You are on page 1of 4

Odnos miljenja i jezika

Forme zakljuaka
-ta je logika? -Od ega ne zavisi ispravnost misli? -Od ega zavisi ispravnost misli? Na prolom asu rekli smo da ispravnost zakljuka zavisi od njegove forme. Evo dve ispravne forme zakljuka: Svi A su B. Svi C su A. Svi C su B. Svi A su B. Svi C su A. Nijedan C nije B. Nijedan A nije B. Svi C su A. Nijedan C nije B. Nijedan A nije B. Svi C su A. Svi C su B.

Evo dve neispravne forme zakljuka:

elimo li da proverimo ispravnost ovi zakljuaka! mo"emo # da zamenimo sa $ovek% &ili $ljudi% po potre'i(! ) sa $pogreiv&i(%! a * sa $lekar&i(% Evo jedne este neispravne forme zakljuka: Svi P su M. Svi S su M. Svi S su P. +okuajte da zamenite P sa terminom $svinje%! M sa terminom $sisar%! a S sa terminom $ovek%. ,orma ispravnog zakljuka predstavlja neto poput obrasca sa praznim mestima koja mogu da se popune. Prazna mesta oznaena su odreenim simbolima &#! )! *! -! +! .(! koje 'i tre'alo zameniti pojmovima kako 'ismo do'ili stvarne zakljuke. Jedan te isti simbol uvek treba zamenjivati jednim te istim pojmom &pri emu jezike varijante jednog te istog pojma predstavljaju jedan te isti pojam! npr. $ovek% i $ljudi% oznaavaju jedan te isti pojam(. +ostoje i takve forme koje od nas za tevaju da prazna mesta popunimo ne pojmovima, ve itavim sudovima. +osmatrajte! na primer! slede/u formu: Ako p, onda q. p. Dakle, q. -im'ol p mo"emo zameniti sudom $kia pada%! a sim'ol q sudom $uli0e su mokre%. 1 tom sluaju do'ijamo slede/i zakljuak: Ako kia pada, onda su ulice mokre. Kia pada. Dakle, ulice su mokre. 2edna od esti neispravni formi glasi:

Ako p, onda q. q. Dakle, p. 3ato je ova forma neispravna? +okuaj da o'jasni upotre'ljavaju/i iste sudove za sim'ole kao u pret odnom primeru.

Semiotika
-vaka forma! od koje zavisi ispravnost misli! mora 'iti formulisana pomo/u neki znakova. Nauka koja se 'avi znakovima naziva se semiotikom. #meriki filozof 4arls -anders +ers definisao je znak kao 5neto to stoji umesto neeg drugog za nekoga5. Na primer! znak da se u 'lizini nalazi 'enzinska pumpa! jeste neto! neki predmet! predmet koji mogu ulima da opazim. 6aj predmet nije sama 'enzinska pumpa! ve/ stoji umesto 'enzinske pumpe! tj. predstavlja 'enzinsku pumpu. 7 naposletku! znak za 'enzinsku pumpu predstavlja! zastupa! upu/uje na 'enzinsku pumpu! i to za mene! to znai da on u mojoj svesti! u mojem umu! izaziva misao o 'enzinskoj pumpi. Na slian nain! re 5drvo5 stoji umesto drveta! tj. predstavlja8reprezentuje drvo! i to na taj nain to u mojoj svesti! u mom umu! izaziva predstavu ili pojam drveta. +rema gore reenom! znak ima tri komponente: 9. 3a sve znake zajedniko je to da i mo"emo ulima opaziti - zna0i su materijalni o'jekti. 6u nji ovu stranu nazivamo signans! ili u prevodu! 5ono to oznaava5 &to vri oznaavanje(. :. ;rugo zajedniko svojstvo znaka jeste to da skre/u pa"nju! upu/uju na neto drugo! razliito od se'e! stoje umesto neega! predstavljaju neto. 6u nji ovu komponentu nazivamo signatum! ili u prevodu! 5ono to je oznaeno5. <. 6re/e zajedniko svojstvo jeste da svaki znak znai neto za nekoga! tj. neko mora razumeti i tumaiti signans tog znaka. ;rugim reima! mora postojati interpretator tog znaka.

Vrste znakova
=azlikova/emo tri osnovne vrste znakova: slike! signale8indekse i sim'ole: 9( Slika je znak kod kojeg je ono to oznaava! signans! faktiki! stvarno slino onome to je oznaeno! signatumu! tj. onome to signans predstavlja! umesto ega stoji. >ao primer mo"e se uzeti odnos izme?u naslikane "ivotinje i one prave na koju se slika odnosi. Naslikana "ivotinja reprezentuje! predstavlja pravu 5prosto samo zato to lii na nju5. :( Signali su prirodne pojave. 6anije! signal se sastoji od dve prirodne pojave! od koji jedna igra ulogu signansa! a druga signatuma. 6e prirodne pojave se nalaze u nekom prirodnom odnosu! odnosu koji je nezavisan od ljudi! odnosu jedne prirodne pojave prema nekoj drugoj prirodnoj pojavi. 6ako je munja prirodna pojava koja se nalazi u prirodnom odnosu! odnosu nezavisnom od ljudi! prema prirodnoj pojavi groma koju oznaava. -topala u snegu su signal da je tuda neko proao! a dim je signal da u 'lizini ima vatre. >ao poslednji primer mo"emo navesti u'rzanje pulsa kao verovatni simptom temperature. 1 tom smislu svi simptomi kojima se 'avi medi0ina su signali &indeksi(. 3a vezu izme?u onoga to oznaava i onoga to je oznaeno! kada je u pitanju signal! ka"emo da je konstantna &stalna(! i nu na. -like i signali oznaavaju konkretne! individualne predmete. Na primer! munja! koja je jedan

konkretni individualni fenomen! oznaava drugi konkretni! individualni fenomen! tj. @rom. ;rugim reima! i kod signala i kod slike i signans i signatum jesu konkretni! individualni! materijalni! ulima opa"ljivi predmeti. <( Simboli su tvorevine oveka ili drutva. Aeza izme?u signansa i signatuma je nauena i konvencionalna - odnos signansa prema signatumu zavisi od volje ljudi! od ljudskog dogovora i ljudski potre'a! odnosno ne zavisi od prisustva ili odsustva slinosti izme?u signansa i signatuma &slika(! niti od prisustva ili odsustva faktike! fizike veze &indeks(. )ilo koji signans mo"e da oznaava 'ilo koji signatum. 6ako drvo mo"e da se oznai sa reju $drvo%! $tree%! $ar're%! $'aum%! $derevo% i slino. 3ato za sim'ole ka"emo jo i da su arbitrarni! tj. proizvoljni. -im'oli se! odnose na ono to je apstraktno i opte u nizu8skupu konkretni individualni sluajeva. 6ako re 5trougao5 oznaava ono to je zajedniko8opte u svim individualnim! konkretnim primerima trougla. 6o opte! na ta se odnose sim'oli! nazivamo pojmom! ili konceptom. ;akle! za razliku od slika i signala iji je signatum neto pojedinano! signatum sim'ola je uvek neto opte! i to opte! ponovimo! nazivamo pojmom. 6ako ja mogu imati ispravan ili pogrean pojam rom'a ili kvadra! dr"ave ili 0epelina. .e?utim! tre'a pomno razlikovati re $0epelin% od pojma 0epelina! pogrenog ili tanog! koji 'i mogao imati! i naposletku! tre'a razlikovati pret odna dva od individualni ! konkretni 0epelina. +rosto reeno! jedno je re! drugo je pojam! a tre/e je predmet.

Jezik i misao
Forme ispravne misli i simboli
->oja /e nas vrsta znakova zanimati na logi0i? &Ona vrsta iji signatum predstavlja pojam.( -ta je logika? ->ojom vrstom znakova se formuliu razne forme ispravne misli? &-im'olima.( +osmatrajte slede/e forme: -vi # su ). -vi * su #. -vi * su ). Nijedan # nije ). -vi * su #. Nijedan * nije ).

-Na koju vrstu sim'ola u matemati0i vas podse/aju sim'oli #! ) i *? -Na koju vrstu sim'ola u matemati0i vas podse/aju sim'oli 5svi5! 5nijedan5! 5su5? -1poredite gore napisane forme sa slede/im iskazom: a&' B 0( C a' B a0. +ovu0ite paralelu izme?u sim'ola navedeni formi ispravne misli! i sim'ola navedenog matematikog iskazaD -vaka forma ispravne misli mora 'iti formulisana nekim sim'olima. Neki od ti sim'ola funk0ioniu kao promenljive &varija'le(! dok drugi od ti sim'ola funk0ioniu kao konstante. +rema tome! forma ispravne misli predstavljala 'i niz sim'ola! od koji neki funk0ioniu kao promenljive! dok drugi funk0ioniu kao konstante. EEE +itanje koje 'ismo mo"da mogli postaviti jeste slede/e: nisu li mo"da forme ispravne misli isto to i ure?eni skupovi sim'ola! i naposletku! nije li sama misao mo"da samo ure?eni skup sim'ola? 2ednostavnije reeno! svodi li se misao! prosto reeno na jezik! kao glavni sistem sim'ola?

7 opa"anje i miljenje su vezani za jezik. Opa"anje i miljenje su neki pro0esi u naoj svesti! to su psi iki pro0esi u glavi pojedin0a. 6i pro0esi imaju neki sadr"aj! predmet. 6ako ja mogu opaziti drvo ili ku/u! te stoga ka"em da su opa"aj drveta ili ku/e sadr"aj! predmet mojeg opa"anja. 7sto tako! mogu misliti na neku oso'u ili o nekom matematikom pro'lemu! pa tako ka"em da su misao o toj oso'i ili misao o matematikom pro'lemu sadr"aj! predmet mojeg miljenja. +remda se odigravaju u svesti8psi i8glavi pojedin0a! da 'i moje miljenje i opa"anje 'ili drugima razumljivi! da 'i 'ilo drutveno razumljivi! da 'i 'ili opte razumljivi! ja i moram jeziki izraziti, !ormulisati. 6ako moje miljenje i opa"anje do'ijaju objektivan, ulima opa ljivi karakter &kao zvu0i koji se mogu uti ili slova koja se mogu videti(. .e?utim! sami pro0esi miljenja i opa"anja sa jedne strane! i pro0es jezikog izra"avanja8formulisanja sa druge! su tako nerazdvojno povezani me?uso'no da ja ne mogu opa"ati i misliti! a da &'ar u samom se'i( jeziki ne izra"avam8formuliem ono to mislim ili opa"am. 3atko ka"em da je veza izmeu opa anja i miljenja sa jedne! i jezika sa druge strane! tako prisna da jedno odvojeno od drugog uopte ne postoji. Ne radi se o tome da mi najpre u se'i mislimo i opa"amo F nezavisno od jezika F pa da onda svoje misli izra"avamo8formuliemo jeziki &reima(. 4ak i kada ne mislimo na glas! ili kada ne saoptavamo ono to opa"amo mi se u se'i slu"imo jezikom. .e?utim! jezik i miljenje nisu isto! nisu identini fenomeni. 2ezik se ne mo"e svesti na miljenje. -inonimi i omonimi! kao i mogu/nost prevo?enja s jednog jezika na drugi to nam jasno dokazuju. =e/i/emo da je jezik je ulima opa"ljiva! spoljanja! materijalna forma miljenja8opa"anja. 6o da je jezik spoljanja forma miljenja! znai da se jeziki znakovi nalaze izvan svesti8psi e! za razliku od miljenja8opa"anja koje se nalazi unutar svesti8psi e. -vi jeziki znakovi su materijalni o'jekti! a to znai da se ulima mogu opaziti.

Jezik i logika
-pe0ifino! kada se radi o logi0i! kao to strogo razlikujemo miljenje od misli! tako /emo strogo razlikovati misao od njenog jezikog izraza. 6ako /emo strogo razlikovati pojam i sud sa jedne strane! od termina i iskaza sa druge strane. =e/i/emo da je termin jeziki izraz pojma! a da je iskaz jeziki izraz suda. ;oda/emo i to da je u logi0i nu"no 'aratati terminima i iskazima! tj. da nije mogu/a logika 'ez termina i iskaza. 6o je stoga to se pojmovi nu"no izra"avaju termninima! odnosno stoga to se sudovi nu"no izra"avaju iskazima. ;rugim reima! sim'oli neke vrste su nu"ni za logiku.