Traktori i pogonske mašine

Biblid: 0354-9496(2006) Il: I, p.60-65
UDK:631.372
Tractors and power machines
č rad
Scientific paper
DOSADAŠNJI TRENDOVI I PERSPEKTIVE
PROIZVODNJE I Š Ć BIODIZELA U SVETU
PREVIOUS TRENDS AND PERSPECTIVES OF
PRODUCTION AND USE OF BIODIESEL IN THE WORLD
Furman T, ć R., ć M, Savin L., ć M'
REZIME
Porast proizvodnje biogoriva u svetu je veoma intenzivan. Proizvodnja etanola je ć za
dva puta, a biodizela za tri puta u poslednje 4 godine. Supstitucija mineralnih goriva
biogorivom ć u najskorije vreme ć 20% u više zemalja u svetu. Postoje č iskustva
u ekonomiji proizvodnje biigoriva koja se prenose u nove zemlje potencijalne đ č uz
š ć novih sirovina i novih tehnologija. Na pomolu je nova generacija tehnologija za
proizvodnju biogoriva koje ć biti znatno isplativije i produktivnije uz proširenje vrsta
potencijalnih sirovina.
č č   biogoriva, etanol, biodizel, perspektive
SUMMARY
An increase in biodiesel production in the world is very intensive. The ethanol production has
been increased a twice, and biodiesel production three times in the last 4 years. The
substitution ofmineralfuelfor biodiesel is going to exceed 20 % recently in many countries in
the world. There is significant experience in biodiesel economy production, which is
transferred in new countries that have potential for producing and usage of new raw material
and new technology. There are the new generations ofbiodiesel technology in sight that will be
more profitable and more productive with spreading the kind ofpotential raw material.
Key words: biofuel, ethanol, biodiesel, perspectives
UVOD
Održivi razvoj društva sve više se veže za energetske resurse. Obnovljivi izvori energije
predstavljaju osnovu održivog razvoja. Pri tome se podrazumeva da su oni energenti obnovljivi
koji se troše istom brzinom kojom se i obnavljaju.
Istorijski posmatrano razvoj motora je baziran na obnovljivim energentima. Još 1925 godine je
Henri Ford izgovorio č č koje i danas navode na razmišljanje "U svakom ć biljke
koja može da fermentiše nalazi se gorivo". đ je poznato da je prvi motor Rudolfa Dizela
• Prof dr Timofej Furman, Prof dr Ratko ć Mr Milan ć Doc. dr Lazar Savin, MIrko ć
dipl.ing., Poljoprivrednifakultet, Trg D. ć 8, Novi Sad
60
Traktori i p/m
Tractors and p/m
Dosadašnji trendovi i perspektive proizvodnje ..
Provious trends and perspectives of producti...
Furman, T., et al.
Vol.II.No.l. p.60-65, 2006.
pokretan paljenjem varnice mešavine ulja kikirikija i ulja konople. Posle osam decenija
zaobilaznog puta u eri nafte, biogoriva su se vratila - potpomognuta ć kombinacijom
naprednih tehnologija, sve ć š ć za č okolinu, podrškom
poljoprivrednih đ č (farmera) i visokim cenama nafte. Glavna biogoriva su etanol i
biodizel. l pored č da etanol č 90% ukupnih biogorivatrend razvoja proizvodnje
biodizela je izražen sa intenzivnijim rastom. Proizvodnja etanola je ć dvostruko od
2000. godine, dok je proizvodnja biodizela ć za preko tri puta. U đ sa tim
proizvodnja nafte je u istom periodu č za svega 7%.
PROIZVODNJA BIOGORIVA USVETU
5.000
15,000
  --'9"'-90--'-'99-'--,,,,,.---1
2005
Sl.1. Proizvodnja etanola u svetu
Fig.l. Ethanol production in the world
Milibnililar8

3QOOO
-
25.000
10000
Svetska produkcija biogoriva je u stalnom porastu. U bliskoj prošlosti je ć zemlja u
proizvodnji metanola bio Brazil. U 2004. godini je etanol dobijen iz š ć trske č 40%
motornog benzina. Ovo je bio podsticaj i drugim zemljama da slede taj primer, č nakon
naglog poskupljenja nafte na svetskom tržištu. Na ovaj č biogoriva nisu više pomodarstvo
ć realnost koja nastupa. Mnogi energetski č veruju da biogoriva imaju potencijal da
u toku narednih decenija istisnu č č nafte širom sveta.
Etanol
Etanol se dobija fermentacijom biljnih š ć   a
kada je č o skrobnim biljkama skrob
predhodno mora da se pretvori u š ć U
koncentracijama 10-20% etanol može da se
dodaje motornim benzinima bez potrebe bilo
kakvih modifikacija na motorima, u suprotnom,
š ć ć koncentracije, moraju se
izvršiti modifikacije na motorima. I pored
č da veliki procenat etanola odlazi u
preradu za dobijanje alkoholnih ć ili za
industrijske potrebe (oko 25%) ostaje ć
procenat za pogonsko gorivo motora.
Dosadašnja iskustva govore da je produkcija
metanola u direktnoj korelaciji sa kretanjem cena nafte na svetskom tržištu. Ovo đ
istorija proizvodnje etanola u Brazilu od 1931 godine do danas. č se dešavalo i SAD-u.
Potsticanje proizvodnje je direktno vršila država merama poreske politike i š ć za
mešanje mineralnih goriva sa etanolom što je privuklo investitore i ć brz napredak.
č je pomenuti iskustvo Brazila u pogledu đ motora novom gorivu.
Podstaknuti od strane države raznim vidovima olakšica u Brazilu se sredinom 1980-ih godina
prodaja vozila na pogon sa č etanolom popela na 96% ukupno prodatih vozila na
benzinski pogon. U trenutku kada je cena nafte č pala došlo je do dispariteta cene
goriva i vlasnici vozila č su motori bili đ za rad sa etanolom bili su hendikepirani te
je kraje 1997 godine prodaja vozila na etanol pala na 0,03%. Ovo je bez sumnje č
pouka koju su đ č dizel motora bez sumnje shvatili. Epilog svega je da je razvijen
motor koji je fleksibilan na vrstu goriva u smislu koncentracije etanola u mineralnom gorivu.
Ovome treba dodati č uticaj na makroekonomsku politiku. Prema podacima koji su na
raspolaganju od 1970 do današnjih dana Brazil je uštedeo oko 50 milijardi dolara na ime
troškova uvoza nafte što je desetostruki iznos nacionalnih investicija u subvencije i tako
61
Traktori i p/m
Tractors and p/m
Dosadašnji trendovi i perspektive proizvodnje ..
Provious trends and perspectives ofproducti...
Furman, T., et al.
Vol.l1.No.1. p.60-65, 2006.
ć otvaranje više od milion novih radnih mesta.
Još jedna pouka o etanolu je evidentna. Razvojem tehnologije najnovije fabrike etanola su
fleksibilne u pogledu proizvodnog programa i mogu jednako efikasno proizvoditi i etanol i
š Ć Koja od ovih proizvodnju ć biti aktuelna u datom trenutku i u kom odnosu zavisi od
tržišta koje definiše Cenu Š Ć i etanola. Na ovaj č fabrike su ekonomski mnogo sigurnije
i investiranje u razvoj bezbednije.
Tab.l. ć svetski đ č biogoriva
T, b l Th la b' d' l d 'h ld a . , e rKest lO lese: pro ucer ln t e wor
č Udeo u svetskoj
Zemlja ( .000.000 litara) proizvodnji Primarna sirovina
(% )
Etanol
Brazil 15.110 37 ć trska
SAD 13.390 33 Kukuruz
Kina 3.650 9 Kukuruz, manioka i ostale žitarice
Indija 1.750 4 Ć trska, manioka
Francuska 830 2 ć repa, pšenica
Biodizel
č 1.310 50 Seme repice, seme suncokreta
Francuska 440 17 Seme repice
ItaIiia 400 15 Seme suncokreta, seme repice
SAD 95 4 Soja
Danska 88 3 Seme repice
Biodizel
Biodizel je drugo po č biogorivo koje Se
danas koristi. Dobija se od biljnih ulja ili
animalnih ć mešanjem sa alkoholom
uz dodatak katalizatora (transesterifikacija).
Glavni nuzproizvod je glicerol. Evropa
proizvodi 95% biodizela, uglavnom iz semena
uljane repice i suncokreta. SAD naglo
ć proizvodnju biodizela i od 1,9
miliona litara 1999. godine ć je
proizvodnju na 95 miliona litara 2004. godine.
MitiOflilitara
3o00,------------ ---,

2500
2000
1500
1000
500
       
Sl. 2. Proizvodnja biodizela u svetu
Fig.2. Biodiesel production in the world in
the world
I druge zemlje su krenule za tim primerom.
Kina je u februaru 2005. godine donela zakon
po kome ć do 2020. godine l 0% energije
nacije poticati iz obnovljivih izvora. Za
ostvarenje tog cilja neophodno je unaprediti
proizvodnju sirovina pri Č se posebno č gajenje uljanih biljaka. č je situacija u
Meleziji i Indoneziji č sve ć potrebe za gorivom uveliko nadmašuju njihove proizvodne
kapacitete, istovremeno su oni i dva ć đ č palminog ulja. Obe zemlje ubrzavaju
proizvodnju biodizela sa ciljem da podmire sopstvene potrebe za gorivom, ali i da zadovolje
sve ć evropsko tržište. Oktobra 2005. godine malezijska vlada je predložila da do 2007, sva
62
Traktori i p/m
Tractors and p/m
Dosadašnji trendovi i perspektive proizvodnje ..
Provious trends and perspectives of producti...
Furman, T., et al.
Vol.11.No.1. p.60-65, 2006.
goriva sadrže 5% biodizela koje se zasniva na palminom ulju.Indija č znatne prihode od
investiranja u proizvodnju biodizela. Podstaknuta je proizvodnja biodizela u 100 sela na bazi
semena indijske bukve. Po svojim potencijalima sirovina Indija bi mogla da bude ozbiljni
č biodizelom, ć u vidu da je cena prerade biodizela u Indiji 1/3 cene prerade u
Evropi.
Biogoriva mogu da potpomognu mnogim zemljama u razvoju da č brojne ekonomske,
ekološke i socijalne troškove naftnih goriva s kojima se č industrijalizovane zemlje.
ć tropskih zemalja nije bogata nalazištima nafte ali imaju prednost u potencijalima za
proizvodnju biogoriva ć klimatskim uslovima koji pogoduju ć produkciji
tropskih biljaka bogatih uljima, skrobom i š ć   kao i relativno velikim slobodnim
površinama i jeftinijoj radnoj snazi.
Ć BIOGORIVA
SU. Prognoza energetskih potreba i energetskih
izvora do 2100. godine
Fig. 3. Global clean energy scenario
• Nuclear enargy
    Đ
Caal

Renewabl.e • Nat:ural gaa • Oil
l:zvori Prirodni gas Naft;a
so '"i
Nema nikakve sumnje da ć biogoriva igrati znacaJnu ulogu u ć Pri tome se
postavlja č pitanje: koliko biogoriva može da se proizvede održivom proizvodnjom.
Vekovima su ljudi gajili biljke za potrebe ishrane i u tome postizali nesumnjive rezultate,
đ ć ih selekcilom u željenom
pravcu. Nove tendencije uz upotrebu
genetskog inžinjeringa ć
usmeravanje gajenja biljaka u pravcu
postizanja što ć energetske vrednosti
(soja sa 50% više ulja uz č
proteinske vrednosti ...).
Razvoj tehnologija konverzije daje za
pravo č da se supstitucija
mineralnih goriva biogorivima u
narednim godinama ubrzava. đ č
automobila DaimlerChrysler đ da
bi do 2015. tržište biodizela moglo
zauzeti 10% tržišta dizela u Evropi..
č vladina agencija procenjuju da
bi do 2030. biodizel i etanol mogli da
istisnu đ 25 i 50% č goriva
koja se dobijaju od nafte. Ove
predpostavke se uklapaju u č da
se do 20100. godine ukupna energija
obezbedi iz obnovljivih izvora. Ovo je i
šansa i obaveza, pre svega poljoprivrede. U č fazi, naftne kompanije, su imale otpor ka
razvoju i đ biogoriva u potrošnju. U današnjim uslovima postoji više razloga da iste
potpomognu razvoj biodoriva iz više razloga. Sve strožiji standardi u pogledu emisije izduvnih
gasova ć sve ć primenu biogoriva kao racionalno rešenje. Sve ć broj naftnih
kompanija se ć razvoju naprednih tehnologija i potpomažu hemijske i biohemijske
kompanije u proizvodnji biogoriva. Pojavljuju se na tržištu kao nuzproizvodi u proizvodnji
biogoriva u vidu č masa na bazi biobaze pa do novih vrsta tkanina ili samih enzima
potrebnih za pravljenje nekih naprednih biogoriva.
63
Traktori i p/m
Tractors and p/m
Dosadašnji trendovi i perspektive proizvodnje ..
Provious trends and perspectives of producti. ..
Furman, T., et al.
Vol.l1.No.1. p.60-65, 2006.
Nije bez č ni č da okretanje biogorivima u svakoj zemlji doprivosi nacionalnoj
bezbednosti ć u vidu ć stepena samodovoljnosti u energetskom smislu. Osim
toga proizvodni pogoni biogoriva su znatno manjih kapaciteta u odnosu na rafinerijska
postrojenja te mogu biti dispergovana i time obezbediti ć sigurnost rada.
EKOLOGIJA
U pozadini razvoja primene biogoriva je svakako i ekologija. Sama č da je primena
biogoriva korak ka održivom razvoju govori o ekološkom aspektu. Ovde svakako treba imati u
vidu i pozitivne i negativne aspekte. Nekontrolisana ekspanzija uzgoja biljnih vrsta usmerenih
ka proizvodnji biogoriva može biti opasna po opstanak proizvodnje hrane. Osim toga zamena
višegodišnjih biljnih vrsta (šuma) jednogodišnjim č na promenu ekosistema koji može
imati negativne posledice. Poseban problem mogu č otpadne materije koje nastaju u toku
proizvodnje biogoriva, o č se mora posebno voditi č Uticaj proizvodnje biogoriva na
globalnu prirodu, atmosferu i divlje životinje je do danas bio veoma mali, pogotovo ako se
uporedi sa rizicima i direktonom uticaju đ i prerade nafte. Naravno treba biti oprezan i
imati u vidu ć posledice u č naglog porasta proizvodnje biogoriva.
IOC o
Sirovine
   
• Etanol
IIBJQdiZeI

Semen:.. 'fJIce
(EU)
I<ukuruZ ••••••••
(SAD)
Secematni<a•••••••••••••

Pirika (vma ,trave> ••••••••••••••
(SAD proGena)
Soja
(SAD)
1000 lOOO 3000 4000 5000 6000
litara po hektaru
Sl.3. Prinosi biogoriva od č sirovina
Fig.3. Biodiesel yieldfrom different raw material
U pozitivne posledice proširenja upotrebe biogoriva svakako spada i umanjenje emisije štetnih
materija putem izduvnih gasova. To se pre svega odnosi na ugljen monoksid, ugljovodonike,
sumpor dioksid i č č đ Istini za volju u č malih koncentracija biogoriva u
mineralnim gorivima ć je pojava emitovanja ć č azotnih oksida što se može
eliminisati aditivima za bolje sagorevanje i đ konstrukcije motora. Posebna
prednost biogoriva je njegova CO
2
neutralnost jer je poznato da se ukupna č
đ CO
2
tokom sagorevanja u motorima ponovo apsorbuje od strane biljaka od kojih
se proizvodi biogorivo. Na taj
č se ublažava efekat "staklene
bašte" koji je aktuelan problem na
nivou cele atmosfere.
Upotreba biogoriva može da
dovede do ć cene hrane.
Da bi obezbedila pozitivnu
ravnotežu, Evropa je postavila
temelje šeme koja bi trebalo da
pospeši održivu proizvodnju
biogoriva. đ se kriterijumi
za procenu indikatora održivosti,
kao što su plodnost zemljišta,
pravo na vlasništvo zemlje,
rukovanje otpadom i lokalni
ekonomski razvoj.
Treba imati u vidu da je glad u
svetu (više od 800 miliona ljudi usvetu je č svakodnevni sa đ prvenstveno
posledica nepravilne distribucije i ć prihoda, a ne nedostatka hrane. U tom
smislu bi ekonomija biogoriva mogla da doprinese smanjenju gladi u svetu š ć
materijalni položaj najsiromašnijeg sloja stanovništva u ruralnim oblastima.
64
Traktori i p/m
Tractors and p/m
Dosadašnji trendovi i perspektive proizvodnje oo
Provious trends and perspectives of producti...
Furman, T., et al.
Vol.11.No.1. p.60-65, 2006.
Č
Do sada je dosledna podrška Vlada bila č za razvoj biogoriva. I pored toga nafta uživa
ć podršku. Deo subvencija koje dobijaju naftne kompanije u SAD-u iznose preko 111
milijardi dolara godišnje, a na svetskom nivou ć to ostati č nepoznanica. Kada je č o
biogorivima današnje subvencije su u pravcu poreskih olakšica, garancija za zajmove i veoma
su č za pokretanje ć generacije tehnologija. Politika proširenja podrške
biogorivima uz postepeno ukidanje subvencija za naftna goriva ć uravnoteženju na
energetskom tržištu.
Ekonomija biogoriva mora biti usmerena ka održivom razvoju, kako bi garantovala da
biogoriva ć stvarati nove probleme. Ako bi se loše razvijala, a apetiti ljudi za energijom
nastave nesmetano da se ć biogoriva ć dopuniti umesto da zamene naftna goriva.
Proširenje udela biogoriva u ukupnoj potrošnji goriva za transport i poljoprivredu bi moglo da
donese osnovne promene u svetskoj istoriji energetike. Ekonomija biogoriva je energetsko
farmerstvo i mora se razvijati odgovorno i strpljivo.
LITERATURA
[1] Furman, T. et al.: Proizvodnja i š ć biodizela - alternativnog i ekološkog goriva za dizel motore, Studija,
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Nacionalni program energetske efikasnosti, Novi
Sad, 2004. Str.202 •
[2] Furman, T., et al.: Biodizel, alternativno i ekološko č gorivo, Monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad, 2005. Str. 212
[3] ć V.: Liber perpetuum i obnovljivih izvora energije u Srbiji, OEBS Misija u Srbiji i Crnoj Gori,
Beograd, 2004. str. 100
[4] CIGR Handbook of Agricultural Engeneering, Volume V, Energy and Biomass Engineering, ASAE, USA,
1999. str.330
[5] ć Z.: Sektor energetike č promena na finansijskom tržištu, Novi investicioni izazovi: Obnovljivi
izvori energije i energetska efikasnost u funkciji energetske bezbednosti, OSCE, Beograd, 2005.
[6] Assadourian E., Flavin C., French H., Garden G., et al.:State of the World 2006, with Special Focus on China
and India, Worldwatch Institute, Washington, 2006.
Rad primljen: 15.04.2006.
65
Rad ć   20.04.2006.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful