УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

АРХИТЕКТОНСКО – ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

СТАТИКА
КОНСТРУКЦИЈА
Писана предавања (интерна употреба)
Доц. др Илије М. МИЛИЧИЋА, дипл.инж.грађ.

2011

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Предметни наставник: Доц. др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ., (milicic@gf.uns.ac.rs)
Предметни асистент: мр Александар БОРКОВИЋ, дипл.инж.грађ., (aborkovic@agfbl.org).
ЛИТЕРАТУРА
Универзитетски уџбеник:
1. Милан Ђурић: Статика конструкција,
2. Димитрије Димитријевић: Статика конструкција,
3. Милан Ђурић, Драгољуб Николић: Статика конструкција – утицај покретног оптерећења,
4. Славко Ранковић: Статика конструкција,
5. Љубомир Влајић: Статика конструкција – скрипта део 1,
6. Глигор Раденковић: Статика линијских носача у равни.
Збирка задатака:
1. Драгољуб Николић: Статика конструкција,
2. Радомир Фолић: Статика конструкција.
ЗАДАТАК СТАТИКЕ КОНСТРУКЦИЈА....
• Свака конструкција мора да буде стабилна и крута под утицајем оптерећења које на њу делује. Ово
се односи и на сваки њен елемент. Статика представља део шире области која се зове механика
конструкција. Механика конструкција примењује методе теоријске механике која изучава равнотежу
крутих тела за разлику од теоријске механике која изучава и еластичну и елестопластичну теорију
конструкција.
• При решавању савремених проблема непознате величине изражавамо на два начина и то:
o Затворено решење (одређена формула)
o Или у одређеном низу дискретних тачака (нумерички поступци)
• Примена рачунара пружа широке могућности да до тих непознатих величина за решавање
проблема механике конструкција користимо матрични рачун, теорију вероватноће, статистичке
методе и итеративне поступке.
• Основни задатак састоји се у разради рационалних поступака и метода прорачуна за одређивање
утицаја у конструкцији, а такође и у изналажењу најприкладнијих облика које треба да има
конструкција а који задовољавају услове стабилности, функцију и да је при томе економична.
ИСТОРИЈАТ
• Још пре нове ере када су људи осетили потребу за грађењем била су потребна и неопходна знања
или правила или искуства из Отпорности материјала и статике. Та знања су била емпиријског
карактера и ти неимари су били изузетно цењени.
• Писана предавања датирају из 3 века пре нове ере код старих грка. Архимед је написао услове
равнотеже полуге. Стари римљани су примењивали писана предавања приликом изградње
сводова, мостова (Plondgar).
• Средњи век имамо мали застој и у грађевинарству, па тако и механици конструкција.
• 15 век је почетак ренесансе.
• Давинчи, је радио моделе просте греде, конзоле. Сазнање до кога се дошло је да носивост стуба
опада са његовом висином. Галилео Галилеј, са применом механике математичким поступком
одређује димензије греде, итд.
• У 18 – 19 – 20 – 21 веку механика се дели на:
• СТАТИКУ КОНСТРУКЦИЈА
o Линијских носача
o Површинских носача
• СТАБИЛНОСТ КОНСТРУКЦИЈА
o Статичка
 Линијских носача
 Површинских носача
o Динимичка
 Линијских носача
 Површинских носача
• ДИНАМИКА КОНСТРУКЦИЈА
o Линијских носача
o Површинских носача

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Писана предавања 1 и 2
Припремио: Доц.др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ.
ТЕМА:

ОСНОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ТЕХНИЧКЕ ТЕОРИЈЕ САВИЈАЊА ШТАПА

Основне једначине техничке теорије савијања штапа у равни – дефиниција штапа
Замислимо, да имамо неку глатку криву линију (глатка значи да постоји први извод
функције) у равни или простору и посматрамо равни управно на ту криву линију.






Aко су попречни пресеци (F) у свим тачкама осе штапа исти онда је то штап константног
попречног пресека.
Ако су површине попречног пресека различите онда је то штап променљивог попречног
пресека.
Штапови могу бити:
o Равни штапови (у равни),
o Просторни штапови (у простору).
У колико је оса штапа права или крива линија у равни и ако је једна од главних
централних оса инерције свих попречних пресека у тој истој равни онда је штап раван.
У колико је оса штапа просторна крива линија или ако је оса штапа права или крива
линија у равни али тако да ни једна од централних оса инерције не лежи у тој равни ,
онда је то штап у простору.
Код равних штапова ако jе оптерећење у тој истој равни, померања тачака су увек
паралелна равни штапа па се таква деформација назива равна деформација.

1

Деформација осе штапа




У померањима , поред померања која потичу од деформације садржана су и она
померања која потичу од промене положаја осе у равни штапа као целине као и
померања једних делова осе услед деформације других.
Зато, поред померања уводимо и друге величине које постоје само на оним местима на
којима се оса деформише , а које су једнаке нули на местима осе на којима се она не
деформише.
Такве величине називамо чисто деформацијским величинама или деформацијским
величинама осе штапа.
Да би се дефинисале деформацијске величине и написале везе између деформацијских
величина и померања тачака, посматраћемо деформацију штапа у малом.

ВАЖНО:
Овде није предпостављено ништа о величинама (u, v, , ) , па је ово веза померања и
деформација по теорији великих (коначних) деформација.
2

Теорија малих деформација 3 .Предпоставка о малим деформацијама Померања. обртања и деформацијске величине штапа су тако мале да је оправдано занемарити њихове квадрате и више степене. као и квадрате и више степене њихових извода.

у правцу тангенте и у правцу нормале једнаке разлици пројекције померања тачке C1 и тачке C у правцу тангенте и у правцу нормале.. и елемента C... C1’.Везе између деформацијских величина и компоненти померања РЕЧИМА: Ове везе се добијају из услова да је разлика пројекција елемента C’.. C1. тражене везе. ЗАКЉУЧАК .  Теорија великих (коначних) деформација  4 Теорија малих деформација .

призматичне штапове изложене само чистом савијању!  Када поред момената савијања имамо и Т силе. попречни пресеци штапа се не деформишу и остају равни и управни на деформисану осу штапа. 5 . своди на једнодимензионални проблем деформације његове осе. попречни пресеци се витопере!  Утицај Т сила је мали или се занемарује или се одређује задржавајући предпоставку да попречни пресеци остају равни. Са њом се тродимензионални проблем деформације.   Обртања „φТ“ називамо клизање штапа. али да после деформације више нису нормални на деформисану осу штапа! Предпоставка: При деформацији штапа. штапа као тела.  Она је тачна само за праве.Деформација штапа као тела [Бернулијева (Bernoulli) хипотеза] Ово је основна предпоставка техничке теорије савијања штапа. постоје на местима на којима се штап деформише. а као и „ε“.

Дилатација еквидистантног елемента Да би смо срачунали величину ε(z). Између дужине осе елемента ds(z). да је ds=ρ dα. и контигентног угла dα и полупречника кривине штапа пре и после деформације постоји веза. 6 . ds(z)=(ρ – z) dα . посматраћемо запремински елемент штапа између два бесконачно блиска попречна пресека пре и после деформације.

Из синусне теореме троугла У теорији малих деформација обртања φ. па је cosφT=1.0 7 . могу бити коначна.

8 .

 Кпнзервативне. сагласно техничкој теорији савијеног штапа напони и деформације не зависе од начина на који се оптерећење преноси већ зависи од резултанти укупног оптерећења између блиских попречних пресека штапова. 9 УСЛОВ ДА ЈЕ . Специфичнп пптерећеое! Спољашње силе могу бити:  Конзервативне.Спољашње силе    На штапове као и друга тела у природи делују спољашње силе. и Сппљашое силе мпгу бити:   Неконзервативне. Међутим. и Пример за конзервативно оптерећење  Некпнзервативне. Оне могу бити распоређене по омотачу штапа (површинске) и у свим тачкама запремине штапа (запреминске).

Унутрашње силе КОНВЕНЦИЈА О ПРЕДЗНАЦИМА:  Нормална сила је позитивна ако затеже штап!  Трансверзална сила је позитивна ако део штапа који напада обрће у смеру казаљке на часовнику!  Момент савијања је позитиван ако затеже доња влакна штапа! А доња влакна штапа су она која смо изабрали за доња!!!! 10 .

Према томе. услове равнотеже треба посматрати на деформисаном штапу! 11 . тако да убразања тачака практично не постоје. Коначна равнотежа сила се успоставља тек када је деформација завршена и када је штап прешао у стање мировања. При таквој деформацији спољашње силе међусобно и са унутрашњим силама стоје у равнотежи у току читавог процеса деформације. што је могуће само под предпоставком да се спољашње и унутрашње силе поступно повећавају од нуле до коначне вредности.Услови равнотеже елемента штапа     У Статици конструкција претпостављамо да су померања тачака при деформацији штапа поступна.

Због тога се померања нападних тачака спољашњих и унутрашњих сила у условима равнотеже могу занемарити. 12 .Предпоставка о малим померањима  Померања тачака у односу на димензије штапа и деформацијске величине у односу на јединицу су мале величине.. На тај начин уведена предпоставка даје да спољашње и унутрашње силе стоје у равнотежи на недеформисаном штапу.. У правцу координатних оса.

Уколико имамо и температурне утицаје у штапу. Тражене везе су: 13 .Везе између деформацијских величина пресечних сила и температурне промене Да би одредили напоне и деформацију штапа услед задатог оптерећења и температурних промена. поред веза које смо извели и услова равнотеже потребне су нам и неопходне предпоставке о физичком понашању материјала.

Надаље. 14 .

Напони смицања 15 .

пресечних сила и температурне промене су:  Основне непознате величине су: 16 .РЕКАПИТУЛАЦИЈА  Везе између деформацијских величина.

сила у пресецима и температурних прпмена 47 17 .Преглед једначина и гранични услови теорије савијања штапа утеорије равни Преглед једначина и гранични услови савијања штапа у равни А Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина 1 Теорија 3 реда (теорија великих деформација) 2 Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 3 Везе дефпрмацијских величина. сила у пресецима и температурних прпмена 45 Б Предппставка п малим дефпрмацијама Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина 1 Теорија 2 реда (геометријска нелинеарност) 2 Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 3 Везе дефпрмацијских величина.

α(s) ]. Ако је више од 3 гранична услова задата по померањима проблем је статички неодређен. а 3 по померањима проблем је статички одређен.  Геометријске податке о облику попречног пресека [ h(s). M. ρ(s).: 1. αt ]. сила у пресецима и температурних прпмена 3 49 Дакле. I(s). Предпоставка о физичкој линеарности. κ. ξ. k(s) ]. 3. φТ) не морају да се уброје у основне непознате. G. Када је реч о линеарној теорији штапа систем од 6 симултаних диференцијалних једначина А1. η). добија се систем од 6 симултаних једначина са 6 непознатих (Н. 18 . које су линеарне а нису диференцијалне убацимо у А1. Предпоставка о статичкој линеарности – назива се ТЕОРИЈА ПРВОГ РЕДА. Да би се овај систем решио потребно је познавати:  Облик осе штапа [ x(s). распада се на по 3 једначине. Т. 2. Ако једначине А3.Ц Предппставка п малим дефпрмацијама 1 Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина Теорија 1 реда (линеарна теорија) Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 2 Предппставка п малим ппмераоима Везе дефпрмацијских величина.  Спољашње утицаје [ p.  Физичке константе материјала [ E. Δt ]. Ако су 3 услова задата по силама. А2. F(s). То значи да деформацијске величине (ε. Предпоставка о геометријској линеарности. φ. тј. y(s). t. теорија код које важе све три предпоставке. и  6 граничних услова по силама и по померањима.

Активне силе (оптрећење носача. а свако укљештење супроставља се ротацији моментом укљештења... а број непознатих момената укљештења Cu. Елементи носача Унутрашњи Спољашњи Брпј крутих углпва је за један маои пд брпја везаних штаппва (m-1) Спољашње силе које делују на носач делимо на активне и реактивне.грађ.. једнако нули или једнако унапред задатој вредности. МИЛИЧИЋ.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писана предавања 3 и 4 Припремио: Доц. укупан број непознатих спољашњих 1 . Према томе. број непознатих реакција једнак је броју ослонаца Zo. Спољашњи елементи носача су ослонци и укљештења. Ослонац је конструктивни елемент који спречава померање ослоњене тачке у једном одређеном правцу. а унутрашњи елементи су штапови и крути углови.) познајемо. Померање ослоњене тачке у правцу ослањања је или спречено. дипл. Сваки ослонац супроставља се померању тачке у правцу ослонца једном силом коју називамо реакцијом ослонца. ТЕМА: ОСНОВНЕ НЕПОЗНАТЕ И ОСНОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ РАВНИХ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА И ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА Основне статичке и деформацијске непознате Под појмом елементи носача подразумевамо спољашње и унутрашње елементе носача. Са њима у равнотежи стоје реактивне силе које не познајемо. Значи.инж. Укљештење је конструктивни елемент који спречава обртање укљештеног пресека или дозвољава ротацију за унапред одређену вредност. др Илија М.

Zk – брпј крутих углпва.реактивних сила једнак је броју спољашњих елемената носача (Zo + Cu). Реакције пслпнаца…. Zk +m – мпмената на крајевима штапа Mik. Укупан број непознатих сила (спољашњих – реакција. момената укљештења. m – брпј група крутп везаних штаппва K – брпј чвпрпва. Zu – реакција укљештеоа.. односно укупан број статичких непознатих величина је: статичких неппзнатих величина је: 2 . Укупан брпј неппзнатих сила (сппљашоих – реакција. Mki Реакције укљештеоа. Пример: Zu – брпј укљештеоа. Co Zo – реакција пслпнаца. m – брпј група крутп везаних штаппва Брпј елемената нпсача је једнпзначнп пдређен када су усвпјени чвпрпви. мпмената укљештеоа. пднпснп укупан брпј сила и момената на крајевима штапа). унутрашњих унутрашоих сила и мпмената на крајевима штапа). Cu m=3 Zo – брпј пслпнаца. Унутрашње силе у носачу биће познате када су познате силе у свим пресецима свих штапова тог носача. Zs – брпј штаппва. Zs – аксијалних сила Sik.

..... У општем случају није могуће рећи која су померања. односно обртања штапова независна од деформације штапова па се као деформацијске непознате узимају свих 2К компоненти померања чворова (где је К број чворова).. и 2...... које формирају: 1.. 3 . То значи да је укупан број деформацијских независних величина мањи од броја компоненти непознатих штапова тога носача.. vi:.. np=2K Укупан брпј статичких и дефпрмацијских неппзнатих: Једначине из којих се могу одредити ове непознате величине састоје се из две групе једначина. Померање тачака једног штапа могу да се одреде када су поред сила у пресецима познате још и три деформацијске непознате величине......... Услови компатибилности померања чворова носача. Услови равнотеже носача.....Да би смо поред унутрашњих сила могли да одредимо и деформацију носача.. с тим да она нису независна од деформација штапа. поред наведених непознатих статичких величина и спољашњег оптерећења морамо познавати и одређени број деформацијских величина. Најчешће су то три од могућих четири компоненти померања крајњих тачака штапа..... Укупан брпј неппзнатих дефпрмација Uj:. 2K – Zs Укупан брпј неппзнатих ппмераоа ui...

Промена дужине и деформациони углови штапа 4 .Услови компатибилности померања носача Услови компатибилности померања чворова носача односе се на геометријску деформацију носача и представљају везе померања чворова са једне стране и деформацијских величина штапа. померања ослонаца и обртања укљештења са друге стране.

5 .

1. Обртаое еластичних укљештеоа Укупан број услова компатибилности померања чворова носача једнак је укупном броју елемената носача: 6 . 3. Углпви пбртаоа пппречних пресека на крајевима крутп везаних штаппва су једнаки. 2. Ппмераоа еластичних пслпнаца 4. Везе између ппмераоа чвпрпва на крајевима некпг штапа и прпмене дужине тетиве тпг штапа.

ΣM=0 Услови равнотеже чвора су: ΣH=0. су: ΣH=0.  Услови равнотеже штапа. ΣV=0. ΣM=0 Укупан број услова равнотеже носача је: 7 .Услови равнотеже носача Замислимо. да кружним пресецима исечемо све чворове и тиме носач раставимо на “Zs” независних штапова и “K” независних чворова. ΣV=0.

не помери ни један ослонац или не обрне ни једно укљештење. Анализом ових услова не долазимо само до закључка који системи могу бити носачи. него долазимо до одређене кинематичке и статичке класификације.РЕКАПИТУЛАЦИЈА  Укупан број једначина (услова компатибилности померања чворова и услова равнотеже чворова):  Укупан број статичких и деформацијских непознатих: Што значи. Кинематичка класификација носача  Кинематички стабилни системи су само они системи штапова који у границама еластичности материјала могу да спрече померања одређених тачака међусобно и у односу на сталне тачке у простору. То су механизми и они немогу бити носачи. да је број једначина једнак броју непознатих: Класификација носача Носачи могу бити само они штапови или системи штапова који задовољавају одређене услове. Ти услови могу да се искажу у кинематичком или статичком облику. померања осллонаца или обртања укљештења су.  Кинематички лабилни системи су системи штапова чији чворови могу да се померају без деформације штапова. 8 . Код њих чворови не могу да се померају а да се при томе ни један штап система не деформише.

Аналитички критеријум дали је систем стабилан или лабилан изводимо уз услова компатибилности померања чворова носача. Кинематички прпстп стабилни системи Кинематички вишеструкп стабилни системи Кинематички лабилни системи Ако је број једначина независних померања =2К. τik τki) и померања ослонаца и обртања укљештења. услови компатибилности померања су хомогени по померањима (u. а укљештења не обрћу. Брпј мпгућих (неппзнатих) ппмераоа Брпј једначина кпје ппмераоа чвпрпва нпсача мпрају да задпвпље. Zo=3. Ако се штапови не деформишу ослонци не померају. ако је det D. Када систем има тривијално решење. Zo+Zu+Zs+Zk=2K. Zu=0. Coi=Cou=0. 9 det D=0 Кинематички лабилан систем !!! кинематички . v). тј. и ако су оне међусобно независне. различита од нуле тада се из овог система једначина могу да одреде померања (u. τik=τki=0. Zk=0. односно померања свих чворова једнако нули. ако међу њима постоји бар 2K независних услова за које је det D различита од нуле. и ако је Δlik=0. када су познате деформацијске величине свих штапова (Δlik. онда је систем штапова кинематички стабилан. Стабилни су свакако и они системи код којих је Zo+Zu+Zs+Zk>2K.v). Пример 1 К=14. лабилан систем! Zs=25.

унутрашње кинематички просто стабилан систем. и када су једначине међусобно независне за произвољне вредности слободних чланова тј. Mik. унтрашње кинематички вишеструко стабилан систем. и примера 2. Кад из једног кинематички стабилног система уклонимо све спољашње елементе добијамо систем међусобно спојених штапова чији се чворови могу релативно померати. 10 . има коначна померања.!. Систем у примеру 1. ако је:    Zs+Zk<2K – 3 Zs+Zk=2K – 3 Zs+Zk>2K – 3 унутрашње лабилан систем. односно Zo+Zs+Zu+Zk=2K . Статичка класификација Статичке непознате величине су: Coi (Zo). Ако је Zo+Zs+Zu+Zk+m=2K+m. Малим деформацијама (скраћењима Δlik) одговарају велика померања (v).Пример 2 Критична кпнфигурација система !!! Постоји битна разлика између примера 1. а да се при томе ни један штап не деформише или се не могу померати без деформације штапова. Mki (Zk+m). То су статички одређени системи. има бесконачно мала померања и изведен из почетне конфигурације (критичне конфигурације) постаје стабилан. за произвољне вредности спољашњих сила обе једначине имају једнозначно решење. Критеријуми су. Sik (Zk). док 2K+m имамо услова равнотеже. Cui (Zu). а изведен из равнотежног положаја остаје лабилан. а систем у примеру 2.

Реакције ослонаца. Оваква плоча зове се грана штапова или само грана. и силе у пресецима статички одређених носача зависе само од оптерећења носача а једнаки су нули.брпј једначина брпј неппзнатих Статички пдређени нпсачи: Статички непдређени нпсачи: Статички препдређени нпсачи: Код статички одређених носача проблем прорачуна статичких и деформацијских непознатих распада се на два независна проблема:  Статички проблем. једне кинематички просто стабилне плоче стоје у релацији да је: 3Zg – 3=2Zz Лева страна ове једначине представља број степени слободе релативног померања Zg грана у равни. Статичке непознате одређујемо из услова равнотеже. моменти укљештења. Ако је зглоб зглавкаста веза две гране тако да у зглобу у коме је „m“ грана постоји „m – 1“ зглоб. ако је носач не оптерећен. Свака унутрашње кинемачки просто стабилна статички одређена плоча састоји се од једне или више зглавкасто везаних грана. Како у тим једначинама поред непознатих сила и момената улази само оптерећење: реакције ослонаца. Основна особина сваке плоче је да произвољни пресек „ц“ било кога штапа дели плочу на два независна дела. тада је број грана Zg и број зглобова Zz. Најједноставнија статички одређена плоча је она плоча која се састоји од једног штапа или од више круто везаних штапова. Структурална анализа статички одређених носача Статички одређени носачи састоје се од једне или више кинематички просто стабилни односно статички одређених плоча. силе у пресецима код статички неодређених носача могу да постоје и кад систем није оптерећен. и  Кинематичко – геометријски проблем. а десна страна број веза између њих. моменти укљештења. Просто везана грана или проста грана везана је са другом граном само у два чвора 11 .

погоднији је критеријум Zs=2K–3. 12 .грана Прост чвор је чвор у коме су везане само две просте гране. који има ту особину и када уклонимо гране које су у том чвору везане и задржава је све док се сукцесивним уклањањем грана које су везане у следећим (новонасталим) простим чворовима не сведе на једну једину грану. или она плоча код које се уклањањем чворова неможе свести на једну једину грану. Основна фигура плоче је она плоча у којој после уклањања не постоји ни један прост чвор. Систем грана прве врсте је плоча у којој постоји бар један прост чвор. који следи директно из услова за унутрашњу кинематичку стабилност. Код решеткстих носача сваки штап представља посебну грану па уместо да говоримо о систему грана прве врсте говоримо о систему штапова прве врсте. Систем грана друге врсте је плоча у којој не постоји ни један прост чвор. За услов кинематичке стабилности код решеткастих носача уместо критеријума 3Zg–3=2Zz.

пнда је и дпбијена целини стабилна. Они морају бити међусобно независни. не лежи на правој која пролази кроз чворове у којима се та грана везује за раније формирани део плоче – иначе је критична конфигурација. Услов за кинематичку стабилност плоче дат је једначинама Zk+Zs=2K–3 и 3Zg–3=2Zz. њихова детерминанта треба бити различита од нуле.Подела статички одређених плоча на системе грана прве и друге врсте има одређено како кинематичко тако и статичко значење. Систем грана прве врсте може да се формира полазећи од једне гране сукцесивним додавањем парова грана. Код система грана друге врсте одговор на питање стабилности је знатно компликованији. Ако у кинематички стабилној стабилним плпчама. плочи једну или више грана заменимо једном или више стабилних плоча онда је и добијена плоча у целини стабилна. 13 . Једини услов да овако формирана плоча буде кинематички стабилна је да чвор у коме су везане било које две гране . Да би се исписала детерминанта потребно је доста времена па се поставља питање „какву независност услова узети без исписивања детерминанте“. које као пара грана улазе у састав плоче. тј. међутим у неким случајевима има код којих је стабилнпј одговор на то једну питање дати заменимп свођењем на стабилност Акпсистема у једнпј кинематички плпчи илимогуће више грана коресподентног (одговарајућег) системаплпча гранаупрве врсте. су само потребни али не и довољни услови.

плоча која се састоји од више плоча а која се заменом тих плоча замени одговарајућим гранама своди на систем грана прве врсте називамо систем плоча прве врсте. односно 3 и 4. То је систем грана прве врсте са имагинарним зглобом. Просто везана плоча или проста плоча је она плоча која са другим плочама тог система везана је само у два чвора. Други начин на који се неки системи грана друге врсте могу да сведу на систем грана прве врсте састоји се у замени простих грана имагинарним зглобовима. Важи и обрнуто. односно 3 и 4 релативно не померају у правац 1 и 2 односно 3 и 4.Плочу коју добијамо из система грана прве врсте заменом једне или више грана одговарајућим плочама називамо систем плоча прве врсте. На сличан начин уводимо појам система плоча прве врсте са имагинарним зглобовима. Слично као и код система грана важи да је 3Zp – 3=2Zz. 14 . Гране 3 и 4 можемо да заменимо (испрекидане линије) гранама 1 – А и 3 – А. и то када је δφ1 различито δφ2. Чвор у коме су везане само две просте плоче назива се прост чвор плоча. Систем плоча прве врсте је комплексна плоча у којој постоји бар један прост чвор плоча која ту особину има и када уклонимо плоче у том чвору задржава је све док се сукцесивним уклањањем плоча које су везане у следећим новонасталим простим чворовима систем не сведе само на једну једину плочу. онда се формирањем имагинарног зглоба није променио услов да се тачке 1 и 2. Просте гране 3 и 4 утичу само на релативна померања грана 1 и 2 тиме што су спречена померања у правцу тетива 1 и 2 односно 3 и 4. Ако су померања при ротацији управна на правац 1 и 2. Гране 1 и 2 се релативно померају само при ротацији око тачке А. Ово је систем грана друге врсте али је то комплексна плоча прве врсте.

Носаче прве врсте делимо на системе грана и системе плоча прве врсте са реалним или имагинарним зглобовима. Све остале статички одређене плоче су плоче друге врсте. Према структури одговарајуће плоче носаче делимо на носаче прве и носаче друге врсте. Кпресппдентна плпча 15 . То се лајо постиже када се носач замени једном одговарајућом плочом. Ова подела може да се прошири и на статички одређене носаче у целини. На тај начин што тло – земљу са ослонцима и укљештењима на која је носач ослоњен или у којем је он укљештен замењујемо једном плочом или једном граном.Систем грана и систем плоча прве врсте са реалним и имагинарним зглобовима представљају групу статички одређених плоча које ћемо у следећим звати плоче прве врсте.

Реакције и силе у пресецима статички одређених носача У предходним излагањима извришили смо статичку и кинематичку класификацију носача и указано је на две основне методе којима могу да се одреде реакције и силе у пресецима статички одређених носача. Када у 2К услова равнотеже сила и „m“ услова момената у чворовима једног статички одређеног носача силе на крајевима носача изразимо у функцији сила Sik и Mik. 16 . У једној од метода непознате одређујемо из услова равнотеже чворова а у другој из услова равнотеже плоча од којих се састоји посматрани носач. Mki . линеарних једначина у којима фигурише 2К+m статичких непознатих величина. добијамо систем 2K+m. Методе прорачуна статички одређених носача  Метода чворова.

Непознате су Coi, Cui, Sik, Mik, Mki. Унутрашње силе добијамо из услова равнотеже штапова
и њихових делова. Ову методу називамо методом чворова.
 Метода декомпозиције,
У другој методи уклањањем ослонаца и укљештења и растављањем зглобова дати носач
распада на Zp које су међусобно независне и слободне. Те плочепод утицајем спољашњег
оптерећења, реакција ослонаца и сила веза у зглобовима су у равнотежи.
Укупан број услова равнотеже је 3Zp из којих одређујемо Zo – реакција, Zu – момената, 2Zz –
сила веза у зглобовима. Сада сваку плочу растављамо на
систем грана и одређујемо силе веза између грана , а
затим и пресечне утицаје у било којој грани. Метода
чворова је у основи елементарнија јер у њој одређујемо
непосредно оне величине које су неопходне за
одређивање напона и деформација.
Код методе декомпозиције уводимо и силе везе у
зглобовима као непознате па је број непознатих већи
него у методи чворова. Међутим, метода декомпозиције
може да буде повољњија јер уместо једног система
симултаних једначина можемо добити више система
једначина са мањи бројем непознатих.
Која ће се од ових метода примењивати зависи од
структуре носача. И једна и друга метода су опште и у
њима може да се срачунају реакције ослонаца,
укљештења и силе у пресецима у сваком статички
одређеном носачу. Ипак, те методе примењујемо
углавном на носаче прве врсте код којих условне
једначине могу лако да се испишу и решавају.
 Метода замене елемената,
Методу чворова и методу декомпозиције ијако су општем примењујемо углавном код
једноставнијих статички одређених носача прве врсте. Метод замене елемената користимо
за одређивање реакција ослонаца и сила у пресецима код сложених статички одређених
носача прве врсте као и код статичких одређених носача друге врсте. Овом методом
прорачун утицаја на датом носачу сводимо на прорачун утицаја у неком другом
једноставнијем носачу методом чворова или методом декомпозиције. При томе од задатог
носача прелазимо на замењујући носач који добијамо када из задатог носача уклонимо
одређени број елемената и заменимо их истим бројем нових елемената. Да би смо могли да
применимо метод замене елемената битно је да замењујући носач буде кинематички
стабилан и да се реакције ослонаца и силе у пресеку могу да одреде елементарним
статичким методама.
17

Реакције ослонаца и силе у пресецима услед задатих спољашњих сила у замењујућем
носачу нису једнаке утицајима у задатом носачу (у општем случају). Међутим, ако утицај
уклоњених елемената заменимо њиховим реакцијама тј., ако на замењујући носач поред
задатих сила нанесемо и реакције уклоњених елемената утицаји у замењујућем носачу биће
једнак утицајима у задатом носачу који је оптерећен само датим спољашњим силама.
n

Z  Z o  X 1Z1  X 2 Z 2  ...  X n Z n  Z o   X k Z k ,
k 1

где је;
 Z – неки од утицаја (реакција ослонаца, моменат укљештења или сила у неком
пресеку у датом носачу услед спољашњих сила),
 Zo – утицај Z у земењујућем носачу услед датих спољашњих сила,
 Zk – утицај Z при Xk=1.0
(k=1,2,…, n).
Горњи израз се може исписати и за замењене утицаје Y1,Y2, ...Yn, у оним елементима у
којима су замењени уклоњени елементи.
или у развијеном облику,

Yi  Yio  X1Yi1  X 2Yi 2  ...  X nYin  0 ,
Y10  X1Y11  X 2Y12  ...  X nY1n  0 ,

Y20  X1Y21  X 2Y22  ...  X nY2 n  0 ,
.........
.........
Yn 0  X1Yn1  X 2Yn 2  ...  X nYnn  0 .
Услов у овим једначинама да je det D  0 . Значи, методу замене елемената користимо
уједно као и методу којом се недвосмислено може утврдити да ли је један систем друге
врсте кинематички стабилан или није.
18

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Писано предавање 5
Припремио: Доц. др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ.
ТЕМА:


НОСАЧИ КОЈИ СЕ САСТОЈЕ ОД ЈЕДНЕ КРУТЕ КИНЕМАТИЧКЕ ПЛОЧЕ,

Проста греда,
Конзола,
Греда са препустима

Када је носач унутрашње кинематички стабилан, тј. када је Zp=1, тада је Zz=0, Zo+Zu=3. С
обзиром да број ослонаца не може да буде мањи од два, постоје две могућности: или је Zo=3
a Zu=0, или је Zo=2 a Zu=1. Ако имамо једну кинематичку круту плочу.

Реакције ослонаца могу да се одреде Кулмановим поступком разлагања једне силе у три
дата правца.
 Да би систем био стабилан нападне тачке сила А, Б, Ц не смеју да се секу у једној
тачки.
 Када се тачке 1, 2, 3 поклапају конфигурација система је критична – систем је
кинематички лабилан.
 Такав систем не може да прими произвољно оптерећење.
 Равнотежа је тада могућа само када и сила „Р “ пролази кроз ту тачку у којој се секу
нападне линије сила А, Б, Ц с тим што је прорачун сила статички неодређен.
 Када резултанта сила „Р“ и „А“ пролази кроз тачку 4, а резултанта сила „Б“ и „Ц“
кроз тачку 1, да би оне имале исти правац мора да делују дуж праве 1 – 4, коју
обележавамо са „К“ и називамо Кулмановом правом.
1

Реакцију „Б“ одређујемо тако да алгебарски збир момената свих сила у односу на тачку „а”
једнак нули.


Случај када је резултанта паралелна са реакцијом „Б“, тада је и реакција „А“
паралелна са резултантом, односно са реакцијом „Б“.

Примери носача који се састоји од једне кинематички круте плоче
Проста греда
Прав носач који се састоји од једне кинематичке круте плоче који је на једном крају ослоњен
на непокретно а на другом крају на покретно лежиште назива се проста греда.
Основна карактеристика овог носача је да за вертикално оптерећење увек има вертикалне
реакције.
2

Одређивање силе у пресецима просте греде 1. Графички поступак 3 . Аналитички поступак 2.

Најчешће у функцији тзв. и обрнуто. Функција „ωF“ представља однос момента савијања просте греде у пресеку „ц” и момента реакције „А“ у односу на супротни крај греде. Т = А ∙ 𝜏𝐹 𝑀 = 𝐴 ∙ 𝐿 ∙ 𝜔𝐹   Функције „τF“ представљају однос трансверзалне силе просте греде у пресеку „ц” и реакције „А“. Оне су бездимензионалне величине. 4 .τF“ и „ωF“ заменом променљивих „ξ“ са „ξI“.3. „τ“ и „ω“ бројева. за симетрично оптерећење у односу на средину греде користимо функције „τFI“ и „ωFI“ . Расподељено оптерећење Ако познајемо функције „τF“ и „ωF“ за једно оптерећење. Нумерички поступак Пошто се проста греда у конструкцијама појављује често и пошто се други статички системи веома често своде на анализу просте греде. Изразе за функције „τFI“ и „ωFI“ добијамо из израза за одговарајуће функције „ . онда су за одређене врсте оптерећења табеларно дати утицаји у простој греди.

као и „τFI“ и „ωFI“ за основне облике оптерећења у десетинама односно дванаестинама распона греде. Концентрисане силе 5 .У таблицама су дате вредности функција функције „τF“ и „ωF“.

Замена расподељеног оптерећења статички еквивалентним системом концентрисаних сила Линеарна расподела оптерећења 6 . 1.

2. Скоковито оптерећење 7 . Параболична расподела оптерећења 3.

Пресечне силе у пресеку „s“ дате су изразима: Греда са препустима Прав носач који се састоји од једне кинематички круте плоче који је ослоњен на покретно и непокретно лежиште и код кога ослонци нису на крајевима носача називамо греда са препустима. Прорачун овог носача. Овај носач као основну карактеристику има као и проста греда да за вертикално оптерећење даје увек вертикалне реакције. 8 . Под термином ослонац подразумевамо конструктивни елемент који спречава померање одређене тачке у одређеном правцу. Ослонци и укљештења називају се спољашњи елементи носача. и конструкција утицајних линија своди се на комбинацију просте греде и конзоле.Конзола Прав носач који се састоји од једне кинематички круте плоче и која ја на једном крају непокрено укљештена назива се конзола. утицаја у њему.

Zo=2 Zu=2. Између броја ослонаца и броја укљештења могуће су следеће три комбинације: Zo=4 Zu=0. ц.  Лук на три зглоба од којих је један имагинаран  Герберов носач. и г.  Лук на три зглоба.инж. др Илија М.  Ланчани системи Носачи који се састоје од две кинематичке круте плоче Када се носач састоји од две кинематички круте плоче тј. Значи укупан број спољашњих елемената може бити распоређен на два начина: 1. МИЛИЧИЋ. и обрнуто 2. Zo=3 Zu=1. из услова спољашње кинематичке стабилности следи да је 3Zp=2Zz+Zu+Zo. када је Zp=2. дипл. а на другој један.грађ. б. односно Zo+Zu=4. д. Zz=1.. на првој плочи имамо три спољашња елемента.  Лук са затегом. Основни облици ослањања плоче приказани су на сликама а. 1 .СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 6 и 7 Припремио: ТЕМА: Доц. На обе плоче по два спољашња елемента. НОСАЧИ КОЈИ СЕ САСТОЈЕ ОД ДВЕ И ВИШЕ КИНЕМАТИЧКИ КРУТЕ ПЛОЧЕ. ф. е.

погодним избором непознатих и исписивање услова равнотеже у одређеном облику и одређеном поретку непознатих и у овим условима могу експлицитно да се изразе. спољашњи елемент (а. и плоче 2. B. и компоненте сила у зглобу (g) Vg и Hg. Међутим. ц. а на другој 1. је носач који се састоји од две кинематички круте плоче од којих је свака ослоњена на по једно непокретно лежиште и оне су међусобно зглобно везане. не изазива реакцију D. C. Дефиниција: Лук на три зглоба. а оптерећење на плочи 2. D секу у тачкама “а. ф) онда у услове равнотеже плоче 2 улазе само три непознате: Реакција D. д. б“. Када на једној плочи имамо 3 ослонца. B. г) ни једна од плоча није сама за себе непокретна па оптерећење и плоче 1.Прорачун реакција ослонаца. момената укљештења и сила у зглобу (g) зависи од распореда спољашњих елемената по плочама. е. изазива реакцију свих ослонаца и силу G. У овим случајевима реакције и силе у зглобу не могу се добити сукцесивним решавањем услова равнотеже плоче 1 и плоче 2. него се добија из услова равнотеже обадве плоче као један систем симултаних једначина. Најчешћи случај ослањања добија се из слике (б) када се ослонци A. 2 . поред компоненти сила у зглобу (g) улазе и 3 непознате реакције A. У услове равнотеже плоче 1. Непознате у носачу одређујемо нумерички или графички. изазива утицаје у читавом систему. ни силу у зглобу (g). При оваквом распореду спољашњих елемената оптерећење на плочи 1. У случајевима (б. То је лук на три зглоба. односно C.

вертикалним одстојањима тачака осе лука и правца лучне силе. 𝑀𝑏 𝑙 Силе Ha. а њихове основне карактеристике су:  Реакције ослонаца су косе и при вертикалном оптерећењу  Увек постоје нормалне силе које могу бити доминантне за димензионисање. Компоненте реакција А и Б. и Мб 1+2 = 0. Vg. Hb. и 𝑉′𝑏 = 1 М𝑔 2 =0 𝑉 = 0 за плочу I или II одређују се . Реакције носача са три зглоба  Произвољно оптерећење     Правац а – б. Hb’ одређујемо из услова: 𝑉′𝑎 = − Када су одређене реакције А и Б из услова компоненте сила у зглобу – Hg. Ha’. се назива правац лучне силе Хоризонтална пројекција правца а – б. назива се распон лука Вертикално одстојање зглоба (g) од правца лучне силе назива се стрела лука (f).Овакви носачи се битно разликују од гредних система. одређујемо разлагањем графичког полигона сила: Из услова Ма 1+2 = 0. Графички поступак М𝑔 𝐻=0 и 3 𝑀𝑎 𝑙 = 0. Оса лука дефинише се ординатама yc .  Облик ових носача може се подесити тако да се при неком оптерећењу појављују само нормалне силе (скоро увек силе притиска) па су овакви системи погодни за конструкције од камена и бетона.

реакције се одређују прво као да се оптерећење прво налази на једној плочи. Vb' једнаке су реакцијама просте греде. Вертикално оптерећење За вертикално оптерећење које делује на лук на три зглоба реакције Va'. Равномерно оптерећење  Равнотежно оптерећење силама Va’=Vb’=0 Ha’=Hb’=H’  Равнотежно оптерећење моментима Va’=Vb’=0 Ha’=Hb’=H’ Произвољно оптерећење само на једној плочи 4 .Начин одређивања компоненти реакција заснива се на принципу суперпозиције. док су хоризонталне реакције међусобно једнаке. Према томе. На крају се једноставним супенпонирањем утицаја једног и другог прорачуна добија решење за цели систем и дато оптерећење. затим исто то само на другој плочи.

на плочу I. у односу на нормалу и тангенту. односно Т сила: У правцу нормале. Силе у пресеку: Посматраћемо део лука на који делује вертикално оптерећење. 𝐻 = 𝐻𝑎′ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑜 имамо. може се заменити једним ослонцем у тачки (g) који има правац b – g. реакција ослонца „а“ до пресека „c“. имамо: 𝐻𝑎′ ∙ sin 𝛼𝑐 − 𝛼𝑜 + 𝑇𝑐 − 𝑇𝑐𝑜 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑐 = 0 Имајући у виду да је. да је: Ако су ослонци у истој равни: αс=0: 5 .Један пример редукције носача: Утицај плоче II. имамо: 𝐻𝑎′ ∙ cos 𝛼𝑐 − 𝛼𝑜 + 𝑁𝑐 + 𝑇𝑐𝑜 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑐 = 0 У правцу тангенте. Момент савијања у односу на пресек „c“ је: Пројекција сила лево од пресека „c“ у којем се траже силе. следи Н.

IV чије тетиве се секу у имагинарном зглобу „g“. онда имамо ове две једначине да постају као и код нормалног лука на три зглоба: 6 . ослоњене су на непокретна лежишта. и IV нису оптерећене. и ΣV=0. Тако у 4х3=12 услова равнотеже. имамо силе у правцу тетиве и тангенте: Из услова равнотеже носача као целине За плочу I.Носачи на три зглоба од којих је један имагинаран Посматраћемо носач на скици који се састоји од четири плоче. следе наредне две једначине: Ако плоче III. улазе 4 непознате реакције ослонаца и 2х4=8 компоненти непознатих сила у зглобовима. Критеријум 3Zp=2Zz+Zo+Zu је задовољен па је носач статички одређен. Плоче I. имамо силе у правцу тетиве и тангенте: Из услова равнотеже за плоча IV. Из услова равнотеже за плочу III. а међусобно су везане простим плочама III. II. из услова ΣH=0.

као и „2n“ компоненти сила у зглобовима. Укупан број зглобова мора бити Zz=4. тако да имамо укупно 3(n+1) услова равнотеже. Распоред зглобних веза Замислимо да смо систем раставимо на „n“ зглобова и „n+1“ поља тада добијамо „n+1“ плоча. тако да у једном пољу не буду три нити два по два у суседним пољима. Рационалан положај зглобова на једном ланцу плоча – Герберовом носачу је: 7 . Како је 3(n+1)=n+3+2n. У овим условима поред задатих активних сила фигурише и још „n+3“ непознатих реакција ослонаца. то је број услова равнотеже једнак броју непознатих. За сваку од плоча можемо поставити три услова равнотеже.Герберов носач – појам Герберов носач је праволинијски систем састављен од ланца плоча међусобно ослоњених на ослонцима који су распоређени по одређеном критеријуму.

тако да уклањањем везе. На тај начин овај настали лабилни део постаје стабилан и можемо спровести прорачун. Ако постоји само једна плоча без спољашњих елемената (плоча III. Да би ланац плоча био кинематички стабилан мора да се испуни критеријум да је. Силе у зглобовима 1. број зглобова који повезује те плоче износи Zz=Zp – 1. Оптерећење на стабилном делу носача изазива утицаје само на том делу носача. односно. 8 . плоче које су везане у ланац. 3. Из ове једнакости следи да се независно од сила у зглобовима. могу одредити из три услова равнотеже спољашњих сила за цели систем и из Zp – 1. Утицај на том не ослоњеном пару плоча може изазвати само оптерећење на њима. Прорачун реакција носача који се састој од ланца плоча своди се прорачун реакција носача који се састоји или само од једне плоче или се састоји од ланца плоча од којих је свака ослоњена бар на један ослонац. (Сл. Сл. док оптерећење на осталом делу (III и IV) изазива утицаје на целом носачу. и део V). услова да су моменти спољашњих сила на делу с једне или друге стране било кога зглоба у односу на тај зглоб једнак нули. реакције ослањања Coi. Cui. тј. а). Уклањањем тих плоча носач се дели на два просто стабилна дела (I+II део. При прорачуну на лабилном дела носача може се зглоб којим је неослоњена плоча везана за стабилни део носача заменити непокретним лежиштем. Ако у ланцу плоча има Zp плоча.Носачи који се састоје од ланца плоча Ако су плоче међусобно везане зглобом. б) тада један од делова која она повезује је лабилан (плоча IV) а други стабилан (I+II). 4 могу да се одреде методом декомпозиције. Ако две плоче ланца немају спољашњих елемената као плоче 3 и 4. Zo+Zu=3Zp – 2Zz= 3Zp – 2(Zp – 1)= 3Zp – 2Zp +2 = Zp+2. онда је то пар простих плоча са простим зглобом између њих.. 2. првобитни систем дели на два независна дела представља ланац плоча. 2Zz+Zo+Zu=3Zp.

од којих се свака везује са по једном предходно везаном граном. тада постоје две могућности: 1. и 2. д. Ослонци могу бити замењени укљештењима.С обзиром да је Zo+Zu=Zp+2. а све остале на један ослонац. Другим речима. Једна плоча је ослоњена на три ослонца. Силе V'm+1 и V’(m+1) одређујемо из услова равнотеже дела ланца с једне стране пресека кроз зглобове (m+1) и m+1: 9 . Статички одређени оквири Овде ће се разматрати затворени и вишеспратни оквири које добијамо од једне гране сукцесивним додавање по две међусобно независне спојене гране. то су оквири који представљају ланац од парова зглавкасто везаних грана. ц и Сл. сви носачи који се састоје из ланца плоча су носачи прве врсте са реалним или имагинарним зглобовима. Ове две могућности су приказане на Сл. Две плоче у ланцу су ослоњене на по два ослонца. Из свега напред наведеног закључује се да. али на једној плочи не могу бити два укљештења. а све остале на један ослонац.

ц) Лангерова греда б) Лук укрућен гредом д) Армирана греда 10 . и грана B. да су једнаки нули. одакле следи: Када су одређене силе V'm+1 и V’(m+1) и силе Hm+1 и H(m+1) као и Vm+1 и V(m+1) имамо да је: Носачи са затегом Висећи мост и слични системи а) Висећи (ланчани) мост.Хоризонталне компоненте сила у зглобовима одређујемо на основу рекурзивног обрасца добијеног из услова да су моменти у односу на зглоб „m“ свиг грана A.

Висина решетке је вертикално растојање појасева. један полигоналан.грађ. итд. и Аналитички изрази за силе у штаповима. Решеткасте плоче са горње и доње стране ограничене су са горње и доње стране са два потеза штапова које називамо горњи и доњи појас који су међусобно повезани штаповима испуне. а ако су вертикални онда су то вертикале. дипл. Такав чвор назива се прост чвор. Максвел – Кремонин план сила. Метода пресека.  Елиптичну. Важи и обрнуто. и  Решетке са сложеном испуном. 1 .СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писанo предавањe 8 Припремио: Доц. Метода чворова. класификација Решеткасти носачи се састоје од система правих зглавкасто везаних штапова. Сагласно дефиницији решеткастих носача прве врсте увек постоји бар један чвор у коме су везана зглавкасто само два штапа. и њихова примена за конструисање утицајних линија Дефиниција. систем сведемо на један једини штап. Облик решетке зависи од облика појасева. Према начину формирања решеткасте носаче делимо:  На носаче прве врсте  На носаче друге врсте Решеткасте носаче прве врсте добијамо на тај начин што полазимо од једног штапа и њему додајемо увек по два међусобно спојена зглавкасто везана нова штапа. Ако имамо решеткасти носач у коме постоји бар један прост чвор и ако уклањањем тога чвора и штапова који су у њему зглавкасто везани добијамо нови прост чвор.инж. Они могу бити просторни или у равни. а у статици конструкција изучавају се само решеткасти носачи у равни. онда је то сигурно решеткасти носач прве врсте. па сукцесивним уклањањем новонасталих простих чворова. Чворови полигоналних појасева обично леже на некој аналитичкој кривој па тако имамо:  Параболичну.  Кружну решетку.др Илија М. који могу бити:  Оба појаса су права. Сви остали решеткасти носачи припадају носачима друге врсте. Ако су штапови испуне коси онда су то дијагонале. По облику испуне решеткасте носаче делимо на:  Решетке са троугаоном испуном. МИЛИЧИЋ. ТЕМА: РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ      Решеткасти носачи – појам.  Оба су полигонална. општи појмови.  Један прав. Дужина поља решетке је хоризонтално одстојање суседних чворова горњег или доњег појаса.

. Код таквог носача непознате су:  Реакције ослонаца. "к – испуном" и сложеном испуном. Тада су Т=0 и М=0..Zo  Силе у штаповима…Zs Ако је испуњен услов Zs+Zo=2K. Метода чворова Код решеткастих носача оптерећење се преноси увек (уколико се другачије не нагласи) преко чворова.Битна карактеристика  Сваком штапу осим допунском одговара пресек који укључујући посматрани штап сече и три штапа која се не секу у једној тачки и ако и плочу делимо на два независна дела такве решеткасте плоче називамо плоче са простом испуном. По дефиницији код решетки прве врсте постоји бар један прост чвор (у коме су везана бар 2 . Када се аналитички примени метода чворова добија се велики број симултаних једначина.. и из тих услова експлицитно решити реакције свих ослонаца и силе у свим штаповима. онда се за сваки чвор могу исписати два услова равнотеже. Нормалне силе постоје и оне се називају силе у штаповима.  Постоје и други решеткасти носачи као решеткасти носачи са секундарном испуном.

Ако су у чвору везана само два штапа и чвор није оптерећен тада су силе у њима једнаке "0". Број страна једне фигуре једнак је броју правих у одговарајућим теменима друге фигуре 3.два штапа). тада су силе у колинеарним штаповима једнаке. Поступак: Максвел – Кремонин план сила Овакав начи обележавања назива се БОВ – ов начин обележавања. У чвору су везана два штапа и чвор је оптерећен. а два штапа су колинеарна. 4. и ако су два и два штапа колинеарни. У чвору су везана три штапа од којих су два колинеарна и чвор је оптерећен. Ако су 4 штапа везана у чвору од којих су два и два колинеарно везана у оптерећеном чвору. 6. Силе у колинеарним штаповима међусобно се разликују за компоненту спољашњег оптерећења у њиховом правцу. Такве фигуре називају се реципрочне фигуре. онда су у колинеарним штаповима силе једнаке а у трећем је "0". Постоји шест могућности: 1. силе у колинеарним штаповима међусобно се разликују за компоненту спољашњег оптерећења у том правцу. 2. 2. оптерећење у чвору разлажемо на компоненте од којих је једна у правцу колинеарних штапова а друга у правцу трећег штапа. 1. Ако су 4 штапа везана у не оптерећеном чвору. Тако се одређују једине две непознате у том чвору. 5. У чвору су везана три штапа и чвор није оптерећен. силе у штаповима добијају се разлагањем оптерећења на компоненте које су колинеарне са правцем штапова. 3. 3 . У сваком следећем чвору везана су само по два чвора па се из услова равнотеже срачунавају нове непознате у њима и тако редом. Сила у правцу трећег штапа једнака је компоненти спољашњег оптерећења. Сваком темену фигуре одговара један полигон сила.

6. два штапа су паралелна) уместо М=0 користи се услов суме пројекција на правац управан на осе паралелних штапова да је једнак "0". Метода пресека се може применити само ако у пољу решетке постоје три штапа која се не секу у једној тачки или више од три штапа. То се може урадити само ако се на месту укрштања стави зглоб 7. Често се чак и када штапови појасева нису паралелни уместо услова М=0 користи услов H=0 или V=0. 5. Методу пресека примењујемо и ако нас интересују силе у неким штаповима. 3 називају се Ритерове тачке. Када не постоји Ритерова тачка (тј. Такав пресек се назива Ритеров пресек. 4. Ако се штапови укрштају онда се не може нацртати Максвел – Кремонин план сила. 4 . Методу чворова примењујемо као графичку методу или као аналитичку методу кад нас интересују силе у свим штаповима. Значи Максвел – Кремонин план сила може да се нацрта само за решетке прве врсте. а тачке 1. али и међу њима да је највише три штапа у којима су силе непознате. Овакав план може да се нацрта за сваку решетку чији штапови деле раван решетке на одређен број поља. 2. Метода пресека Ритеров поступак Из услова да сума момената за Ритерову тачку једнак нули. имамо: Одакле следе силе у штаповима: 1. 2.4. 6. 3. Максвел – Кремонин план сила је реципрочна фигура решетке оптерећене задатим силама 5.

дијагонала која пада слева на десно: 5 . имамо: 𝑀𝑚 −1 1 ∙ ℎ𝑚 −1 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 О𝑚 +1 = − 𝑀𝑚 1 ∙ ℎ𝑚 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑚 +1 Из услова ΣН лево=0. Из услова ΣМm+1=0. и са "" ако је дијагонала.Аналитички изрази за силе у штаповима решетке са троугаоном испуном Код решеткастих носача штапови носе увек ознаку десног чвора. " " доњи појас. Дијагонале словом "D". а вертикале када их има словом "V". Ако је штап горњег појаса онда се обележава обично словом "О". имамо: 𝑈𝑚 = Из услова ΣМm=0. а ако је штап доњег појаса обележава се "U". Ознака угла увек има и ознаку одговарајућег штапа. Углови које штапови заклапају са хоризонталом обележавамо са "" ако је горњи појас.

имамо: Из услова ΣМm-1=0. имамо: Из услова ΣН лево=0.Из услова ΣН десно=0. дијагонала која пада слева на десно: 6 . следи дијагонала која пада с десна на лево: Решетка са вертикалама Из услова ΣМm=0.

а силу у њој изводимо из услова равнотеже чвора у којем је она везана само појасним штаповима. Из услова да је ΣVm=0. имамо: 7 . а испишу услов равнотеже ΣМm+1=0. се може добити на сличан начин када се успостави равнотежа горњег чвора (m).Из услова ΣМm-1=0. не важи за решетку са вертикалом између два поља у којем дијагонале имају супратан смер. Такву вертикалу третирамо као „допунска вертикала“. Решетка са допунским вертикалама Предходни израз за вертикалу. имамо: 𝐼 −𝑉𝑚 ∙ 𝜆𝑚 + 𝑃𝑚𝐼 ∙ 𝜆𝑚 + 𝑈𝑚 ∙ ℎ𝑚 −1 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 − 𝑈𝑚 +1 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 +1 ∙ ℎ𝑚 −1 = 0 Силе у штапу Vm.

имамо: Из услова ΣМm=0.Решетке са правим паралелним и хоризонталним појасевима Из услова ΣМm-1=0. имамо: Силе у штаповима испуне добијамо из услова да су збирови вертикалних компоненти свих сила лево односно десно од пресека “tm” и “t” једнаки нули. Одакле следи. да су: 8 .

обртања и деформацијских величина  Услови компатибилности померања чворова носача  Деформацијски независне величине штапа 1 . дипл. др Илија М. ТЕМА: ВЕЗА МОГУЋЕГ РАВНОТЕЖНОГ СТАЊА И МОГУЋЕГ СТАЊА ДЕФОРМИСАЊА (ТЕОРЕМЕ УЗАЈАМНОСТИ) Услови равнотеже  Елемента штапа  Да се подсетимо: Чворова носача Деформација носача  Везе померања.инж.грађ.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 9 и 10 и 11 Припремио: Доц. МИЛИЧИЋ.

 Могуће стање деформација 𝜀 . Када је задато могуће равнотежно стање. онда су испуњени услови равнотеже штапа 𝑑𝑁 𝑇 − + 𝑝𝑡 = 0 . pt и Pi и момената Mi је сваки систем реакција Coi . 𝑑𝑠 𝜌 𝑑𝑇 𝑁 + + 𝑝𝑛 = 0 . а затим овако помножене изразе збројимо. померања coi и cui коме сагласно једначинама (Е) одговарају деформацијске величине Δlik и τik тако да постоје обртања  и померања . која задовољавају све услове компатибилности померања чворова (Д). са померањима ослонаца 𝑐𝑜𝑖 . . 1 једначину са 𝜉 𝑑𝑠. Cui и сила у пресецима N. 𝑑𝑠 𝜌 𝑑𝑀 −𝑇 =0. 𝑇. 2 са 𝜂 𝑑𝑠. и потом извршимо парцијалну интеграцију дуж сваког штапа од краја „i“ до краја „k“ тада следи тражена веза: Где је 𝑃∙𝑠 = 𝑠 (𝑝𝑡 𝜉𝑡 𝑝𝑛 𝜂𝑛 )𝑑𝑠 + 𝑃𝑖 ∙ 𝑠𝑖 + 𝑀𝑖 ∙ (𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑖 𝐶∙𝑐 = 𝐶𝑢𝑖 ∙ 𝑐𝑢𝑖 + 𝑖 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑖 𝑖 Могуће стање равнотеже једног носача оптерећеног силама pn . 𝑐𝑢𝑖 којима одговарају обртања и померања 𝜉 . којима одговарају 𝑁. 𝜂 . Могуће стање деформација носача је сваки систем функција . и 3 сa (−𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑑𝑠. 𝑑𝑠 Множећи. T. 𝜑 𝑇 .Везе деформацијских величина. M који задовољавају услове равнотеже елемената (А) свих штапова и услове равнотеже (В) свих чворова. 𝑃𝑖 . 𝜅. 2 . T . 𝐶𝑢𝑖 . 𝜑. сила у пресецима и температурних промена Веза између могућег стања равнотеже и могућег стања деформација Нека је дат произвољан статички одређен или статички неодређен носач и у том носачу имамо два стања:  Могуће равнотежно стање када је он оптерећен силама 𝑝𝑛 . 𝑀. 𝑀𝑖 са реакцијама 𝐶𝑜𝑖 . 𝑝𝑡 .

при било ком виртуалном померању система и једнак је нули. онда овакав утицај могућег равнотежног стања зове се принцип виртуелних сила.  Принцип виртуалних сила: Другачије. Принцип виртуалних померања за систем крутих тела: Агебарски збир радова свих спољашњих сила које на систему крутих тела (систем штапова) стоје у равнотежи.Веза између могућег стања равнотеже и могућег стања деформација  Принцип виртуалних померања Када се у једначину за могуће равнотежно стање унесе оптерећење и силе у пресецима које се стварно јављају. 3 . а утицај могућег стања деформисања обележимо са цртом називамо принципом виртуалних померања. када уместо могућег стања деформисања унесемо померања и и деформацијске величине које се стварно дешавају. Принцип виртуалних померања за еластичан систем: Агебарски збир радова свих спољашњих и унутрашњих сила једног равнотежног система при било ком виртуалном померању система једнак је нули.

4 . како су десне стране ових једначина једнаке. мора да су једнаке и леве стране. (Betti – јева теорема)  Из принципа виртуалних померања.Теореме узајамности 1. имамо да је: Односно ако предпоставимо да су: Следи да је:  Из принцип виртуалних сила Односно ако предпоставимо да су: Следи да је: Према томе. рад спољашњих сила Pm и Ci првог система при померањима која изазива други систем једнак је раду спољашњих сила  Pn и Ci другог система при померањима који изазива први систем утицаја. и отуда имамо да је: Ако на носач делују два система спољашњих сила. Теорема о узајамности радова.

(Прва Rayleigh – јева теорема) Реакција ослонца 1 услед јединичног померања ослонца 2 једнака је реакцији ослонца 2 услед јединичног померања ослонца 1. 5 . Теорема о узајамности реакција. Теорема о узајамности померања. померање нападне тачке P1 у правцу те силе услед силе P2 једнако је померању нападне тачке силе P2 у правцу силе P2 услед силе P1. 3.2. (Maxwell – ова теорема) Ако на носач чији се ослонци не померају делују две јединичне силе P1 и P2.

(Друга Rayleigh – јева теорема) Реакција ослонца 1 услед јединичне силе Р једнака је негативној вредности померања нападне тачке силе Р у правцу те силе услед јединичног померања ослонца 1.4. Теорема о узајамности реакција и померања. Примена принципа виртуалних сила за одређивање померања Генералисано померање 6 .

7 .

Пуни носачи: Решеткасти носачи: 8 .

Међутим. Тада је поступак за одређивање дијаграма померања другачији. имамо да је. 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑑𝑢 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 + 𝑑𝑣 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑑𝑣 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝑑𝑢 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 / 𝑠𝑖𝑛𝛼 / 𝑐𝑜𝑠𝛼 / 𝑐𝑜𝑠𝛼 / 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝑑𝑥 = 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 → 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥 𝑑𝑦 = 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 → 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑥 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑦 Придружимо и још једну једначину 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ 𝑑𝑠 Изоставимо хоризонтална померања. Та се аналогија назива статичко – кинематичака аналогија штапа. Да би се и овај практичан проблем решили користимо аналогију која постоји између диференцијалних једначина за померање тачака осе штапа и услова равнотеже елемента правог штапа. 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ 𝑑𝑠 Да би одредили у њима померања “u” и “v” и обртања “φ” треба да се изврши интеграција истих у којима су подинтегралне величине функције “ε” “𝝒” и “𝝋𝑻 ”. 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑥 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑦. Једначине постају.Дијаграм померања пуних носача Применом принципа витруалних сила одређујемо померања и обртања у одређеном броју (коначних) дискретних тачака. 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥. У највећем броју случајева оне су компликоване функције координата тачака осе штапа. 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ ds / 𝑑𝑥 / dx 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 − 𝜑 𝑇 + 𝜑 𝑇 𝑑𝑥 𝑑(𝜑 − 𝜑 𝑇 ) −𝜘 𝜘 = =− 𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑𝑠 Размотримо сада ј – не. 9 . интеграцијом решавамо само врло једноставне случајеве ових функција познате из отпорности материјала. Значи. врло често захтева се дијаграм померања одређеног потеза штапова у унапред одређеном правцу. па је и интеграција истих компликован посао. а често бива и немогућ.

𝑇𝑓 − 𝑝 𝑓 ∙ 𝑑𝑥 − 𝑇𝑓 − 𝑑𝑇𝑓 = 0 𝑌 = 0. а обртања “ (𝜑 − 𝜑 𝑇 ) “ једнака су трансверзалним силама фиктивног правог штапа оптерећеног фиктивним расподељеним силама и фиктивним расподељеним моментима. 𝑝𝑓 = 𝜘 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑(𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑑𝑇𝑓 = 𝑑𝑥 𝑑𝑥 → 𝜑 − 𝜑 𝑇 = 𝑇𝑓 𝑚 𝑓 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 𝑇 𝑑𝑣 𝑑𝑇𝑓 = + 𝜑𝑇 𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝑝𝑓 = 𝑣 = 𝑀𝑓 𝜘 𝑀 ∆𝑇 1 = + 𝛼𝑡 ∙ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝐸𝐼 𝑕 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑚 𝑓 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 𝑇 = 𝑁 𝑇 + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝑘 ∙ 𝐸𝐹 𝐺𝐹 Померање “v” датог штапа услед спољашњих утицаја једнака су моментима "𝑚 𝑓 " . Те силе називамо еластичне тежине. Најчешће поступамо тако што фиктивно оптерећење изражавамо путем израза: 𝑀 1 𝑓 ∙ 𝑝𝑀 = 𝐸𝐼 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑓 𝑝∆𝑇 = 𝛼 𝑇 ∙ ∆𝑇 1 ∙ 𝑕 𝑐𝑜𝑠𝛼 10 . Оптерећење 𝑝 𝑓 𝑚 𝑓 замењујемо концентрисаним силама у уоченом низу тачака у којима тражимо померања и обртања. Еластичне тежине Када је фиктивно оптерећење компликовано утицаје 𝑇𝑓 𝑚 𝑓 одређујемо нумеричким поступцима. 𝑑𝑇𝑓 = −𝑝 𝑓 𝑑𝑥 𝑀𝐶1 = 0 𝑀 𝑓 + 𝑇𝑓 ∙ 𝑑𝑥 + 𝑚 𝑓 ∙ 𝑑𝑥 − 𝑀 𝑓 − 𝑑𝑀 𝑓 = 0 𝑑𝑀 𝑓 = 𝑇𝑓 + 𝑚𝑓 𝑑𝑥 И ако је сада.

односно промене угла „α„ и скоковите промене температурне разлике. Скоковита промена у функцији фиктивног оптерећења могућа је од:  Скоковите промене спољашњег утицаја.Након тога принципом суперпозиције одређујемо укупна померања. статички одређени и статички неодређени. односно дијаграм померања одређеног потеза штапова штапова тога носача може да се одреди као дијаграм сила у пресецима фиктивног носача. Код статички одређених носача фиктивни носачи могу бити и статички одређени и статички неодређени.  Скоковите промене момента инерције или висине попречног пресека. Статичко – кинематичка аналогија носача Померања у једном правцу једног носача могу да се одреде као силе у пресецима једног кресподентног (одговарајућег) фиктивног носача. Фиктивно оптерећење од расподељених момената такође изражавамо на основу: 𝑁 𝑓 𝑚𝑁 = ∙ 𝑡𝑔𝛼 𝐸𝐹 𝑓 𝑚𝑡 = 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑡𝑔𝛼 𝑇 𝑓 𝑚𝑇 = 𝑘 ∙ 𝐺𝐹 Скоковита промена у фиктивном оптерећењу расподељених момената могућа је од:  Скоковите промене спољашњих утицаја  Скоковите промене попречног пресека  Полигоналног облика осе штапа. Код статички неодређених носача фиктивни носачи могу бити лабилни. Штапови тога носача ослоњени су и међусобно везани. Статички неодређене величине 11 . тако да гранични услови по силама тога носача морају бити једнаки граничним условима по померањима стварног носача. Фиктивни носач је прав носач управан на правац у коме се тражимо померања.  Полигоналног облика осе штапа.

12 .фиктивног носача редовно одређујемо као померања или обртања стварног носача применом принципа виртуалних сила .

У случајевима када је број степени слободе померања фиктивног носача једнак броју статичке неодређености задатог носача. 𝑙 2 𝑃 ∙ 𝑙2 𝑙 𝑀𝑎 ∙ ∙ ∙ 𝑙 − ∙ =0 2 3 8 2 𝑀𝑎 = Решеткасти носачи 13 3 ∙𝑃∙𝑙 16 . онда се фиктивни носач може искористити за решавање статички неодређених величина задатог носача.

14 .

Под утицајем спољашњих сила и сила у пресецима систем штапова и систем чворова су у равнотежи. Mki и силе Sik.инж. ТЕМА: МЕТОДА СИЛА – УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ НОСАЧА. др Илија М. да се прикажу у функцији оптерећења и статички независних величина X1 X2. ОСНОВНИ СИСТЕМ И УСЛОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И ПОМЕРАЊА ТАЧАКА НОСАЧА Да бисмо исписали услове равнотеже носача замислимо да смо кружним пресецима исекли све чворове и тиме носач раставили на Zs независних штапова и К независних чворова. замењујемо силама и моментима на крајевима штапова.грађ.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 12 и 13 и 14 Припремио: Доц. тј. X3. МИЛИЧИЋ. Услови равнотеже сила и момената у чвору гласе: 𝑁𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑇𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑖 + 𝑃𝑖𝑥 = 0 𝑁𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑇𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛽𝑖 + 𝑃𝑖𝑦 = 0 𝑀𝑖𝑘 + 𝐶𝑢𝑖 + 𝑀𝑖 = 0 1 (5) . Nik=Sik+Rx/2 (1) Nki=Ski+Rx/2 (2) Tik=(Mik – Mki)/lik+RyξR’ (3) Tki=(Mki – Mik)/lik – RyξR (4) Једначинама (1) – (4) су силе на крајевима штапа приказане у функцији момената Mik. Утицај штапова на чворове и обрнуто. Из услова равнотеже штапова могу да се срачунају силе и моменти на крајевима штапова. СТАТИЧКИ НЕОДРЕЂЕНЕ ВЕЛИЧИНЕ. дипл.

моменти укљештења и силе у пресецима не могу одредити само из условасамп равнотеже тог пслпнаца. мпменти укљештеоа и силе у пресецима не мпгу пдредити из носача. Zk + m — момената M ik и Mki. величина већи пд брпја једначина равнптеже чвпрпва нпсача. Zu – момената укљештења Cui. оне могу да се напишу у облику: 𝑆𝑖𝑘 ⋅ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑀𝑘𝑖 − 𝑀𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑖 + 𝐻𝑖 = 0 𝑙𝑖𝑘 𝑆𝑖𝑘 ⋅ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑀𝑘𝑖 − 𝑀𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛽𝑖 + 𝑉𝑖 = 0 𝑙𝑖𝑘 (6) 𝑀𝑖𝑘 + 𝐶𝑢𝑖 + 𝑀𝑖 = 0 Где је: 1 2 1 𝑉𝑖 = 𝑃𝑖𝑦 + 2 𝐻𝑖 = 𝑃𝑖𝑥 + 𝑅𝑥 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑅𝑦 ∙ 𝜉𝑅′ ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 𝑅𝑥 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑅𝑦 ∙ 𝜉𝑅′ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 (7) Услови (6) у којима су све непознате унутрашње силе приказане у функцији статичких независних величина штапова су тражени услови равнотеже носача. а за Tik вредност која је дата једначином (3).Када у једначине (5) за Nik унесемо вредност која је дата једначином (1). пднпснпстатичких када је брпј неппзнатих статичких равнотеже чворова носача. Преглег могућих варијанти броја непознатих и броја једначина: брпј једначина брпј неппзнатих Статички пдређени нпсачи: Статички препдређени нпсачи: Статички непдређени нпсачи: Статички неодређеним носачима називамо носаче Статички неодређеним носачима називамп нпсачекод кпдкојих кпјих се се реакције реакције ослонаца. Zs – сила Sik . односно када јетпг број непознатих величина већи од броја једначина услпва равнптеже нпсача. 2 . Према томе укупан број услова равнотеже носача једнак је 2K + m. У њима је непознато: Zo – реакција ослонаца Coi.

. . и Mi. Xn. Mik. равнотежног стања носача када је он оптерећен 3 . . Слободни чланови једначина (6) су величине Hi. . . Ако са: означимо реакције ослонаца. које зависе само од оптерећења носача p. Те величине називамо статички независним или статички неодређеним величинама носача и обележавамо их са X1. Mik или неке линеарне хомогене функције тих величина: Да би величине X дефинисане овим једначинама биле статички независне. па решења система једначина (6) и (8) могу да се прикажу као линеарне функције оптерећења p и величина X1. У том случају n једначина (8) са 2K + m једначина (6) чине потпун систем од zo + zu + zs+ zk +m линеарних једначина са zo + zu + zs+ zk +m непознатих величина Cj.0. . Xn. Sik. За статички неодређене величине могу да буду изабране или неке од непознатих Cj{Coj или Cuj).Разлика између броја непознатих и броја једначина: је број непознатих величина које могу да се изаберу произвољно а да услови равнотеже буду задовољени. функције F морају да буду међусобно независне и независне од услова равнотеже (6). Sik. моменте укљештења и статички независне величине појединих штапова које добијамо решењем система једначина (6) и (8) стављајући сукцесивно да је: Општа решења ових једначина могу да се прикажу у облику: Величине Cj0. Xn. X2. Vi. Sik. моменти укљештења и статички независне величине штапова.0 су реакције ослонаца. . а слободни чланови једначина (8) су статички неодређене величине X1. Mik. . X2. X2. .

. M 2 . .. M 0 . на основу којих оне могу лако да се испишу.m.. n) су реакције ослонаца. При чему су: (10) M  M 0  X 1M1  X 2 M 2  .. Утицаји у основном систему биће једнаки утицајима у датом статички неодређеном систему када у њему уклоњене везе заменимо њиховим реакцијама X1 до Xn.оптерећењем p.. једначине (9) и (10) имају једноставна статичка значења. T  T0  X 1T1  X 2T2  . сагласно принципу суперпозиције. као спољашње оптерећење. Mik..m... стање X n = 1.. M 1 .. Sik.. 2. Кратко ћемо та стања звати стање X 1 = 1. N 2 . N1 .. Mm... (за m = 1. Ако уместо произвољних линеарних функција непознатих Cj.. тј. Cj. N 0 . Величине Cj. представљају реакције и силе у пресецима тог статички одређеног носача када на њега. Овај став следи из једначина (9) и (10) и обрнуто. .. (11) . M n . Sik. N n ..m. Mik. Mik..  X n M n .m. Tm. моменти укљештења и статички независне величине штапова n међусобно независних равнотежних стања неоптерећеног носача. Mik.  X n N n . Sik. а реакције и силе у пресецима унутрашњег равнотежног стања Xm = 1 датог носача представљају утицаје у основном систему када је он оптерећен само силом Xm = 1. T0 . Tn .0. Кратко ћемо то равнотежно стање у следећем звати стање Xi = 0.. n међусобно независних унутрашњих равнотежних стања носача. односно ако за статички неодређене величине изаберемо одређене компоненте реакција спољашњих или унутрашњих веза носача.m односно Nm. а када су све статички неодређене величине носача једнаке нули. Реакције и силе у пресецима равнотежног стања Xi = 0.. односно N0. силе у пресецима стања Xi = 0.  X nTn .0. T2 . делује само сила Xm = 1. те једначине могу да се напису полазећи од овог става.. Sik... Cj... Такође и силе у произвољном пресеку носача могу да се прикажу као линеарне функције статички неодређених величина у облику: N  N 0  X 1 N1  X 2 N 2  . а реакције и силе у пресецима равнотежног стањa Xm = 1.. X 2 = 1 до X n = 1.. за статички неодређене величине изаберемо неке од непознатих спољашњих или унутрашњих сила. представљају тада реакције и силе у пресецима које оптерећење p изазива у оном статички одређеном носачу који добијамо када из датог статички неодређеног носача уклонимо везе чије смо реакције изабрали за статички неодређене величине. T0.m.... односно силе у пресецима унутрашњих равнотежних стања X 1 = 1.0. T1 .. .. M0. Утицаји у статички неодређеном носачу на левој страни једначина (9) и (10) једнаки су одговарајућим утицајима у основном систему на десној страни тих једначина који су. Реакције и силе у пресецима равнотежног стања Xi = 0 представљају утицаје у основном систему услед оптерећења p. Систем који добијамо када из датог статички неодређеног носача уклонимо везе чије смо реакције изабрали за статички неодређене величине називамо основни систем тог носача.. стање X 2 = 1. приказани као збир утицаја од оптерећења p и сила X1 4 . При сваком од ових стања је једна од статички неодређених величина једнака јединици а све остале једнаке нули..

статички неодређене величине су моменат савијања и резултанта унутрашњих сила у том пресеку која је тада непозната и по величини и по правцу. За формирање основног система стоје нам на расположењу четири основне могућности приказане на слици 1. да у неком пресеку датог носача круту везу заменимо зглавкастом везом и тиме деловима лево и десно од тог пресека омогућимо релативно обртање. тј. Статички неодређена величина је тада пар момената – моменат савијања у том пресеку носача. 5 . тј. Статички неодређена величина је тада моменат уклештења. крута веза у пресеку штапа на слици 2а може да се замени везом на слици 2b преко које може да се пренесе само трансверзална сила у том пресеку. Ако у посматраном пресеку уклонимо све везе. Статички неодређена величина је тада реакција ослонца.  Прво. слика 1d. При формирању основног система неког вишеструко статички неодређеног носача у једном пресеку може да се уклони и више од једне везе. да из датог носача уклонимо неко од његових укљештења и тиме укљештеном пресеку омогућимо обртање. да у неком пресеку датог носача круту везу заменимо клизајућим зглобом и тиме деловима лево и десно од тог пресека омогућимо релативно транслаторно померање у правцу који заклапа угао α са осом штапа. нормална и трансверзална сила у том пресеку. слика 1c. Ову резултанту замењујемо њеним компонентама. слика 2d. реакција Cj статички неодређеног носача једнака је алгебарском збиру реакција основног система.  Четврто. Статички неодређена је тада пар сила – компонента резултанте унутрашњих сила у том пресеку носача.  Друго. слика 2c. а у правцу у коме је омогућено померање. слика 1b. За α = 0 клизајући зглоб прелази у подужни зглоб.  Треће. На пример. Обично су то компоненте у правцу осе и управно на правац осе. а статички неодређена је нормална сила у посматраном пресеку. да из датог носача уклонимо неки од његових ослонаца и тиме ослоњеном чвору омогућимо померање у правцу ослонца. ако штап на том месту потпуно пресечемо. а за α = π/2 клизајући зглоб постаје попречни зглоб. У том случају утицај уклоњених веза замењујемо одговарајућим бројем статички неодређених величина. слика 1а. компоненте које добијамо разлагањем те силе у правцу осе штапа и на правац који са осом заклапа угао α. Статички неодређене величине на том месту су моменат савијања X1 и нормална сила X2. а статички неоређена је трансверзална сила у том пресеку. Cj0 од оптерећења и од сила X 1 до X n . Некада је корисно да за статички неодређене силе изаберемо и неке друге компоненте резултанте унутрашњих сила.до Xn. на пример. На пример.

нити величине од којих може да се формира ма и једна линеарна форма а1X1 + + а2X2 + . Постоји више начина на који ове једначине могу непосредније да се изведу. аnXn чија вредност може да се срачуна из тих услова. али је и дуг и заметан. Први начин је принцип виртуалних сила – који важи како за статички одређене тако и за статички неодређене носаче. а тиме ћемо уједно указати и на значења која ове једначине имају. тај принцип гласи: (1)  C ji c j    M i  Ni  TiT ds s 6 . . Xn не могу да буду силе и моменти који могу да се срачунају из услова равнотеже носача. Тиме је појам статички неодређених величина знатно сужен у односу на њихову дефиницију дату једначинама (9). X2 . Написан за унутрашње равнотежно стање Xi = 1 као једно могуће равнотежно стање носача. кинематички просто стабилан основни систем. Закључак: Статички неодређене величине X1. Тај директан поступак да се испишу условне једначине и срачунају статички неодређене величине је у основи елементаран. тј. и овде се показују два начина извођења. за статички неодређене величине усвојили смо реакције одређених спољашњих и унутрашњих веза носача. Условне једначине за статички неодређене величине Величине X1 до Xn не могу да се одреде из услова равнотеже носача. Њих можемо одредити из услова компатибилности деформације носача. И поред тога могућности избора статички неодређених величина су велике. . .Увођењем појма основног система. За статички неодређене величине може бити изабран само онај систем сила и момената коме одговара статички одређен. .

T  T0   X kTk . .Када у ову једначину за κ. даљом трансформацијом: Из ове једначине за i = 1.   0 k k  t  i 0   GF  k 1 k 1    EF   (3) (4) Односно. 2. n добијамо систем од n једначина са n непознатих X1 до Xn. са вредности: n n n k 1 k 1 k 1 N  N0   X k N k .  i T (деформацијске величине које се у носачу стварно јављају) унесемо вредности дате изразима: M t o N T (2)   t . . 𝛿𝑖⊗ = 𝛿𝑖0 + 𝛿𝑖𝑡 + 𝛿𝑖𝑐 7 (7) . T  k EI h EF GF а затим за N. T i M. . Овај систем једначина представља условне једначине за статички неодређене величине са ознакама: И ознаком.    t t o . M  M 0   X k M k добијамо: n  t o    1      C c M M X M  ji j   i  EI  0   k k  t h  k 1    s  n n  1     k  o  Ni  N  X N   t  T T  X k Tk   ds.

…. … .... а са Δl стварна промена дужине штапа: 𝑆∙𝑙 (18) ∆𝑙 = + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝐸𝐹 При чему сила у штапу S датог статички неодређеног носача услед датих спољашњих утицаја може. ….. …… ….2. (18). 𝑋1 ∙ 𝛿𝑛1 + 𝑋2 ∙ 𝛿𝑛2 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿𝑛𝑛 + 𝛿𝑛⊗ = 0 Решеткасти носачи За решеткаст носач чији штапови примају само аксијалне силе. …. сагласно једначинама (4). …... …. 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 𝑠 𝑆𝑖 ∙ ∆𝑙 (17) 𝑠 Где је са Si обележена аксијална сила у произвољном штапу решетке при стању Xi=1. (19) добијамо: 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝑗 Односно: 𝑋𝑘 ∙ 𝑘 𝑠 𝑆𝑖 ∙ 𝑆𝑘 ∙𝑙 + 𝐸𝐹 𝑠 𝑠 𝑙 𝑆𝑖 ∙ ∙ 𝑆0 + 𝐸𝐹 𝑆𝑖 ∙ 𝑆0 ∙𝑙+ 𝐸𝐹 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝑆𝑘 + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝑘=1 𝑆𝑖 ∙ 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 − 𝑠 i= 1. (8) 𝑖 = 1.. да се прикаже у облику: 𝑛 𝑆 = 𝑆𝑜 + (19) 𝑋𝑘 ∙ 𝑆𝑘 𝑘=1 Из једначина (17). …. принцип виртуалних сила написана за унутрашње равнотежно стање Xi = 1 гласи: 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝑁𝑖 ∙ 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑠 𝑁𝑖 ∙ 𝑠 Односно. n 8 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 (20) . 𝑛 𝑘=1 Или у развијеном облику: 𝑋1 ∙ 𝛿11 + 𝑋2 ∙ 𝛿12 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿1𝑛 + 𝛿1⊗ = 0 𝑋1 ∙ 𝛿21 + 𝑋2 ∙ 𝛿22 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿2𝑛 + 𝛿2⊗ = 0 (9) ….. …. …. …. 2.Оне могу да се напишу краће у облику: 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑖𝑘 + 𝛿𝑖⊗ = 0.

када за статички неодређене величине изаберемо реакције одређених спољашњих или унутрашњих веза носача. 2.са ознакама: 𝑆𝑖 ∙ 𝑆𝑘 ∙𝑙 𝐸𝐹 𝑆𝑖 ∙ 𝑆0 ∙𝑙 𝐸𝐹 𝛿𝑖𝑘 = 𝑠 𝛿𝑖0 = 𝑠 𝛿𝑖𝑡 = (21) 𝑆𝑖 ∙ 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝑠 𝛿𝑖𝑐 = − 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 и са раније уведеном ознаком (7). k = 1. δac – услед померања ослонаца cи δak – услед силе Xk = 1. . односно из једначине (23) када уочимо да су у датом статички неодређеном носачу генералисана померања δi (i =1. n) која одговарају статички неодређеним величинама Xi (i = 1. условне једначине за статички неодређене величине могу да се изведу једноставним геометријским расуђивањем.. а са δac одговарајуће померање у основном систему услед утицаја Z и то: δa0 – услед оптерећења p. Померања статички неодређеног носача. претходног поглавља могу да буду произвољно изабране. систем једначина (20) прелази у систем (8) за који важи све оно што је за њега већ речено. n. могу да се срачунају суперпозицијом одговарајућих померања у основном систему. δat – услед температурних промена t° и Δt°. 2.. сагласно једначинама (3). . . Међутим. 2. . када у прорачун статички неодређеног носача уведемо појам основног система. . Генералисана померања која одговарају статички неодређеним величинама као генералисаним силама приказана су на слици 1. n) као генералисаним силама једнака нули. Ако са δa обележимо померање у статички неодређеном носачу на месту a услед задатих спољашњих утицаја. . тј. . слично као и реакције и силе у пресецима тих носача. Померања тачака статички неодређених носача Изводећи једначине (9) ништа нисмо претпоставили о статички неодређеним величинама па оне. 9 . . . тада је: (28) 𝛿𝑎 = 𝛿𝑎0 + 𝛿𝑎𝑡 + 𝛿𝑎𝑐 + 𝑋1 ∙ 𝛿𝑎1 + 𝑋2 ∙ 𝛿𝑎2 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿𝑎𝑛 Односно: 𝑛 𝛿𝑎 = 𝛿𝑎⊗ + Где је као и раније: 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑎𝑘 (29) 𝑘=1 𝛿𝑎⊗ = 𝛿𝑎0 + 𝛿𝑎𝑡 + 𝛿𝑎𝑐 Условне једначине за статички неодређене величине добићемо из једначине (22).

n. Када је статички неодређен моменат савијања у пресеку. на основу једначине (29) могу да се напису у облику: 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑖𝑘 + 𝛿𝑘⊗ = 0. . δki. одговарајуће генералисано померање је компонента померања ослоњене тачке носача у правцу ослонца слика 1a. . а када је статички неодређена компонента резултанте унутрашњих сила у пресеку. δkt. Изузетак би била само померања еластичних ослонаца и обртања еластичних укљештења. померања ослонаца и сиlа Xk = 1. i = 1. 2. али њих избегавамо тиме што уместо реакција еластичних ослонаца и укљештења. 𝜹𝒌⊗ . . У датом статички неодређеном носачу ова померања једнака су нули. k = 1. 𝑛 𝑖=1 Тиме смо дошли до условних једначина за статички неодређене величине. δik. генералисано померање је релативно обртање тог пресека у односу на опорац. 𝑘 = 1. температурних промена. 2. а када је статички неодређена аксијална сила (пар сила) ослоначког штапа генералисано померање је релативно померање те тачке у односу на опорац. 2. δkc. слика 1c. имају ужа и конкретнија значења. . слика 1d. Померања δko. .Када је статички неодређена реакција неког ослонца. слика 1e.. n од оптерећења. које се од једначина (8) разликују само по томе што величине Xk. слика lb. . генералисано померање је релативно транслаторно помeрање бесконачно блиских пресека у том правцу. . Услови да су померања δi. одговарајуће генералисано померање је релативно обртање бесконачно блиских пресека с једне и друге стране пресека. одговарајуће генералисано померање је обртање укљештеног пресека. У основном систему датог носача ова померања различита су од нуле.2. а у правцу који са осом носача заклапа угао α.1 дата су једначинама (6). n. … . сагласно изразима за померања која су изведена у поглављу 3. а када је статички неодређен моменат савијање (пар момената) у укљештеном пресеку носача. Када је статички неодређен моменат неког укљештења. . 10 . у датом носачу једнака нули. .3. k = 1. слика 1f. за статички неодређене уводимо силе ослоначких штапова и моменте савијања у укљештеним пресецима.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful