You are on page 1of 31

Potranja novca 6.1. Uvod Funkcije potranje novca su osnovne u teorijskim i empirijskim makro-monetarnim modelima.

U ovom pogledu Goldfild i Siel 1!!".# str. $""% i&nose da potranja &a novcem je kriti'na komponenta u formulaciji monetarne politike i sta(ilna funkcija potranje &a novcem se dugo posmatra kao preduslov &a kori)enje monetarni* agregata u i&vo+enju politike. S toga i nije i&nena+uju)e da je potranja &a novcem u mnogim &emljama pot'injena opsenom empirijskom ispitivanju. Uloga potranje novca je naro'ito vana &a &emlje u ra&voju. ,o je &ato to se u tim &emljama ra&voj monetarne politike uglavnom oslanja na monetarni program u okviru kojeg potranja novca odigrava osnovnu ulogu vidite dodatak dvanaestom poglavlju koji nas uvodi u pristup finansijskog programiranja -.F-a / internacionalni monetarni fond%. 0vo je suprotno onome to se javlja u naprednijim ekonomijama# kao to su S12 i 3elika 4ritanija# gde je kamatna stopa glavni instrument politike politike vidite# na primer# 4ernake i 4lainder 1!!5.%. S toga# &a &emlje u ra&voju# potranja novca se &adrava kao vana tema &a istraivanje. U ovom poglavlju se ra&matraju teorijske i empirijske literature &a potranju novca# i panja se naro'ito o(ra)a na predmete koji su od &na'aja &a &emlje u ra&voju. 6at(erson 1!78.%# .ekalum i Gufrend 1!79.%# Goldfild i Siel 1!!".% i :edler 1!!;.%# i&me+u ostali*# pruaju (itnije preglede u teoriji potranje novca.

6.2 TEORIJSKI MODELI 6.2.1 Rani modeli

1935.god je Hicks tvrdio da teorija o novcu treba da sadr`i po-stupanje sa potra`njom za novcem kao sa problemom pojedina~nog izbora kod dobitka. Hicks je razmatrao odluku agenta koja se ti~e relativne koli~ine novca i hartija od vrednosti koje e biti dr`ane u datom vremenu.!n je takodje naglasio potrebu za obja"njenjem za"to pojedinci rado dr`e novac kada bi njegov dobitak bio prema"en onim od drugih aktiva# pa je unapredio zaklju~ak da novac omogu uje povoljnu dobit koja se ne nudi od strane drugih aktiva.$alje# Hicks je napomenuo da pozitivna ce-na transakcije investiranja u hartije od vrednosti#~ini nepro-%itabilnim preduzimanje ove vrste investicije kod kratkih peri-oda vremena. &tavi"e# on je naglasio da e ukupno bogatstvo pojedinca uticati na njegovu potra`nju za novcem. 'idrauski (19)*+ %ormalizuje Hicks-ov (1935#1939+ pristup problemu. ,edju najzanimljivijim teorijama koje se ti~u zahteva za novcem je kvantitivna teorija (koli~inska teorija+-obja"njena det-aljnije u poglavlju 5.!vde se podse a "ta se sve podrazumeva za zahtev za novcem#u osnovi isti~e ideju da takva

%unkcija vero-vatno zavisi od nekih mera transakcija# bogatstva# i seta pro-menljivih koji hvata dohotke active. -ane verzije kvantitativne teorije novca (uglavnom .isher-ove 1911 jedna~ine razmene#i /ambridge-ev pristup-na primer# 0igou#191*+ su naglasile proporcionalni odnos izmedju koli~ine novca u opticaju# volumena transakcija# i nivoa cena. 1edna od ovih verzija# /ambridge-ov pristup# je dalje razvijen od strane 2e3nes-a (1934#193)+- "to je takodje obja"njeno u poglavlju 5. 5itno je da je 2e3nes napravio transakcione %unkcije i %unkcije bilansa predostro`nosti nivoa prihoda#kao i spe-kulativne bilansne %unkcije teku e kamatne stope i nivoa bog-atstva.0ri ovim 2e3nes-ovim predpostavkama# potra`nja za novcem# gde 6 predstavlja bogatstvo#mo`e biti napisana kao7 ,$8[kY+l (r)W]P ().1+ 9 jedna~ini ().1+# k: predstavlja bilanse transakcija i predostro`nosti# a l(r+6 predstavlja spekulativne bilanse (l+#koji su %unkcija kamatne stope.!va jedna~ina ima mogu nost zamke likvidnosti#koja tvrdi da elasti~nost interesa (kamate+ potra`nje za novcem #za niske nivoe kamatne stope# uzima vrednost beskona~nosti. ;redan pomena je i 2e3nes-ov doprinos koji je postignut eksplicitnim razlikovanjem motiva za dr`anje novca-to jest#transakcionih#predostro`nih i spekulativnih-koje je veo-ma u duhu Hicks-a (1935+. 6.2.2 Transakcioni zahte

5aumol (195<+ i =obin (195)+ dalje razradjuju 2e3nes-ove transakcione motive za dr`anje novca.!vi autori %ormuli"u jedan inventarsko-teoretski model pretpostavljaju i (postuliraju i+ da transakcioni zahtev za novcem mo`e zavisiti od kratko-ro~ne kamatne stope.-azlog je da %irme mogu da zarade kamatu dr`anjem transakcionih bilansa u obliku kratko-ro~nih likvidnih aktiva#razli~itih od novca. >ahtev za transakcionim bilansima je7 ,$?084.5 <5(=>? ().<+

9 jedna~ini ().<+ ,p je zahtev za nominalnim bilansima@ 0 je nivo cena#b je brokerska taksa koja se pla a uvek kada %irma konvertuje aktivu koja donosi kratkoro~nu kamatu u gotov novac.1edna od glavnih implikacija (posledica+ ove teorije je da dat porast u snabdevanju novcem mo`e imati vi"e nego propor-cionalni e%ekat na dohodak novca. 6.2.! "ort#olio$zbirka investicija% zahte $potra`nja%

0ostavljanjem okvira koji povezuje rizik kamatne stope i potra-`nju za novcem u duhu 2e3nes-ovog spekulativnog motiva# =o-bin(195A+ pokazuje da dok korist izvu~ena od strane pojedinca iz njene?njegove port%olio aktive# pozitivno zavisi od o~ekiva-nog povra aja od port%olia#ona takodje varira inverzno sa rizi-kom koji je u vezi sa port%oliom. 9 ovoj situaciji zahtev za nov-cem dobija slede i oblik7 ,$?08% (-#) W ().3+ gde je 6- nehumano bogatstvo pojedinca# a sigma je mera stepena rizika izvedena iz dr`anja obveznica. 9 njegovoj Bpre%ormulacijiB kvantitativne teorije-smatrane kao Bmoderne kvantitativne teorijeB# i blisko povezane sa =obinovim pristupom port%oliu gde se razmatra primarna uloga nov-ca kao oblika bogatstva- ,ilton .riedman (195)+ odvla~i pa`nju sa 2e3nes-ovih motiva koji ohrabruju dr`anje novca.9mesto toga#on analizira %aktore koji odredjuju koliko puno novca ljudi `ele da dr`e pod razli~itim okolnostima-videti poglavlje 5 za detaljniji prikaz monetarizma. .riedman-ov zahtev za novcem dobija oblik7 ,$?08% (-b # -e # 0e # 6# h+ ().C+

-b i -e su o~ekivane stope povra aja na obveznice i deonice (uzimaju i i trajna dobra+@ 0e je o~ekivana stopa promene nivoa cena@ 6 je .riedman-ov koncept bogatstva@a h je odnos huma-nog i nehumanog bogatstva..riedman-ova analiza se mo`e kri-tikovati zbog ~injenice da ona virtualno ignori"e ulogu novca u procesu transakcija#kao i pitanje neizvesnosti. 6.2.& 'ahte za transakci(ama i )ort#oliom

Dndo i 'hell (19*5+ se usredsredjuju na obja"njavanju uloge novca u procesu transakcije#a takodje razmatraju i probleme nesigurnosti. !ni analiziraju svet sa tri aktive# jednim rizi~nim#i nov~anim i "tednim depozitima kao aktivama sa izvesnim no-minalnim povra ajima# rm i rs# respektivno.9zima se da je nivo cena nesiguran#dok se pojedinci vide kao o~ekivani maksimizat-ori dobiti.$obit je data sa 9(/1#/<+#gde je /i potro"nja u i-tom periodu.9loga novca u procesu transakcija je obuhva ena u %unkciji stvarne cene transakcija date sa =(,#/1+# gde dr`anje vi"ih bilansa novca smanjuje cene transakcije i podi`e /<#druge stvari su iste. Dutori dalje pretpostavljaju da je /1 odredjeno nezavisno od izbora port%olia# i pokazuju da je odgovaraju i marginalni uslov za maksimiziranje dobiti dat sa7

rs - rm 8 =m ().5+

(,# /1 +

!va jedna~ina se mo`e obrnuti da daje zahtev za novcem u %unkciji ?/1#(rs-rm+?# i = parametara. >ahtev za novcem je zavisan od stope povra aja rizi~nih aktiva#o~ekivanog nivoa cena# i od bogatstva. 9 cilju analiziranja zahteva za novcem razmatranjem njegove uloge eksplicitno kao sredstva razmene na tr`i"tu roba i usluga# "to je prenebregnuto 5aumol-=obin modelom#,c/allum i Eood%riend (19A*+ daju jedan pristup koji odlikuje medjuvremenske optimizacione izbore od strane pojedinih ekonomskih agenata ~ije su transakcije olak"ane njihovim zalihama novca. -ad je obavljen kori" enjem tri vrste aktiva7 novca#obveznica i kapitala.Dutori su prvo ispitivali slu~aj izvesnosti #i po~eli sa jednom medju-vremenskom %unkcijom dobiti doma instva slede eg oblika7 9(/1 # F1+GU(C t+1)+2 9(Ct+2, Lt+2)+... (6.6)

gde su /t i Ft potro"nja i dokolica u vremenu t. $oma instvo ima tehnologiju proizvodnje#kao i po~etne stvarne zalihe novca (mt-1+#obveznice (bt-1+#i kapital (kt-1+. Dutori tvrde da trgovina trampom robe nije pogodna i tro"i dosta vremena.=rgovina pomo u novca je puno e%ikasnija#i dovodi do velikih u"teda u procesu#"to se zove Bvreme kupovineB ('aving#19*1+.!vo je obuhva eno %unkcijom 't8%i(/t#mt+#gde se vreme kupovine 't oduzima od vremena dokolice.;reme koje nije posve eno kupovini mo`e biti posve eno #na primer#dokoli-ci koja donosi dobitak#ili pla enom zapo"ljenju#"to ukazuje na potencijalni odnos izmedju zaliha novca i tro"kova potro"nje koji se pojavljuju iz njihovih istovremeno odabranih promenljivih. ,c/allum i Eood%riend pokazuju da maksimiziranje dobiti pod ovim polaznim pretpostavkama rezultuje %unkcijom zahteva za novcem#koja se mo`e napisati kao7 mt8%(mt-1# kt-1# bt-1#-t#-t-1...t, t+1 ... + ().*+ gde su -t i pit nominalna kamatna stopa i stopa in%lacije#resp-ektivno# i gde su promenljive date posle t# anticipirane (pred-vidjene+ vrednosti. 1edna~ina ().*+ se mo`e oblikovati tako da daje7 mt8g(Ct, Rt) ().A+

"to nastaje iz ~injenice da je struktura ,c/allum-Eood%riend modela takva da kori" enje proizvoljne promenljive /t u jedna~ini ().A+ dozvoljava ispu"tanje svake promenljive posebno iz -t iz jedna~ine ().*+. 6.2.* "rekla)a(+,e -eneraci(e

9potrebom modela dinami~ke ravnote`e koji nagla"avaju razli~itost podsticaja za "tednju kod mladih i starih pojedinaca# prevladava se pote"ko a modeliranja medium (srednje+ %unkcije razmene novca# prostim ignorisanjem iste. !vaj pristup sa preklapanjem generacija('amuelson#195A+# gde uvodjenje novca otvara mogu nost medju-generacijske trgovine (6allace#19A4# 19AA+# i nagla"ava %unkciju aktive kao zalihu vrednosti. 0rimena preklapaju eg generacijskog pristupa ima kontrover-zne posledice#pa je ovo ohrabrilo razvoj modela koji sadr`i Bgotovinu unapredB kao sputavaju u okolnost(na primer# 'vensson#19A5+.!vi modeli podrazumevaju da potro"nja pojedinca u bilo kom datom periodu ne mo`e da prema"i koli~inu novca koja je done"ena u tom istom periodu.>ahtev za novcem u tim okolnostima e imati tendenciju manje osetljivosti na promene kamatne stope u odnosu na one koji se odnose prema potro"nji i zalihama novca na manje ~vrst na~in.

6.2.6

.+##er stock $/a#er zalihe% modeli

'vaki model zahteva za novcem koji je do sada analiziran# podrazumeva da je snabdevanje novcem odredjeno potra`njom.!vo samo po sebi zna~i da su monetarne vlasti voljne i u prilici da se automatski prilagode zahtevima za novcem#to jest da izadju u susret potra`nji.Dli imaju i u vidu da spolja"nje varijacije u dodavanju novca mogu dovesti do neravnote`e na tr`i"tu novca (to jest# ,d nije jednako ,s+#neki autori su postulirali (pretpo-stavili+ da bilansi novca slu`e kao Bba%er stokB (prigu"iva~i+ za privremeno prilagodjavaje neo~ekivanih promena u prihodu. 2oncept Bba%er stokaB (ba%er zaliha+ u literaturi o zahtevu za novcem tretira novac kao jedan BinventarB#tako nagla"avaju i upozoravaju u potra`nju za novcem (videti#na primer#Faidler# 19A3#Eoodhart#19AC# i za preglede videti ,ilbourne#19A*# ,izen#199C+. 0ristup pretpostavlja da ekonomski agenti gledaju da minimiziraju tro"kove pode"avaju ih aktiva. ' obzirom na ovo#najskuplje je podesiti najnelikvidnije-na primer#zemlji"te. Haj je%tinije je podesiti novac-koji se smatra savr"eno likvidnom

aktivom. Eornje izlaganje sugeri"e da jedan pojedini agent mo`e biti daleko od nivoa stabilnog stanja zaliha novca u bilo kom trenutku bez da istovremeno bude u neravnote`i u smislu da pogre"i u preduzimanju planova za maksimiziranje dobiti. 9 ovom smislu#hipoteza ba%er stoka (ba%er zalihe+ ima te"ke implikacije (posledice+ na ekonomsku politiku. 6.! Em)iri(ski modeli !vo poglavlje daje pregled dominantnih ekonometrijskih modela za procenu potra`nje za novcem. 6.!.1 0+tore-resi no ras)odel(eno ka1n(en(e $0DL% D$F model je ~esto kori" en#direktno ili u obliku njegovih pos-ebnih slu~ajeva (unutar kojih spada i ve ina Btime series modela+ za analiziranje zahteva za novcem. !n mo`e biti de%inisan kao7 Yt=0+ 1zt+ 2yt-1+ zt-1+!t (6.")

gde je epsilon?t? pribli`no IH(!#sigma epsilon na kvadrat+. 1ed-na~ina ().9+ ima jednu autoregresivnu (samoopadaju u+ kom-ponentu gama t-1#i jednu primetno pokretnu prose~nu komponentu zt i zt-1#to jest# raspodeljeno ka"njenje. D$F (1#1+ model mo`e biti uop"ten kao D$F(n#s+ sa maksimalnim ka"njenjima r i s na gama t-1 i zt# ili kao D$F(n#s#p#J#t+ za dodatne promen-ljive sa du`inama ka"njenja od p#J#t. Ere"ka epsilon t u jedna-~ini ().9+ je jedna inovacija (novost+ u poredjenju sa dostupnim in%ormacijama#a serijska zavisnost epsilon t se mo`e smatrati sastavnim delom D$F modela. 'tati~ko ili dugotrajno re"enje dinami~kog procesa predstavlja hipoteti~ki deterministi~ki ishod u kome je sva promena prekinuta. 1edna~ina ().9+ se mo`e napisati druga~ije kao7 1- 2 L)Yt= 0+( 1+ L)zt+ !t 6.1"%

gde je F operator ka"njenja.Dko dopustimo da je K?zt?8zL i K?3t?8 gamaL kod t# koje su kontante zbog pretpostavke stacionarnosti. 0osle uzimanja o~ekivanosti#jedna~ina ().14+ postaje7 1- 2L) #[Yt= 0+( 1+ L)#[zt @ 0o"to su K?zt? i K?gama t? konstante =AB 0 > 1- 2 %CD 1+ %> 1- 2 %@&ABk"Ck1&A 6.15% 6.11%

2orekcioni izraz ravnote`e (K/,+ je dat sa (####J+. 'vaki ishod koji dovodi do (JJ+ razli~ito od nule- to jest#

odstupanje od dugotrajnog stabilnog stanja ravnote`eindukova e promenu u gama t u budu em periodu. 6.!.2 Korekcioni mehanizam ra note2e $E3M% 2lasa modela u ovom poglavlju poti~e od $avidson-ovog(19*A+ originalnog ~lanka(videti takodje Hendr3#1995+.1edna~ina ().9+ se mo`e preobratiti i izraziti u izrazima indeksa porasta :t i >t# i preko komponente korekcije ravnote`e (###..+. !duzimaju i gama t-1 od obe strane jedna~ine ().9+ dobija se7 $ Yt= 0+ 1 zt C 2 - 1% yt-1 C E t-1+!t B F"C F1 E t - E t-1 +G (2- 1% yt-1 G (1+ B F"C F1 $ zt C 2 - 1% (yt-1 - k1 E t-1 % +!t B F1 $ zt C 2 - 1% (y- k" - k1 E t-1 % +!t ().13+ K/, metodologija se obi~no primenjuje na speci%i~ni modeliraju i radni okvir (na primer#Hendr3#1995+.'riram(<441+ daje jedan odli~an pregled studija zahteva za novcem kori" enjem pristupa korekcije ravnote`e. 6.!.! Mehanizam )arci(alno- )ode1a an(a$"0M% 0arcijalno pode"avanje se posti`e posle eliminacije rasporedje-nog ka"njenja u D$F(1#1+# koja nastaje kada se uzme da je beta 3 jednako nuli u jedna~ini ().9+. -ezultat je D$F(1#4+ model koji se mo`e izraziti kao7 yt= F1 E tC 2 yt-1 +!t ().1C+ + E t-1+!t

0rincip parcijalnog pode"avanja se "iroko koristio u ekonomskoj analizi#i posebno u studijama zahteva za novcem(na primer# Hacche#19*C+. 1o" uvek#0D, se mo`e kritikovati zbog#na pri-mer# zadavanja da je beta 3 8 nula#"to u praksi nije uvek slu~aj (za "iri uvid u teorijske i empirijske aspekte 0D, pristupa vi-deti na primer#Eold%eld i 'ichel#1994+. 6.!.& E-zo-eno $1to dolazi od s)ol(a% sna/de an(e no cem i "0M

0ristup sa modelom Bba%er stokaB zahtevu za novcem koji je elaboriran u prethodnom odeljku mo`e biti empirijski %ormulisan upotrebom mehanizma parcijalnog pode"avanja (videti /arr i darb3#19A1+7

Pt / Pt-1BG PAt-Pt-1% "H GH1

6.18%

Hivo cena potreban za ravnote`u (ptL+# uzimaju i da je ,d8,s# je dat sa7 PAt B - I C mt- Frt - J=t / !t >amenom ptL u jedna~ini ().15+ dolazimo do7 PtB - G I C mt - G Frt - G J=t C 1- G% Pt-1 - G !t 6.19% 6.16%

Iz jedna~ine ().1*+ je mogu e dobiti jednu jedna~inu sli~nu stan-dardnoj jedna~ini parcijalnog pode"avanja ().1C+.,no`enjem jedna~ine ().1*+ sa -1# i dodaju i mt obema stranama dolazimo do7 mt / Pt B G IC G FrtC G J=t C 1- G% mt-1- Pt-1 %C 1- G% (mt-mt-1+- G !t 6.17%

1edna~ina ().1A+ je podudarna sa jedna~inom ().1C+. He uzimaju i u obzir izraz (1-teta+(mt-mt-1+# glavna razlika je u tome da parametri beta < u jedna~ini ().1C+ i teta u jedna~ini ().1A+#imaju razli~ite interpretacije. 9 situacijama gde se napa-janje novcem smatra egzogenim (spolja"njim+(pristup Bba%er stokaB+#smatra se da zaka"njeni realni bilansi treba da obu-hvate postepeno pode"avanje nivoa cene na njenu ravnote`nu vrednost#a ne postepeno pode"avanje `eljenih realnih bilansa ka njihovom odgovaraju em nivou ravnote`e.!vo povla~i za sobom da malo teta mo`e biti smatrano rezultatom Blepljivih cenaB#a ne sporim pode"avanjem nov~anih bilansa. 6.!.* Kointe-raci(a 9 izrazima K/, %ormulacije u jedna~ini ().13+ ako (delta gama t#delta zt+ jesu I(!+#dok su njihovi nivoi I(1+#takva %ormulacija bi bila balansirana samo ako je (3-2o-21z+t takodje I(4+. Dko je to slu~aj#za promenljive u analizi se ka`e da su kointegrisane (Kngle i Eranger#19A*+.5anerjee (1993+ jasno obja"njava koin-tegraciju (videti takodje /haremza i $eadman#199*+. Inter alia# 'tock i 6atson(19AA+#0hilips(1991+#0hilips i Foretan(1991+ i 1ohansen (19AA+ unapredjuju radni okvir za analiziranje dugo-trajnih (long-run+ odnosa. 2ointegracija postoji ako se# iako se nivoi promenljivih menjaju bez ograni~enja# razvijaju linearne kombinacije medju njima u vremenu.Dko je (3-2o-21z+t8epsilon t bilo I(1+#ovde ne bi bilo ravnote`nog stabilnog odnosa (kointegracije+ izmedju promenlji-vih koje su od interesa.2ointegracija je kori" ena ~esto u proce-njivanju %unkcija zahteva za novcem#po"to ova metodologija uzima u obzir pitanje da li

postoji ili ne long-run (dugotrajni+ odnos medju relevantnim promenljivim koje su u pitanju. 6.!.*.1 Kointe-risan(e 40R5a i long-run str+kt+rno modeliran(e

1ohansen (19AA+ tehnika je kori" ena kod kointegracije ;Danaliza.,etod procene koji je predlo`io 1ohansen je zasnovan na reprezentaciji korekcije gre"ke ;D-(p+ modela (u di%erencijalnom obliku+7 $% t BKCL1 $% t-1 C L5 $% t-5 ... Lp-1 $% t-pC1 CM % t-p CNE t C !t 6.1!%

gde je Mt jedan m N 1 vektor I(1+ promenljive# >t je jedan s N 1 vektor I(4+ promenljive (koja mo`e da obuhvati sezonske dummies ili inovacije kod promenljivih koje su egzogene prema ;Dpod analizom+& G1#G<#J..#P su m N m matrice nepoznatih koe%icijenata@ omega je jedna m N s matrica@J 0rocenjivanje jedna~ine ().19+ je predmet hipoteze da P ima smanjeni rang #r manje od m# "to se mo`e napisati kao7 O r% P M B IF 6.5"%

9slov smanjenog ranga u jedna~ini ().<4+ povla~i za sobom da je process deltaMt stacionaran# Mt nije stacionaran#a betaOMt jeste stacionaran. 'tacionarni odnosi se ra~unaju kao kointegracioni odnosi. 0rimena 1ohansen-ove kointegracione tehnike generi"e dva testa sli~nosti#poznata kao testovi maksimalne eigen vrednosti (eigen-nemacki # svoj?vlastit+ i trace(trag+ test# za odredjivanje broja kointegri"u ih vektora.-ang date matrice P#koji statisti~ki odredjuje broj kointegri"u ih vektora(r+# se odredjuje kori" e-njem eigen-vrednosti pomo u testa eigenvrednosti i trace testa. =reba primetiti da se identi%ikovanje posebnog sistema mo`e ustanoviti nametanjem r< (ne-testiraju ih+ restrikcija za identi%ikaciju#i (ako treba+ daljih (testiraju ih+ restrikcija za preko-identi%ikaciju#koje radije sugeri"e ekonomska teorija (videti 0esaran i 'hin#199)+. 9 svetlu razli~itih stopa konvergencije ka ravnote`i ekonomskih odnosa#bi e korisno da se izra~una empirijski ta brzina konvergencije. !va ve`ba se mo`e izvr"iti#po"to se uspe"no identi%ikuje /;D- s3stem. 0osebno#razvoj kointegracionog odnosa(na primer#nepokriveni paritet kamate+ posle sistemskog "oka#mo`e biti analiziran ra~unanjem pro%ila perzistencije(00+ odnosa(0esaran i 'hin+. 0o konstrukciji#vrednost 00 je jedinica u vremenu "oka# sa postepenom konvergencijom ka osnovnoj dugoro~noj (long-run+ ravnote`i.

/;D- tehnika takodje ima mogu nost ispitivanja dinami~kih osobina kointegri"u eg sistema istra`ivanjem uz pomo tehnike uop"tenog impulsnog odziva(EI-+.>a"to je EI- koristan za analizu /;D- modelaP Impulsni odzivi poma`u u odredjivanju uticaja jednog "oka u vremenu na datu promenljivu u sistemu# na druge promenljive ili na sam sistem. 2oop(199)+ i 0esaran i 'hin(199A+ pokazuju da su EI- pogodnije od "iroko kori" enog ortogonalizovanog pristupa za impulsne odzive#koji je %avorizo-vao na primer# 'ims(19A4+# po"to#za razliku od ortogonalizo-vanog impulsnog odziva#rezultati dobijeni od generalizovanih odziva ne zavise od redosleda promenljivih u ;D-. 6.& S)eci#iciran(e #+nkci(a zahte a za no cem

'tandardna teorija zahteva za novcem je empirijski testirana procenjivanjem slede e jedna~ine(na primer#,eltzer#19)3@ Eold%eld#19*3@Fucas#19A@5all#<441+' () = * (P, Y, R) ().<1+

gde se od ,$ o~ekuje da bude stabilna %unkcija malog broja klju~nih makroekonomskih promenljivih@0#nivo cena@:# koja je promenljiva razmere(prihoda+@i -#vektor kamatnih stopa#koji predstavlja opportunity cenu dr`anja novca.Qesto se name e homogenost cene#"to je restrikcija koja se mo`e testirati#ako su jedinice teku eg novca irelevantne (bez zna~aja+.=ako jedna~ina ().<1+ postaje7 () ? 0 8 %(:#-+ ().<<+ 9zimaju i logaritme jedna~ine ().<<+ dobijamo (mala slova predstavljaju logaritme promenljivih+7 m-p%B F1 =C F5 ? 6.5$%

1edna~ina ().<3+ podrazumeva log-linearnost kod novca#cena i prihoda#a linearnost kod interesnih stopa#koja je obi~na %unkcionalna %orma.=eoretski#elasti~nost prihoda beta 1 je#na primer#4.5 u 5aumol(195<+ i =obin(195)+ teoriji zahteva za transakcijama#a 1 u .riedman-ovoj(195)+ verziji teorije kvantiteta. 2omponente beta < su polu-elasti~nosti za interesne stope. Kmpirijska literatura o zahtevu za novcem u zemljama u razvoju ~esto nagla"ava izvestan broj ~inilaca.,edju ovim ~inioci-ma su ne-monetarne transakcije(pitanje koje uti~e da se scale promenljiva uvrsti u %unkciju+#i priroda interesne

stope ili promenljiva opportunity cene. Ha prve nije bila puno obra ana pa`nja u literaturi#zbog konceptualnih# kao i empirijskih pote"-ko a koje ih okru`uju.!ve druge ~inioce emo detaljnije prodis-kutovati u daljem tekstu. 6.&.1 Kamatne sto)e i zahte za no cem + zeml(ama + raz o(+

,o`e se dokazati da je#u puno zemalja u razvoju#kamatna sto-pa radije administrativno regulisana#nego "to je odredjena na tr`i"tu u organizovanom sektoru.!vo e imati za posledicu da e%ekti normalnog delovanja zakona potra`nje i ponude ne e biti u potpunosti re%lektovani na posmatrane kamatne stope. 2od neorganizovanih tr`i"ta#kamatna stopa e biti odredjena brojem ekonomskih i institucionalnih promenljivih.!dredjivanje ruralnih kamatnih stopa se obi~no posmatra sa strane ponude#po"to imamalo in%ormacija na strani zahteva(potra`nje+.,o`e biti dokazano da#na strani ponude#ruralna kamatna stopa(r+ mo`e biti odredjena premijom rizika (al%a+# administrativnim tro"ko-vima(beta+# opportunity cenom(gama+ i stepenom snage mono-pola pozajmljiva~a novca (teta+#(5ottomle3#19*1+7 r8I C F C Q C G 0ostoji dokaz koji sugeri"e da su takve ruralne kamatne stope uglavnom odredjene premijom rizika i nesigurno uzrokovane- po difoltu- otplatama#pre nego na njih uti~e snaga monopola zajmodavaca(Ehatak#19*5+.,edjutim#snagu pozajmljiva~a nov-ca ne treba sasvim isklju~iti#uz uslove pomanjkanja specijalizacije i slo`ene prirode socio-ekonomskih odnosa izmedju %armera?vlasnika zemlji"ta?trgovaca?zajmodavaca(5haduri#19**@ 5ottomle3#19*1@Ehatak#19*)+. 0od ovim okolnostima#te"ko je videti kako interakcija izmedju potra`nje i ponude novca mo`e odrediti kamatnu stopu.!staje slu~aj da su empirijske ocene zahteva za novcem u ruralnim nov~anim tr`i"tima zemalja u razvoju jedne od naj-neistra`enijih tema u ovoj oblasti. ,edjutim#mo`e biti istaknuto#da su neki autori na"li kratkoro~ne (short-run) %luktuacije u njihovim procenama brzine dohotka novca za zemljeu razvoju(na primer#0ark#19*4# kori"- enje posmatrane kamatne stope kao opportunity tro"ak dr`anja novca+.;redno je napomenuti da#kod suo~avanja sa nestabilnom brzinom prihoda#kori" enje kvantitivne teorije novca za obja"njenje zahteva za novcem#ne e biti pogodno. !vo je razlog za istra`ivanje opportunity cene dr`anja novca(kamate koja se dobija zbog dr`anja novca a ne obveznicaprim.prev+ u zemljama u razvoju i#u najve em broju studija#o~ekivana stopa in%lacije se posmatra kao glavna promenljiva kao uticaj za potra`nju za novcem u takvim zemljama($eaver#19*4# /amp-bell# 19*4@H3nes#19)*+.Elavni razlog kori" enja o~ekivane stope in%lacije je u tome "to vlasnici bogatstva u zemljama u razvoju mogu dr`ati bilo realne potrep"tine (na primer#zgrade# zemlji"te i tako dalje+

ili pak novac. 'toga je opportunity cena dr`anja novca data o~ekivanom stopom in%lacije. !vo prethodno re~eno sugeri"e da upotreba kamatnih indeksa u %unkciji zahte-va za novcem#u zemljama u razvoju#nije posebno povoljna#zbog slede ih glavnih razloga7 (i+ tr`i"ta (ii+ (iii+ (iv+ zemljama. 0od ovim uslovima je mogu e razumeti za"to je potra`nja za novcem u zemljama u razvoju vi"e bila smatrana %unkcijom prihoda i o~ekivane stope in%lacije negoli kamatne stope.=akodje je jasno za"to se pretpostavlja da je transakcioni motiv za dr`anje novca dominantni u odnosu na druge motive za dr`anje novca.Kmpirijska mera o~ekivane stope in%lacije je obi~no data Bote`animB prosekom svih post stopa in%lacije sa geometrijski opadaju im te`inama. ,ogu e je dokazati da#do opsega kada pozajmljivanje igra ulogu u %inansiranju ekonomske aktivnosti#i tako daleko dok ima nekog odnosa izmedju organizovanih i neorganizovanih nov~a-nih tr`i"ta(Ehatak#19*)#ch)+#kamatna stopa bi se mogla uzeti za razja"njavaju u promenljivu u %unkciji potra`nje za novcem (Ddekunle#19)A@ 0ark#19*4@ 0olak#195*+. $rugi su ubedjivali da u puno zemalja u razvoju#kamatne stope u ruralnom tr`i"tu novca ne mogu biti posmatrane#mada bi one re%lektovale sam stepen spre~avanja kredita.1edno pogodno ocenjivanje ograni~avanja kredita bi se sada moglo smatrati za zastupaju u (proN3+ promenljivu za kamatnu stopu kod %unkcije zahteva za novcem u zemljama u razvoju(6ong#19**+.=ako 6ong sugeri"e upotre-bu slede e %unkcije zahteva za novcem u zemljama u razvoju7 gde jeP .dtBg :et /-et RPt>Pt-1%e # Ut% ,dt8long-run zahtev za novcem u vremenu t :et 8o~ekivani nominalni EH0 u vremenu t /-et8o~ekivani indeks stepena ograni~enja kredita u vrem. = RPt>Pt-1%eBoSekivana procentualna promena u stopi inflacije 9t 8izraz za poreme aj 6ong tvrdi da#kod %iksnih institucionalnih kamatnih stopa# posmatrane kamatne stope su verovatne povezuju e promen-ljive izmedju zaliha alternativnih aktiva. ograni~ena veli~ine organizovanog %inansijskog institucionalno %iksiranje kamatnih stopa ograni~en niz %inansijskih aktiva# i ograni~en stepen zamene izmedju novca i %inansijskih aktiva u poredjenju sa ekonomski razvijenim

!pravdanje za takav jedan argument je lako razumeti ako se jednom uo~i da su pozajmljivanja u zemljama u razvoju glavni izvor %inansiranja za puno ekonomskih aktivnosti.'toga#dostupnost pre nego cena kredita#uti~e na zahteve za istim.Dko se sledi striktna monetarna politika u zemljama u razvoju# postoja e ve a tendencija ka ekonomiziranju sa dostupnim nov~anim bilansima i ve oj zavisnosti od zajmodavaca na neorganizovanom tr`i"tu novca kako bi se ispunili ciljni tro"kovi. !vo e podi i kamatne stope ~ak i ako se to ne primeti.!~igledno# brz-ina prihoda e imati tendenciju rasta.2od razvijenih zemalja# takva situacija bi vodila ka "irenju %inansijskih osiguranja i porasta kamatnih stopa.0otra`nja za novcem bi stoga imala tendenciju opadanja.6ong je predlo`io puno na~ina za merenje stepena sputavanja kredita-na primer#diskontna stopa central-ne banke# negativa odnosa doma eg kredita prema prihodu (-$/t?:t+ i negativa stope "irenja doma eg kredita (-delta$/t? $/t-1+. =reba zapamtiti da razli~ite metode za procenu zahteva za novcem u zemljama u razvoju u stvari poku"avaju da jasnije analiziraju realnu prirodu Btransmisionog mehanizmaB monetarne politike u tim zemljama i da omogu e jednu empirijsku osnovu za %ormulisanje odgovaraju ijih monetarnih i kreditnih politika. 9 pogledu visokih rizika i neizvesnosti u zemljama u razvoju koji proisti~u iz dominantnosti i %luktuacije u proizvodnim cik-lusima agrarne ekonomije# predla`e se da ka"njenja treba ignorisati i ekonomijama u razvoju(Ddekunle#19)A#na primer# nalazi malo o~ekivano ka"njenje prihoda za zemlje u razvoju+. ' druge strane#ako se uzme da je veliki broj ljudi nesklon riziku onda treba o~ekivati veliko ka"njenje o~ekivanja#po"to oni neskloni riziku trebaju vremena da podese svoje portfolie (6ong#19**+.Dko je ovo ta~no#onda je mogu e uvesti zaka"njeni novac u kratkoro~nu %unkciju zahteva za novcem.=akva ka"njenja bi mogla biti korisna u analiziranju pode"avanja zahteva i ka"njenja o~ekivanja u odnosu na prihod#cene i td. 0riroda i du`ina takvih ka"njenja bi naravno mogla da se menja od zemlje do zemlje#i mo`e biti procenjena samo empirijski to jest iskustveno. Dli makar su u ovim ekonomijama %inansijska tr`i"ta sa tendencijom podrazvijenosti# Dgenor i ,ontiel (1999+ tvrde da zama"na i relativno pro%injena %inansijska tr`i"ta postoje u veli-kom broju zemalja u razvoju.!ni smatraju da je problem u tome "to malo ovih zemalja sistematski sakuplja i objavljuje podatke o pona"anju kamatnih stopa#"to je pretpostavka za kori" enje tih podataka u empirijskim studijama.

$alje#kamatne stope u zemljama u razvoju obi~no imaju pla%on postavljen od strane centralne banke(videti poglavlje C o postu-panju sa %inansijskom represijom+#ili su proizvod nee%ikasnog# ne-takmi~arskog %inansijskog sistema.$alje#odsustvo dobrih razvijenih %inansijskih tr`i"ta u ve ini zemalja u razvoju zna~i da realne aktive (kao "to je zemlji"te+ verovatno dominiraju u portfoliu izbora pojedinca.0od ovim okolnostima#stopa in%lacije dobija puno pa`nje kao pogodna mera opportunity cene# uzima-ju i u obzir da se ona re%lektuje na stopu povra aja realnih aktiva-videti takodje /agan(195)+ za uvide u zna~aj stope in%lacije kao %aktora uticaja na zahtev za novcem. =akodje# promenljive kursa promene i strane kamatne stope su bile razmatrane kao mere opportunity cene u %unkcijama zahteva za novcem. Fiteratura zamene novca(na primer# Dgenor i 2han#199)@ za preglede ovog subjekta videti na pri-mer#/alvo i ;egh#199<@ Eiovannini i =urtelboom#199C+# obja"-njenje pomaka port%olia izmedju doma eg i inostranog novca# nagla"ava promenljivu inostrane razmene (videti# na primer# Drango i Hadiri#19A1# za dalje uvide u odnos izmedju zahteva za novcem i kursa promene+. 'uprotno#literatura o mobilnosti kapitala se %okusira na stranu kamatnu stopu kao promenljivu(,c2innon#19A<+. 0ode"avaju i jedna~inu ().<3+ da uzme u obzir ove tri promenljive dobijamo7 (m-p+t8 F1=t C F5?tC F$etC F;Rpt ().<C+ ino-

9 jedna~ini ().<C+ beta C R 4#a beta 3 R 4 ili S 4# zavisno od toga da li se odigrava zamena novca (4S+ ili ne (4R+. $ruge pojedinosti su takodje bile razmatrane. 9 ambijentu malootvorene ekonomije#i stoga sa re%ormulacijom jedna~ine().<3+ da se dozvoli uticaj inostranih elemenata na doma e pona"anje >ahteva za novcem#dolazimo do 7 m-p%tB F1=t C F5 ?-?A%t CT t 6.58%

9 jedna~ini ().<5+ sve promenljive su kao "to su de%inisane za jedna~inu().<3+# dok je -L inostrana kamatna stopa.2oe%icijent koji uti~e na (---L+ je va`an za hvatanje %inansijskih odlika jedne otvorene ekonomije(na primer#mobilnosti kapitala#zamena novca i dolarizacija+. !n takodje zastupa o~ekivano podcenjivanje kursa promene#in%latorna o~ekivanja i rizik.6illiams i Ddedeji(<44C+#na primer#primenjuju speci%ikaciju sli~nu jedna~ini ().<5+ u analizi zahteva za novcem u $ominikanskoj -epublici. 6.* Modeliran(e em)iri(sko- zahte a za no cem

'tabilnost zahteva za novcem je bilo u samom centru ekonomskog istra`ivanja i politi~ke analize.$iskusija o relativnim pred-nostima ortodoksnog#bafer stok i novijeg modela sa korekcijom gre"ke za zahtev za novcem#se usredsredila na stabilnost para-metara.>aista#takva stabilnost i homogenost cena su nedavno bile navedene kao klju~ni testovi za speci%kacije zahteva za novcem(Hendr3 i Kricsson#1991+.9 kontekstu zemalja u raz-voju# podru~je za BremonetizacijuB#slede i programe za stabili-zaciju(kao "to se zagovaraju od strane I,. i 'vetske banke+# zavisi bitno od rastu eg pomeraja u zahtevu za novcem i posledi~ne predvidivosti vi"eg zahteva za novcem sa ni`om in%lacijom (Dsilis#1991+. 0osebno#$ornbush i .ischer(19A)+ podvla~e Bpotrebu za "tampanjem novcaB posle stabilizacije#opisuju i to kao Bnaj-previdjeniju lekciju stabilizacijeB. !ni tvrde da svaka plitika koja pravi B%eti"B od ni`eg monetarnog rasta je Busme-rena ka nevoljiB u obliku visokih realnih kamatnih stopa.9 slu~aju 5olivijske stabilizacije#pokazano je da je remonetizacija bila vrlo spora#po"to posle stabilizacije nisu uradjene zalihe za brz porast potra`nje za novcem.1edan poja~an zahtev za nov-cem dovodi do dalje ekspanzije kredita# slede i programe za stabilizaciju ne-in%latorno. Heizvesnost in%lacije ima jedan va`an uticaj na novac-korelaciju cena.=reba napomenuti da bi visoka neizvesnost in%lacije napravila novac rizi~nom aktivom#dovode i do smanjenja dugoro~ni i mo`da kratkoro~ni zahtev za novcem.=ako#politike koje uti~u na in%laciju e imati i dodatni uticaj preko njihovog e%ekta na neizvesnost in%lacije#kao i na o~ekivanu in%laciju.9 razvije-nim zemljama#neki istra`iva~i su ispitivali e%ekat nesigurnosti kamatne stope na zahtev za novcem(5aba sa sarad.#199<+. 2han(19**+ je merio nesigurnost (neizvesnost+ in%lacije apsolutnom vredno" u promene u in%laciji.9 2han-ovom modelu# neizvestnost in%lacije ima direktan uticaj na zahtev za novcem preko promene adaptivnih parametara o~ekivanja kod pode"avanja o~ekivanja in%lacije. >a vreme 19A4.g# 5olivija je iskusila jaku makroekonomsku nestabilnost u vidu hiper in%lacije koja je pobesnela do <4 444 procenata godi"nje#pa je monetarna neravnote`a bila sasvim o~igledna.0osle uvodjenja stabilizacionog programa u 5oliviji# godi"nja stopa in%lacije je opala na <5 posto krajem osamdesetih.2ori" enjem pre%injenih ekonometrijskih tehnika (na primer#korekcija gre"ke#procena vremenski promenljivog parametra sa 2alman %iltriranjem i ED-/H modeli7 to jest uop"tenu auto regresivnu kondicionalnu BheteroskedasticityB+ Dsilis sa saradnicima (1993+ pokazuje da u 5oliviji za vreme 19A4-ih#o~ekivana in%lacija i neizvesnost in%lacije uti~u na

zahtev za novcem.Dnaliza vremenski promenljivog parametra otkriva da je reakcija na monetarnu neravnote`u bila znatno br`a za vreme hiperin%lacije. 1o" preciznije#model prihvata da long-run ravnote`ni zahtev za novcem (,-0+L zavisi od o~ekivane stope in%lacije i neizvesnosti in%lacije sigma<. Long-run (dugori~ni+ zahtev za novcem je dat kao "to sledi7 .-P%AB("C(1,?C(5MC($U5 (5H"#($H"

've promenljive#kao "to su novac(,+ i cene(0+# su izra`ene u logaritmima#P8stopa in%lacije# sigma<8varijansa in%lacije i =-8 trend.0ravi se razlika izmedju long- i short-run zahtevom za novcem. Kmpirijski rezultati %unkcija zahteva za novcem u 5oliviji suge-ri"u ulogu in%latornih pode"avanja u slo`enom dinami~kom procesu#pokazuju i promenu poverenja privatnih agenata u odnosu na budu e akcije vlade.!ni takodje podvla~e ulogu varijanse in%lacije kao i o~ekivane in%lacije u %unkciji zahteva za novcem.-ezultati takodje pokazuju dramati~nu promenu u brzini ravnote`ne akumulacije gotovine posle 19A5# isti~u i poverenje privatnih agenata u pouzdan stabilizacioni program vlade.!vo je bilo mogu e uraditi delom postepenim smanjenjem %iskalnih de%icita#ali uglavnom Bpunjenjem-spredaB-front-loading stabilizacionog e%ekta velikim smanjenjem platnog spiska vlade i plata u javnom sektoru.;a`na lekcija je ta da uvodjenje varijanse in%lacije i o~ekivane in%lacije u %unkcije zahteva za novcem#mo`e pove ati predvidivost zahteva za novcem znatno u onim razvojnim zemljama koje pate od visoke in%lacije. 6.*.1 6inansi(ska ino aci(a i zahte za no cem

Fiteratura koja se bavi studijom razvojnih zemalja je odgovorila na nestabilnost zahteva za novcem i zavisnim problemima predvidivosti na neki na~in sa takozvanom Bnedostaju i novacB (missing money+ epizodom (Eold%eld#19*)+. !vaj izraz je nastao na osnovu zamki kod modeliranja zahteva za novcem u napred-nim ekonomijama od 19*4 na dalje. =amo#Eold%eld i 'ichel (1994#strana 344+ daju na znanje da Bposebno za 'D$ ali tako-dje i drugde# stvari su bile znatno manje zadovoljavaju e do sredine 19*4-ihJJ postojala je epizoda Bnedostaju eg novcaB kada su konvencionalne jedna~ine za zahtev za novcem siste-matski prevideli (pre-predvideli+ stvarne nov~ane bilanseB. 'lede i ovu liniju istrage#Drra3 i $e Eregorio (1993+ koriste kvartalne podatke kod procenjivanja %unkcija zahteva za novcem za Qile i ,eksiko.!ni nisu na"li dokaz za postojanje kointe-gracije razmatraju i tradicionalne speci%ikacije potra`nje za novcem. ,edjutim#oni su u stanju da procene

osetljive %unkcije zahteva za novcem posle razmatranja uvodjenja promenljive %inansijske inovacije u njihovo ekonometrijsko modeliranje na proizvoljni na~in. Drrau sa saradnicima(1995+ dalje ispituju zahtev za novcem na uzorku zemalja u razvoju.Elavni cilj autora je objasniti kako %inansijska inovacija uti~e na %unkciju zahteva za novcem#a to da postignu#oni koriste razli~ite promenljive da prika`u uticaj %inansijske inovacije na zahtev za novcem.'tudija koristi kvartalne serijske podatke za deset zemalja u razvoju i prime-njuje tehnike za ekonometrijsko modeliranje (time series+. >emlje sa spiska su7 Drgentina#5razil#Qile#Indija#Izrael#2oreja# ,alezija#,eksiko#,aroko i Higerija. Drrau sa sarad. je prona"ao da je ra~unanje sa %inansijskom inovacijom u modeliranju zahteva za novcem# za ovaj uzorak zemalja bio kvantitivno primenljiv. &tavi"e#ve`be su pokazale da je uloga %inansijske inovacije pozitivno povezana sa ekonomskom prose~nom sto-pom in%lacije.=akodje ra~unaju i sa ulogom %inansijske ino-vacije u zahtevu za novcem#0radhan i 'ubramanian(<443+ su studirali Indiju.!ni su prona"li da je razmatranje %inansijske deregulacije i inovacije bilo va`no za obja"njenje promena u stabilnosti %unkcije zahteva za novcem u Indiji. 6.*.2 Dinami7ko modeliran(e

Fiteratura o zahtevu za novcem u zemljama u razvoju je morala da obuhvati rastu u so%isticiranost (pro%injenost+ %inansijskih tr`i"ta i institucija.Ha primer#izbor mere opportunity cene u %unkciji zahteva za novcem je zakomplikovan razlu~ivanjem izmedju novca koji nosi kamatu i novca koji ne nosi kamatu (Hendr3 sa sar. 199<+.1o" u ekonomiji zemalja u razvoju# izbor mere opportunity cene# se sre e sa problemom da obi~no nema slobodno promenljivih kamatnih stopa gde su podaci bili saku-pljeni.=akodje#kao "to je obja"njeno u ovom poglavlju#empirijska literatura o zahtevu za novcem pru`a "irok izbor speci%ikacija od modela parcijalnog pode~avanja(koji je standardni+ do pre%i-njenog modela kointegracije i korekcije ravnote`e. I#tradicional-no naglasak je bio na nala`enju stabilnog odnosa zahteva za novcem medju malim brojem klju~nih makroekonomskih promenljivih.,edjutim#iskustvo u 'D$ za vreme 19*C-)#19A<-3 i 19A5-)(izneto kod 1udd i 'cadding(19A<+ i Eold%eld i 'ichel-a (1994++# kada je zaliha novca znatno odstupala od predvidjanja postoje ih empirijskih modela#baca sumnju na e%ikasnost takvog cilja. 2ako je pokazala prethodna sekcija# puno je uradjeno na %inansijskoj inovaciji i pove anju so%istikacije %inansijskih argumen-ata unutar i du` zemalja#tako da je dnevni red

tra`enja prostih# stabilnih odnosa zahteva za novcem izgledao kao beznade`dan zadatak. ,edjutim# 5aba sa sar.(199<+ se pozabavio ovim problemima.!ni su ukazali na va`nost ta~ne speci%ikacije u odnosu na so%istikovanost procene#i na potrebu nala`enja empi-rijskog modela koji mo`e biti imun na nemogu nost drugih empirijskih modela da objasne epizode nedostatka novca u 'D$ sedamdesetih i osamdesetih godina.2oncentrisanjem na dinam-i~ku strukturu #i uzimaju i u obzir o~ekivani rizik povra aja kod dugoro~nih obveznica#in%laciju i learning adjusted- prihode za ,1 i ,<# da bi ura~unao uvodjenje novih aktiva i institucio-nalnu promenu#5aba sa sar. %ormuli"e jedan odgovaraju i ,1 odnos novac-zahtev za 'D$.!d posebnog je zna~aja ideja da njihov model mo`e objasniti gre"ke drugih modela u no"enju sa epizodama nedostaju eg novca-sveobuhvatni kriterijum(videti takodje Hendr3 i Kricsson#1991+. >a zemlje u razvoju#nekoliko autora je odabralo ovaj tip strate-gije#uklju~uju i i /uthbertson-a i Ealindo-a(1999+ iz ,eksika. =akodje#Eharte3(199A+ koristi dinami~ku strategiju modeliranja u proceni zahteva za novcem u Eani@Ddams(<444+ studira Qile@ a Hell ispituje 1u`nu D%riku(<443+./arruth i 'anchez-.ung (<444+ obradjuju $ominikansku republiku.!vo zadnje ispitiva-nje je dokazalo da $ominikanska republika nema pre%injenu %inansijsku strukturu#ali uzimaju i u ra~unicu i dinami~ku strukturu#i ulogu 'D$ kao primaoca tokova inostranog kapitala autori su empirijski odredili odgovaraju u %unkciju zahteva za novcem du` long-run godi"njih podataka iz 1954 do 199) g. /arruth i 'anchez-.ung su primenili niz tehnika sa jednom jedna~inom da testiraju kointegraciju#uklju~uju i 0F(<#1+ oblik "to je sugerisano od strane 0hillips-a i Foretana(1991#str.C<*+# daju i ne-linearni model slede eg oblika7 .-P%tBF"C F1=tC F5?tC F$etC F;RPtCut Cd11 m-p%t-1-a"-a1Qt-1-a5?t-1-a$et-1-a; Rpt-1 6.56% Cd15 m-p%t-5-a"-a1Qt-1-a5?t-5-a$et-5-a; Rpt-5 Cd5"R=t Cd51Rt-1 Cd55R=t-5Cd5$R =tC1Cd$"R?tCd$1R?t-1Cd$5R?t-5Cd$$R?tC1 Cd;"Ret Cd;1Ret-1 Cd;5Ret-5Cd;$e =tC1Cd8"R5PtCd81R5Pt-1Cd85R5Pt-5Cd8$R5PtC1

9 jedna~ini ().<)+#, je nominalna ,1 cirkulacija novca plus depoziti na privatnim ~ekovnim ra~unima komercijalnih ba-naka@ : je realni bruto doma i proizvod(E$0+@ 0 je E$0 de%lator - je zamenjeno sa 'D$ dugoro~nim (34 god+ nominalnim vladi-nim prihodom od obveznica@ K je realni kurs zamene na crnom tr`i"tu#tako da su relativni pokreti cene kontrolisani#u smislu da se realni pezosi menjaju za realne 9' dolare na crnom tr`i"tu@i delta p je stopa in%lacije.9 jedna~ini#mala

slova pokaz-uju logaritme. /arruth i 'anchez-.ung-ova analiza pokazuje da rezultati jedna~ine ().<)+# bok uz bok sa prostom stati~kom !F' regresijom#kao i D$F#dinami~kom !F' regresijom#i 1ohansen (19AA+ tehnikom sistema#ukazuju da postoji validan long-run odnos novac-zahtev kod $ominikanske republike. 6.*.! "otra2n(a za no cem i dolarizaci(a

$olarizacija je op"ti izraz kori" en za identi%ikovanje zamene lokalne monete tvrdom monetom kao "to je 9' dolar(videti#na primer#Fev3-:e3ati i 'turzenegger#<443+.Hekoliko razloga obja"njava ovu pojavu#uklju~uju i visoku in%laciju#i precenjivanje kursa.9 ovom kontekstu#potra`nja za dolarom mo`e porasti zbog transakcija#spekulacija ili ogradjivanja od rizika slabog novca.$olarizacja dobija vi"e pa`nje u odeljku 14. !vaj odeljak na~as uvodi neke priloge poku"avaju i da pobolj"a na"e razumevanje veze imedju zahteva za novcem i dolarizacije. 2ori" enjem $ominikanske republike kao karakteristi~ne za studiju#/anto dokazuje da stvaranje vi"ka novca mo`e kona~no dovesti do podcenjivanja kursa i do toga da potro"a~i radije dr`e inostranu valutu(to jest#9' dolar+ nego doma i novac. Dgenor i 2han(199)+ su analizirali zahtev za novcem i depozite inostra-nih valuta na uzorku ekonomija u razvoju.!ni su se %okusirali na obja"njavanju uloge inostranih %inansijskih uslova i kursa promene u odredjivanju zahteva za novcem.Hjihovi nalazi poka-zuju da su ove promenljive va`ne u odredjivanju izbora ekon-omskog agenta u vezi dr`anja doma eg novca ili nov~anih depo-zita van zemlje. 2amin i Kricsson(<443+ odvla~e pa`nju na Bobratnost u dolarizacijiB u Drgentini#5oliviji i 0eruu.0osebno u Drgentini koriste novu meru zaliha inostrane valute kod analiziranja zahteva za novcem. !ni pokazuju da u Drgentini#smanjenja u zahtevu za pezos novcem jesu sli~na po veli~ini smanjenja iznosa dolarske aktive koju poseduju stanovnici. Ha sli~an na~in#!omes i !hnsorge(<44)+ ispituju zahtev za novcem u -usiji.;a`no je da oni takodje razvijaju meru zaliha inostrane valute.Dutori su na"li da je potpora stabilnosti zah-teva za novcem u -usiji e%ikasno uspostavljena kori" enjem ovog opse`nog monetarnog agregata (mase+. Dodatak 6.18 'ahte za no cem + Indi(i $)rilo- 0nite 9atak%

!vaj dodatak koristi time-series tehnike za modeliranje i prime-njuje ih kod razli~itih de%inicija dopune novca za izvodjenje pouzdanih procena jedna~ina potra`nje za novcem u Indiji. Time -series modeliranje nagla"ava potrebu za veri%ikacijom posto-janja long-run ravnote`nih odnosa#koje konvencionalni pristup uzima za garantovane# i potrebu za

konsekventnom ponovnom procenom ukoliko takvi odnosi postoje.=estovi za stacionarnost i kointegraciju razli~itih time-series i procena modela za kore-kciju gre"ke(K/,+ kointegrisanih time series su standardna dijeta (re`im ishrane+ time-series modeliranja.0ouzdana proce-na zahteva za novcem je va`na#po"to uspeh anti-in%latornih stabilizacionih politika zavisi od stabilne %unkcije zahteva za novcem.$ornbusch i .ischer(19A)+ su podvukli Bpotrebu za "tampanjem novcaB posle BliberalizacijeB jedne ekonomije.=ako je stabilnost %unkcije potra`nje za novcem bitna za analizu uticaja monetarne ekspanzije za vreme procesa Bekonomske liberalizacijeB isku"ene u Indiji za vreme perioda koji se razma-tra.!pravdanje za primenu time-series modeliranja na razne komponente snabdevanja novcem je u proveri koje e kompon-ente biti odabrane kao instrumenti politike. Timeseries podaci za Indiju su dostupni za dve de%inicije novcausku i "iroku.0rva uklju~uje gotovinu i depozite bez otkaza#a druga takodje uklju-~uje vremenske depozite.Dko ove razli~ite time-series nemaju sve ista svojstva stacionarnosti i nisu kointegrisane sa svim eksplanatornim promenljivim koje se razmatraju#stabilizaciona politika treba da cilja u samo one komponente novca koje su kointegrisane sa promenljivim koje obja"njavaju `eljeni zahtev za novcem.'tandardni pristup sa jednom jedna~inom za procenu %unkcije zahteva za novcem kod zemalja u razvoju je popular-isan od strane Eujarati-ja(19A)+. -ealna potra`nja za novcem se smatra %unkcijom realnog prihoda#realne kamatne stope# stope in%lacije#nesigurnosti in%lacije i td.$alje#neka vrsta prila-godnog pona"anja ili pode"avanja aktuelnog ka `eljenom zahte-vu se podrazumeva#kako bi se napravila razlika izmedju short- i long-run zahteva za novcem.Hesigurnost in%lacije bi se mogla meriti apsolutnom vredno" u promene in%lacije#po"to nesigur-nost in%lacije ima va`an uticaj na novac-korelaciju cene.;isoka nesigurnost in%lacije bi mogla da napravi novac rizi~nom akti-vom#"to bi dovelo do smanjenja dugoro~nog a mo`da i kratko-ro~nog zahteva za novcem.>emlje u razvoju obi~no isku"uju visoke stope in%lacije u ranim %azama razvoja.0romena kamat-nih stopa je#pak# unutar uske margine. 9de"avanjem ovih eks-planatornih promenljivih# jedna~ine zahteva za novcem se mogu napisati u obliku diskutovanom kasnije u jedna~inama ()D1.3+ T()D1.A+. 0rednost uvodjenja dodatnih eksplanatornih promen-ljivih postupno je u tome da se mo`e primetiti njihov relativni doprinos sumi kvadrata putem jednog .-testa#ili prema postizanju kointegracije medju promenljivim.!vaj drugi cilj je nagla"en u ovom poglavlju. Elavni cilj ovde je odrediti long-run stabilan odnos izmedju zah-teva za novcem i njegovih determinanti na osnovu godi"njih podataka za period 1954-A). ,onetarno ciljanje (targeting+ zasnovano na takvoj long-run asocijaciji mo`e (a+ smanjiti short-run nestabilnost kod

mone-tarnih agregata@i (b+ kontrolisati stopu in%lacije preko kontrole nad snabdevanjem novcem.=ako je ovo montarno ciljanje neop-hodan uslov za kontrolu in%lacije i postizanja stabilnog rasta dohotka indijske ekonomije (2ar%akis i 0arikh#1993+. "odaci i sim/oli 0odaci za period 1954-A) o promenljivim zalihe novca#,1 de%inisano kao valuta sa javnim depozitima plus depoziti bez otkaza sa bankama i ,3 de%inisano kao ,1 plus vremenski depoziti sa bankama#E$0#kamatne stope i de%lator cena su uzeti od I.' a oni podaci o populaciji su uzeti od Kconomic 'urve3 (India+#1991 (;lada Indije+. 'imboli#:1#,1 i -1 va`e za realno per capita (po glavi stanovnika+ E$0# realna per capita (po glavi stanovnika+ zalihe novca i nominalne kamatne stope#respektivno.-ealna kamatna stopa koja je de%inisana kao nominalna stopa minus stopa in%lacije#je bila negativna u toku nekoliko (malo+ godina koje se prou~avaju.=ako nije bilo mogu e na i logaritam realne kamat-ne stope.'topa in%lacije#0# je bila merena prvom di%erencom logaritma nivoa cene a neizvesnost in%lacije prvom di%erencom od p. >aka"njeni logaritam potra`nje za novcem je dodat za indikaciju mehanizma pode"avanja.Dko je realni `eljeni zahtev za novcem (,L+ %unkcija nekoliko promenljivih kao "to su realni prihod#kamatna stopa i td# i ako se stvarni zahtev podesi na `eljeni zahtev (za novcem+ pri brzini 4RlambdaR1#tada e koe%icijent zaka"njenog zahteva za novcem biti uklju~en kao dodatna eksplanatorna varijabla(promenljiva+#kao "to se vidi u jedna~ini ()D1.<+. Dko je lambda81#tada je pode"avanje tren-utno.&to je bli`a vrednost lambde jedinici# ni`a je proporcija bilo kojeg nesklada izmedju stvarnog i `eljenog bilansa koji je napravljen u toku bilo kog datog vremenskog perioda. log.A1 Bf log=1# log?1# P# Rp% log.1 BV log.A1 C 1- V%log. t-1 611.1% 611.5%

0ostojanje jednog mehanizma pode"avanja kao "to je jedna~ina ()D1.<+ je podvrgnuto proveri#zajedno sa jedna~inama zahteva za novcem#datim u jedna~inama ()D1.3+-()D1.A+ ispod. 2amatna stopa je uzeta u logaritamskom i aritmeti~kom obliku. !vaj drugi oblik je po`eljniji#po"to se kod njega razlikuju elasti-~nosti pri istoj procentualnoj promeni raznih po~etnih stopa (Haache#19*C+. 'vaka od "est jedna~ina je testirana sa i bez zaka"njene zavisne promenljive# kao jednim dodatnim regres-orem#i za obe de%inicije zalihe novca.=akve modi%ikovane jedna-~ine su bile ozna~ene prim-ovima preko respektivnih original-nih brojeva jedna~ina7

log.tB boGb1 log:tGb< log -tGut log.tB (oC(1 log=tC(5 ?tCut log.tB boGb1 log:tGb< log -tGb30tGut log.tB (oC(1 log=tC(5 ?tC b30tGut log.tB (oC(1 log=tC(5 log ?tC($PtC(;RpCut log.tB (oC(1 log=tC(5 log ?tC($PtC(;RpCut 0naliza kointe-raci(e

()D1.3+ 611.;% ()D1.5+ 611.6% 611.9% 611.7%

0re procenjivanja jedna~ina regresije kao "to su jedna~ine ()D1.3-)D1.A+# osiguravamo se da su promenljive kointegrisane.9 vi"estrukoj regresiji (vra anju na staro+#red integracije zavisne promenljive ne mo`e biti ve i od reda bilo koje od ekspalnatornih promenljivih#a ove druge treba (po`eljno je+ integrisati sa istim redom(/haremza i $eadman 1993+(/$+. -ed integracije svake promenljive je proveren pomo u standardnog $icke3-.uller($.+ i?ili pove nog $.(D$.+ testa.takvi testovi proveravaju na prisustvo jedini~nih korenova u odnosnim serijama.=ip jedna~ine koja se koristila za proveru na jed-ini~ni koren u seriji Mt se mo`e napisati kao7 RWt B I C FtR Wt-1 C F5R Wt-5 CQ Wt-1 C X1 611.!%

gde t ozna~ava vremensku trend promenljivu i gde su kori" ena samo dva perioda ka"njenja za "tednju na stepenima slobode. D$. t- vrednost testira statisti~ki zna~aj koe%icijenta#gama. Hegativna signi%ikant D$. t vrednost odbacuje hipotezu jedini~nog korena serije Mt#"to povla~i za sobom da je serija stacio-narna ili integrisana u nultom redu.>a proveru na vi"i red integracije#jedna~ina ()D1.9+ mora biti napisana u odgovara-ju em redu di%erence serije.=abela )D.1 daje D$. t vrednosti logaritamarazli~itih vremenskih serija na"e analize.Fogaritam realne zalihe novca#,1#je stacionaran pri 1U#a logaritam od ,3 je integrisan reda 1 pri nivou od 5U.Fogaritam nominalne kam-atne stope i stopa in%lacije i prva di%erenca stope in%lacije su stacionarni pri nivoima 5U i 1U# respektivno.2amatna stopa i logaritam E0$-a po glavi stanovnika de%laciran potro"a~kim indeksom cene su integrisani u redu 1 kod nivoa od14U i 5U respektivno.0osle provere na red integracije#u slede em stepenu napravljeni su kointegracioni testovi prema Kngle-u i Eranger-u (19A*+(KE/+. =akvi testovi se rade u dve etape.9 prvoj etapi# svaka jedna~ina regresije#na primer#jedna~ine ()D1.3-)D1.A+ je procenjivana najmanjim kvadratom dodaju i linearni vremenski trend respektivnoj jedna~ini.9 drugoj etapi#ostaci# el od takvih regresija su testirani na stacionarnost# kori" enjem $. tvred-nosti#kao gore.$.-t vrednosti za koe%icijent et-1 u slu~aju

svake regresije su dati u tabeli )D.<. !ve $. t- vrednosti su ve e za sve jedna~ine za u`u de%iniciju zalihe novca.2ao "to je ranije re-~eno#"ira de%inicija zalihe novca je integrisana u vi"i red u njenom stvarnom po glavi stanovnika logaritamskom obliku. $e%inicija ,3 uklju~uje vremenske depozite u bankama#koja doprinosi ne-stacionarnosti serije. Ta/ela 60.1 Rez+ltati testiran(a na (edini7ne korene serije 12F-t vrednosti koeficijenata log,1 - C.*3 log.$ C.545C log=t-1 log?t Pt RPt log,t-1 R log,t-1 R log=t-1 log?t-1 Pt-1 RPt-1 - $.71"8 -$.66"8 -$.7817 - ;.6899 -

Ta/ela 60.2 E93 testo i za )romenl(i e + (edna7inama za zahte za no cem jedna'ina 2F t-vrednosti &a log .1 log.$ 611.$% -;.6$ -1.88 611.;% -C.)) -<.13 611.8% -3.A* -1.3A ()D1)+ -3.A1 -1.AA 611.9% -$.$7 -1.66 ()D1.A+ -3.C< -1.99 611.$% -;.1$ -5.59 611.;% -3.9) -<.CC 611.8% -3.** -3.39 ()D1)+ -3.*) -3.35 611.9% -$.$! -$.57 ()D1.A+ -3.CC -3#34 9potrebom ,/2innon kriti~nih vrednosti#samo promenljive u jedna~inama ()D1.3+ i ()D1.C+ u slu~aju ,1 jesu kointegrisane pri nivou zna~aja (signi%ikance+ od 14U. 9potrebom drugih kriti~nih vrednosti#na primer#onih simuliranih sa /$#ove promenljive# zajedno sa zaka"njenom zavisnom promenljivom#su

kointegrisane pri nivou zna~aja od 5U i promenljive 9 jedna~inama ()D1.5+-()D1.A+ i one u jedna~inama ()D1.C+()D1.)+ sa zaka"njenom zavisnom promenljivom su kointegrisane pri nivou od 14U za ,1. >a ,3 promenljive nisu kointegrisane ni u kojoj jedna~ini zahteva.,anjak kointegracije rezultuje Bla`nom regresijomB#~iji su tipi~ni simptomi visoko -< i mala $urbin-6atson statistika ($6'+-barem $6'R-< (Hendr3# 19A)+. =ako smo izvukli zadnje kvadratne procene za kointe-grisane i ne-kointegrisane slu~ajeve da bismo proverili -< i $6'. =abela )D.3 daje ove rezultate.

-ezultati dati u tabeli )D.3 pokazuju da je $6' ni`e od -< u ~etiri slu~ajeva#oni su svi sa "irom zalihom novca kao zavisnom promenljivom# i svi odgovaraju slu~ajevima kada kointegracija nije postignuta. 0resudjene nedostatkom

kointegracije#procene jedna~ina zahteva za novcem za "iru de%iniciju su nepouzdane#tako da e samo kratak komentar o njima biti dat. 'tvarne elasti~nosti prihoda su sve ve e od jedinice# "to sugeri-"e da je ,3 luksuzna aktiva. !vaj rezultat je u saglasju sa Eujarati-jevim# zasnovanim na podacima o Indiji za 19CA?9- 19)C?5. Eujarati(19)A+ je prona"ao da procenjenu vrednost koe%icijenta pode"avanja iznosi 4.C*# znatno manje od jedinice. 9 na"im procenama#vrednost od (1-lambda+kada je zna~ajno# ide u opsegu 4.5*-4.95 za ,3# i izmedju 4.)1 i 4.)5 za ,1#"to daje sugestiju da je pode"avaju e ka"njenje znatno ispod jedinice u svim slu~ajevima.$ok je statisti~ka ne-zna~ajnost kamatnih stopa u zahtevu za novcem dobro ustanovljena tvrdnja za puno zemalja u razvoju (Eujarati#19)A@.ani Fiu 19*1@.r3#19AA+#pozitivna ali znatna nominalna elasti~nost kamate u slu~aju ,3 mo`e biti obja"njena time "to su realne kamatne stope bile stalno negativne 19*4-ih i u prvoj polovini 19A4-ih. Ta/ela 60.! "rocene (edna7ina zahte a za no cem:Indi(a:1;*<5 =6.

Eujarati-jeve procene su bile ograni~ene samo na konvencionalne ekonometrijske metode bez bilo kakve analize kointegracije.Ha istim osnovama#na"e !F' procene zasnovane na ,3 e takodje morati biti odba~ene zbog pomanjkanja kointegracije medju promenljivama. -ezultati u tabeli )D.< pokazuju da realni zahtev za ,1#realni prihod#nominalnu kamatnu stopu i zaka"njeni zahtev za novcem jesu kointegrisani u log-linearnoj %ormi.=ako procene iz tabele )D.3 mo`emo smatrati pouzdanim i ne zasnovanim na rezultatima la~ne regresije.0rocenjene jedna~ine ()D1.3+ i ()D1.3++ obe daju elasti~nosti znatne realne dobiti ispod jedinice# sugeri"u i da je realni gotovinski bilans neophodna aktiva. Fogaritam nominalne kamate ima o~ekivani negativni znak.Hjegova statisti~ka insigni%ikanca (ne-zna~ajnost+ mo`e biti obja"njena ~injenicom da ,1 ne uklju~uje depozite koji donose kamatu#i stoga mogu biti neosetljive na promene kamatne stope.'tatisti~ka insigni%ikanca zahteva od prethodne godine baca sumnju na postojanje pode"avaju eg mehanizma. >natan negativni konstantni izraz zna~i %inansijskiBprigu"enoB tr`i"te novca# koje treba o~ekivati u Indiji i u drugim zemljama u razvoju. 9 zahtevu za ,1#kointegracija je postignuta /$ kriti~nim vrednostima u svim su~ajevima osim u dva.=ako od-govaraju e regresije (potiskivanja+ zaslu`uju dalje komentare. 'topa in%lacije#prema o~ekivanju#inverzno uti~e na zahtev za novcem. Heizvesnost in%lacije#merena promenom stope in%lacije takodje je vr"ila uticaj na zahtev za novcem#,1#zna~ajno. Heizvestnost in%lacije podi`e zahtev za ,1

po"to ljudi predvi-djaju dolazak goreg vremena i pove avaju njihov zahtev za gotovinom i depozite sa lakom konvertibilno" u. 0rosudjivani sa $. t-vrednostima u drugoj koloni tabele )D.<# modeli korekcije gre"ke su procenjeni samo za jedna~ine()D1.3-)D1.)+ sa i bez mehanizma pode"avanja.>a sve kointegrisane promenljive# pos-toji jedan mehanizam korekcije gre"ke (K/,+ koji kombinuje long-run ravnote`ni odnos sa short-run dinamikom. 0arametri K/, su short-run parametri. 0rost K/, u ovom kontekstu se mo`e pisati kao7 ()D1.14+ gde zaka"njeni ostaci od odgovaraju ih kointegraconih regresija u jedna~inama ()D1.3+-()D1.)+ predstavljaju K/ izraz.Dko je negativan ili statisti~ki zna~ajan(signi%ikantan+#tada e short-run devijacije oko long-run ravnote`nog odnosa u jedna~inama ()D1.3+-()D1.)+ izbledeti u long-run. Ta/ela 60.& Modeli korekci(e -re1ke za re-resi(e kointe-raci(e: Indi(a: 1;*<5=6. Dko#je u bilo kom periodu#iznos bilansa novca iznad nivoa ravnote`e#onaj koji dr`i novac e smanjiti svoju potra`nju u slede em periodu#"to zna~i da e koe%icijent ro biti negativan. !va ideja je sli~na onoj o delimi~nom mehanizmu pode"avanja kori" enom u konvencionalnoj proceni %unkcija zahteva za nov-cem#ali je ideja K/ op"tija i dozvoljava "iri uzorak dinami~nog pode"avanja.9 generalnijem obliku#K/, mo`e takodje uklju~iti zaka"njene prve di%erence zavisnih i svih nezvisnih promen-ljivih(,iller#1991+. ,i smo odabrali jedna~inu ()D1.14+ da u"tedimo na stepenima slobode.=abela )D.C daje zbirno rezult-ate procene K/, od jedna~ine ()D1.14+# sa i bez zaka"njene zavisne promenljive.Izraz za korekciju gre"ke je zna~ajan i negativan u svm slu~ajevima.-ealne elasti~nosti prihoda su sve pozitivne i znatno manje od jedinice. Hominalna kamatna stopa je statisti~ki ne-zna~ajna#ali ima isp-ravan negativni znak u pet od osam slu~ajeva.'topa in%lacije je zna~ajna i negativna u svim slu~ajevima.>aka"njena zavisna promenljiva u obliku prve di%erence pobolj"ava eksplanatornu (obja"njavajuju u+ snagu jedna~ina sa stopom in%lacije kao dodatnom eksplanatornom promenljivom.2oe%icijent ove druge implicira vrlo brzo pode"avanje stvarnog na `eljeni zahtev u datom vremenskom periodu.2ao "to je ranije re~eno#delta log ,t-1 se mo`e

posmatrati kao eksplanatorna (razja"njavaju a+ promenljiva generalnije (op"tije+ %ormulacije K/, (,iller#1991+. 'akl(+7ci 9 Indiji#de%inisan je realni zahtev za novcem tako da uklju~i ke" depozit i depozit bez otkaza koji iskazuju long-run ravnote`ni odnos sa realnim prihodom# nominalnu kamatnu stopu i stopu in%lacije.Ispravljeno je bilo kakvo odstupanje od ovog ravnote`-nog odnosa(gre"ka+.!va gre"ka je odvojena od brzine pode"avanja procenjivanjem K/,-a sa zaka"njenom zavisnom promenljivom.koe%icijent ove druge u K/, nagove"tava vrlo brzo pode"avanje stvarne na `eljenu potra`nju. Short-run elasti~nosti prihoda#u opsegu 4.<5 do 4.)A# dobijene od K/,#su ni`e nego long-run elasti~nosti#i kre u se u opsegu 4.3C do 4.*<# dobijeno od odgovaraju ih stati~kih %ormi sa i bez parcijalnog mehanizma pode"avanja.!ne su sve znatno manje od jedinice# uklju~uju i realne ke" bilanse kao neophodnu aktivu.'topa in%lacije ima vrlo veliki negativan uticaj na zahtev za novcem# ovaj zaklju~ak je sli~an onom dobijenom za zemlje u razvoju. -ealni zahtev za novcem de%inisan u "irem smislu da uklju~i zahtev za ke"om kao i vremenske depozite nije samo nestacionaran ve takodje i ne-kointegrisan sa realnim prihodom# stopom in%lacije i kamatnom stopom.tako su procene stati~ke ravnote`e %unkcije zahteva za novcem za "iru de%iniciju # ,3 manje pouzdane. 9 slu~aju Indije# stoga# politika stabilizacije treba da se usmeri prvenstveno na u`i novac#,1 po"to on pokazuje stabilnost# i vrlo konzistentno predvidja Bve u potra`nju za novcem sa ni-`om in%lacijomB (Dsilis sa sar.#1993+. 5udu i smer istra`ivanja treba da nastavi u smislu hvatanja e%ekata o~ekivane stope in%lacije sa boljim zastupanjem nego "to je stvarna stopa# i strukturne promene-na primer#sa promenlji-vim kao "to su urbanizacija i monetizacija (videti#na primer#:i# 1993+.Dnaliza uticaja takvih strukturnih %aktora na razli~ite komponente zalihe novca (na primer#,1 i ,3+ mogla bi biti od koristi za izradu pogodnijih instrumenata monetarne stabiliza-cione politike. Dodatak 6.28 Is)iti an(e +lo-e alternati nih )omo,nih )romen5 l(i ih + kinesko( )otra2n(i za no cem 0rilog Dnite Eatak i Ving >hang Hala`enje stabilne %unkcije zahteva za novcem je bitno u %ormu-laciji i sprovodjenju monetarne politike. 9 tom smislu#u

ranijim godinama#kineska ekonomija je pretrpela duboke promene. 0osebno#kineske ekonomske re%orme#brz rast i strukturne pro-mene#bile su glavni interes ekonomista#i mogle bi dati podatke za studiju zahteva za novcem u 2ini.5rojne studije su ispitivale zahtev za novcem u 2ini@medju njima su /hen#/hoW#:i#Huang# Vin#=seng#Eirardin i Drize.!ve studije su na"le long-run odnose medju monetarnog agregata i njegovih determinanti.$alje# neki papiri su otkrili ~injenicu da se zahtev za novcem u 2ini menjao znatno kao odziv na ekonomsku re%ormu.0ored %inansijske libe-ralizacije tr`i"ta#drugi ekonomski ~inioci su postali va`ni za obja"njenje zahteva za novcem u 2ini. Hezavisne promenljive kod %unkcije zahteva za novcem spadaju generalno u tri grupe7promenljive razmere (scale+@ promenljive opportunity cene@ i druge pomo ne promenljive.,edju ovim zadnjim su na primer stopa realne plate i rizik obveznica.$alje# neke studije istra`uju uticaje long-run institucionalnih promena na zahtev za novcem preko promenljivih kao "to su7 proporcija radne snage zapo"ljene van poljoprivrede# odnos stanovni"tva prema bankama#odnos monete prema ukupnomo nov~anom iznosu na tr`i"tu#i odnos ne-ban~inih %inansijskih aktiva prema ukupnim %inansijskim aktivama#kako bi merili stepen moneti-zacije i %inansijskog razvitka (Faidler#1993+. !va studija istra-`uje uticaje dodatnih promenljivih#koje ranije nisu razmatrane u 2ini. 'topa plate (najamnine+ je izgleda u pozitivnoj vezi sa zahtevom za novac bez obzira na druge razmatrane promenljive u %unkciji ($utton i Eramm#19*3+. !pravdanje koje podupire ovu hipotezu je to da porast u stopi plate vodi do porasta dohotka i potro"nje# pa i za zahtevom za novcem.2ineski ekonomski rast i nedavni porast realnih najamnina su doveli do dramati~nog porasta standarda `ivota kineskog naroda. 2ao i kod drugih zemalja u razvoju#2ina je iskusila porast u proporciji monetizovanih transakcija.!dnos urbanizacije (-!0+ je upotrebljen da uzme u obzir uticaj monetarizacije na zahtev za novcem. 0ona"anje u "tednji je dalji element bitan za obja"njenje procesa ekonomskog rasta(.r3#1995+.=ako mi koristimo odnos ukupnih depozita prema novcu u opticaju#($/-+# i odnos ukupnog depo-zita prema E$0(-$E+# u procenjivanju %unkcije zahteva za nov-cem u 2ini.,i tvrdimo da porast nivoa u"tedjevina dovodi do porasta u zahtevu za novcem. "rocen(i an(e zahte a za no cem + Kini 'tandardna %unkcija zahteva za novcem je procenjivana u prirodnim logaritmima u obliku7

()D<.1+ gde (m?p+ jeste realni novac#3 je realni prihod#r je dugoro~na kamatna stopa#a p je nivo cena..unkcija zahteva za novcem je takodje procenjena u logaritmima u obliku7 ()D<.<+ gde je m nominalni novac# 3 je realni prihod# r je kamatna stopa# a indeks cene p je uzet kao zamena za indeks in%lacije. $ubler (dumm3+ promenljiva $ e biti dodata u svaku od gornjih jedna~ina da osvetli uticaje ekonomske re%orme. 0roce-njeni period e biti podeljen na dva7 $84 za period 195<-*A i $81 za period 19*9-<44C. >inioci ko(i +ti7+ na zahte za no cem + Kini

.unkcija zahteva za novcem bi mogla biti procenjena dodavanjem ukupnog indeksa najamnine i procenta urbanizacije#kao "to sledi7 ()D<.3+ gde je W realni indek najamnina#a -!0 je odnos urbane populacije prema ukupnoj populaciji#za aproksimaciju procesa monetarizacije. ,i emo izostaviti promenljivu iz jedna~ine ()D<.3+ uvek kada tra`imo ravnote`ni odnos#pa tako imamo7 ()D<.C+ ()D<.5+ -azmatraju i ()D<.)+ gde $/- predstavlja odnos ukupnog depozita prema novcu u opticaju.!dnos ukupnih depozita prema E$0 e biti iskori" en za meru nivoa u"tedjevina za proveru njegovog uticaja na zahtev za novcem#kao "to sledi7 ()D<.*+ gde je -$E odnos ukupnih depozita prema E$0. $ubler promenljiva $ e biti dodata u svaku jedna~inu. 0naliza kointe-raci(e uticaj u"tedjevina dobijamo7

'tudija primenjuje metodu 0esarana sa sarad.(<441+.=reba napomenuti da je ovaj metod e%ikasan bez obzira od toga da li su modelirane promenljive I(4+#I(1+ ili delimi~no integrisane.;e`be koje slede primenjuju 0esaran-ov metod zajedno sa /9'9, i /9'9,'V testovima stabilnosti(5ahmani!kskooe i Hg#<44<@ Halicioglu i 9gur#<445+. D$-F reprezentacija jedna~ina ()D<.1+ i ()D<.<+ su %ormulisane kao 7 ()D<.A+ ()D<.9+ 9 gornjim jedna~inama#nulta hipoteza ne-kointegracije je de%ini-sana sa H47 al%a 5 8 al%a ) 8al%a * 8 al%a A 84. . statistika ima ne-standardnu raspodelu.0esaran je odredio dva seta asimptot-skih kriti~nih vrednosti.1edan set uzima da su sve promenljive I(4+# a drugi uzima da su one I(1+.Dko izra~unata .-statistika pada iznad gornje grani~ne kriti~ne vrednosti#tada se izbacuje nula ne-kointegracije.Dko ona pada ispod donje granice#tada nula ne mo`e biti odba~ena. Hajzad#ako ona pada unutar opsega kriti~nih vrednosti #rezultat bi mogao biti neodlu~an.Dko se jed-nom potvrdi kointegracija#kre emo se ka drugoj etapi i proce-njujemo longrun koe%icijente %unkcije zahteva za novcem i pridru`ene D-$F modele za korekciju gre"ke7 ()D<.14+ ()D<.11+ Dnaliza se nastavlja procenjivanjem jedna~ina()D<.A+ i ()D<.9+# uklju~uju i dodatne dubler promenljive i upotrebom godi"njih podataka od 195< do <44C. $vo-kora~na D-$F procedura kointegracije je takodje primenjena.0rvi korak je izra~unao redove ka"njenja na prvim di%erenciranim promen-ljivim upotrebom neograni~enih vektorskih autoregresija (;D-+ i Dkaike kriterijuma in%ormacija (DI/+ i 'chWartz 5a3es kriterijum ('/5+.-ezultati procene iz tabele )D5 do tabele )D.* otkrivaju da dodatne promenljive kao "to su realni indeks najamnina#W# odnos urbane populacije#-!0# i odnos ukupnog depozita prema dohotku#-$E# imaju znatne uticaje na zahtev za novcem.;a`no je da nismo na"li da procenjeni koe%icijenti variraju u razli~itim vremenskim periodima pa tako zaklju~ujemo da je zahtev za BuzakB novac u 2ini stabilan. Ta/ela 60.* Ta/ela 60.6 Ta/ela 60.? 0RDL )rocene "redsta l(an(a korekci(e -re1ke 0RDL modela 3@S@M I 3@S@MSA testo i sta/ilnosti