You are on page 1of 3

TEORIJA I PRAKSA

Sr teholokih procesa
INTEGRALNO UPRAVLJANJE RIZICIMA
Bezbednost procesa u poslovnom sistemu je zadatak rukovodstva jer treba da bude koncipirana kao savremen upravljaki sistem, da objedinjuje menadment kvalitetom, bezbednou i zdravljem na radu, zatitom ivotne sredine i sigurnou informacija, da obezbeuje podrku za identifikaciju pretnji i rizika po poslovne procese, kao i praktina reenja za postupanje kada se rizici prepoznaju. Zato se esto i opravdano postavlja pitanje: kako osmisliti sistem upravljanja svim postojeim rizicima i kako integrisati sve ve postojee autonomne sisteme u jedan?
U savremenom tehnolokom okruenju lista potencijalnih rizika koji ugroavaju poslovni sistem je sve vea. Privrednom drutvu prete opasnosti od poara, eksplozija i drugih vanrednih i neoekivanih dogaaja. Nedovoljna bezbednost zaposlenih na radnim mestima, energetska neefikasnost (nepotrebni gubici energije u procesu rada), nebezbedni informativni sistemi (oticanje informacija i poslovnih tajni), neefikasno fiziko i tehniko obezbeenje (krae i provale i visoke kazne za nesprovoenje zakona) - postaju sve vea prepreka u razvoju ovih privrednih drutava. Bezbednost procesa u poslovnom sistemu je zadatak rukovodstva jer se tie ouvanja konkurentnosti tog poslovnog drutva. Da bi se postigao ovaj cilj, sistem upravljanja poslovnim rizicima treba da bude koncipiran kao savremen upravljaki sistem, da objedinjuje menadment kvalitetom (prema ISO9000), bezbednou i zdravljem na radu (prema OHSAS 18001), zatitom ivotne sredine (prema ISO 14001) i sigurnou informacija (prema ISO/IEC 27001), da obezbeuje podrku za identifikaciju pretnji i rizika po poslovne procese, kao i praktina reenja za postupanje kada se rizici prepoznaju. Oni esto predstavljaju budui dogaaj, ljudi ih u svojoj svesti razliito vide u zavisnosti od steenih znanja i iskustava. Menaderi bezbednosti ih vide kao katastrofinu neizvesnost, mnogi neiskusni organizatori procesa rada kao neto to nema veliki potencijal, dok veliki broj drugih, pritisnuti problemima proizvodnje, finasija i plasmana uopte ne vide posledice rizika. To je razlog postojanja mnogih prepreka i otpora u sprovoenju strogo definisanih procedura. Nerazvijana svest organizatora procesa rada na razliitim nivoima i zaposlenih o sloenosti i obimu upravljanja rizikom i moguim posledicama loeg upravljanja, glavni su razlozi estog postojanja bajpas procedura u (ne) sprovoenju propisanih procedura u sistemu upravljanja rizicima. Postoje nedovoljna znanja o ovoj kompleksnoj i multidisciplinarnoj oblasti, jer je predvianje budueg dogaaja i elja da se on ipak ne dogodi sloena, obimna i esto nedovoljno razumljiva materija. Pretpostavka uzronosti nekog dogaaja izmie opaanju, ona stalno mora biti zamiljena, njoj se mora verovati, pretpostaviti da je tana, i tako uvek ostaje manje-vie nesigurna i privremena. Zato se rizik esto porie, jer postoji nemo menadera da izau na kraj sa rastuim opasnostima. Priroda rizika je takva da se esto zaklanja iza nedovoljnih dokaza o uzroku neeljenog dogaaja. Velika finansijska sredstva su ozbiljna prepreka u sprovoenju proaktivnih mera prevencije, kao i

Rizici - nepredvidivi i skriveni

ZATITA PLUS

Rizicima nije nimalo lako upravljati u privrednim drutvima. Pre svega zbog toga to su rizici vrlo esto skriveni i teko predvidivi.

nesposobnost da se sagledaju mogue dugorone posledice, zbog nepreduzimanja odgovarajuih mera. U uslovima ekonomske krize izraene su limitirane mogunosti privrednih drutava, kako finansijske, tako i kadrovske, materijalne i intelektualne, to dovodi do potekoa u funkcionisanju menadmenta i suoavanju sa brojnim problemima koje treba reiti. Svakim danom menaderima na viim nivoima upravljanja je sve jasnije da se dobri poslovni rezultati u viegodinjem kontinuitetu ne mogu ostvariti bez dobre poslovne politike u upravljanju rizikom od povreda na radu i oboljenja, poara i eksplozije, prirodnih i drugih katastrofa, rizika od otuenja materijalnih dobara, rizika od neadekvatnih utroaka energije, rizika od otuenja poverljivih podataka i rizika od visokih kazni zbog nepotovanja zakona. Zato se esto i opravdano u menaderskim krugovima postavlja pitanje: kako osmisliti sistem upravljanja svim postojeim rizicima, kako integrisati sve ve postojee autonomne sisteme u jedan? Uopteno odgovoriti na ovo pitanje izuzetno je teko. Ipak treba znati da postoji posebno vaan, kao krovni standard, ISO 31000 o integralnom upravljanju rizicima. ISO 31000 predstavlja opte zajedniko uputstvo za oblikovanje, sprovoenje i podrku procesu upravljanja rizicima u jednom preduzeu. Ovakav pristup propisuje praktian postupak upravljanja rizicima, omoguava iroku primenu u preduzeima. Prednosti primene integrisanog menadment sistema su viestruke. On ne podrazumeva zamenu ve postojeih menadment sistema u jednoj organizaciji, ve se moe shvatiti kao njihovo unapreenje u jedan savreniji, jednostavniji i funkcionalniji menadment sistem. U tom kontekstu se i razmatra upravljanje rizicima kao elemenat integralnog menadment sistema i predstavlja univerzalno sredstvo za smanjenje neeljenih posledica.

Integralan znai celinski, koji sainjava celinu, potpun, celokupan, koji postaje sam za sebe. U naem predmetu interesovanja razmiljamo o sveobuhvatnom upravljanju rizicima u privrednim drutvima preduzeima. Zato je potrebno integralno upravljati svim rizicima? Koje prednosti nudi sveobuhvatno upravljanje rizicima u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, rizicima u sistemu zatite ivotne sredine, rizicima u sistemu sigurnosti informacija, rizicima u sistemu zatite od poara, spasavanja i drugim rizicima koji prete poslovnim sistemima, prema ve postojeim standardima? Preduzeima je na raspolaganju nekoliko strategija: primeniti svaki sistem menadmenta odvojeno ili jedan za drugim, dopuniti postojei sisteme menadmenta kvalitetom tako da zadovolji zahteve ostalih standarda, ili graditi jedinstven, celovit sistem menadmenta koji istovremeno zadovoljava i zakonske zahteve i zahteve relevantnih standarda. Prvi nain je neprihvatljiv jer privredno drutvo ima jedan poslovni sistem i jednog top menadera, pa treba da

Integralno upravljanje pre svega

Kada se u privrednom drutvu upravlja rizikom u skladu sa ovim standardom dolazi do porasta verovatnoe da e se dostii postavljeni ciljevi, odnosno potstie se proaktivni menadment i razvija se svest da je veoma vano stalno prepoznavati rizike i preventivnim merama spreiti neeljene dogaaje. Sve ovo znatno unapreuje kontrolu u svim sektorima, unapreuje upravljanje procesima i razvija sposobnost i spremnost da se reaguje u vanrednim dogaajima. Gubici i tete se smanjuju, privredno drutvo postaje organizovanije, prilagodljivije i finansijski jae. Sve to dovodi do porasta poverenja investitora i stvaranje pozitivne reputacije.

ima i jedan sistem menadmenta. Drugi nain je mogue primeniti samo ako u preduzeu ispravno funkcioniu svi procesi. Trea strategija je najprihvatljivija, ali najpre treba odgovoriti na pitanje zato se neto radi i kako se radi i prepoznati ono to je zajedniko za sve zakone i standarde. Odmah uoavamo, kada razmiljamo o integralnom upravljaju rizicima, da je za sve analize rizika zajednika identifikacija prepoznavanje rizika, procenjivanje rizika, preventivne mere, dokumentacija i osposobljavanje, odnosno obuka. Integralno upravljanje svim rizicima je potrebno jer se obaveze iz ovih oblasti meusobno prepliu, nadovezuju i nadopunjuju. Proaktivne mere za upravljanje postojeim rizicima u svim oblastima su iste ili sline bez obzira da li rizik preti u sistemu koji je predmet interesovanja bezbednosti i zdravlja na radu ili na primer u sistemu zatite od poara i eksplozije. Vrlo esto reavanje problema u jednoj oblasti predstavlja i deo reenja problema u drugoj. Integralni pristup omoguava laki, sistematiniji i bri rad u definisanju problema i pronalaenju optimalnih reenja, odnosno prepoznavanju rizika, definisanju i primeni preventivnih mera. Ovim pristupom preduzeu se nudi istovremeno reavanje veeg broja problema i obaveza. Na primer: proces osposobljavanja - obuke zaposlenih se moe objediniti (integrisati) za sistem bezbednosti i zdravlja na radu i sistem zatite od poara. Integralnim pristupom racionalizujemo trokove i optimalno koristimo postojee kapacitete. Parcijalno, usko specijalistiko gledanje ponekad bez potrebe poveava obim poslova i moe dovesti da sistem sam sebi postaje cilj, zanemarujui osnovni cilj da bude u funkciji procesa produktivnog rada. Meunarodni standardi, direktive i preporuka sve vie tee integralnom pristupu u upravljanju rizicima.
ZATITA PLUS

Proces upravljanja rizikom po ISO 31000

Ipak u praksi susreemo se sa mnotvom problema u sprovoenju procedura u upravljanju rizicima. Menaderi na viim nivoima oslanjaju se na one na niim, a oni na odgovorna lica. Gotovo da ne postoji saradnja izmeu odgovornih lica u pojedinim oblastima zatite. Izraeno je nedovoljno poznavanje problematike upravljanja rizicima u sprovoenju propisanih procedura od strane odgovornih lica. Sloenost, obim i multidisciplinarnost materije, veliki broj zakonom utvrenih obaveza, veliki trokovi sprovoenja propisa ini se da predstavljaju barijeru koju u sadanjem drutvenom trenutku ne moemo savladati. Obaveze i nadlenosti se prepliu, upravljanje postojeim rizicima nije stalni planski proces, ogranieni su resursi u sprovoenju preventivnih mera, a evidentan je nedovoljan uticaj odgovornih lica u procesu odluivanja . Sve ovo je samo posledica postojeeg stanja u drutvu. Posebna ministarstva predlau zakone i 10
ZATITA PLUS

Nedovoljno poznavanje problematike

donose podzakonske propise u svojoj oblasti. Ovim propisima se esto definie ista ili slina materija, to dovodi do razlike u pristupu istom problemu i parcijalnog posmatranja problema koji su neminovno povezani. Nadlenosti se esto preklapanja i zahtevaju integralno reenje. Tumaenja i miljenja predlagaa i donosioca propisa su esto zbunjujua i suprotni logici i samim propisu. Na nivou privrednih drutava retko postoji zajednika sluba koja se bavi svim vidovima upravljanja postojeim rizicima. esto operativni menaderi - odgovorna lica, svoje poslove obavljaju pojedinano, parcijalno za pojedinu oblast. Lica za bezbednost i zdravlje na radu nisu upoznata sa nainom sprovoenja procedura u oblasti zatite ivotne sredine ili u oblasti zatite od poara, i obrnuto. Sve ovo dovodi do oteane realizacija postavljenih ciljeva, slini poslovi se obavljaju vie puta pa se na taj nain proporcionalno poveavaju trokovi sprovoenja preventivnih mera . Tradicionalno obavljanje poslova u prevazienom sistemu zatite na radu je esto u svesti mnogih

referenata podrazumevalo da uimo na grekama i delujemo reaktivno. Postaviemo zatitnu napravu na maini, pa se sledea povreda nee dogoditi. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva da se opasnost prepozna, proceni rizik i odmah preduzmu preventivne mere. On odbacuje statina, nasumina, konstantna i ad hoc reenja, a kao svoja prihvata planske, sistematske, dinamine i optimalne aktivnosti usresreene na upravljanje rizikom. Dosadanja praksa u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ukazuje na postojanje slabosti u domenu upravljanja rizicima. Procene rizika su suvie statine, a upravljanje rizikom se svodi na izradu Akta o proceni rizika ije zahteve poslodavac esto nije u stanju da primeni. Postojei propisi iz ove oblasti vezuju rizike za radno mesto, ali se pri proceni rizika esto zapostavljaju osnovne karakteristike tehnolokih procesa, pa Akt o proceni rizika ne prati izmene tehnologije rada odgovarajuom dinamikom Branko Radonji, Boban Rani