Енергетски биланс Републике Србије за 2013. годину_0

ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2013. ГОДИНУ
1. УВОД
Енергетски биланс представља документ којим се утврђују годишњи износи
енергије и енергената потребни за уредно и сигурно снабдевање корисника
енергије (непосредних потрошача) за период од три године: реализацију за 2011.
годину, процену стања за 2012. и план за 2013. годину. Овај документ је израђен
на основу месечних и годишњих података о производњи, преради и снабдевању
енергијом и енергентима у складу са методологијом Међународне Агенције за
енергију и Еуростата.
Све величине исказане су у физичким јединицама и то чврста горива у
хиљадама t, течна горива у милионима t, гасовита горива у милионима m 3
(сведени метар кубни гаса), електрична енергија у GWh, топлотна енергија у ТЈ
и у милионима тона еквивалентне нафте (Mtoe). Једна тона еквивалентне нафте
износи 41,868 GJ или 11,630 MWh електричне енергије или две тоне каменог
угља односно 5,586 t сировог лигнита. Свођење је урађено из разлога што
природни гас из домаће производње није истог енергетског квалитета, односно
одступа од стандардног квалитета природног гаса који се пласира у
потрошњи.То је један од разлога зашто долази до разлике у подацима у
програму пословања јавних предузећа и енергетском билансу.
У Табели 1: приказани су фактори за конверзију јединица енергије у
међународној статистици.
Сви токови енергије посматрају се у оквиру три система енергије:
- Систем примарне енергије у оквиру које се даје структура укупно расположиве
примарне енергије за потрошњу. То је домаћа производња на бази коришћења
сопствених ресурса примарне енергије (угаљ, нафта, природни гас,
хидропотенцијал, обновљиви извори енергије) и нето увоза (који представља
разлику између увоза и извоза енергената) примарне енергије, укључујући и
нето увоз електричне енергије. Приказ коришћења обновљивих извора енергије
(ОИЕ) обухвата статистику искоришћености хидропотенцијала, производњу и
коришћење геотермалне и производњу чврсте биомасе, односно огревног
дрвета. Обавезе које Република Србија има по Уговору о Енергетској заједници
намећу да се што пре спроведе потпуно евидентирање коришћења свих облика
обновљивих извора енергије;
- Систем трансформација примарне енергије у оквиру којег се приказују
енергенти потребни за процесе трансформације примарне енергије, те
производња енергије (укључујући сопствену потрошњу, губитке у
трансформацији, преносу и дистрибуцији енергије до крајњих потрошача).
Структуру овог нивоа чине термоелектране, хидроелектране, термоелектране топлане, топлане, индустријске енергане, рафинерије нафте, прерада угља, и
високе пећи.
- Систем финалне енергије обједињује потрошњу енергије за неенергетске сврхе
(неенергетска потрошња) и потрошњу финалне енергије у енергетске сврхе.
Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе исказује се на два начина. Први
начин обухвата структуру сектора потрошње, а то су индустрија, саобраћај и
остало (домаћинства, јавне и комерцијалне делатности и пољопривреда). Други
начин обухвата структуру енергената: чврста горива, течна горива, гасовита
горива, електрична енергија, топлотна енергија, ОИЕ. Будући да нема довољно

968 1. У њима се производе моторна и енергетска горива. Управе царина. Дубина прераде повећана је на 84%. завршио велики пројекат модернизације прерађивачких капацитета Рафинерије нафте Панчево.252 2.3 милиона тона сирове нафте/годишње у Панчеву и Новом Саду.1868 x 10-3 1 10-7 3. године Рафинерија НИС у Панчеву у потпуности ће прећи на производњу бензина и дизела чији ће квалитет бити у складу са захтевима ЕУ стандарда . ЈП „Србијагас”. ЈП „Транснафта”. топлана у оквиру система даљинског грејања и произвођача високопећног гаса.388 x 10-5 947. ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНСИ ПО ВРСТАМА ЕНЕРГЕНАТА 2. петрохемијске сировине. угља.0551 x 10-3 0. топлотне енергије и биланс ОИЕ. У новембру 2012. електричне. чиме је НИС а.поузданих података о структури потрошње финалне енергије у енергетске сврхе. путни и индустријски битумени. 2 . (НИС а.) је једина компанија у Србији која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса. 2.968 x 107 11630 Милиона Btu (MBtu) 1.д.д. „Нафтна индустрија Србије” а. ЈП „Електропривреда Србије”. а удео производње белих деривата на 76%.8 0. специјални бензини. осим у делу производње електричне енергије која се приказује засебно.6 x 10-5 3412 1 Напомена: Btu је ознака за милион тона британске топлотне јединице.д.д. природног гаса.931 x 10-4 Гигават сати (GWh) 3.52 x 10-8 1 2. НАФТА. „НИС” а. ЈП ПЕУ „Ресавица”. Приказани подаци односе се на територију Републике Србије без података са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија. Обим индустријског отпада у атмосферу овим пројектом се смањује до нивоа који прописују норме Европске уније. установљени су појединачни. За израду Енергетског биланса Републике Србије за 2013. те су исти обједињени у Табели 3: Збирни енергетски биланс Републике Србије.163 x 10-3 Mtoe 4.6 860 8. године почео је са радом нови комплекс постројења MHC/DHT (благи хидрокрекинга и хидрообрада бензина и дизела). Од 2013. годину коришћени су подаци Републичког завода за статистику. Табела 1: Фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици У: Из: ТЈ Gcal Mtoe MBtu GWh Тераџул (ТЈ) 1 238. ДЕРИВАТИ НАФТЕ И БИОГОРИВА Производња нафте и гаса у Србији обавља се на 59 нафтних поља са 815 бушотина на којима се примењују различите методе експлоатације. укупног капацитета прераде 7. Агенције за енергетику.д.1. односно секторски биланси нафте и нафтних деривата. На основу добијених података и њихове обраде.1868 x 104 107 1 3. растварачи и други производи на бази нафте.2778 Гигакалорија (Gcal) 4. Прерада нафте одвија се у две рафинерије у саставу НИС а. ЈП „Електромрежа Србије”.8 2. ова структура је у највећој мери процењена.

„Petrol”. а у развозу. друмским. огранак НИС а. години регистрован је увоз биодизела у износу од 1916 тона а што је мање од 1% од укупне количине нафтних деривата који су увежени у 2012. До краја 2011. годину износи 1. увоз и извоз сирове нафте. прераду сирове нафте у рафинеријама као и производњу.). до Панчева.о. Једини давалац услуга цевоводног транспорта у Србији је ЈП „Транснафта”. а 370 за трговину дериватима нафте на мало. али се билансира само домаћа производња.220 милиона t. увоз. транспорт и трговина биогоривом су енергетске делатности. Делатност промета нафте и деривата нафте укључујући и биогорива и компримовани природни гас и складиштења карактерише велики број привредних субјеката.д. Деоница Сотин–Нови Сад дугачка је 63.. извоз и потрошњу деривата нафте . до крајњих потрошача. Тренутно се цевоводни транспорт у Републици Србији реализује само коришћењем нафтовода од Сотина на граници са Републиком Хрватском. 3 . Малопродаја деривата нафте на територији Србије се обавља кроз развијену и разгранату трговачку мрежу од око 1 440 малопродајна објеката. Тренутно расположиви капацитети ових врста транспорта задовољавају потребе за транспорт овог енергента. у којој је најдоминантнији „НИС Петрол”. години. а деоница Нови Сад– Панчево 91 km. као и стављање ове врсте горива у промет.3 km. „AVIA” и домаћих предузетника. Овај нафтовод је део магистралног Јадранског нафтовода (ЈАНАФ). „Intermol” д. извршени су и обимни радови на модернизацији и изградњи објеката индустријске инфраструктуре рафинерије и реализовани бројни еколошки пројекти.130 милиона t. коју чине или појединачни објекти са робном марком трговца или мали независни ланци („MB GAS OIL” д. пуштеног у рад 1979. Домаћа производња сирове нафте планирана за 2013. која износи 1. Транспорт деривата нафте у Србији се обавља железничким. „ELP”. што је за 8 % више од процењене производње у 2012. „OMV Србија”. У 2012. бродским и друмским саобраћајем. „EKO YU” а.о. године издато је 13 лиценци за складиштење нафте и нафтних деривата. Поменута количина је укључена у биланс нафте и нафтних деривата. Ову мрежу. Инфраструктуру овог нафтовода сачињавају терминал у Новом Саду.д. години.д. Потребно је донети одговарајућу подзаконску регулативу која ће стимулисати домаћу производњу ове врсте горива. Делатности овог јавног предузећа су транспорт нафте нафтоводима (актуелна делатност) и деривата нафте продуктоводима (планирана делатност) на целој територији Републике Србије.о. који је лоциран уз Рафинерију нафте Нови Сад и има четири складишна резервоара од по 10000 m3 и пумпну станицу и мерна станица која је лоцирана уз Рафинерију нафте Панчево.о. гoдине. 191 за трговину нафтом и дериватима нафте на велико. Производња сирове нафте се односи на производњу у земљи и производњу у Анголи. чине и мреже малопродајних објеката великих светских и регионалних нафтних компанија: „Лукоил-Беопетрол” а. и др. Биланс нафте обухвата производњу. Од рафинерија до терминалских постројења углавном се обавља железничким и бродским транспортом. У складу са Законом о енергетици производња.У току ове реконструкције. „EURO GAS”. Снабдевање сировом нафтом за прераду у рафинеријама обезбедиће се из домаће производње (43%) и из увоза (57 % од укупних потреба).

073 милиона t. а то су индустрија. што је за 50% више у односу на процењену производњу у 2012. саобраћај и остало (домаћинства. ПРИРОДНИ ГАС У Републици Србији користи се природни гас са домаћих налазишта и увозни гас. Планирана потрошња за 2013. У структури ове финалне потрошње нафтних деривата за 2013.200 милиона t.Финалну потрошњу у неенергетске сврхе која је у 2013.Прерада полупроизвода 0. јавне и комерцијалне делатности. години је планиран и значајан извоз нафтних деривата од 800 000 t што је за 2. години планирана је у количинама од 3.660 милиона t. годину.409 милиона t. То је за 30 % мање од процењеног увоза у 2012. .Прерада домаће сирове нафте 1. години планирана у износу од 0. У структури планиране производње деривата нафте доминира производња дизела са 34%.404 милиона тона.788 милиона тона.Производња нафте у Анголи је планирана у износу од 55790 t.216 милиона тона. години када је процењен на 350 000 t. . години од 3. За прераду се користи расположива сирова нафта обезбеђена из домаће производње. годину у износу од 3. што је за 55% више од процењене прераде у 2012. саобраћај са 70 %. што је готово на истом нивоу неенергетске потрошње у 2012. а остали сектори са 13 %.Финалну потрошњу у енергетске сврхе по секторима потрошње.273 милиона t.062 милиона t је готово на истом нивоу као и потрошња у 2012. Прерада сирове нафте и полупроизвода планирана је у количини од 3. Прерада сирове нафте одвија се на два локалитета. години у износу од 0.2. као и компоненте за прераду (полупроизводи). односно 13% мање у односу на производњу у 2012. години која је процењена на 64170 t.187 милиона t. години који износи 1. години која износи 3.648 милиона t. што је за 55 % више од процењеног увоза у 2012.592 милиона t. Највећа налазишта природног гаса смештена су у Војводини . Имајући у виду укупне потребе за нафтним дериватима у 2013. Нови Сад и Панчево. Структура планиране прераде нафте у 2013. години је следећа: . индустрија учествује са 17 %. а преостала количина из домаће производње.3 пута више него у 2012. што је готово на истом нивоу у односу на процењену потрошњу у 2012. . У структури финалне потрошње нафтних деривата разликујемо: . уља за ложење са 14%. као и значајно већу планирану домаћу производњу нафтних деривата. Увоз сирове нафте у 2013. 2. планирано је да се недостајуће потребне количине нафтних деривата у количини од 1550 милиона тона обезбеде из увоза. години планирана је у количинама од 3. Производња деривата нафте у 2013. години планиран је у количинама од 1. години.562 милиона t. течни нафтни гас са 4%. Финална потрошња деривата нафте у 2013. години која износи 2. То значи да ће се од укупне потребне количине нафтних деривата око 20 % обезбедити из нето увоза. пољопривреда).195 милона t. а 4 .624 милиона t. затим моторни бензини учествују са 14%.Прерада увозне нафте 1.056 милиона t. години која је износила 2. и остали деривати са 34%. години који износи 2. У 2013. увоза и залиха.

796 5 .785 милиона m3. д. Биланс природног гаса обухвата производњу природног гаса. увоз и потрошњу.капацитет ових налазишта довољан је да задовољи око 20% тренутних потреба Републике Србије за природним гасом. затим из Мађарске и Швајцарске) обезбедиће се преостале потребне количине у 2013. години потребне за потрошњу износе 2826. деоница Појате –Ниш. Цео гасоводни систем високог притиска. Укупна домаћа производња у 2013.588 милиона m3. на тренутно једној улазној тачки. Наведена деоница магистралног гасовода МГ-9 je у власништву „Југоросгаз” а.). је и Рафинерија гаса у Елемиру. осим магистралног гасовода МГ-9.657 милиона m3. У саставу НИС а. Складиште представља порозна пешчарска стена која се простире на око 54 km2. Овај гас производи Газпром Њефт. години која износи 230. Гасоводне мреже средњег притиска и локалне дистрибутивне мреже ниског притиска налазе се у власништву ЈП „Србијагас”. години у износу 2191. години у износу од 2449. на дубини од 1000 до 1200 m. Увозом природног гаса (највећим делом из Русије. (ПСГ БД) чији су оснивачи ЈП „Србијагас” и „Газпром Германиа Гмбх”. години која износи 957. Транспорт и дистрибуција природног гаса за потребе Републике Србије.194 милиона m3 је за 64 % већа од процењене потрошње у 2012. што је за 12 % мање од процењене потрошње у 2012. години планирана је у количини од 484. што је за 35 % више од процењеног увоза у 2012. години обезбедиће се 17 % из домаће производње и 83 % из увоза. Хоргошу. обавља се у оквиру ЈП „Србијагас”.667 милиона m3.055 милиона m3.д. Складиштење природног гаса обавља предузеће Подземно складиште гаса „Банатски Двор”. години који износи 1816. кога чине магистрални и разводни гасоводи и објекти на њима. као и транзит природног гаса за потребе Боснe и Херцеговинe. години која износи 491. години износе 847. У финалној потрошњи природног гаса индустрија учествује са 71. Планиране количине за финалну потрошњу у енергетске сврхе су за 64 % веће од процењене потрошње у 2012.075 милиона m3. Неенергетска потрошња у износу од 379. Количине потребне за производњу електричне и топлотне енергије у 2013.д. што је за 1 % мање у односу на процењену производњу у 2012.921 милиона m3.3 % (1087.о. у власништву је ЈП „Србијагас”. до Србије стиже преко Украјине и Мађарске и у Србију улази. Потребне количине природног гаса у 2013. Недостајуће количине гаса Србија увози из Русије. Југоросгаз-a.о. години и износе 1526. Једина компанија у Србији која се бави истраживањем и производњом природног гаса је „Нафтна индустрија Србије” (НИС а. Објекат ПСГ БД лоциран је 22 km источно од града Зрењанина и 44 km од главног гасног разводног чвора у Госпођинцима код Новог Сада. што је за 29% више од процењених расположивих количина у 2012.818 милиона m3.д.158 милиона m3. чија је основна делатност припрема домаћег природног гаса за транспорт и производњу течног гаса и бензина.782 милиона m3. као и 34 локална дистрибутера. Укупне планиране количине природног гаса у 2013.

Потребне количине угља за уредно снабдевање купаца у 2013. сушеног лигнита и кокса. планирано је да се у 2013. години ће износити 220 хиљада t.971 милиона t.3 хиљада t) и износи 641. увоз.781 милиона t). мрког угља и лигнита и то у следећим рудницима: .2% (262. што је за 20% мање од процењеног увоза у 2012.436 Mtoe. години планиране су у износу од 8. Планирана производња рудника са подводном експлоатацијом угља је за 30% већа у односу на 2012. годину и у 2013. Планирана производња угља из рудника са подземном експлоатацијом је за 4 % већа од производње у 2012. години (616. Производња угља обухвата производњу каменог угља. извоз и потрошњу угља. Укупне расположиве количине угља из домаће производње угља и нето увоза у 2013.131 милиона m3). а 2% се односи на камени и мрки угаљ.144 Mtoe. прераду. лигнита. а са површинског копа Костолац 9.милиона m3). У структури домаћих угљева лигнит учествује са 98 %. Од укупне домаће производње угља. саобраћај 0. Нето увоз угља обухвата увоз дефицитарних количина угља и то на првом месту увоз кокса за потребе металуршког комплекса и увоз висококалоричног каменог угља за потребе индустрије. . УГАЉ Биланс угља обухвата производњу. . Производња угља из површинске експлоатације је планирана у количинама од 39.38 милиона m3) и пољопривреда 1. а затим и увоз мрког угља за широку потрошњу.545 Mtoe.705 милиона t) што је за 5% већа количина у односу на 2012.0 хиљада t. У структури потрошње ове количине угља у 2013.20 милиона m3).3 % (4. години обезбедиће се 98 % из домаће производње и 2% из увоза. мрки угаљ и лигнит.Рудници са површинском експлоатацијом угља (површински копови Колубара и Костолац) у којима се производи лигнит и који се налазе у саставу ЈП „Електропривреда Србије”.Рудник са подводном експлоатацијом угља (Ковин) у коме се производи лигнит.572 милиона m3). Увоз угља у 2013. 2. години 94% ове производње потроши за производњу електричне енергије у термоелектранама. години планиран је у количини од 0.676 милиона t (са површинских копова Колубара планирана је експлоатација у износу од 29. години планирана је највећа потрошња 6 .7% (147.3.У оквиру нето увоза угља обухваћен је и извоз минималних количина мрког угља. јавне и комерцијалне делатности 9.6 % (24. као и производњу и потрошњу високопећног гаса. годину (37. години који износи 0. домаћинства 17.Рудници са подземном експлоатацијом угља (ЈП ПЕУ „Ресавица”) у којима се производи камени.

Потрошњу за производњу електричне и топлотне енергије у износу 7. .Хидроелектране (ХЕ). снаге 0.636 Mtoe у 2012. капацитета око 250 МW. 220 и 110 kV укупне дужине од 9. .4.Електране на биогас. години биће за 11% мања од процењене потрошње у 2012. Планирана потрошња за прераду у 2013.283 MVA (од чега је 25 трафостаница инсталисане снаге 12. односно потрошња лигнита за производњу сушеног „колубарског” лигнита. а то је за 7% више од процењене потрошње у износу од 6. Већина постројења за производњу електричне енергије налази се у власништву ЈП „Електропривреда Србије”. . години. Преносни систем. без КиМ. Ове количине обухватају потрошњу за неeнергетске сврхе (0. . од чега највећи број није у оперативном стању.022 Mtoe) и финалну потрошњу у енергетске сврхе (1.Термоелектране (ТЕ). Производња електричне енергије се прати у оквиру Републичког завода за статистику.981 MVA у власништву ЈП ЕМС). Финална потрошња угља (укључујући сушени лигнит и високопећни гас) у 2013. као и други енергетски објекти. снаге 336 МW. години у износу од 0. снага на прагу ових постројења износи 3907 МW. Производња сушеног лигнита у 2013.Соларне електране. У тридесетак индустријских предузећа постоје енергане које омогућују спрегнуту производњу електричне и топлотне енергије. се састоји од 28 трансформаторских станица 400/х и 220/х kV/kV инсталисане снаге 13. а остали сектори са 61% (у оквиру којих доминира потрошња домаћинстава са 30%).7 МW.076 Mtoe. снаге 2. као и количине кокса за високе пећи и производњу и потрошњу високопећног гаса. односно 5142 МW са постројењима на територији АП Косово и Метохија. години због престанка рада Железаре Смедерево. односно 2915 МW са постројењима на територији АП Косово и Метохија. управљање дистрибутивном мрежом и организовање тржишта електричне енергије је у надлежности ЈП „Електромрежa Србије” (ЈП ЕМС). .Потрошња за прераду угља у сушари и високим пећима.053 Mtoe). У структури финалне потрошње за енергетске сврхе индустрија учествује са 39%. снаге 0. 8 разводних постројења и водова напона 400.угља за трансформације и то у износу од 7. Потрошња за трансформације обухвата следеће: . Преносни систем електричне енергије чинe мрежe 400 kV. информациони систем и друга инфраструктура неопходна за функционисање електроенергетског система. години.Електране на ветар.432 km (од чега је 8. снага на прагу ових постројења износи 2883 МW (укључујући и мале хидроелектране). Пренос електричне енергије.256 Mtoe односно 89% од укупно расположиве количине. години износиће 450 хиљада t. телекомуникациони систем.Термоелектране-топлане (ТЕ-ТО). .170 Mtoe је за 45% мања од количине која је утрошена у 2012. 2.991 km далековода у власништву ЈП ЕМС). У власништву ЈП ЕМС је и 57 7 . и износиће 1.1 МW. 220 kV и део мреже 110 kV. .086 Mtoe. ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА Капацитети за производњу електричне енергије у Републици Србији обухватају: . односно за 15 % ће бити мања од производње у 2012.5 МW.Индустријске енергане.

што је за 2 % више у односу на процењену производњу у 2012. . Делатност дистрибуције електричне енергије на територији Републике Србије без Косова и Метохије се обавља у оквиру пет привредних друштава за дистрибуцију електричне енергије – ПД Електровојводина д.о.о. године треба да буду предате привредним друштвима за дистрибуцију електричне енергије. Ниш и ПД Центар д.881 трансформаторска станица укупне инсталисане снаге 29. години осим производње из постојећих капацитета.Соларне електране. 8 .о. години који износи 6. привредна друштва за дистрибуцију електричне енергије треба да преузму од ЈП ЕМС 57 трафостаница 110/х kV/kV.Финалну потрошњу по секторима потрошње. Крагујевац.155 МVA.о.000 km дистрибутивних водова. 10 и 0.5 GWh или мање од 1 %.Хидроелектране 9116 GWh или 24 %.Производњу електричне енергије у термоелектранама. реверзибилне са 3 % и мале хидроелектране са мање од 1 %. . хидроелектранама. Нови Сад. 0.927 GWh из ангажовања ХЕ Пива по основу дугорочног уговора са Електропривредом Црне Горе о пословно техничкој сарадњи.441 GWh.69 GWh. што је мање од 1 %.о. Структура планиране производње електричне енергије је следећа: . . од чега на биогас 12.286 трансформаторских станица укупне инсталисане снаге 24. проточне учествују са 89 %. У власништву привредних друштава је 33. 35. индустријским енерганама. 20. У структури производње електричне енергије из хидроелектрана. напонског нивоа 110.Увоз и извоз електричне енергије.860 GWh.500 km дистрибутивних водова свих напонских нивоа.Електране на ветар.4 kV и 34. години износиће 5835 GWh што је за 9% мање у односу на процењени увоз у 2012. Дистрибутивни систем.о.о.Термоелектране-топлане 192. којима се електрична енергија дистрибуира до крајњих купаца. ПД Електросрбија д. До краја 2012.Термоелектране ће произвести 28150 GWh или 75 %. Билансирана електрична енергија обухвата: .о. години готово у потпуности ће задовољити потребе за електричном енергијом.Индустријске енергане 190 GWh. . години планира се у износу од 37649 GWh. . се састоји од око 153. години која износи 36926 GWh.Потрошњу енергетског сектора у оквиру којег је и потрошња за пумпне акумулације.Губитке у преносу и дистрибуцији.из увоза ће се обезбедити количина од 1547 GWh по основу дугорочних и годишњих уговора из следећих извора: . акумулацијске са 7 %. термоелектранама – топланама. године. ПД Југоисток д. . . Бруто производња електричне енергије у 2013. 0.968 МVA и око 147. . ПД Електродистрибуција Београд д. без територије Косова и Метохије.о. које до краја 2012. За потребе снабдевања тржишта Републике Србије електричном енергијом у 2013. јавно предузеће „Електропривреда Србије” ће обезбедити и додатне следеће количине: . . Планирана домаћа производња електричне енергије у 2013.14 GWh.трансформаторских станица 110/х kV/kV. Увоз (са транзитом) електричне енергије у 2013.о. Краљево. Београд.

Губици дистрибуције у 2013.891 GWh. јавне и комерцијалне делатности са 19% и пољопривреда са 1. години која износи 5. 2. од чега је потрошња за пумпне акумулације 516 GWh а за потребе термоелектрана и хидроелектрана у функцији производње 519 GWh. години који износе 4. планиране количине електричне енергије расположиве за извоз другим компанијама које нису на територији Републике Србије без КиМ износе 1430 GWh.039 GWh.617 GWh . што је на готово истом нивоу као и у 2012. години која износи 779.035 GWh. .495 GWh. У оквиру ове потрошње сопствена потрошња ЈП ЕПС износиће 3309 GWh. У укупној количини извоза. потрошњу електричне енергије у енергетском сектору и губитке у преносу и дистрибуцији. години износиће 5707 GWh што је за 5 % више у односу на процењени извоз у 2012.620 GWh.078 GWh. години која износи 27. Подаци о производњи и потрошњи електричне енергије на територији АП Косово и Метохија нису обухваћени енергетским билансом. У структури потрошње индустрија учествује са 25 %. домаћинства са 53%.куповином на унутрашњем тржишту количина од 482 GWh од чега 67 GWh од повлашћених произвођача електричне енергије. години у електранама АП Косово и Метохија планирана је у износу од 5.. Потрошња електричне енергије у енергетском сектору у 2013. Ова планирана количина увоза је за 99% већа од процењене количине увоза у 2012. години који износе 1.699 GWh. Извоз (са транзитом) електричне енергије у 2013. Аутономна покрајина Косово и Метохија Производња електричне енергије у 2013. Финална потрошња електричне енергије у 2013. години су планирани у износу од 4.2 %. што је за 2% више у односу на процењену производњу у 2012. што је 2% мање од 4241 GWh колико је процењена потрошња у 2012.620 GWh од електропривреде Републике Српске по основу дугорочног уговора о пословно техничкој сарадњи. Планиране количине из производње и увоза по основу дугорочних уговора и осталих потраживања у потпуности ће задовољити потребе потрошача за електричном енергијом у Републици Србији. Губици преноса у 2013. Финална потрошња електричне енергије представља бруто производњу увећану за увоз (са транзитом) и умањену за: извоз (са транзитом). што је на готово истом нивоу процењене финалне потрошње у 2012.457 GWh. години када је процењени извоз 1453. години који износи 5. што је нешто више од процењених губитака у 2012. години износиће 4146 GWh.525 GWh. саобраћај са мање од 1 %. ТОПЛОТНА ЕНЕРГИЈА Капацитети за производњу топлотне енергије у Републици Србији инсталисани су: 9 . години планирана је у износу од 28.5. години. што је нешто мање него процењени губици у 2012. години су планирани у износу од 1098 GWh.

години од 34. термоелектране топлане такође са 5%. термоелектранама . ТЕ-ТО Зрењанин и ТЕ-ТО Сремска Митровица. години планирана је у износу од 30. У структури планиране домаће производње примарне енергије за 2013. дистрибуције и снабдевања топлотном енергијом у оквиру централизованих система грејања (узимајући у обзир и територију Косова и Метохије). као и производњу и потрошњу топлотне енергије из геотермалне енергије и чврсте биомасе (огревно дрво.119 ТЈ. енергија ветра.401 ТЈ а то је за 15% мање у односу на 2012.885 Mtoe и то 10 . са укупним бројем подстаница од 20. Финална потрошња топлотне енергије у 2013. хидропотенцијала 41 %. Костолца и Пожаревца. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ Билансирање енергије из обновљивих извора енергије обухвата производњу и потрошњу електричне енергије из великих и малих водених токова. термоелектране учествују са 6%. Термоелектранама (ТЕ) и то ТЕ Колубара. У структури планиране производње. годину за коју је процењена производња у износу од 40. где се произведена топлотна енергија користи за грејање Лазаревца. инсталисане снаге око 6. години која износи 36. губитке у дистрибуцији као и финалну потрошњу по секторима потрошње. индустријске енергане са 25% и топлане са 64%. и одговарајуће дистрибутивне мреже укупне дужине трасе око 2. години која износи 1. У структури потрошње индустрија учествује са 42 % и домаћинства и остали сектори са 58 %. енергије ветра и сунца. Користе се за производњу топлотне енергије за потребе производних процеса и грејања радног простора у индустријским предузећима. годину. Планирана производња примарне енергије из обновљивих извора је 3% мања у односу на процењену производњу у 2012.835 Mtoe што је 16 %.100 МW.600. које се налазе у оквиру ЈП „Електропривреда Србије”.6. Систем градских топлана. ТЕ Костолац и ТЕ Никола Тесла. 2. Индивидуалним котларницама које нису обухваћене енергетским билансом.- - - - - Топланама у оквиру система даљинског грејања који постоји у 55 градова/општина док је укупно 59 привредних субјеката који се баве делатностима производње. обновљиви извори енергије учествују са 1. производњу топлотне енергије у термоелектранама. топланама и индустријским енерганама. Обреновца. чине топлотни извори. пелет и брикет).723 ТЈ.300 МW инсталисани у више стотина индустријских предузећа. док биогас. Планирани губици у дистрибуцији од 2785 ТЈ су мањи у 2013. Планирана је производња топлотне енергије у 2013. години од процењених губитака у 2012. сунца и геотермална енергија учествују са мање од 1%. години који износе 3381 ТЈ.100 km. Индустријским енерганама у систему индустријске енергетике налазе се топлотни извори топлотне снаге око 6. што је мање за 15% од потрошње у 2012. Термоелектранама-топланама (ТЕ-ТО) и то ТЕ-ТО Нови Сад.топланама.445 ТЈ. у домаћој производњи примарне енергије. У овој структури највеће је учешће чврсте биомасе 58 %. Биланс топлотне енергије обухвата потрошњу енергената.

у 2013. години који износи 0. години је 1. Употреба огревног дрвета за потребе загревања карактеристика је руралних крајева и ободних делова приградских насеља. години. години и износи 0. течни гас.006 Mtoe. Количина произведене геотермалне енергије користи се искључиво за грејање.778 Mtoe. а за потребе дефинисања циљева. године. Планирана производња у 2013. Производња електричне енергије из великих и малих водених токова обухваћена је у склопу поглавља о укупној производњи електричне енергије у Републици Србији.пре свега због мањег планираног хидропотенцијала. угаљ). Производња и потрошња чврсте биомасе обухвата производњу и потрошњу огревног дрвета. Ово из разлога ниске куповне моћи становништва са једне стране и високе цене конвенционалних горива (лож уље. По правилу рурални крајеви гравитирају подручјима са високом продукцијом дрвне масе или је пак удаљено од осталих извора снабдевања и домаћинства су са ниском куповном моћи. што је за 9% мање од процењеног у 2012. Овим истраживањем утврђена је производња и потрошња биомасе за 2009. Овим податком није обухваћено и коришћење геотермалане енергије кроз употребу топлотних пумпи. соларну и енергију ветра која производе електричну енергију.006 Mtoe. години планирано је коришћење хидропотенцијала великих водених токова у количини од 9116 GWh или 0. а за потребе израде овог документа. 3.068 Mtoe. години је на нивоу процењене у 2012. Употреба огревног дрвета у ободним деловима приградских насеља задржаће се и у наредним годинама. УКУПНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ЕНЕРГИЈОМ Укупне потребе за енергијом Републике Србије (без потреба за енергијом на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија) на годишњем нивоу 11 . Производња електричне енергије малих хидроелектрана у оквиру система ЈП ЕПС као и малих хидроелектрана које испоручују електричну енргију ЈП ЕПС. годину. што је приближно исто као и процењена производња у 2012. Производњу геотермалне енергије прати Републички завод за статистику у оквиру својих статистичких истраживања. Из ових пројекција преузети су подаци о производњи и потрошњи чврсте биомасе. Осим тога постоје и мања постројења на биогас. Потрошња чврсте биомасе одвија се доминантно у оквиру широке потрошње и то у сектору домаћинства и делимично јавним и комерцијалним делатностима за потребе загревања просторија. пелета и брикета у енергетске сврхе (за потребе грејања). спроведено је истраживање о потрошњи биомасе за све потписнице Уговора о Енергетској заједници. години. години планирана је у износу од 64 GWh или 0. и 2010. а то је 27% учешћа обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи енергије. У 2013.856 Mtoe. У оквиру активности Енергетске заједнице у области обновљивих извора енергије. У оквиру активности на изради нове Стратегије развоја енергетике направљене су пројекције Енергетског биланса до 2030. која је по правилу без олакшица и повољних кредитних услова. На основу ових података дефинисан је циљ у области обновљивих извора енергије који Република Србија треба да оствари у 2020 години. тако да је огревно дрво ценовно најприхватљивије и нема алтернативу. Планирана производња чврсте биомасе у 2013. али је структура учешћа обновљивих у овом износу готово иста као и у 2013. споре изградње дистрибутивне гасне мреже и скупе уградње гасне инсталације са друге стране.

852 Мтое. природни гас. Домаћа производња примарне енергије обухвата експлоатацију/коришћење домаћих ресурса угља.337 Mtoe).189 Mtoe). индустријским енерганама.Потрошњу финалне енергије (потрошња крајњих корисника) у енергетске сврхе. Посебно у оквиру збирног енергетског биланса је утврђена: . години која износи 15. .915 Mtoe је за 14% већа од потрошње у 2012.Финалну потрошњу енергије у неенергетске сврхе (потрошња енергената као сировине). години је у количини од 4. . преради угља. природни гас са 4% . Укупна количине примарне енергије потребне за потрошњу у 2013. сирове нафте. геотермална енергија.Неенергетска потрошња.739 Mtoe што је за 5 % више од процењене укупне количине примарне енергије за потрошњу у 2012. . што је нешто мање од процењеног нето увоза у 2012. рафинеријама нафте.Трансформације у термоелектранама. угаљ. 12 . деривати нафте 2%.Укупна домаћа производња примарне енергије. хидропотенцијал 7%. Укупна примарна енергија расположива за потрошњу користи се за: . Потребна количина примарне енергије обезбедиће се 67 % из домаће производње и 33 % из нето увоза. Као улазни енергенти система трансформација најзаступљенији је угаљ са 64%. години. док геотермална.950 Mtoe. . високим пећима. Планирана производња примарне енергије у 2013.821 Mtoe) и сушени лигнит са 3% (0.Потрошња енергетског сектора.Губитке у преносу и дистрибуцији енергије и енергената. топланама. Потрошња финалне енергије у неенергетске сврхе у 2013.приказују се у оквиру збирног енергетског биланса приказаног у табели 3. .992 Mtoe.Увоз и извоз енергије и енергената. У структури трансформисаних облика енергије произведени деривати нафте учествују са 44 % (3. природни гас са 6%. хидропотенцијал са 7%. хидроелектранама. . -Финална потрошња енергената по секторима потрошње и по енергентима. години који износи 5. соларна и енергија ветра као и биогас са мање од 1 %.212 Mtoe). . години од 0. нафта са 11%. .Укупно расположива примарна енергија за потрошњу. . Највеће учешће у нето увозу од 52%. а на основу претходно дефинисаних појединачних биланса за нафту и деривате нафте.Енергенти за енергетске трансформације. електрична енергија са 42% (3.Губици у преносу и дистрибуцији. и огревно дрво) на годишњем нивоу. потом сирова нафта и полупроизводи са 21%. има сирова нафта и деривати нафте. години која износи 10. Планирани нето увоз примарне енергије у 2013. електричну и топлотну енергију и енергију из обновљивих извора енергије.259 Mtoe и већа је за 4 % од процењене призводње у 2012. години износи 16. затим природни гас 39 % и висококалорични угљеви (кокс и камени угаљ) 8% . топлотна енергија са 11% (0.Потрошњу енергетског сектора (сопствена потрошња). природног гаса и обновљивих извора енергије (хидропотенцијал. години износи 11. У структури производње примарне енергије угаљ учествује са 69%. огревно дрво са 9 %. термоелектранама топланама. .169 Mtoe.

Домаћа производња сирове нафте има значајан тренд раста и то за 7 % у 2013. години он је за 9 % мањи од износа у 2012. а потрошња топлотне енергије и угља ће се смањити за 15 односно 12%. док у осталим секторима потрошња остаје на нивоу 2012. Планирана потрошња течних горива и електричне енергије ће бити готово на истом нивоу као и процењена потрошња у 2013. што је за 2% више у односу на 2012. годину. . У структури потрошње финалне енергије по енергентима у 2013.Долази до значајног пада коришћења хидропотенцијала због лоше хидрологије. 13 . годину. али је планирано и повећање извоза нафтних деривата за више од два пута у односу на досадашњи период. години у односу на 2011. години течна горива учествују са 33%.Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе представља суму примарне енергије која се не користи у трансформацијама (користи се директно у секторима потрошње) и енергије која се добија у процесима трансформација. Мањи обим рафинеријске прераде у 2012. док остали сектори заједно (домаћинства. . процењених вредности за 2012. годину. Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе у 2013.У 2012. . години док су за 2013 . гасовита горива са 13 % и топлотна енергија са 8%. години. индустрија са 30%. због мањег обима рафинеријске прераде. години је значајно мањи увоз угља и то пре свега кокса због смањеног обима производње Железаре Смедерево. годину предвиђања да ће бити за 7% мањи у односу на 2012. години се одразио и на раст увоза нафтних деривата и то за 45% у односу на 2011. години уочава се следеће: . Међутим у 2013.Домаћа производња примарне енергије у 2012. . години и то пре свега због мање домаће производње угља за потребе производње електричне енергије у термоелектранама. годину као и на планирану у 2013. години био мањи чак за 23% у односу на 2011. години планиран раст увоза за 55 % у односу на 2012. години планирано је повећање обима рафинеријске прераде за 50% у односу на 2012. док ће потрошња гасовитих горива бити већа за 64 % у односу на 2012. годину. У структури потрошње финалне енергије саобраћај учествује са 24%. годину као и планираних вредности у 2013. док је у 2013. години за коју је процењен износ од 9. годину односно за 11 % у 2012. пољопривреда и јавне и комерцијалне делатности) учествују са 46 % .Увоз сирове нафте је у 2012.690 Mtoe. години у односу на 2012. У 2011. ЗАКЉУЧАК На основу утврђених енергетских токова за 2011.528 Mtoe. године. и 2013. години планирана је у количини од 9. електрична енергија са 25%. 4. губитке у преносу и дистрибуцији енергије и енергената и неенергетску потрошњу. годину. умањену за потрошњу енергетског сектора. години је мања у односу на 2011. а геотермална енергија и огревно дрво заједно са 11%. години планиран је у сектору индустрије и то за 7% у односу на потрошњу из 2012. годину. Пораст потрошње у 2013. чврста горива са 11 %.

Главни циљ овог закона јесте да се обезбеди и подржи рационално и одрживо коришћење енергије. години за 35 %. подједнако и у дистрибуцији електричне и топлотне енергије и дистрибуцији гаса.Потребно је решити проблем великих финансијских дуговања и потраживања енергетских субјеката јер озбиљно утиче на могућност извођења ремонтних и инвестиционих радова. а проблеми у производњи и транспорту угља су нарочито били изражени. Пројектована увозна зависност у 2013. Лоша хидролошка ситуација утиче на смањену производњу проточних хидроелектрана и на енергетске резерве у акумулацијама ХЕ. повећању стопе запослености. а што је пре свега условљено лошом хидрологијом. годину и то у 2012. до 29. године за период од 2007. Такви би се циљеви могли постићи успостављањем тржишта за услуге енергетске ефикасности. години има тренд пада у односу на 2011. и 2013. знатно већим ангажовањем ТЕ-ТО у односу на планирану производњу и куповином електричне енергије на слободном тржишту. Производња проточних хидроелектрана је била значајно смањена. променом навика и понашања у 14 . фебруара 2012. до 2012. број 27/10). већ и расхладних система у ТЕ. године.- - Увоз природног гаса такође расте у односу на 2011. години је 29. Ради реализације овог енергетског биланса и повећања сигурности снабдевања енергијом и енергентима неопходно је испунити услове предвиђене Уредбом којом се утврђују измене и допуне Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. Створити законске услове за спровођење мера и активности у области енергетске ефикасности усвајањем Закона о рационалној употреби енергије. конкурентности и заштити животне средине. године. Ово је пре свега због већ поменутог пада увоза кокса. години. године утицале су на сигурност снабдевања енергијом и енергентима. а којим ће бити обухваћени и произвођачи и потрошачи енергије. Спровести мере у смањењу дистрибутивних губитака. Лоша хидролошка ситуација и екстремно ниске температуре у фебруару 2012. што је захтевало додатно ангажовање пловила за разбијање. Oбезбедити потребна средства и додатна улагања у модернизацију и подизање производње у рудницима угља са подземном експлоатацијом. Интензивирати активности у циљу повећања коришћења обновљивих извора енергије. Недостајућа количина електричне енергије је надокнађена већим ангажовањем акумулационих хидроелектрана. Као додатна тешкоћа појавио се и лед на рекама који је угрозио не само рад ХЕ. Критична ситуација је настала крајем јануара и у фебруару 2012. фебруара 2012. - Обезбедити извршење свих планираних ремонта. години за 4 % односно у 2013. а посебно: . године. С друге стране због веома ниских температура потрошња електричне енергије је расла. чиме би се допринело сигурнијем снабдевању енергијом. која је усвојена у априлу 2010.58% и мања је за 8% од увозне зависности у 2012. као и пројектовног мањег увоза нафтних деривата због планираног повећања обима рафинеријске прераде. Влада предузела мере ограничене испоруке електричне енергије у периоду од 3. годину. Производња електричне енергије у 2012. када је због лоших временских прилика и изузетно ниских температура. године („Службени гласник РС”.

1 (kg en/capita) Потрошња ел. ЕФИКАСНОСТ 0.енергије по 3895 3881 становнику (kWh/capita) Учешће домаћинстава у 52 53 потрошњи ел.1 3901 53 15 .вези коришћења енергије.7 2225. У Табели 2. 0. Табела 2: Основни енергетски индикатори РЕПУБЛИКА СРБИЈА 2011. 2012. реализацијом програма и пројеката повећања енергетске ефикасности и спровођењем дугорочних мера за повећање енергетске ефикасности. Овај закон би требало да уведе минималне захтеве енергетске ефикасности. енергетски менаџмент за велике и јавне потрошаче енергије. енергетску ревизију и остале одредбе које подстичу или намећу рационално коришћење енергије.60 ТРАНСФОРМАЦИЈА (ФЕ/ПЕ) Потрошња ПЕ по становнику 2254.58 2329. енергије 2013.57 0. приказани су основни енергетски индикатори.

010 1.000 0.386 0.231 0.000 0.944 23.017 0.078 0.024 8660 0.000 -0.000 0. физичке Мил јединице тен 11.522 0.32 физичке јединице 1258 485 8801 268 7.745 0.063 0.519 0.019 0.004 0.5 0.955 0.039 0.031 4.000 0.664 0.466 0.162 1.529 5.291 3273 1073 2200 1816 6441 350 0 350 0 5457 2923 1073 1850 1816 984 4112 2192 984 9437 268 3.534 2.405 8660 0.000 0.5 0.000 0.250 0.095 0.291 49.021 16.790 0.762 1436 1.610 0.039 6.000 0.523 2.121 1.002 0.016 0.192 8. ПЛАН ЗА 2013.170 1.000 0.335 0 0.801 - 6.000 3.000 3.040 0.031 4.000 0.596 0.000 0.004 0.501 0.879 0.503 0.391 -278 -0.392 0.006 1.148 4.576 0.469 0.006 1.000 0.196 - 6.001 0.861 0.099 1438 1.446 0.406 0.590 10.000 0.424 1.000 3.554 0.020 0.006 1.591 0.346 0.176 2.538 3.757 0.001 0.254 0.122 5.021 16.739 8.118 0.912 0.545 3.790 - 6.000 29.000 0.58 % % 97 94 110 97 109 94 100 100 100 -18 102 68 112 77 145 104 96 100 87 99 103 0 103 0 78 99 105 68 113 77 157 104 -354 99 99 90 117 92 -354 109 94 100 100 100 107 104 105 107 99 93 100 100 219 147 237 -1217 104 80 97 155 70 135 91 97 155 100 228 100 228 0 105 100 96 80 83 150 43 135 13 102 105 103 102 129 13 93 100 100 219 147 237 92 99 98 123 12 89 96 96 191 102 107 91 37 106 195 147 237 1000 t 1000 t Мил m3 GWh GWh TJ 1000 t Мил m3 GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh GWh 38600 28672 9243 455 230 0.421 0.624 1.002 339 0.747 0.852 7.075 5.514 0.664 10.305 1.259 7.371 1.631 10.000 36926 26207 10014 526 179.346 0.651 - 7.327 0.581 1.330 0.467 1.745 268 0.021 15.319 0.514 1513 1.000 53.585 1748 1.000 0.000 30.950 0.606 0.011 0.747 1.000 0.000 0.690 - Мил тен 11.024 0. 2012/2011 Мил тен 10.015 0.042 0.471 12.122 508 0.512 1174 1.011 -0.000 0.264 27.000 0.903 0.391 6701 0.099 2.006 1.140 0.600 0.784 0.477 0.320 2.011 0.502 0.023 13.348 11.270 0.010 0.323 0.306 0.376 6.340 1.976 0.662 10.036 6.066 4.446 0.Табела 3: Збирни Енергетски биланс Републике Србије РЕПУБЛИКА СРБИЈА (без података за КиМ) ПРОИЗВОДЊА ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ Угаљ Нафта* Гас Хидропотенцијал** Геотермална енергија Чврста биомаса Биогас Соларна енергија Енергија ветра ЗАЛИХЕ УВОЗ Угаљ Нафта Сирова нафта Нафтни деривати Гас Електрична енергија Биомаса ИЗВОЗ Угаљ Нафта Сирова нафта Нафтни деривати Гас Електрична енергија Огревно дрво НЕТО УВОЗ ЕНЕРГЕНАТА Угаљ Нафта Сирова нафта Нафтни деривати Гас Електрична енергија Биомаса УКУПНА ПРИМАРНА ЕНЕРГИЈА ЗА ПОТРОШЊУ Угаљ Нафта Гас Електрична енергија Хидропотенцијал Геотермална енергија Биомаса Биогас Соларна енергија Енергија ветра УВОЗНА ЗАВИСНОСТ (%) УЧЕШЋЕ У УКУПНОЈ БРУТО ПОТРОШЊИ (%) Угаљ Нафта Гас Електрична енергија Хидропотенцијал Геотермална енергија Чврста биомаса Биогас Соларна енергија Енергија ветра БРУТО ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Термоелектране Хидроелектране*** Термоелектране-топлане Индустријске енергане од тога на биогас Соларне електране Електране на ветар ЕНЕРГЕНТИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА И ТЕ-ТО Угаљ Нафта Гас ЕНЕРГЕНТИ ЗА ДРУГЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ Рaфинерије Прерада угља Остало РАЗМЕНА ПОТРОШЊА ЕНЕРГЕТСКОГ СЕКТОРА ГУБИЦИ ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ (ФЕ) НЕЕНЕРГЕТСКА ПОТРОШЊА физичке јединице 1000 t 1000 t Мил m3 GWh TJ 1000 t Мил m3 GWh GWh 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t Мил m3 GWh 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t Мил m3 GWh 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t 1000 t Мил m3 GWh 1000 t 1000 t 1000 t Мил m3 GWh GWh TJ 1000 t Мил m3 GWh GWh - РЕАЛИЗАЦИЈА 2011.992 7.140 0.000 0.000 0.006 1.823 1064 1.000 0.757 0.690 48.085 0.250 1748 1.436 3.162 2.491 0.790 0.000 91 118 93 -359 110 95 102 100 96 91 108 116 78 5602 100 100 - - 7.068 0.959 1.009 0.860 0.739 -0.878 4.144 4.950 0.174 5.237 0.022 0.950 0.024 -0.337 2 0.038 0.095 0.000 0.095 0.593 0.000 0.007 0.000 0.581 3.010 0.163 7.745 268 0.783 2389 1.065 0.168 0.834 1.040 92 1000 t 1000 t Мил m3 1000 t 1000 t - - 7.915 92 215 127 89 90 100 87 0 97 95 103 101 - 2013/2012 физичке јединице 1141 492 9437 268 3.715 1.000 6979 0.524 6.429 2.002 0.140 0.013 0.741 3578 3.006 1.011 0.085 -0.200 2.444 0.001 0.008 341 0.000 0.795 0.664 0.802 2951 3.007 0.065 0.854 0.043 0.795 2610 2.031 5.000 32.238 2.291 - 16 106 107 57 48 123 155 85 91 103 93 103 114 .031 6.045 0.820 0.654 27.155 4.812 0.200 2.038 6.28 ПРОЦЕНА 2012.690 3210 1660 1550 2450 5835 800 0 800 0 5707 2410 1660 750 2450 128 4199 2827 128 8801 268 7.902 -278 -0.812 0.000 37649 28150 9116 193 190.000 0.000 0.

742 928 27891 36119 1.000 1141 27991 37008 1.758 1.863 1.440 0.252 9.043 2900.304 0.908 2.271 2.690 103 102 - - 2.180 3.253 2.155 2.708 2.884 1.871 1.528 9.399 0. ЈКД.040 2888.409 110 100 104 107 101 100 1000 t 1000 t М Stm3 GWh TJ - 2637.328 4.998 1526 28039 30723 1.015 4.529 - 2.662 2.276 4.ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ ПО СЕКТОРИМА Индустрија Саобраћај Остало (Домаћинства.739 2.538 - 2.742 0. Пољопривреда) ПО ЕНЕРГЕНТИМА Чврста горива Течна горива Гасовита горива Електрична енергија Топлотна енергија ОИЕ (геотермална енергија.407 0.031 120 101 113 102 102 100 96 101 119 101 100 100 * Домаћа производња сирове нафте и полупроизвода ** Није укључена производња из реверзибилне ХЕ *** Укључена производња из реверзибилне ХЕ 17 .822 2.биомаса) - - 9.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful