You are on page 1of 109

Upravljanje promenama u preduzeu

Nauno-tehnoloki progres, trite, konkurencija,

meunarodni odnosi, i slino, stvaraju stalne promene koje zahtevaju od preduzea da se prilagoavaju izmenjenim uslovima i novim izazovima, da menjaju svoju poslovnu i razvojnu strategiju, organizacionu strukturu, osoblje, vetine i znanja, kako bi opstala u stalno promenljivom okruenju. Promene u okolini, znaajno utiu na preduzee i uslovljavaju njegovo prilagoavanje okolini, dok promene u preduzeu mogu u manjoj meri uticati na promene u okolini.

Upravljanje promenama u preduzeu


Bez promena, preduzee ne moe da opstane, ne moe

efikasno da funkcionie u sadanjem i buduem vremenu. Znai, promene u okolini izazivaju poremeaje i nesklad izmeu preduzea i okoline, te preduzee mora da izvri promene da bi povratilo ravnoteu, da bi dovelo svoje poslovanje u sklad sa okolinom.

Upravljanje promenama u preduzeu


Preduzee mora da bude spremno da upravlja

neprekidnim promenama koje se dogaaju u njegovoj okolini, jer samo tako moe da obezbedi dalju egzistenciju i razvoj. Da bi se preduzee adaptiralo i opstalo u veoma sloenom i promenljivom okruenju i efikasno nastavilo poslovanje, neophodno je upravljanje promenama.

Upravljanje promenama u preduzeu


Bez upravljanja promenama, ne moe se ostvariti

prilagoavanje promenama i efikasno funkcionisanje i razvoj svake organizacije i svakog preduzea, svakog pojedinog drutvenog sistema i drutva u celini. Smisao upravljanja promenama, jeste da se preduzee osposobi da u novim okolnostima zadri i pobolja svoju poziciju. To je svojevrstan proces obnavljanja i kapitalizacije uenja preduzea, odnosno njegovog menadmenta. Promenama se obezbeuje opstanak i kreira rast i razvoj preduzea.

Upravljanje promenama u preduzeu


Kao svojevrsna kolekcija kadrovskih, materijalnih,

finansijskih i informatikih resursa, preduzee svoju misiju ostvaruje u dinaminom privrednom ambijentu koji je bremenit ansama i opasnostima, a na koje treba blagovremeno i na pravi nain reagovati. Definiui naine, pravce i metode za ostvarivanje misije i ciljeva, preduzee oekuje da njihovim izvoenjem u praksi dostigne eljeno stanje.

Upravljanje promenama u preduzeu


Na promene u svom okruenju, preduzee reaguje

prilagoavanjem poslovne strategije i taktike upravljanja, zatim ponude (proizvoda i usluga) i tranje (opreme, energije, repromaterijala i dr.), tehnologije i organizacije. Stvarnost funkcionisanja organizacije bi bila izuzetno jednostavna da je njeno okruenje i unutranjost poznata, kao to nam je poznat kontinuitet vremena. Veliki broj promena, one na koje e organizacija morati da odgovori drugim promenama su gotovo nepredvidive. Odgovori na ove agense mogu biti ista menaderska improvizacija ili organizaciona konstrukcija. Zbornik radova, VII medjunarodni simpozijum Menadment promena, FON, Zlatibor, 31. maj 2.jun 2000.

Upravljanje promenama u preduzeu


Prilagoavanje preduzea promenama iz okruenja,

predstavlja takoe promenu, koja se vri obavljanjem odreenih procesa. Veina tih promena je meusobno uslovljena. Da bi se efikasno izvrile, potrebno je planirati aktivnosti koje treba obaviti, odrediti subjekte za obavljanje tih aktivnosti, usmeravati i koordinirati njihovo odvijanje, kontrolisati i valorizovati efekte. Efikasno upravljanje podrazumeva organizovano obavljanje odreenih aktivnosti od strane kompetentnih subjekata radi ostvarivanja eljenih efekata i to sa najmanjim utrokom energije i drugih resursa.

Upravljanje promenama u preduzeu


Organizacijama su potrebne i promene i stabilnost.
Organizacije samo u uslovima stabilnosti mogu postii

odgovarajui nivo efikasnosti funkcionisanja i ostvariti svoje ciljeve. Sa druge strane, organizacije se moraju menjati, budui da samo promenama mogu ostati prilagoene zahtevima promenljivog okruenja. Promene u organizaciji obezbeuju njenu kompatibilnost sa zahtevima okruenja.

Promena u organizaciji nije sama sebi cilj, ve sredstvo

prilagoavanja novim uslovima eksternog ili internog okruenja, te se moe rei da vai pravilo sve dok je mogue ostvariti postavljene ciljeve bez izmena u organizaciji, promene treba izbegavati. Ovo polazite u upravljanju promenama je toliko vano da se moe oznaiti i kao prvi princip u ovoj oblasti. Mnogi menaderi, nepoznavajui ili nepridravajui se ovog principa, stalno insistiraju na promenama, kako bi svoju funkciju i poziciju odrali aktivnom i uticajnom.

KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA


Na taj nain oni prikrivaju svoju nepreduzetnost i

nesposobnost u upravljanju promenama izvan svog domena kontrole. Osnovni argument kojim treba da se poslue, jeste injenica da organizacija kao i ljudi u njoj, koliko zavisi od pravih i pravoremenih promena, toliko trai stabilnost i kontinuitet funkcionisanja. U protivnom, ona je neprestano u fazi uhodavanja, uenja i sl., a tada se obino prave poetnike greke i propusti koji mogu da kotaju izuzetno veoma mnogo. Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione strukture, skripta, FON, Beograd, 1995.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Upravljanje promenama je novi koncept u savremenom

menadmentu koji respektuje injenicu da su brze promene specifina oznaka vremena u kome ivimo i da preduzee ne moe efikasno da posluje i da se razvija, ako ne ide u korak sa promenama i ako ih ne koristi. Osnov uspenog upravljanja preduzeem, jeste brzo reagovanje na promene i prilagoavanje promenama. Danas nema realnih mogunosti da se posluje i upravlja bez promena. Koncept upravljanja promenama tako postaje dananji i sutranji upravljaki koncept, koji se koristi u svetu, a mora se koristiti i kod nas.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Teorija menadmenta se, danas, dosta bavi razradom i primenom koncepta upravljanja promenama. Predlau se razliiti pristupi, koji u osnovi ne daju razliku u filozofiji koncepta upravljanja promenama. Na osnovu postojee teorije, moemo rei da je upravljanje promenama sistematski planiran i programiran napor u prihvatanju novih ideja, inovacija i promena, i jedan globalni pristup u sprovoenju promena u svim podrujima rada preduzea, kako bi se usavrila efikasnost i efektivnost preduzea.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Na taj nain, koncept upravljanja promenama zahteva

da se formiraju nova organizacija i poslovna politika preduzea, koje bi bile usmerene na uoavanje promena i njihovo efikasno postizanje i uvoenje. Brzo reagovanje na promene, prilagoavanje promenama, savladavanje inercije i otpora promenama i stvaranje pozitivne atmosfere za realizaciju promene, osnov je uspenog upravljanja preduzeem.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Menaderi moraju da budu sposobni da brzo uoavaju

promene u okruenju, da ih analiziraju i tumae i da podstiu i sprovode promene u sopstvenom preduzeu. Veoma su vane sposobnosti menadera da savladaju inerciju i otpor prema promenama, koje postoje u svakom preduzeu i da stvore pozitivnu atmosferu za promene, tako da ljudi na promene gledaju kao na sopstvene anse, a ne kao na pretnje i ugroavanje poloaja.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Sutinska karakteristika uvoenja promena je da one posredno ili neposredno deluju na rad i ponaanje ljudi u drutvenim i poslovnim sistemima. Zbog toga ljudi hoe da znaju kakve ih promene oekuju, jer za njih promene predstavljaju put u neizvesnost, te se moe oekivati ili otpor promenama, ili inertan stav.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


U veini sluajeva, implementacija promene

podrazumeva savladavanje otpora promeni i promenu kulture ljudi. Poto se promena u drutvenim i poslovnim sistemima ostvaruje promenom u ponaanju njihovih lanova, to znai da pojedinci u drutvenim i poslovnim sistemima po pravilu ue za svaku promenu, tokom svake promene.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se uoavaju i

uvode promene u organizacionoj strukturi preduzea, proizvodnoj i trinoj strategiji preduzea, strategiji razvoja preduzea, nainu upravljanja, korienju kadrovskih i drugih resursa, uvoenju i korienju znanja, obuavanju ljudi i dr. Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se sagledaju i analiziraju sve promene u okolini koje preduzee oekuju i da, shodno tome, preduzee izvri promene u svojoj organizaciji, strategiji, poslovnoj politici, korienju resursa, i dr. kako bi se na najbolji nain prilagodilo nastupajuim promenama i usmerilo ih da pozitivno utiu na poslovanje preduzea. Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione strukture, skripta, FON, Beograd, 1995.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Pod upravljanjem promenom u drutvenim ili

poslovnim sistemima, podrazumevamo planiranje, realizovanje i kontrolu promene u bilo kom elementu navedenih sistema, kojom se postie funkcionisanje na viem nivou konzistentnosti sa zahtevima okruenja i koja se ne moe uspeno implementirati, a da ne proizvede i (ili) zahteva promene i u ostalim elementima odnosnog sistema.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Uzimajui u obzir ovakav globalni pristup, govorimo o dve

osnovne vrste promena: promene u okolini (eksterne) i promene u preduzeu (interne). U okolini se neprestano odigravaju raznovrsne promene, koje izazivaju i uslovljavaju razliite promene u preduzeu. Promene unutar preduzea su odgovor preduzea na promene u okolini. Bez tih promena, preduzee ne moe da opstane, ne moe efikasno da funkcionie u sadanjem i buduem vremenu. 2004

Jovanovi, P.: Upravljanje projektima, Grafoslog, Beograd,

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


U savremenim uslovima poslovanja nastupile su ogromne promene,

kako unutar samog preduzea tako i u njegovom okruenju. Zavisno od veliine, preduzee moe da upravlja, ili da se prilagoava novonastalim promenama, sve u srazmeri sa svojom moi. Promene u okolini preduzea mogu se podeliti na: Politike promene u okolini preduzea Tehnoloke promene u okolini preduzea Ekonomske promene Drutvene promene Finansijske promene Promene deviznog kursa Promene carina Ekoloke promene.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Politike promene u okruenju mogu stvoriti

nestabilan ambijent za poslovanje preduzea i ona ih moraju predviati i pratiti, prilagoavati im se i upravljati njima. Politike promene u okolini preduzea mogu nastati zbog promene u upravljanju dravom, promene delatnosti institucija ili promene odnosa sa drugim dravama

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Politike promene moemo podeliti na dve grupe:
1. Promene u unutranjoj politici drave koje se

dalje mogu podeliti na: promene finansijske politike, promene privredne politike, promene trgovinske politike, promene politike kulturne i dr.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Promene u spoljnoj politici drave koje se dalje

mogu podeliti na: promena sastava politikog sistema i odnosa u njemu, promena politikog ponaanja, psihologije i kulture, promene dravne organizacije, promene pravnog sistema, promene u javnom mnjenju, promene politikih partija, promene u interesnim grupama, izborne promene,

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


promene fenomena vlasti i moi, promena politike trgovine i tarifa, promene spoljne politike, promene izdataka za odbranu, promene regulativa koje se odnose na proizvode, promene smernica koje se tiu plata i cena, promene zakona protiv trustova, promene prakse zapoljavanja, promene kontrole zagaenosti, urbani problemi i dr.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Uticaj zakonodavstva na prodaju, zapoljavanje, bezbednost i zagaenje okoline je veliki, jer isti propisuju rad organizacija, a drava utie na njihove odluke. Fiskalna i monetarna politika, zakoni o porezima, mere spoljnje politike i mnogi drugi postupci drava utiu na odluke menadera. Promene, ili ne preduzimanje aktivnosti u smislu donoenja odgovarajuih zakonskih akata radi usaglaavanja sa spoljnim okruenjem, mogu biti pogubne za realizaciju krupnih investicionih projekata.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Primer neusaglaenosti naih zakonskih propisa sa

standardima Evropske banke za razvoj, dovela je do toga da i pored ekonomske opravdanosti finansiranja odredjenih IP u proirenje elektroenergetske mree za prenos elektrine energije, sa potpuno razradjenom tehnikom dokumentacijom, ve etiri godine nije uao u realizaciju.
Primer neusaglaenosti naih zakonskih propisa sa standardima Evropske banke za razvoj, dovela je do toga da i pored ekonomske opravdanosti finansiranja odredjenih IP u proirenje elektroenergetske mree za prenos elektrine energije, sa potpuno razradjenom tehnikom dokumentacijom, ve etiri godine nije uao u realizaciju.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Meuzavisnosti savremenih drava navode ih na

meusobnu konkurenciju u borbi za ouvanje i uveanje konkurentnosti nacionalnih firmi, gde su firme iza drave i drave iza firmi (transnacionalnih kompanija). Liberalni makromenadment ustupa mesto korporativnom makromenadmentu na regulisanju odnosa drava firma i drava drava, a na osnovu filozofije stvaranja alijansi. Globalne strateke alijanse su mree globalnih kompanija, a njihova mo prevazilazi mo visokorazvijenih zemalja srednje veliine.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Makromenadment se odnosi i na aktivnosti vlade

koje obuhvataju savetodavne, regulatorne, podsticajne i infrastrukturne aktivnosti kojima se pomae poslovanje domaih preduzea. Loe dravno upravljanje, ne moe pomoi preduzeima u krizi, dok dobro upravljanje poveava njihovu vrednost i konkurentnost. Konkurencija pojedinih vlada na meunarodnom i nacionalnom planu prisiljava administraciju na optimizaciju upravljanja privredom kako bi se uveala strukturna konkurentnost.

Racionalno odluivanje je usmereno na saradnju

izmeu vlade i nacionalnih firmi kroz mreu neformalnih dogovora i ugovora, gde vladajui sloj slui javnom interesu i tako osigurava sebi podrku graana i privrede. Takva alokativna disciplina poveava ekonomsku stabilnost i smanjuje trokove vlasti, dok konfliktna i reaktivna politika uveava trokove vlasti, usporava rast i smanjuje konkurentnost.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Zahvaljujui najnovijoj industrijskoj revoluciji, proces donoenja

odluka (to u sutini predstavlja fazu upravljanja) je u velikoj meri olakan, upravo zbog primene savremenih informacionih i telekomunikacionih sredstava. Uticaj tehnologije na strukturu organizacije je veliki i sama struktura je povezana sa tehnologijom, tako da promene u tehnologiji utiu na promene u organizacionoj strukturi. Primena kompjutera dovela je do centralizovanog donoenja odluka i vee pristupnosti informacija. Kompjuteri su doveli do eliminacije rutinskih inovnikih poslova i smanjenja broja zaposlenih sa jedne, a sa druge strane, otvaraju se nova odelenja za obradu podataka tako da trajna posledica nije dramatino smanjenje zaposlenih. Broj potrebnih menadera se poveava, dok se vreme za obavljanje njihovog istog posla smanjuje.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Dinamika razvoja pojedinih tehnologija bila je

uslovljena drutvenim, politikim i vojnim potrebama tako da su se one bre razvijale nego uobiajeno. Takoe tehnika i tehnologija se razvijaju kao odraz odreenih drutvenih potreba i mogu se korenito promeniti kao rezultat sluajnih naunih otkria ili tehnikih izuma.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Tehnoloki razvoj oveanstva se moe podeliti u tri grupe:

poljoprivredni, industrijski i informativni. Bitna karakteristika dananjeg informacionog perioda je meuzavisnost naunog tehnolokog i ekonomskog razvoja svih zemalja sveta. Ako je ovo tano, onda smo u ciklusu drutvenog i tehnoekonomskog razvoja na uzlaznoj liniji gde je prisutna difuzija inovacija. Preduzee moe uvaavati i podsticati inovativne aktivnosti, ali neuvaavanje tih aktivnosti moe imati posledice kako na ekonomske rezultate tako i na tehnikotehnoloki razvoj preduzea.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Zato i kaemo da konkurentska mo jedne zemlje,

industrijske grane ili preduzea zavisi od primene novih tehnologija. Hiljade inovacija, koje koriste preduzea irom sveta, nisu sama finansirala, ve one dolaze iz drugih izvora. Tako je mogue da preduzee napravi veliki tehniki napredak a da nije nita investiralo u sopstvena istraivanja.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Razvoj tehnike i tehnologije nije isto intenzivan u svim

oblastima. Postoje oblasti gde je razvoj spor i onih, znatno brojnijih gde je on brz i dinamian. To su pre svega hemijska i farmaceutska industrija, avio-industrija, telekomunikacije itd. Preduzea visokih tehnologija sama "proizvode" okolinu, ali su i osetljivi na promene iz okoline tj. one ubrzavaju brzinu promena.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Najvanije kod nove tehnologije je njeno

opredmeivanje. Da bi se to ostvarilo, u prethodnom periodu je bilo potrebno 15 do 20, pa i vie godina, da bi tehnika inovacija prela put od laboratorije do trine realizacije, dok je taj period danas znatno krai. Tehnoloke promene, naroito kod visokih tehnologija imaju eksponencijalni rast, te su one iz temelja promenile strukture nekih delatnosti kao to su banke, pote itd.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Preduzea visokih tehnologija, su vodea preduzea

svake privrede i ona predstavljaju zamajac razvoja drugih preduzea iz oblasti proizvodnih i uslunih delatnosti, ali ujedno ona istovremeno nose sa sobom neizvesnost i rizik, pa se postavlja pitanje kada e i koju tehnologiju primeniti.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Jozef umpeter je poetkom ovog veka rekao da je

inovacija "primus motor" razvoja, jer je trina ekonomija nuno nestabilna i odvija se u promenljivom okruenju. Da li e se neko preduzee nai u tehnolokom diskontinuitetu zavisi od sposobnosti istraivakorazvojne slube i njene sposobnosti za inovaciju. Poloaj naih preduzea u odnosu na svetska kretanja inovativnosti je vie nego inferioran, zbog malog trita, mnogobrojnih paraliza i nedostatka strunjaka.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


U dobu fleksibilne proizvodnje, dolo je do promene

uloga menadera koji preuzimaju domen upravljanja tehnologijom i posebno do promena upravljanja tehnolokim inovacijama, tako da ove promene uslovljavaju i novi koncept pristupa samoj firmi. U postindustrijskom dobu od 1950.godine dolo je do znaajnih promena u okruenju koje su eskalirale turbulentnostima za firme tj. promena od poznatog sveta marketinga i proizvodnje ka nepoznatom svetu novih tehnologija, gde tehnologija sutinski utie na ponudu i tranju.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Tokom 1990 ih godina produbljuje se turbulencija

pojavom Japana kao globalne sile, nastankom ujedinjene Evrope, zatim od opasnosti zagaenja ivotne sredine i irenjem novih tehnologija. Pretpostavlja se da e se turbulencija produbiti i u narednoj deceniji, a posle se oekuje smirivanje i nastupie period apsorbovanja promena.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Odsustvom ili ogranienim dravnim intervencijama

na planu inovacija, dolo se do pojave globalizacije i jaanja moi multinacionalnih kompanija. Tehno-globalizacija naglaava potrebu konkurencije, tehnolokih sposobnosti meu razliitim akterima, regionima i industrijama, dok tehnonacionalizam tumai tehnoloki razvoj kao zaslugu odreene nacije.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Tehnoloka promena je stalna i kontinualna.

Primenom novih materijala i informacionih sistema, zastarela je podela na niske i visoke tehnologije. Konkurencija je poprimila meunarodni karakter kako u proizvodnji dobara tako i u pruanju usluga. Stvaraju se alijanse meu manjim zemljama kako bi one to lake i bre ovladale novim tehnologijama i razvijanjem menadmenta.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA


Eksplozivni rast stanovnitva i razvoj komunikacionog

umreavanja, pretvara ceo svet u jedno "globalno selo". U novu eru, uli smo sa tehnologijom 21 .veka, upravljakim procesima 20. veka i upravljakim strukturama 19. veka. Potreba za smanjenje jaza izmeu tehnologije i organizacije otvara dve mogunosti: stroga kontrola i upravljanje svim polugama nastanka, razvoja i primene novih tehnologija, to bi vodilo usporavanju stope tehnolokih promena; akceleracija stope organizacionih i drutvenih promena kao okvir za osmiljenu i korisnu primenu novih tehnologija.

Ekonomske promene
Razvojem visoke tehnologije menjaju se struktura i

faktori proizvodnje kao i motivi poslovanja. Savremeno drutvo je dostiglo takav nivo razvoja da se mogu reavati drutveni i ekonomski problemi. Revolucionisanjem sredstava za rad, usavravanjem i masovnom primenom kibernetskih maina sa ugraenim samoreguliuim procesima, omoguavaju prelaz iz agroindustrijskog u informatiko drutvo. Time se ljudska aktivnost u sferi materijalne proizvodnje prenosi na prikupljanje, obradu i stvaralako primenjivanje informacija.

Ekonomske promene
U informatikom drutvu proces proizvodnje se

transformie iz procesa rada u nauni proces, tako da osnovu postkapitalistikog drutva ini irenje informatike privrede, dominacija znanja i razvoj preduzetnike ekonomije. Upravljanje ovim drutvom zasnivalo bi se na participaciji demokratije, a pokretai drutvenih promena bili bi razliiti graanski pokreti.

Ekonomske promene
Postoje velike tekoe u razvoju informatikog drutva kao

to su: siromatvo, nizak nivo obrazovanja, nepoznavanje informacionih tehnologija, ekoloki problemi i drugi problemi koji ine budui razvoj neizvesnim. Novo drutvo bi trebalo da obezbedi vee duhovno i materijalno bogatstvo kao i vie slobode i demokratije. Ove procese pokree prelaz u IV nauno-tehnoloku revoluciju koja dovodi do globalizacije svetske privrede i proizvodnje uz pomo robota, dok ovek neprestano usavrava tehnologiju i organizaciju proizvodnje i svoju sposobnost zajednikog ivota sa drugim ljudima.

Ekonomske promene

Faktori koji utiu na poziciju preduzea kao posledica novonastalih meunarodnih ekonomskih odnosa: intenzivnija globalna konkurencija ekonomske integracije u zemljama Evrope kolaps komunizma rastui trokovi NIR (nauno-istraivakog rada) rast mega-kompanija kroz menadere porast meunarodnih strategijskih alijansi.

Ekonomske promene
Velika nezaposlenost u zemljama u razvoju je posledica snanog

rasta stanovnitva, a u razvijenim zemljama je vezana za problem globalizacije i supstitucije radne snage. Pored supstitucije radne snage javlja se i supstitucija rada kapitalom. Povean broj robota u industriji dovodi do otputanja radnika a primena raunara dovodi do smanjenja administracije. Kontinuirano opada ivotni standard a plate radnika u razvijenim zemljama izjednaavaju se sa platama radnika u zemljama u razvoju. U Americi 10% radno sposobnog stanovnitva nema posla, a plate su umanjene za 20%. U zemljama Evropske unije Velika Britanija vai za zemlju sa jeftinom radnom snagom to je posledica umanjene moi sindikata.

Ekonomske promene
Za smanjivanje trokova rada menaderi koriste i

druge metode. Fabrike se zatvaraju, radnici otputaju, da bi se posle nekoliko meseci otvorila nova fabrika i zaposlili radnici sa duplo manjim primanjima uz zabranu sindikalnog organizovanja. Takoe se vri pretvaranje stalnih radnika u "samostalne spoljne saradnike".

Ekonomske promene
Predvia se da e u budunosti 10% radno sposobnog

stanovnitva biti zaposleno u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji, 10% u uslunim delatnostima dok e 80% biti nezaposleno. To e dovesti do eksplozije problema koji e se proiriti na privredu i politiku. Drava e sve manje moi da utie na otvaranje novih radnih mesta i ubirae sve manje prihoda na osnovu poreza od kompanija, tako da e svoju dobit prebacivati u zemlje sa najniom stopom oporezivanja dok e trokove obraunavati u dravi sa najveom stopom oporezivanja. Na taj nain e i drava biti prinuena da i sama racionalizuje i smanji broj zaposlenih.

Drutvene promene
Periodizacija razvoja ljudskog drutva deli se na: predindustrijsko drutvo do XVIII veka industrijsko drutvo XIX i XX vek postindustrijsko drutvo od XXI veka.

Drutvene promene
Piter Draker je 60-e godine prolog veka nazvao "doba

diskontinuiteta", kako bi odslikao razvoj nauke, informacije i znanja. Prema Belu, postindustrijsko drutvo se pomera od proizvodnje dobara ka pruanju humanih i profesionalnih usluga, gde se pod humanim podrazumeva obrazovanje, zdravstvo i socijalna sluba a profesionalne usluge su raunarska obrada i nauno istraivanje. Veliku ulogu u svemu ovome ima razvoj telekomunikacionih tehnologija koje "smanjuju trokove udaljenosti"

Drutvene promene
Poto su organizacije otvoreni sistemi, to promene u

drutvu utiu na odluke menadera da uvode promene u postojeu praksu tako da su organizovane grupe potroaa dovele do promene naina pakovanja, obeleavanja i reklamiranja robe. Druge promene su dovele do toga da se pazi na ouvanje resursa, zatite ivotne sredine i za ukidanje diskriminacije prilikom zapoljavanja. Menaderski posao je postao dosta sloeniji, jer je menader mogao da preduzme sve manje jednosmernih akcija a odluke koje je donosio sve su vie bile protivne interesima uprave.

Drutvene promene
Glavnu karakteristiku budueg drutva inie promena ose

oko koje se odvija ivot drutva. Industrijsko drutvo funkcionisalo je oko ose materijalnih vrednosti a postindustrijsko drutvo e funkcionisati oko ose duhovnih potreba gde e svaki pojedinac teiti ostvarivanju mogunosti koje mu prua sopstvena budunost. Bitna karakteristika postindustrijskog drutva je ta da nee biti naredbodavaca i izvrilaca a ljudsko znanje i informacija bie glavni resursi gde e stvaralaka sposobnost oveka biti kreativno korienje informacija. Tradicionalno preduzee e prerasti u moderno informatiko, jer umesto trine dominirae tehnoloka konkurencija.

Drutvene promene
Naalost ostvarile su se rei Marksa da e bogati biti

sve bogatiji a radnici sve siromaniji. Svega nekoliko stotina ljudi poseduje bogatstvo jednako bogatstvu polovini svetske populacije, dok srednja klasa sve vie iezava. Nema vie one pomoi i solidarnosti bogatih zemalja, zemljama treeg sveta koje su postojale za vreme blokovske podele.

Drutvene promene
Vri se masovno otputanje radnika, pada vrednost

neto zarada u Evropi i Americi, a u Japanu je sve vei broj smrtnih sluajeva na radnom mestu posledica umora. Sa druge strane, doktori, naunici, advokati i sl., ive u posebnim delovima grada i svoju decu koluju na elitnim koledima. Sve ovo stvara mogunosti za socijalne nemire kojima e prethoditi politike krize.

Drutvene promene
Mnogi neoliberalni politiari zagovaraju "ameriki

model" koji esto nije zasnovan na pravdi. Razvoj budueg drutva nije unapred dat i on zavisi od ljudskog znanja i potenja. Savremeni tokovi u svetu upuuju na to da su u budunosti mogui progres ili propast i da je sve to u rukama samih ljudi.

FINANSIJSKE PROMENE
Realni devizni kurs predstavlja most saradnje sa

svetom i slui za preraunavanje stranih cena u domae kao i za uporeivanje nivoa produktivnosti i opte konkurentnosti sa spoljnom trgovinom. Da bi se to ostvarilo neophodna je potpuna konvertibilnost i izbegavanje manipulacija sa deviznim kursom, to je i razlog nastanka MMF-a. Naalost, praksa je pokazala suprotnost, pa su kod odreivanja deviznog kursa presudne nacionalne, umesto meunarodnih monetarnih vlasti.

FINANSIJSKE PROMENE
Domaa valuta najee odstupa od realnog kursa i kree se

od precenjenosti do potcenjenosti, kako bi se dolo do odreene prednosti u spoljnoj trgovini. Potcenjivanjem valute, domaa roba postaje jeftinija a uvozna skuplja, ime se vri stimulacija izvoza i dovodi do neravnotee u platnom bilansu tj. ostvaruje se suficit. Kod fiksnog deviznog kursa, kurs ostaje nepromenjen a cene se menjaju, dok kod fluktuirajueg kursa, ukoliko doe do promene cena na inostranom tritu, cene na domaem ostaju nepromenjene, a razlika se kompenzira na razlici kursa.

FINANSIJSKE PROMENE
Poveanjem deviznog kursa stimulie se izvoz a

destimulie uvoz. U tom sluaju, domaa roba se vie izvozi i dolazi do nestaice na domaem tritu, a uvozna postaje skuplja i potroai se uzdravaju od njene kupovine. Takoe, odreene vrste uvozne robe slue za preradu u domaim fabrikama, tako da su i one plaene skuplje. Ovakvo stanje nije odrivo na dui period i za posledicu ima poveanje cena roba na tritu.

FINANSIJSKE PROMENE
Kad su fluktuacije isuvie este, onemoguavaju

proizvoaima i prodavcima da se prilagode odreenom deviznom kursu. Dolazi do poremeaja u domaoj privredi, jer fluktuacija kursa izaziva este promene u izvoznikim prihodima i uvoznikim rashodima, a cene su samo u prvoj fazi stabilne. Sve ovo izaziva nerealna kretanja, a oteava meunarodno kretanje dugoronog kapitala. Iz svega ovoga, moemo videti da devizni kurs moe uneti element nestabilnosti, to preduzeima donosi vanredne rashode ili prihode i omoguava razvoj sive ekonomije.

PROMENE CARINA
Carina utie na uvoz i izvoz robe, odnosno predstavlja

instrument uvozne politike i slui za zatitu domaeg trita. Ukoliko se eli onemoguiti uvoz odreene robe, onda se koriste prohibitne carine, kod kojih je carinska stopa toliko velika da je besmisleno kupovati odreenu robu. One su privremenog karaktera i koriste se kada je izuzetno lo platni bilans sa inostranstvom. Tu su i antidampinke carine koje izjednaavaju stranu robu sa domaom, kao i kompenzatorne carine koje takoe izjednaavaju stranu robu sa domaom, ali samo ukoliko je domaa roba optereena odreenom taksom ili porezom.

FINANSIJSKE PROMENE
Efekti promene carina se manifestuju na:
odnose razmene koliinu i vrednost uvoza dohodak zatienih i nezatienih sektora visinu carinskih prihoda. Sve ovo utie na efikasnost nacionalne proizvodnje i

raspodelu nacionalnog dohotka, gde vei dohodak imaju zatiene grane privrede na raun grana korisnika proizvoda optereenih carinom.

FINANSIJSKE PROMENE
Uvodjenjem zatitnih carina smanjuje se uvoz, a poveava

se domaa proizvodnja. Ukoliko je proizvodnja zavisna od uvezenog repromaterijala, tada je uvezeni materijal osloboen carina. Suvie visoka zatita industrijske proizvodnje moe da dovede do prevelikog investiranja u nju i do zasienja trita njenom robom pa se izlaz trai u izvozu. Kada domaa proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina, onda se postavlja pitanje konkurentnosti na stranim tritima. Ukoliko se podizanje konkurentnosti ne moe nadoknaditi razlikom u ceni rada ili boljom tehnologijom, onda se koristi subvencionisanje.

EKOLOKE PROMENE
Savremeno oveanstvo je suoeno sa mnotvom problema od kojih je najvanija ekoloka kriza koja preti kolapsom globalnog eko sistema zemlje. Njeni glasnici su: kisele kie, zagaen vazduh, ozonske rupe i dr. Ekologija je postala deo politike i kulture.

EKOLOKE PROMENE
Globalni problemi sa kojima oveanstvo ulazi u XXI

vek su: oteena biosfera i njeni eko sistemi ogroman broj stanovnitva (oko 6 milijardi) iscrpljenje mnogih mineralnih i energetskih sirovina zagaenje vazduha, vode i zemljita globalna promena klime unitenje mnogih vrsta biljaka i ivotinja beskunitvo ( svetskog stanovnitva) oteenja ljudskog zdravlja.

EKOLOKE PROMENE
Mnogi izlaz vide u restriktivnoj populacionoj politici,

prelasku privrednog sistema iz rasta u stacionarno stanje, ili u samoregulacionoj sposobnosti prirode. Odredbe dogovora iz Rio de aneira se ne potuju, jer emisija CO2 gasova do 2000. godine nije redukovana na nivo iz 1990. godine, a predvia se rast emisije klima - gasova od 45% - 90% do 2020. godine.

EKOLOKE PROMENE
Brz razvoj industrije u Aziji i Junoj Americi se odvija

bez obzira na posledice na ivotnu sredinu. Sve vie se kopira ameriki model koji ne prihvata ekoloka ogranienja. Predvia se da e Kina, imati 20 miliona automobila, koliko imaju severna Amerika i Evropa zajedno i ta neobuzdana motorizacija ubrzae klimatski kolaps. Mnogi veruju da se borba za sudbinu nae planete odvija u Aziji, pogotovo to mnogi naftni lobiji miniraju sve meunarodne pokuaje da se redukuju klima - gasovi.

EKOLOKE PROMENE
Pored ekoloke krize, najavljuje se i kriza vodenih

resursa i kriza raspoloivih namirnica. Promena klime rezultovae promenu padavina i pogoditi zemlje juga vie nego zemlje severa. Mnoge zemlje su rtvovale i do 40% svojih agrarnih povrina za potrebe industrijalizacije i urbanizma. Koliine itarica u silosima su 1995. godine imale najnii nivo od 1975. godine, to jaa poziciju Amerike kao zemlju itarice sveta.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Potreba za unutranjim promenama je prouzrokovana

rastom organizacije, to se deava kada preduzee uvodi nove proizvode, poveava fiziki obim proizvodnje ve postojeih proizvoda, ulazi na nova domaa i strana trita itd. Rast organizacije nosi sa sobom potrebu za promenu postojeeg stanja, koja obuhvata: izmenu ciljeva, planova, postupaka, politike, budeta i sredstava planiranja u skladu sa novim okolnostima.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Struktura organizacije se menja kada doe do vee

podele rada, formiranja novih organizacionih jedinica, a to zahteva i vie nivoa uprave zbog obima menadmenta, zapoljavanja novih radnika i obuke ve zaposlenih, kao i menadera, korienje usluga nekih eksperata itd. U svakom sluaju analiziraju se uzroci promena u preduzeu, ime se utvruje koje su to komponente koje stvaraju unutranju neravnoteu u preduzeu.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Najei uzroci koji se javljaju mogu biti:
1. 2. 3. 4. 5.

Promene starosti i veliine organizacije Promena lidera organizacije Promene vlasnike strukture Promene razvojne i poslovne strategije, Promena tehnologije,

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


1. Promene starosti i veliine organizacije, odnosno rast preduzea koji se manifestuje poveanjem njegove veliine, broja i raznovrsnosti operacija, poslova i zadataka, kao i broja zaposlenih, ukrupnjavanje njihovih odnosa i intenziteta komunikacija. Procesom starenja, organizacija poznaje sebe i svoju sredinu, uvruje svoju strukturu, a procesi i operacije bivaju rutinski formalizovani.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Promena lidera organizacije, s tim to se uvodi razlika izmeu

liderstva i menaderstva. Lideri su voe koje unose promene i imaju snagu da ih nametnu ostalima, pa promenom lidera moe doi do promene naina na koji zaposleni u preduzeu shvataju smisao, ciljeve i nain na koji se ponaaju u datim okolnostima. S druge strane, menadment, podrazumeva proces planiranja, organizovanja i kontrole, a zasniva se na hijerarhijskoj moi. Istraivanja su pokazala da duina radnog staa lidera na rukovodeim mestima, smanjuje njegovu sklonost ka iniciranju promena, pa su zato mlai menaderi skloniji uvoenju novina, ali istovremeno imaju manju sposobnost za njihovo uspeno sprovoenje, dok je sa starijima obrnuto. Zakljuak je da najbolje rezultate oekujemo od sredovenih menadera.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Promene vlasnike strukture, pripajanja i preuzimanja

preduzea, najee bolja preduzea preuzimaju loija, a menadment ili sami zaposleni preuzimaju vlasnitvo nad preduzeem, pa dolazi do privatizacije dravnih ili drutvenih preduzea, to za posledicu ima intenzivne organizacione promene. Promene razvojne i poslovne strategije, koje su prouzrokovane, kako promenama jedne tako i promenama druge strategije Promena tehnologije, automatizacija poslovnih procesa, ujedno zahteva i promene u organizacionoj strukturi.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU


Opta klasifikacija unutranjih uzroka promena, prema

jednom broju autora, moe se svesti na promene u strukturi, tehnologiji i ljudima, pa su se stvorili strukturni, tehnoloki i bihejvioristiki pristupi organizacionom razvoju. U znaajnije promene u preduzeu spadaju one koje se odnose na:
1) 2) 3) 4) 5) 6) Organizaciju preduzea Proizvode i proizvodni program Tehniku i tehnologiju Proizvodni proces Metode upravljanja Korienje resursa, itd.

ORGANIZACIONE PROMENE
U oblasti organizacionih promena mogu se prepoznati najmanje

dve paradigme: 1) Paradigma kontinualne evolucije 2) Paradigma prekinute ravnotee Paradigma postepene evolucije, ili darvinijanska, posmatra organizacione promene u malim koracima ili pomacima kao to su inkrementalne promene (promene prvog reda). Ove promene se deavaju postepeno bez preskakanja bilo kog koraka ili faze i uvek vode ka razvoju, progresu ili ka viem nivou organizovanosti. Osim pretpostavke progresa, ova paradigma sadri jo i to da e svi subjekti prolaziti kroz promene na isti nain i da e svi imati isti razvojni put.

ORGANIZACIONE PROMENE
Za razliku od pomenute paradigme, paradigma

prekinute ravnotee sadri pretpostavku napetosti i protivrenosti, kao sastavnih elemenata funkcionisanja organizacije. Prema njoj, promene stvaraju sukobe koji se mogu reavati samo temeljnim promenama celog sistema. Tri osnovna elementa ove paradigme su: 1) Dubinska struktura sistema. 2) Period ravnotee. 3) Period neravnotee.

ORGANIZACIONE PROMENE
Sistemi koji u sebi sadre dubinsku strukturu nastoje

da ostvare stabilnost strukture, ali ne mogu prihvatiti neogranieni deo promena, to stvara pomenute napetosti i protivrenosti. U ovoj paradigmi se pojavljuju tri perioda:
1) Period stabilnosti (centralna tendencija u polju sila) 2) Period evolucije (promene prvog reda) 3) Period radikalnih promena (revolucije).

Posle dueg perioda ravnotee, organizacija prolazi

kroz period neravnotee sa novim promenama, da bi nakon toga opet nastupila ravnotea na drugom nivou.

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Najsveobuhvatnija klasifikacija teorije organizacionih

promena data je u etiri tipa: 1) Teorije ivotnog ciklusa 2) Teoloka teorija (obe prate promene unutar jedne celine) 3) Evolucija 4) Dijalektike teorije (posmatraju promene u meudejstvu vie celina)

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Postoji razlika u njihovom posmatranju, tako da

imamo perspektivni (podrazumeva da je tok promena unapred definisan i da se organizacije ne mogu menjati van prostora koji im pripada) i konstruktivni (podrazumeva da se promene stvaraju tokom deavanja, to znai da pripadaju naruenoj ravnotei i nepredvidive su).

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Teorija ivotnog ciklusa u sebi ima ugraenu logiku

i program promena. Faze razvoja se ne mogu preskakati, a dogaaji u okruenju mogu da utiu i donekle poremete proces razvoja, .ali ne mogu da dovedu do radikalnih promena. Ova teorija posmatra promene unutar jedne organizacione celine.

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Teologija podrazumeva konstruktivni nain promena

koji sledi teoloku logiku prema kojoj je cilj neminovan uzrok svih kretanja i promena. To znai da se organizacije menjaju da bi postigle svoj cilj, a promene koje se dogaaju nemaju unapred definisan tok. One takoe, kao i teorije ivotnog ciklusa, posmatraju promene unutar jedne organizacione celine.

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Teorija evolucije sledi logiku prirodne selekcije, pa

organizacione celine opstaju ili ne opstaju zavisno od stepena prilagoenosti promenljivim zahtevima okruenja. Da bi celine bile stalno saglasne sa okruenjem, moraju se unutar sebe menjati i prilagoavati. Ova teorija prouava promene na nivou drutva i organizacionih celina.

TEORIJE ORGANIZACIONIH PROMENA


Dijalektika podrazumeva konstruktivni nain

promena kojima je pokreta sukob koji nastaje izmeu teze i antiteze, odnosno jedinstva suprotnosti, gde kao rezultat nastaje sinteza. Ove teorije posmatraju promene kroz meudejstvo vie organizacionih celina.

Koncepti i programi organizacionih promena


Za razliku od paradigmi i teorija, koncepti su praktiniji,

konkretniji i orijentisani su prema menaderu. Oni se zasnivaju na odreenim teorijama kao oslonac bez koga bi bili samo nepovezani skupovi tehnika i metoda. Najznaajniji programi i koncepti organizacije su:
1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) ivotni ciklus organizacije. Organizacioni razvoj. Organizaciona transformacija. Reinenjering poslovnih procesa. Reorganizacija preduzea. Zaokret i revitalizacija. Organizaciono uenje.

ivotni ciklus organizacije


Ovaj koncept organizacionih promena sledi logiku razvoja

ivih bia, a osnovne dimenzije promena su vreme i veliina. Promene ovog koncepta nastaju normalno i menader moe unapred znati koje e od njih biti neophodne kada se preduzee razvije do odreenog stepena. Na promene se moe reagovati na vreme, spreiti posledice neprilagoenosti organizacije, starosti i veliine preduzea. U ovom konceptu se deavaju kontinualne i inkrementalne promene koje se nagomilavaju i po dijalektici dovode do sasvim nove faze u razvoju organizacije.

ivotni ciklus organizacije


Za ovaj koncept najire shvatanje dao je Lari Griner
1 2 3 4 5

koji u razvoju svakog preduzea prepoznaje pet faza: Faza rasta kroz preduzetnitvo Faza rasta kroz usmeravanje Faza rasta kroz delegiranje Faza rasta kroz koordinaciju Faza rasta kroz saradnju

Organizacioni razvoj
Saznanja koja se koriste u ovom konceptu se zasnivaju na

bihejvioristikim naukama (nauke o ponaanju ljudi). Ovaj razvoj ima za cilj da se postojea organizacija osposobi za samoobnavljanje, kako bi se izbegle tenje ka organizacionom slabljenju ili zastarelosti. On u sebi ima razvoj u smeru efikasnosti i prilagodljivosti nekim buduim promenama sa poveanjem humanosti i uea u njemu. Njegove osnovne karakteristike kao programa su:
1) 2) 3)
4) 5)

obuhvat promena karakter promena planske promene sadraj promena vrednost i uloga konsultanta.

Organizacioni razvoj
Koncepti ovog razvoja se najee dele u dve grupe: 1) koncept procesa. 2) koncept implementacije promena. Procesi promena razvoja ukljuuju sledee faze: 1) istraivanja. 2) planiranja. 3) akcije. 4) integracije.

Organizacioni razvoj
Za ovaj razvoj postoje i dva generalna pristupa
1) strukturalni.i 2) procesni.

Na osnovu njih razlikujemo i dve vrste intervencija:


1) strukturalne 2) intervencije u ljudskim resursima.

Organizacioni razvoj
Karakteristike rasta i razvoja svakog preduzea su:
1) poveanje njegovih dimenzija i preduzetnike moi. 2) prilagodljive promene i transformacija preduzea za njegovo osposobljavanje. 3) promene u strukturi. 4) usavravanje sistema upravljanja odnosa sa okruenjem.

Organizacioni razvoj
Pored internih, postoje i eksterni faktori koji mogu da utiu na dalji rast preduzea kao to su:
1) 2) 3) 4) 5) 6) opadanje trinih potreba. velika konkurencija. teko savladive prednosti nekih drugih preduzea. antimonopolska ogranienja daljem rastu. stanje materijalnih resursa. nerazvijenost finansijskih sredstava, saobraaja i trgovine, 7) nezanteresovanost za mere ekonomske politike jedne ili vie zemalja.

Organizaciona transformacija
Organizaciona transformacija predstavlja radikalnu

promenu svih aspekata u organizaciji istovremeno, ime se menja i karakter celog sistema. Ona je strategijska, usmerena na reorijentaciju pa se jo naziva i promenom drugog reda (gama promena). Ova transformacija podrazumeva i promenu svih elemenata organizacije preduzea, meu kojima je i organizaciona kultura (sistem pretpostavki, verovanja i vrednosti koje dele zaposleni i rukovodstvo preduzea), pa se po tome razlikuje od ostalih promena.

Organizaciona transformacija
Organizaciona transformacija se javlja zbog promena

na tritu i tehnolokih promena. Ako preduzea u duem vremenskom periodu vrlo malo ili uopte nita ne menjaju u nainu i tehnolokom postupku, druga preduzea u okruenju e ih vrlo brzo prestii. Zbog toga i oni moraju da se prilagoavaju takvim promenama, odnosno transformacijama. Vrste ovih transformacija su:
1) anticipativna. 2) reaktivna.

Organizaciona transformacija
Proces ove transformacije se moe podeliti u tri faze: 1) odmrzavanje. 2) promene. 3) ponovno zamrzavanje.

Organizaciona transformacija
Jedan od poslednjih modela ove transformacije dao je Koter u osam faza: 1) razvijanje svesti o neophodnosti promena 2) formiranje jake koalicije za promene 3) stvaranje vizije 4) komuniciranje 5) pomo drugima da se promene realizuju 6) planiranje i realizacija kratkoronih uspeha 7) konsolidacija i realizacija daljih promena 8) institucionalizacija novog pristupa.

Reinenjering poslovnog procesa


Reinenjering poslovnog procesa predstavlja program

radikalnih organizacionih promena koji u prvom planu ima proces poslovanja. On polazi od pretpostavke da trenutni proces nije zadovoljavajui. Zato se poinje od poetka i to definisanjem ljudi ili institucija. Tek tada se moe stvoriti novi poslovni proces, a zatim primeniti u praksi.

Reinenjering poslovnog procesa


Proces reinenjeringa zahteva zanemarivanje

tradicionalne, funkcionalne i organizacione veze, sa naglaskom na projektovanje efikasnih procesa, koristei savremene informacione tehnologije. Osnovne tri smernice reinenjeringa su:
1) priroda promena koju izaziva. 2) perspektiva organizacije. 3) bitna uloga informacione tehnologije.

Reinenjering poslovnog procesa


Kod velikih kompanija ili preduzea proces reinenjeringa

se sprovodi praktino ispoetka, jer se potpuno menja koncept tehnologije. Model procesa u kojima se javlja Reinenjering najee obuhvata: prepoznavanje procesa, stvaranje mape procesa, izbor procesa, razumevanje, redefiniciju, redizajn i institucionalizaciju, kao i definisanje problema. Reinenjering se esto povezuje sa procesom benmarkinga (poreenje sa najboljima) i postoje etiri tipa tog procesa:
1) 2) 3) 4) interni. konkurentski. funkcionalni. generiki.

Reorganizacija preduzea
Ovaj pojam predstavlja sve oblike procesa planiranih

promena u preduzeu, odnosno njegovo prilagoavanje promenama u okruenju. Te promene su:


1) promena strukture organizacionog razvoja. 2) promena odnosa koji se javlja zbog promenjene uloge ljudi. 3) stvaranje nove organizacije koja nema nita zajedniko sa prethodnom.

Reorganizacija preduzea
Prema izvesnom broju autora, reorganizacija je podeljena u dva osnovna oblika:
1) strategijska promena (reorganizacija se vri za celo preduzee). 2) inkrementalna promena (samo za delove preduzea u sluaju manje neravnotee). Reorganizacija moe biti: 1) generalna ili totalna 2) parcijalna. Generalna reorganizacija se ree preduzima, jer je dosta skupa i sprovodi se na dui vremenski period.

Zaokret i revitalizacija preduzea


Ovaj koncept, osim organizacionih, zahteva i promene u

poslovnoj ili razvojnoj strategiji koje moraju biti povezane u jedinstvenu celinu. To se deava jer u procesu esto dolazi do smanjenja proizvodnje i krize. Da bi se spreilo propadanje, vri se zaokret i revitalizacija kojim se preduzee ponovo vraa rastu i razvoju. Slater je izvore krize podelio u tri grupe:
1) 2) 3) eksterni izvori. interni izvori krize greke menadmenta.

Zaokret i revitalizacija preduzea


Mere koje se preduzimaju u cilju oporavka preduzea su:
1) redukcija i realokacija imovine (kapitala) kojom preduzee vri prodaju dela svoje imovine i na taj nain dolazi do novca koji ulae u nove poslove 2) redukcija trokova, a to su: opti, materijalni i trokovi radne snage u koje ulazi i smanjenje broja radnika. 3) generisanje prihoda koje se ostvaruje promenama u marketingu i putem trita uz pronalaske novih izvora i priliva kapitala.

Zaokret i revitalizacija preduzea


U prvoj fazi oporavka preduzea, ne treba preduzimati

organizacione promene, kada trite nije definisano ili kada se ne poznaju prednosti odnosno nedostatci postojee strukture. Organizacione promene su neophodne kada treba:
1) ukinuti investicije za neprofitabilni deo preduzea i izvriti njegovu prodaju 2) ostvariti potpuni uvid nad preduzeem uz strogu finansijsku kontrolu za njegov oporavak.

Zaokret i revitalizacija preduzea


Najzad, oporavak i izlazak preduzea iz krize, moe se svrstati u sledee faze:
1) promena menadmenta. 2) evaluacija.

3) neke hitne mere. 4) stabilizacija. 5) povratak na normalan rast.

Organizaciono uenje
Ovim konceptom se stvara model organizacionih promena

koji treba dostii da bi se pomou njih ostvario razvoj, a samim tim i stekla prednost na tritu. Faze ovog koncepta su: stvaranje znanja kroz prikupljanje informacija, irenje znanja koje postaje dostupno svim zaposlenima, uvanje steenog znanja i njegovo memorisanje, kao i korienje znanja za modifikaciju ponaanja u organizaciji. Dva osnovna oblika uenja su:
1) 2) uenje pre delovanja (za proirivanje znanja) uenje tokom delovanja (iz sopstvenog iskustva).

Organizaciono uenje
Najvie panje posveuje se organizacionoj strukturi i kulturi. Organizaciona struktura preduzea, izmeu ostalog, podrazumeva:
1) uu specijalizaciju poslova 2) raznovrsnost procesa i metoda rada 3) decentralizaciju i dr.

Organizaciono uenje
Organizaciona kultura sadri sledee vrednosti: 1) otvorenost prema okruenju 2) trinu orijentaciju 3) prihvatanje rizika 4) toleranciju greaka i uenja iz njih 5) otvorenost u komunikaciji 6) pozitivan stav prema promenama.