogorivo je: hgv = hdv + 24.85 76 . sem. . Tabela 33. .4 (W + w) (kJ/kg) .50 14. . . Toplotne moći različitih vrsta goriva Red br.00 14. . .40 14.teško Benzin Vrsta goriva Donja toplotna moć (kJ/kg) 15827 18600 30100 22500 32500 28800 42080 41780 42040 U tabeli 34 data je donja toplotna moć ratarskih biomasa.5 puta jevtinija za ekvivalentnu energetsku vrednost. 8.95. 1.sadržaj vlage u biogorivu (%). 4. (5) U tabeli 33 date su donje toplotne moći različitih vrsta goriva.85 14.36 puta manja od toplotne vrednosti zemnog gasa. onda ispada da je biomasa 3.63 kg biogoriva (bale slame). 3. . 5.00 13. Toplotna vrednost ratarske biomase Red. 10.55 15.85. 5 6. 12. 6. . . a biomasa sa 0.50 17.70 17. . Slama Drvo Drveni ugalj Mrki ugalj Kameni ugalj Koks Ulje za loženje . . 13.lako . . to je potrebno obezbediti 2. . . kukuruza. 4. 9. . 7. 11. br. Pošto gas može u ložištima kotlova da sagoreva sa stepenom energetske efikasnosti 0.70 14. 1.

Usled toga može doći do začepljavanja otvora za dovod vazduha za sagorevanje i povećanja otpora pri njegovom dovodu. prljanja zagrevne površine postrojenja i prouzrokovanju velikih teškoća u podešavanju rada postrojenja za sagorevanje. Maksimalna temperatura produkata sagorevanja je ograničena temperaturom omekšavanja. prema DIN normama. Perunović ističe da je temperatura topljenja pepela nalazi ispod 900°C. ukazuje na nisku temperaturu topljenja pepela. Usled toga može doći do začepljavanja otvora za dovod vazduha za sagorevanje i povećanja otpora pri njegovom dovodu. a zatim se hlade pri kontaktu sa vazduhom za sagorevanje. odnosno topljenja pepela i mora se vrlo precizno regulisati. često se stvaraju znatno veći problemi u odnosu na sagorevanje uglja sa znatno višim sadržajem mineralnih materija.Kao što je već istaknuto pepeo biogoriva. Loša osobina pepela se ogleda i u njegovom intenzivnom lepljenju na površine ložišta. Tako u literaturi za temperaturu omekšavanja pepela navodi se vrednost od 800°C. Prema njegovom tvrđenju. Kao što je već istaknuto pepeo biogoriva. U tabeli 35 prikazane su temperature topljenja pepela iz biomase. zajedno sa SiO2 u biomasi (kod pepela slame 30 – 40%). 77 . To se posebno odnosi na sagorevanja biogoriva u sloju. izmenjivačkim površinama i dimnim kanalima. Visoki procenat Na2O. Ranije se smatralo da je za poznavanje ponašanja mineralnog dela biogoriva dovoljno poznavanje njegove elementarne hemijske analize i karakterističnih temperatura pepela. gde se mineralne materije tope usled visokih temperatura koje vladaju u koksnoj zoni. Taj problem je izuzetno izražen pri sagorevanju pšenične slame (pogotovo visoko alkalne). što može dovesti do ozbiljnih oštećenja postrojenja za sagorevanje. kao i ponašanju pojedinih komponenti u toku procesa sagorevanja. odnosno njegovih komponenti su naročito važne za izbor konstrukcije ložišta i način regulisanja sagorevanja. pa i pšenične slame predstavlja jednu od najvećih smetnji za adekvatno vođenje procesa njenog sagorevanja. a zatim se hlade pri kontaktu sa vazduhom za sagorevanje. Iz tog razloga se mora povesti računa o ograničenju toplotnog opterećenja rešetke i ložišnog prostora postrojenja za sagorevanje. kod koje agrotehnika u proizvodnji slame nalaže veću primenu mineralnih đubriva. što je od bitnog uticaja na određivanje temperaturnog nivoa ložišta. Iz navedenog proizilazi da i pored toga što prilikom sagorevanja pšenične slame ostaje relativno malo pepela. pa se moralo pristupiti proučavanju minerološkog sastava pepela. Pri tome otvrdnu obrazujući poroznu. usled visokog sadržaja alkalnih metala u pepelu pšenične slame. Osobine pepela. prljanja zagrevne površine postrojenja i prouzrokovanju velikih teškoća u podešavanju rada postrojenja za sagorevanje. kalcijuma 2. gde se mineralne materije tope usled visokih temperatura koje vladaju u koksnoj zoni. Taj problem je izuzetno izražen pri sagorevanju pšenične slame (pogotovo visoko alkalne). Na sagledavanju karakteristika pepela od pšenične slame radili su mnogi istraživači. navodi se da pepeo pšenične slame izmeđi ostalog sadrži: kalijuma 11. fosfora 1. kod koje agrotehnika u proizvodnji slame nalaže veću primenu mineralnih đubriva.60%. To nije dovoljno.50% i magnezijuma 0. što može dovesti do ozbiljnih oštećenja postrojenja za sagorevanje. ali čvrstu šljaku. Pri tome otvrdnu obrazujući poroznu. Loša osobina pepela se ogleda i u njegovom intenzivnom lepljenju na površine ložišta.60%. pa i pšenične slame predstavlja jednu od najvećih smetnji za adekvatno vođenje procesa njenog sagorevanja. izmenjivačkim površinama i dimnim kanalima. To se posebno odnosi na sagorevanja biogoriva u sloju.90%. ali čvrstu šljaku.

3. dolazi do omekšavanja pepela. drveta i kore od drveta. sojine slame od 33% i kukuruzovine od 33% ili umesto pšenične slame može da se u ložište ubaci oklasak od kukuruza (tkzv. da bi se smanjila količina pepela u biogorivu. Naime. šuška itd. 2. 78 .) ili suncokretova ljuska. Tako na primer. Zbog toga. neophodno je da se obavlja mešanje više vrsta biomasa. Parametri Početak sinterovanja Početak omekšavanja Omekšavanje pepela Topljenje pepela Slama (oC) 740 940 1080 1240 Oklasak (oC) 760 970 1100 1325 U tabeli 35 dat je prikaz elementarnog sastava ratarskih biomasa. šapurika. može da se napravi smeša pšenične slame od 34%. temperatura u ložištu ne sme da pređe 850oC. rulina. 4.Tabela 35: Temperature topljenja pepela iz biomase. jer već na temperaturi od 940oC. Sojina slama ima nižu vrednost pepela.br. prema DIN 51730 Red. 1. Pepeo iz biomase je ograničavajući faktor u podizanju temperature sagorevanja biomase. Na osnovu podataka iz ove tabele može se reći da najveći problem čini visoka vrednost pepela u pšeničnoj slami. čokanj.

ekonomsku i ekološku efikasnost tog procesa. industrijski i komunalni otpad. tip ložišta za sagorevanje biomase. su navedene razne mogućnosti sagorevanja biomase.). koji se koriste za zagrevanje objekata većih zapremina i velika industrijska postrojenja snaga od 360 kW do preko 50 MW. koja se koristi u običnom životu. a emisija štetnih gasova u atmosferu veća. Glavna podela se odnosi na tip ložišta za sagorevanje biomase koje direktno utiče na izbor tehnologije. TEHNOLOGIJA I TEHNIKA ZA SAGOREVANJE BIOMASE Sagorevanje je tehnologija transformacije hemijske energije iz goriva u toplotnu energiju. a kod kojih se biomasa direktno sagoreva mogu biti manjih snaga 30 – 50 kW. pa i biomase je danas doveo do ekoloških problema svetskih razmera zbog čega se svakodnevno radi na usavršavanju tehnologija sagorevanja.5. njihovog uobičajenog sadržaja pepela i vlage predstavljen je u tabeli 36. od onih koja se koriste u domaćinstvima. Adekvatan izbor tehnologije za namensko sagorevanje biomase u cilju dobijanja toplotne energije je od najvećeg značaja za energetsku. industriji ili za dobijanje drugih vidova energije (električne i dr. i oni se koriste za zagrevanje pojedinačnih objekata ili manjih proizvodnih pogona. U tabeli 36. ali se tu najčešće sagoreva kao dopunsko gorivo izmešana sa konvencionalnim energentima. što je granulacija biomase veća i što se više biomase ubacuje odjednom u ložište (pogotovo ako biomasa u sebi sadrži povećan stepen vlage) sagorevanje je nekvalitetnije. tipu ložišta. Postrojenja koja su najčešće u primeni. Biomasa se sagoreva i u najvećim postrojenjima termičkih snaga od preko 400 MW. ali je termoenergetsko postrojenje za istu toplotnu snagu u celini znatno jeftinije. potrebnu snagu termoenergetskog postrojenja. U svakom slučaju verovatno najvažniji faktori za izbor tehnologije sagorevanje se odnose na vrstu i formu raspoložive biomase. povećanju obima korišćenja obnovljivih energenata i povećanju energetske efikasnosti svih činioca u proizvodnji i korišćenju toplote. snaga 1 do 120 kW. Pri ovome je važno napomenuti da potpuno sagorevanje i visoki stepen energetske efikasnosti u postrojenjima za direktno sagorevanje biomase nije lako postići. Čvrsta biomasa kao energent može da se klasifikuje na: drvnu. Za realizaciju tehnologija direktnog sagorevanja biomase danas su u upotrebi postrojenja različitih toplotnih snaga. Pregled postrojenja u kojima se sagoreva biomasa po načinu opsluživanja. do najvećih kotlovskih i kogenergacijskih postorjenja (CHP) snaga iznad 400 MW. što u samoj osnovi već u velikoj meri predodređuje izbor tehnologije za njeno direktno sagorevanje. srednjih snaga 50 do 360 kW. Kada je kvalitet inperativ kod sagorevanja koristi se usitnjena forma goriva.2. 79 . veličinu raspoloživih investicionih sredstava i dr. Obim primene sagorevanja raznih vrsta goriva. zahtevi o veličini štetnih uticaja na životnu i radnu sredinu. vrsti i formi korišćene biomase. kako u industrijski razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. U principu. nedrvnu (najčešće sekundarni i tercijelni ostaci poljoprivredne proizvodnje). sadržaj i osobine pepela u biomasi. Veliki broj faktora su usmeni na neku od moguće primenljivih tehnologija sagorevanja biomase. životinjski. najčešće ugljem.

orezana granjevina svi oblici usitnjenog drvnog goriva. granjevina čips drveta sa visokim sadržajem vlage prednji deo bala biomase cele bale biomase bale biomase sa iseckanom masom sečena biomasa. d < 10 mm sečena biomasa.Tab. Najčešće korišćena postrojenja za sagorevanje biomase Tip ložišta 2 Peći na drva Opseg toplotnih snaga 3 2 – 10 kW Gorivo 4 suve kratke cepanice kratke cepanice. većina vrsta biomase suvo drvo. d < 10 mm sečena biomasa. orezana granjevina peleti biomase drveni čips. 36. d < 5 mm Sadržaj pepela 5 <2% Sadržaj vode u gorivu 6 5-20% Način korišćenja 1 Ručno Peć ili kotao na cepanice Peć ili kotao na pelete Rešetka za dovođenje goriva odozdo Postrojenja sa pomerljivom rešetkom Rešetka sa predložištem Rotirajuća rešetka za dovođenje goriva odozdo 5 – 50 kW <2% 5-30% Pelete 2 – 25 kW 20 kW – 25 MW <2% 8-10% <2% 5-50% 150 kW – 15 MW 20 kW – 15 MW <50% 5-60% <5% 5-35% 2 – 5 MW <50% 40%65% Automatsko Gorionik oblika cigarete 3 – 5 MW <5% 20% Postrojenja za cele bale 3 – 5 MW biomase Postrojenja 100 kW – 5 na biomasu iz MW poljoprivrede Lebdeći fluidizovani sloj Cirkulirajući fluidizovani sloj Gorionik za prašinu 5 – 15 MW <5% 20% <5% 20% <50% 5-60% 15 – 100 MW <50% 5-60% 5 – 10 MW <5% <20% 80 .

d < 10 mm sečena biomasa. što omogućava da se u radu postrojenja postigne fiksni režim izlaznih i ulaznih temperatura grejnog fluida od 80oC do 38oC. Velika pažnja je usmerena na stalnost užarenog sloja u komori kojim se obezbeđuje dovoljno toplote za početak sagorevanja novo ubačenog goriva – peleta. Rad takvih postrojenja je u najvećem delu automatizovan uz kontrolu i regulaciju važnijih parametara sagorevanja korišćenjem adekvatne mikroprocesorske mernoregulacione tehnike. Tehnologija primene i konstrukcija manjih termoenergetskih postrojenja Sadašnja postrojenja manjih snaga koja koriste pelete biomase kao biogorivo su namenjena za domaćinstva ili manje potrošače toplotne energije. Ova postrojenja su opremljena ventilatorom izduvnih gasova. Po izlasku sagorivih gasova iz primarne komore za sagorevanje. Takva postrojenja (sl. Koš za pelete kod manjih postrojenja za sagorevanje se nalazi u osnovnoj konstrukciji i ujedno je i ciklon koji odvaja prašinu od ubačenih peleta. U automatskoj sprezi foto ćelije. sa neophodnošću vađenja pepela iz postrojenja jednom do dva puta nedeljno. Termička snaga postrojenja namenjenih domaćinstvima iznosi do 120 kW. dok se sa sličnim konstrukcijama prave postrojenja snage i nekoliko stotina kilovata. dodatno se mešaju sa sekundarnim vazduhom i u sekundarnoj komori sagorevaju na temperaturama od 1200 do 1300oC. što obezbeđuje visoku energetsku efikasnost u radu takvih postrojenja. d = 2-3 mm 5 <50% 6 5-60% <50% <5% 5-60% 20% * udeo biomase u ukupnoj masi goriva je uobičajeno manji od 10% 2.1. Čišćenje razmenjivačkih površina kotla se realizuje automatski. 81 .5. koji obezbeđuje potpritisni režim rada postrojenja i tako sprečava opasnost od povratnog plamena od ložišta da koša sa gorivom. lambda sonde i ventilatora vazduha za sagorevanje omogućen je rad postrojenja u režimima od 30 do 100% deklarisanih kapaciteta.2 Lebdeći fluidizovani Sagorevanje sloj izmešanih Cirkulirajući goriva fluidizovani Co-firing* sloj Gorionik za prašinu 1 3 Total 50 MW – 150 MW Total 100 – 300 MW Slama 5 MW – 20 MW 4 sečena biomasa. puža za dovod goriva. d < 10 mm sitna biomasa. Primarna komora za sagorevanje je obložena šamotom i u njoj se peleti biomase sagorevaju na nižim temperaturama od oko 800oC. Postrojenja funkcionišu sa mogućnošću varijabilnog odvođenja toplote. Kao dodatna sigurnost od povratnog plamena između ložišnog prostora i koša za gorivo se ugrađuje i čelična ustava. Peleti biomase se u primarnu komoru za sagorevanje dovode u kontinuitetu preko pužnog transportera za doziranje. Razmenjivačka komora je dimenzionisana da pored dobre razmene toplote između vrelih produkata sagorevanja i grejnog fluida omogući i dobro dogorevanje gorivih materija. 59) najčešće rade na principu primarne i sekundarne komore za sagorevanje sa gravitacionim ubacivanjem goriva. kao i odvajanje pepela.

dodavanje sekundarnog vazduha. komora za dogorevanje gasovitih produkata sagorevanja. Važno je istaći da su do navedene snage investicioni troškovi za realizaciju takvog postrojenja niži nego za postrojenja gde se primenjuju druge tehnologije. pepeljara letećeg pepela) 2.  ložišta sa pokretnim rešetkama. ložišta za sagorevanje goriva na rešetkama. npr. 5. 7. Ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) (sl. 8. Gorivo se u ovo ložište potiskuje najčešće odozdo pužnim transporterima. puž za doziranje goriva. koja u sebi ima malo pepela. Tehnologija primene i konstrukcija industrijskih termoenergetskih postrojenja Za sagorevanje biomase koja su najčešće u praktičnoj primeni u industriji i kod sistema daljinskog centralnog grejanja mogu se navesti sledeća važnija tehnička rešenja i to:  ložišta sa nepokretnim rešetkama. 3. Tako se kao veoma dobra goriva za ova ložišta koristi biomasa u formi strugotine. 82 .5. 2. razmenjivač toplote sa sistemom za čišćenje. 59. 4. primarna komora za sagorevanje gde se dodaje primarni vazduh za sagorevanje. pelleta i piljevine. Kotao za sagorevanje peleta biomase ubacivanih odozgo sa automatskim radom (1. 6.  ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte). 60) Ovo ložište se koristi najčešće za usitnjenu biomasu dimenzija manjih od 50 mm.  ložišta za sagorevanje u ciklonima ili u vrtložnim ložištima i  ložišta u fluidizovanom sloju. pepeljara za sakupljanje pepela iz primarne komore za sagorevanje.Sl.2. koš za gorivo. Najbolje karakteristike ova ložišta pokazuju do 6 MW.

61. koje se mogu pomerati različitim brzinama u zavisnosti od zona sagorevanja goriva na njoj. usled pomeranja rešetnica napred-nazad. 61) Kosa rešetka se sastoji od pokretnih i nepokretnih rešetnica. Ložište sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte) Ložišta sa pokretnom rešetkom Od ložišta sa pokretnom rešetkom koja se koriste za sagorevanje biomase mogu se navesti:  ložišta sa kosom pokretnom rešetkom. po kojima se gorivo pomera. Ložišta sa kosom pokretnom rešetkom (sl.  ložišta sa puzećom (lančastom) rešetkom. Rešetnice kose pokretne rešetke su izrađene od 83 . 60. Kosa pokretna rešetka Najčešće se pomeranje realizuje hidrauličkim ili eletričnim mehanizmima.  ložišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom. spušta na dole.Sl. Rešetka se sastoji od nekoliko sekcija. Sl.  ložišta sa vibrirajućom rešetkom i  ložišta sa rotirajićom rešetkom.

Na njima se sprečava nekontrolisano pomeranje goriva usled dejstva gravitacione sile. Kod ovih tehnologija sagorevanja. kod ovih horizontalno pomerljivih rešetki gorivo se u sloju dobro okreće i pokreće. velika prednost ovih rešetki je u tome što je ukupna visina ložišta značajno smanjena. 63. rotirajuće metalne gusenice lanca.lančastom rešetkom (sl. Sl. tj. Takođe. što uvek obezbeđuje ujednačenu debljinu sloja i njegovu homogenost. 62) Gorivo se na ovim rešetkama nalazi sa gornje strane ukoso postavljenih rešetnica. 62. Sl. kao što je to slučaj kod kosih rešetki. Ložišta sa horizontalnom pokretnom rešetkom (sl.vatrootporne legure čelika i u radu postrojenja se njihovo hlađenje obavlja vazduhom za sagorevanje ili vodom. Horizontalna pokretna rešetka Ložišta sa horizontalnom pokretnom .lančasta rešetka 84 . Horizontalna ili kosa pokretna . 63) Rešetka kod ovih ložišta je sačinjena od beskrajne.

Gorivo se u odnosu na rešetku ne pomera, nego po istresanju na rešetku putuje sagorevajući sa njom kroz ložište. Na kraju ložišta na rešetki ostaje samo pepeo koji se po obrtanju rešetke izbacuje u transporter za iznošenje pepela iz ložišta. Prednosti ovog načina sagorevanja na horizontalnoj ili kosoj pokretnoj - lančastoj rešetki ”čipsa” od drveta, peleta i briketa biomase se ogleda u ujednačenom sagorevanju po pojedinim zonama sagorevanja, prilikom eksploatacije ovih ložišta njihovo održavanje je lako, kao i izmene oštećenih rešetnica. U poređenju sa pokretnim rešetkama kod ovih rešetki je vreme sagorevanja duže i intenzivnije dodavanje primarnog vazduha. Ložišta sa vibrirajućom rešetkom (sl. 64) Rešetka od dva i više segmenata je kod ovih ložišta postavljena na oprugama, tako da se ljulja pokretana vibro pogonom. Ljuljanjem, tj. vibriranjem rešetke se gorivo pomera ka transporteru za uklanjanje pepela iz ložišta. Primarni vazduh se dodaje kroz rupe koje se nalaze na rebrima segmenata rešetke. Kod ove tehnologije sagorevanja dolazi do zašljakivanja goriva usled njegovog sabijanja vibriranjem rešetke. Ova tehnologija sagorevanja se ne preporučuje kod goriva koja lako sinteruju, tj. omekšavaju i kod kojih dolazi do zašljakivanja, kao što je vlažna usitnjena biomasa i dr. Nedostaci ovakvog načina sagorevanja biomase se manifestuju visokom emisijom letećeg pepela iz ložišta koju prouzrokuju vibracije i u čestim slučajevima povišena je emisija ugljenmonoksida.

Sl. 64. Vibrirajuća rešetka Ložišta sa rotirajićom rešetkom i dovođenjem goriva odozdo (sl. 65) Rešetka kod ovih ložišta se sastoji od segmenata koji imaju suprotno obrtanje i kroz koje se u središnjem delu dovodi biomasa, kao gorivo i primarni vazduh. Biomasa se najčešće potiskuje pužnim transporterom. Suprotno smerno obrtanje segmenata rešetke veoma dobro meša biomasu, što je od najvećeg značaja za sagorevanje vlažne biomase. U ovim ložištima se mogu sagorevati i vlažne mešavine čvrste biomase i životinjskih eskremenata. Sagorivi isparljivi produkti sagorevanja – volatili sagorevaju u gornjim horizontalnim ili vertikalnim komorama za sagorevanje, gde se mešaju sa sekundarnim vazduhom

85

Sl. 65. Rotirajuća rešetka sa dodavanjem goriva odozdo Ložišta u obliku rotirajuće kupe (sl. 66) U osnovi se sastoji od polako rotirajuće rešetke u obliku obrnutog kosog konusa. Primarni vazduh ulazi u ložište kroz centralnu cev koja ulazi u donji deo konusa rešetke. Sekundarni vazduh se ubacuje sa velikim brzinama pri vrhu cilindrične komore za sagorevanje i to u njegov središni deo. Ova rešetka nije dovoljno ispitana kod sagorevanja biomase i za sada u tom pogledu treba biti obazriv.

Sl. 66. Ložišta u obliku rotirajuće kupe (1. ubacivanje goriva, 2. rotirajuća rešetka za sagorevanje, 3. dno konusa rešetke, 4. ubacivanje primarnog vazduha, 5. regulacija ubacivanja primarnog vazduha, 6. izuzimanje vazduha, 7. pužni transporter za izuzimanje pepela, 8. komora za sagorevanje volatila, 9. ubacivanje sekundarnog vazduha)

86

Sistemi za sagorevanje prašine (sl. 67) Biomasa, kao što je piljevina, fina strugotina ili usitnjena biomasa iz poljoprivredne proizvodnje se najčešće pneumatski ubacuju u ložište (uobičajeno tangencionalno). Ložišta su najčešće izrađena u obliku vertikalnih ili horizontalnih ciklona ili vrtlog ložišta. Biomasa koja se sagoreva u ovim ložištima mora biti ujednačenih dimenzija, maksimalne veličine čestica od 10 - 20 mm. Vlažnost biomase mora biti ispod 20%. Početo sagorevanje u ložištu se izvodi pomoću dodatnog gorionika, koji je u funkciji dok se ne stabilizuju radni parametri u ložištu. Biomasa se tokom sagorevanja prvo gasifikuje, pretvori u volatile, da bi nakon toga u kratkom vremenu sagorela. Proces se odvija brzo, zbog malih dimenzija čestica sagorevane biomase. Zbog brzine odvijanja procesa sagorevanja biomase veoma je važno proces pratiti sa preciznom mernom tehnikom brzog odziva i potrebne parametre regulisati automatski. Nedostatak kod ove tehnologije sagorevanja biomase se manifestuje u relativno brzom propadanju ozida ložišnog prostora, koji se degradira usled toplotnog stresa i erozije od strane letećih sagorevanih čestica biomase. Pored ovih tehnologija sagorevanja biomase u formi prašine u primeni su i drugi sistemi kod kojih se prašina biomase u ložište ubacuje bez njenog kovitlanja.

Sl. 67. Ložišta za sagorevanje prašine biomase (1. ubacivanje primarnog vazduha, 2. ubacivanje čestica biomase, 3. faza gasifikacije i delimičnog sagorevanja, 4. recirkulacija produkata sagorevanja, 5. izbacivanje pepela iz ložišta, 6. ubacivanje sekundarnog vazduha, 7. ubacivanje tercijelnog vazduha, 8. ekranisani toplovodni kotao) Ložišta za sagorevanje u fluidizovanom sloju (sl. 68) Lebdeći fluidizovani sloj (BFB) i cirkulirajući fluidizovani sloj (CFB) treba razlikovati. Ložište kod ovog postrojenja je u obliku cilindričnog suda koji na dnu ima perforiranu ploču. U koritu suda na ploči se nalazi suspenzija vrućeg, inertnog i skupog materijala.

87

68. kao i odvajanje metala iz biomase.  imaju mali sadržaj pepela u produktima sagorevanja.  kod ovih ložišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova. Ložišta sa dodavanjem goriva odozdo (sistem retorte)  cena ovih ložišta je relativno niska za snage ispod 6 MW.  jako su osetljiva na zašljakivanje. Odgovarajuća priprema biomase koja se sagoreva u pogledu veličina čestica je neophodna. Uporedne karakteristike tehnologija i tehnike za sagorevanje biomase Ložišta sa nepokretnom rešetkom za sagorevanje  cena ovih ložišta je najniža za snage ispod 5 MW.5. Intenzivan prenos toplote i mešanje obezbeđuju dobre uslove za potpuno sagorevanje biomase sa niskim koeficijentom viška vazduha. Brzina kod fluidizacije iznosi za BFB tehnologiju 1 do 2.3. ali se ograničenja ispoljavaju u pogledu veličine čestica gorive biomase i nečistoća koje se nalaze u sagorevanoj biomasi. Temperatura sagorevanja se mora održavari nižom od uobičajenih 800-900oC u cilju sprečavanja sinterovanja pepela u fluidizovanom sloju.5 m/s. 88 .  nisu pogodna za sagorevanje biomase povišene vlažnosti.  fleksibilna su u pogledu veličine i forme sagorevane biomase.  sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena. Ova tehnologija sagorevanja je fleksibilna u pogledu korišćenja različitih mešavina goriva.  ložišta rade sa visokim koeficijentom viška vazduha. a za CFB 5 do 10 m/s. Primarni vazduh ulazi odozdo u cilindar ložišta i podiže do lebdenja fluidizovani sloj.  eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski. što smanjuje efikasnost njihovog rada.Uobičajeni materijali u koritu su silicijumski pesak i dolomit. Sl. Sagorevanje u fluidizovanom sloju 2.

 ložišta rade sa većim koeficijentom viška vazduha. u ova ložišta je jednostavno kontinualno ubacivanje goriva i lako izvođenje te operacije.  niska fleksibilnost u pogledu veličina čestica biomase koje se sagorevaju.  eksploatacioni troškovi pri radu postrojenja su niski.  sagorevanje se obavlja u uslovima koja nisu homogena.  pri dobrom sprovođenju procesa sagorevanja.  kod ovih ložišta je veoma teško postići niske emisije štetnih gasova kod nižih režima rada. iz ložišta se emituje mala emisija štetnih gasova. Ložišta sa lebdećim fluidizovanim slojem  ložište nema pokretnih delova. 89 .  nisu u velikoj meri osetljiva na zašljakivanje.  NOx redukovanje emisije je veoma dobro.  nisu pogodna za mešanje drvne biomase sa biomasom iz poljoprivredne proizvodnje  da bi se produkovala manja emisija NOx gasova mora se biomasa sagorevati po posebnim tehnologijama. što povećava efikasnost njegovog rada.  primenljiva su samo za sagorevanje biomase sa malim sadržajem pepela. Ložišta za sagorevanje prašine  kod ovih ložišta je moguć rad sa malim viškom kiseonika (4-6%).  imaju mali sadržaj pepela u produktima sagorevanja.  značajno redukovanje emisije NOx iz ložišta se postiže pri adekvatno uspostavljenom koeficijentu viška vazduha.  kod eksploatacije ciklonskih ili vrtlog ložišta izraženo je habanje ozida  za startovanje sagorevanja do uspostavljanja stabilnih parametara rada neophodno je korišćenje dodatnog gorionika i drugog goriva.  kontrola opterćenja pri radu ložišta i potrebna podešavanja mogu da budu veoma efikasna i brza.  veličina čestica biomase koja se sagoreva mora biti manja od 10 – 20 mm. što smanjuje efikasnost njihovog rada. Ložišta sa pomerljivom rešetkom za sagorevanje  cena ovih ložišta je relativno niska za snage ispod 15 MW. što povećava efikasnost rada ložišta i smanjuje količinu gasovitih produkata sagorevanja.  fleksibilna su u pogledu veličine sagorevanih čestica biomase i njihove vlažnosti.  velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadržaja vlažnosti  mali višak kiseonika u radu (3-4%).

 mala fleksibilnost u pogledu veličine sagorevanih čestica biomase.  osrednja osetljivost na sklonosti pepela ka zašljakivanju. sagorevanjem u prostoru ili pomičnom rešetkom.  velika cena koštanja.5. 90 .  visoki troškovi pri radu postrojenja.  rad ložišta u delimičnom opterećenju zahteva posebnu tehnologiju. tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage preko 20 MW.  NOx redukovanje emisije je veoma dobro.  rad u delimičnom opterećenju zahteva drugi sloj materijala. tako da je njihova izgradnja opravdana samo za postrojenja snage preko 30 MW. velika cena koštanja.  osrednja osetljivost na sklonost pepela ka zašljakivanju.  gubitak inertnog materijala sa česticama pepela. koje moraju biti manje od 80 mm.  gubitak inertnog materijala sa česticama pepela. Praktična primenljivost pojedinih tehnološko-tehničkih rešenja pri sagorevanju biomase Slikoviti prikaz primerenosti tehnološko–tehničkih rešenja za termičke snage ložišta do 100 MW i pojedinih formi biomase za sagorevanje predstavljen je na slici 6.  u radu postrojenja se javlja i erozija izmenjivača toplote u fluidizovanom sloju Ložišta sa cirkulirajućim fluidizovanim slojem  ložište nema pokretnih delova.  visoki sadržaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja. koje moraju biti manje od 40 mm.  u postrojenju je moguć izuzetno velik prenos toplote zbog ostvarenih turbulencija u radu.4.  mali višak kiseonika u radu (1-2%).  visoki sadržaj pepela u gasovitim produktima sagorevanja.  mala fleksibilnost u pogledu veličine sagorevanih čestica biomase.  velika fleksibilnost u pogledu vrste sagorevane biomase i njenog sadržaja vlažnosti  mogu da se ostvare homogeni uslovi sagorevanja u ložištu i ako se koristi više vrsta goriva.  korišćenje aditiva za poboljšavanje uslova sagorevanja biomase je lako.  visoki troškovi pri radu postrojenja.  u radu postrojenja se javlja i erozija razmenjivača toplote u fluidizovanom sloju. 3.9 gde se može konstatovati da se kod većih termičkih postrojenja najčešće koriste postrojenja sa fluidizovanim slojem. što povećava efikasnost rada ložišta i smanjuje količinu gasovitih produkata sagorevanja.

režima rada (deklarisano ili delimično radno opterećenje).5. oblik. sklonost pepela ka topljenju) i dr. sa nepokretnom rešetkom. sadržaj vlage. V– sa pokretnom rešetkom. što dovodi do smanjenja energetske efikasnosti postrojenja i njegove povećane korozije. kontrola procesa sagorevanja). Soli. sumpora i kalijuma.Sl. U– sa donjim loženjem (retorta). Brojne karakteristike biomase usložnjavaju njen proces sagorevanja. čemu se danas u praksi teži. koeficijentu viška vazduha sa kojim postrojenje radi i dr. Neke vrste biomase sadrže značajne količine hlora. veličina. 91 . primarni i sekundarni odnos vazduha. U postrojenjima sa rešetkama za sagorevanje biomase zašljakivanje i korozija su glavni problemi. Niska gustina energije u biomasi predstavlja glavni problem u njenom doziranju u ložište. 3. pepela. To uglavnom zavisi od temperature ložišta za sagorevanje. dok se poteškoće u sagorevanju uglavnom odnose na njen sadržaj neorganskih sastojaka. Taloženjem ovih komponenti u ložištu i gasnom traktu može da se umanji stepen prenosa toplote. 69. u smislu maksimalnog sagorevanja gorivih isparljivih gasova . Ovi parametri su regulisani nizom tehničkih detalja. turbulencije gasova i vazduha za sagorevanje. sadržaj pepela. tj.  opterećenja postrojenja. W– sa fluidiziranim slojem. Operativni problemi kod primenjenih tehnologija za sagorevanje biomase Visok kvalitet sagorevanja. izbor mlaznica). Veličina operativnih problema u vezi sa sagorevanjem biomase u mnogome zavisi od izbora opreme za sagorevanje. E– sa sagorevanjem u prostoru (ciklonsko ili vrtložno ložište). veoma je važno za nizak nivo emisije štetnih gasova. Z–sa čeonim sagorevanjem (cigareta). dužine izlaganju izmešanih volatila i vazduha za sagorevanje uticaju visokih temperatura.  fizičko-hemijske karakteristike biomase (vrste.1. KCl i K2SO4.volatila. način ubacivanja u ložište.  način podešavanja režima sagorevanja (npr. Primerenost tehnološko-tehničkih rešenja kod sagorevanje biomase S– šaržni. kao što su:  izabrana tehnologija sagorevanja (npr. način ubacivanja vazduha za sagorevanje u ložište. pa su veoma nestabilne. konstrukcijom ložišta. tj.

2. Ekonomičnost pripreme biljnih ostataka (biomase) za dobijanje energije je u funkciji mnogobrojnih faktora od kojih se izdvajaju sledeći :  cena mašina koje učestvuju u procesu pripreme.POGLAVLJE 3 Cena biomase kao energenta 3. DEFINISANJE OPTIMALNOG MESTA ZA IZGRADNJU TERMOENERGETSKOG POSTROJENJA 3.  organizacije rada traktorskog sistema.1. ha ili h  ekonomskog veka korišćenja mašina (amortizacija). Kod utovara i slaganja bala na skladištu predvidjen je prednji traktorski utovarivač sa posebnim dodatkom za zahvat velikih kvadar bala. valjkaste (rol) bale i velike bale kvadar oblika („Big square balers“).  potencijalnog godišnjeg učinka istih.3. Kod rol bala utovar je sa prednjim traktorskim utovarivačem. a utovar je direktno sa prese pomoću klizača bala. prema poznatim kategorijama troškova (fiksni + varijabilni). Kod utovara bala kod prvog sistema 2 radnika će raditi na slaganju. TROŠKOVI SPREMANJA BIOMASE U ovo razmatranje uzeta su 3 sistema baliranja slame: spremanje u klasične (male) bale. 92 .  pouzdanosti u radu. Za predložena tehnička rešenja baliranja ( presa + odgovarajući traktor) sastavljena je analitička kalkulacija. POTREBNE KOLIČINE BIOMASE ZA ČASOVNI I SEZONSKI RAD KOTLOVSKOG POSTROJENJA 3.

€/utovarivaču Utovar Učinak.000 300 25. € Učinak agegata. hektaru. Najpre su izračunati ukupni troškovi pripreme biomase.000 7.000 341 2 10 5. komada/ha Utovar Transport Slaganje Radnici (2).Izračunate vrednosti važe za naznačene ulazne podatke. €/dan Prednji traktorski utovarivač. koji se u ovom slučaju sastoje iz: troškova baliranja.000 2 20 2. Jedinični troškovi pripreme biomase računti su po času rada.000 110. troškova utovara.37 €/h.33. Najniži čas rada je kod klasične prese i odgovarajućeg traktora 33.000 5.5 Rol presa 14.5 Big pak 31. Troškovi pripreme biomase u evrima (I varijanta) 93 .000 341 8 10 5.5 10 800 300 75.7 10 900 300 35. €/utovarivaču Prikolica Radnici (2). tabela 4. l/h Planirani vek upotrebe agregata. € Nabavna cena prese.000 5.5 10 1.000 30.33 (I varijanta). h Nabavna cena traktora.000 35. potom kod klasične prese. na šta je svakako uticao učinak mašine. troškova transporta i troškova slaganja. ha/h Učinak. bala/h Prosečan prinos biomase. bali i masi od jedan kilogram. t/ha Klasična presa 10. Najniži troškovi pripreme izraženi u €/ha dobijeni su kod big pak prese.000 30.000 8 80 2. Najniži ukupni troškovi pripreme biomase izraženi po masi postignuti su kod big pak prese. €/dan Utovarivač.000 2x20 1 160 2.5 Za naznačene ulazne podatke izračunati su ukupni troškovi za predložena tri sistema pripreme biomase. € Bruto-mesečni lični dohodak traktoriste.000 341 1 160 2x20 2x5. Tabela 4. h Godišnji obim upotrebe prese. ha/h Broj bala. Ulazni podaci koji su ovom slučaju korišćeni u obračunu prikazani su u tabeli 4. a najviši kod rol prese.32 (I varijanta). godina Godišnji obim upotrebe traktora. Ulazni podaci za obračun troškova pripreme biomase (I varijanta) Ulazni podaci Baliranje Potrošnja goriva( agregat).32. Tabela 4.

broj Vrsta troškova Klasična presa + traktor od 50 kW 12.05 22. €/h (III+IV+V+VI) Jedinični troškovi pripreme.89 10.473125 0.Red. €/h Troškovi transporta. €/ha VIII Jedinični troškovi pripreme biomase.05 5 52.1.29 10. 1.63 4 15. l/h Planirani vek upotrebe agregata.34.3.11 4.785 2.00938925 0. Ulazni podaci za obračun troškova pripreme biomase za firmu PP „Kinđa“ u Kikindi (II varijanta) Ulazni podaci za PP „Kinđa“ Baliranje Potrošnja goriva( agregat). prikazani su ulazni podaci za obračun troškova pripreme biomase za firmu PP.35 5 13. 2.68 4.35 7.000 660 Rol presa 14.015 35.1.5 94 .68 17. Tabela 4. godina Godišnji obim upotrebe traktora.2351875 37.5 10 800 82.5 10 1.015 187.94 I 1.38 16. h Godišnji obim upotrebe prese Klasična presa 10.3.55 4.63 0.48 4 37.22 4. 2. €/h Troškovi slaganja.74 36. din/kg U tabeli 4.26 1.69 35.68 84.26 0.11 0.26 3.4.29 5 18.65 9. €/h Troškovi utovara.52 Rol presa + traktor od 70 kW 15. €/bali Jedinični troškovi pripreme.63 0. 2.91 2.36 25.016844 1.2.34 4. €/kg Jedinični troškovi pripreme biomase.211 42. III (II+I) IV V VI VII VARIJABILNI TROŠKOVI Gorivo i mazivo Tekuće održavanje FIKSNI TROŠKOVI Amortizacija Preventivno i investiciono održavanje Troškovi rada Osiguranje i registracija Troškovi baliranja.34.015052 1.3473125 23.70 Presa big pak + traktor od 150 kW 27.7 10 900 330 Big pak 31.28 4.44 79.875 36. €/h Ukupni troškovi pripreme biomase. II 2. „Kinđa“ u Kikindi (II varijanta).18 16.04 34.

000 35.000 30.535 22. 2.500 341 1 160 1 radnik 2x5.35. €/h (II+I) IV V Troškovi utovara.26 0. €/utovarivaču Prikolica Radnici (2). € Nabavna cena prese.3.1041667 4.26 3.000 2x12 24 2.500 3.000 5.1780303 6.780303 0. komada/ha Utovar Transport Slaganje Broj radnika Utovarivač.130303 14. ha/h Broj bala.000 341 2 10 2 traktoris. t/ha 12.68 4.4963636 1.44 57.5 37.h Nabavna cena traktora.000 5. broj I 1.1. Tabela 4.024394 3.1.091667 22.18 25.29 5 18.3.500 30.89 10.74 Rol presa + traktor od 70 kW 15. 2. € Učinak prese. 5. €/h Troškovi transporta.2 12. bala/ha Prinos biomase. Troškovi pripreme biomase za firmu PP „Kinđa“ u Kikindi (II varijanta) Red.35.1975 Vrsta troškova VARIJABILNI TROŠKOVI Gorivo i mazivo Tekuće održavanje FIKSNI TROŠKOVI Amortizacija Preventivno i investiciono održavanje Troškovi rada Osiguranje i registracija III Troškovi baliranja.3257576 4. 2. II 2.91 2.0416667 33. Klasična presa + traktor od 50 kW 7.2. 1. €/dan Prednji traktorski utovarivač.4 7. €/h 95 .04 34. € Bruto-mesečni lični dohodak traktoriste.05 2. prikazani su troškovi pripreme biomase za firmu PP „Kinđa“ u Kikindi (II varijanta).4.220833 20.5 U tabeli 4.35 0.26 1.500 110.95 Presa big pak + traktor od 150 kW 24.5 17.000 341 8 10 2 traktoriste 5.5280303 7.000 2x8 16 2.000 2x20 2x80 160 2.29 10. €/utovarivaču Utovar Učinak.3125 44.416667 5.

500 2.8-1. 2. Ona iznosi od 0. €/ha 8 28.000 60. 4.17 37. 4. 2.0 din/kg (Zoranović.000 70. 3. Kod skladištenja big bala i rol bala. onda bi ukupna cena upakovane biomase iznosila: 2. kg/god.26 184.92 0. 582.000. dati su ulazni podaci.0115298 1. U troškove pripreme biomase nije uzeta vrednost biomase kao sirovine. broj 1.824394 0.000 3. zakačena za presu.46 do 2.000 Dobijeni podaci pokazuju da su od predložena tri tehničko-tehnološka rešenja baliranja biljnih ostataka na ovom gazdinstvu najniži troškovi dobijeni big pak presom. Kod obračuna troškova uračunati su i troškovi radne snage na fizičkom radu i upravljanju agregatima.69 din/kg za male bale.02437 2. 7. Kod II varijante cena bi iznosila: 2. ako bi se dodala vrednost slame kao sirovine na troškove pripreme biomase u I varijanti.34 din/kg za male bale.00 574.36. 4.000 2.87 din/kg za rol bale i 1. Pri tom su uzeti prinosi biomase.40 do 3. 5. din/kg Za uslove firme PP „Kinđa“ iz Kikinde u tab.000 1.46 38.88 do 2. ha 233 287 110 33 31 20 35 749 Prinos. a druga je u transportu.000 4. skladištenje je pomoću utovarivača.000 124.63 din/kg za rol bale i 1.916.93 VIII Jedinični troškovi pripreme biomase.000.00 440.6425 23.34. tj. et al. Ako se ova vrednost preračuna na današnji nivo evra ispada da bi vrednost sirovine iznosila od 0. To znači. kg/ha 2.00 66.17 din/kg. 2005).11 do 2.824394 28. €/h Ukupni troškovi pripreme biomase. Sistem transporta je sa zamenom prikolica.35.64 do 2.000 2.080313 0.VI VII Troškovi kamarisanja. Na skladištenju su predviđena 4 radnika.36 Prosečan godišnji prinos biomase ratarskih kultura u okviru PP Kinđa'' u Kikindi Red. 4. a potom se vraća do prese i menja sa utovarenom prikolicom.11 din/kg za big bale. Pri tom je uzeta varijanta utovara malih bala direktno sa klasične prese pomoću klizača bala i slaganje na prikolici jednim radnikom. Ukupno Vrsta biomase Pšenična slama Sojina slama Kukuruzovina Slama lucerke Sudanska trava Slama graška Slama grahorice Površina. €/kg Jedinični troškovi pripreme biomase.500.87 do 96 . a najviši kod rol prese. €/h (III+IV+V+VI) Jedinični troškovi pripreme.94 do 1.0092321 0. troškovi pripreme biomase (II varijanta).000 4. jedna prokolica je na utovaru. Kod skladištenja puna prikolica se istovara.84 60. dati u tab. 6.000 Svega. 3.26 121. Tabela 4. a u tab.

bez PDV.64 do 3. Dakle cena balirane biomase iznosi u obe varijante od 2.5 MJ/kg.63 kg slame.1.0 din/kg bez PDV ili po ceni od 3.1. Kikinda. na primer. Ova stimulacija može da se prenese i na druge zemlje. franko Toplana. biomase i toplotne energije Prema trenutnim saznanjima veliki skupljači biomase nude slamu baliranu u velike (big) četvrtaste bale po ceni 4. EKONOMSKA ANALIZA OPRAVDANOSTI KORIŠĆENJA BIOMASE KAO ENERGENTA 97 . Cena zemnog gasa bila je 36 din/Nm3. vlada Nemačke stimuliše svoje proizvođače za smanjenje proizvodnje CO2. Ako se uzme da za ekvivalentnu toplotnu vrednost 1 Nm3 zemnog gasa treba obezbediti 2. to znači da je upotreba bala slame 3.2 din/kg bez PDV za rol bale. 3. Ukoliko se kupi termičko postrojenje ili oprema. 3.10 din/kg za big bale. U ovoj računici usvojena je vrednost energetske efikasnosti sagorevanja gasa u ložištu kotla 95%. Za donju toplotnu vrednost gasa usvojena je vrednost od 33 MJ/Nm3.11 do 2. 2. U ovoj studiji biće ustanovljena investiciona cena postrojenja na bale slame. Za sada postoji mogućnost stimulisanja proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije – biomase i bioulja. Naime. Svakako da na cenu toplotne energije utiče i vrednost amortizacije opreme. a s tim i smanjenja zagađenja atmosfere.2.3.69 din/kg za male bale.2.1. ako se koriste njihova termička postrojenja i oprema. Očekuje se već duži niz godina da se donese i ova uredba ili će se to rešiti novim Zakonom o energetici. Uticaj promena cena gasa.5 puta jevtinija od prirodnog gasa za istu toplotnu vrednost. zelenih kilovatčasova dobijenih iz obnovljivih izvora energije stimulativne i iznose 13 evrocenti / kWh. Za sada nije doneta uredba za stimulisanje proizvodnje toplotne energije iz obnovljivih izvora energije. Biomasu upakovanu u rol bale „Sojaprotein“ Bečej otkupljuje po ceni od 3. iz Nemačke.87 do 2.63 din/kg za rol bale i 1. 3. postoji mogućnost da se dobiju stimulativna sredstva za smanjenu proizvodnju ugljendioksida iz obnovljivih izvora energije. Postoji jedna stimulativna mera koja se zove „karbon kredit“.3 din/kg bez PDV. Duneta je uredba Vlade Republike Srbije po kojoj su cene tzv. a za bale slame 13. Cena toplotne energije najviše zavisi od vrste i cene koriščenog goriva.11 din/kg za big bale. a bala od slame 85%. Mogućnosti stimulisanja proizvođača toplotne i električne energije iz obnovljivih izvora energije – biomase. pa će se na osnovu ovih cena moći iskazati kolika je cena toplotne energije.

1995. Služba za Katastar. Preliminarna ispitivanja sagorevanja balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje na eksperimentalno-demostracionom postrojenju. i dr. Darinka: “Biološko ratarenje – stvarnost ili utopija” Zbornik radova. 29-33. JNDPT. Ministarstvo za nauku Republike Srbije. s. Tešić. Apatin. 323. KORIŠĆENA LITERATURA 1. V. Janić. XXIV Seminar Agronoma. M. Sombor. časopis: “Revija agronomska saznanja”. 2009. Bogdanović. NP EE 273022. D. Janić. Dakić.POGLAVLJE 4 Zaključci i korišćena literatura 4. 8.. s. Novi Sad. Tehno-ekonomska karakterizacija. 315 3. Novi Sad. D. V. M. Potkonjak. T. Dakić. Dokumntacija Opštine Kula. T. 16. br. D. Regionalna privredna komora. D: Termotehnika u poljoporivredi ( II deo: Procesna tehnika. Janić. Beograd-Vinča. M. Brkić. Oka. M. časopis: »Savremena poljoprivredna tehnika«. 5-9. Janić. Pula. 2007. udžbenik. M. Radojević. Radojević. B. 2. Brkić.: Termotehnika u poljoproivredi.: Mogućnosti korišćenja biomase u poljoprivredi. T. ZAKLJUČCI 4. Brkić. s. Mesarović. tipizacija i izbor kapaciteta i postrojenja za korišćenje biomase u sušarama i proizvodnim pognima ZZ »Bag-Deko« u Bačkom Gradištu. T: Nova procena vrsta i količina biomasa Vojvodine za proizvodnju energije . Brkić. 7. R. M. »Dacom«. 1998. Janić. 4. autorizovana skripta). s. Somer. Novi Sad. D. Zbornik radova sa II savetovanja: »Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva«. M. 277. Poljoprivredni fakultet. monografija. studija. Izveštaj NIV-ITE-318. M. s. II – deo: Procesna tehnika i energetika. Grubor. Kula 98 . 1989. Vuk. VDPT. S: Mogućnosti sagorevanja oklaska kukuruza u ložištima sa fluidiziranim slojem. IV(1994)2.: Briketiranje i peletiranje biomase. Poljoprivredni fakultet. 151. s. Dakić. Novi Sad. Novi Sad. 178-188. 9. Poljoprivredni fakultet. 5. 2006.2. s.1. Somer. 6. Poljoprivredni fakultet. 36(2010)2. Novi Sad. Mehandžić. 2006. 1. Brkić M.. T. Brkić. Ilić..

M. Dedović. Ž: Upravljanje sagorevanjem balirane biomase u toplovodnim kotlovskim postrojenjima. s. IP ''Mladost''. T. www.Hall. Janić. D..799-803. JVP Vojvodine. Beograd. Novi Sad. Second Edicion. Internet prezentacija Opštine Kula. 1982. T. Studija Nacionalnog Programa Energetske Efikasnosti.C. doktorska disertacija.BO 001. S. M. Međunarodnog kongresa o KGH. Novi Sad. Test results from pilot plants for firing wood and straw in the Federal Republic of Germany. 35(2009)1-2. 12. 19. Drobnjak. Fakultet poljoprivrednih znanosti. N: Termoenergetski sistemi sa biomasom kao gorivom. 1982. Dedović. 9-12. P: Parni kotlovi. London. S. N: Gazdovanje energijom u poljoprivrednim preduzećima i gazdinstvima. M. 7.: “Uticaj organske materije zemljišta na fiziološke procese biljaka”. 1990. Zbornik III naučnog kolokvijuma “Quo vadis pedologija”. 9. s. N. Brkić. 99 . 5. Janić. R. pp. 8. Brkić. M.2. Mir. 6. R. M. Hartmann. Dedović. Igić. časopis: »Savremena poljoprivredna tehnika«. 119. Nedić. D: Višenamensko kotlovsko postrojenje. Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova. Novi Sad. N: Biomasa – energetski resurs za buducnost. 29-32. The Centre for Biomass Technology. Economy. S. T. Janić. T. 14. N: Projektovanje. Ilić. SMEITS. Odelenje Sombor. Dedović. Brkić. Brkić. al. s. M. Igić. Brkić. Dedović. 212-220. Beograd. Moskva.. 2003. Brkić. et. 510. JNDPT. s. JNDPT. Kastori. s. 18. 127-133. 20. 336-342. Igić. 1998. 167-177. Kraus. 1995. Janić. 3. 3-4. T. Conference Energy from Biomass.O. Igić. S. Brkić. Energy from biomass. časopis: »Savremena poljoprivredna tehnika«. Beograd.: “Počvovedenie”. JUS Z. časopis: »Revija agronomska saznanja«. 2000. Krupernikov. JNDPT. Novi Sad. Janić. izgradnja i eksploatacija kotlarnica sa kotlovima na baliranu biomasu. 13. i dr. Zagerb.: Kinetika sagorevanja balirane pšenične slame. Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe. T. 10. JNDPT. NPEE 611-113A. T. Journal: Straw for Energy Production. Mašinski fakultet. bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi. Padinska Skela. S. para i aerosola u atmosferi radnih i pomoćnih prostorija. Gülyow. s. U. Novi Sad. Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa granicama energetskog obračuna. Novi Sad. časopis: »Revija agronomska saznanja«. Poljoprivredni fakultet. 1983. J. 1991. 36(2010) 2. Zbornik radova: "Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede". 3rd E. Palz. 17. 15. 18(2008)5. 4.dk/~cbt. Janić. Edited by W. i saradnici: “Ekološki aspekti primene žetvenih ostataka kao alternativnog goriva”. Beograd 2003. 2005. Coombs. M. Kastori. s. 16. časopis: »Savremena poljoprivredna tehnika«. Igić. Katić. 11. Janić. Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji. Perunović.sh. Lj. M. Zbornik radova: Biomasa. Zbornik radova sa 36. M. 17(2007)5. JNDPT. Gulič. Handbuch Bioenergie – Kleinanlagen. s. Ekološki pokret Jugoslavije. Elsevier Applied Science Publishers. Technology – Enviroment. 34(2008).

Šibenik. Opština Kula 32. M. 9 (1983). 24. P. 1998. 29.. VDPT. Novi Sad. Pravilnik o graničnim vrednostima. VDPT. Godine. Ninić. s. “Sl. DIN 511731 25. Profesional Advancement Series “Sagorevanje biomase u energetske svrhe”. s. „Thermische Biomassenutzung – Technik und Realisierung“. Timotić. Martinov. M. Pravilnik o sadržini. I. T. 80/2005. 31. 27.glasnik RS”. Naučna knjiga. Lokalni plan upravljanja otpadom opštine Kula. 34. Technische Universität Graz. Timotić.21. Lokalni plan upravljanja otpadom opštine Vrbas. Projektni biro. 23. 28. 36. str. Zbornik radova sa II savetovanja: »Briketiranje i peletiranje biomase iz poljoprivrede i šumarstva«. 1993.101. glasnik RS". N. 100 . 26. Opštine Vrbas i Kula. načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka. Novi Sad. Program razvoja tehnologija i uslovi za njegovu realizaciju. P. Fakultet poljoprivrednih znanosti. 35. Janić. 1985. Novi Sad. 38. 1997a.P 37. 1 – 2. Perunović. Graz. metodama merenja imisije. Metodologije za izradu poslovnih planova.: Istraživanje procesa sagorevanja poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju. br. Zagreb . I. 54/1992. Korišćenje otpadne biomase u energetske svrhe. Pešenjanski. Podaci iz spiska zakupaca po osnovu prava prečeg zakupa (2011-2013). Izvršno veće AP Vojvodine. Brkić. Pravilnik o graničnim vrednostima emisije. Poljoprivredna savetodavna služba. Nutzung fester Biomasse in Verbrennungsanlagen unter besonderer Berücksichtigung des Verhaltens aschenbildender Elemente.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci. Beograd. M: Toplotna moć slame žita uzgajanih na području SAP Vojvodine. Savremena poljoprivredna tehnika.9 – 13. 579-591. 6(1980)3. “Sl.. 1980. 30/1997. 1997b. Novi Sad. časopis: "Savremena poljoprivredna tehnika". Institut für Ressourcenschonende und Nachhaltige Systeme. s. Oka. Mašinsko-tehnološki projekt izvedenog stanja postojeće kotlarnice TO „Kikinda“ u Kikindi. FTN. br. U. S. Zbornik radova:"Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede". 22. U. Beograd 1992. S. Nemački standard za definisanje kvaliteta bala slame. br. 30. Izveštaj za SIZ Vojvodine. Sombor. 33. 95 . Preveden. glasnik RS”. 11-18. Düsseldorf. Regionalna privredna komora. Aschen aus Biomassefeuerungen – Zusammensetzung und Verwertung. 83. Zoranović.. Apatin. Obernberger I. osnovna uputstva. urađeni primeri. Z. obimu i načinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka. In: VDI Bericht 1319..9-19. »Dacom«. decembar 2003. Pešenjanski. Ed.: Biomasa kao gorivo. Oka. Schriftenreihe Thermische Biomassenutzung. s. "Sl. s.: Baliranje i skladištenje kukuruzovine sa prirodnim i veštačkim dosušivanjem. Potkonjak V. Jugoslovensko društvo za poljoprivrednu tehniku. Obernberger I.. Jugoslovensko društvo termičara. Perunović. VDI Verlag GmbH.

znamenitosti i lepote. transporta i manipulacije sporednih proizvoda ratarstva. Poljoprivredni fakultet. Horti.: Ocena ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase. Novi Sad. Vojvodina . Simić. Zakon o zaštiti životne sredine.39. 44. Martinov. Ličen. “Sl. BeogradVinča. 40. 42. 1968. S. Topalov. 2006. 135/2004 i br. 41. B i dr. 2006. 36/2009. Mašinski fakultet. H.330. 43. Beograd. Zekić. s. studija. Veselinov. Doktorska disertacija. Republički zavod za statistiku. Eksperimentalno-demostraciono postrojenje za sagorevanje balirane biomase iz poljoprivredne proizvodnje. M. Tešić. 101 . br. Strategija održivog razvoja opštine Kula. Izveštaj NIV-ITE-317. 1983. Repić. M. V. 45. B. Statisticki godisnjak. L. književne novine. Beograd. glasnik RS”. Novi Sad. J: Mogućnosti mehanizovanog ubiranja..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful