You are on page 1of 35

Biblioteka FIL O ZO FSK E T E M E knjiga

Epikur

OSNOVNE MISLI
POSLANICA HERODOTU I POSLANICA MENEKEJU

Prevod s nemakog Dr Milo N. uri

Beograd

D u rA

N aslov originala: E PIC U R I EPISTULAE T R ES ET RATAE SE N T E N T IA E a L ae rtio D io g e n e se rv atae, in u s u m sc h o la ru m e d id it R v o n M iihl L ipsiae in a ed ib u s B. G. T eu b n eri M CM XXII

EPIKUROV IVOT, NJEGOVO UENJE I NJEGOVA KOLA 1. IVOT Kad je porazom kod H eroneje uinjen kraj suverenorn postojanju helenskih gradskih drava, Epikur nije bio navrio ni etiri godine ivota. O n je, dakle, odrastao u sasvim novoj politikoj atm osferi. Rodio se god. 341. na ostrvu Samu, gde je proveo svoju mladost, i kam o je njegov otac, Neokle, A tinjanin iz upe Gargeta, bio doao god. 352/1. kao kleruh i kao takav dobio imanje, ali se, radi nasunog hleba, rnorao baviti i davanjem elem entarne nastave. Epikur je bio veoma obdaren, i njegova tri brata, Neokle, H eredem i Aristobul, rado su priznavali njegovu duhovnu nadm onost, te su se docnije pridruili njegovoj koli i s njim e iveli u bratskoj slozi i ljubavi, ali je on esto poboljevao, i ba zato im ao vrem ena i razloga da razm ilja o sebi i o svome ivotu. Jo u rim sko doba uvano je kao svetinja njegovo pism o majci, H erostrati, iz kojega se vidi njegov srdaan odnos prem a njoj. O na m u je pisala kako je usnila grdan san o stanju njegova zdravlja, a on joj u pism u um nim razlozim a objanjava da su to sam o prazne utvare, uverava je da se on dobro osea, obavetava je o svom napretku u filosofskim studijam a i m oli je da ne otkida od svojih u sta da bi njem u poslala dovoljno sredstava za njegovo izdravanje. 5

Prvi uitelj na Sam u bio m u je platoniar Pamfil, ali ovaj etrnaestogodinjem deaku nije mogao dati ono to je ovaj traio. Prave hrane za svoj duh naao je tek onda kad je stigao u Tej na maloazijskoj obali, gde je postojala cvetna dem okritska kola (Sext. E. Adversus mathematicos 12), u kojoj je upoznao atom istiku sliku sveta. Tu se sa zanosom predao prouavanju atom istikog m aterijalizm a, i ovaj e postati osnova njegovog m aterijalistikog shvatanja prirode, kojega e se on dosledno pridravati celog svog ivota. Njegovo zdravlje postepeno se popravilo, tako da je god. 323/2. doao u A tinu da kao efeb odslui vojnu slubu. Slobodno vrem e upotrebljavao je da slua predavanja iz Filosofije. M eutim , njegov pogled na svet bio je ve izgraen i utvren, tako da na njegov filosofijski razvitak nisu mogli uticati ni Akadem ija ni Likej ni Kinosarg. prilikom upoznao se sa docnijim kom ediografom Menandrom , svojim ispisnikom ; m iljenje da je on uticao na M enandrovo shvatanje sveta i ivota ne m oe se odrati, jer Epikurova filosofija i M enandrove sentencije podudaraju se utoliko ukoliko je okolina u kojoj'su iveli obojici utisnula svoj peat; inae se oni razilaze ba u onom ime se Epikurova filosofija (naelno razlikuje od opteg m iljenja i drugih sistem a onog vrem en a 1. Po odsluenju vojnog roka vratio se Epikur u svoj zaviaj da u Teju produi svoje studije. Kao njegov uitelj u Teju spom inje se Nausifan, dem okritovac, originalan mislilac i privlaan uitelj, ali su i uitelj i uenik u svome biu i u svome stavu prem a ivotu bili veom a razlini. Kao Platon i A ristotel, i N ausifan je teio da svoje uenike osposobi za praktiko-politiku delatnost, ali ne na osnovi idealistikog, nego na podlozi m aterijalistikog posm atranja sveta i ivota. Ali kako Epikur u izgraivanju oveka za uee u javnom ivotu nije nalazio pravi zadatak filosofije, nego u
1 Vid. u ro Kesi Menandar i Epikur, N astavni vjesnik god. XX (1912), str. 252-266.

m aterijalistike svrhe ivota, nije udnovato to se on sa svojim uiteljem m orao razii. M ada se odlikovao razvijenom sam osvesnou on se u sam ostalnom prouavanju filosofskih problem a dugo i briljivo priprem ao da sam jednoga dana postane uitelj m aterijalistike filosofije. Kad je navrio trideset i jednu godinu ivota, Epikur je otpoeo svoja predavanja u M itileni na Lezbu, god. 310, ali se ubrzo preselio u Lam psak na H elespontu, poslednje prebivalite Klazom enjanina Anaksagore, u koje se ovaj povukao kad su ga Periklovi protivnici prim orali da ostavi Atinu. Boravak u Lampsaku, starom sreditu nauke o prirodi, bio je za razvitak nove filosofijske kole veom a znaajan, jer je tu Epikur za svoju kolu zadobio velik broj pristalica, najbogatijih i najuglednijih mladia, koji su njegova predavanja sa zano som sluali. M etrodor, Idom enej, Leontej, Polijen, Kolot i drugi Lampsaani ostae m u verni privrenici celog ivota. Docnije on e iz A tine ee putovati u Lam psak i uvek odravati iv saobraaj s lam psakim krugom prijatelja. Iz Lampsaka, god. 307/6, u vrem e kad je A tina kao danajski poklon dobila natrag politiku slobodu, Epikur se preselio u Atinu, gde je za osam deset m ina kupio jednu batu (xr\noQ blizu Dipila i tu osnovao svoju kolu. A tina e dodue ostati sredite filosofije sve do cara Justinijana, ali za to to ona, osim Epikura, nije iznedrila jo kojega znatnijeg filosofa, ne nose krivicu Atinjani. Tako se m oe r e d da je Epikur m edu filosofima poslednji i filosof koga je dala A tina njegova filosofija poslednje tiho svetljenje atikoga duha. S uiteljem se preselio i jedan deo uenika, a drugi su ostali u Lam psaku. kolskoj zajednici pripadali su ne sam o robovi nego i ene koje su bile to ene njegovih uenika, na prim er T e m i s t a, ena Leontej eva, to hetere, kao L e o n t i j a, N i k id i j a , M a m a r i j a i druge. lanovi kole bili su uitelju i njegovu uenju duboko odani, jer su u njem u vise gledali osnivaa religije i proroka negoli naunog uitelja. Epikur je u celom svom ponaanju i nainu 7

ivota bio prim eran, i kad se njegov ivot u svojoj blagoj ujednaenosti i sam odovoljnosti uporedi sa ivotim a drugih ljudi, on podsea na m it (Gnomologium Vaticanum 36). Zato je sasvim razum ljivo to su njegovi uenici gledali u njem u neko vie bie i to su dan roenja duboko voljenog i nadasve potovanog uitelja sveano slavili desetog dana m eseca gam eliona jo za ivota njegova. A uitelj je nalazio jedini zadatak fi losofije u tom e da ljudim a pom ogne u njihovim duevnim nevoljama, svima koji im aju ui da uju razvedri duu i da im za ceo njihov ivot obezbedi oseanje sree. Samo se jed an uenik izdvojio iz kole i postao njen najei protivnik: strasni Tim okrat, brat M etrodorov. Po m estu gde je Epikur drao svoja predavanja epikurovci su i dobili ime mislioci iz Bate. U svojoj koli Epikur je proveo os tali deo svoga ivota, punih trideset i est godina, ivei zajedno sa svojim uenicima. Uitelj je, kao to doznajem o iz njegova testam enta, i svoju kuu i batu zavetao svojoj koli. Kult osnivaa kole ostao je iv i posle njegove sm rti i stvorio vezu kojom je kolska zajednica neraskidno bila vezana. Lukretije, njegov rim ski sledbenik, uporeduje ga sa Kererom i sa Bakhom, koji su ljude obdarili hlebom i vinom, kao i sa Heraklom , koji je svet oslobodio od razlinih nem ani (De rerum natura V 13-23, 43-54). Pri kraju ivota Epikur je m nogo patio od kam ena u beici, ali je pokazao prim erno samosavladivanje: Dok sam bio bolestan - kae Epikur - nisam se ni s kim porazgovorio o mojim telesnim bolovima, a ni sam o tome govorio ni onima koji su dolazili da me vide; tavie, produivao sam svoja ranije zapoeta prouavanja prirode, a naroito sam se bavio pitanjem kako duh, i pored svoga uea u pokretima koji pogaaju telo, ipak moe da ostane miran i da i sauva dobro koje mu je svojstveno. Osim toga, nisam lekarima davao prilike da se razmeu svojim radom, jer sam ak i tada svoj ivot smatrao za lep i vedar (Maroi Aur. IX 41). Umro je god. 270, posle etrnaestodnevnog bolovanja, u svojoj sedamdeset i drugoj godini. 8

2. SPISI Svoj filosofijski sistem razvio je Epikur u m nogobrojnim spisim a, kojih je bilo tri stotine svitaka. Najvanije od njegovih spisa zabeleio je Diogen Laeranin (X 27-28). Najvei od svih spisa bio je. spis O prirodi u trideset i sedam knjiga, od kojega su ouvani sam o odlomci iz II i XI knjige u herkulanskim svitcim a iz biblioteke konsula Pisona, epikurovca. Izvod iz ovog dela s pobijanjem drugih uenja o prirodi, naroito heraklitskostoikog uenja, im a veliki natpis Diogena iz Enoande (ordinavit et explicavit Joh. W illiam, Lipsiae MCMVII, Bibl. T eubn.). O stali fizikalni spisi bili su: O atomima i praznom prostoru, 0 uglu atoma, Izvod iz knjiga protiv fizicara, O slikama, Anaksimen i drugi. Svoju gnoseologiju izloio je Epikur u spisu 0 merilu Hi Kanon. Etike tem e obraivali su ovi spisi: O ljubavi, ta treba birati i ega se treba kloniti, O svrsi, O pobonosti, O nainima ivljenja u etiri knjige, O pravinom delanju, O pravimosti i drugirn vrlinama, 0 poklonima i zahvalnosti, O kraljevstvu. - Etika naela, odreena da se ue napam et, nalaze se i u Osnovnim mislima, kojih im a etrdeset i etiri, i koje donosim o u prevodu. God. 1888. naen je u Vatikanu zbornik Epikurovih izreka, takode odredenih da se ue napam et. Nekoliko spisa dobilo je im ena po lanovim a kole, na prim er Aristobul, Hegesijanakt, Temista, Metrodor, Ne okle, Polimed, Heredem. Osim pom enutih spisa, u Diogena Laeranina sauvan je Epikurov testam ent (X 16-22) i tri vee poslanice: Poslanica Herodotu, u kojoj je filosof izloio kvintesenciju svoje fizike (X 36-83), i koju donosim o u pre vodu, Poslanica Piioklu, gde je izneo svoju m eteorologiju (X 84-116) i Poslanica Menekeju, gde je izneo osnovne m isli svoje fizike (X 122-135). Ima odlomaka i iz druge poslanica. Poslanice sto ih je Epikur pisao prijateIjima u dijaspori im aju slian znaaj kao i poslanice hrianskih apostola. 9

Najobim niji epikurovski tekst koji je sauvan jeste latinski heksam etarski didaktiki ep T. Lukrecija. Kara (97-55 s. e.) De reru m n a tu ra u est knjiga. U I-oj i II-oj knjizi izloena je i objanjena Epikurova fizika, u - i IV-oj njegova psihologija, a u V-oj i VI- nje gova kosmologija. Lukrecijev spev prevela su u nas dva prevodioca. Prvi prevod je ovaj: Tit Lukrecije Kar 0 prirodi, preveo Marko Tepe, drugo izdanje, Matica Hrv., Zagreb 1952 (prvo izdanje god. 1938-e). Uvod ovom izdanju napisao je Vladim ir Filipovi: Lukrecijev materijalistiki ivotni nazor, str. 7 -64 (delove I-og izdanja poeo je prevodilac objavljivati god. 1934-e). Drugi je prevod: Lukrecije O prirodi stvari, prepev, pregovor i kritike beleke Anice Savi-Rebac, izdanje Prosvete, Beograd 1951; predgovor im a naslov: Lu krecije, pesnik antikog materijalizma (Epoha i pesnik Delo - A ntiki m aterijalizam u spevu Lukrecijevu, str. VII-LVI). Sam Lukrecije izjavljuje da on sam o na latinski jezik prevodi m aterijalistiki sistem svoga uitelja:
Cuius ego ingressus vestigia dum rationes persequor ac doceo dictis, quo quaeque creata foedere sint = Stopama stupam njegovim i ja, razvijam misli tok i iznosim zakon po kom su stvari nastale Denique natura haec rerum ratioque repertast nuper, et hanc primus cum primis ipse repertus nunc ego sum in patrias qui possim vertere voces = I najzad, sveta priroda i sklop nedavno tek su nadeni, i prvi od svih sam ja sad poniko to mogu zaodenut ih reima otaca (V 55-57, 335-337, prevod A.S.R.)

skog sistem a i um etniki ga savladao, tako da je za visoku poeziju oiveo sve njegove m ogunosti. Od rim skih izvora za poznavanje Epikurova uenja vaan je i Kikeron, koji, u svojim polem ikam a s epikurovcima, u prvom redu izlae epikursku etiku. Najvaniji zbornik odlom aka i m aterijala za Epikura i starije epikurovce jeste: H: U sener Epicurea, Leipzig 1887 (anast. N eudruck 1908), a kao dragocena dopuna pom enutom zborniku: Ett. Bignone Epicuro, opere, fram m enti, testim onianze sulla sua vita, tradotti con introduzione e t com m ento, Bari 1920. Svoju filosofiju Epikur je podelio na tri dela: kanoniku, fiziku i etiku.

3. KANONIKA I UENJE O PRIRODI a) Kanonika ili ucenje o saznanju Polazei od kirenskog uenja da teorijsko pretresanje i sve razm iljanje nisu drugo nego sredstvo za postizanje blaenstva Epikur definie filosofiju kao ,,delatnost koja razm iljanjim a i istraivanjim a ostvaruje blaen ivot (Sext. Emp. Adu. math. XI 169). Kao stoiari, i on Gnoseologiju, koju on zove Kanonikom, ne izgraduje radi nje same, nego kao uvod u Fiziku, a ovu poslednju kao uvod u Etiku. Kao to joj i im e kae, Ka nonika treba da odredi kanone, tj. norm e saznanja i m erila za ono to je istinito ili neistinito. O na m u zam enjuje Logiku ili Dijalektiku, koju on velikim delom sm atra za izlinu, i zato hoe da slua sam o glas prirode (Cic. De finibus I 21, 27, D. L. X 31). Suprotno m isliocim a koji su kao Branislav Petronijevi uili da su tani m atem atiki pojmovi klju za reenje svetske zagonetke, Epikur je polazio i od toga da m atem atike nauke nita ne koriste i ne odgovaraju stvarnosti. Oslanjajui se na D em okritovu gnoseologiju, i to sam o na njen m aterijalistiko-senzualistiki elem enat, on ne vodi rauna o logikim operacijama, kojim a se prevazi11

U stvari, Lukrecijev ep nije p ro st prevod, nego veliko pesniko delo kojega se veliina sastoji u tom e to je on s najviim zanosom i s najveom odanou i savesnou pripadnika Epikurove kole pristupio pesnikom prikazivanju jednog veom a doslednog filosofij10

lazi prosto, opaanje, i postavlja samo tri m erila za istinu. To su: 1) Culno opaanje 2) prolepsa ili antecipacija, tj. slika kojoj je prethodilo opaanje i 3) oseanja. Kao D em okrit i Nausifan, i Epikur u 1 n o o p a a n j e objanjava kao fine m aterijalne otiske ili sliice koje se otkidaju od predm eta, izvanrednom lakoom ili brzinom lete po vazduhu i kroz praznine ulaze u nae ulne organe, i tu izazivaju odraaje spoljanjeg sveta (D. L. X46 s). O istini i neistini ne dluuje um , nego ulna opaanja, jer
ula pre svega tvore pojam istinitog to vidi svud - i pobiti se ne mogu. Jer to je samo sobom sposobno da svagda la pobedi istinom, od svega to je pouzdanije. I ta bi smatro pouzdanijim od ula. Zar bi razum poniko iz lana ula, mog'o stat nasuprot ulima, kad je niko sav iz njih? I ako ona nisu istinita, laan je razum sav (Lucr. De rer. nat. IV 480-485)2

, se bude borio protiv svih ulnih opaanja, nee ti ostati nita na to se m oe pozvati pri ocenjivanju onih opaanja koja proglaava za lana (D. L. X 146). Svima varkam a i zabludam a ne lei poreklo u ulima, nego u tom e to mi, kad sudim o o stvarima, iskaze ula nepravilno tum aim o, ne osnivajui svoje suenje na ulnim podacim a. Zablude ne bi bilo kad u sebi ne bism o nalazili i drugu vrstu duhovne delatnosti, koja je, dodue, vezana za delatnost predstave, ali im a svoj poseban nain shvatanja. Ako se ona ne

potvruje ili se neposredno odbacuje, njom e nastaje varka; naprotiv, ako se potvruje ili se ne pobija, n as taje istin a (D. L. X 51). Saznanje istine nosi dakle, po Epikuru, aposterioristiko obeleje; to je aposteriorna istina, tj. istina posle iskustva, na osnovu iskustva. Epikurovo gnoseoloko stajalite m oe se obeleiti kao g n o s e o l o k i a p o s t e r ' i o r i z a m , koji se najjasnije ogleda u gnoseolokom em pirizm u, a ovaj je s razvitkom Biologije i Em pirijske psihologije sticao sve veu opravdanost. Ceo tok saznanja nosi m aterijalistiko-senzualistiko obeleje: polazite saznanja je objektivna stvarnost. Kad spoljanji predm et u naoj svesti izazove spom en-sliku kao svoj odraaj, slika ne iezava odm ah, nego ostaje, i, saznanje je uporeuje sa ostalim slikama. Individualne crte slika koje su se ponavljanjem opaanja zadrale u pam enju nestaju, a ostaju sam o one koje su zajednike svima slikama. To je u stvari p r o l e p s a ili opti pojam kao drugo m erilo istinitog i lanog. na m isaoni svet proizlazi iz opaanja sticajem razlinih okolnosti, odnosim a analogije i slinosti kao i sastavljanjem, pri emu se zacelo i m iljenje pojavljuje kao saradnik (D. L. X 32). Prem a tom e, istina se sastoji u slaganju naih misli sa objektivnom stvarnou, koja se u nam a odraava posredstvom ula. Kao tree m erilo istinitog i lanog i kao nuan oslonac za Epikurovu teoriju blaenstva slui o s e a n j e (na&oQ jer je kao zadovoljstvo, tj. oseanje saglasno s prirodom , m erilo za ono na to treba teiti, a kao bol, tj. oseanje suprotno prirodi, m erilo za ono ega se treba kloniti da bism o bili sreni.3

1 Prevod A. Savi-Rebac. Svi docniji navodi iz Lukretijeva spisa uzim ae se iz njena prevoda.

3 L iteratura o Kanonici: Th. Tote Epikurs Kriterien der Wahrheit, C lausthal 1874 Pr.; F. M ehrbach De Epic, canonica, YVeida 1909, Leipz. Diss.; Fr, Sandgathe Die Wahrheit der Kriterien Ep., Bonn 1909 Diss.; Forschungen zur Gesch. des Erkenntnisprobl. im Altertum. Protagoras, Demokrit, Epikur u d. Skepsis, Berlin 1884; A. L udger Das Wahrheits- und Hypothesenproblem bei Demokrit, Epikur u. Zenon dem Epikureer, G ottingen Diss. 1948.

12

13

b) Uenje o prirodi: atomizam Epikurovo uenje o prirodi proizalo je iz etike tenje da iz objanjavanja sveta i ivota ukloni sve nadprirodne uzroke, jer su oni sam o slika ovekovih uobraenja i odravaju oveka u postojanom strahu od sm rti, na osnovu starih, prim itivnih predstava i predrasuda, uznem iruju ga, plae i om etaju da u duevnom spokojstvu uiva ist i nepom uen ivot. A glavni uslov za takav ivot jeste poznavanje prirode: Nemoguno je osloboditi se straha od najkrupnijih ivotnih pitanja ako ne znam o prirodu svemira, nego se kreem o u nagaanjim a m itskog obeleja. Bez poznavanja prirode nem oguno je, dakle, uivanje pravih radosti (D. L. X 143). Zato je Epikur izgradio sistem atsko uenje o prirodi, ali ga on nije izgradio sam, nego je, traei m eu sistem im a svojih prethodnika onaj koji m u se za njegovu svrhu inio najpodesniji, odabrao najznaajniji sistem helenske filosofije, D em okritov m aterijalistiki atom izam , da bude osnova njegovoj etici: u D em okritov atom istiki filosofem on je uneo velik broj krupnih i korisnih izm ena, te je Dem okritove elem ente i svoje novine povezao svojom snanom mislilakom originalnou, tako da je na sasvim nov nain stvorio vrst i jedinstven sistem . Polazna taka Epikurova uenja o prirodi jeste stav da i t a n e p o s t a j e i z n i e g a ; inae bi sve stvari nastajale iz svega, jer ne bi trebalo nikakva sem ena (D. L. X 38) ili, kao to Lukrecije peva:
Jer kad bi nastale iz niega, iz sveg bi nastat mog'o svaki rod bez semena: iz mora, prvo, ljudi, krljuni rod izbijo bi iz zemlje, izletale bi ptice iz nebesa, i krupna, sitna stoka, zveri razne pusto bi prekrile i pitominu neznano otkud. Ne bi nosila drveta isti rod bez promene, na svakome bi moglo rodit sve (1 160 idd).

Sve to postoji - cela priroda - sastoji se to od agregata, tj. iz sam ih skupova, a to od preplitanja nevidljivih a t o m a, iz njihova spajanja, rasturanja i ulaenja u nove sastave. Pored atom a im a i p r a z a n p r o s t o r, i od toga dvoga sastoji se cela priroda. Da nem a toga prostora, kao to su to tvrdili Parm enid, Z enon i drugi, ne bi m oglo bi'ti ni kretanja, a tim e ni nastajanja ni nestajanja prirodnih pojava i stvari. Postoje tri vrste kretanja atom a: p r i r o d n o , n a s i l n o i s k r e t a n j e . Prvobitnom prirodnom kretanju uzrok je teina: svi atom i u praznom prostoru padaju odozgo nadole jednakom brzinom bez obzira na teinu. N asilnom kretanju uzrok je sudar jednih atom a sa drugim a. Postanak sveta i s njim e nastajanje ivotnih pokreta Epikur je objasnio novom zamilju, tj. svojom m nogo kuenom i m nogo hvaljenom t e o r i j o m o s k r e t a n j u a t o m a od v ertik ale :
I ovo elim ovde jo da sazna: atomi kada pravo dole streme kroz prazan prostor sopstvenom teinom, neizvesno je u kome vremenu i na kom mestu, oni neto malo odstupaju od pravca, tek toliko da pokret njihov moe nazvati izmenjenim. Da nema skretanja, k'o kine kapi svi bi padali odozgo pravo praznim prostorom, i sukobi se ne bi rodili, ni udar medu njima nastao: priroda nita ne bi stvorila (II 216 idd)

Ma koliko to skretanje bilo m inim alno i neizvesno po m estu i vrem enu, ono savladuje strogi m ehanizam , om oguuje i u psihikoj oblasti slino odstupanje od strogoga kauzaliteta i daje m aha stvaralakoj spontanosti i tim e spasava slobodu ovekova sam oopredeljivanja, koja bi bila sasvim onem oguena shvatanjem totalnog determ inizm a. M isao o m ogunosti slobode u 15

14

sklopu m ehaniki povezanih kretanja, koja se u Epikura prvi p u t u istoriji helenske filosofije pojavljuje sa svom jasnou i razgovetnou, jeste n a j r e v o l u c i onarnija misao u shvatanju m aterijalis t i k o g a t o m i z m a , i nju i K. Marks naglaava u svojoj doktorskoj disertaciji. Die Differenz der demokritischen und epikureischen Naturphilosophie4. Filosofija koja je sebi stavila u zadatak da obrazloi m ogunost sree i utvrdi m etode kojim a se ona postie im ala je dovoljno razloga za dokazivanje da ovek nije igraka slepe nunosti, nego da m oe biti sam kova svoje sree. Zam isao o skretanju atom a, kojoj je idealistika filo sofija zam erala da nije nauna, na genijalan nain odbranio je an-M ari Gijo u svom delu Morale d Epicure et ses rapports avec les doctrines contemporaines, Paris 1878. Za skretanje atom a rekao je Lenjin da se podudara s tekovinam a dananje atom ske fizike (Filosofske sveske, Beograd 1955, 2 77-278). Bez pojm a Epikurova spontanog skretanja atom a ne m ogu se odrediti ni objasniti elektronski pokreti. Posle postavljanja teorije kvanta to je podudaranje jo oevidnije. I poneka druga nauna otkria im aju u Epikurovu filosofem u svoje antecipacije, koje istiu i uveni dananji fiziari, na prim er I. S. Vavilon, u svom radu Fizika Lukrecijeva (u Zborniku koji je izdala Akadem ija nauka SSSR god. 1947) i Endrejd (E. N. da C. A ndrade) u svom radu The Scien tific Significance o f Lucretius, napisanom kao predgovor izdanju M unros Lucretius 1928, p. XXII. I zato se ne bi moglo odrati m iljenje engleskog fiziara D. D. Tomsona (1856-1940), koji u svojoj raspravi Atomska teorija tvrdi da je stara atom ska teorija bila intenciji i stvarno pre m etafizika nego fizika, pre teo-

loka nego nauna5: za helenski atom , koji je raen teorijski, nekom naunom intuicijom , bez ikakve mogunosti da m u se pride eksperim entom , manje je teak prigovor da je m etafiziki nego za atom m odernih fiziara koji, po reim a Lenjina, nisu svesni da je elektron isto onako neiscrpan kao i atom (A. Savi-Rebac). Da spom enem o jo Epikurovo originalno uenje da poslednji sastojci m aterije nisu atom i, nego p u n k t u a 1n i m i n i m i iz kojih se sastoji atom . Ovo uenje, na koje zacelo zbog nejasnog izlaganja u Poslanici Herodotu nisu obratili panju tako odlini ispitivai kao to su bili Uzener, Lahm an i Celer, obrad ilaje Ksenija Atanasijevi u II6 glavi svog dela Latomisme dEpicure (Paris 1926), a otkrio ga je H ans fon A rnim i izloio u svom spisu Epikurs Lehre vom Minimum (Almanach d. W ien. Akad. 57, 1907, 383 ss). Svojom teorijom o m inim im a Epikur im a znaaja za potonju nauku i kao prethodnik D ordana Bruna, u kojega se celokupno znanje svodi na saznanje m atem atikog, fizikog i m atem atikog m ini ma, zatim kao prethodnik M onadologije G. Lajbnica i uenja Branislava Petronijevia o realnim sredinim i irealnim srednjim takama, kao i njegove D iskretne G eom etrije.7 c) Odnos prema teologiji Epikuru je, pre svega, stalo do toga da celokupnu prirodu objasni prirodnim procesim a, u svetlosti prirodne uzronosti i posledinosti, bez ikakvih supranaturalistikih i antropom orfistikih prim esa. Ko zna kako je svet postao, nee sm atrati da svetom upravlja5 Svetislav M ari Na izvorima fizike, izd. Mat. Srp., 1952, Str. 332. 6 Vid. m oj prikaz i ocenu toga dela u Srp. knj. glasniku N.S. knj. XX (1927), str. 301-303. 7 L. M abilleau Histoire de laphilos. atomistique, Paris 1895; A. Lange Geschichte des Materialismus, Kap. 4; A. G oedecke-m eyer Epikurs Verhaltnis zu Demokrit in der Naturphilosophie, S trassburg 1897; G. Pascal La declinazione atomica in Ep. e Lucrezio, Riv. di filol. 30 (1902), 235 ss; E. Bignone La dottrina epicurea del clinamen etc., Firenze 1940.

4 Vid. C. Bailey K. Marx on Greek Atomism, T he Class. Q uart. Bd. 22, 1928; G. Lenz K. Marx ilber die epikureische Philosophie, Arch. f. Gesch. des Sozialism us u n d der A rbeiterbew egung, lg. 13, 1928; R. Sannw ald Marx und die Antike, Z urich 1957, 78-1 2 5 (o M arksovoj doktorskoj d iserta ciji).

16

17

ju um orn obdarena bia, iju snagu ne m oe savladati nikakva druga sila, da bogovi vladaju neborn i zemIjom, da oni stvaraju m unju i grom, da poiu bure i stiavaju naglu huku vetrova, niti ee sm atrati da su grad i poplava, grmljavina i Ijuljanje zemlje, kazne za uinjene grehove. Ko zna za uzroke deavanja, nee
glave umotane okretati se kamenu pred svima i prilaziti svakome oltam, pred hramovima padat niice i lane irit, kropiti obilno svud rtvenike krvljti ivotinja, i zavete nizai mnogobrojnc no moi mirnim duhom sve posmatrat (Lukr. V 1198-1203)

4. PSIHOLOGIJA Kao u fizici, Epikur se i u Psihologiji dri Dem okrita, te zato i n j e g o v a p s i h o l o g i j a n o s i m a t e r i j a l i s t i k o o b e l e j e . Kao sve drugo u priro di, i ovek m u je sluajan kom pleks atom a, a i dua m u se sastoji od najtanjih i najokruglijih estica, od kojih jedne lie na dah, druge n a vazduh, tree na vatru, a etvrte su bezim ene: N a dahu osniva se kretanje, na vazduhu odmor, na vatri toplota, a na bezim enoj vrsti estica oseaj (Aet. Placita IV 3). estice due nisu odvojene jedna od druge, nego su rasporedene po celom telu (D. L. X 63):
Jer osnove me sobom poetne pokrete tolike ukrtaju da se nijedna ne moe izdvojit ni deliti njin uticaj kroz prostor, no su ko mnoge sile jednog tela. I ko u naim udima i telu to smeana se krije duha mod i sila due, jer su stvorene od malobrojnih sitnih osnova, ta bezimena mod se tako skriva, sazdana od najsitnijih atoma, i sama je ko dua cele due, i celim telom sama ona vlada (Lukr. Ill 262-281)

Iako m aterijalist, Epikur kao pravi H elen nee da poree bogove. I oni su agregati od najfinijih, svetlosnih atom a i Epikur ih stavlja u tiha boravita, u interm undije (), tj. u prostore izm eu pojedinih svetova, gde u bezbolnom i svagda nasm ejanom etru, osloboeni beda i bolova, ive blaenim i venim ivotom, zadovoljni sami sobom , ne brinui se za Ijude i ne m eajui se u prirodne zakone.
Kad shvati to, otkriva ti se s mesta slobodna priroda to samostalno razvija sve bez oholih vladara, i dela, ne znajui za bogove (Lukr. II 1090-1092)

Iz svojih vedrih prebivalita bogovi se ljudim a javljaju sliicama, koje se odvajaju od njihovih vazduastih tela, ali nikako ne uzim aju uea u svetskim deavanjima. Time to su odvojeni od sveta, bogovi su postali uzvieni, i m udraci ih potuju, jer vide u njim a idealne uzore za svoje blaenstvo,8
8 W. Scott The Physical Constitution o f the E. Gods, Journ. o f Philol. 12 (1883), 212-247; Th. Com perz Phitodem 1 - x a i e w v . H ercul. Stud. I, Leipzig 1865 i Philodem Uber die Frommigkeit,

Konsekventan m aterijalist, Epikur shvata duu kao deo telesnosti. Osim praznog prostora, koji ne m oe ni da radi ni da osea, nego svojim postojanjem om oguava
H ercul. Stud. II, Leipzig 1866; J. M asson Theories Concerning Ep. Theology and Metaphysics, Class. Rev. 16 (1902), 453-459; R. Philippson Zur epikureischen Cotterlehre, H erm es 51 (1916), (568-608, 53 (1918, 358-395; W. Schm id Gotter und Menschen in der Theologie Epikurs, R hein. M. 94 (1951), 97-156; A. J. Festugiere Epicure et ses dieux, Paris 1946; F. M artinazzoli Epicure teologo, La parola del Passato 11 (1947), 278-299; C. Vicol Considerazioni sulla dottrina teologica di Epicuro, Giorn. Ital. di Filol. II (1949), 193-205; A lm a S odnik-Z upanec Epikurejski nauk o bogovih, iva antika V (1055), 283-295.

18

19

kretanje tela, nita se ne m oe zam isliti kao bestelesno. Jer kad bi dua bila bestelesna, ne bi uopte m ogla ni da dela ni da trpi. M eutim , ove osobine pripadaju dui. D ua je, dakle, m aterijalne prirode. Dokle god je u telu, ona ne prestaje da se osea i kad se neki deo odvoji od nje. Naprotiv, kad se od tela odvoje atom i koji ine njenu sutinu, ona vie ne osea. Ali kad se rasturi celokupna m asa atom a, dua ostaje bez ikakva zatitna om otaa, te se razvejava, a tim e nestaje i njena oseajnost (D. L. X 64-67). S istom strau s kojom je Platon dokazivao da je dua besm rtna, Epikur je iznosio m nogobrojne dokaze da je ona sm rtna. Te dokaze je u pesnikom obliku izloio Lukrecije u III knjizi svog dela: N a primer:
Vidimo, dalje: um se rada s telom, s njim skupa raste, stari slino s njime. Jer ko to deca hode slabaka teturavo, i misao nejaka njih prati. Kad ojaca uzrast Snagom, tad razbor raste, urana mo se snai. Kad najzad vreme telo uzdrraa nadmonom silom, klonu udovi, otupi snaga - hramlje tad i miso, i jezik bunca, posre nam um, napusta nas odjednom, ode sve. I dua dakle mora kao dim u vazdune visine sva iilit; L jer s telom skupa rada se i raste, i pada skupa, vremenom umorna. (Lukr. Ill 445-458).9

m u se gorostasno telo iri u A herontu; na zemlji lei on, i to je svaki onaj kom e strasti razdiru jetru, kao jastrebi njem u. I ko udi za nedom anom i praznom vlau on ovde, u ivotu, postaje gramzivi Sisif, koji m u d uzaludne m uke tim e to uvek uzbrdo gura golem kam en koji se, kad je doguran do vrha, opet skotrlja nizbrdo. Danaide koje u pfobuen sud liju vodu, ali nikad ne m ogu da ga napune, jesu svi oni koji se nikad ne zasite ivotnim voem, a Kerber, Erinije i Tartar nahode se u dui svim a koje zbog stranih zloinstava zla savest bije stranim bievim a.10 5. ETIKA a) Uvod Etiko uenje Epikurovo, bar u sauvanom obliku, ne nosi sistem atsko obeleje, nego vie skup m isli koje su jedna do druge nanizane bez jae unutranje veze. Kao kirenska, i ona je pre svega individualna etika, jer kao svoje polazite Epikur izrino obeleava z a d o v o 1 j s t v o pojedinca, a kao sv rh u /k o jo j tei svako prirodno bie, b l a e n i v o t . Kao to se u njegovu uenju o prirodi za osnovu svega uzim aju atom i, tako se u etikom uenju za svrhu svega delanja uzimaju jedinke. Kao Eudokso, i Epikur priznaje sam o jednu oevidnu vrednost kojoj ovek po svojoj prirodi tei, a t o s u o s e a n j a z a d o v o l j s t v a , i sam o jedno pravo zlo, kojega se kloni, i to su o s e a n j a b o 1 a. Ovaj sm eli pokuaj uglednog astronom a i m atem atiara da svoju etiku tezu o vrednostim a koje odreuju ljudsko delanje zasnuje na instinktivnoj tenji kojom sva bia tee (zadovoljstvu silno je odjeknuo, tako da docnije nije iezavao iz helenske filosofijske etike.
A. Brieger Epikurs Lehre von der Seele, Halle a. S. 1893 Pr.; G. Diano La psicologia di Epicure e la teoria delle passioni G iorn crit. della filos. ital. 1939, 105-145; 1940, 151-165; 1941, 5 -3 4 - 1942 5-49, 121-150.

Sa shvatanjem da je dua sm rtn a gubi se i strah pred Podzem nim svetom , ali se istovrem eno ne gube i sve one bede i nevolje to su ih pesnici sm estili u besvetlosni Tartar. Sve to se pria o nekim udovitim a u njem u, deava se u stvari na zemlji, za ivota ovekova. Ne kidaju ptiurine svu venost dina Titija dok
9 Vid. i III 4 5 9-525, 548-557, 5 5 8-579, 592 -606, 634-669, 679-697, 784-805, 824-829.

20

21

Epikur nije sm atrao za potrebno a svoje etiko uenje zasnuje logiki; on hoe da ga dokae sam o naukom o prirodi, jer nalazi da je sam o ona sposobna da dokae njegovo uenje. Ali u stvari on sm atra da m oe izii na kraj i bez te nauke, jer zadovoljstvo se ulim a neposredno namee. Svako ivo bie, im se rodi, trai zadovoljstvo i raduje m u se kao najvisem dobru, a kloni se bola kao najveega zla i odbija ga od sebe koliko god moe. I ono to ini dok jos nije pokvareno i dok sam a priroda nepokvarerio i nepristrasno sudi. Tu nisu potrebni ni ratio ni disputatio, quam obrem voluptas expetenda, fugiendus dolor sit = zato zadovoljstvo treba traiti, a bola se kloniti. Epikur izjavljuje da se to osea,, to se, na primer, osea da je oganj vreo, sneg beo, m ed sladak; nijednu od tih stvari ne treba dokazivati odabranim razlozima, dovoljno je sam o ukazati na to, jer postoji razlika izm eu dokazivanja sa zakljukom i p ro sta posm atranja i ukazivanja; prvo otkriva ono to je sakriveno i u neku ruku otvoreno, a drugo sudi o onom to je pred nam a i to se vidi (Cic. De fin. I 9,30), Glavni sauvani spis u kom e je Epikur izloio svoje etike teze jeste Poslanica Menekeju, koju donosim o u prevodu. b) O zadovoljstvu Epikurove teze o zadovoljstvu izloene u pom enutoj poslanici m ogu se dopuniti iz drugih m esta. Dok Zenon, stoiar, pod ivotom prem a prirodi razum eva ivot prem a vrlini, i vrlinu shvata u jednostrano intelektualistikom sm islu Sokratovu, Epikur se i u Etici oslanja kako na Eudoksovu tezu o zado voljstvu kao vrednosti tako i na kirenski senzualistiki hedonizam , te izvesnu pravdu odaje i nagonskom ivotu, jer p o d , , i v o t o m p r e m a p r i r o d i r a z u m e v a i v o t p r e m a z a d o v o l j s t v u . Pored zadovoljstava o kojim a govori u pom enutoj poslanici, Epikur je razlikovao i ova zadovoljstva: z a d o v o 1j stvo u m i r o v a n j u i z a d o v o l j s t v o u k r e t a n j u . 22

Ovo poslednje podrobnije obeleava kao radost i veselost (xapot eucppocrovri), a prvo kao nepotresenost i bezbolnost ( a x a p a ^ i a K a i otTtovla), D.L.X 136). Kao vrhunac zadovoljstva u Osnovnim mislima istie se uklanjanje svega onoga to izaziva bol (D. L. X 139). Pored pom enutih zadovoljstava Epikur je razliko vao t e l e s n a i d u e v n a z a d o v o l j s t v a (D.L. X 136). D osledan senzualist, on ne priznaje nijedno duevno zadovoljstvo koje, u krajnjoj liniji, nije zasnovano na ulnim utiscim a. I duhovne radosti im aju svoj poslednji koren u ulnim zadovoljstvima. U spisu O svrsi ivota nalaze se ove lapidarne reenice: Ja bar ne znam ta sebi treba da zam islim kao dobro kad na stranu ostavim zadovoljstvo jedenja, zadovoljstvo ljubavi, zadovoljstvo sluanja, zatim prijatna kretanja to ih izaziva gledanje nekog lika i to jo za oseaje za.dovoljstvci nastaje u cclom ovcku posredstvom nekog ulnog organa (Athen. 546 E, Cic. Tusc. d. Ill, 41) i dobro nahoenje tela i tvrdo pouzdanje u njegovu budunost sadre najviu i najpostojaniju radost za one koji pravilno m isle (Plut. Mor. 1089 D). U izlaganju oseanja zadovoljstva Epikur^ se ne ustee ni od kakve konsekverice u nainu izraavanja koji se pribliuje kinikoj otvorenosti. U jakoj i svesnoj opoziciji prem a svim a konstruktivnim etikam a oko njega, kao i u izazivakom naglasavanju telesnog, on se rado slui reju m eso (oap't,), kao i reju trbuh, na prim er: Poreklo i koren svake m udrosti jeste zado voljstvo trbuha, jer i sve ono to je puno m udrosti i veom a tanano odnosi se naposletku na njega (Athen. 546 F; cf. Plut. Moralia 1098 D, 1125 A); fontem om ni um bonorum in corpore esse, hanc norm am , hanc regulam, hanc praescriptionem esse naturae = izvor svih dobara lei u telu, to je osnovni zakon, to je pravilo, to je poredak stvari, frg. 400 Us.); a M etrodor, u Poslanici Timokratu, kae da se na trb u h odnosi ono to je dobro i lepo, da je on m era za sve to se tie blaenstva, da ne vredi raditi n a blagostanju H elena i od njih zasluivati vence kao nagradu za m udrost, nego 23

jesti i piti, tako da ti to ne udi elucu i da ti donosi uivanje (frg. 39 idd. Koerte). U Poslanici Anaksarhu Epikur se podsm eva propovednicim a lane vrline: ,A ja pozivam ljude na trajna zadovoljstva, a ne na prazne i besm islene vrline koje u sebi nose veom a sum njive nade u dobitak (Plut. Mor. 1117 A). O n kategoriki izjavljuje da dobro i vrlinu treba potovati sam o onda kad nam pribavljaju zadovoljstvo (Athen. 546 F). Ta odbrana tela i uivanja pokazuje da je u Epikuru ivelo neto od starog ahejskog junaka: '
A kad s poslom prestali bijahu te kada su objed zgotovili, latie se objed objedovat, srcu dosta za svakoga gosta. A kad su se jela nasitili i napili dovoljano pia, abrove su momci napunili, napunili piem sve do vrha, iz abrova vre natoie, svakom toe, bogu namjenjuju (Horn. II. I 467-471, prevod L. Kostia)

M eutim , novo vrem e u kom e Epikur ivi poznaje se po tom e to je njem u potrebna neka odbrana, i to se ona oslanja na znaaj koji telo m oe im ati za ekonom iju due. Ali pored sasvim telesnih zadovoljstava postoji i zadovoljstvo duhovno, i ono se sastoji u m i 1 j e n j u, m ada i ono zavisi od oseanja telesnog zadovoljstva,-i to tako da se pored trenutnog telesnog zadovoljstva pojavljuje oekivanje nekog budueg i - jo jae spom en o prolom zadovoljstvu (Plut. Mor. 1088 C, sf 1096 CF). D u h o v n a z a d o v o l j s t v a su vea od telesnih, jer corpore nisi praesens et quod adest sentire possum us, anim o autem et p raeterita et futura = telom m oem o oseati sam o sadanjost i ono to je prisutno, a duhom , i prolost i bud u n o st (frg. 439), spom en o ranije uivanom dobru jeste najvee sredstvo za prijatan ivot (frg. 436). Dok je nosilac tele snih zadovoljstava neko unutranje opaanje, ono to 24

Epikur zove 5 iavoia, a Lukretije anima, agregat od finih vatrenih i vazdunih atom a, rasporeenih po celom telu, nosilac duhovnog zadovoljstva je naroit kom pleks atom a, N o v i k o v , pravi organ m iljenja koji Epikur stavlja u srce, i koji je sposoban da ranije prim ljene ulne utiske slae u s e a n j e (frg. 312 U s.). Sto se tie seanja, on o njem u kae ovo: Ne treba m ladi da se slavi kao blaen, nego starac koji je lepo iveo; jer sluaj m ladia esto baca ovamo i onam o, te on misli as na ovo, as na ono; ali starac je uao u starost kao u p ristanite i u sebi dri zatvorene vrednosti kojim a se ranije jedva m ogao nadati, a sada; sa zahvalnou, koja se ne m oe p o tresti (Gnom. Vat. 17). A u Poslanici Idomeneju pie ovo: Trajui blaen i u isti m ah poslednji dan svoga ivota piem vam ovo. Teko m okrenje i srdobolja dostigle su toliku m eru da ne m ogu p o stati tee i jae. Ali svem u tom e odoleva o s e an j e r a d o s t i m o g a s r c a v kad se setim razgovora koji sm o vodili (D. L. X 22). ini se da je Epikur esto govorio o savlaivanju bola psihikom snagom. On ne porie stvarnost bola, jer nijedan ovek, pa ni filosof, ne m oe bolu odoleti, i Epikur nikad nije m islio da se bol m oe ukloniti prosto spekulativnim putem , kao sto su to ponekad d n ili predstavnici stoike filosofije. Ako se prem a gore navedenim izjavama i ini da Epikur im a na um u sam o neposredno ulno zado voljstvo, ipak on izjavljuje da d u h o v n a z a d o v o l j s t v a i z a z i v a j u v e e r a d o s t i nego telesna, kao to su i duhovni bolovi vei od telesni (D. L. X 137). Svrha ivota m ogla bi se, ukratko, obeleiti njegovim stavom da se ona ne sastoji ni u em u drugom nego u trenutnoj telesnoj bezbolnosti, u prijatnim spom enim a o ranijim stanjim a i, u vedrom pouzdanju u potonja, i f i l o s o f i j a p o s t a j e t a k o t e h n i k a u i v a nj a. Ne biti gladan, ne biti edan, ne sm rzavati se, to je glas tela. Ko to im a i sm e se nadati da e to im ati i u budunosti, taj bi se u blaenstvu m ogao nadm etati i sa Divom (Gnom. Vat. 33, cf Ael. Varia historia IV 13 Cic. D efin. II 88). Najvii oblik sree i blaenstva ini 25

nepom uenost duha, ataraksija, a ova se postie oslobaanje n e sam o uticaja spoljanjeg sveta nego i vlastitih prohteva i strasti, bolova i pouda. Zadovoljstvo uvek im a razlino obeleje, jer kad bi se celokupno zadovoljstvo zgusnulo i s vrem enom proim alo ceo Sastav sveta ili bar najglavnije delove prirode, onda se oseaji zadovoljstva ne bi nikad razlikovali jedni od drugih (D. L. X 141). Ovo je kao neka vrsta atom istike ontologije zadovoljstva. Sa zadovoljstvom je stvar kao i sa biem. Kao bie, i zadovoljstvo nije zbijen kontinuum , jer kad bi to bilo, ono bi bilo sasvim hom ogeno, bez ikakva diferenciranja. I kao to bie u svojoj poeljenosti na atom e dobiva svoje beskonano m noge razline oblike, tako je i zadovoljstvo diferencirano tim e to se izm eu pojedinih delia za dovoljstva neprestano pojavljuju vei ili m anji delii nezadovoljstva. Ali zadovoljstvo sam o po sebi je h o m ogeno.

c) Naopako shvatanje Epikura O ni koji su polem isali protiv Epikura, najznaajnijeg i najdoslednijeg predstavnika m aterijalistikog shvatanja sveta, u prvom redu idealistiki orijentisani m islioci i predstavnici organizovane hrianske crkve, falsifikovali su njegovo uenje tim e to su ga poistovetili s propovedanjem ulnog uivanja i razvrata. Od te zablude nije bio Slobodan ni Petar Petrovi Njego, koji u Lui mikrokozma Epikura stavlja pored Pitagore, koji je u d o seobu due, te ih obojicu zove zlim tirjanim a due besam rtne. U stvari, Epikur je svojom m aterijalistikom m ilju, koja se u sutini ne razlikuju od m oderne m aterijalistike m isli, ba oslobaao i spasavao oveka od religijskih predrasuda i zabluda koje su vii slojevi robovlasnikog drutva iskoriavali u politike svrhe, radi uvanja svojih klasnih povlastica. Epikur i njegovi uenici iveli su u jednoj gotovo kom unistikoj zajednid i 26

delili izm edu sebe sva dobra. I nikako nisu bili toliko imuni da se pri tom e moglo m isliti na neko njihovo raskono ulno uivanje. Nije Epikur podsticao ljude na ulna uivanja i razvrat, kae Seneka, nego ljudi koji su utonuli u razvratan ivot pokrivaju svoje poroke Epikurovom filosofijom i pribegavaju onam o gde sluaju da se uivanje hvali. I doista - produuje Seneka - re uivanje ne uzim aju onako strogo i ozbiljno kao Epikur, nego tre sam o za njegovim im enom , traei neku zatitu i koprenu za svoje strasti... Ja m islim iskazujem svoje m iljenje ako ono i nee biti pravo m ojim istom iljenicim a iz Stoike kole - da su Epikurova uenja m oralno besprekorna i pravilna) i da su, kad se podrobnije posm otre, ak i stroga, jer se uivanje svodi na neto veom a sitno i neznatno, i isti zakon koji m i postavljam o za vrlinu postavlja on za uivanje. On nareduje da se uivanje pokorava prirodi, a to je za prirodu dovoljno, to je za rasko i suvie m alo.11 U Poslanici Menekeju i sam se Epikur ograduje od onih koji njegovo shvatanje zadovoljstva tum ae u grubom m aterijalistikom sm islu. Fragm enat koji smo naveli iz Poslanice Idomeneju Epikur produuje ovako: ,A ti se, shodno tvojoj odanosti koju si od deatva pokazivao prem a m eni i Filosofiji, staraj za decu Metrodorovu! (D.L. X 22). Tako je Epikur, najklevetaniji helenski filosof, svoje protivnike koji su m u zamerali da njegovo uenje ne poznaje leka protiv bola upropastio tim e to je u najteim bolovim a svojih poslednjih asova sauvao m ir svoje due i to m u je poslednja m isao bila briga za siroad pokojnog prijatelja. ak i Kikeron, estok protivnik Epikurov, odaje duboku potu velid n i toga um iranja (Defin. II 30, 96), a i stoiar Seneka odaje m u jednako priznanje (Epistarum 66, 47).

11 L. A. Seneka Rasprava o blaenom ivotu itd., s latinskog prveo i uvod napisao d r M ilo N. uri, Beograd 1944, str. 17.

27

O vrlinama Vrlinu Epikur uzim a u obzir sam o kao uslov duevnog spokojstva, i sam o kao sredstvo za pravo modelisanje ivota: M oralno dobro i vrline i to ih od te vrste jo im a treba ceniti ukoliko izazivaju zadovolj stvo, a ukoliko to ne ine, treba ih ostaviti (Athen. VII 280 B). Vrline se neguju radi zadovoljstva, a ne radi njih sam ih, kao to se i lekovi uzim aju radi zdravlja (D. L. X 138). Za Epikurovo uenje o vrlinam a glavni je izvor Kikeronov filosofijski spis De finibus bonorum et malorum (19,29-21,72). I u Epikurovu sistem u pojavljuju se e t i r i s t o e r n e h e l e n s k e v r l i n e . O snovna vrlina, nakojoj se osnivaju sve druge, jeste u v i d a v n o s t ((ppovriat^:, sapientia), koja se pom inje u Poslanici Menekeju, a sas toji se u pravom odm eravanju sredstava kojim a se postie blaenstvo. , nam je ona uiteljica, m oe se u tiini iveti i ugasiti poar svih pouda. Jer poude su nezasitne i upropauju ne sam o pojedince nego i cele porodice, a esto razaraju i celu dravu (I 13, 44). D ruga vrlina je s a m o s a v l a d i y a n j e (ococppoaovri, tem perantia), koja u stvarim a kojim ili treba teiti ili ih treba izbegavati opom inje da se pridravam o razuma. Jer nije dovoljno reiti ta treba ili ta ne treba initi, ali treba i ostati pri onom to se reilo (I 14, 47). - Trea vrlina, a druga koja izrasta iz uvidavnosti, jeste h r a b r o s t (av5psia, fortitudo), nas ui da u ivotu prezirem o nem inovne bolove i sm rt, da ivimo bez brige i straha, da duu i telo, koliko god moemo, oslobadam o od uznem irenja i da podnosim o napore da bism o se oslobodili od teih napora (I 15, 49). - C etvrta vrlina, a trea koja izrasta iz uvidavnosti, jeste p r a v i n o s t , za kojom se, kao i za ostalim vrli nam a, ne tei radi nje sam e, nego zato to donosi najveu m eru zadovoljstva. Jer prijatno je biti voljen i biti drag, zato to tim e ivot postaje bezbedniji i zado voljstvo punije (I 16, 53). Pravinu oveku nikakav 28

strah od kazne ne om eta duevno spokojstvo. Ovo se uva pravinou, jer se nepravian ovek nikad ne m oe osloboditi od progonjenja i kazne. Pravian dovek im a najvii duevni mir, a nepravian se u najveoj m eri izlae nem iru (D.L. X 144). Pravinost ne postoji sam a po sebi, nego je ona u uzajam nom saobraaju na kojim god m estim a i' u kom e god vrem enu je zakljucen ugovor da ljudi ne nanose tetu jedan drugom, kao i da sam pojedinac ne doputa da m u se nanosi teta (D. L. X 150).

e) O drutvu i dravi H edonistiki princip proim a i Epikurovo uenje o ljudskom drutvu. D ok je Platon, m ada se sa hune agore sklonio u tiinu Akademije, ipak pojedinca podreivao drutvu i dravi, i A ristotel'coveka odredivao kao politiku ivotinju, tj. kao bide stvoreno za politiku zajednicu, a ova je za njega bila nezavisna gradska drava, u vrem e helenizm a pojedinac se uzdie nad dravom i sm atra da drava postoji radi njega, a ne on radi drave. M ada se rodio sedam godina posle Platonove sm rti, te se i po krvi i po rasi zacelo nije od njega razlikovao, ipak je Epikur nosio u sebi sasvim drukcije oseanje ivota. Za njega ovek nije vise ttoX i u k o v ^ov, nego p o j e d i n a d n o b i d e , k o j e s v o j p u t t r e b a d a n a e n e z a v i s n o od drave. I za Epikura je pojedinac pre drave, drava je nje gova tvorevina od koje se on m oe odvojiti kad m u je volja. Epikur ne porie dravu, kao kiniari, ali porie platonsko-aristotelsku tezu da se zadatak drave sas toji u kultivisanju i m oralnom oblagoroivanju oveka. O n sm atra da dravni poreci ne ostvaruju ili ne treba da ostvaruju etidka nacela, nego su oni proizali iz ugovora da ljudi nece jedan drugom e diniti zla. (D.L. X 150). Taj ugovor nije nam etala m oralna dunost, nego ljudska slabost, koja nije doputala ivot u razdruivanju i upojedinjavanju, kao i dobro shvaceni interesi, 29

koji su oveka prim oravali na poslunost prem a zakonim a, a ovi nisu od prirode, vae sam o utoliko ukoliko ih drutvo priznaje. Egoizam je osnovna injenica i oveku se kao idealan zadatak nam ee ugovorom regulisan rad na oplem enjivanju egoizma. Iz ovakva ugo vorom ogranienog egoistinog hedonizm a i respektovanja okoline razvijala se saradnja, uzajam na pom o i odbrana i zajedniki ivot u dravi. O baranje dravnog poretka donosi tetu i nem ir, kao to i tenja da se on zatiti, obezbedi ili popravi izaziva porem eaj duevnog spokojstva. Zato se za m udraca kao neobilazan zadatak ppjavljuje sticanje nezavisnosti, bez potrebe i bez obaveza prem a drutvu, i Epikur je slikovito rekao da kod uea u socijalnoj i politikoj delatnosti treba beati kao iz tam nice. Uestvovanje u politikom ivotu om eta postizanje blaenstva, jer ono donosi opasnosti, uzbudenja, nem ir i rtve. I zato m udrac treba da uestvuje u politikom ivotu sam o utoliko ukoliko m u je to uestvovanje p otrebno za njegovo odranje i obezbedenje. Za Epikura, dakle, ovek nije vise lan celine, nego izdvojeno pojedinano bie, jedinka, koja kao atom u vaseljenskom prostoru tek sekundarno ulazi u vezu prem a drugim a. U direktnoj suprotnosti prem a starom idealu neprestanog sticanja prvenstva (aisv ueiv), Epikur je kao rukovodne naelo za svoje uenike propovedaoA,aSe |3icoaa^ = ,, iv i u o s a m l j e n o s t i ! Blaenstvo za njega i njegove uenike ne sastoji se vie u stvaralakom radu nego u tihoj povuenosti iz huke javnog ivota. oveku se ini da se atiki duh, u su protnosti prem a strasnoj i udesnoj delotvornoj snazi koja je izbila i razbuktala se u osvajanju Istoka i u dijadokim borbam a, povukao u otm eno tihovanje kao na poslednje odm orite, gde se svaka obaveza sm atra kao tekoa, teret i uzbudenje, a ivi se sam o za intim no zadovoljstvo. Slino se d eavalo i u likovnom stvaralatvu: nije vise bilo velikog vajarstva za ukraavanje hram ova i za blistav ivot u prostoru. Ve poslednju veliku graevinu klasike epohe, M ausolej, delo nei30

m ara Satira i Piteja i vajara Ekope, Brijaksida, Leohara i Timoteja, podigla je karska kraljica A rtem isija za oveka pojedinca, za svoga m ua M ausola (377-353 s. e.); ta graevina je, dodue, puna ivota, ali nem a likovne sinteze, i na povrinu izlaze pojedinosti. Kao svemir atom a, H elada Epikurova vrem ena bila je puna terakota, onih m alih i ljupkih figura od peene zemlje, intim nih po zadahnuu i po nam eni, izraivanih na hiljade u Tanagri i M irini, toj anadolskoj Tanagri, radi ukraavanja privatnih domova. Sve te statu ete s ovekoveenim radom ili zabavom iz svakodnevnog ivota, s ovekoveenom ivom, m ekom i toplom puti, pune su ivota, im aju sve osobine praksitelskog vajarstva i odaju jak sm isao za intim no zadovoljstvo i uivanje. Dok su stoiari svoje etiko uenje istili od najgrubljeg individualizm a i naturalizm a i u prvi red stavljali dunost i vrlinu i tim e postavili socijalno orijentisan ideal oveanstva, koji se m ogao udruiti s rim skim pojm om vrline i sa graanskim uestvovanjem u dravnom ivotu, Epikur je, ako i nije bio zastavnik neogranienog individualizm a i grube ulnosti, individualistiko-kvijetistikim elem entom svoga uenja i svojim subjektivnim individualizm om kojim je proeo ne sam o svoju kanoniku i fiziku nego i etiku, jer je sa m o oseanja zadovoljstva i bola priznavao kao m erilo za praktike ponaanje i kao svrhu ivota postavio bezbolno postojanje u tiini privatnog ivota, - ipak oslabio sm isao za uee i saradnju u dravnom ivotu.

f) O prijateljstvu Uee u politikom ivotu Epikur zam enjuje malim krugom istom iljenika i ljubav prem a otadbini n e g o v a n j e m p r i j a t e l j s t v a , kao to se u njegovo doba i porodica zam enjuje prijateljstvom s obrazovanim heteram a. To je karakteristino za m islioca koji polazi od atom istikog posm atranja jedinke, te samo pojedinano bie sm atra kao realno, kao to i ulno 31

opaanje sm atra za bezuslovno istinito. Prijateljstvo je naroito m esto zauzim alo i u tradicionalnim helenskim etikama. U svojim osnovnim crtam a ono u H e lena znai zajednicu razlinih interesa: ono znai i na m oralnim osnovim a zasnovan brak, odnos roditelja p rem a deci i dece prem a roditeljim a, razline srodnike veze i, naposletku, ljubav prem a sam om sebi. Za helenski ivot posle Peloponeskog rata karakteristino je ovo: ukoliko je u tom e ratu i posle njega opadao sm isao za snagu politikog ivota utoliko se m esto nje ga sve vise razvijao sm isao za prijateljstvo. Razum evanje toga razvitka m oe da osvetli Ksenofont, iji su ivot odreivala tri prijatelja: Kir Mladi, kralj Agesilaj i Sokrat. U tom e sm islu shvata prijateljstvo i Epikur. Kao D em okrit, i on prijateljstvo objanjava potrebom i korieu (D. L. X 120; Plat. Mor. 778 C), ali je karakteristino d a o n t o u t i l i t a r i s t i k o m i l j e n j e o p o r e k l u p r i j a t e l j s t v a p r e v a z i l a z i : nunost se razvija u slobodu. Svako prijateljstvo treba birati radi njega sam oga (Gnom. Vat. 23); koren m u je u koristi, ali skokom u visinu ono postaje vrlina koja svoju vrednost nosi u sebi. U jednom od glavnih izvora nalazim o o tom e ovo: to m rnje, zavisti i preziranja stoje na p u tu zadovoljstvu, tako su prijateljstva ne sam o verni zatitnici nego i roditelji zadovoljstava, kako za prijatelje tako i za sebe: i uivam o ih ne sam o u sadanjosti nego nas podstie nada i u potonje i poznije doba. Kako ni na koji nain ne m oem o bez prijate lja odrati pouzdanu i trajnu prijatnost ivota, i kako ni sam o prijateljstvo ne m oem o sauvati a da prijatelje ne volim o kao i sebe, zato se ba to postie u prijateljstvu, i zato je prijateljstvo vezano sa zadovoljstvom. Jer radosti prijatelja i m i se radujem o kao i svojoj radosti, i jednako patim o kad i oni p ate (Cic. Defin. 1 19, 67). Koliku je pravdu Epikur naelno davao prijateljstvu, pokazuje dvadeset i sedm a reenica njegovih Osnovnih misli: Od svega to m udrost priprem a za blaenstvo celog ivota kudikam o je najvanija tekovina prijatelj32

stva (D. L. X 148). U tom e isticanju vrednosti prija teljstva on je ponekad sasvim ditiram bian: Prijatelj stvo igra svoje kolo oko sveta i svim a nam a dovikuje da ustajem o i da ga slavimo (Gnom. Vat. 52). Tu reenicu nije pisao razum , nego srce, koje oseanje i m ilinu pri jateljstva uzdie na visinu religije. U saglasnosti s uenjem svoga uitelja, Epikurovi uenici i pristalice revnosno su negovali prijateljstvo u svojim krugovim a (Cic. D efin. II 25, 81), i njihova pri jateljstva bila su slavna kao i prijateljstva u pitagorovaca. Prijateljstvo je bila u n u tranja nunost, i zato je on izgradio i veom a podesan oblik za svoje uenje: l i n u p o s 1a n i c u, u kojoj se s nenim taktom i toplom hum anou obraa svojim uenicim a i prijateljim a, tei ih u nevolji, daje im savete i propoveda im jevandelje bezbolnog spokojstva i vedre rad o sti.12 '

g) O mudracu Radi dem onstracije svog etikog uenja i kao m anekenski lik na kom e se pokazuju etike ideje i postulati, Epikur je, kao i stoiari, izgradio idealan lik m udraca. Takav lik m odelisao je ve Stilpon iz M egare i kao njegovu b itnu crtu istakao autarkiju koja se stie samo apatijom , tj. nezavisnou od afekata i strasti. Protiv apatije Stilponova m udraca polem ie Epikur i protivstavlja m u svoj lik m udraca, kom e pravo saznanje ne i sam o da pom ae d a savlada telesni bol nego ga i osloboava i od svakog duevnog nem ira, obezbeduje m u ataraksiju, trajno duevno spokojstvo i zadovoljstvo, za koje su se predstavnici Kirenske kole uzalud trudili. Epikurova m udraca Kikeron ovako prikazuje: ,,Mudrac im a ograniene poude, prezire sm rt, o besm rtnim bogovim a bez ikakva straha im a pravo m iljenje, i
12 J. H. Turner Epicurus and friendship. Glass. Journ. 42 (1947), 351-355; C. Brescia La tpiAla in Epicure, G iorn. Ital. di Filol. 8 (1955) 314-322.

33

ne ustee se, ako je to bolje, da se I sa ivotom rastane. Snabdeven tim stvarim a on se uvek nahodi u zadovolj stvu. Jer nem a vrem ena u kom e on ne bi im ao zado voljstava vise nego bolova. On se zahvalno sea prolosti i dohvata se sadanjosti tako da prim euje kolika je i kako je prijatna; ne zavisi od budunosti, nego je oekuje, uiva sadanjost i u najveoj m eri daleko je od onih pogreaka koje sam gore pom enuo; i kad ivot budala uporeduje sa svojim, osea veliko zadovoljstvo. Ali ako ga obuzm u kakvi bolovi, oni nem aju toliku snagu da m udrac n em a vise razloga za radost negoli za bol. Veoma lepo je rekao Epikur da se u ivotu m udraevu slucaj pojavljuje sam o u maloj m eri i da on najveim i najvanijim stvarim a upravlja duhom i miljenjem i da beskonani vrem enski tok ne m oe dati vee zadovoljstvo nego ogranieno vrem e koje nam stoji na raspoloenju (Cic. D efin. 19, 62 ss). Nekoliko crta kojim a se odlikuje Epikurov m udrac zabeleio je i Diogen Laeranin: M udrac se nee eniti ni decu radati... Samo u izvesnim prilikam a enio bi se jedan ili drugi, ali ne bez izvesnog oseanja stida... On se nee baviti dravnim poslovim a ili se, ak, nam etati za vladaoca. S druge strane, on nee iveti kao kiniar... n iti e prositi... O dobru glasu vodie rauna samo toliko da ne ostane prezren; ali u naunom prouavanju im ae radosti vise nego drugi (X 119-120). D ok je Z enon uio da e m udrac ulaziti u dravni ivot ako ga u tom e niko ne om eta, Epikur je uio da se m udrac nee baviti politikom ako na to nije prim oran (Sen. De otio 3,2 frg. 9 U s)13
13 O d literature o E pikuru u o p te navodim ovu: R v. Gizycki liber das Lebert u. die Moralphilos. des Ep., Halle 1879; M. R enault Epicure, Paris 1903; Ed. Zeller, Die Philos, d. Griechen e te III 1, pq. 373-414, Leipzig 1909; E. Joyau Epicure, Paris 1910; Fr. U eberw eg - K. Praechter Grundriss d. Gesch. d. Philos. I, pq. 435 ss, Berlin 192612; Grundriss d. Gesch. d. Philos. 1, B erlin 192612, 435 ss; J. M ew aldt Die geistige Einheit Epikurs, Halle 1927; G. Bailey The Greek Atomists and Epicurus, Oxford 1928; K. Philipp so n Neues iiber Epikur u. seine Schule, N achrichten von d. Gesell. d. W iss. zu G ottingen 1929; A dam Krokiewicz Nauka Epikura, Krakovv: Polska A kadem ija U m ietnosci 1929; E. Bignone'L Aristotele perduto e la

h. Epikurova kola Rad Epikurove kole ograniavao se na odbranu uiteljeva sistem a. Nem a podataka da su uenici taj sistem dalje razvijali ili ga dopunjavali ili u sutini preradivali; s jakim konzervativizm om oni su se pridravali uiteljevih osnovnih misli. Dok su pripadnici Stoike kole bili sam ostalni, uenici Baste uvek su zavisili od osnivaa kole: non sum us sub rege: sibi quisque se vindicat. Apud istos quicquid H erm archus dixit, quicquid M etrodorus, ad unum refertur = mi (tj. stoiari) nem am o kralja; svako sam sebi pripada. A kod njih (tj. epikurovaca) to je rekao H erm arh, to je rekao M etrodor, zavisi od jednoga (tj. Epikura, Sen. Ep. 33, 4). Epikurovoj koli pripadali su M e t r o d o r iz Lampsaka, koga Ciceron naziva paene alter Epicurus (Defin. II 28, 92) i iji su spisi veim delom imali polemiki sadraj, i P o l i j e n , takoe iz Lampsaka; oba su um rla jo za ivota Epikurova. Iz Lam psaka su bili i I d o m en e j, jedini istoriar Epikurove kole, i K o 1 o t, energian propovednik Epikurova uenja, protiv koga je Plutarh napisao svoj spis Protiv Kolota. Posle uiteljeve sm rti arheget kole postao j e H e r m a r h i z M itilene, koji je polem isao protiv Epikurovih napadaa. Ostali uenici bili s u K a r n e i s k , P o l i s t r a t , H erm arhov naslednik u koli, koji je u svom spisu O bezrazlonom preziranju narodnog mnjenja pobijao ekstrem ni individualizam kiniara. D i o n i s i j e iz Lam pre u Atici, sholarh od 210. do 180, B a s i 1 i d iz Tira i njegov uenik F i 1o n i d iz Laodikeje, koji je A ntioha Epifona zadobio za Epikurovu filosofiju, zatim L i s i j a iz Tarsa.
formazione filosofica di Epicure, Firenze 1936, A. C resson Epicure, sa vie, son oeuvre, avec un exose de sa philosophie, et les extraits de Lucrece, Paris 1947; M. Radin Epicurus, my master, C hapel Hill. Univ. o f N orth C arolina Pr. 1949, N. W. de W itt Epicurus and his Philosophy, M inneapolis Univ. o f M innesota Pr. 1954; A lm a Sodnik upanec Etika Epikura, Ziva antika IV (1954), 261-268 V (1955), 48 -58.

34

35

U drugoj polovini II veka s. e. Epikurova filosofija doivljava nov procvat, koji nose tri veom a plodna filosofa: A p o 1o d o r, zvani Kepotiranin, koji je napisao vie od etiri stotine knjiga, m eu njim a i jednu Epikurovu biografiju, i njegova dva uenika: Zenon iz Sidona, sam ostalan mislilac, coryphaeus E picurebrum , koga je u Atini sluao Kikeron i D e m e t r i j e Lakonac, koji je veom a zasluan za odranje herkukanske biblioteke. Od rada te trojice iveli su F e d a r , koga je oko god. 90. u Rim u i docnije u Atini sluao Kikeron, i koji je bio sholarh u Atini izm eu 78.i 76., zatim S i r o n, uitelj P. Vergilija Marona, i F i 1 o d e m iz Gadare, uenik Sironov i prijatelj L. K alaurnija Pisona Kesonina. Za Filodem a kae Kikeron da je non philosophia solum , sed etiam ceteris stuiis, quae fere ceteros Epicureos neglegere dicunt, perpolitus (In Pison. 70). Pored spisa O pesmama, O stoiarima, O pobonosti, 0 ekonomiji, 0 dobrom kralju po Homeru, on je napisao i spis O muzici, u kome, suprotno pitagorovcima, Platonu, A ristotelu, Teofrastu, A ristoksenu, stoiaru Diogenu iz Babilona i drugim a, m uzici odrie svaki etiko-vaspitni znaaj. D odajm o jo da se voem iz bate Epikurove hranio 1 lekar A s k l e p i j a d i z Pruse ili. iz Kija u Bitiniji, jer je svoj senzualizam i atom istiki m aterijalizam izgra dio na zem ljitu Epikurove filosofije. Fedar, Siron i Filodem preneli su Epikurovo uenje u Rim, iz kojega su ranije, god. 173-e, dva epikurovca, Alkej i Filisk, bili proterani, jer su, kao bajagi, svojim teorijam a o ulnom uivanju kvarili om ladinu (Athen. XII 68, p. 547 A; Ael. Var. h. IX 12). Najznaajniji epikurovac u Rim u bio je ve spomen uti rim ski pesnik T. L u k r e c i j e K a r, roen oko god. 96, um ro 55. Kao prozni pisac Epikur je bio prost, ali razgovetan, sluio se samo idejama, ali je u Lukreciju dobio svog integralnog pesnika, i ovaj ga slavi kao oslobodioca i spasioca (I 62- 79). U svom koliko pesnikom toliko i naunom delu, Tit Lukrecije Kar izvrio je sjajnu pesniku transpoziciju Epikurova m ateri36

jalizm arjdatom izm a i dao ne sam o najpotpuniji filosofijski spev u evropskoj knjievnosti nego, po reima Etora Binjona, i Punico grande poem a cosm ico dellu m an ita.14 Epikurov m aterijalizam i etika esto su uticali i na noviju filosofiju. U novije vrem e njim a se, na primer, inspirisao francuski filosof P j e r G a s e n d i (1592-1 6 5 5 ), koji je svu raznolikost prirodnih pojava svodio na razline kom binacije atom a. Njegova istorijska zasluga i pravi znaaj lee u tom e to je ne sam o pisao apologetske radove o Epikum (De vita, moribus et doctrina Epicuri, 1647, i Syntagma philosophica Epicuri, 1649) nego je, zauzim ajui kritiki stav prem a aristotelizm u, i obnovio Epikurov atom izam i tim e dao teorijsku podlogu m odernim prirodnim naukam a. On je obnovio ne sam o teorijsku nego i praktiku stranu Epikurove filo sofije, tim e to je, suprotno licem ernom asketskom m oralu katolike crkve, uio, kao i Epikur, da je svrha ivota u zadovoljstvu. Tom obnovom izvrio je naroit uticaj na francuske m aterijaliste XVIII-og veka.15 dr Milo N. URI

14 Starta della letteratuva h tinq 194g, 2, pg. 196. 15 B. R ochpt Les tiavftu^i de Gassendi sur Epicure et I'atomisme, Paris 1944. L iterature o p.ojeclmjm pretst^vniclm a Epikurove kole: Ueberweg Praechter Grundriss d. Gesch. d. Philos. I, pg. 4 3 8 -4 4 2 i 134-138.

37

OSNOVNE MISLI EPIKUROVA UENJA I to je blaeno i neunitivo ni sam o nem a briga, i niti ih ikom e drugom zadaje; nem a, dakle, veze ni sa srdnjam a ni s ljubaznostim a, jer sva takva oseanja jesu i slabosti. (Ali u drugim spisim a tvrdi da se bogovi m ogu saznati sam o razum om , da su jedni u svojem postojanju odreeni brojem , a drugi da su postali slinou iz neprestanog prilivanja slinih slika u istu taku i da im aju ljudski lik. Sholija - beleka.) II Sm rt nas se nita ne tie, jer ono to se rasturilo nem a oseanja, a to nem a oseanja, to se nas nita ne tie. III Granica veliine oseanja zadovoljstva jeste uklanjanje svega to izaziva bol. A gde god se nalazilo ono to stvara zadovoljstvo, tu, dolde god je ono prisutno, nem a niega to bi izazvalo bol ili alost ili oboje zajedno. IV Ono to izaziva bol ne traje dugo u ploti, nego, kad dode do najvee mere, sam o veom a kratko vreme boravi u ploti; ali kad on u ploti sam o nadm aa zado voljstvo, ne traje m nogo dana. A dugotrajna stanja sla bosti pokazuju u ploti prevagu zadovoljstva nad bolom. V N e m oe se prijatno ivet} a da se ne ivi razborito i lepo i pravedno, '4 ni razborito i lepo i pravedno, a da se ne jvi prijatno. Ko ne m o le tako iveti (tj. raz borito i lepo i pravedno), ne m oe iveti prijatno. 39

VI Da se obezbede od ljudi, vlast i kraljevstvo uzi m aju se kao neko dobro po prirodi, jer se pom ou njih ta bezbednost m oe stei. VII Neki htedoe da postanu slavni i ugledni, m i sle d da e tako s te d bezbednost od ljudi. Ako je ivot takvih ljudi doista postao bezbedan, stekli su prirodno dobro. Ako li im nije postao bezbedan, onda su ostali bez onoga n a to su od poetka teili prem a osobitosti svoje prirode. VIII N ijedno zadovoljstvo nije po sebi zlo. Ali ono to izaziva neka zadovoljstva donosi sa sobom raznovrsne tegobe koje prevazilaze oseaje zadovoljstva. IX Kad bi se sva zadovoljstva skupila i kad bi ona s vrem enom proela celokupan sklop vaseljene ili bar njene najvanije delove, nikad se oseaji zadovoljstva ne bi razlikovali jedni od drugih. X Kad bi ono to stvara oseaje zadovoljstva u raspusnih ljudi moglo iz naeg duha ukloniti strah od nebeskih pojava i od sm rti i od bolova, i kad bi nas osim toga obavetavalo o granicam a pouda, onda n i kad ne bism o l'mali razloga da takve ljude korim o to se sa svih strana sam o zadovoljstvim a pretrpaju i to ni od koje strane ne prim aju ono to izaziva bol i alost, dakle, ono to je zlo. XI Kad nas nim alo ne bi uznem iravala planja od nebeskih pojava i od sm rti kao neke m oda ipak za nas znaajne stvari i dnjenica da ne poznajem o granice bolova i pouda, ne bi nam bila po treb n a nauka o pri rodi. XII Nije m oguno osloboditi se strah a pred najvanijim pitanjim a ako ovek ne poznaje prirodu svemira, nego se kree sam o u nagadanjim a prem a m itovim a. Zato se bez poznavanja prirode ne m ogu sticati prava zadovoljstva. XIII N ita ne koristi obezbedivati se od ljudi dokle nas m u d strah od pojava na nebu i pod zemljom , i uopte u neogranienom prostoru. XIV Dok se bezbednost od ljudi postie do neke V m ere snagom da druge gonim o i sredstvim a to ih pru40

a bogatstvo, najpotpunija bezbednost proizlazi iz mirovanja i ivota koji je odvojen od m notva. XV Prirodno steeno bogatstvo ogranieno je i lako se m oe postii, a bogatstvo koje se osniva na nitavnim m iljenjim a ide u beskrajnost. XVI Samo u maloj m eri sluaj utie na m udraca. Ono to je najznatnije i najvanije uredio m u je, ureduje m u za trajanja cela ivota i ureivae m u razum . XVII Pravian ivot najvie je obezbeen od duevnog nespokojstva, i nepravian je ispunjen njim e u najveoj meri. XVIII Kad se jednom ukloni bol izazvan nekim nedostatkom , oseanje zadovoljstva u telu vise se ne poveava, nego dobiva sam o veu raznovrsnost. Najvie duhovno zadovoljstvo postie se ispitivanjem ba onih stvari koje duhu zadaju najved strah, i njim a slinih. XIX Neogranieno vrem e sadravahu sebi jednako zadovoljstvo kao i ogranieno, ako se njegove granice odrede razum om . XX Za telo granice zadovoljstva lee u neogranienom, i neogranieno vrem e bilo bi potrebno da se postigne granica. Ali razum , koji je razm otrio svrhu i granice tela i rasturio strah pred venou, sprem io nam je savren ivot, te m u neogranieno vrem e nije vise potrebno. Ali on niti se kloni zadovoljstva niti, kad nunost zahteva rastanak sa ivotom, odlazi tako kao da ostavlja i deo svog najboljeg ivota. XXI Ko je shvatio granice ivota zna kako je lako priprem iti ono to uklanja bol izazvan nedostatkom neega i to ceo ivot ini srenim . Zato m u nisu potrebne stvari koje sa sobom donose sam o m une borbe. XXII U tvrdenu svrhu ivota i svaku oevidnost na koju svodim o svoje sudove treba u duhu ispitivati. Ako tako ne postupim o, sve e ostati bez strogog rasudivanja i bie puno pom etnje. XXIII Ako porie vrednost svima ulnim opaanjima, nee ti nita ostati na to se m oe pozivati pri ocenjivanju onih opaanja koja sm atra za lana. 41

XXIV Ako neko ulno opaanje odbaci i ne pravi razliku izm eu nagaanja to jo oekuje potvrdu i onoga to se ve nahodi u opaanju, u oseanjim a, u predstavam a i, uopte, u svakoj delatnosti duha, onda e svojim neodrivim m iljenjem uneti nered i u ostala opaanja i tako onem oguiti svako donoenje m erila. Ali ako u svojim nagaanjim a bude utvrivao i sve ono to jo oekuje potvrdu, i to je ne oekuje nee se sauvati od zablude, i svaki sud o tom e ta je pravilno ili nepravilno bie podloan stalnom pretresanju. XXV Ako u svako doba celo svoje delanje ne bude upravljao prem a svrsi prirode, nego se, ili kad se uklanja neem u ili trai neto, bude obraao neem u drugom , dela ti nee biti u skladu s reima. XXVI Sve poude koje, ako se ne zadovolje, ne izazivaju bol, nisu nune i lako se m ogu rasturiti ako se pokae da je takvu poudu teko podm iriti, ili da vodi do tete. XXVII O d svega to m u d ro st sprem a za blaenstvo celog ivota kudikam o je najvanije sticanje prijatelj stva. XXVIII Isto saznanje uinilo je da se ne bojim o da je ikakva strahota veita ili dugotrajna i da sm o shvatili kako se u naim ogranienim prilikam a ba n a prijateljstvu osniva potpuna bezbednost. XXIX Od pouda jedne su prirodne i nune, a d ru ge prirodne ali nepotrebne, a neke n isu ni prirodne ni potrebne, nego nastaju na osnovu nitavnog m iljenja. (Kao prirodne i potrebne poude Epikur sm atra one koje oslobadaju od bolova, na prim er pie, od ei, kao prirodne ali nepotrebne one koje donose sam o raznovrsnost zadovoljstava, ali ne uklanjaju bol, n a prim er skupocena jela, a kao ni prirodne ni potrebne n a pri m er ovakve: javno dobivanje venaca ili dobivanje sta tue. Sholija.) XXX Ako se u onih prirodnih pouda koje ne izazivaju bol kad nisu zadovoljene ipak nahodi jaka tenja, one nastaju iz prazna m njenja, i njihovu nerasturanju nije uzrok njihova priroda nego prazno ljudsko mnjenje. 42

XXXI Prirodno pravo je sporazum s obzirom na korist, sa svrhom da jedni drugim a ne nanosim o tetu i da je ne trpim o. XXXII Za sva iva bia koja nisu m ogla sklopiti ugovore o tom e da jedni drugim a ne nanose tetu i da je ne trpe, nita nije ni pravedno ni nepravedno. A to isto vai i za narode koji nisu mogli ili nisu hteli da sklapaju ugovore o tom e da ne doputaju da jedni dru gima nanose tetu i da je trpe. XXXIII Pravinost sam a po sebi ne postoji, nego se nahodi u ljudskom uzajam nom saobraaju, m a u kome kraju, kao ugovor da se teta ne nanosi i ne trpi. XXXIV N epravinost nije po sebi zlo, nego to postaje kad ovek strahuje i sluti da ga nee opaziti izvrioci kazne, kojim a je zadatak da pazft na takve stvari. XXXV Ko se kriom ogrei o ugovor to ga je s nekim sklopio da nee jedan drugom ni nanositi ni trpeti tetu, taj ne sm e verovati da e to ostati neopaeno, m ada m u je to dotad deset hiljada pu ta polazilo za rukom. Jer da li e to ostati neopaeno sve do njegove sm rti, niko ne zna. XXXVI S obzirom na optu stvar jedno te isto vai kao pravedno, za sve jer je to neto korisno za uzajam an zajedniki ivot, a s obzirom na pojedinano, na prim er n a razline zemlje i m a koje druge uslove, ne proizlazi da jedno te isto vai kao pravedno za sve. XXXVII Ono to je stvarno potvrdeno kao korisno za uzajam nu delatnost zajednice kao i ono to je priznato kao pravedno dobiva prirodu prava, bez obzira da li to vai ili ne vai za sve. Ako se donese kafcav zakon koji nije u skladu s uzajam nom koriu zajednice, on vise nem a prirodu prava. Ako se ono to je korisno u sm islu pravinos i menja, ali je ipak neko vrem e odgovaralo pojm u prava, u to vrem e bilo je ono korisno za sve one koji se ne zbunjuju praznim reim a nego prosto gledaju na dnjenice. XXXVIU Gde se, bez prom ene okolnosti, ono to je sm atrano za pravedno pokae da u praksi nije u skladu s pojm om prava, ni to nije pravo. Ali gde, uz prom enu 43

okolnosti isti pravni propisi nisu vie korisni, tu su oni bili pravini onda kad su bili korisni za uzajam nu zajednicu graana, ali docnije, kad vie nisu bili korisni, nisu vie bili ni pravini. XXXIX Ko se najbolje um e obezbediti od spoljanjih ljudi, taj svojim roacim a ini one koje m oe, a koje takvim a ne m oe da uini, bar ih ne ini ni sebi stranim . A ukoliko ni to ne m oe, ne dolazi uopte s njim a u vezu i reava da radi sam o ono to m u donosi korist. XL Oni koji su znali da se pre svega obezbede od suseda, najprijatnije su s njim a iveli u zajednici i za to imali najtvrde jam stvo. I kako su u punim gutljajima: uivali blagodeti zajednice, ne bi ni kukali nad sm ru onoga koji bi rano prem inuo, kao nad neim to zasluuje saaljenje.

PO SLAN ICA H E R O D O T U EPIKUR POZDRAVLJA HERODOTA O nunosti da se uenje na rozlian nain priblii razlinim skupinama italaca (35-3 7a) Za one, H erodote, koji ne m ogu tano da proue svaku stvar, to sam o prirodi napisao ili ne, m ogu da proitaju vee knjige koje su o tom napisane, sastavio sam izbor celokupne m aterije, da bi mogli dovoljno pam titi najosnovnija uenja, a i da bi u razlinim prilikam a um eli sebi pom oi u glavnim stvarim a, ukoliko se bave naukom o prirodi. A i oni koji su ve dovoljno napredovali u pregledu svega treba da se podsete na elem entarni nacrt celokupne m aterije. Jer esto nam je potreban opti pogied, pojedinosti nisu nam jednako potrebne. Treba, dakle, posegnuti i na opti pogied i trajno ga zadravati u pam enju, tako da m oem o ne sam o im ati pregled glavnih stvari nego i tano odredivati sam e pojedinosti, poto sm o jednom pravilno shvatili stvari u najoptijem nacrtu i pam tili ga. Jer i za najboljeg poznavaoca u svakom tanom oreivanju presudno je to da pregled prim enjuje kako treba, tim e to sve svodi na najprostije elem ente i izraze. Jer nije m oguno da se poznaje gusta m asa povezanog sistem a svega, ako ovek ne m oe da sve potpuno obuhvati kratkim oznakam a to bi se i pojedinano m oglo odrediti. Kako taj postupak donosi korist svim a koji su dobro upoznali nauku o prirodi, ja sam, podstiui na nepre45

44

ft kidnu aktivnost u nauci o prirodi i nalazei u takvu ivotu pre svega spokojstvo, napisao za te i takav izvod i elem entaran nacrt svega svog uenja. Metodska naela nauno-filosofijskog prouavanja: 1) Smisao red mora jasno odgovarati njihovu prvobitnom znaenju; 2) ulna opaanja, predstave i oseanje moraju se pouzdano uzimati kao evidentni (37b - 38a). Pre svega, H erodote, treba da shvatim o ta znae re d , da bism o na njih mogli svesti m iljenje ili pitanja ili tekoe i zatim ih ocenjivati; jer inae sve izmie sudu pored svih naih objanjenja i gubi se u neogranienom , ili dobivam o sam o prazne re d . Jer, kod svake r e d m oram o gledati n a njen prvobitni sm isao i ne tre ba nikakva dokazivanja, ako elim o da im am o vrstu taku da n a nju m oem o svesti pitanje ili tekou ili miljenje. Osim toga, sva ispitivanja m oram o vriti u saglasnosti sa ulnim opaanjim a ili uopte sa datim uvidanjim a ili s kojom drugom rasuivakom m o d , a isto tako i sa datim 'oseanjim a, da im am o oslonac za tum aenje onoga to dolazi i to je nepoznato. Kad nam sve to postane jasno, onda m oem o stvoriti svoje shva tanje onog to nam je nepoznato.

Tela i prazno (39b - 41a) Z atim (to on uostalom kae i u Velikom izvodu i u prvoj knjizi svog spisa O prirodi) sve se sastoji iz tela i praznog. Jer da tela postoje, to u svakom pojedinom sluaju svedoi d iln o opaanje, iz kojeg se kao to sam ranije rekao, razm iljanjem m ora zakljudti na nepo znato. Jer kad s druge strane ne bi bilo onoga to obeleavamo kao prazno, p ro sto r, nedodirljivu priro d u , onda ne bi bilo niega gde bi tela bila, i u emu bi se kretala onako kao to vidim o da se kreu. Osim ovog dvoga (tj. tela i prostora) nita se ne m oe ni sa m o zam isliti, ni pojm ovno ni analogno pojmovnom; jer ovo dvoje (tela i prostor) uzim aju se kao celokupne prirode a ne kao njihova stanja i osobine. Zatim : od tela (to on kae i u prvoj knjizi spisa O prirodi, kao i u etrnaestoj i u petnaestoj knjizi i u Ve likom izvodu) jedna su spojevi, a druga onakva iz kojih su napravljeni spojevi. Ova su (atom i) nerazdeljiva i neprom enljiva, ako inae sve ne treba da se rasturi u ono ega nem a, nego u rasturanjim a spojeva ostaje postojano, jer je po svojoj prirodi puno i bez m ogunosti da se nekud ili nekako rasturi. Tako sastavni pradelovi m oraju biti nerazdeljive telesne sutine. Neogranienost svega (41b - 42a) Zatim : sve je neogranieno, jer ono to je ogranieno, im a neku krajnost. A krajnost uvek pretpostavlja pored sebe neto drugo sa d m e m oe da se poredi. A to nem a nikakve krajnosti, nem a ni granica. A to nem a granica, jeste neogranieno a ne ogranieno. Zatim: sve je neogranieno s obzirom na m notvo tela i na velidnu praznog prostora. Jer kad bi prazno bilo neogranieno, a tela bio ogranien broji onda se tela nigde ne bi mogla sm iriti, nego bi se rasu ta kreta la po beskonanom prostpru, jer niega ne bi nalazila to bi ih zaustavilo i sudarom dovodilo u stanje miro47

Tri naela kosmologije: 1) nita ne postaje ni iz ega; 2) nita ne postaje nita; 3) masa svega ostaje postojana (38b - 39a) Prvo: n ita ne postaje ni iz ega. Jer inae bi sve postajalo iz svega, a da m u ne bi trebalo nikakva se m ena. I kad bi ono to nestaje propadalo ni u ta, onda bi ve sve stvari propale, jer ne bi bilo onoga u to bi se rasturale. Zatim , i sve je uvek bilo onakvo kakvo je sada i uvek e tako biti. Jer n ita ne postoji u to bi se ono prom enilo. Jer osim svega nem a niega to bi u njega moglo prodreti i prom enu izazvati. 46

vanja. A kad bi s druge strane prazni prostor bio ogranien, onda za neizbrojna tela ne bi bilo sklonita. Neograniena razlinost atoma (42b) O sim toga, nerazdeljiva i gusta tela, iz kojih n asta ju spojevi i u koja se rasturaju, jesu nepregledna u razlinostim a svojih oblika. Jer nije m oguno da tako velike razlinosti (u sastavljenim stvarim a) nastaju iz istih preglednih oblika. I pri svakom uobliavanju broj slinih tela jeste prosto neogranien, a po svojim razlikam a ona nisu prosto neograniena, nego sam o ne pregledna. (Jer, kao to dole kae, ni deljenje ne ide u beskonano, nego prestaje, budui da se kvaliteti m enjaju, jer bi se atom i i po svojoj veliini m orali izbaciti u beskonano). Beskonano kretanje atoma (43-44) A kreu se atom i neprestano celo vrem e (a dole kae da se i jednakom brzinom kreu, jer prazni pros tor pokazuje jednaku prilagodljivost ne sam o prem a najlakem -nego i prem a najtezem atom u), i jedni padaju upravno, a drugi nagnuto, kad preplitanjem dodu u kos poloaj ili ih okruuju oni koji se prepliu. Jer to s jedne strane izaziva priroda praznog, koja razdvaja svaki pojedini atom , jer ne m oe zaustaviti kretanje, a s druge strane, tvrdoa svojstvena atom im a izaziva odbijanje, ukoliko preplitanje doputa povlaenje iz sudara. Tome nem a poetka, jer su atom i i prazno veiti. [Ali dole ( 54) kae da atom i nem aju ni kvaliteta, nego sam o oblik, veliinu i teinu. A boja se m enja - kae u spisu Dvanaest stihija - ve prem a poloaju atom a. A i ne pripada im m a koja veliina ( 55). Atom bar jo nikad nije vien ulnim opaanjem ( 56). Sholija].

Beskonaan broj svetova (45) Sve to je dosad reeno daje dovoljnu osnovu da proniknem o u prirodu stvari. Zatim : im a i neizbrojnih svetova, od kojih su jedni slini naem svetu, a drugi.neslini. Jer atom i, kojih je broj beskonaan, kao to sm o gore pokazali, kreu se i u najdalju daljinu. Jer onakvi atom i iz kojih bi jedan kosm os m ogao nastati ili se njim a m ogao stvoriti, ne troe se na jedan jedini svet ni na ogranien broj sve tova, ni na one koji su slini naem svetu ili razlini od njega. N ita nam , dakle, ne sm eta da prihvatim o neogranien broj svetova.

Postanak i osobine otisaka stvari koji izazivaju utiske vida (46-52a) A im a i otisaka koji su jednakog oblika kao i vrsta tela, ali finoom daleko prevazilaze opaljive stvari. Jer nije nem oguno da u atm osferi nastaju takva odvajanja, zatim podesne prilike za izradivanje udubljenja i tananosti i, naposletku, oticaji, koji zadravaju isti poloaj i isto m esto koje su imali i u vrstim stvarim a. Te otiske nazivam o slikama. Njihovo kretanje kroz prazni prostor savlauje, budui da im se nita ne protivstavlja to bi ih moglo spreiti, svako m ogue rastojanje u nesvatljivo kratkom vrem enu. Jer postojanje ili nepostojanje otpora lii na ono to zovemo sporou ili brzinom . Pa ipak, u sm islu um om saznatljivog vrem ena telo koje se kree ne pojavljuje se istovrem eno na razlinim m estim a - jer to se ne m oe zam isliti - i to m ada ono u ulno dokuivom vrem enu istovrem eno stie m a s kojeg se m esta u neogranienom ono odvojilo u asu kad prim eujem o njegovo kretanje. Jer ipak e biti neto to lii na prepreku, m ada sm o svi dosad brzinu vrem ena sm atrali kao neom etanu. Korisno je i ovaj osnovni stav zadrati u pam eti. 49

48

Zatim , injenice ulne pojave nikako ne protivree pretpostavci da slike imaju fmou koju nita-ne nadm aa. Zato one imaju i nenadm anu brzinu, jer one svugde nalaze prikladan prolazak, tako da njihov oticaj ne nailazi ni na kakve ili sam o na m ale prepreke, dok im odm ah neto sm eta kad su m nogobrojne ili neograniene. O sim toga, postanak slika deava se istovrem eno s m ilju. Jer oticanje s povrine tela deava se neprekidno a da se ne prim euje, jer uvek dolazi naknada. Pri tom e slika koja otie zadrava poloaj i poredak atom a na vrstom telu dugo vrem ena, m ada se ponekad pomete; i iznenada u atm osferi nastaju sastavljena, budui da telesna m asa za ispunjavanje u pravcu dubine nije nuna. A im a i drugih naina postojanja takvih prirodnih tvorevina. Jer nita od toga ne protivrei ulnim opaanjim a, ako neko obrati panju n a to kako nam ulno opaanje m oe predati oevidne uviaje i uticaje spoljanjih stvari n a nas: i A treb a im ati na um u i to da neto od spoljanjih stvari ulazi u nas, to utie da vidim o oblike i to postaje p redm et naeg m iljenja. Jer spoljanje stvari nikad ne bi m ogle otisnuti svoju prirodu, ni prirodu svoje boje ili svojeg oblika pom ou vazduha izm edu nas i njih ili pom ou zraka ili nekojih drugih strujanja koja od nas dolaze k njima, kao to se to deava onda kad od predm eta ulaze u nas izvesni otisci koji su jednakog oblika i jednake boje kao i oni, i u prikladnoj veliini prodiru u nae oko ili u m isljenje, i to velikom brzinom ; i kad ba tim e izazivaju i predstavu o jedinstvenom i u sebi vrsto povezanom predm etu i odravaju celokupnost kvaliteta od svojeg izlazita. Ukoliko im njihanje atom a u dubinskoj dim enziji vrstog tela daje prikladan oslonac. I m a koju m i predstavu ili o obliku ili o sluajnim osobinam a dobili otiskom u naem duhu ili u naim ulima, to je zaista oblik vrsta tela, kako on nastaje pre m a zgunjavanju ili isparavanju slike u odredenom toku. A obm ana i zabluda uvek lee sam o u onom to se dodaje u m islim a, a to treba da saeka potvrdu ili ne50

pobijanje i dalje se ne potvrduje ili se pobija. Jer s jedne strane, predstave koje takoreei prim am o u se kao otiske i koje nastaju ili u snu ili pri nekojem drugom radu m iljenja ili ostalih moi rasuivanja ne bi nikad liile na stvari koje obeleavam o kao stvarne i istinite kad u stvari takvih stvari ne bi ni bilo; a s druge strane ne bi bilo zablude kad ne bism o u sebi nalazili i neko drugo kretanje, koje stoji u vezi sa zam iljanjem i poim anjem , ali je opet i od ovog razlino. Tim kretanjem (koje stoji u vezi sa zam iljanjem i poim anjem ), ako nem a nikakvih svedoanstava za njega ili protiv njega, nastaje zabluda; a im a li svedoanstava za njega ili pro tiv njega, onda nastaje istina. I toj tvrdnji treba naroito pridavati vanost da bism o predupredili da s jedne strane, m erila koja su zasnovana n a vidljivoj izvesnosti budu trona, a s druge strane, da se zabluda sm atra za jednako pouzdanu kao istina i da na taj nain sve porem eti.

Postanak sluanja i mirisanja (52b-53) I sluanje nastaje nekom vrstom strujanja koje proizlazi od predm eta to zvui ili se razlee ili treti, ili nekim drugim osetom sluha. Ovo strujanje rastu ra se na istovrsne skupine, koje zadravaju izvesno kvalitetsko srodstvo jedna s drugom i isto tako naroitu jedinstvenost, koja ukazuje na predm et kao izvor strujanja i redovno izaziva opaanje koje odgovara ishoditu, ili onde gde to nije sluaj sam o ukazuje na dolazak neeg spoljanjeg. Jer bez kvalitetskog srodstva koje se odande prenosi ne bi moglo nastati takvo opaanje. Ne sm e se, dakle, m isliti da sam vazduh uobliava odaslani zvuk ili i istovrsne skupine a to m a - je r m nogo toga nedostaje da bi ovo na taj nain moglo uticati na ono, nego da udarac koji u nam a nastaje pri odailjanju zvuka odm ah izaziva skupine atom a koje proizvode daholiko strujanje, tako da u nam a nastaje oset sluanja. 51

A i o m irisu treba m isliti da on isto tako kao i sluh nikad ne bi m ogao izazvati o set kad ne bi od predm eta dolazile izvesne skupine atom a koje u sebi ujedinjuju sve uslove da ba taj ulni organ stave u kretanje, jed ne na zam ren i neprijatan nain, a druge n a nezam ren i privlaan nain.

Kvalitativna osobenost atoma (54-55a) Zatim , treba im ati na um u da atom i ne nose u sebi nikakvih osobina ulnih stvari osim oblika, teine veli d n e i onoga to je s oblikom nuno vezano. Jer svaka se osobina menja, ali atom i se ne sm enjaju. Jer pri rasturanjim a sastava uvek m ora ostati n eto postojano i nerazreivo, to ini da ono to se m enja ne prelazi u ono ega nem a niti nastaje iz onog ega nem a, nego uopte prem etanjim a, a p o n e k a d i prilaenjem i odlaenjem . Zato ono to se prem eta m ora biti neprolazno i po svojoj prirodi nepodlono ikakvoj prom eni, ali im a i atom skih skupina i stanja koji su isto tako trajni. Jer i u preobliavanjim a koja se oduzim anjem deavaju pred naim oim a oblik se uzim a kao ono to je njim a svojstveno, a osobine, kao to je to sluaj kod oblika, ne ostaju u onom to se m enja, nego iz celokupnog tela odlaze i propadaju. O no sto ostaje dovolj no je da u spojevima proizvodi razlike. Jer nuno je da neto ostane i da se sauva od prelaska ni u ta.

sve do nas dolaziti i vidljivi atom i. Ali to nam je vienje uskraeno, a nikako se ne m oe ni zam isliti kako bi uopte m ogao postojati vidljiv atom . O sim toga, ne sm e se m isliti da u ogranienom telu im a neizbrojnih atom a i svih m oguih veliina. Zato se m ora odbaciti ne sam o deljenje u beskonano u pravcu sve manjeg, da ne bism o sve razdrobili i da kraj (neogranieno) velikih agregatnih m asa ne bism o bili prim orani da razdrobljavanjem bie pretvorim o u nebie. O sim toga, ne sm e se m isliti ni to da se u ogranienim stvarim a m oe deavati prelazak u neogranieno, pa bilo to i u pravcu sve manjeg. Jer ako neko kae da se u nekoj stvari nalaze neizbrojne estice i to m a koje velidne, to se nikako ne m oe zam isliti. Jer kako bi to moglo biti jo ograniena veliina? Ta ipak je jasno da m ora biti beskonano m nogo estica odredene veli dn e; uzm e li se da su one koje god velidne, onda bi i v elid n a ila u beskonano. I kako ono to je ogranieno im a neku shvatljivu krajnost, iako ona nije vidljiva, onda se ono to sleduje m ora zam iljati kao slino, i ako se taj hod produuje, m ora se naposletku u miljenju d o d do neogranienog.

Uenje o najmanjem minimu (58-59) I najm anje to se pojavljuje u ulnom zapaanju treba zam isljati da nije ni slino onom to im a promene a ni sasvim neslino ovom, nego kao da im a neto zajedniko s onim to je prom enljivo, sam o to se ne m ogu razaznati delovi. Ali ako pom islim o da zbog slinosti koja proizlazi iz te veze (s onim to je prom en ljivo) m oem o saznati jedan njegov deo ili ovde ili onde, onda se jednakost ne odnosi na obe strane, nego sam o ili na ovu ili na onu stranu. I vidim o, p o d n ju d od prve, kako te najm anje opaljive estice postoje kao niz a ne na istoj taki, i ne dodiruju jedna drugu odredenim delovima, nego samo u svojoj naro d to j osobenosti odm eravaju velidne, vee 53

Veliina atoma (55b-57) Osim toga, ne sm e se m isliti da se u atom a nahodi svaka veliina, jer tom e se protivi svedoanstvo ulnih stvari. Ali opet m oram o verovati u izvesne razlike u veliini. Jer ako je ovo sluaj, onda se ono to se deava u oseta i opaanja m oe bolje objasniti. Da svaka veliina postoji, s jedne strane nije nuno za ostvarenje kvalitetskih razlika, a s druge strane m orali bi onda 52

kao vee i m anje kao m anje. Slino tom e - m oram o sm atrati - ponaa se i ono to je u atom skoj oblasti najm anje. Jer oevidno je da se ovo m alinom razlikuje od onoga to je vidljivo u ulnom opaanju, ali im a iste odnose n a obem a stranam a. Jer na osnovu ovog odnosa prem a vidljivim stvarim a objasnili sm o da atom im a veliinu, sam o smo neto m aleno u njegovoj m alini duboko spustili. Zatim ono to je najm anje i nedeljivo treb a shvatiti kao granice linija (tj. take) koje iz sebe kao prvog daju m erilo za ono to je vee i m anje pri teorijskom prouavanju nevidljivog. Jer veza izm edu tih taaka i onog to je neprom enljivo (tj. atom a) dovoljna je da dosaanje prikazivanje zavrim o. D a bi se oni mogli ujediniti tim e to bi dospeli u kretanje, to nije m oguno.

Kretanje atoma (60-62) Zatim , kad je re o beskonanom , ne sm eju se prim enjivati pojmovi o onom to je gore i dole, kao da im a n eto to je najvie i najnie. U pravcu prem a beskonanom iznad nae glave, gde god m i stajali, to najvie nikad neem o opaziti. I ono to treba da bude najnie n a zam iljenom p u tu u beskonano, bilo bi u odnosu prem a istom stajalitu u isti m ah gornje i donje. To se nikako ne m oe zam isliti. Treba, dakle, prihvatiti jedno kretanje koje se zam ilja u pravcu prem a gore u beskonano i kao jedno kretanje ono koje ide dole, m a ono to se od nas kree gore u prostore iznad nae glave i deset hiljada p u ta dolo je do nogu onih koji se nalaze gore i, obratno, ono to se od nas kree dole, na glavu onih koji se nalaze dole. I pored toga, celokupno kretanje zamilja se kao kretanje koje se vri u beskonano, i to kao jedno protivstavljeno drugom . Zatim , nuno je i to da atom i b u d u jednake brzine kad u svom kretanju kroz prazan p ro sto r ne nailaze ni n a kakav otpor. Jer ni teki nee se bre kretati nego 54

mali i laki, bar kad im nita ne stoji na putu, a ni mali bre nego veliki, m ada svuda nalaze pogodan prolaz; sam o ni veliki ne sm eju nailaziti ni na kakvu preponu. A i udarom izazvano kretanje prem a gore ili u stranu nee se s obzirom na brzinu razlikovati od kretanja prem a dole na osnovu sopstvene teine. Jer dokle god se svako od tih kretanja odrava u svom stanju, ono e svoje kretanje produavati brzinom misli, dok ili zbog spoljanjeg uticaja ili zbog sopstvene teine ne naide na otpor tela koje se s njim e sudara. Ali to se tie sastavljenih tela, z ajed n o e se r e d da je bre nego drugo, m ada su sami atom i jednake brzine. Jer u sastavim a sadrani atom i u n ajk rad m trenucim a neprekidnog vrem ena kreu se ka jednoj taki; ali se drugi u vrem e nu koje se saznaje sam o m iljenjem ne kreu ka jednoj taki. Jer nalaze dovoljno otpora, dokle god je neprekidnost (kontinuum ) kretanja opaljiva ulima. Jer to mi onom to je nevidljivo sopstvenim sudom dodajemo, tj. da i vrem ena koja se saznaju sam o teorijski sadre u sebi neprekidnost kretanja, to u ovom sluaju nije tano. Jer istin ito je sam o ono to stvarno gledam o, ili na osnovu posm atranja m iljenjem pojimamo. Ucenje o dui, njenoj delatnosti i njenu sastavu (63-68a) Posle toga, oslanjajud se na ulna opaanja i oseaje - jer tako e nastati najpostojanija izvesnost - m oram o d o d do saznanja da je dua sitnodelno telo koje se prostire na ceo telesni sastav, i da se najpre m oe uporediti sa dahom koji je pom ean s toplotom , i slina je as toploti, as dahu. Im a njen odreden deo koji n arodtom svojom finoom odudara od ostalih dvaju i ba tim e stoji u jo tenjoj vezi s ostalom telesnom masom. A sve to pokazuju snage due i oseaji i laka kretanja i razmiljanja i sve to, kad ga uzim amo, izaziva smrt. A treba im ati na um u i to da je dua glavni dnilac koji izaziva ulno opaanje. Ali za to ne bi ona bila sposobna kad je na neki n a d n ne bi u tom pom agala osta55

la telesna masa. Ali ostala telesna masa, koja joj vri tu slubu, i sa svoje strane uestvuje u takvoj osobini, dodue ne u svemu onom to ona ima. Zato ona nem a nikakva ulna opaanja im dua ode. Jer u nje same nem a te sposobnosti, nego je pribavlja za neto drugo sto je zajedno s njom e nastalo. Ovo drugo, d m je na os novu razvijene sposobnosti u kretanju usavrilo u sebi sposobnost opaanja, i telesnoj masi, na osnovu susedstva i uzajam ne veze, om ogudlo je uee u oseanju, kao to sam rekao. Zato dua, dokle god boravi u telu, nikad nee biti bez oseanja, ako i otpadne m a koji dru gi deo; tavie, m a to od nje propalo, kad se sasvim ili delim icno rasturi ono to je pokriva, ona e sauvati oseanje dokle god uopte traje. A ostala telesna masa, koja se ouva sasvim ili delimino, nem a vie nikakva oseanja kad otpadne onaj broj atom a koji pripada sutini due. Kad se rastura celokupna atom ska m asa, rastu ra se i dua i nem a vie istih sposobnosti te se vie i ne kree, nem a, dakle, ni moi opaanja. Jer nem ogucno je zam isliti da ta mod doista opaa kad nije vise u ovom sastavu i ne vri takva kretanja, tj. kad ono to duu pokriva i-to je okruuje nije vise takvo kakvo je sada i u cem u ona vri ba takva kretanja. (On to kae i na drugim m estim a i da se ona sasto ji od veom a glatkih i veom a okruglih atom a, koji se veom a razlikuju od ognjenih atom a; i jedan deo njen n em a razum a i prostire se po ostalom telu; a razum ni deo due im a svoje m esto u grudim a, kao to proizlazi iz uzbudenja, straha i radosti. San se pojavljuje kad se po celom telu rasuti duevni delovi dre zajedno ili se rasture i potom padaju zajedno s onim a koji nalaze prolaz k njim a. Seme se izliva iz celog tela. Sholija.) O sim toga, m oram o razum eti i pojam o netelesnom (on se odnosi na uobidajenu upotrebu redi. Sholija), uzim ajuci red najvie za ono to postoji sam o po sebi. Ali netelesno kao neto to postoji po sebi ne m oe se zam isliti osim prostora. Ali ono to je prazno ne m oe ni dejstvovati ni doivljavati uticaj, nego telim a daje sam o m ogucnost da se kroz njega kredu. Ko dakle kae 56

da je dua netelesna govori kojeta. Jer ne bi m ogla ni vriti ni doivljavati uticaj kad bi takva bila. Ali u nje ocevidno nalazim o oba ta stanja. Ako sva ova razm atranja o dui prim enim o na strasti i opaanja i setim o se onog to sm o rekli u pot etku, videcem o da su ona u svojim nacrtim a dovoljno jasna da nam doputaju da, polazeci od njih, pouzdano tadno odredim o i pojedinosti.

Uenje o onom to postoji po sebi, i o propratnim pojavama (68b-71) Ali i oblici, boje, velidine, teine i to je jo redeno o osobinam a tela, ili o svim a telim a ili o vidljivim i o onim a koja se saznaju opaanjem , sve to ne sme se shvatiti ni kao prirode koje postoje po sebi (jer to je sasvim neodriva m isao) ni m isliti da one uopte ne postoje, ili da su na neki drugi nadin n eto netelesno to prijanja za telo, ili delovi tela. tavie, m ora se m i sliti da celo telo iz svega toga dobiva svoju veditu prirodu, ali ne tako kao da bi ono iz toga bilo sastavljeno - kao kad se, na prim er, iz sam ih skupina atom a stvara veci spoj, ili iz prvobitnih cestica ili iz delova celine koji su m anji nego neka takva celina - nego samo, kao to kaem, u sm islu da celokupno telo iz svega toga dobiva svoju veditu prirodu. I sve te osobine jesu takve da vode do narocitih posm atranja i saznanja, ali u vezi sa celinom a da se od ove ne m ogu odvojiti. Jer telo sam o po m erilu celokupne predstave i dobilo je svoju oznaku. Zatim , za tela se vezuje, a da ne postaje trajna oso bina, neto to ne pripada ni nevidljivom a nije ni nete lesno. Kad za to prem a pretenoj jezickoj upotrebi uzim am o red sim ptom i, onda tim e objanjavam o da ti sim ptom i nem aju ni prirodu celine, to m i u njegovoj u jedinstvo zbijenoj m asi zovemo telom , a ni prirodu trajnih osobina, bez kojih se jedno telo ne m oe zami sliti. S druge strane, ne sm e se ono uzim ati ni za neto 57

sam ostalno (jer se to ne m oe zam isliti ni u ovih po java ni u trajnih osobina), nego se te pojave m oraju shvatiti kao neto to one i predstavljaju svojom pojavom, kao sim ptom i, tj. kao sluajne osobine tela, koje telo niti prate trajno niti im aju poloaj prirode koja postoji po sebi, nego ih posm atram o u njihovoj osobenosti koju odreuje sam o opaanje.

Uenje o vremenu (72-73a) Zatim , veliku panju treba obratiti i na ovo. Vreme se ne m oe ispitivati kao ostale stvari u kojih prouavam o ono to je osnovno i to svodim o na pojmove koje sm o sami u sebi sagledali, nego ba onu oevidnost na osnovu koje govorimo o dugom ili kratkom vrem enu m oram o uporedivati s onim to je srodno i tako stvar poim ati. I ne smeju se uvoditi ni jezike oznake kao toboe bolje, nego se treba drati onih koje su za to uobiajene, niti se o vrem enu sm e izricati neto drugo kao da ovo im a drugu istu sutastvenost kao vrem e u svojoj osobitoj prirodi (jer i to neki ine), nego se svo jim rasudivanjim a m oram o drati sam o onoga ime vezujem o tu osobenost i na em u je m erim o. Jer ni tu ne treba nikakvo dokazivanje, nego samo paljivosti da vrem e vezujem o sa danim a i noim a i s njihovim delovima, a isto tako i sa oseanjim a i neoseanjima, sa kretanjim a i m irovanjim a, pri emu kao sim ptom koji je svojstven tim pojavam a dodajem o u m islim a ba ono to zovemo vrem enom . (To on kae i u drugoj knjizi spisa O prirodi i u Velikoj epitomi. Sholija.)

nanog, tim e to su se sve te m ase telesne izdvojile iz osobitog skretanja atom a, kako vee tako i manje, i sve se one ponovo rasturaju, jedne bre, druge polaganije, jedne ovakvim, druge onakvim uticajem . Jasno je i to da... (Oevidno je da tim e svetove oglaava i za prolazne, jer se njihovi delovi m enjaju. A na drugom m estu kae da zem lju nosi vazduh. Sholija). O sim toga, ne sm e se m isliti ni to da svetovi nuno im aju jedan te isti oblik (u dvanaestoj knjizi spisa O prirodi on ih naziva razlinim: jedni imaju oblik lopte, drugi oblik jajeta, i ostali opet drugi oblik; ali ne moe se prihvatiti svaki, m a koji oblik), a ni to da im a ivih bia koja su iz beskonanog izdvojena sasvim za sebe dakle da nem aju sebi ravnih - jer niko ne bi mogao dokazati da u jednom svetu takva i takva oblika ima izvesnih vrsta sem enja ili ih nem a, iz kojih nastaju iva bia i biljke i sve ostalo to se vidi, a to u drugom svetu ne bi bilo m oguno. N a isti nain m oem o nalaziti i njihov dalji razvitak. I to na isti nain nalazi svoju prim enu i na zemlji.

Uenje o postanju kulture, naroito postanju jezika (75-76a) Pored reenog, m oram o sebi predstaviti i to da su prirodu u m nogim i raznovrsnim odnosim a m noge okolnosti pouile i na nju izvrile pritisak, i da je potom razum tanije ispitao ono to m u je priroda pruila, i obogatio pronalascim a, u nekim oblastim a bre i u nekim sporije, a u nekim epoham a i vrem enim a ved m naprecim a, u nekim m anjim . Prem a tom e, i jezike oznake (red) nisu isprva po stale uredbom , nego sam a ljudska priroda, koja u svakog naroda stie osobite utiske i stvara osobite predstave, na osobit nain odailje vazdunu struju, kako to iziskuje stanje utisaka i predstava u danom trenutku, i pod uticajem raznih m esnih okolnosti u kojima 59

Uenje o svetovima i njihovu postanku (73b-74) Uz ovo to je reeno treba im ati na um u da su svetovi i svaka ograniena atom ska tvorevina, koja je istovrsna s onm to se esto posm atra, postali iz besko58

narodi ive. Tek postepeno, zajedniki su utvrpne osobenosti svakog pojedinog naroda, da bi uzajam ne izjave postale m anje m nogoznane i da bi obile zbijeniji izraz, ponekad su oni koji su o tom e imali svest uvodili i njom e neopaene predm ete i obeleavali ih glasovima, jer su bili prim orani da svoje misli saopte; a sluaoci, rukovoeni sopstvenim razm iljanjem , usvajali su te izraze i tum aili ih u sm iislu presudnog prouzrokovanj a.

Naelne misli iz uenja o nebeskim pojavama (76b-82) Sto se, pak, tie nebeskih pojava, n a kretanje nebe skih tela, na njihova okretanja, n a njihova pom raenja, na njihov izlazak i zalazak i n a sve to tam o pripada, ne sme se gledati kao na delo jednog upravljaa koji ureuje i koji e ureivati i koji u isti m ah treba da im a celokupno blaenstvo i prolaznost. Jer poslovi, i brige, i srdnje, i m ilosti, ne slau se s blaenstvom , nego pokazuju slabosti, i strah, i zavisnost od okoline. N e sm e se ni verovati da ono sto je sam o zgrudvan oganj ima blaenstvo, ni da po svojoj volji prim a ta kretanja. N e go se njihova p u n a uzvienost m ora ouvati u svim a oznakam a to ih prim enjujem o na takve predstave, ukoliko iz njih sam ih ne proizlaze nesaglasnosti s njihovom uzvienou. U drugom sluaju, ba nesaglasnost (protivrenost) izazvae u dui najveu zabunu. Zato se m ora prihvatiti i to da su se pri p rvobitnom izdvajanju ovih vrtloga u postojanju kosm osa pojavili i ta neobilazna n u n o st i periodino ponavljanje kretanja. Treba zatim im ati na um u da je zadatak nauke o prirodi da tano ispita uzroke najvanijim pojavama, i da se blaenstvo u ispitivanju nebeskih pojava osniva ba na tom e, kao i na prouavanju nebeskih tela posm atranih prem a m erilu nebeskih pojava i svega onoga to je jo srodno s tanou posm atranja koja uslovljava blaenstvo. Osim toga, treb a obratiti panju na to da u tim 60

stvarim a nem a vaenja na viestruk nacin, ni mogunosti da stvar i drukije stoji. Jer u neprolaznoj i blaenoj prirodi nem a niega to bi moglo izazvati razdor ili m a kakvo uznem irenje. I da to bezuslovno vai, moe se pojm iti m iljenjem. to se, pak, tie samog utvrivanja injenica, na pri m er zalaenja i izlaenja, okretanja i pom raenja ne beskih tela i slinih pojava, to nita vise ne izaziva blaenstvo saznanja. Stavie, oni koji znaju pojedine injenice, ali ne poznaju sutinska odreenja i vrhovne zakone, jednako su puni straha kao kad ih ne bi znali; m oda su oni izloeni jo veim nespokojstvim a, kad uenje izazvano ispitivanjem tih naroitih dogadaja ne m oe nai nikakvo reenje zagonetaka n iti ih dovesti do kakva pogleda na red najvanijih stvari. Zato nalazim o i vie uzroka okretanjim a, zalaenjima, izlaenjima, pom raenjim a i slinim pojavama, kao i kod pojedinanih pojava. I pri tom ne treba sm atrati da tru d oko tih stvari nije dostigao onu tanost koja vodi naoj um irenosti i naem blaenstvu). I zato uzroke nebeskim pojavam a i svem u nevidljivom treba uopte prouavati tako da pored toga uzim am o u obzir kako se kod nas u vie m ahova slino deava i kako se preziru oni koji u jednu ruku ne saznaju ono to se svagda nalazi sam o u jednom obliku ili se deava, a u drugu ruku ni ono to se zbiva n a m nogostruk nain, jer previdaju predstave koje proizlaze iz m notva distancija i, naposletku, uopte ne znaju u kojim sluajevima duhovno spokojstvo nije m oguno, a u kojima je sasvim m oguno. Ako, dakle, m islim o da se neto m oe dogoditi i ovako i na drugi nain, jer sm o ba to shvatili da se ono m oe deavati na viestruk nain, stei emo spokojstvo, isto onako kao kad znam o da se to deava na osobit nain. Pored svega toga, treba jo im ati na um u i ovo: najtea uznem irenost ljudskih srca izrasta otuda to se ta nebeska bia sm atraju za blaena i neprolazna i to im se u isti m ah pripisuju elje, radnje i naini dejstvovanja koji s tim njihovim odlikam a ne stoje u skladu; 61

ovom se kao rem etni m om enat pridruuje stalno oekivanje i nasluivanje nekog venog straha, izazvanog uticajem m itova, ili i strah od bezoseajnosti u grobu, kao da ona im a nekakva znaaja za nas; zatim , okoln ost da se u to stanje ne dolazi na osnovu jasnih pojm ova nego nekom podeenou u kojoj nem a rasudivanja. O tuda proizlazi da ovek doivljuje istu ili jos intenzivniju uznem irenost ako ne ograniava ono to je strano, kao to bi bio sluaj kad bi o tom im ao odredena shvatanja. Ali nepom uenost nastaje onda kad se ovek oslobodio od svega toga i postojano m isli na celinu i n a ono to je najvanije. Zato treba obraati panju na sadanje duevne pokrete i na opaanja, i to onde gde je re o zajednikom na zajednika, a gde je re o vlastitom n a vlastita, kao i na svu jasn o st rasuivake m o d za svaki pojedini sluaj. Jer ako na to pazim o, onda em o pravilno n a d uzrok naem nem iru i strahu i osloboditi se njih kad sebi objasnim o uzroke nebeskim pojavam a i svemu onom to ih prati i to ostalim ljudim a zadaje veom a velik strah. . Zavretak (83) Ovim si, H erodote, dobio kratak nacrt glavnih uenja o prirodi svemira. Ako se prijatelji budu pridravali ovog uenja s najveom tanou, ono e, ako neko i ne pode dalje da p ro u d svaku pojedinost, ipak zadobiti neuporedivo jak uticaj na ostale ljude. Jer ono e m o d objasniti m noge stvari iz onoga to sam u svome celokupnom prouavanju jasno izloio; i onom e ko ga zadri u pam enju, ovaj nacrt pruae trajnu pom o. Jer on je takav da e i oni koji su ve dovoljno ili sasvim prodrli u pojedinosti, svoja prouavanja celokupne pri rode s najvedm uspehom produiti ako se oslone na posm atranja ove vrste; a svi oni koji jo ne pripadaju poznavaocim a koji su sve savladali m o d e na osnovu onoga to ovde rekoh i bez p o m o d ive rei, u najkraem vrem enu stei pun pregled glavnih uenja i zado biti duhovno spokojstvo. 62

POSLANICA MENEKEJU EPIKUR POZDRAVLJA MENEKEJA Uvod. Nunost filosofije za svako doba starosti (122) Ni kad je neko m lad neka ne okleva da se bavi fflosofijom, ni kad je star neka ne sustaje u filosofiranju. Jer ni za koga nije suvie rano i ni za koga suvie kasno da se stara za zdravlje svoje ue. A ko tvrdi da ili jo nije vrem e za filosofiranje ili da je vrem e ve prolo, lii na onoga koji tvrdi da za blaenstvo vrem e ili nije dolo ili ga vise nem a. Zato i m ladi i starac treba da filosofiraju, jedan da se u starosti podm ladi dobrim a rad u ju d se onom e to je prolo, a drugi, da istovre m eno bude i m lad i star jer ne boji se onoga to te dod. T r e b a , d a k l e , d a se s t a r a m o z a o n o t o s t v a r a b l a e n s t v o : j e r ako je ono tu, onda im am o sve, a nije li ono tu, onda d n im o sve da ga steknem o.

Uenje o bogovima; njihovo blaenstvo i njihova neprolaznost. Lana miljenja ljudi (123-124a) Na to sam te neprestano podsticao, to i d n i i vebaj se u tom e, sm atraju d da se osnovi blaena ivota sastoje u ovom: Pre svega: sm atraj boga kao neprolazno i blaeno bie, onako kako i opte m iljenje o bogu kazuje, i ne 63

dodaji nita to bi njegovoj neprolaznosti bilo strano ili njegovoj blaenosti neprilino. Misli o njem u da je istina sve to m oe obezbediti njegovo blaenstvo i njegovu neprolaznost. Jer bogovi postoje; i jasno je saznanje o njim a. Ali nisu onakvi kako ih ljudi sebi predstavljaju, jer kako ih ljudi zamiljaju, oni takvi ne m ogu postojati. Nije bezboan onaj ko porie bogove svetine, nego onaj ko bogovima pripisuje ono to svetina o njim a m isli. Jer ono to svetina o bogovim a iskazuje to nisu jasni pojmovi, nego kriva nasludvanja. Prem a tom e iskazivanju, bogovi zlim ljudim a nanose najveu tetu a dobrim a daju korist. je r kako su ljudi sasvim obaveteni sam o o svojim vrlinam a, oni prihvataju sam o bia koja na njih lie, a sve to nije takvo, oni sm atraju za tude.) Uenje o smrti. Smrt ne treba ni traiti ni strahovati od nje (124b-127) Navikavaj se na m isao da se s m r t n a s n i t a n e t i e: Jer svako dobro i zlo osniva se na opaanju, a sm rt je gubitak Opaanja. Zato pravo saznanje da se sm rt nas nita ne tie om oguava nam uivanje u onom to je sm rtno u ivotu. Jer nam ne dodaje neogranieno vrerhe, nego nam oduzim a enju za besm rtnou. Jer u ivotu nem a niega stranog za onogakoji je pravo shvatio da niega stranog nem a u neivljenju! Stoga je lud onaj ko govori da se boji sm rti, ne zato to e m u ona izazivati alost kad je tu, nego zato to mu alost izaziva sada ako je pred sobom vidi. Jer ono to nas ne m u d kad je zaista tu m oe u nam a izazvati samo nitavan bol kad se samo oekuje. Dakle, najstranije zlo, sm rt, nita nas se ne tie, jer dokle god mi postojim o, nem a sm rti, a kad sm rt dode, nas nee vise biti. O na se ne tie ni ivih ni m rtvih; jer ive ne dodiruje, a m rtvi ne postoje vise. Velika sveti na, dodue, as izbegava sm rt kao najvee zlo, a as je trai kao prestanak nevolja u ivotu. M udrac, naprotiv, niti ivot odbacuje n iti se boji neivljenja. Jer niti m u 64

je ivot na dosadi niti sm atra da je neivljenje neko zlo. Kao to pri izboru jela ne uzim a prosto veu kolidnu, nego onu koja m u je najprijatnija, tako on i vrem e ne uiva ono koje je najdue, nego ono koje je najprijatnije. A ko opom inje da m ladi treba lepo da ivi, a starac lepo da um re, taj je lud ne sam o zato to je ivot takav da ga vredi voleti, nego i zato to je briga za pohvalan ivot isto to i briga za pohvalnu sm rt. Kudikamo gore m isli onaj ko kae: Najbolje ne biti roden a kad sam roen, to bre da odem u Hadove dvore. Ako on to govori iz uverenja, zato se onda ne rastane sa ivotom? Ta bilo m u je slobodno da to odm ah u d n i ako je zaista tvrdu odluku doneo. Ali ako je to sam o podsm evanje, onda je lud to se podsm eva ono m e to podsm evanje ne podnosi. Treba upam titi da budunost nije ni sasvim u naoj vlasti ni sasvim izvan nae vlasti. O nda je nikad neem o oakivati kao neto to e pouzdano dogoditi, ni oajavati kao nad neim to se nee dogoditi. O prirodnim i nitavnim udnjama (127b -128) Potom , treba voditi rauna o tom e da su jedne p o u d e p r i r o d n e , a d r u g e n i t a v n e . O d prirodnih jedne su nune, a druge sam o prirodne. O d nunih naposletku jedne su nune za blaenstvo, druge za telesnu prijatnost, a tree za sam ivot. N epom ueno posm atranje tih stvari d n i da znam o ta treba odabirati i ega se treba kloniti r a d i t e l e s n o g z d r a v ljai nepom uenog duevnog spokojstva, jer je to svrha blaenog ivota. Radi toga sve dnim o: da ne oseam o ni bol ni strah. A kada to jednom postignem o, prestaje svaka bura u dui, jer tada ivo bie ne treba vie da ide za n e d m to m u nedostaje, i da trai n eto drugo to bi m u izazvalo i obezbedilo oseanje kako duevnog, tako i telesnog zdravlja. Jer onda nuno traim o zadovoljstvo kad nas odsustvo zado65

voljstva boli. A kad nas nita ne boli, onda zadovolj stvo i ne tralim o . Q zadovoljstvu i njegovu odnosu prema bolu (129-130a) Zato i kaem o d a j e z a d o v o l j s t v o p o e t a k i k r a j b l a e n o g i v o t a . Jer sm o saznali da je ono prvo i uroeno dobro, ono je polazite za svako odabiranje i svako izbegavanje, i njem u se vraamo kad o s e anjem kao m e r i lo m oc e n ju j em o svako do b r o . I kad je ono prvo i uroeno dobro, zato i ne biram o svako zadovoljstvo, nego se deava da ponekad preko m nogih zadovoljstava prelazim o kad nam od njih nastaje suvie velika neprijatnost. I za m noge bolove sm atram o da su bolji nego neka zadovoljstva kad posle dugotrajnog podnoenja bolova nastaje vee za dovoljstvo. Samo za sebe, dakle, svako je zadovoljstvo po svojoj vlastitoj prirodi dobro, ali nije svako i pred m et naega izbora, kao to je sam po sebi i svaki bol zlo, a ipak ne treba u svakoj prilici kloniti se svakoga bola. Samo tanim u p o r e i v a n j e m i o d m e r a v a n j e m i korisnog i tetnog treba sve to ocenjivati. Jer u izvesnim vrem enim a i dobro uzim am o za zlo i, obrnuto, zlo za dobro.

pribavlja ne sam o puno zdravlje nego ini oveka i sprem na da podm iruje nune potrebe ivota, i sedam o li od vrem ena do vrem ena za obilniju sofru, to e u nam a stvarati bolje raspoloenje i uinie da pred udim a sudbine ne budem o plaljivi. Kad, dakle, kaem o d a je z a d o v o l j s t v o s v r h a i v o t a , n e m i s l i mo tim e na u iv a n ja o b lap o rn ik a i na ona k o j a s e s a s t o j e u s a m o m u i v a n j u , i kao to m nogi m isle koji to ne znaju i koji se s nam a ne slau ili koji nas naopako shvataju, n e g o m i s l i m o n a s t a nje u k o j e m je te lo bez bolova, a d u a bez u z n e m i r e n j a. Ni terevenke i buran ivot, ni uivanje s lepim deacim a i enam a, ni uivanje riba i svega onog to prua Bogato snabdevena sofra, - sve to ne ini ivot prijatnim , nego trezveno razmisljanje koje ispituje razloge za svako odabiranje i izbegavanje i rastura m iljenja iz kojih najvie nastaje uznem irenje u dui.

Uoenje o razboritosti, koja saznaje nunu vezu izmeu vrline i zadovoljstva (132b) Z a sve to poetak i najvee dobro jeste u v i a v n o s t. Zato je uviavnost dragocenija i od Filosofije, jer iz nje izrastaju sve ostale vrline, i ona ui da prijat nim ivotom nije m oguno iveti ako se ne ivi razboritim , lepim i pravednim ivotom, ali ni razboritim , lepim i pravednim ivotom, ako se ne ivi ivotom pri jatnim . Jer v r l i n e s u v e z a n e z a p r i j a t a n i v o t , i prijatan ivot ne m oe se od njih odvojiti.

O samodovoljnosti. Epikur ne ui razuzdan ivot (130b-132a) A i sam odovoljnost (autarkiju) sm atram o za veliko dobro, ne da u svakom sluaju m alim budem o zadovoljni, nego da se, ako nem am o m nogo, zadovoljavam o malim, tvrdo uvereni da izobilje najslae uivaju oni koji ga najm anje potrebuju, i da se sve ono to je prirodno lako se m oe pribaviti, a to je tato teko se pribavlja, i da skrom ne orbe daju jednako zadovolj stvo kao i raskona sofra, kad se sam o ukloni bol od oseanja gladi, i da hleb i voda izazivaju najvee zado voljstvo kad ih neko uzim a ko ih zaista potrebuje. Navikavanje, dakle, na p ro stu a ne na suvie obilnu hranu 66

Pohvala mudracu kojije sve saznao (133) Jer koga, n a primer, sm atra boljim od onoga koji i o bogovim a pobono m isli i koji se sm rti uopte ne boji i koji je o svrsi prirode dobro razm islio i koji je jasno shvatio da se najvea m era dobara lako m oe po67

stii i njom e ovladati, a da najgora zla brzo prolaze i bolovi od njih samo kratko traju? A subinsku nun o st koju su neki uveli kao gospodara svega, ismejava (i ak tvrdi da neto nastaje, dodue, zbog nunosti a drugo od sluaja, a neto od nas, jer n unost vlada neogranieno, dok je sluaj nepostojan, a to je od nas to je bez gospodara, jer ga m oe pratiti kako prekoravanje, tako i pohvala).
SAD RAJ

0 nunosti i sluaju (134-135a) Jer bilo bi bolje prikljuivati se priam a o bogovima, negoli robovati sudbini kako je postavljaju oni ija se filosofija bavi prirodom . Jer one prie ostavljaju nadu da se bogovi m ogu da um ilostive poastim a koje im se ukazuju, a sudbina im a neum oljivu nunost. Sluaj, m eutim , m udrac ne sm atra ni za boga, ka ko misli svetina (jer bog nita ne radi bez reda) a ni za nepostojan uzrok (jer ne m isli da on daje ljudim a do bro ili zlo za blaen ivot), nego d a je ishodite velikih dobara ili zala. Sm atra da je bolje razborito biti nesrean nego bez razboritosti biti srean. Jer bolje je kad se u radnjam a pravilan sud ne ispuni, negoli kad se nepravilan sud sluajem ispuni.
Dr Milo N. uri: Epikurov ivot, njegovo uenje i njegova kola............................. 5 Osnovne misli .................... ........................................39 Poslanica Herodotu .................................................... 45 Poslanica Menekeju ......... .......................................... #3

Zavretak O tom e, dakle, i o onom to je tom e slino, i danju i nou razmiljaj sam i zajedno sa drugim a sebi jednakim a, pa nee nikada, ni na javi ni u snu, biti uznem iren, i ivee kao bog m eu ljudim a. Jer ni na koje sm rtno bie ne lii ovek ako ivi m eu besm rtnim dobrim a.

68

69

Filozofske teme Epikur O SN O V N E M ISLI POSLANICA H E R O D O T U I POSLANICA M ENEKEJU Prevod s nem akog D r M ilo N . uri Zi3 izdavaa D ijana D ereta David D ereta G lavni urednik P etar V. A rbutina Urednik Vita M arkovi L ikovno-grafika oprem a M arina Slavkovi Prvo D E R ETIN O izdanje ISBN 86-7346-498-6 Tira 1000 prim eraka Beograd 2005. Izda va / Stam pa / Flasman G rafiki atelje D E R E T A V ladim ira Rolovia 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078 w w w .dereta.co.yu, office@ dereta.co.yu Knjiare D ERETA: K nez M ihailova 46, tel.: 011/ 30-33-503, 2 627-934 B anovo brdo, D ostojevskog 7, tel.: 011/30 58 707, 556-445 1. Milo Arsenijevi: VREME I VREMENA 2. Vasilij Vasiljevi Rozanov: OSAMLJENOSTI 3. Seren Kjerkegor: PONAVLJANJE 4. Epikur: OSNOVNE MISLI