You are on page 1of 2

PETAR ILJI AJKOVSKI

(18401893)
Petar ajkovski, veliki kompozitor, profesor Moskovske konzervatorije, poznat sa svojih besmrtnih dela irom celog sveta,
imao je od roenja slabe ivce i
meku duu. Njegova telesna
graa bila je nena i trona i,
izloena stalnom napornom radu, brzo se troila. Ako je iz te
meke due i iz tog krhkog tela
moglo da proistekne genijalno
stvaralatvo jo pre je mogao
da proistekne i proistekao je
jedan gorak, nesrean ivot.
Kompozitorova slabost i istroenost rano su se ispoIjile, ve u njegovoj 37. godini. Pod teretom napornog
rada i stvaranja, kao i zbog nesrenog braka i nematine,
kod njega je izbila teka duevna kriza. Ona je uslovila
148
punu stvaralaku nemo, jaku potitenost i povlaenje u
samou, iz koje je ponicala i misao o samoubistvu. Iz
takvog stanja hipohondrije, melanholije i pesimizma spasli su ga, po savetu lekara, njegovi mnogobrojni prijatelji
i mecene. Oni su prikupili dovoljno novanih sredstava i
uputili ga s pratiocem na njegovo skromno poljsko dobro
u blizini grada Klina. Posle dueg boravka u prirodi, gde
se odmorio i osveio, nastavio je prekinuti rad. Novi napori i ivotne nevolje poljuljali su i drugi put njegovo
zdravlje, sada jo ozbiljnije. On je zbog toga u svojoj 50.
godini prekinuo nasvagda svoj rad i tri poslednje svoje
godine proveo na svom imanju u punoj bespomoi i laganom umiranju.
ajkovski je bio ne samo duevno rastrojen ve poremeen i u polnoj sferi, to je udvostruavalo njegovu nesreu. On je dugo ostao neenja, i u to doba ivota u njegovu umetnost, a preko nje i u njega, zaljubila se bogata
dama Nadeda Pilare tovna Mek, koja mu je bila i najizdanija mecena. Svoju ljubav izjavila mu je poto je
ula njegovu novu simfoniju, nazvanu najpre Srpski
mar", u slavu srpsko-turskog rata na Deligradu 1876.
god., a kasnije Slovenski mar", u cilju buenja slovenskog jedinstva i bratstva. Ona mu u pismu izjavljuje i
ovo: Zavrujem pismo po povratku s koncerta na kojem
sam sluala Va .Srpski mar'. Ne mogu recima da izrazim
oseanje koje me je obuzelo dok sam ga sluala. To je bilo
blaenstvo od koga su mi navirale suze na oi. Uivajui
u toj muzici, bila sam neizrecivo srena pri pomisli da je
njen autor unekoliko moj, da on meni pripada i da mi to
pravo niko ne moe da otme. U Vaoj muzici ja se slivam
s Vama u jedno bie, i u tome mi ne moe niko biti suparnik". Kompozitor nije prihvatio tu izjavljenu ljubav i
149

ostao je i dalje, kao i pre toga, punih 13 godina u platonskim ljubavnim odnosima, primajui i dalje izdanu novanu pomo od tog svog mecene. Od te duge, udne i nenormalne ljubavne veze ostala je vrlo zanimljiva prepiska,
prevedena, u tri knjige, na nemaki pod naslovom
Geliebte Freundin" (Zaljubljena prijateljica"), dok je na
drugim jezicima ostao odomaen naslov Roman u
pismima".
Druga, slina platonska ljubav vezana je za linost
francuske koncertne pevaice Dezire Arto, koja se zadrala due vreme u Moskvi. Ta veza, koja ima obeleje
platonske ljubavi Turgenjeva prema pevaici Viardo, zavrila se nesreno: u trenutku kada joj je ponudio venanje
uhvatio ju je u neverstvu. To bolno razoaranje doprinelo
je mnogo pogoranju njegove duevne krize.
Trea platonska ljubavna veza, koja se zavrila zakljuenjem braka, nanela je kompozitoru jo tei duevni
udar. Inicijativa za tu vezu potekla je opet s druge strane.
Njegova uenica na Konzervatoriji Antonina Miljukova
izjavila mu je ljubav i on je na nju odgovorio pristankom.
Poto se venao na brzinu, gotovo kriom od svojih prijatelja, pobegao je jo prve noi s brane postelje i, u oajanju, uputio se k reci Moskvi s namerom da se udavi. Tu
nameru ipak nije sproveo u delo. Umesto toga, njegova
verolomna nevesta privezala ga je za sebe jo vre i nainila ga svojim bespomonim i jadnim poslunikom, izmamljujui od njega godinama novac. Pravi uzrok svega
toga, kao i oevidan uzrok njegovog poremeaja u polnoj
stvari, objanjen je njegovim prisnim i nerazdvojnim prijateljstvom s jednim poznanikom. Zavrio je svoj jadni
ivot u 53. godini.