You are on page 1of 14

T. S.

ELIOT TRADICIJA I INDIVIDUALNI TALENAT I Kada mi Englezi piemo retko govorimo o tradiciji, mada povremeno zaalimo zbog njenog odsustva. Ne moemo da se pozovemo na pojam tradicije u nekom optem ili posebnom smislu u najboljem slu!aju posluimo se pridevom pa kaemo za poeziju toga i toga da je tradicionalna ili !ak isuvie tradicionalna. "erovatno da se ta re! retko pojavljuje, osim u nekoj #razi pokude. $ ako nije u pitanju pokuda onda to bude neko nejasno odobravanje sa takvom aluzijom na delo koje se odobrava i kao i da se radi o kakvoj dopadljivoj ar%eolokoj rekonstrukciji. &eko da tu re! moete u!initi prijatnom za u%o jednog Engleza bez onog ugodnog pozivanja na umiruju'u ar%eoloku nauku. Izvesno je da ta re! ima malo izgleda da 'e se pojaviti u naim ocenama o ivim i mrtvim piscima. (vaka nacija, svaka rasa ima ne samo svoji% stvarala!ki%, ve' i kriti!ki% naklonosti i !ak 'e pre pre'i preko nedostataka i ograni!enja svoji% kriti!ki% navika, nego to 'e to u!initi kada je u pitanju njen stvarala!ki genije. )oznat nam je, ili bar mislimo da nam je poznat kriti!ki metod, ili kriti!ka navika *rancuza na osnovu ogromne mase kriti!kog stvaranja koje se pojavilo na #rancuskom jeziku mi prosto zaklju!ujemo +ba smo jedan nesvestan svet, da *rancuzi imaju vie kriti!kog smisla od nas i ponekad se !ak malo i di!imo time, kao da su tobo *rancuzi manje spontani. -oda i jesu ali bismo ipak mogli da se podsetimo da je kritika isto toliko nuna koliko i disanje i da nam nita ne bi smetalo ako bismo artikulisali ono to nam pro.e kroz glavu dok !itamo i emotivno doivljavamo neku knjigu, kao i ako bismo iskritikovali svoj du% u njegovom vlastitom kriti!kom delu. /edna od !injenica koja bi mogla da izbije na svetlost dana u toku takvog procesa jeste naa tenja da dok %valimo nekog pesnika, podvla!imo one vidove njegovog dela u kojima on najmanje podse'a na bilo kog drugog. 0 tim vidovima ili delovima njegovog stvaralatva zamiljamo da 'emo otkriti ono to je individualna, svojstvena esencija !oveka. (a zadovoljstvom se zadravamo na onome po !emu se taj pesnik razlikuje od svoji% pret%odnika, a naro!ito od svoji% neposredni% pret%odnika nastojimo da prona.emo neto to se moe izdvojiti da bismo u tom uivali. -e.utim, ako pri.emo jednom pesniku bez ovakvi% predrasuda, !esto 'emo otkriti da ne samo najbolji ve' i najindividualniji delovi njegovog dela mogu biti oni u kojima su mrtvi pesnici, njegovi preci, najsnanije potvrdili svoju besmrtnost. )ri tom ne mislim %a period mladosti koji je podloan uticajima, ve' na period pune zrelosti. )a ipak kada bi se jedini oblik tradicije, prenoenja iz generacije u generaciju, sastojao u tome da sledimo puteve one generacije koja nam je neposredno pret%odila i da se slepo i bojaljivo privezujemo uz njene uspe%e, nema sumnje da bi trebalo odgurnuti takvu tradiciju. "i.ali smo mnoge takve jednostavne tokove koji bi ubrzo utonuli u pesak jer novina je bolja od ponavljanja. &radicija je stvar koja ima mnogo iri zna!aj. 1na se ne moe naslediti, a ako vam je potrebna morate je ste'i velikim trudom. 1na na prvom mestu obu%vata ose'anje istorije za koje, bezmalo, moemo re'i da je neop%odno svakom onom ko bi %teo da bude pesnik i posle svoje dvadeset pete godine a to ose'anje istorije uklju!uje zapaanje ne samo onoga to je prolo u prolosti, ve' i to je sadanje u prolosti ose'anje istorije prisiljava !oveka da ne pie proet do sri samo svojom generacijom, ve' sa ose'anjem da !itava evropska literatura po!ev od 2omera, i u okviru nje !itava literatura njegove sopstvene zemlje, istovremeno egzistiraju i istovremeno sa!injavaju jedan poredak. &akav istorijski smisao, to zna!i smisao za vanvremensko kao i za vremensko, ili za vanvremensko i vremensko uzeto zajedno, jeste ono to jednog pisca !ini tradicionalnim. $ to je u isti ma% i ono to kod pisca pobu.uje najsnaniju svest o njegovom mestu u vremenu, o njegovoj savremenosti. Nijedan pesnik, nijedan umetnik nema sam za sebe celovito zna!enje. Njegov zna!aj, ocena njegovog dela jeste ocena njegovog odnosa prema mrtvim pesnicima i umetnicima. /er ne moete ga samog ocenjivati morate ga, radi kontrasta i pore.enja postaviti, me.u mrtve. -islim da je ovo princip esteti!ke, a ne samo istorijske kritike. Nunost da se on saobrazi, uklju!i, nije jednostrana ono to se doga.a kada se stvori neko novo umetni!ko delo je neto to se u isti ma% deava i sa svim umetni!kim 3

delima koja su mu pret%odila. )ostoje'i spomenici obrazuju me.u sobom jedan idealan poredak koji se, modi#ikuje uvo.enjem novog +uistinu novog, umetni!kog dela. )ostoje'i poredak je potpun sve dok se ne pojavi to novo delo a da bi se odrao red i posle novine koja se nametnula, itav postoje'i poredak mora da se makar i najmanje izmeni i tako se odnosi, srazmere, vrednosti svakog umetni!kog dela ponovo saobraavaju celini a, to predstavlja uklapanje starog i novog. (vako ko se sloi sa ovom idejom o poretku, o #ormi evropske, odnosno engleske literature, ne'e smatrati neopravdanim da sadanjost isto toliko menja prolost koliko prolost upravlja sadanjo'u. $ pesnik koji je ovoga svestan, bi'e svestan veliki% teko'a i odgovornosti. 1n 'e tako.e na jedan naro!iti na!in biti svestan da mu se neizbeno mora suditi po merilima prolosti. Kaem suditi, a ne kasapiti ne suditi da li je podjednako dobar, kao mrtvi, ili gori ili bolji od nji% i svakako ne suditi po kanonima mrtvi% kriti!ara. 0 pitanju je ocena, pore.enje u kome se dve stvari mere jedna drugom. (amo se saobraziti, za novo bi delo zna!ilo ne saobraziti se uopte ono ne bi bilo novo i stoga ne bi ni bilo umetni!ko delo. $li ja ne'u do kraja da tvrdim da novo vie vredi zato to se uklapa ve' da je samo uklapanje proba njegove vrednosti i ima proba koja se samo lagano i obazrivo moe primenjivati, jer niko od nas nije nepogreivi sudija saobraavanja. Kaemo4 izgleda da se saobraava, i moda je individualno, ili izgleda da je individualno i moe se saobraava ali teko da smo u stanju da zaklju!imo o kome se od ti% pojmova zapravo radi. 5a pre.emo na s%vatljivije tuma!enje odnosa izme.u pesnika i prolosti4 pesnik ne moe da primi prolost kao neku pastilu, neku neobjanjivu pilulu, niti moe isklju!ivo da se #ormira na jednom ili dvojici pesnika kojima se intimno divi, niti pak moe isklju!ivo da se nada%ne jednom epo%om koju vie voli. )rvi je na!in nedopustiv, drugi je zna!ajno iskustvo mladi'a, a tre'i je prijatna i veoma poeljna dopuna. )esnik mora biti dovoljno svestan glavnoga toka koji nikako ne mora nepogreno da prolazi kroz one koji uivaju najve'i ugled. Njemu mora biti potpuno jasna o!igledna !injenica da se umetnost nikada ne moe popraviti, ali ni da predmet umetnosti ne moe nikada biti isti. Njemu mora biti jasno da se du% Evrope 6 du% njegove vlastite zemlje 6 du% za koji 'e vremenom nau!iti da je mnogo vaniji od njegovog li!nog du%a 6 menja i da ta promena predstavlja razvoj koji nita ne ostavlja En route, i da, za%valjuju'i njemu ne stare ni 7ekspir ni 2omer, niti crtei na stenju koje su nacrtali crta!i iz -agdalenine epo%e. 5a taj razvoj, moda ra#iniran, komplikacija svakako, ne zna!i sa gledita umetnika nikakvo poboljanje. -oda !ak ni sa gledita psi%ologa, ili bar ne u onoj meri u kojoj mi to zamiljamo moda je samo na kraju krajeva taj razvoj zasnovan na jednoj komplikovanoj ekonomici i industriji. -e.utim razlika izme.u sadanjosti i prolosti sastoji se u tome to svesna sadanjost predstavlja svest o prolosti u meri i na na!in na koji prolost nikada ne moe da se pokae da je svesna sebe. Neko je rekao4 -rtvi pisci su daleko od nas zato to znamo mnogo vie nego to su oni znali. &a!no tako, ali su oni sami ono to mi znamo o njima. (vestan sam jedne uobi!ajene zamerke na ono to o!ito sa!injava deo programa mog pesni!kog Metier-a. 8amerka je da doktrina o kojoj je re! za%teva jednu smenu koli!inu erudicije +pedanterije,, a takav se za%tev moe odbaciti pozivaju'i se na ivote pesnika koji po!ivaju u ma kom panteonu. 9ak 'e se dokazati da veliko znanje umrtvljuje ili izvitoperava poetsku senzibilnost. Iako, me.utim, uporno verujemo da jedan pesnik treba da zna onoliko koliko ne'e ometati njegovu nunu prijem!ivost i nunu lenjost, nepoeljno je da on ograni!i svoje znanje na ma ta to bi se moglo iskoristiti na ispitima, ili u salonima, ili za jo pretencioznije oblike javnog delovanja. Neki su u stanju da upijaju znanje, oni sporiji moraju da se znoje da bi ga stekli. 7ekspir je preko )lutar%a doao do vie osnovnog istorijskog znanja nego to bi to mogla ve'ina ljudi iz !itavog :ritanskog muzeja. 1no na !emu treba insistirati to je da pesnik mora razviti, odnosno ste'i svest o prolosti i da u toku !itave svoje karijere mora razvijati tu svest. &ako nastaje jedno trajno pot!injavanje svoga ja, onakvog kakvo je u nekom odre.enom trenutku, ne!emu vrednijem. )rogres umetnika je trajno samortvovanje, trajno ponitavanje sopstvene li!nosti. )reostaje nam da odredimo pomenuti proces depersonalizacije i njen odnos prema ose'anju tradicije. -oe se re'i da se umetnost preko depersonalizacije pribliava karakteru nauke. (toga vas pozivam da razmotrite, uz vrlo sugestivnu analogiju, ta se odigrava kada unesemo komadi' #ino istanjene platine u komoru u kojoj ima kiseonika i sumpordioksida. ;

II )otena kritika i tanana ocena usmerene su na poeziju, a ne na pesnika. $ko pratimo zbrkane povike novinski% kriti!ara i galamu opti% ponavljanja koja i% sledi, !u'emo veliki broj pesni!ki% imena ako ne traimo celomudreno znanje, ve' uivanje u poeziji i ako upitamo za neku pesmu, retko 'emo je na'i. )okuao sam da istaknem zna!aj odnosa izme.u jedne pesme i ostali% pesama drugi% pisaca i nazna!io sam koncepciju poezije kao ive celine !itave poezije koja je ikada napisana. 5rugi aspekt ove :ezli!ne teorije poeziji je odnos pesme prema autoru. )omo'u jedne analogije nagovestio sam da se du% zrelog pesnika ne razlikuje od du%a nezrelog pesnika bukvalno po vrednosti njegove li!nosti, niti po tome to je nuno zanimljiviji, ili ima vie da kae, ve' po tome to je on utan!anije usavren medijum u kome naro!ita, ili vrlo raznolika ose'anja mogu slobodno da stupe u nove kombinacije. Izveo sam analogiju sa katalizatorom. Kada se dva ve' pomenuta gasa pomeaju u prisustvu platinske plo!ice oni stvaraju sumpornu kiselinu. 1vo se jedinjenje obrazuje samo ako je prisutna platina pa ipak novo#ormirana kiselina ne sadri ni traga od platine, niti se sama platina na izgled izmenila ostala je inertna, neutralna, ista. )esnikov du% je komadi' platine. 1n moe delimi!no ili isklju!ivo da koriti iskustvo samog !oveka ali ukoliko je umetnik savreniji, utoliko 'e u njemu radikalnije biti razdvojen !ovek koji pati od du%a koji stvara utoliko 'e njegov du% savrenije da vari i preobraava strasti koje su njegov materijal. 8apazi'ete da su iskustvo, odnosno elementi koji se na.u u prisustvu katalizatora koji i% menja, dvojaki4 emocije ose'anja. 5ejstvo jednog umetni!kog dela na osobu koja iva u njemu je doivljaj druk!iji po vrsti od svakog doivljaja koji nije izazvalo neko umetni!ko delo. &aj doivljaj moe izazvati jedna emocija, ili kombinacija nekoliko nji% i da bi se upotpunio krajnji is%od mogu mu se dodati razli!ita ose'anja koja pisac izraava naro!itim recima, #razama ili poetskim slikama. "elika se poezija isto tako moe pisati bez posredstva bilo kakve emocije4 moe se komponovati isklju!ivo od ose'anja. )etnaesto pevanje )akla +:runeto <atini, je tvorevina emocije koja o!evidno izbija iz situacije ali se zato e#ekat, mada je jedinstven kao i u svakom drugom umetni!kom delu, postie znatnom sloeno'u detalja. )oslednji katren donosi jednu poetsku sliku, se'anje vezano za tu sliku, koje je dolo, a da se nije prosto razvilo iz onoga to mu pret%odi, ve' je verovatno boravilo u pesnikovom du%u dok se nije pojavila ona prava kombinacija kao njena dopuna. )esnikov du% je u stvari neka vrsta posude u kojoj se skupljaju i gomilaju bezbrojna ose'anja, #raze, slike koje tu ostaju sve dok se ne okupe svi !inioci koji mogu da se sjedine i obrazuju novu sloenicu. $ko uporedite nekoliko reprezentativni% odlomaka najve'e poezije vide'ete koliko je ogromna raznolikost me.u tipovima kombinacija i isto tako 'ete uvideti da svaki polueti!ki kriterijum uzvienog potpuno promai cilj. /er nisu vani veli!ina, intenzitet, emocije, komponente, ve' intenzivnost umetni!kog procesa, tako re'i neka vrsta pritiska pod kojim se odigrava objedinjavanje. 0 epizodi o )aolu i *ran!eski nailazimo na jednu odre.enu emociju ali je intenzitet u poeziji neto sasvim drugo nego to je bilo kakav intenzitet koji je izazvao izvestan doivljaj. 7tavie, pomenuta emocija nije nimalo intenzivnija od one iz dvadeset i estog pevanja, 1disejevog putovanja, koje nije neposredno zasnovano na nekoj emociji. -ogu'e je posti'i veliku raznolikost tokom procesa preobraavanja emocije4 $gamemnonovo ubistvo, ili 1telova agonija pruaju izvestan umetni!ki e#ekat koji je o!ito blii eventualnom originalu od 5anteovi% prizora. 0 $gamemnonu se umetni!ka emocija pribliava emociji stvarnog posmatra!a a u 1telu emociji samoga protagoniste. )a ipak je razlika izme.u umetnosti i doga.aja uvek apsolutna kombinacija koja !ini $gamemnonovo ubistvo je verovatno isto toliko sloena koliko i kombinacija koja !ini 1disejevo putovanje. 0 oba slu!aja je dolo do objedinjavanja elemenata. Kitsova oda sadri izvestan broj ose'anja koja nemaju nikakve naro!ite veze sa slavujem, ali kojima je slavuj posluio da i% povee, moda delom zbog svog privla!nog imena, a delom zbog glasa koji uiva. =ledite koje nastojim da napadnem moda je vezano za meta#izi!ku teoriju supstancijalnog jedinstva due4 jer moje je miljenje da pesnik ne poseduje li!nost koju treba da izraava, ve' jedan odre.en medijum koji je samo medijum, a ne li!nost, u kome se utisci i doivljaji kombinuju na neobi!ne i >

neo!ekivane na!ine. 0tisci i doivljaji koji su vani za !oveka mogu da se nikako ne pojave u poeziji, dok oni koji su zna!ajni za poeziju mogu da igraju sasvim vanu ulogu za !oveka, za njegovu li!nost. Nave'u jedan odlomak koji je dovoljno nepoznat da se budnom panjom mogao oceniti u svetlosti 6 ili senci ovi% zapaanja4 And now methinks I could e'en chide myself For doatin on her !eauty, thou h her death "hall !e reven ed after no common action. #oes the silktaorm e$%end her yellow la!ours For thee& For thee does she undo herself& Are lordshi%s sold to rnaintain ladyshi%s For the %oor !enefit of a !ewilderin minute& 'hy does yon fellow falsify hi hways, And %ut his life !etiveen the (ud e's li%s, )o refine such a thin -kee%s horse and men )o !eat their valours for her&...3 0 ovom odlomku nailazimo +to je o!igledno ako se vati njegov kontekst, na kombinovanje pozitivni% i negativni% emocija4 izuzetno snanu privla!nost lepote i podjednako intenzivnu #ascinaciju runo'om koja se javlja kao kontrast lepoti i koja je razara. 1va se ravnotea kontrastirani% emocija nalazi u dramati!noj situaciji kojoj odgovara gornji monolog, ali kome je sama situacija neadekvatna. ?adi se tako re'i o strukturalnoj emociji koju je uila drama. $li je ukupan e#ekat, dominantan ton, proistekao iz !injenice to se izvestan broj neodre.eni% ose'anja koja imaju a#initeta prema toj emociji, ali a#initeta koji nikako ne moe otkriti na prvi pogled, povezao s njom nam prui jednu novu umetni!ku emociju. )esnik ni na koji na!in ne moe biti zna!ajan, niti zanimljiv po svojim li!nim emocijama, po emocijama koje su izazvali odre.eni doga.aji u njegovom ivotu. Njegove li!ne emocije mogu da budu jednostavne, grube, ili nezanimljive. 0 njegovoj 'e poeziji emocija biti neto vrlo kompleksno, ali ne'e posedovati emotivnu kompleksnost ljudi koji u ivotu doivljavaju vrlo kompleksne ili neobi!ne emocije. &ragati za tim da se izraze nove ljudske emocije u stvari je greka ekscentri!nosti jer dok traga za novinom pesnik otkriva perverzno. Njegov zadatak se ne sastoji u tome da pronalazi nove emocije, ve' da koristi obi!ne, i poto i% obradi poetski, da izrazi ose'anja koja se uopte ne nalaze u stvarnim emocijama. )ri tom 'e mu isto tako dobro posluiti emocije koje nikada nije doiveo, kao i one koje su mu poznate. )rema tome, moramo konstatovati da je emocija koje se se'amo u smirenosti neta!na #ormulacija. /er to nije ni emocija, ni se'anje, niti smirenost, sem ako joj se ne iskrivi zna!enje. &o je koncentracija i neto novo proisteklo iz te koncentracije, iz veoma velikog broja doivljaja koji nekoj prakti!noj i aktivnoj osobi uopte ne bi li!ili na doivljaje to je koncentracija koja se ne javlja svesno ni namerno. 1vi doivljaji nisu se'anja, na kraju se sliju u atmos#eru smirenosti i samo se u okviru nje pasivno obnavljaju doga.aji. $li naravno da ovo nije pravi kraj !itave pri!e. )rilikom pisanja poezije ima mnogo toga to mora biti svesno i namerno. 0 stvari, r.av pesnik je obi!no nesvestan tamo gde treba da bude svestan, i svestan gde treba da bude nesvestan. 1be te greke ga !ine li!nim. )oezija nije putanje na
3

I ini mi se, mo ao !ih sad ak se!e da ru*im +to za n(enom le%otom ludu(em, mada ,u -svetiti n(enu smrt na neo!ian nain. #a li svilena !u!a is%reda svo( *uti trud .a te!e& .!o te!e se!e uni/tava& #a li se %roda(u os%odstva da se odr*e os%ode .a !edan u*itak trenutka z!un(enosti& .a/to ona( tamo u drumske raz!o(nike odlazi I med sudi(ine usne stavl(a svo( *ivot0 #a o%lemeni ovako ne/to 6 dr*i kon(a i slu e 1one,i ih da %rema/e se!e z!o n(e&

volju emociji, ve' beanje od emocije ona nije izraz li!nosti, ve' beanje od li!nosti. $li svakako, samo oni koji imaju svoju li!nost i svoje emocije znaju ta zna!i ele ti da se pobegne od nji%. III 1vaj esej tei da se zaustavi na granici meta#izike i mistike i ograni!ava se na one prakti!ne zaklju!ke koje moe primeni odgovorna osoba koja se interesuje za poeziju. 1dvratiti interesovanje od pesnika u korist poezije jeste cilj dostojan %vale4 jer bi to dovelo do pravilnije ocene stvarane poezije bilo da je ona dobra ili loa. Ima mnogo ljudi koji cene izraz iskrene emocije u sti%ovima, i postoji jedan manji broj koji su u stanju da cene te%ni!ku izvrsnost. $li vrlo malo nji% mogu da otkriju izraz zna!ajne emocije, emocije koja ivi u pesmi a ne u pesnikovom ivotu. 0metni!ka emocija je bezli!na. I pesnik ne moe dosti'i tu bezli!nost ako se potpuno ne preda delu pred sobom. 1n verovatno ne'e saznati ta treba da se u!ini dok ne bude iveo u onome to nije isklju!ivo sadanjost, ve' sadanji trenutak prolosti, dok ne postane svestan, ne onoga to je mrtvo, ve' onoga to ivi. TA JE KLASIK? ; )redmet o kome nameravam da govorim samo je pitanje4 7ta je klasikA &o pitanje nije novo. &ako, na primer, postoji !uveni (entB:evov esej koji nosi isti naslov. Naro!ito ako se "ergilije ima na umu prikladno je upitati se ta je klasikA4 do ma kakve de#inicije doli "ergilije se ne moe isklju!iti iz odgovora 6 moemo pouzdano re'i, sa njim se apsolutno mora ra!unati. $li pre nego to nastavim eleo bi% da ra!istim sa izvesnim predrasudama i predo!im izvesne nesporazume. Nemam nameru da odbacim, ili da obezvredim bilo koju od upotreba reci klasi!an kojoj je presedan pruio mogu'nost egzistencije. &a re! ima, i ubudu'e 'e imati, vie zna!enja u vie konteksta4 a mene zanima jedno njeno zna!enje u jednom kontekstu. Kada na ovaj na!in de#iniem taj termin ne obavezujem se da ga nadalje ne'u upotrebljavati ni u kom drugom smislu koji je u upotrebi. $ko, na primer, u nekoj budu'oj prilici budem u%va'en da sam u nekom tekstu, govoru ili razgovoru upotrebio re! klasik samo da odredim standardnog pisca svejedno kog jezika 6 da ozna!im veli!inu, trajnost ili zna!aj nekog knjievnika na njegovom polju rada, recimo kada govorimo ,,1 petim razredu u (v. 5ominiku 2)he Fifth Form at "t. #ominic, kao o klasi!nom proznom delu o srednjokolcima, ili o 2eddli Krosu 23andley 4ross5 kao o klasi!nom delu o lovu C ne bi trebalo da iko o!ekuje od mene izvinjenje. $ postoji i jedna veoma zanimljiva knjiga koja se zove "odi! za klasike 2A 1uide to the 4lassics5 u kojoj 'ete na'i kako treba birati pobednika na derbiju. 5rugom nekom pilom dopusti'u sebi da pod klasikom podrazumevam ili latinsku ili gr!ku knjievnost ,,in toto6, ili najve'e pisce ni tim jezicima, ve' prema kontekstu. I na kraju, smatram da opis klasika koji nameravam ovde da iznesem treba da bude daleko od antiteze izme.u klasika i romantika 6 dvaju termina koji pripadaju literarnoj politici i izazivaju burne vetrove zbog koji% molim Eola da i% ne puta iz svoje torbe. 1vo me navodi na slede'u misao. Nazvati neko umetni!ko dio klasi!nim slue'i se pri tom terminima klasi!noBromanti!ne polemike, ozna!ava ili najviu po%valu ili najprezriviju zloupotrebu, to zavisi od toga kojoj se strani pripada. Na taj se na!in odre.uju neke speci#i!ne vrednosti ili nedostaci4 savrenstvo #orme, ili apsolutna nula #rigidnosti. (a svoje strane elim da de#iniem jednu vrstu umetnosti i pri tome me ne zanima da li je ona apsolutno i u svakom pogledu !ol(a ili ora od neke druge vrste. Nabroja'u izvesne kvalitete koje o!ekujem da jedno klasi!no delo treba da sadri. $li ne tvrdim, ako se od neke knjievnosti o!ekuje da bude velika, da ona mora imati nekog svog pisca, ili neki svoj period u kome bi se ispoljili svi ti kvaliteti. $ko se, kao to smatram, sve te osobine mogu na'i kod "ergilija, to ne zna!i da je on najve'i pesnik koji je ikada pevao 6 takva tvrdnja za bilo kog pesnika !ini mi se besmislena 6 a )redavanje odrano prilikom pi!evog izbora za predsednika "ergilijevog drutva 3D@@. Izdava!ka ku'a *aber i *aber objavila ga je 3D@E. godine. E
;

isto tako ni da je latinska literatura ve'a od bilo koje literature. Ne moramo smatrati neku knjievnost de#ektnom, ako nema nijednog pesnika ili nijedan period potpuno klasi!an ili ako, kao to je to slu!aj sa engleskom knjievno'u, period koji se najvie pribliava klasi!noj de#iniciji nije najve'i. -islim da one knjievnosti, me.u kojima je engleska najeminentnija, a u kojima su klasi!ne osobine razbacane kod razni% pisaca i u vie perioda, mogu svakako biti bogatije. (vaki jezik ima svoje izvore i svoja ograni!enja. 0slovnosti jednog jezika i uslovnosti istorije naroda koji govori tim jezikom mogu da isklju!e klasi!an period ili klasi!nog pisca. &ako neto samo po sebi nije stvar ni za radovanje ni za aljenje. 5ogodilo se da je istorija ?ima bila takva, da je karakter latinskog jezika bio takav da u izvesnom trenutku omogu'i pojavu jednog jedinstvenog klasi!nog pesnika4 mada moramo imati na umu da je bio potreban ba takav pesnik kao i da taj isti pesnik uloi sav svoj ivotni trud kako bi iz svog materijala stvorio klasi!no delo. )rirodno je da "ergilije nije mogao znati da on ba to i !ini. $ko je ikada ijedan pesnik bio ivo svestan onoga to nastoji da u!ini, onda je to bio "ergilije4 jedina stvar na koju nije mogao ciljati, ili znati ta !ini, jeste to da je stvarao klasi!no delo4 jer se samo pogledom unazad i u istorijskoj perspektivi moe prepoznati neko delo kao klasi!no. $ko postoji jedna re! na koju se moemo usredsrediti, a koja 'e nam iskazati maksimum onoga to podrazumevam pod terminom klasik, to je re! zrelost. 2o'u da napravim razliku izme.u univerzalnog klasika kao to je "ergilije i klasika koji je to jedino u odnosu na ostalu literaturu svog sopstvenog jezika, ili na osnovu stava prema ivotu u izvesnom periodu. Klasi!no delo jedino se moe pojaviti u zreloj civilizaciji, zrelom jeziku i zreloj knjievnosti ono mora biti produkt zrelog du%a. 8na!aj takve civilizacije i takvog jezika, kao i sveobu%vatnost du%a individualnog pesnika sa!injavaju univerzalnost. (koro je nemogu'e de#inisati zrelost, a da se ne pretpostavi da slualac ve' zna ta ta re! zna!i4 prema tome, re'i 'emo, ako smo zaista zrela i obrazovana bi'a, da moemo uo!iti zrelost neke civilizacije ili neke literature isto onako kao to je uo!avamo kod drugi% ljudski% bi'a koje sre'emo. -oda je nemogu'e nezrelom !oveku u!initi zna!enje re!i zrelost stvarno razumljivim 6 makar i pri%vatljivim. $li ako smo zreli otkrivamo zrelost odma%, ili je prepoznajemo posle prisnijeg upoznavanja stvari. &ako na primer, nijedan !italac 7ekspira ne moe a da ne zapazi, u meri vlastitog razrastanja, postepeno sazrevanje 7ekspirovog du%a4 !ak i manje razvijen !italac moe da primeti brzi razvoj /elisavetine knjievnosti i drame uzete u celini, po!ev od rane tjudorske grubosti do 7ekspirovi% komada, kao i da zapazi opadanje u delima 7ekspirovi% naslednika. &ako.e moemo konstatovati, ako se malo uputimo u stvar, da komadi Kristo#era -arloa 24hristo%her Marlowe5 pokazuju ve'u zrelost du%a i stila od 7ekspirovi% i komada pisani% u isto doba starosti4 zanimljivo je naga.ati da li bi se -ario, da je iveo koliko i 7ekspir, razvijao istim tempom. (umnjam u to4 jer prime'ujemo da neki du%ovi koji sazrevaju ranije od drugi%, kao i oni koji sazrevaju vrlo rano, ne odu u razvoju mnogo daleko. Isti!em ovo da bi% podsetio prvo, da vrednost zrelosti zavisi od vrednosti onoga to sazreva, i drugo, da treba da znamo da li se interesujemo za zrelost individualni% pisaca, ili za relativnu zrelost knjievni% perioda. /edan pisac koji ima individualno zreliji du% moe pripadati manje zrelom periodu od nekog drugog pisca, tako da 'e u tom smislu i njegovo delo biti manje zrelo. 8relost jedne knjievnosti je odraz zrelosti drutva u kome se ona stvara4 jedan individualan pisac 6 recimo 7ekspir ili "ergilije 6 moe mnogo da u!ini na razvitku svog jezika4 ali on ne moe da dovede taj jezik do zrelosti ako ga pi!evi pret%odnici svojim radom nisu pripremili za njegov kona!an potez. (toga svaka zrela literatura ima svoju istoriju4 to ne zna!i samo %roniku, zbir rukopisa i napisa ove ili one vrste, ve' sre.en, mada nesvestan razvoj jezika kako bi se realizovao njegov vlastiti potencijal u okviru vlastiti% ograni!enja. &reba podvu'i da jedno drutvo i jedna literatura, kao i svako individualno ljudsko bi'e, ne sazrevaju po pravilu podjednako i slono u svakom pogledu. )rerano sazrelo dete je !esto na izvestan o!igledan na!in detinjasto za svoj uzrast u pore.enju sa obi!nom decom. 5a li postoji ijedan period u engleskoj knjievnosti za koji moemo re'i da je potpuno zreo, sveobu%vatno i uravnoteenoA Ne mislim da postoji4 i kao to 'u i kasnije ponoviti, nadam se da tako i ne biva. Ne moemo re'i da je ijedan pojedina!an pesnik engleskog jezika u toku svog ivota kao !ovek dostigao ve'u zrelost od 7ekspira4 !ak ne moemo re'i da je ijedan pesnik u!inio koliko on da se na engleskom jeziku moe izraziti najsuptilnija misao ili najra#iniranija nijansa ose'anja. )a ipak ne moemo a da ne osetimo da je takav jedan komad kao to je Kongrivova drama &akvi su ljudi 2'ay of the 'orld5 na izvestan na!in zrelija od bilo kog F

7ekspirovog komada4 ali samo u smislu da odraava zrelije drutvo 6 to jest da odraava ve'u zrelost manira. 5rutvo za koje je pisao Kongriv bilo je, gledano s nae ta!ke gledita, poprili!no grubo i brutalno4 pa ipak nam je ono blie od tjudorskog drutva4 moda mu ba zbog toga stroe i sudimo. (ve u svemu to drutvo bilo je ugla.enije i manje provincijsko4 njegov je du% bio pli'i, senzibilnost ograni!enija izneverilo je jedno obe'anje zrelosti, ali je ostvarilo drugo. I tako zrelosti duha moramo dodati zrelost %ona/an(a. -islim da se progres ka zrelosti jednog jezika lake uo!ava i spremnije pri%vata u razvoju proze nego u razvoju poezije. 5ok razmatramo prozu nau panju manje odvla!e individualne razlike u veli!ini i pre smo skloni da za%tevamo priblino pridravanje nekom zajedni!kom merilu, zajedni!kom re!niku i zajedni!koj re!eni!noj strukturi4 !injenica je da prozu koja se najvie udaljava od zajedni!ki% merila, to je krajnje individualna stvar, rado nazivamo poetskom prozom. 0 doba kada je Engleska ve' stvorila !uda u poeziji njena je proza bila relativno nezrela, dovoljno razvijena u izvesne svr%e ali ne sve4 u isto to doba kada je #rancuski jezik malo obe'avao poeziji onakve veli!ine kakva je bila engleska, #rancuska je proza bila mnogo zrelija od engleske. 5ovoljno je uporediti bilo kog tjudorskog pisca sa -ontenjom 6 mada je sam -ontenj, kao stilist, tek prete!a, njegov stil nije u onoj meri zreo da je mogao da ispuni uslove za pojavu jednog #rancuskog klasika. Naa je proza bila pripremljena da savlada jednu vrstu zadataka, a ne sve4 jedan -alori +-alorv, je mogao da se javi mnogo pre 2ukera +2ooker,, jedan 2uker pre 2obsa +2obbes,, a jedan 2obs pre $disona +$ddison,. -a koliko nam teko palo da ovo merilo primenimo na poeziju, mogu'no je uvideti da razvoj klasi!ne proze predstavlja razvoj ka jednom za(ednikom stilu. Kada to kaem ne mislim da se najbolji pisci tog stila ne mogu razlikovati izme.u sebe. (utinske i karakteristi!ne razlike ostaju4 ne zna!i da su te razlike manje, ve' da su suptilnije i ra#iniranije. ?azlika izme.u $disonove i (vi#tove proze bi'e podjednako izrazita za osetljivo !ulo ukusa jednog poznavaoca, kao i razlika izme.u dve vrste vina prvoklasnog gro.a posle berbe. 1no to nalazimo u jednom periodu klasi!ne proze nije samo zajedni!ka konvencija pisanja, kao to novinski uvodnici imaju zajedni!ki stil, ve' zajednica ukusa. 5oba koje pret%odi klasi!nom dobu moe da pokae znake i ekscentri!nosti i monotonije4 monotonije zato to izvori jezika jo nisu ispitani, a ekscentri!nost zato to jo uvek ne postoji nikakvo opte pri%va'eno merilo 6 ako se, u stvari, neto to nema svog centra moe nazvati ekscentri!nim. <iteratura takvog doba moe biti u isti ma% i pedanterijska i lascivna. I doba koje sledi za klasi!nim periodom moe tako.e da pokae znake ekscentri!nosti i monotonije4 monotonije zato to su izvori jezika, bar za taj period, iscrpeni, a ekscentri!nost zato to se originalnost vie ceni od korektnosti. (toga 'e vek u kome nailazimo na jedan zajedni!ki stil biti vek kada je drutvo dostiglo trenutak reda i stabilnosti, uravnoteenosti i sklada isto kao to 'e vek najve'i% ekstrema individualnog stila biti vek nezrelosti ili vek senilnosti. -oe se prirodno o!ekivati da 'e posle zrelosti jezika do'i zrelost du%a i zrelost manira. -oemo o!ekivati da 'e jezik sazreti u trenutku kada ljudi poseduju kriti!ki smisao za prolost, poverenje u sadanjost i kada ne gaje nikakvu svesnu sumnju u budu'nost. 0 literaturi to zna!i da je pesnik svestan svoji% pret%odnika i da smo mi svesni ti% pret%odnika u njegovom delu, isto onako kao to moemo biti svesni preda!ki% crta u jednoj osobi koja je u isti ma% individualna i jedinstvena. (ami pret%odnici treba da budu veliki i dostojni potovanja4 ali nji%ova ostvarenja moraju biti takva da nagovetavaju jo uvek nerazvijene izvore jezika, a ne da pritiskuju mla.e pisce stra%om da je sa nji%ovim jezikom u!injeno sve to se moglo u!initi. Izvesno je da pesnik u svoje zrelo doba jo uvek moe na'i podstreka i nade da stvori neto to njegovi pret%odnici nisu ostvarili on !ak moe i da se pobuni protiv nji%, kao to se darovit mladi' moe pobuniti protiv verovanja, navika i manira svoji% roditelja ali ipak u retrospekciji moemo da zaklju!imo da je on u isti ma% nastavlja! nji%ove tradicije, da !uva bitne porodi!ne karakteristike i da je njegovo ponaanje druk!ije zbog druk!iji% okolnosti jednog drugog veka. ( druge strane, isto onako kao to ponekad zapaamo da neki ljudi provedu vek u senci slave svog oca ili dede, pa nam se svako nji%ovo ostvarenje koje su u stanju da postignu !ini relativno bezna!ajnim, tako je i jedan kasni period poezije moda svestan svoje nemo'i da se takmi!i sa istaknutim precima. Na kraju svakog veka sre'emo pesnike ove vrste, pesnike sa isklju!ivim smislom za prolost, ili alternativno, pesnike !ija je nada u budu'nost zasnovana na nastojanju da se odreknu prolosti. )rema tome, istrajnost literarne kreativnosti kod svakog G

naroda sastoji se u odravanju izvesne nesvesne ravnotee izme.u tradicije u irem smislu 6 da kaem jedne kolektivne li!nosti, ostvarene u literaturi prolosti 6 i originalnosti generacije koja ivi. Ne moemo nazvati knjievnost /elisavetinog perioda potpuno zrelom, bez obzira na njenu veli!inu ne moemo je nazvati klasi!nom. Nije mogu'e povu'i bilo kakvu blisku paralelu izme.u razvoja gr!ke i latinske knjievnosti, jer je latinska imala za sobom gr!ku literaturu jo manje nam je mogu'e da povu!emo paralelu izme.u te dve i bilo koje moderne knjievnosti, jer moderne literature imaju za sobom i gr!ku i latinsku knjievnost. 0 renesansi postoji neto to li!i na zrelost, a to je pozajmica iz anti!kog doba. &ek sa -iltonom bivamo svesni da se pribliavamo zrelosti. -ilton se nalazio u boljem poloaju od svoji% veliki% pret%odnika, zato to je mogao kriti!ki da se odnosi prema prolosti 6 odnosno prolosti engleske knjievnosti. 9itati -iltona zna!i potvrditi svoje potovanje za (penserov genije i za%valnost (penseru to je doprineo da -iltonov sti% postane mogu'. $li i pored toga -iltonov stil nije klasi!an4 to je stil jezika koji se jo uvek nalazio u #ormiranju, stil pisca !iji uitel(i nisu bili Englezi, ve' ?imljani i u manjoj meri =rci. Nadam se da ova moja tvrdnja ne kazuje ni manje ni vie od onoga to su rekli 5onson, a zatim <andor, kada su se alili da -iltonov stil nije sasvim engleski. $ko 'emo blie da odredimo ovu konstataciju re'i 'emo odma% da je -ilton mnogo u!inio za razvoj jezika. /edan od znakova da se pribliavamo klasi!nom stilu je razvijanje ve'e kompleksnosti re!enice i periodske strukture. 1vakav razvoj o!igledan je jedino u 7ekspirovom delu, ako pratimo njegov stil od rani% do kasni% komada4 !ak moemo re'i da on u svojim kasnim komadima u pogledu kompleksnosti dosee onu najdalju ta!ku u okviru ograni!enja dramskog sti%a, koja su ve'a od ograni!enja drugi% knjievni% rodova. $li kompleksnost radi kompleksnosti nije pravi cilj4 cilj kompleksnosti mora biti prvo, preciznost izraavanja #iniji% tonova ose'anja i misli, drugo, uvo.enje ve'eg ra#inmana i muzi!ke raznolikosti. Kada nam se u!ini da je neki pisac u svojoj ljubavi za sloenu strukturu izgubio mo' da bilo ta kae jednostavno kada njegova vernost #ormi postaje takva da on na sloen na!in izraava stvari koje bi po prilici trebalo izraavati jednostavno i time ograni!ava svoj obim izraajnosti, proces kompleksnosti prestaje da bude sasvim zdrav i pisac gubi dodir sa govornim jezikom. -e.utim kada se sti% razvija pod perom niza pesnika, on od monotonije tei ka raznovrsnosti, od jednostavnosti ka kompleksnosti a kada opada on ponovo tei ka monotoniji i pored toga to se neprestano koristi #ormalna struktura kojoj je genije dao ivot zna!enje. (ami 'ete prosuditi do koje se mere moe primeniti ovo uoptavanje na "ergilijeve pret%odnike i sledbenike4 svi smo u stanju da zapazimo tu sekundarnu monotoniiju kod -iltonovi% imitatora osamnaestog veka 6 mada -ilton nikada nije monoton. (ami idemo u susret vremenu kada 'e jedna nova jednostavnost, !ak relativna grubost, biti jedina alternativa. Naslutili ste zaklju!ak kome ciljam4 ilustracija oni% kvaliteta klasi!nog pisca koje sam do sada spomenuo 6 zrelost du%a, zrelost manira, zrelost jezika i savrenstvo zajedni!kog stila 6 moe se u engleskoj knjievnosti najpriblinije na'i u osamnaestom veku, a u poeziji uglavnom kod )opa. Kada bi to bilo sve to imam da kaem, svakako da ne bi bilo ni novo, ni vredno spominjanja. :io bi to samo predlog da se izvri izbor izme.u dve zablude do koji% su ljudi ve' doli4 jedna, da je osamnaesti vek najpre#injeniji period engleske knjievnosti i druga, da ideju o klasici treba potpuno diskreditovati. -oje li!no miljenje je da mi na engleskom jeziku nemamo svoj klasi!an vek, ni svog klasi!nog pesnika ali kada razmotrimo zato je tako nemamo ni najmanjeg razloga da zaalimo zbog toga, s tim da ne smemo gubiti iz vida klasi!an ideal. 8ato to ga ne smemo izgubiti iz vida i zato to je engleski jezi!ki genije imao i drugi% zadataka osim zadatka da realizuje klasi!ni ideal, ne smemo dozvoliti sebi bilo da odbacimo bilo da precenimo )opov vek nismo u stanju da sagledamo englesku knjievnost u celini, niti da precizno ciljamo u budu'nost, bez kriti!ke ocene onog stepena na kome su klasi!ne osobine nale odraza u )opovom delu4 a to zna!i da ne moemo potpuno s%vatiti englesku poeziju dok ne budemo u stanju da uivamo u )opovom delu. )otpuno je jasno da je )op morao platiti visoku cenu da bi ostvario klasi!ne kvalitete 6 na ra!un isklju!ivanja neki% ve'i% potencijala engleskog sti%a. )a ipak je, do izvesne mere, rtvovanje jedni% potencijala da bi se ostvarili drugi uslov umetni!kog kreiranja, kao i uslov ivota uopte. (vako ko u ivotu odbija da bilo ta rtvuje u cilju da zadobije neto drugo, zavrava kao mediokritet ili promaen !ovek mada, s druge strane, postoji specijalizovan stru!njak koji previe rtvuje za premalo, ili koji je ro.en kao takav preterano specijalizovan stru!njak da bi imao bilo ta da rtvuje. $li to se ti!e engleskog H

osamnaestog veka imamo razloga kada ose'amo da je isuvie toga isklju!eno. )ostoji izvestan du% zrelosti, ali je on uzak. Englesko drutvo i engleska literatura osamnaestog veka nisu bili provincijalni odnosno nisu bili izolovani od najboljeg evropskog drutva i literature, niti su tapkali za njima. )a opet je to doba u izvesnom smislu bilo provincijalno. $ko se setimo jednog 7ekspira, 5eremi &ejlora +/eremI &aIlor, i -iltona u Engleskoj 6 jednog ?asina, -olijera i )askala u *rancuskoj 6 u sedamnaestom veku, skloni smo da tvrdimo da je osamnaesti vek usavrio svoj #ormalni vrt jedino na taj na!in to je ograni!io obim obra.ivanja. $ko je klasi!no delo odista dostojno ideala, ose'amo da ono mora biti u stanju da donese jednu obimnost, jednu univerzalnost na ta osamnaesti vek ne moe polagati pravo da donese kvalitete koji su prisutni kod neki% veliki% pisaca, kao to je 9oser, a koji se po mom ose'anju ipak ne mogu smatrati klasicima engleske knjievnosti mora da donese one kvalitete koji su u potpunosti prisutni u srednjovekovnom 5anteovom du%u. /er ako 'emo igde na'i klasi!no delo na modernom evropskom jeziku onda 'e to biti :oanska komedija. 0 osamnaestom veku pritiska nas ograni!en obim senzibiliteta, a naro!ito ograni!en raspon religioznog ose'anja. Ne radi se o tome, bar ukoliko se Engleske ti!e, da ta poezija nije %ri'anska. 9ak se ne radi ni o tome da ti pesnici nisu poboni %ri'ani jer u pogledu ortodoksnosti principa i iskrene pobonosti ose'anja, teko 'ete na'i izvornijeg pesnika od (amjuela 5onsona. )a ipak postoje dokazi dublje religiozne senzibilnosti u 7ekspirovoj poeziji, o !ijoj se veri i moe samo naga.ati, (ama ta ograni!enost religioznog senzibiliteta stvara neku vrstu provincijalnosti +mada moramo dodati da je u tom smislu devetnaesti vek bio jo provincijalniji,4 provincijalnost koja ozna!ava dezintegraciju %ri'anstva, opadanje zajedni!ke vere i zajedni!ke kulture. )rema tome, izgledalo da naem osamnaestom veku, uprkos njegovim klasi!nim ostvarenjima 6 ostvarenjima koja, verujem, jo uvek imaju velikog zna!aja kao primer za budu'nost 6 nedostaje izvestan uslov koji omogu'uje stvaranje pravog klasi!nog dela. 5a bismo ustanovili koji je taj uslov, moramo se vratiti "ergiliju. Jeleo bi% najpre da ponovim karakteristike koje sam pripisao klasiku, posebno i% primenjuju'i na "ergilija, na njegov jezik, njegovu civilizaciju i speci#i!an istorijski trenutak toga jezika i civilizacije u kome se on pojavio. 8relosti du%a je potrebna istorija i istorijska svest. Istorijska svest jedino moe biti u potpunosti izraena tamo gde postoji i neka druga istorija osim istorije pesnikovog naroda4 bez ovoga ne bismo mogli da s%vatimo vlastito mesto u istoriji. -oramo poznavati istoriju bar jo jednog visoko civilizovanog naroda i to onog !ija je civilizacija u dovoljnoj meri srodna da bi mogla da uti!e i da se uklju!i u nau. 1vu su svest imali ?imljani, dok je =rci, ma koliko vie cenili nji%ovo ostvarenje 6 i zaista ga moemo ba zbog toga vie o potovati 6 nisu mogli doiveti. :ila je to svakako ona svest za !iji je razvoj sam "ergilije mnogo u!inio. 1n je od samog po!etka, kao i njegovi savremenici i neposredni pret%odnici, neprestano prilago.avao i koristio otkri'a, tradicije i invencije gr!ke poezije4 a koristiti stranu literaturu na ovaj na!in ozna!ava dalju etapu jedne civilizacije izvan isklju!ivog kori'enja raniji% etapa sopstvene civilizacije C mada smatram da moemo re'i da nijedan pesnik nije nikada pokazao tananije ose'anje za proporciju od "ergilija dok je koristio gr!ku i raniju latinsku poeziju. (am ovaj razvoj jedne knjievnosti ili jedne civilizacije povezane sa drugom daje neobi!an zna!aj predmetu "ergilijeve epike. Kod 2omera je sukob izme.u =rka i &rojanaca jedva neto ve'i po obimu od spora izme.u jednog gr!kog gradaBdravice i koalicije drugi% gradovaBdrava4 iza pri!e o Eneji postoji svest o jednoj radikalnijoj razlici, o razlici koja je u isti ma% konstatacija srodnosti izme.u dve velike kulture i, kona!no, nji%ovog pomirenja u jednoj sveobu%vatnoj sudbini. "ergilijeva zrelost du%a i zrelost njegovog doba oli!eni su u istorijskoj svesti. (a zrelo'u du%a povezao sam zrelost manira i odsustvo provincijalnosti. )retpostavljam da bi se jednom modernom Evropljaninu, kada bi se iznenada obreo u prolosti, drutveno ponaanje ?imljana i $tinjana u!inilo na nepristrasan na!in grubo, varvarsko i o#anzivno. $li kada je pesnik u stanju da naslika neto superiornije od savremenog ivota, on to ne !ini na taj na!in to nagovetava neki kasniji i sasvim druk!iji kodeks ponaanja, ve' ponire u ono to bi za njegovog ivota i u najboljem obliku moglo biti ponaanje samog njegovog naroda. )rijemi u ku'ama bogataa u Engleskoj u doba kralja Edvarda nisu bili ba onakvi kakve !itamo opisane na stranicama romana 2enrija 5emsa4 pa ipak je drutvo 2enrija 5emsa idealizacija jedne vrste toga drutva, a ne nagovetaj nekog drugog. Nalazim da smo kod "ergilija, pre nego kod bilo kog drugog latinskog pesnika, svesni 6 jer u pore.enju s njim Katul i )ropercije izgledaju grubijani, D

a 2oracije donekle plebejac 6 jednog ra#iniranog manira koji proisti!e iz delikatne senzibilnosti i to naro!ito u onom ogledu ponaanja, u privatnom i javnom op%o.enju izme.u suprotni% polova. Nije u redu da jednom skupu ljudi, od koji% svi mogu biti bolje od mene upu'eni, prepri!avam istoriju Eneje i 5idone. $li sam oduvek smatrao da je Enejin susret sa 5idoninom senkom u "I knjizi ne samo jedan od najizrazitiji% ve' i jedan od najcivilizovaniji% poetski% odlomaka. 1n ima sloen smisao i ekonomi!an izraz, jer ne samo da nam govori o 5idoninom stavu 6 mnogo je vanije ono to nam govori o Enejinom stavu. 5idonino ponaanje nam izgleda skoro kao projekcija same Enejine savesti4 ose'amo da Enejina savest oeku(e da se na taj na!in 5idona ponaa prema njemu. 9ini mi se da nije poenta u tome to 5idona ne oprata 6 mada je vano to ona samo kori Eneju, a ne rui ga 6 moda je to najre!itije prekorevanje u !itavoj poeziji4 ono to je pre svega vano to je da Eneja samom sebi ne oprata 6 i to naro!ito uprkos !injenici koje je sasvim svestan, da je sve to je u!inio bilo saobrazno sa sudbinom, ili posledica ma%inacija bogova za koje ose'amo da su i sami oru.a neke ve'e, nedostine sile. I tako ono to sam izabrao kao primer civilizovani% manira dalje svedo!i o prisustvu civilizovane svesti i savesti4 pa ipak svi stupnjevi sa koji% moemo razmatrati neku odre.enu epizodu sa!injavaju jednu celinu. Na kraju 'emo primetiti da nam se ponaanje "ergilijevi% li!nosti +mogao bi% da izuzmem &urnusa, !oveka bez sudbine, nikako ne !ini da se odvija prema nekim !isto lokalnim ili plemenskim kodeksima ponaanja4 ono je za svoje vreme i rimsko i evropsko. "ergilije svakako nije provincijalac na planu manira. )okuaj da se demonstrira "ergilijeva zrelost jezika i stila bio bi u ovoj prilici izlian zadatak4 mnogi od vas mogli biste bolje od mene da ga izvedete i smatram da bi trebalo svi da se sloimo s tim. $li vredi ponoviti da "ergilije ne bi mogao da ostvari svoj stil bez jedne literature iza sebe i bez vrlo dubokog poznavanja te literature4 stoga on u izvesnom smislu prera.uje latinsku poeziju 6 na primer kada pozajmljuje i usavrava #razu ili obrt nekog svog pret%odnika. :io je to obrazovan pisac i sve njegovo obrazovanje koristilo je njegovom zadatku na raspolaganju je imao dovoljno, ali ne previe pret%odne literature. 7to se ti!e zrelosti stila, mislim da nikada nijedan pesnik nije bolje vladao sloenom strukturom kako smisla tako i zvuka, ne gube'i pri tom izvornost neposredne, kratke i za!u.uju'e jednostavnosti kad god je to prilika za%tevala. Nema potrebe da o tome raspredam pri!u4 ali smatram da je vredno re'i jo koju re! o za(ednikom stilu, zato to je u pitanju neto za ta nismo u stanju da na.emo odgovaraju'e primere u engleskoj poeziji i !emu smo skloni da obratimo manje panje nego to je to potrebno. Najpribliniji oblici idealu zajedni!kog stila u modernoj evropskoj knjievnosti verovatno se mogu na'i kod 5antea i ?asina najsli!nije tome to imamo u engleskoj poeziji je )op, a )opov zajedni!ki stil je relativno vrlo uskog obima. 8ajedni!ki stil je onaj stil koji nas ne navodi da uzviknemo evo genijalnog !oveka koji se slui jezikom ve' ovo je, stvorio genije. /ezika. -i to ne kaemo dok !itamo )opa zato to smo isuvie svesni svi% oni% izvora engleskog jezika koje )op nije crpeo u najboljem slu!aju moemo re'i ovo je ostvario genije engleskog jezika u jednoj odre.enoj eposi. Ne kaemo to kada !itamo 7ekspira ili -iltona, zato to smo neprestano svesni veli!ine !oveka i !uda koja on izvodi sa jezikom moda to pre moemo re'i za 9osera 6 ali uz ogradu da se on slui druk!ijom, po naem miljenju grubljom jezi!kom materijom. I 7ekspir i -ilton, kao to je to pokazala kasnija istorija, ostavili su otvorene mnoge mogu'nosti za druge upotrebe engleskog jezika u poeziji4 dok je za period posle "ergilija ta!nije re'i da nije bio mogu' nikakav veliki razvoj sve dok se latinski jezik nije pretopio u neto drugo. Na ovom bi% mestu eleo da se vratim pitanju koje sam ve' nagovestio4 da li je ostvarenje jednog klasi!nog dela u smislu u kom sam taj termin sve do sada upotrebljavao u stvari nepomu'en blagoslov za narod i jezik na kom je ono poteklo 6 !ak i kada ono nepobitno prua osnovu za ponos. $ko se pokrene ovo pitanje skoro da je dovoljno kao odgovor prosto uzeti u razmatranje latinsku poeziju posle "ergilija, utvrditi do koje su mere kasniji pesnici iveli i delovali pod senkom njegove veli!ine4 pri tom i% treba %valiti ili kuditi na osnovu merila koja je on postavio 6 ponekad im se diviti to su otkrili neku novu varijaciju, ili !ak samo to su napravili nov raspored grupa re!i i na taj nas na!in prijatno i blago podsetili na daleki original. 5otle se engleska poezija, kao i #rancuska, mogu smatrati sre'nima zbog slede'eg4 nji%ovi su najve'i pesnici iscrpli samo odre.ene oblasti. Ne moemo re'i da je od 7ekspirovog doba, odnosno od vremena ?asina, bilo zbilja prvorazredne poetske drame u Engleskoj ili *rancuskoj od -iltona nismo dobili ni jedan veliki ep, mada je bilo veliki% dugi% pesama. Kela je istina da svaki 3L

vr%unski pesnik, svejedno da li je klasi!an ili nije, tei da iscrpe tle koje obra.uje, tako da ono kona!no mora, poto prui smanjenu etvu, za nekoliko generacija da odlei ugareno. 1vde se moe staviti primedba da delovanje na neku literaturu kakvo pripisujem klasi!nom delu ne proisti!e iz klasi!nog karaktera tog dela, ve' prosto iz njegove veli!ine4 jer sam 7ekspiru i -iltonu osporio nazive klasi!ni% pisaca u smislu u kom sam sve do sada upotrebljavao taj termin, pa ipak sam priznao da od tada nije stvorena nijedna vr%unski velika poezija te vrste. Neosporno je da svako veliko poetsko delo tei da onemogu'i stvaranje podjednako veliki% dela iste vrste. ?azlog za to moe se delimi!no na'i u uslovnostima svesne namere4 nijedan prvorazredni pesnik ne bi pokuao da podjednako dobro ponovi ono to je ve' stvoreno na njegovom jeziku. &ek poto vreme i drutvene promene dovoljno izmene jezik 6 i to vie njegov ritam nego re!nik i sintaksu 6 javlja se mogu'nost pojave jo jednog dramskog pesnika 7ekspirove veli!ine, ili jo jednog epskog pesnika -iltonove veli!ine. Ne samo da svaki veliki pesnik ve' svaki pravi makar i manji pesnik iskori'uje jednom zauvek izvesnu jezi!ku mogu'nost i tako svojim sledbenicima ostavlja jednu mogu'nost manje. Jila koju je on iscrpeo moe biti vrlo mala, ili moe predstavljati neku ve'u poetsku, epsku ili dramsku #ormu. 1no to veliki pesnik iscrpljuje samo je jedna #orma, a ne !itav jezik. Kada je taj veliki pesnik u isti ma% i veliki klasi!an pesnik on ne iscrpljuje samo jednu #ormu, ve' i jezik svog vremena a jezik njegovog vremena onako kako se on njime sluio predstavlja'e savren jezik. (toga ne treba da uzimamo u obzir samo pesnika, ve' i jezik na kome on pie4 nije stvar jedino u tome da klasi!an pesnik iscrpljuje svoj jezik, ve' je jezik koji se da iscrpsti onaj jezik koji proizvodi klasi!nog pesnika. Kad je tako moemo biti skloni da se upitamo, zar nismo sre'ni to imamo jezik koji se, umesto to nije stvorio klasi!no delo, moe po%valiti bogatom raznoliko'u u prolosti i mogu'no'u za dalje novine u budu'nostiA )rema tome, dok se nalazimo u okviru jedne literature, dok govorimo istim jezikom i imamo u osnovi istu kulturu koja nam je dala knjievnost u prolosti, elimo da o!uvamo dve stvari4 ponos na ono to je naa knjievnost ve' postigla i veru u ono to 'e posti'i u budu'nosti. $ko prestanemo da verujemo u budu'nost, prolost 'e prestati da bude u potpunosti na/a7 posta'e prolost mrtve civilizacije. 1va misao mora posebnom snagom da deluje na du%ove oni% koji nastoje da doprinesu riznici engleske literature. Na engleskom jeziku ne postoji ni jedan klasik4 stoga svaki ivi pesnik moe re'i, ima jo uvek nade da 'u ja 6 kao i oni posle mene, jer niko ne moe mirne due da se suo!i sa milju da bude %osledn(i pesnik, poto jednom s%vati ta to zna!i 6 biti u stanju da napiem neto dostojno da se sa!uva. $li iz aspekta ve!nosti ovakvo interesovanje za budu'nost nema nikakvog smisla4 kada dva jezika postanu mrtva ne moemo re'i da je jedan ve'i zbog broja i raznolikosti njegovi% pesnika, ili drugi zato to je njegov genije potpunije izraen u delu jednog jedinog pesnika. 1no to jednom zasvagda elim da istaknem je ovo4 zato to je engleski jezik ivi jezik i jezik u kome mi ivimo, moemo biti zadovoljni to se on nikada nije potpuno realizovao u delu jednog klasi!nog pesnika ali nam je, s druge strane, klasi!an kriterijum ivotno vaan. 1n nam je potreban da bismo ocenjivali svoje individualne pesnike, !ak i kad odbijamo da odmeravamo svoju knjievnost uzetu u celini porede'i je sa nekom literaturom koja je proizvela klasika. (tvar je sre'e da li 'e se na vr%uncu jedne literature pojaviti klasik. &o je uglavnom pitanje stepena na kome se #uzioniu elementi u tom jeziku stoga se latinski jezici mogu vie pribliiti klasi!nom, ne prosto zato to su latinski ve' zato to su %omogeniji od engleskog i stoga prirodnije tee ka za(ednikom stilu7 dok engleski jezik, poto je po svojoj strukturi najraznovrsniji me.u velikim jezicima, pre tei ka raznovrsnosti nego savrenstvu, potrebno mu je due vreme da bi ostvario svoju potenciju i eventualno jo uvek sadri mnoge neispitane mogu'nosti. 1n verovatno ima najve'i kapacitet menjanja, s tim da ipak ostaje isti. (ada se pribliavam razlici izme.u relativnog i apsolutnog klasika, razlici izme.u literature koja se moe nazvati klasi!nom u odnosu na svoj vlastiti jezik i one koja je klasi!na u odnosu na izvestan broj drugi% jezika. $li prvo elim da zabeleim jo jednu karakteristiku klasika, pored ve' nabrojani%, to 'e pomo'i da #iksiramo pomenutu razliku i da je obeleimo izme.u takvi% klasika kao to su )op s jedne strane i "ergilije s druge. )ogodan je trenutak da rekapituliram izvesne tvrdnje koje sam ranije konstatovao. 0 po!etku sam nagovestio da !esta ako ne univerzalna crta kod pojedinaca koji sazrevaju moe biti jedan selektivan proces +ne sasvim svestan,, proces razvoja jedni% potencijalnosti na ra!un drugi%, kao i 33

da se moe otkriti sli!nost u razvoju jezika i literature. $ko je tako, onda bismo o!ekivali da 'e u nekoj manjoj klasi!noj literaturi, kao to je naa knjievnost kasnog sedamnaestog i osamnaestog veka, isklju!eni elementi, koji su otklonjeni da bi se dolo do zrelosti, morati da budu mnogobrojniji ili ozbiljniji i da 'e zadovoljstvo rezultatom uvek biti odre.eno naom sve'u jezi!ki% mogu'nosti koje su se pokazale u delima raniji% pisaca, a koje su bile zanemarene. Klasi!no doba engleske knjievnosti ne predstavlja totalan genije nae rase4 kao to sam ve' nabacio, ne moemo re'i da se taj genije u potpunosti realizovao u bilo kom periodu 6 stoga nam je jo uvek mogu'e da, ukazuju'i na jedan od perioda u prolosti, razmotrimo mogu'nosti za budu'nost. Engleski jezik je takav da prua iroko polje legitimnim odstupanjima od stila izgleda takav da mu nijedan vek i svakako nijedan pisac ne moe nametnuti normu. 9ini se da je #rancuski jezik mnogo sputaniji propisanim stilom pa ipak, !ak i u #rancuskom, mada izgleda da se kao jezik jednom zauvek utvrdio u sedamnaestom veku, postoji jedan Es%rit aulois, jedan elemenat bogatstva prisutnog kod ?ablea i "ijona, svest o ne!emu to moe odrediti nau konstataciju o celovitosti koju nalazimo kod ?asina ili -olijera, jer nam se ta celovitost moe u!initi ne samo da nije zastupljena ve' i je nepomirljiva. )rema tome dolazimo do zaklju!ka da savreno klasi!no delo mora biti ono delo u kome 'e latentno egzistirati, ako i ne bude u potpunosti otkriven, !itav genije jednog naroda i da se ono jedino moe javiti na jeziku u kome !itav njegov genije moe biti istovremeno prisutan. Iz tog razloga moramo dodati naoj listi karakteristka klasi!nog dela i osobinu sveo!uhvatnosti. Klasi!no delo, u okviru svoji% #ormalni% ograni!enosti, mora izraziti mogu'i maksimum !itavog obima ose'anja koja ozna!avaju karakter naroda koji govori tim jezikom. 1no 'e to predstavljati na najbolji mogu'i na!in i u isti ma% nai'i na najiri odjek4 u narodu kome pripada nai'i 'e na odziv svi% klasa i ljudi svi% poloaja. Kada jedno knjievno delo, osim ove sveobu%vatnosti u odnosu na vlastiti jezik, ima podjednak zna!aj u odnosu na izvestan broj strani% knjievnosti, kaemo da ono tako.e poseduje i univerzalnost. &ako na primer moemo sasvim opravdano govoriti o tome da =eteova poezija predstavlja klasi!no delo zbog mesta koje zauzima u svom jeziku i knjievnosti. -e.utim zbog njene pristrasnosti, prolaznosti neki% njeni% sadraja, i germanizma njenog senzibiliteta, zato to =ete u o!ima stranca izgleda ograni!en svojim vekom, jezikom i kulturom, tako da nije predstavnik !itave evropske tradicije kao ni nai pisci devetnaestog veka, zato to je pomalo provincijalan, ne moemo ga nazvati univerzalnim klasikom. 1n je univerzalan pisac u smislu da svaki Evropljanin treba da bude upoznat sa njegovim delima4 ali to je neto drugo. Isto tako zbog ovog ili onog razloga ne smemo o!ekivati da 'emo na'i najbliu aproksimaciju klasika u !ilo kom modernom jeziku. )otrebno je da se vratimo na naa dva mrtva jezika4 vaan je podatak da su oni mrtvi, jer preko nji%ove smrti dolazimo do svog nasle.a 6 !injenica da su mrtvi ne bi im sama po sebi pruala nikakvu vrednost, kada bi se izuzeo podatak da su svi evropski narodi nji%ovi korisnici. -oje je miljenje da od svi% veliki% gr!ki% i rimski% pesnika najvie dugujemo "ergiliju za nae merilo klasika4 a to, ponovi'u, nije isto to i tvrditi da je on najve'i pesnik, ili pesnik kome u svakom pogledu najvie dugujemo 6 jer govorim o naro!itoj vrsti duga. Njegova sveobu%vatnost, neobi!na vrsta njegove sveobu%vatnosti, poti!e iz jedinstvenog poloaja ?imske imperije i latinskog jezika u naoj istoriji4 poloaja za koji se moe re'i da odgovara sud!ini tog jezika. 1vakvo doivljavanje sudbine svesno je izraeno u Enejidi. (am Eneja je, od po!etka do kraja !ovek #atuma, !ovek koji nije ni pustolov ni smutijivac, ni probisvet ni karijerista, ve' !ovek koji se pokorava sudbini, ne pod prinudom ili samovoljnom odlukom, svakako ne zbog nekog podsticaja za slavom, ve' zato to je svoju volju pot!inio vioj sili izvan bogova koji bi mu se suprotstavili ili upravljali njime. 1n bi vie voleo da ostane u &roji, ali postaje izgnanik i jo neto ve'e i zna!ajnije od bilo kog izgnanika on je izgnan zbog cilja ve'eg nego to ga sam moe pojmiti, pa ipak prepoznaje taj cilj on nije u ljudskom smislu sre'an !ovek, ili !ovek koji je doiveo uspe%. $li je simbol ?ima, i ono to je Eneja za ?im, to je stari ?im za Evropu. &ako je "ergilije stekao centralno mesto jedinstvenog klasika on se nalazi u sreditu evropske civilizacije, zauzima poloaj koji nijedan drugi pesnik ne moe podeliti s njim, niti mu ga oteti. ?imska imperija i latinski jezik nisu svejedno koja imperija i svejedno koji jezik, ve' ona imperija i onaj jezik jedinstvene sudbine u odnosu na nae sudbine i pesnik preko koga su ta Imperija i taj jezik doli do svesti i izraza pesnik je jedinstvene sudbine. 3;

$ko je "ergilije u tom smislu svest ?ima i vr%unski glas njegovog jezika, on za nas mora imati zna!aj koji se ne moe u potpunosti izraziti terminima literarni% ocena kritike. $li pridravaju'i se knjievni% problema, ili knjievni% termina dok raspravljamo o ivotu, moe nam se dozvoliti da impliciramo vie od onoga to konstatujemo. "ergilijeva vrednost za nas, ako govorimo knjievnim terminima, sastoji se u tome to nam on prua jedan kriterijum. Kao to sam rekao, moemo se iz izvesni% razloga radovati to nam je taj kriterijum pruio pesnik koji je pisao na drugom, a ne na naem jeziku4 ali to nije razlog da se odbaci taj kriterijum. (a!uvati merilo klasi!nog dela i njime odmeravati svako individualno knjievno delo, zna!i s%vatiti da, dok naa knjievnost u celini moe sadrati sve, svako pojedina!no delo u njoj moe biti nepotpuno u ne!emu. &o moe biti nuan nedostatak, nedostatak bez koga bi izostao neki prisutan kvalitet4 ali ga moramo primiti kao nedostatak primaju'i ga u isti ma% i kao nunost. 0 odsustvu ovakvog jednog merila o kome govorim, merila koje nismo u stanju da pred sobom jasno sagledamo ako se oslanjamo samo na vlastitu knjievnost, skloni smo da se, najpre, divimo delima genija iz pogreni% razloga 6 kao kad uzdiemo :lejka zbog njegove filozofi(e, 2opkinsa zbog njegovog stila7 i iz ove greke padamo u jo ve'u greku, to jest izjedna!ujemo drugorazredno sa prvorazrednim, ukratko, bez one stalne primene klasi!nog merila koje dugujemo "ergiliju pre negoli ma kom drugom pesniku, skloni smo da postanemo provincijalni. )od provincijalnim ovde podrazumevam vie nego to mogu na'i u de#inicijama re!nika. &ako, na primer, podrazumevam vie nego to je nedostatak kulture ili politure prestonice, mada je svakako "ergilije bio !ovek prestonice do tog stepena da u pore.enju s njim svaki kasniji pesnik koji mu je jednak po rastu izgleda pomalo provincijalno tako.e podrazumevam vie nego to je uskogrudost misli, kulture, vere 6 ova je de#inicija klizava jer je sa modernog, slobodoumnog gledita 5ante bio uskogrud u mislima, kulturi, veri, pa ipak liberalni pripadnik crkve pre moe biti provincijalan nego uskogrud. &ako.e podrazumevam jedno iskrivljavanje vrednosti, isklju!ivanje jedni%, a preterivanje s drugima, to proisti!e ne iz odsustva irokog geogra#skog obima, ve' zato to se merila ste!ena na ograni!enom prostoru primenjuju na !itavo ljudsko iskustvo, i zbog toga se brka slu!ajno sa bitnim, e#emerno sa trajnim. 0 nae doba kada izgleda da su ljudi vie nego ikada skloni da brkaju mudrost sa znanjem, i znanje sa in#ormacijom, i kada pokuavaju da ree ivotne probleme terminima maine, ra.a se jedna nova vrsta provincijalizma koja moda zasluuje i novo ime. "rsta ne prostornog, ve' vremenskog provincijalizma ona vrsta za koju je istorija samo %ronika ljudski% izuma koji su odsluili svoje pa su i% bacili u staro gvo.e, vrsta za koju je svet isklju!ivo vlasnitvo ivi%, vlasnitvo u kome mrtvi nemaju udela. 1pasnost ovakve vrste provincijalizma sastoji se u tome to moemo svi, svi narodi na kugli zemaljskoj, postati provincijalni a oni koji se ne zadovoljavaju da budu provincijalni jedino mogu oti'i u pustinjake. Kada bi ova vrsta provincijalizma vodila ve'oj toleranciji u smislu trpeljivosti, tota bi se jo moglo re'i u njenu korist ali izgleda da nas ona vodi u ravnodunost kada se radi o stvarima u odnosu na koje treba da o!uvamo jasnu dogmu ili merilo, kao i u netoleranciju kada su u pitanju stvari koje bi se mogle prepustiti lokalnom ili li!nom na%o.enju. -oemo imati koliko god %o'emo razli!iti% religija, pod uslovom da svi aljemo svoju decu u iste kole. $li mene ovde jedino zanima korektura provincijalizma u literaturi. -oramo se podsetiti da kao to je Evropa jedna celina +i jo uvek u svojoj progresivnoj mutaciji i razobli!avanju organizam iz koga se mora razviti svaka ve'a svetska %armonija), tako je i evropska knjievnost jedna celina, neki !lanovi ne mogu napredovati ako kroz !itavo njeno telo ne cirkulie jedna te ista krv. Krv evropske knjievnosti je latinska i gr!ka 6 ne kao dva sistema cirkulacije ve' kao jedan, jer preko ?ima moramo do'i do traga naeg gr!kog o!instva. Nalazimo li me.u naim raznim jezicima neko merilo prvorazrednog kvaliteta u literaturi koje ne bi bilo klasi!noA Kakvo uzajamno razumevanje moemo se nadati da 'emo sa!uvati, osim naeg zajedni!kog nasle.a misli i ose'anja preko pomenuta dva jezika, za !ije razumevanje nijedan evropski narod nije u povoljnijem poloajuA Nijedan moderan jezik ne moe da polae pravo na univerzalnost latinskog !ak i da ga govori broj ljudi koji je za nekoliko miliona ve'i od broja ljudi koji su ikada govorili latinski, makar on postao univerzalno, komunikativno sredstvo me.u narodima svi% jezika i kultura. Nema nade da se i na jednom modernom jeziku moe pojaviti klasi!an pisac u smislu u kom sam "ergilija nazvao klasi!nim. "ergilije je na klasik, klasik !itave Evrope. 3>

0 nai% nekoliko knjievnosti postoji bogatstvo kojim se moemo %valiti i sa kojim latinski jezik nema ta da uporedi me.utim, svaka naa literatura je velika, uzeta ne izolovano ve' po mestu koje zauzima u jednoj obu%vatnijoj potki, u potki koja je stvorena u ?imu. =ovorio sam o novoj ozbiljnosti 6 mogao bi% re'i staloenosti 6 o novom poniranju u istoriju koje ilustruje Enejina posveta ?imu upu'ena budu'nosti koja je daleko izvan njegovog ivotnog ostvarenja. 8(e ova nagrada jedva da je neto vie od malog ratnog utvr.enja i politi!kog ven!anja kada je ve' zaao u umorne srednje godine4 mladost mu je bila sa%ranjena, a njena senka se kretala sa utvarama s one strane grada Kume. I tako se, rekao sam, !ovek suo!ava sa sudbinom starog ?ima. Na isti na!in moemo doivljavati rimsku knjievnost4 na prvi pogled kao knjievnost ograni!enog obima sa a!icom veliki% imena, pa ipak je ona univerzalna to nijedna druga knjievnost ne moe biti literatura koja je nesvesno rtvovala, onako kako je to za%tevala sudbina Evrope, obilje i raznolikost izraenu u kasnijim jezicima da bi nam stvorila klasika. 5ovoljno je to je to merilo ustanovljeno jednom zauvek ovaj se zadatak ne mora ponoviti. $li je pridravanje tom merilu cena nae slobode, odbrana slobode od %aosa. Na ovu obavezu moe da nas podseti naa pota i pijetet koji odajemo svake godine velikom du%u koji je bio vodi! 5anteovog %odo!a'a4 koji je, kao to mu je bila dunost, poveo 5antea u susret jednoj viziji u kojoj sam nikada ne bi mogao da uiva, poveo je Evropu ka %ri'anskoj kulturi koju sam nikada nije mogao da upozna i koji je izgovaraju'i poslednje re!i na novom talijanskom jeziku rekao na rastanku4 il tem%oral foco e l'eterno veduto hai, fi lio, e sei venuto in %arte dov'io %er me %iu oltre non discerno.9 3D@@.

>

"ine, vremensku i venu vatru da li vide i da li do:e do mesta sa ko a (a ne razazna(em ni/ta vi/e.

3@