1.

POJAM I PREDMET MEDJUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA Međunarodno poslovno (privredno) pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se regulišu međunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna discipline koja afirmaciju dobija u zadnje vreme. Određeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline a postoje i oni koji smatraju da se ne mo!e raditi o posebnoj grani prava. "azvojem međunarodnih ekonomskih odnosa Međunarodnog poslovnog opštenja između poslovnih (privrednih) subjekata iz razli#itih dr!ava i uve$anog prometa robe i usluga na međunarodnim relacijama nu!no je egzistiranje posebne pravne discipline kao što je Međunarodno poslovno (privredno) pravo. %redmet izu#avanja Međunarodnog poslovnog prava su međunarodni privredni odnosi kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi međunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zaklju#uju između privrednih subjekata iz razli#itih dr!ava. %redmet izu#avanja Međunaordnog poslvonog prava su i međunarodna pla$anja međunarodno sudstvo i međunarodne privredne arbitra!e. %ored toga predmet međunarodnog poslovnog prava i njegovog izu#avanja su i međunarodne privredne i ekonomske organizacije opšteg i regionalnog karaktera. Osim toga predmet izu#avanja Međunarodnog poslovnog prava su i privredne organizacije jedne dr!ave koje se kao subjekti javljaju u međunarodnim poslovnim odnosima. %redmet izu#avanja Međunarodnog poslovnog prava bilo bi kongento imperativno pravo dr!ave koja je posebno zna#ajna kao ograni#avaju$i faktor međunarodnih poslovnih opštenja. & imperativno pravo pripadali bi svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko devizno i carinsko poslovanje i re!im ili uslovi izvoza i uvoza uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa privremeni uvoz i izvoz obavljanje poslovnih delatnosti u inostranstvu strana ulaganja u međunarodnom poslovnom pravu carinska ograni#enja devizna ograni#enja i dr. %ored imperativnih normi koje deluju nezavisno od volje međunarodnih poslovnih (privrednih) subjekata koje ugovoreni partneri moraju imati u vidu i ispuniti uslove koje oni zahtevaju. Međunarodno poslovno pravo izu#ava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. %ostoji autonomija volja ugovornih partnera ali je ona u delu međunarodnog poslovnog prava dobrim delom i ograni#ena. Ograni#enja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve ili više razli#itih dr!ava vrlo je #esto predviđena i diktirana od strane ekonomski ja#ih subjekata u međunarodnom poslovanju. Međunarodni privredni subjekti kao ekonomski ja#i vrlo #esto su monopolisti u određenoj privredno pravnoj oblasti ili privrednoj grani propisuju #esto uslove putem unapred odštampanih kada nude drugim ugovornim stranama da pristupe ili ne pristupe da prihvate ili ne prihvate ponuđeni ugovor & međunarodnim privrednim opštenjima i međunarodno privredno'ekonomskim relacijama velike privredne organizacije i korporacije kao ekonomski ja#e name$u svoje uslove poslovanja ekonomski slabijim stranama. & međunarodno privredno'pravnim odnosima vrlo teško se i postavlja pitanje jednakosti i ravnopravnosti poslovnih partnera iz dve razli#ite dr!ave i odstupanja od opšteg pravnog pravila da su svi privredni subjekti jednaki i ravnopravni u pravu.

2. IZVORI MEđUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA %ostoji više vrsta izvora međunarodnog poslovnog prava kao što su na primer izvori koj poti#u iz međunarodnog javnog prava (međunarodno izvori i međunarodno obi#ajno pravo) izvori koji poti#u od međunarodnog privatnog prava izvori koji poti#u iz automnog doma$eg zakonodavstva izvori iz automnog međunarodnog trgovinskog prava kao što su tipski ugovori obi#aji i uzanse opšti uslovi poslovanja kodifikovana prava.

() )zvori koji poti#u iz međunarodnog javnog prava* Međunarodni ugovori predstavljaju zna#ajan izvor međunarodnog poslovnog (privrednog) prava. "adi se o dvostranim ili višestranim ugovorima koji se u pravu i nazivaju se konvencijama. +vostrane konvencije nazivaju se bilateralnim konvecijama i njih naj#eš$e zaklju#uju iz oblasti međunarodnog poslovno prava i međunarodnih ekonomskih odnosa određenih dr!ava sa drugom dr!avom i rekulišu$i međusobno ekonomske i privredne odnose. ,a međunarodno poslovno (privredno) pravo zna#ajni su multilateralni ili višestrani sporazumi i konvencije koje zaklju#uje više dr!ava međusobno kao što je to bio Opšti sporazum o carinama i trgovini (-.TT) tj. /porazum o /vetskoj trgovinskoj organizaciji (/TO) kao organizacija koja je formirana umesto -.TT'a. 0onvencije predstavljaju sna!an izvor međunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje koje su pristupile i ratifikovale takve međusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista kovencija predstavlja #ak i sna!niji izvor prava u odnosu na doma$e zakodavstvo i doma$e propise. & slu#aju sukoba (kolizije) ratifikovane konvencije i doma#eg zakona ja#u pravnu snagu ima pravna norma iz međunarodne konvencije nego pravna norma iz doma$eg zakona. Međunarodno obi#ajno pravu u međunarodnom prometu roba i usluga pojavljuje se obi#aji posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obi#aji za dugom primenom #esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore prava na primer međunarodne konvencije opšte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati obi#aji i uzanse za poslovanje na određenom tr!ištu ili u određenoj oblasti delatnosti kao na primer prometni obi#aji. %rometni obi#aji se #esto u međunarodnim trgovinskim odnostima javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi.Obi#aji su posebno zna#ajni kada se radio o distancionim prodajama isporukama robe dostavljanja robe tehni#kim rešenjima u transportnim sredstvima pri prevozu robe u međunarodnom transportu. %oslovni obi#aji imaju znatno širu primenu od prometnih obi#aja na primer poslovni obi#aji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr. %oslovni obi#aji su opštiji i odnose se na određene grane i privredne oblasti a promenti obi#aji na jedno preduze$e. %oslovni obi#aji predstavljaju određeni opšteprihva$en na#in poslovanja pri obavljanju robnog prometa i vršenju usluga sa inostranstvom. 0odifikovana pravila mnogih spoljnotrgoviniskih preduze$a i društava nastala su dugom upotrebom i primenom određenih postupaka i pravila u međunarodnom poslovnim opštenjima. 0ada se ti obi#aji dugim nizom upotrebe prihvate od ve$ine poslovnih subjekata posebno od ekonomski 1ja#ih1 dolazi do njihove kodifikacije od strane međunarodnih privrednih organizacija. Međunarodna trgovinska komora u %arizu je izvršila kodifikaciju u međunarodnim trgova#kim poslovima međunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika u vezi sa prevozom i ošte$enjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca) poznata kao )23OT4"M/. Opšti pravni principi u međunarodnom pravu predstavljaju zna#ajne izvore međunarodnog poslovnog prava kojima se omogu$ava u mnogim dr!avama zaštita određenih prava i interesa. %rincip uzajamnosti (reciprocetita) omogu$ava jednoobrazno postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta u dve razli#ite dr!ave posebno kod primene bilateralnih konvecija. "eciprocitet predstavlja zna#ajan princip međunarodnog poslovnog prava. %o principu reciprociteta omogu$ava se konkretnom subjektu da ostvari neko pravo u određenoj dr!avi ali isto tako da i subjekt iz te dr!ave (koja je takvo pravo dala) ima pravo da u toj dr!avi (#iji subjekt ostvario neko pravo) realizuje takvo ili sli#no pravo. 5ilo bi nepravi#no da jedan privredni subjekt u međunarodnim poslovnim odnosima ima neko pravo u određenoj zemlji neku povlasticu beneficiju i dr. a da drugi subjekt iz te dr!ave ne mo!e da ostvari isto takvo ili sli#no pravo u toj dr!avi (koja mu je dala pravo). %rincip koordinacije tj snaga u međunarodno poslovnom pravu se pre svega mo!e odnosi na subjekte međunarodnog poslovnog prava gde isti treba da pri zaklju#enju i realizaciji međunrodnog poslovnih poslova putem koordinacije svojih volje ugovoraju međunarodne privredne

poslove. Ta koordinacija volja #esto se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski 6ja#ih1 subjekata koji name$u svoju volju diktiraju uslove pri zaklju#enju ugovora i dr. 7) )zvori koji poti#u iz međunarodnog privatnog prava Međunarodno privatno pravo reguliše odnose pravnih i fizi#kih lica kao odnose sa građansko 8 pravnim stranim elementom ali i odnose koji se odnose na međunarodno poslovno pravo (na pr. 2acionalnost preduze$a i dr.) 9) )zvori doma$eg prava. +oma$e pravo kao i doma$e zakonodavstvo stvara određene opšte akte kojima se regulišu određeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima kojima se reguliše spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kongetni propisi imperativne prirode koji #ine ekonomski javni poredak jedne dr!ave. +oma$i privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom zakonitosti pri zaklju#ivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga pozitivne zakonske propise svoje zemlje. )nostrani privredni subjekti pored svojih autonomnih propisa moraju imati u vidu doma$e zakonodavstvo naše zemlje kada su im poslovni partneri naši privredni subjekti. & našem pozitivnom pravu mo!e se ista#i više zakona koji su od posebnog zna#aja za međunarodno poslovanje naših privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata* ,akon o spoljnotrgovinskom preduze$u ,akon o deviznom poslovanju ,akon o preduze$ima ,akon o stranim ulaganjima 3arinski zakon i dr. ,a ugovore u međunardonom poslovnom pravu posebno je u našem pravu zna#ajan ,akon o obligacionim odnosima.Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom pravu. :) )zvori prava koji reglišu međunarodne poslovne operacije. & ove izvore prava mogu se ista$i oni izvori koji regulišu međunarodni robni promet i usluga. "adi se o građanskim i trgova#kim zakonicima ili drugim odgovaraju$im izvorima prava koje donosi određena dr!ava nacionalnim propisima javnog prava i sl. ;) .utonomno međunarodno trgovinsko pravo. %ravila autonomnog međunarodnog trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata koje ista primenjuju u međunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo zna#ajan izvor međunarodnog poslovnog prava. <) +rugi izvori međunarodnog poslovnog prava spadaju i tipski ugovori za razne poslove robnog prometa. 0ao izvori međunarodnog poslovnog prava mogu da poslu!e i opšti uslovi poslovanja ( špediterskih skladišnih i drugih organizaacija ) koji su doneti od strane nacionalnih gradnskih udru!enja. Takođe zna#ajan izvor su i poslovni i proizvodni standardi. =) .rbitra!na praksa i praksa nacionalnih sudova predstavlja zna#ajan izvor međunarodnog poslovnog prava. .rbitra!na praksa usklađuje određeni nesklad koji postoji između pravila nacionalnih zakonodavstava. 3. NAčELA MEđUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA 2a#elo slobodne trgovina 8 polazi od toga da je slobodna trgovine u principu bez ikakvih ograni#enja i zabrana. /lobodna trgovina ozna#ava i slobodno formiranje cena bez uplitanja sa strane ograni#enja od strane dr!ave i sl. & vezi sa ovim na#elom postavljaju se ustanove koje imaju za cilj da se unapredi slobodnu trgovinu ili istu ote!a. Trebalo bi ista$i monopol on je kao ustanova suprotan principu sobodne trgovine. /ubjekti koji imaju monopol u sferi proizvodnje prometa u dobroj meri ograni#avaju slobodnu trgovinu drugim privrednim subjektima. Monopol je ograni#enje a #esto i isklju#enje principa slobodne trgovine za neke subjekte a za druge neograni#enu slobodu. %repebencijalni institut omogu$ava površ$eni polo!aj privrednih subjekata dr!ava kada je zainteresovana za uve$anu međunarodnu privrednu saradnju razmenu sa određenom dr!avom daje doma$im subjektima niz prepebencijala (povlaš$ene carinske stope

&slovne klauzule postoji kada strana ugovornica daje određene povlastice tre$oj zemlji pod uslovom da ona ispuni uslovnu klauzulu bi ona došla u isti polo!aj sa zemljom koja je dobila određenu povlasticu. %rincip 8 na#elo najpovlaš$enije nacije 8 ovim na#elom se podrazumeva unošenje u međunarodni ugovor odredbi da $e svaka strana ugovora priznati drugoj strani ugovornim uzansama prava povlastice i olakšice koje ona je dala ili $e dati tre$oj dr!avi. 2a#elo reciprociteta 8 tj. %o institucionalnim ograni#enjima porazumeva se određeno isklju#enje od primene klauzule najpovlaš$enije nacije na maloprodajne odnose koji se stvaraju unutar ekonomskih ograni#enja dr!ave. /loboda suvozemnim i vazdušnim komunikacijama 8 na međunarodnom planu predru!ena je i sloboda suvozemnim (drumski !elezni#ki prevoz) kao i slobodna vazdu!na plovidba.povoljnijeg re!ima uvoza) kako di unapredila robnu razmenu sa određenim privrednim subjektima iz konkuretne dr!ave. 2a#elo nacionalnog tretmana ' podrazumeva izjedna#avanje stranih subjekata sa doma$im privrednim subjektima. Teritorijalno ograni#enje ove klauzule se primenjuje samo na određene zemlje ina#e klauzula bi trebalo da ima dejstvo prema svim zemljama ugovornicama tako što povlastice koje su date dr!avi ugovornici moraju primereno da sve druge dr!ave ugovornice. +oma$a dr!ava obezbeđuje stranim licima ista prava koja imaju i doma$a lica. ' Ograni#eni izuzetci od klauzule nave$eg povlaš$enja 8 ugovorne strane dejstvo ugovornih povlastica se mogu ograni#iti ili predupeti konkretne izuzetke. )zuzetci od klauzule najpovlaš$enije nacije navodi se pograni#ni promet i to* malograni#ni promet carniska unija. & praksi se #esto primenjuje kod međunarodnih trgovinskih ugovora posebno kad se ti#e olakšica pri uvozu i izvozu roba oslobođenja od pla$anja carina na proizvode@ Minimalni sistem 8 minimalna pravila su skup pravila tj. >remenska ograni#enja ogledaju se u tome što se klauzula najpovlaš$enije nacije ograni#ava u ugovoru na određeno vreme. %utem ovog na#ela strani subjekt ne mo!e imati lošiji pravni tretman od doma$eg privrednog subjekta. >rste i tipovi klauzula najve$eg polvaš$enja ' jednostrane i dvostrane klauzule najve$eg povlaš$enja 8 jednostrane bi bile izuzetak obzirom da se odnose između dr!ava zasnivaju se na reciprocitetu. /tvarno ograni#enje u primeni ove klauzule najve$eg povlaš$enja 8 isklju#uju određene prednosti na određena proizvode a ograni#enja mogu biti po listi proizvoda oslobođenja primene carinskih beneficija. 0onvencije o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu istom konvencijom se utvrđuje da dr!ave prostiru svoj suverenitet i izvan svog kopnenog prostora i na unutrašnje vode i moski pojas pored obale koji se naziva teritorijalno more. 2a#elo slobodnog saobra$aja i trgovine 8 ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe na međunarodnim relacijama odvija slobodno. 2a#elo slobode transfera novca nov#anih vrednosti i dobiti 8 sloboda transfera novca odnosno dobiti i nov#anih vrednosti praati slobodnu trgovinu. &zajamnosti je na#elo za maloprodajne odnose. 2jihov minimum koji određena dr!ava mora da obezbedi kao savremena međunarodna dr!ava stvarnim privrednim subjektima. . Međutim kada se radi o slobodi plovidbe teritorijalnim i unutrašnjim vodama va!e druga#ija pravila po osnovu međunrodnim pravilima.. ' 5ezuslovne i uslovne klauzue 8 kod bezuslovnih klauzula sve pogodnosti beneficije i povlaš$enja koja jedna ugovorna strana je dala ma kojoj tre$oj dr!avi i moraju se bezuslovno priznati drugoj ugovornoj strani. Tako se ispoljavaju kao oblik ograni#enja teritorijalna stvarno vremenski institucionalizovana ograni#enja. Omogu$ava uzajamno ponašanje dr!ava ugovornica tako što jedna ugovorna strana daje određene pogodnosti povlastice da bi druga ugovorna strana dobila odgovoraju$u polasticu ili pogodnost. +vostrane klauzule su pravilo u ?????????? odnosima jer se zasnivaju na principu uzajamnosti.

/vaka dr!ava ima svoju ekonomsku teritoriju koja se naj#eš$e poklapa sa dr!avnom teritorijom jedne dr!ave. 0od nepotpunih carinskih unija ne mora do$i do ujedinjavanja carinskih teritorija tj. Tako je slu#aj bio i sa slobodnom zonom u /olunu koja je postala sporazumom između ranije naše dr!ave 0raljevine /B/ i -r#ke o stvaranju lokalne zone u /olunu. Međunarodna zajednica ima velike ingerencije i ovlaš$enja u odnosu na međunarodni poslovni (privredni) promet putem ekonomskih blokada zabrana barijera ote!avanja prometa roba i usluga i dr. +r!ava je subjekt međunarodnog prava samim tim i međunarodnog poslovnog (privrednog) prava Ona stupa sa drugim dr!avama u mnoge ekonomske i poslovne odnose zaklju#uje u vezi sa tim ugovore dr!avne sporazume u vezi sa ekonomskom razmenom robe i usluga. 4konomska teritorija predstavlja teritoriju na kojoj va!i i ekonomska vlast tj.%repebencijalni tretman (klauzula povlaš$enja polo!aja) 8 ovim tretmanom se stvaraju beneficije pogodnosti sni!enja stopa oslobađa se pla$anje carine @ /istem pravi#nog tretmana 8 ili sistemske nediskriminacije tj. opšte ugovore između dve ili više dr!ava. Aednakog i pravi#nog postupka za sve zemlje i njihove subjekte. & poslednje vreme naša dr!ava je zaklju#ila niz međunardonih poslovnih privrednih i ekonomskih ugovora sa 0inom "usijom Makedonijom i dr. Međutim u slobodnoj zoni u /olunu primenjivala se gr#ka vlast tj. Ovim sistemom bi trebalo dovesti sve privredne subjekte u jednake ili pribli!no jednake uslove obavljanja nekih delatnosti u određenim dr!avama. ekonomskih teritorija ali se omogu$ava uve$anje robne razmene stvaranjem zajedni#ke carinske tarife i nizom drugih carinskih pogodnosti. na osnovu kojih ugovora pojedini privredni subjekti iz naših i tih dr!ava zaklju#uju posebne ugovore o realizaciji opštih ugovora između dr!ava. 4. %od ekonomskim suverenitetom se podrazumeva pravo svake dr!ave da dozvoli ili zabrani potpunu ili delimi#no svaku trgovinu sa inostrastvom ili privrednu ili trgova#ku delatnost stranih lica na svojoj ekonomskoj teritoriji dr!ave uređuje i pitanje sredstava pla$anja novca i dr. . +a je dr!ava u svetu imala tretman slobodnih zoni kao sastavnog dela carinskom podru#ju dr!ave na kojem se nalaze i na kojima se primenjuje carinski suverenitet te dr!ave. SUBJEKTI MEĐUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA 0ao subjekti međunarodnog (privrednog) prava pojavljuju se* međunarodna zajednica dr!ava kao i preduze$a i društva koja obavljaju određene delatnosti. Međunarodna zajednica nije subjekt prava samim tim i nije subjekt međunarodnog poslovnog prava ali vrlo #esto indirektno postaje zna#ajni faktor međunarodnog poslovnog (privrednog) prava. 2a bazi ovih ugovora preduze$a društva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore tj. slobodnim zonama i ne primenjuje ekonomska vlast terotirije dr!ave gde se zona nalazi. & zonama koje se smatraju carinskim isklju#ivo primenjuju se dr!avni propisi postoji dosta olakšica u vezi sa proizvodnjom uvozom i dr.C godina naDoj zemlji i sporazum zaklju#en (E79 godine gde je dr!avna teritorija -r#ke (/olun) predstavljala u ekonomskom smislu re#i teritoriju naše dr!ave i gde su se primenjivala ekonomska i carinska vlast odnosno suverenitet naše dr!ave. 4konomska teritorija se ne poklapa uvek sa dr!avnom teritorijom. Aedan deo zemalja osnivanjem slobodnih zona daju karakter ekonomske eksteritorije odnosno carinskog isklju#ka pa se u njima tj. policijska sudska i upravna vlast dr!ave -r#ke što se ti#e današnjih savremenih slobodnih zona sa aspekta ekonomske teritorije i ekonomske vlasti u međunarodnom poslovnom pravu imaju dvojak karakter. /lobodna zona u /olunu je ustupljena na period od . 0od slobodnih carinskih zona ne mora do$i do podudarnosti teritorije zone i ekonomke teritorije određene dr!ave ve$ to mogu biti i instituti carinskih isklju#aka i carinskih priklju#aka određenoj teritoriji. Ti izuzeci se ogledaju putem instituta carinskih unija i slobodnih carinskih zona. ekonomski suverenitet određene dr!ave. 0od carinskih unija dolazi do spajanja dve ili više ekonomskih teritorija u jednu teritoriju i sa zajeni#kom vlaš$u odnosno zajedni#kom carinskom tarifom.

TT'u a od (E<< je postala stalni #lan -. -.TT'a.TT'a se ne odnosi samo na robu ve$ i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Augoslavija je (E<= potpisala +eklaraciju o privremenom pristupanju -.E) a od (E. godine kada je stupio na snagu /tatut MMF'a koji je formalno usvojen (E:: god. godine stupio je na snagu /porazum o osnivanju /vetske trgovinske organizacije kojoj su pristupile sve ranije #lanice -.TT'u Tokojski protokol ((E. "adi se o slede$im sporazumima* Finalnom aktu &rugvajske runde koji sadr!i akte multilateralnih trgovinskih pregovora /porazum iz Marakeša o osnivanju .TT'a za bilo koju robu bezuslovno i automatski praktikuje i na sve druge #lanice -.TT'a obezbedila niz ekonomskih i carinskih pojedinosti i ve$u međunarodnu robnu razmenu.+). Od (.TT'u ((E.TT'aG Augoslavija je stupanjem u stalno #lanstvo -. 0lauzula najve$eg povlaš$enja koja se ina#e nalazi u prvom delu predviđa da se sve privilegije i pogodnosti koje su date od strane jedne ugovorene #lanice -. M!đ"#$%&'#) 1&#!/$%#) 2&#' 8 osnovan je (E:. +odat je #etvrti deo (E<.(E:=. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZA IJA ( STO ) /vetska trgovinska organizacija pojavljuje se kao HH naslednica HH 8 sledbenica -. 3.E pridru!enog #lana. Opšti sporazum o carinskoj trgovini (-. Takođe se odnosi na primenu taksi du!nika carine međunarodnog transfera pri pla$anju i dr.TT'a.(C. /vetska trgovinska organizacija se pojavljuje kao naslednica -. koji govori o trgovini i razvoju sa naglaskom na potrebe razvoja izvoza zemalja u razvoju.C dr!ava je prihvatilo %ovelju O&2* /tatut Međunarodnog suda pravde na konferenciji u /an Francisku (E:.TT'a se odnosi na proceduru u toku pregovora u vezi sa teritorijalnom primenom pri prometu roba carinskim pregovorima i dr.5..( god) !enevski ((E=E).! Organizacije &jedinjenih nacija (O&2) 8 predstavnici .TT je potpisan 9C.. god ista %ovelja je stupila na snagu te godine O&2 ima < glavnih organa i genralnu skupštinu /avet bezbednosti 4konomski i socijalni savet /tarateljski savet Međunarodni sud pravde i /ekretarijat ekonomski i socijalni savet je vrlo zna#ajan poslovno (privredne) i ekonomske odnose između dr!ava #lanova kao i za međunarodnu privrednu saradnju u svetu. /porazum o stvaranju /TO'a nastaje iz &rugvajske runde i sadr!i više sporazuma.TT'a /TO za razliku od -. & drugom delu su istaknuti principi trgovinske politike a tre$i deo -. Tada je i usvojena +eklaracija u odnosima između strane ugovornice.nesijski protokol %rotokol o uslovima pristupanja -. #lanstvo u MMF'u je uslovljeno #lanstvom u /vetskoj banci. MEĐUNARODNE POSLOVNOG PRAVA ORGANIZA IJE KAO SUBJEKTI MEĐUNARODNOG Mogu se pojaviti dva vida međunarodnih organizacija kao subjekata Međunarodnog poslovnog (privrednog) prava i to* organizacije koje su opšteg i koje su regionalnog karaktera. godine kada je stupio na snagu /porazum o osnivanju /vetske trgovinske organizacije kao multilateralne opšte trgovinske organizacije.TT ima 9 dela. -. Augoslavija je prva imala statut posmatra#a u -.! &-.C'(E. 1) M!đ"#$%&'#! &%($#)*$+). u 5reton >udsu (/. januara (EE. Ova klauzula se odnosi na sve #lanice -.TT' a i F2"A kojom su predviđeni razni oblici saradnje. /TO'u su pristupile sve ranije zemlje #lanice -. -. -.TT) 8 ovoj sporazum predstavlja zna#ajan oblik međunarodne trgovinske i carinske saradnje koja se pretvara u opštu multilateralnu organizaciju. kada je potpisan i završni akt a posle toga je usvojeno i niz amadmana. Osnovne funkcije /TO'a su* nadzor i sprovođenje multilateralnih i plurateralnih trgovinskih sporazuma koji svi skupa predstavljaju /TO.TT'a kako pri uvozu roba tako i pri izvozu./!( 0$%$0/!%)*$+).TT predstavlja niz protokola kao Dto su* . /porazum o stvaranju /TO nastao je iz &rugvajske runde pregovora i sadr!i više sporazuma kao sastavnih delova nove organizacije.TT'a od (EE.TT'a. god.

>e$i deo #lanica /TO su bile #lanice -.god. /TO polazi od posebne va!nosti liberalizacije trgovine koja je nu!na za rast i razvoj nacionalnih privreda. Treba ista$i da -eneralni savet #ine sve zemlje #lanice /TO'a.TT'a su se primenjivala na trgovinu robom dok se pravila /TO 8a primenjuju ne samo na robu ve$ i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojineI :) sistem rešavanja sporova u /TO je mnogo br!i i manje podesan za blokiranje u odnosu na -.. Ministarska konferencija /TO'a je osnovala još tri tela koja su odgovorna -eneralnom savetu /TO'a i to* 0omitet za trgovinu i razvoj 0omitet za platno'bilansna ogrni#enja 0omitet za bud!et finansije i administraciju. 0ada je i stupio na snagu /tatut međunarodnog monetarnog fonda usvojen formalno (E::. 0lauzula najpovlaš$enije nacije podrazumeva da sva prava prednosti pogodnosti privilegije i imuniteti koje jedna strana ugovornica odobri jednom proizvodu poreklom iz određene zemlje bi$e odmah i bezuslovno proširene na sli#an proizvod koji je poreklom iz te zemlje ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice.TTje imao i sporazume multilateralnog i plurateralnog karaktera dok /TO ima skoro sve sporazume multilateralnog karaktera i predstavljaju obavezu za sve zemlje #lanice. On ispoljava svoje funkcije putem organa nadle!nog za rešavanje sporova na na#in što prati primenu procedure za rešavanje sporova i kroz telo nadle!no za reviziju trgovinskih politika'koje sprovodi koristan nadzor nad politikama zemalja #lanica. /TO nije prosto proširenje -.TT'a i /TO postoje i određene razlike* () -. Osnovni organ /TO je Ministarska konferencija koju sa#injavaju su predstavnici zemalja #lanica /TO.TT'a. /TO se rukovodi određenim principima i na#elima kojima bi i u budu$nosti ovakva međunarodna trgovinska organizacija zasnivala svoj rad.godine.TT je predstavljao međunarodni multilateralni sporazum dok je /TO pravno lice' organizacija sa svojim sekretarijatomI 7) -. /tatu MMF'a je od tada menjan u dva navrata (E<E i (E=J. )sta konferencija sastaje se najmanje svake druge godine gde se donose odluke o svim pitanjima. %rilikom ponovnog stupanja naše zemlje u međunarodne organizacije posebno u /TO nu!no je prilagođavanje naše zemlje zahtevima /TO'a što se pre svega ogleda u prilagođavanju spoljnotrgovinskog re!ima naše zemlje zahtevima /TO'a razrade legalnih mera zaštite carinskih i vancarinskih instrumenata./TO Opštem sporazumu finalnog akta &rugvajske runde o trgovini i uslugama iz (EE:. 4.TT'a. #lanstvo u Fondu je uslovljeno #lanstvom u /vetskoj banci .TT'ov raniji sistemI . %rocedura pristupa novih zemalja bi se ogledala u slede$em* u prvoj fazi >lada dr!ave podnosi zahtev mora dostaviti /TO'u memorandum koji bi obuhvatio sve aspekte nacionalne trgovinske i ekonomske politike što se odnosi na /TO sporazume. MEđUNARODNI MONETARNI 5OND 6 MM5 MMF osnovan je (E:. 0vote u međunarodnoj trgovini su gledano generalno nepo!eljne i zabranjene. "adi se o slede$im principima* status najpovlaš$anije nacije nacionalnom tretmanu odnosno trgovini bez diskriminacija podsticaju razvoja i ekonomskih reformi koncesijama u međunarodnoj trgovini.TT se primenjivao na privremenoj osnovi a obaveze /TO su stalne i potpuneI 9) pravila -. 2acionalni tretman podrazumeva da se takse i ostale unutrašnje dad!bine kao i zakoni propisi koji se odnose na prodaju transport kupovinu stavljanje u prodaju ne$e primenjivati na uvozne ili doma$e proizvode kako bi se na taj na#in vršila zaštita nacionalne proizvodnje. )zmeđu -. &z sporazum o osnivanju /TO dodati su u posebnim aneksima i /porazum o trgovini uslugama /porazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine kao i Opšti sporazum o carinama i trgovini. god. & 5reton>udsu (/. >lada stupa u pregovore sa zainteresovanim zemljama #lanicama /TO'a u cilju davanja koncesija u sferi roba i usluga.+). nekoliko zemalja pristupilo je kasnije kada su završile pregovore sa ovom organizacijom i potpisale Finalni akt &rugvajske runde. /TO pored međunarodne trgovine pod svoj re!im uklju#uje i poljoprivredu tekstil usluge direktne investicije koje uti#u na trgovinu i intelektualnu' industrijsku svojinu. god. /TO posebno vodi ra#una o podsticanju razvoja i ekonomskih reformi posebno kod zemalja u razvoju a zemljama u razvoju daje određeni rok za prilagođavanje s tim što im daje i određenu tehni#ku pomo$.) -.

To daje veliku prednost u upravljanju fondom i zemljama #lanicama #ije su kvote velike. &obi#ajeni vremenski period stand'bL aran!mana je jedna godina ali se na zahtev zemlje #lanice mo!e produ!iti ali taj rok ne mo!e biti du!i od tri godine. Osnovni ciljevi MMF'a se razvijanje međunarodne monetarne saradnje olakšavanje širenja i razvijanja međunarodne trgovine odr!avanje razvoja proizvodnih snaga zaposlenosti i realnog dohotka devizne stabilnosti uvođenje multilateralnog sistema pla$anja između dr!ava #lanica za teku$e transakcije sa ciljem da se eliminišu smanjivanje stepena prezadu!enosti dr!ava i smanjivanje neravnote!enosti platnih bilansa zemalja #lanica.+ imaju najviše glasova u Fondu. Ovo koriš$enje sredstava fonda se vrši putem stand'bL aran!mana ili direktnim vu#enjem od fonda MMF odobrava zemlji #lanici kredit koji ona mo!e da koristi.M svoje kvote u cilju rešavanja svojih platno' bilansnih poteško$a.+ K engleska funta nema#ka marka francuski franak i japanski jen). &loga Fonda je i garantovanje zemljama #lanicama mogu$nosti pod jednakim uslovima povremeno koriš$enje sredstava Fonda kako bi one popravile svoje platne bilanse.CCC /.( Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj ) pa postoji vrlo bliska veza između ove dve organizacije. MMF'om rukovodi generalni direktor koji kao organ predstavlja fond o kojeg bira )zvršni odbor MMF'a. Augoslavija je bila #lanica MMF'a ali je sa uvođenjem ekonomskih sankcija &2 suspendovana iz tog fonda.C glasova i još po jedan glas za svaki (CC. /vaka zemlja #lanica fonda ima 7. 0asnije je MMF insistirao da pozajmice iz fonda budu kratkoro#ne i utvrdio je posebnu kamatnu skalu koja je imala za cilj da kotira. Tokom (E:E. /avet guvernera fonda određuje visinu #lanarine i da li $e biti ista u vidu specijalnih prava vu#enja ili u valuti zemlje #lanice. . -uverner emisione banke zemlje #lanice MMF'a je i #lan /aveta guvernera Fonda. Oni su imali i funkciju da pove$aju kreditnu sposobnost zemlje #lanice. MMF je bio protiv ovih plivaju$ih kurseva i smatrao je da su te mere privremenog karaktera. Od C(. 2eke zemlje su utvrdile paritete svojih valuta u saglasnosti sa MMF'om a neke su imale 6plivaju$e1 kurseve svojih valuta. 0asnije su se u MMF'u odobravali krediti i kada su kvote zemlje #lanice ni!e od potreba s tim što je zemljama trebalo da omogu$i da u granicama svojih kvota kupuju valute. %rvobitna funkcija stand'bL aran!mana imala je kreditnu ulogu i cilj im je bio da zemljama #lanicama omogu$e kupovinu stranih sredstava za pla$anje. %et zemalja ( /. 0vota odr!ava snagu privrede određene dr!ave svaka dr!ava #lanica Fonda pla$a #lanarinu Fondu i ona je srazmerna kvoti koja je je od MMF'a određena.godine je utrađeno zna#ajno prilagođavanje pariteta i sprovođene su mnoge mere devalvacije u zemljama #lanicama. 0ada su sredstva tra!ena do visine (CCM kvote zemlje #lanice MMF'a tada se fond trebao uveriti da #lanica vodi odgovaraju$i ekonomski i monetarnu politiku u skladu sa ciljevima fonda. To je bio i uzrok stvaranje posebnog kluba razvijenih zemalja na bazi opšteg aran!mana za zadu!ivanje. sistem specijalnih prava vu#enja je modifikovan na pet svetskih valuta ( /. MEĐUNARODNE ZNA8AJA EKONOMSKE ORGANIZA IJE REGIONALNOG .+ K svoje kvote. /redstva fonda su se skoro automatski odobravala ovim zemljama #lanicama koje su tra!ile finansijska sredstava do iznosa 7.emlje #lanice da pozajmljena sredstva ovog fonda vra$aju što pre.+ >elike 5ritanije 2ema#ke Francuske i Aapan) imaju najve$i broj glasova i kod njih /. 0ao prioritetno pitanje MMF'a je utvrđivanje pariteta valuta zemalja #lanica kao neophodnog uslova za razvoj međunarodne trgovine i razmene uopšte. 0ada se MMF uveri o potrebi odobravanje finansijskih sredstava zemlji #lanici tada ih odobrava u granicama stand'bL aran!mana. januara (EJ(. 7. Ova specijalna prava vu#enja emituje fond i raspodeljuje ih prema zemljama #lanicama da bi pove$ao postoje$e rezerve.god. /istem kvota je najva!nija karakteristika delovanje MMF'a i na osnovu kvote se određuje broj glasova zemlje #lanice doprinosi i pove$anja tih doprinosa. god. /vakoj #lanici dr!avi MMF'a se na osnovu u#esš$a u nov#anom potencijalu MMF'a određuje kreditna tranša koje zemlja #lanica mo!e da koristi radi popravljanja svog platnog bilansa. 2astala su (E<E. /pecijalna prava vu#enja MMF daje odobravanje odgovaraju$ih iznosa na ra#unima dr!ava #lanica. 2a #elu MMF'a je /avet guvernera sa izvršnim odborom.

(E. Osnovni zadatak ove organizacije je na ekonomskom planu usklađivanje uzajamnih delatnosti zemalja #lanica.godi koji su zaklju#ili* )talija Francuska /avezna "epublika 2ema#ka Bolandija 5elgija i Ouksemburg. 3ilj ovih komisija je bio da se olakša ekonomska obnova 4vrope i drugih zemalja da se sa#ine i podr!e studije ekonomskih i tehnoloških problema i problema razvoja.) i ako to nije bio zvani#an naziv jer zvani#an naziv je bio 4vropska ekonosmka zajednica koja je stvorena "imskim ugovorom (E.ajedni#ko evropsko tr!ište (44.$ *$ !0&#&1:0" :$%$'#. 2jen cilj je bio stvaranje zajedni#kog tr!išta stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja.ziju i +aleki )stok ((E:J) i za Oatinsku .+ i 0anade su imale statut pridru!enih #lanova u trenutku osnivanja i razlog pristupanja je bio ekonomski jer su imale polo!aj kreditora zemljama #lanicama O4%/..=.).&govor je stupi na snagu (.!'#)+$ (E<%&-:0$ "#).( "imski ugovor o osnivanju 44. Organi ove organizacije su* Savet i Izvršni komitet. Organi 4vropske unije su* /kupština /avet komisije i /ud pravde. . 44. 9) E<%&-:0$ *$. /.$) 8 tri organizacije su ranije smatrale se evropskom zajednicom* 4vropska zajednica za ugalj i #elik 4vropska ekonomska zajednica (4vropska unija) i 4vropska zajednica za atomsku energiju. (E. godine su ukinute međusobne carine između dr!ava #lanova 4vropske unije i stvoreno je jedinstveno tr!ište u perspektivi je bila jedinstvena valuta. (E<J godine obrazuju se zajedni#ki organi i donose zajedni#ke odluke u skladu sa ugovorom i osnivaju odgovaraju$e zajednice i ugovor o osnivanju 4vropske zajednice za ugalj i #elik u %arizu (E. je stvoren "imskim ugovorom (E.!'#)+$ *$ "($9. :) E<%&-:0$ *$.) osnovano je (E.= god i "imski ugovor o osnivanju 4vropske zajednice za atomsku energiju (E.!'#)+$ (4vropska unija) je bila poznata pod nazivom . stvoreno je zajedni#ko evropsko tr!ište za ugalj #elik i rude gvo!đa.(E.$ posle osnivanja &2'a i posle odreNenih iskustava iz rada 4konomskog i socijalnog saveta bilo je neophodno stvoriti komisije koje bi obuhvatile pojedina podru#ja i tako su nastale #etiri regionalne ekonomske komisije* za 4vropu ((E:= god) za . 4vropska komisija (434) predstavlja evropsku univerzalnu organizaciju koja preko svojih komiteta ( za poljoprivredu šumarstvo #elik i dr) i podkomiteta rešava probleme razvoja određenih poslovnih (privrednih) oblasti i grane uspostavlja ve$u privrednu saradnju između mnogo dr!ava i dr.. =. . 7) O%($#)*$+).( godine u %arizu u cilju stvaranja ekonomski sna!ne grupacije za određena klju#na privredna podru#ja i u cilju razvoja privrede zemalja #lanica i podizanja !ivotnog standarda stanovništva. 434 je uradila niz tipskih ugovora kao što su za !itarice za izvoz i uvoz meke rezane građe za međuprivrednu prodaju ju!nog vo$a uvoz i izvoz #vrstih goriva i dr.! UN. (E<C god.E godine u /tokholmu.meriku i za .ajedni#ko evropsko tr!ište (44. je stvaranje zajedni#kog tr!išta carinske unije i uzajamna privredna saradnja.() R!()&#$9#! !0&#&1:0! 0&1):). ) č!9)0 ( E A) 8 osnovana je (E.friku.(.(.J godine koji su zaklju#ili* /" 2ema#ka Francuska )talija Bolandija 5elgija Ouksemburg. /tupio je na snagu (. (E. Organi 4vropske zajednice za ugalj i #elik su >isoka vlast /kupština zajednice /pecijalni savet /avetodavni komitet i /ud pravde." 8 osnovana je u %arizu (E:J godine i njoj su pristupile sve zemlje koje su bile korisnice Maršalovog plana (odnosno saradnju /.= god. Osnivanjem 343. 3ilj 44.adnjih godina je taj cilj i ostvaren i stvorena je 4vropska unija . EVROPSKA UNIJA ( EU ) 4vropska ekonomska zajednica je u po#etku svoga rada bila poznata i pod nazivom . /astoji se iz komisije tehnoloških komiteta i sekretarijata.god. <) 4vropsko udru!enje slobodne trgovine (44T.J.+ i 0anada su postale punopravni #lanovi i tada je izmenjen naziv 8 Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (O43+).)E<%&-:0$ !0&#&1:0$ *$.= godine.

/astoji se od = sudija. Organi 4& su* skupština savet komisija i sud pravde. &govorom je predviđeno da pojedine dr!ave imaju slede$i broj poslanika a time i glasove* Francuska 9< /" 2ema#ka 9< )talija 9< Bolandija (: 5elgija (: Ouksemburg <.adatak komisije je da brine o primeni ugovora i propisa koje donosu nadle!ni organi 4&. Planom J Aedinstvenog evropskog akta iz (EJ<. +a bi jedna dr!ava mogla da pristupi 4& potrebno je da ispuni određene uslove* () geogravski uslov ( da se dr!ava nalazi u 4vropi) 7) ekonomski uslovi ( da u toj dr!avi postoji sobodna tr!išna privreda sa određenom stopom razvoja ) 9) politi#ki uslovi ( da se radi o dr!avi u kojoj postoji demokratski sistem i višepartijski parlamentarni sistem). AUTONOMIJA VOLJE I OGRANIčENJE AUTONOMIJE VOLJE ( SLOBODE UGOVORANJA) U MEđUNARODNOM POSLOVNOM (PRIVREDNOM) PRAVU 2a#elo volje ugovornih strana se ogleda u slede$emI () ugovorne strane su slobodne da izaberu svoj ugovornog partnera sa kojim !ele da zaklju#e određeni ugovor u međunarodnom poslovnom pravu 7) ugovorne strane su slobodne u pogledu izbora vrste ugovora u međunarodnom poslovnom pravu 9) ugovorne strane po pravilu samostalno regulišu sadr!inu ugovora. uveden je i novi organ 4vropsko ve$e koje sa#injavaju šefovi dr!ava i vlada #lanica kao i predsednika 0omisije 4vropske zajednice. /loboda ugovoranja ipak nije apsolutna i trpi određena ograni#enja. .god.. /avet 4& je organ koji donosi odluke bilo konsenzusom kvalifikovanom ili obi#nom ve$inom. &jedinjenje 4vrope u ekonomskom smislu re#i se javlja kao nu!na potreba iz razloga što je bila pritisnuta između /. zaklju#en (E=C. 0rajnji cilj zajednice je da se postigne ne samo jedinstveno tr!ište nego i potpune monetarne i carinske unije. On je nadle!an da uklađuje opštu politiku dr!ava #lanica i donosi odluke koje imaju za cilj da se uskladi njihova privredna politika. ukinute međusobne carine između dr!ava #lanica 4&.gde su od (EE. &koliko je ugovor zaklju#en suprotno ovome bio bi neva!e$i i ne bi proizvodio . /F"A je imala određene sporazume o saradnji sa 4&. kada je naša zemlja dobila tretman najpolaš$enije nacije kako u pogledu carina i da!bina koje se preuzimaju prilikom uvoza robe i tako i pri izvozu i drugim pogodnostima koa na primer prilikom obavljanja carinskih formalnosti i carinjenja. 0od nas .ajednica podrazumeva međusobno ukidanje carine između dr!ava #lanica i uvođenje zajedni#ke carinske tarife prema tre$im zemljama.god. /tvoreno je jedinstveno tr!ište sa perspektivom jedinstvene valute. To se mo!e posti$i uklanjanjem carinskih i kvalitativnih ograni#enja stvaranjem zajedni#ke tarife prema tre$im zemljama uklanjanje barijere za slobodnu cirkulaciju robe radne snage usluga i kapitala stvaranjem zajedni#ke ekonomske politike u oblasti agrara i saobra$aja izjedna#avanjem zakonodavstva u zemljama #lanicama i dr. . imala bogatu razmenu roba kao i veliki izvoz naših proizvoda mesa i mesnih prerađevina i dr. %osle ukidanja ekonomskih sankcija od &2 o#ekuje se dalja ekonomska saradnja između naše zemlje i 4&. 0omisije kao izvršni organ ima E #lanova sa mandatom od : godine. Ograni#enje volje putem prinudnih imperativnih (kogentnih) propisa sloboda ugovoranja pretpostavlja da je predmet obaveze mogu$ i dopušten određen ili odrediv. Osim ve$ navedenih ciljeva 4& zajednica ima cilj i da se ostvari ekonomska ekspanzija i podigne !ivotni standard u dr!avama #lanicama. To je bio trgovinski sporazum /F"A i 44. 1>. .aseda po pravilu jednom godišnje.god.+'a i ///"'a i imala je izbor da se ujedini ili da se priklju#i nekoj od postoje$ih ekonomskih sila. se predviđa da svaka evropska dr!ava mo!e zahtevati da postane #lanica i zahtev podnosi /avetu 4& koji o tome se izjašnjava jedoglasnom odlukom. /ud pravde ko pravosudni organ ima du!nost da obezbedi pravnu primenu "imskog sporazuma.. 2aša zemlja je u trgovinskoj razmeni sa 44.god. /vi navedeni zadaci 4& planirani su da se ostvare u tri etape u trajanju od po #etiri godine.akon o obligacionim odnosima predviđa da pravno lice mo!e da zaklju#i ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. /kupština 4& se sastoji od predstavnika dr!ava koji donose odluke shodno ugovoru o osnivanju 44. Aedinstvenim evropskim aktom iz (EJ<.

DISPOZITIVNE I KOGENTNE? IMPERATIVNE NORME U MEĐUNARODNIM POSLOVNIM UGOVORIMA &govori koji su zaklju#eni u međunarodnom privrednom poslovanju su zakon za stranke i one su du!ne da iste kao takve i izvršavaju. %ropisi imperativne prirode koje je jedna dr!ava ili obe dr!ave strana ugovornica propisale ne mogu se voljom strana ugovornica izmeniti ili ih ne primeniti. Mo!e se desiti da ugovor bude neva!e$i iako je zaklju#en saglašnoš$u volja strana ugovornica jer je zaklju#en suprotno imperatvnim propisima. )z tih razloga je neophodno da ugovori budu zaklju#eni u pismenom obliku. &govori u međunarodnom poslovnom pravu se #esto zaklju#uju i na uanpred odštampanim formularima i predviđenim obrascima koji ne moraju uvek biti adhezioni ugovori. /trane ugovornice u međunarodnom poslovnom pravu moraju stalno imati u vidu imperativne norme jer one ograni#avaju slobodu ugovoranja posebno što se ti#e sadr!ine i forme ugovornog odnosa. Ograni#enje slobode ugovaranja koja se odnose na sadr!inu ugovora. +rugo ograni#enje autonomije volje ugovornih strana a koja se odnosi na sadr!inu ugovora u međunarodnom poslovnom pravu je kod tipskih ugovora. )mperativni propisi koji su propisani u dr!avama strane ugovornice obavezuju strane ugovornice u međunarodnim poslovnim (privrednim) odnosima i smatraju se kao obavezni za zaklju#enje ugovora. . %osebno je va!no za strane ugovornice u međunarodnim poslovnim odnosima da znaju koje je pravo merodavno nadle!no ako se primeni na njihov ugovorni odnos. 2ajbolje je rešenje da strane ugovornice u međunarodnim poslovnim ugovorima predvide zakon koji $e se primeniti na njihove ugovore odnosno pod uslovom da dođe do spora između njih. 11. %ri izvršavanju zaklju#enih ugovora u međunarodnom poslovnom (privrednom) prometu osim dispozitivno 8 ugovorenih normi koje su strane ugovornice potpisale mogu se ispre#iti i imperativni propisi koji su kogentne prirode i obavezni su za strane ugovornice pa se isti kao takvi mogu poštovati. 2adle!nog organa. 4konomski ja#e strane diktiraju ovakve ugovore u privrednim odnosima na primer brodari pri prevozu robe u pomorskom saobra$aju putem brodskih ugovora koji su unapred odštampani na formularu sa svim zna#ajnim klauzulama gde je #esto i sadr!ina ugovora unapred određene i gde druga ugovorna strana mo!e samo da prihvati i potpiše ili ne prihvati i ne potpiše ( take it or leave it ).ko to ne u#ine onda je i du!nost suda ili međunarodne arbitra!e. Ovakva ograni#enja slobode ugovoranja u pogledu sar!ine ugovora ograni#enih imperativnim propisima postoji kod raznih ugovora na primer kod ugovora o prodaji robe koja se odnosi na prodaju određenih prehrambrenih proizvoda (moraju biti u skladu sa pozitivnim zakonima da budu podobni za ljudsku ishranu da ispunjavaju određene zdravstvene veterinarske i fiosanitetske uslove koji su zakonom predviđeni). Ograni#enje slobode ugovoranja javnim poretkom i dobrim obi#ajima 8 javni poredak podrazumeva imperativne kogentne norme koje strane ugovornice ne mogu zaobi$i pri zaklju#enju i realizaciji pojedinih ugovora privrednog prava. Ograni#enje autonomije volje u pogledu forme ugovora 8 forma međunarodnih poslovnih ugovora je takođe veoma zna#ajna jer se radi o diskrecionim pravilima poslovanja gde su strane ugovornice naj#eš$e u dve razli#ite dr!ave da bi se zaklju#io ugovor lakše dokazivali i br!e izvršavali. Ograni#enje autonomije volje putem saglasnosti tre$eg lica pri zaklju#ivanju nekih ugovora u međunarodnom poslovnom pravu se zahteva i odobrava od strane dr!avnog organa tj. Mo!e se takođe dogoditi da iako je jedna strana ugovornica prodala drugoj strani određenu robu da se isti ugovor ne mo!e ni izvršiti jer je suprotan imperativnim propisima koji na primer zabranjuju uvoz takve robe. /trane ugovornice moraju obrati pa!nju na date trgovinske obi#aje i obi#aje stranke na koje se ugovor odnosi. >eliki deo nacionalnih zakonodavstava smatra da ukoliko neki od ugovora nisu zaklju#eni u pismenoj formi smatraju se ništavnim i ne preuzimaju nikakva pravna dejstva za ugovorne strane.pravno dejstvo. .

pravni posao ne$e se mo$i ni realizovati ako je od suprotan imperativnim (kogentnim) propisima dr!ava #iji su privredni subjekti zaklju#ili određeni pravni posao. %ersonalni princip ozna#ava da privredni subjekti koji obavljaju određenu delatnost moraju da poštuju u skladu sa njima.akon o deviznm poslovanju i dr. &slovi za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja 8 spoljnotrgovinski promet mo!e za potrebe svoje delatnosti obavljati doma$e fizi#ko lice koje obavlja privrednu delatnost 8 . To su norme koje se odnose na spoljnotrgovinsko kogentno pravo kao što su spoljnotrgovinski propisi re!imi uvoza i izvoza roba devizno pravo carinsko pravo i dr. Određeni ugovor tj.a imperativne propise zna#ajni su teritorijalni i personalni princip.12. 0upac mora postaviti i pridr!avati se normi imperativnog prava koje je propisala njegova dr!ava i posebno u pogledu ispunjenja re!imskih uslova. . pravni posao ne$e se izvršiti realizacija istih ugovora. / druge strane zna#aj spolnotrgovinskog i carinskog prava kao re!imskog imperativnog prava je veliki i mnogo struk. /loboda ugovaranja u međunarodnom poslovnom pravu nije apslolutna i ograni#ena je uvek imperativnim pravom i mo!e do$i u sukob sa tim pravom. 2eophodno je u praksi uspostaviti koordinaciju ova dva principa u međunarodnim poslovnim (privrednim) odnosima teritorijalnog i personalnog. 13. OSNOVNE OBAVEZE I USLOVI SPOLJNOTRGOVINSKI@ PREDUZEAA I PRAVNI@ LI A PRI OBAVLJANJU POSLOVA SA INOSTRANSTVOM Osnovne obaveze spoljnotrgovinskih preduze$a i drugih pravnih lica pri poslovanju sa inostranstvom je potpuno pridr!avanje i postupanje u skladu sa imperativnim propisima koji regulišu poslovanje sa inostranstvom. 0oordinaciju njihovih volja o elementima konkretnih ugovora i gde roba prelazi granicu najmanje jedne dr!ave. & tom slu#aju $e do$i do nemogu$nosti ispunjenja ugovora iz razloga što je imperativno pravo u momentu zaklju#enja ugovora nepoštovano. )mperativne norme u velikoj meri ograni#avaju autonomiju odnosno slobodu ugovaranja partnera u dve razli#ite dr!ave. >olja ugovornih strana je ograni#ena nizom kako podzakonskih propisa u dr!avama #iji su privredni subjekti stupili u određene privredno ' pravne odnose. Određeni ugovor tj. 0od međunarodne kupoprodaje roba ugovorna strana kupac iako vlasnik robe ne mo!e sa robom slobodno raspolagati ako je to njegovo vlasništvo jer je to carinska roba i nalazi se pod re!imom carinskog nadzora sve dok se ne sprovede odgovaraju$i postupak carinjenja robe i naplate carina i drugih da!bina. . IMPERATIVNO SPOLJNOTRGOVINSKO? DEVIZNO I ARINSKO PRAVO PRI ZALJU8ENJU UGOVORA MEĐUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA %rivredni subjekti u međunarodnim poslovnim (privrednim) opštenjima kako pri zaklju#enju tako i pri realizaciji mnogih međunarodnih poslovnih ugovora kao i međunarodnih pla$anja moraju se pridr!avati pravih normi imperativnog (kogentnog) prava koje su kao takve obavezne za iste subjekte. 2jihove dispozitivne norme i njihova sloboda ugovaranja i pri usaglašavanju svojih volja oko hitnih elemenata kod niza ugovora Međunarodnog poslovnog prava ne mo!e biti u suprotnosti sa imperativnim propisima dr!ava ugovornih partnera gde $e se izvršiti realizacija istih ugovora. 2a primer ako strane ugovornice ugovore određenu prodaju roba po određenoj ceni kod međunarodno privredno pravnih poslova mo!e do$i i do toga da zaklju#eni ugovor se ne mo!e ni realizovati ako je takva roba na re!imu zabrane izvoza ili uvoza na re!imu naplate visokih carina i drugih restrikcija.akon o spoljnotrgoviskom poslovanju 3arinski zakon . /poljnotrgovinsko devizno i carinsko pravo se u međunarodnim ugovorima javlja kao jus cogeus i posebno je zna#ajno za sve u#esnike spoljnotrgovinskog prometa stranaka kao carinskih obveznika %romet roba i usluga na međunarodnom planu se odvija uz u#eš$e dve ili više strana ugovornica iz razli#itih dr!ava uz potpunu njihovu saglasnost. %od teritorijalnim principom smatra se poštovanje propisa zemlje doma$ina ili zemlje u kojoj se ostvaruju efekti određenog pravnog posla.

Osnivanje i delatnost preduze$a u inostranstvu ' %reduze$e pravno lice osiguravaju$e i reosiguravaju$e organizacije mo!e u inostranstvu osnovati privatno i dr. Obaveza osniva#a je da godišni obra#un preduze$a dostavi slu!bi nadle!noj za platni . O tome u roku od 9C dana mora obavestiti nadle!ni organ radi upisa u registar.akonom o preduze$ima utvrdi svojim opštim aktom (statutom) da obavlja spoljnotrgovinski promet da se statutom preduze$a utvrđuju poslovi i zadaci spoljnotrgovinskog prometa i zastupanje i predstavljanje preduze$a i zaklju#ivanje ugovora u spoljnotrgovinskom prometu granice ovlaš$enja i da preduze$e koje se bavi izvozom određenih usluga mora imati sredstva opremu za obavljanje tih usluga. %reduze$e i drugo pravno lice sti#e pravo da obavlja spoljnotrgovisko poslovanje od dana upisa tog poslovanja u odgovaraju$i registar pod uslovom da . /ve akcije glase na određenu sumu i donose dividendu. Bolding preduze$e postaju zna#ajna društva gde se vrši koncentracija kapitala ali i koncentracija upravljanja ranijih preduze$a ili društava koja su bila samostalna.kcije se izdaju u serijama i sa njima se ostvarujue pravo na upravljanje holding društvom. %reduze$a pravna lica osiguravaju$e i reosiguravaju$e organizacije upisuju se u određeni registar koji se vodi nadle!ni savezni organ. Osniva# mo!e odlu#iti da preduze$e osnovano u inostranstvu osnuje drugo preduze$e u inostranstvu da pristupi kao osniva# preduze$a koje je osnovalo drugo preduze$e da otkupi osniva#ki ulog stranca da pove$a svoj osnovni ulog u preduze$u u inostranstvu o #emu u roku od 9C dana mora obavestiti /avezno ministarstvo radi upisa u registar. 14. organizovanja za obavljanje poslova privrednih delatnosti koji za svoje obaveze odgovaraju do visine ulo!enih sredstava. . Bolding preduze$e naj#eš$e posluje kao akcionarsko društvo koje u sebi sadr!i efekte (akcije obligacije portfelja) inkoporiranih drugih društava. & slu#aju da ne ispuni preuzete obaveze tada organ donosi rešenje o brisanju preduze$a iz registra. Takođe mora imati pismenu izjavu o pravnoj zaštiti uloga preduze$a kao i pismena izjava za obaveze preduze$a odgovarati od visine ulo!enog uloga preduze$a. 2adle!ni . Ova spoljnotrgovinska preduze$a se takođe moraju upisati u poseban registar kod nadle!nog saveznog organa za ekonomske odnose sa inostranstvom.CM udela u osniva#kom udelu. .akonom o preduze$ima i zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.akonom o spoljnotrgovinskom poslovanju nije druga#ije propisano. "ezultati poslovanja preduze$a u inostranstvu 8 Osniva# ove rezultate utvrđuje po godišnjem obra#unu za kalendarsku godinu kao za poslovnu godinu ako propisima zemlje nije druga#ije utvrđeno.akon o spoljnotrgoviskom poslovanju iz (EE7 godine ne zahteva posebne uslove za lica koja obavljaju spoljnotrgoviski promet. %od holding poslovima smatra se osnivnaje i finanskijskih preduze$a i upravlja drugim preduze$em u inostranstvu. %o imperatvnim normama našeg pozitivnog prava spoljnotrgovinska preduze$a moraju da svoju delatnost obavljaju spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga upišu kod nadle!nog registracionog Okru!nog privrednog suda. %ri osnivanju preduze$a zahtev mora sadr!ati * naziv osniva#a firmu i sedište i predmet poslovanja iznos i izvor osniva#kog uloga preduze$a podatke o licu koje je odgovorno za poslovanje njegovo ovlaš$enje. OBAVLJANJE POSLOVNI@ DELATNOSTI U INOSTRANSTVU %rema zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju pod obavljanjem poslovnih delatnosti u inostranstvu podrazumeva se obavljanje prevoza trgovine usluge nau#no istra!iva#kih i istra!ivanja i razvojnih delatnosti bankarskih i dr finanskijskih poslova poslova u vezi osiguranja i reosiguranja. Od preduze$a se zahteva da u skladu sa . %itanje ostru#avanja kadrova je neophodan uslov za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa i njega rešavaju samostalno preduze$a. Osnivanje i poslovanje holding preduze$a u inostranstvu 8 Osniva# osniva preduze$e u inostranstvu za holding poslove ako ispuni uslove i kada u tom preduze$e raspola!e sa .preduzetnik kada je ona upisana u registar kod nadle!nih organa u skladu sa .akon o spoljnotrgovinskim poslovima daje mogu$nost osniva#u da preduze$e koje je osnovano u inostrastvu otvori predstavništvo ili osnuje poslovnu jedinicu u toj ili drugoj zemlji.

1 Firma komadintnog društva sadr!i li#no ime najmanje jednog komplementara i oznaku 6k. . 5IRMA? DELATNOST I SEDIBTE SPOLJNOTRGOVINSKOG PREDUZEAA Firma je naziv pod kojim spoljnotrgovinsko preduze$e posluje. Firma spoljotrgovinskog društvenog preduze$a ima oznaku 6d. ime pod kojim se pojavljuje u pravnom prometu oznaku koja upu$uje na delatnost spoljnotrgovinskog preduze$a i oznaku kojom se bli!e obele!ava naziv tog preduze$a i sedište istog.d a firma spoljnotrgovinskog društva sa ograni#enom odgovornoš$u pored naziva imei oznaku 6d.d1. Firma mora da sadr!i naziv tj. Firma spoljnotrgovinskgo akcionarskog društva sadr!i pored njenog naziva oznaku 6s.akon o preduze$ima ne dozvoljava da firma sadr!i naziv strane dr!ave zastavu grb.a unošenje u firmu imena istorijske i druge znamenite li#nosti potreban je njen pristanak a ako je lice umrlo pristanak njegovih srodnika do tre$eg stepena srodstva ako srodnika nema uz dozvolu nadle!nog opštinskog organa.p1.o. %ovenje obavljanja privredne delatnosti stranom pravnom licu ' mogu se poslovi poveriti pravnom licu i to poslovi zastupanja prodaje robe sa konsignacionih skladišta i obavljanje servisne slu!be u inostranstvu.d. Osniva# mora obavestiti nadle!ni savezni organ radi birsanja iz registra. 15. 2aš . Firma mati#nih spoljnotrgovinskih preduze$a mo!e da sadr!i oznaku i kompanija holding koncerni poslovni sistem mati#no spolnotrgovinsko preduze$e grupacije preduze$a.p1 a spoljnotrgoviskog javnog preduze$a oznaku 6j.o1. . /poljnotrgovinsko preduze$e ima i mati#ni broj pod kojim se vodi kod nadle!nog organa za statisktiku u skladu sa saveznim zakonom. Firma se mo!e upotrebljavati i koristiti kao robni znak i takođe se firma ili skra$ene oznake firme mora ista$i na poslovnim prostorijama spoljnotrgoviskog preduze$a. +obit koju osniva# ostvari u inostranstvu utvrđuje se godišnjim obra#unom po propisima gde je preduze$e osnovano. Firma spoljnotrgovinskog orta#kog društva sadr!i li#no ime najmanje jednog #lana uz navođenje da ima više #lanova i uz oznaku 6o. +obit se ne mo!e transferisati dobit koju ne koristi u navedenoj zemlji osniva# unosi u zemlju u roku ne du!em od EC dana od dana obaveze dostave obra#unskoj nadle!noj slu!bi za platni promet.promet i finansijski nadzor 9C dana je rok. 2adle!ni ograni $e doneti rešenje o brisanju iz registra kadI se propisima strane zemlje uzme mogu$nost za transfer dobiti preduze$e ne vrši transfer dobiti u zemlju u periodu du!em od 7 godine.ko se registrovana firma bez opravdanog razloga ne koristi du!e od dve godine neprekidno briše se iz registra kod nadle!nog registracionog suda na zahtev lica koje ima pravni interes za brisanje takve firme. & slu#aju firme komanditnog društva ne mo!e da sadr!i imena komanditora. %reduze$e i druga pravna lica obavezno je da u roku od 9C dana od dana donošenja zaklju#enja ugovora obavesti nadle!ni savezni organ u cilju evidentiranja. Ona se mogu slobodno uvoziti ako su ista kupljena u inostranstvu tako da ih je preduze$e koristilo. /poljnotrgovinsko preduze$e u . Osnivanje predstavništva poslovnih jedinica i drugih oblika obavljanja privrednih delatnosti ' Osniva# mo!e otvoriti predstavništvo i osnovati poslovnu jedinicu a tada je obavezan da dostavi nadle!nom organu obaveštenje sa nazivom osniva#a firme sedištem i predmetom poslovanja podatke o poslu koji $e obavljati zadatke u predstavništvu podaci o licu odgovornom za poslovanje jednicie i ovlaš$enja. Firma u našem pravu glasi na srpskom jeziku a mo!e da bude i na drugom jeziku ali da sadr!ina bude ista. Mati#ni broj razlikuje spoljnotrgovinsko preduze$e sa istim ili sli#nim firmama posebno kada su oni registrovani kod razli#itih registracionih sudova lakše se vrši identifikacija subjekata. %restanak sa radom preduze$a u inostranstvu ' to je mogu$e po odluci osniva#a u slu#ajevima preduze$e zakonski po propisima zemlje gde je osnovano. %osle okon#anja postupka ukidanja u inostranstvu osniva# je du!an uvesti preostala osnovna sredstva i prava likvidiranog preduze$a u inostranstvu. Ostavrenu dobit osniva# mora koristiti u inostranstvu za* pove#anje osnovnog udela preduze$a u inostranstvu naknadu umanjenu za osniva#ki ulog usled gubitka osnivanje novog preduze$a i otkup osniva#kog udela drugih preduze$a u inostranstvu davanje kredita ulaganje u preduze$e.

svom poslovanju koristi firmu u onom obliku u kojem je upisano u registre kod nadleQnog registracionog suda. & sudski registar upisuju se i druge informacije o subjektu upisa koji su od posebnog zna#aja* sedište delatnost ovlaš$anja u pravnom prometu sa tre$im licima vrsta i obim odgovornosti u pravnom prometu sa tre$im licima naziv i sedište osniva#a broj i datum akta o osnivanju osniva#ki ulog i osnovni kapital.preduze$e mo!e obavljati jednu delatnost ili više delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje tih delatnosti. . %od osnovnom delatnoš$u podrazumeva se ona delatnost koja je od strane tog preduze$a upisana u sudski registar i kojom se to preduze$e prete!no i bavi a pod sporednim delatnostima podrazumevaju se one delatnosti koje neposredno slu!e u cilju obavljanja osnovne delatnosti u manjem obimu i povremeno ili ako njihovo obavljanje doprinosi potpunijem iskoriš$avanju kapaciteta koji se upotrebljavaju za osnovne delatnosti. &pis u sudski registar obavlja se na zahtev ovlaš$enog lica koji se podnosi u roku od (. /poljnotrgovisko preduze$e mo!e pod određenim okolnostima i da promeni svoju delatnost i ona se mo!e upisati u registar kod nadle!nog suda. Takođe zakon o preduze$ima predviđa i registrovane i neregistrovane delatnosti. %od istom ili sli#nom firmom ne mogu biti upisana kod istog registracionog suda dva ili više spoljnotrgovinskih preduze$a koja vrše istu ili srodnu delatnost. /edište spoljnotrgovinskog preduze$a se upisuje u registar kod nadle!nog registracionog suda. 13. %reduze$e je du!no da prijavi za upis u registar promene svih podataka koji se u registar upisuju. /aveznim zakonom mo!e se propisati da određene delatnosti mogu obavljati samo spoljnotrgovinska preduze$a određena zakonom ili samo određeni oblici istog.akonom.akonu o preduze$ima postoje odgovaraju$e odredbe koje se odnose na sudski registar i upis preduze$a i društva u sudski registar. +eo spoljnotrgovinskog preduze$a koje ima određena ovlaš$enja u provnom prometu istupa pod firmom spoljnotrgoviskog preduze$a i svojim nazivom.Firma se mo!e preneti na drugo lice samo zajedno sa spoljnotrgovinskim preduze$em koje pod tom firmom posluje. +o promene delatnosti mo!e do$i na više na#ina. UPIS SPOLJNOTRGOVINSKI@ PREDUZEAA U SUDSKI REGISTAR /udski registar predstavlja javne knjige koje se vode kod nadle!nog registracionog suda u koje se upisuju određene #injenice koje su od posebnog zna#aja za pravni polo!aj i poslovanje spoljnotrgovinskog preduze$a i društva. %reduze$e mo!e da suzi svoju delatnost i da ne dođe do izmene u registru kod nadle!nog suda a mo!e da obavlja i nove delatnosti pored ve$ postoje$ih delatnosti pod uslovom da su one registrovane kod nadle!nog registracionog suda. & sudski registar upisuju se osnivanje organizovanje i prestanak subjekta upisa kao i statusne i druge promene takvih subjekata. &pis u sudski registar podrazumeva postojanje određenih na#ela koji su poznati u . /polj. %ostoji i upis spoljnotrgovinskih preduze$a i spoljnotrgovinskih društava u registar kod nadle!nog /aveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom jer se samo tim upisom ova preduze$a i društva sti#u pravo da obavljaju spoljnotrgovinsko poslovanje. "azlikuju se dve osnovne delatnosti spoljnotrgovinskih preduze$a* osnovna i sporedna. & registar se upisuje firma delatnost sedište zastupnici osniva#ki ulog osnovni i drugi podaci koji se propisuju . . %ored posebnih izvora prava koji se odnose na upis u sudski registar potrebno je ista$i da u pojedinim odredbama u . +elatnost spoljnotrgoviskih preduze$a podrazumeva obavljanje svih poslova od strane spoljnotrgoviskog preduze$a tj. To je javna knjiga i svako je mo!e razgledati prepisivati i zahtevati da mu se izda izvod o sudskom registru. .ko se takva delatnost obavlja u više mesta sedište je ono mesto u kome je sedište uprave. dana kada su se stekli uslovi za upis.na#aj sedišta spoljnotrgovinskog preduze$a je višestruk jer se prema njemu određuje nadzor određene opštine nad zakonitoš$u rada i poslovanja tog preduze$a. /4+)šT4 8 /edište preduze$a je mesto u kojem se obavlja delatnost spoljnotrgovinskog preduze$a.dresa je sastavni deo sedišta predue$a koja se takođe upisuje u registar kod nadle!nog registracionog suda. društva. &pisom u sudski registar preduze$e sti#e pravnu i poslovnu sposobnost.

/)#$ 8 po . registri patenata uzorka modela i znakova i dr. . &pravni odbor i direktor spoljnotrgovinskog preduze$a sa#injavaju upravu istog stim da direktor mo!e biti i #lan upravnog odbora spolj.akon o preduze$ima predviđa da direktor spoljnotrgovinskog preduze$a ne mo!e biti predsednik upravnog odbora u društvenom spoljnotrgovinskom preduze$u javnom spoljnotrgovinskom preduze$u i dr. & prilog na#elu javnosti upisa u sudski ragistar #injenica je da se podaci koji se upisuju u sudski registar objavljuju u /lu!benom listu /"A odnosno u drugom slu!benom glasilu određenom zakonom. Mo!e se govoriti o upisu u sudski registar po privatnoj inicijativi subjekta upisa. &pisana stanja u sudski registar imaju pravno dejstvo prema tre$im licima od dana njihovog upisa. 8 2a#elo savesnosti' podaci koji su uneti u sudski registar su opšte poznati te se tre$a lica ne mogu pozvati na njihovo na poznavanje. 8 2a#elo jedinstvenosti' Ovo na#elo podrazumeva da se upis u sudski registar obavlja po jedinstvenim saveznim propisima koji va!e i primenjuju se za celu Augoslaviju. . 8 2a#elo istinitosti' podaci koji su uneti u sudski registar smatraju se ta#nim dok se suprotno ne doka!e odnosno dok se ne doka!e da su neki podaci uneti u sudski registar neta#ni.pravnoj teoriji* ' 2a#elo javnosti' otvorenost i javnost kao i dostupnost sudskom registru tre$im licima ima za cilj da se onemogu$i licima u pravnom prometu nepoznavanje podataka koji su zna#ajni za pravni saobra$aj o određenoj firmi delatnosti sedištu danu upisa i sl. "egistarski ulošci i zbirke isprava trajno se #uvaju kod registarskog suda. /vaki subjekat upisa u sudskom registru ima svoj registarski ulo!ak u koji se upisuju propisani podaci i koji ima svoj propisani broj koji predstavlja stalnu oznaku subjekta upisa. . 14. .' 2a#elo obaveznosti upisa 8 određeni podaci se obavezno upisuju u sudski registar i na zahtev ovlaš$enog lica i subjekta upisa izuzetno oni se upisuju po slu!benoj du!nosti suda ili na zahtev drugog nadle!nog organa obavlja postupak upisa u sudski registar. %ostupak za upis u sudski registar pokre$e se podnošenjem prijave na propisanom obrascu.preduze$a.avisno od dejstva upisa mo!e se podeliti upis na* kona#no'definitivni upis kao i obaveštavaju$i upis.akonu o preduze$ima pojavljuje se više organa u spoljnotrgovinskom preduze$u* () skupština 8 organ vlasnika 7) upravni odbor 8 organ upravljanja 9) direktor 8 organ poslovanja :) nadzorni odbor 8 organ nadzora. 0ao i o upisu po slu!benoj du!nosti.a upis u sudski registar nadle!an je sud na onom podru#ju gde se nalazi sedište subjekta.akon o upisu u sudski registar nerazlikuje privremene upise u smislu uslovnih upisa tzv pribeleški. () S0"-. predstavnici vlasnika srazmerno udelu u akcijama osim u slu#aju posedovanja akcija ili udela bez prava upravljanja. %ored registra kojima određeni pravni subjekti sti#u pravnu i procesnu sposobnost upisom kod nadle!nog registarskog suda postoje i neki posebni registri kao npr. &z sudski registar vode se* kontrolnik brojeva registarskih ulo!aka subjekata upisa i zbirka isprava. & našem . .akonu o preduze$ima skupština ima slede$a ovlaš$enja da donosi statut i utvrđuje poslovnu politiku usvaja godišnji obra#un i izveštaje o poslovanju odlu#uje o pove$anju i smanjenju osnovnog kapitala odlu#uje o statusnim promenama promeni oblika i prestanku spoljnotrgovinskog preduze$a odlu#uje o raspodeli godišnje dobiti i pokri$u gubitaka bira i opoziva #lanove upravnog odbora predsednika donosi poslovnik o svom radu i dr. 8 2a#elo zakonitosti' podrazumeva da se u sudski registar upisuju oni podaci koji se zahtevaju po zakonu i po postupku koji je propisan zakonom kao i odgovaraju$im podzakonskim aktima. UPRAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIM PREDUZEAEM /poljnotrgovinskim preduze$em upravljaju vlasnici tj. %ostupak za upis u sudski registar obavlja se po pravilima vanparni#nog postupka. 8 2a#elo konstitutivnog dejstva' /vaki podatak o upisu u sudski registar ima konsitutivno dejstvo i od tog momenta vezuje se nastanak određenog prava nastanak pravne i procesne sposobnosti određenog pravnog subjekta. & cilju obezbeđenja sigurnosti poslovanja u pravnom prometu u sudski registar se upisuju #injenice koje su zna#ajne za pravni promet i stupanje subjekata u takav pravni promet.

. & zastupanje u širem smislu spadaju i poslovi posredništva kod kojih posrednik dovodi u vezu zainteresovana lica po osnovu naloga a posao sklapaju zainteresovani subjekti neposredno direktno. & društvu sa ve$inskim privatnim kapitalom zaposleni biraju najmanje jednog zaposlenog u upravni i nadzorni odbor. & spoljnotrgovinskim društvima kapitala koja imaju više od sto zaposlenih biraju se upravni i nadzorni odbor.pred. Ovlaš$enje zastupnika odnosno ograni#enja njegovih ovlaš$enja i prestanak prava zastupanja upisuju se u sudski registar.akonom je omogu$eno da zastupnik prenese svoja ovlaš$enja na drugo lice u obliku pismenog punomo$ja.akonu o preduze$u sadr!i prokura.astupnik mo!e preneti da ta ovlaš$enja na drugo lice izuzev kada mu je to po zakonu dozvoljeno ili ako je takva mogu$nost zakonom predviđena. %rokura predstavlja ovlaš$enje za zaklju#ivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi poslovanja spoljnotrgovinskih preduze$a.7) U-%$<#) &'C&% 8 ima slede$e nadle!nosti* priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene odluke donosi opšte akte koje ne donosi skupština i priprema izveštaje o poslovanju i sprovođenju poslovne politike priprema godišnje ra#unovodstvene iskaze stara se o pripremi godišnjeg obra#una predla!e raspodelu dobiti bira predsednika upravnog odbora postavlja i razrešava direktora donosi investicione odluke kad statutom nije druga#ije predviđeno i daje smernice direktoru za ostvarenje poslovne politike i dr.akonom o preduze$ima i drugim saveznim zakonima osniva#kim aktom i statutom spolj. :) NADZORNI ODBOR 8 ima slede$a ovlaš$enja* obavlja nadzor nad zakonitoš$u rada uprave spoljnotrgovinskog preduze$a i izvršnog odbora direktora pregleda periodi#ne i godišnje obra#une i proverava da li su u skladu sa propisima proverava poslovne knjige i druga dokumenta da li su u skladu sa propisima i dr. %ojedina#na se daje jednom ili ve$em broju lica ako je data ve$em broju lica tada svaki prokurista ima ovlaš$enja koja po . . i spolj. .akonom osniva#kim aktom i statutom. %rokura 8 postoje dva oblika prokure* pojedina#na i kolektivna. Osniva#kim aktom mo!e se ograni#iti ovlaš$enje zastupnika na zaklju#ivanje određenih ugovora ili na obavljanje drugih pravnih radnji.pred. %ostoje prekora#enja granice ovlaš$enja a kada se ona pojave zastupani je u obavezi samo ukoliko je prekora#io ovlaš$enje. ZASTUPANJE? PUNOMOASTVO I PROKURA KOD SPOLJNOTRGOVINSKI@ PREDUZEAA . u skladu sa našim .astupanje je svakako delovanje za drugoga i to delovanje za drugoga u smislu zaštite njegovih ekonomskih interesa'bez obzira da li zastupnik dobija i punomo$je da u ime i za ra#un ovoga preuzima takva prava i obaveze. & javnim spolj. &govor koji zaklju#i zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlaš$enja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. društvu kapitala sa ve$inskim društvenim predstavnici zaposlenih #ine tre$inu upravnog i nadzornog odbora. 17.pred. 0olektivna prokura se daje dvojici ili ve$em broju lica zajedno. %od zastupanjem stranih lica u Augoslaviji podrazumevaju se .aposleni u#estvuju u upravljanju spolj. %rdstavnici vlasnika #lanovi uprave i izvršnog odbora direktora i #lanovi nadzornog odbora biraju se na vreme određeno osniva#kim aktom koje ne mo!e biti du!e od . & slu#aju kolektivne prokure pravni poslovi i radnje punova!ni su kada postoji saglasna izjava volje svih prokurista a izjave volje i saopštenja tre$ih lica u#injenih jednom od prokurista. Takođe zaposleni u spolj. imaju pravo da obrazuju savet zaposlenih. 9) DIREKTOR 8 ima slede$a ovlaš$enja* organizuje i vodi poslovanje spoljnotrgovinskog preduze$a zastupa spoljnotrgovinsko preduze$e odgovara za zakonitost rada preduze$a obavlja druge poslove utvrđene saveznim . godina.pred. 0od indirektnog zastupanja postoji odnos zastupanja u privrednom smislu re#i jer je za takvo zastupanje karakteristi#no da zastupnik ulazi u odrešeni pravni posao za komitenta.

Ovakva punomo$ja se po pravilu gase sa izvršenjem radnje od strane punomo$nika vlastodavac ostaje u obavezi da izvrši određenu naknadu za određenu uslugu.a punomo$je se ne zahteva neka posebna forma niti se ona upisuje u sudski registar. Ona bi se trebala transformisati u spoljnotrgovinska društva ili u dr!avna spoljnotrgovinska preduze$a sa jasno definisanim titularom svojine. 7)posebno ili specijalno punomo$je' daje se od strene vlastodavca punomo$niku radi preduzimanja određeng konkretnog posla i za preduzimanje određene vrste poslova. . %unomo$je se mo!e dati putem teleksa telefaksa telegrafa posebno sa jasnim navođenjem imena punomo$nika i obimom njegovih ovlaš$enja kao i imenom vlastodavca. SPOLJNOTRGOVINSKO DRUBTVENO I JAVNO PREDUZEAE U SRJ /oljnotrgovinskim +"&šT>42)M preduze$em smatra se pravno lice koje obavlja privrednu delatnost u inostranstvu ili spoljnotgovinski promet roba i usluga radi sticanja dobiti i koje u celini posluje društvenim kapitalom koji je podeljen na akcije ili udele određene nominalne vrednosti. 2ašim zakonom o preduze$ima data je mogu$nost da preduze$e zastupaju i punomo$nici. %oslovno punomo$je koje je dato nekom licu dato je bez ograni#enja ali kada se poslovnim punomo$jem vrši ograni#enje obavljanja poslova na određenu vrstu poslova ili na konkretne poslove. Ovo preduze$e se upisuje u sudski regiastar i u registar kod nadle!nog saveznog organa za ekonomske odnose sa inostranstvom. .) punomo$je po zaposlenju' podrazumevaju se lica koja rade na određenim poslovima #ije je obavljanje vezano za zaklju#ivanje i ispunjenje određenih ugovora kao što su prodavci u radnjama.akonom o preduze$ima.obavljanje u ime i za ra#un stranog lica poslova koji prethode zaklju#enju ugovora o kupovini i prodaji robe ugovora o vršenju usluga zaklju#ivanje takvih ugovora itd. :) punomo$je trgova#kog putnika' trgova#ki putnik spoljnotrgovinskog preduze$a je specijalna vrsta punomo$nika koji zastupa spoljnotrgovinsko preduze$e' putuju$i i prodaju$i robu izvan sedišta spoljnotrgovinskog preduze$a' u inostrnstvu. 9) poslovno punomo$je 8 zakonom o obligacionimodnosima predviđene su odredbe o poslovnom punomo$ju i to one koje regulišu davanje punomo$ja i njegove sadr!ine kao poslovnog punomo$ja. Organi spoljnotrgovonskog društvenog preduze$a su* skupština upravni odbor direktor i nadzorni odbor. %oslovno punomo$je mo!e biti dato u granicama zakona od strane spoljnotrgovinskog preduze$a ili pravnog lica. /kupštinu spoljnotrgovinskog društvenog preduze$a #ine . %osebno punomo$je prestaje sa izvršenjem posla ono je dato jednokratno i va!i za strogo predviđene poslove. & malim spoljnotrgovinskim društvenim preduze$ima sa manje od . . 1=. . Opšte ili generalno punomo$je va!i sve dotle dok se ne opozove od strane vlastodavca ili ne otka!e od strane punomo$nika. +irektor kao zastupnik ima punomo$je za zaklju#ivanje ugovora ali u isto vreme on je predstavnik spoljnitrgovinskog preduze$a.a punomo$nike po zaposlenju bitno je njihovo svojstvo. Ovakvom punomo$niku po zaposlenju se ne daje posebno punomo$je niti se sanjim zaklju#uje poseban ugovor o punomo$stvu. Trgova#ki putnik je ovlaš$en da prodaje robu nije ovlaš$en da prodaje robu na kredit i da naplati cenu za tako prodatu robu izuzev ako ima posebno ovlaš$enje za prodaju robe na kredit. Mo!e se ista$i da preduze$e mo!e dati više vrsta punomo$ja* () opšte ili generalno punomo$je' predviđa da punomo$nik kome je dato opšte punomo$je mo!e da preduzima samo pravne poslove koji spadaju u redovno poslovanje. /poljnotrgovinska društvena preduze$a se ne mogu više osnivati ali postoje$a i dalje funkcionišu kao takve. %rokura je oblik punomo$ja posebne vrste #ija je sadr!ina i obim određena . .akon o prduze$ima je još (EJJ godine fakti#ki zabranio osnivanje novih društvenih spoljnotrgovinskih preduze$a osim javnih. %re datuma izdavanja punomo$ja navodi se i mesto u kojem je punomo$je izdato.astupanje je širi institut koji ima svoje uporište u zakonu. 2ekoliko na#ina prestanka punomo$ja* opozivnaje punomo$ja prestanak pravnog lica kao punomo$nika smrt punomo$nika prestanak pravnog vlastodavca postizanje svrhe za koju je ovlaš$enje dato otkaz punomo$stva od strane punomo$nika smr$u fizi#kog lica itd.C zaposlenih ne bira se upravni odbor i nadzorni odbor.

/ve zemlje 4vropske unije poznaju #etiri oblika preduze$a i to su spoljnotrgovinska društva lica (orta#ko društvo i komanditno društvo) i spoljnotrgovinska društva kapitala (akcionarsko društvo postoji ograni#enje među osniva#ima) Fizi#ka lica mogu osnivati spoljnotrgovinska društva lica spoljnotrgovinska društva kapitala dok pravna lica samo spoljnotrgovinska društva kapitala i spoljnotrgovinska komanditna društva ali u svojstvu . &pravni odbor bira skupština spoljnotrgovinskog društvenog preduze$a i ona priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava odluke skupštine donosi opšte akte koje ne donosi skupština priprema izveštaj o poslovanju bilans sredstava i bilans uspeha sprovodi poslovnu politiku stara se o pripremi godišnjeg obra#una postavlja i razrešava direktora bira predsednika upravnog odbora itd.p1 odnosno 6s. . & malim preduze$ima funkciju skupštine obavljaju svi zaposleni.p1 & sudski registar se prilikom osnivanja javnog spoljnotrgovinskog preduze$a upisuje firma i sedište preduze$a.C imaju pravo da obrazuju savet zaposlenih. +irektor spoljnotrgoivnskog preduze$a zastupa preduze$e organizuje i vodi poslovanje tog preduze$a stara se o zakonitostima rada preduze$a i odgovara za zakonitost rada preduze$a. 2>. +irektor bira upravni odbor.j. 2eka ovlaš$enja skupštine spoljnotrgovinskog društvenog preduze$a su donisi i menja statut utvrđuje poslovnu politiku odlu#uje o pove$anju i smanjenju osnovnog kapitala bira i opoziva predsednika #lanove upravnog odbora #lanove nadzornog odbora revizore i dr. 2adzorni odbor je organ nadzora koji obavlja nadzor nad radom uprave spoljnotrgovinskog preduze$a i izvršnog odbora direktora pregleda periodi#ni i godi$nji obra#un utvrNuje da li su poslovne knjige vođene u skladu sa propisima.akon o javnim preduze$ima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa predviNa slede$e privredne delatnosti u oblasti infrastrukture elektroprivrede !elezni#ki i %TT saobra$aj vazdušni saobra$aj radio televizija i koriš$enje u upravljanje dobara od opšteg interesa (šumarstvo putevi privreda vodoprivreda) komunalne i dr. Ovo preduze$e ima svoju firmu pored naziva dodaje i oznaku 6j.predstavnici zaposlenih i izabrani na na#in utvrđen statutom.>2O preduze$e je ono koje obavlja delatnost od opšteg javnog interesa a koje osniva dr!ava tj.ko su lica koja se udru!uju dala prednost li#nosti sa kojom udru!uju određena sredstva i rad radi se o spoljnotrgoviskom društvu lica a kada je prednost data kapitalu govori se o spoljnotrgovinskom društvu kapitala. +ele se na spoljnotrgovinska društva spoljnotrgovinska društva kapitala. /tatut jugoslovenskog spoljnotrgovinskog društvenog preduze$a je najviši pravni akt.akona o preduze$ima iz (EJ< godine i u našem trgovinskom pravu i u međunarodnom poslovnom (privrednom) pravu javljaju se nove organizacione forme poslovih subjekata koje su poznate kao spoljnotrgovinska privredna 8trgova#ka društva.akon o preduze$u predviđa da ovo preduze$e mora da sadr!i slede$e odredbe* firma delatnost i sedište zastupanje na#in raspoređivanja dobiti i pokri$e gubitka rezerve organe spoljnotrgovinskog preduze$a i dr. jedinica lokalne samouprave. Ovakva podela je u#injena obzirom na to koji je element u takvom društvu preovladao li#ni ili nov#ani (kapital). +irektor je organ poslovođenja u spoljnotrgovinskom preduze$u.aposleni takođe u#estvuju u upravljanju ovog preduze$a a kada ih ima više od . SPOLJNOTRGOVINSKA PRIVREDNA DRUBTVA 6 NOVI ORGANIZA IONI OBLI I U NABEM PRAVU /tupanjem na snagu . . /kupština po pravilu odlu#uje javnim glasanjem. Organi javnog spoljnotrgovinskog preduze$a su* &pravni odbor nadzorni odbor direktor. 2jega bira i razrešava upravni odbor ako nema upravnog odbora (tj. /poljnotrgovinsko A. u malim preduze$ima) direktora bira i razrešava skupština preduze$a. "epubli#ki zakoni /rbije 8 . . &pravni i nadzorni odbor osim predstavnika zaposlenih bira osniva#. Aavna spoljnotrgovinska preduze$a se organizuju u cilju da obavljaju delatnost od opšteg interesa da delatnost vrše na na#in kojim se obezbeđuje tehni#ko'tehnološka i ekonomkso jedinstvo sistma razvoj i usklađenost sopstvenog razvoja sa ukupnim privrednim ravojem zaštita i unapređenje dobara od opšteg interesa i !ivotne sredine kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika.

pravna lica pod uslovima uzajamnosti. . Osniva#ki ulog je imovinska vrednost (novac stvar i prava izra!ena u nov#anoj vrednosti rad ili usluge).komanditora.a postojanje spoljnotrgovinskog trgova#kog'privrednog društva potrebna su : elementa* ugovor o osnivanju ulog u#eš$e u dobiti i volja #lana da se udru!i u spoljnotrgovinsko društvo. %osle donošenja statuta i ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog društva gubi va!nost pri delovanju spoljnotrgovinskog preduze$a osim kad sadr!i odredbe kojim #lanovi tog društva preuzimaju neke obaveze u vezi sa odnosim u društvu. &#eš$e u dobiti se u ugovorima o osnivanju društva isti#e kao hitan element bez kojeg takav ugovor nije ni punova!an. li#ne usluge koje se iskazuju u novcu a koje svaki #lan društva unosi u društvo radi obavljanja određene delatnosti predstavljaju osniva#ki ulog. . Peš$i je slu#aj da udeli spoljnotrgovinskog društva dođu u vlasništvo jednog lica a ređe osnivanje ovakvog društva od strane samo jednog akcionara. 0arakteristike spoljnotrgovinskih poslovnih društava bile bi u skladu sa . %rema . /poljnotrgovinska društva lica zasnivaju se pre svega na li#nim odnosima lica koja #ine to spoljnotrgovinsko društvo jer predstavlja zajednicu takvih lica.a spoljnotrgovinsko društvo kapitala karakterisi#no je da i imaju osnovni kapital i da porpisuju najmanje sredstva sa kojima se spoljnotrgovinsko društvo osniva spoljnotrgovinsko društvo se mo!e osnivati sa jednim llicem #lanovi spoljnotrgovinskog društva ne odgovaraju za njegove obaveze ve$ spoljnotrgovinsko društvo odgovara neograni#eno tj.akonom o preduze$ima pluraritet subjekata koji #ine ova spoljnotrgovinska društva povezivanje subjekata na profilnom interesu formiranje imovine spoljnotrgovinskih društava njeno uve$anje ili umanjenje i odgovornost za poslovanje imovinom. uloga #lanova ili pove$anjem uloga dobitnim kapitalom od strane #lanova. >olja stvaranjem spoljnotrgovinskog društva je bitan element ugovora o društvu. SPOLJNOTRGOVINSKA DRU. .d. Ovakva spoljnotrgovinska društva kapitala nastaju na osnovu ugovora ali moraju doneti i statu spoljnotrgovinskog društva. %ri izvršavanju obaveze prema tre$im licima kapital društva je garancija jer dobit društva pripada samo #lanovima društva i na taj na#in dobit postaje njihova svojina. ima određene organe u kojima ne moraju biti #lanovi spoljnotrgovinskog društva a zakon im daje pravo da obavljaju poslove upravljanja tog društva i dr. /vaki ugovor mora imati oznaku o firmi i sedištu spoljnotrgovinksog društva iznos uloga udela odredbe o osnovnom kapitalu odredbe o organima spoljnotrgovinskog društva prava i obaveze osniva#a i dr. &#eš$e u gubicima mo!e se regulisati na dva na#ina ili smanjenjem kaptala tj. 2eophodno je da je volja izra!ena slobodno o tome da postane #lan nekog društva i da je nastala bez pritisaka pretnji i prinude. /poljnotrgovinsko društvo kapitala su* spoljnotrgovinska akcionarska društva i spoljnotrgovinska društva sa ograni#enom odgovornoš$u.ko se radi o osnivanju akcionarskog društva morao bi da se sa#ini ugovor o osnivanju a ako to društvo osniva jedan #lan trebalo da postoji odluka o osnivanju. 21. . Oi#ni rad tj. . da bi se preduze$e osnovalo potrebno je da se sklopi ugovor o osnivanju u pismenom obliku. ne odgovaraju prema tre$im licima za obaveze istog društva ve$ društvo odgovara svojim kapitalom s. %ropis o upisu u sudski registar kada se radi o osniva#u 8 stranom fizi#kom licu zahteva podnošenje dokaza o identitetu osniva#a. &govor o osnivanju smatra se bitnim elementom za nastanak spoljnotrgovinskog društva.akonu o preduze$ima osniva#i mogu biti sve doma$e i sve strane osobe tj.d.& našem pravnom sistemu mo!e se osnivati jedno#lano spoljnotrgovinsko akcionarsko društvo i jedno#lano spoljnotrgovinsko društvo sa ograni#enom odgovornoš$u.akonom o stranim ulaganjima osnivati mešano preduze$e u kojem je u#eš$e stranog kapitala ve$e od . /a #itavom imovinom za svoje obaveze spoljnotrgovinsko društvo mora imati statut spoljnotrgovinskog društva #lanovi s.(M.TVA KAPITALA /poljnotrgovinsko društvo kapitala prestavlja ono spoljnotrgovinski trgova#ko društvo kod kojih je suština udru!ivanje kapitala. &lozi #lanova društva postaju imovina i #ine osnovni kapital društva.ko je ulaga# jugoslovenski dr!avljanin koji ima boravište u inostranstvu du!e od godinu dana i strano lice mogu u skladu sa .

%oslove skupštine i direktora u jedno#lanom spoljnotrgovinskom društvu sa ograni#enom odgovornoš$u obavlja vlasnik. /vaki #lan spoljnotrgovisnkog društva osim #lanova sapreuzetim udelom bez prava upravljanja ima pravo glasa srazmerno svom udelu.>e$ina zemalja dopušta da spoljnotrgovinsko društvo nastavi postojanje kao jedno personalno spoljnotrgovinsko društvo. /kupština spoljnotrgovinskog društva donosi statut utvrđuje poslovnu politiku usvaja godišnji obra#un i izveštaje o poslovanju odlu#uje o raspodeli godišnjeg dobitka i pokri$u gubitka odlu#uje o pove$anju i smanjenju osnovnog kapitala bira i opoziva predsednika i #lanove upravnog odbora idr. /tatutom spoljnotrgovinskog društva mo!e se predvideti postojanje izvršnog odbora koji je pomo$ni i izršni organ direktora. &pravni odbor se sastoji najmanje iz 9 #lana koji se biraju iz redova spoljnotrgovinskog društva ili zaposlenih u istom a i izvan tog društva. Aednopersonalno spoljnotrgovinsko društvo ima sve organe koje imaju i spoljnotrgovinska društva ovog oblika. &pravu spoljnotrgovinskog društva #ine upravni odbor i direktor. 2adzorni odbor odlušuje kada sednic prisustvuje najmanje dve tre$ine #lanova i odluke donosi ve$inom glasova prisutnih./<$? kao oblik društva kapitala pa se javljaju i spoljnotrgvoinska akcionarska društva. To zna#i da imovina mo!e da bude vrednosno manja ili ve$a od osnovne glavnice koji je prvobitno određen. +o prestanka spoljnotrgovinskog društva obi#no dolazi iz imperativnih razloga ali mogu prestati i iz drugih razloga. &pravni odbor priprema predloge odluka za skupšitnu i izvršava njene odluke i donosi opšte akte koje ne donosi skupština i dr. 2adzorni odbor spoljnotrgovinskog društva kapitala sastoji se najmanje od 9 #lna koje bira skupština spoljnotrgovinskog društva iz redova istog ali i lica izvan tog društva osim #lanova koji su predstavnici zaposleni u društvu. +irektor spoljnotrgovinskog društva organizuje i vodi poslovanje i zastupa spoljnotrgovinsko društvo stoga se o zakonitosti rada tog društva i odgovara za zakonitosti i dr. &govor o osnivanju ili statutom spoljnotrgovinskog društva ne mo!e se predvideti da pojedini #lan ima ve$i broj glasova u odnosu na veli#inu udela. /poljnotrgovinsko akcionarsko društvo osnivaju pravna tj. fizi#ka lica radi obavljanja spoljnotrgovinske delatnosti #iji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne delatnosti. Organ spoljnotrgovinskog društva sa ograni#enom odgovornoš$u su * direktor upravni i nadzorni organ mo!e biti i skupština ako je to predviđeno zakonom o preduze$ima. SPOLJNOTRGOVINSKO AK IONARSKO DRUBTVO POSEBNO ZNA8AJAN OBLIK SPOLJNOTRGOVINSKOG DRUBTVA KAPITALA /tupanjem na snagu . Takođe dobija preglede periodi#nih i godišnjih obra#una i utvrđuje da li su u skladu sa propisima utvrđuje da li su poslovne knjige i druga dokumenta vođena uredno u skladu sa propisima. Ovo društvo se mo!e baviti svim delatnostima koje se odnose na uvoz i izvoz . &pravni odbor odlu#uje kada je prisutno više od polovine #lanova i donosi odluke ve$inom glasova glas predsednika upravnog odbora je odlu#uju$i. /poljnotrgovinsko akcionarsko društvo je pravno lice i i ima imovinu koju u po#etku #ini samo upla$ena sredstva kao osnovni kapital osnovna glavnica a kasnije #ine i sva prava koja pripadaju društvu za vreme postojanja. 2adzorni odbor ima pravo pregleda poslovnih knjiga i dokumentacije spoljnotrgovinskog društva kontroliše zakonitosti rada uprave uz navođenje razloga za ovakvu kontrolu. 2aj#eš$i razlozi su* kada je spoljnotrgovinsko društvu izre#ena mera zabrane obavljanja delatnostiI kad prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnostiI kad se pravosna!nom sudskom odlukom utvrdi ništavnost upisa u sudski registar odlukom skupštine #lanova spoljnotrgovinskog društvaI kad ne obavlja delatnost du!e od 7 godine neprekidnoI kad se broj #lanova društva svede na jedan a u roku od < meseci se sudu ne prijavi novi #lan spoljnotrgovinskog društva i dr. Ovo je društvo kapitala što zna#i da se ovakvo društvo konstituiše na osnovu udru!enja kapitala a ne na osnovu udru!ivanja lica. 22.akona o preduze$ima pojavljuje se novi oblik privrednih društava 8 $0+)&#$%:0$ '%". Organi spoljnotrgovinskog akcionarskog društva koje se osniva bez upu#ivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije su* skupština i direktor u slu#ajevima koje propisuje zakon o preduze$ima i nadzorni odbor.

kcionarsko društvo se osniva ugovorom osnivanja a kada ga osniva samo jedan #lan 8 odlukom o osnivanju. &govor sadr!i odredbe o firmi i sedištu društva firmi osniva#a i adresi a kada je osniva# fizi#ko lice ime i adresu i mati#ni broj graNana osniva#a delatnost društva osniva#ki ulog pravo i obaveze i dr. . 23. (prospekt) ' pri sukcesivnom osnivanju osniva#i upu$uju javni poziv za otkup akcija tzv.2A. Aavni poziv treba da sadr!i slede$e elemente* šta se !eli posti$i prikupljanjem sredstava upu$ivanje na predlog statuta iznos osnovnog kapitala broj vrsta i rod akcija koje se na osnovu posla mogu upisati kao i njihova nominalna vrednost* oznaku vremena u kojem se akcije mogu upisati ozna#avanje banke i mesta gde se akcije upisuju mesto i vreme kada se mogu platiti akcije kod određene banke postupak u slu#aju upisa viška akcije osniva#ka skupština se saziva oglasom koji se objavljuje kao i javni poziv i to najmanje (. PRAVA I OBAVEZE AK IONARA U SPOLJNOTRGOVINSKOM AK IONARSKOM DRUBTVU %rava akcionara tj. .kcije se mogu upisati ne samo u novcu nego i u stvarima i pravima izra!enim u nov#anoj vrednosti. . Osniva#ka skupština ima slede$e ovlaš$enje* da utvrdi da je osnovni kapital upisan i upla$en u skladu sa zakonom donosi statut i dr.akonodavac je odredio minimalni osnovni kapital ovod društva 8 osniva se na taj na#in što se otkupe sve akcije prilikom njegovog osnivanja a to zna#i da $e se prvo upisati a zatim i uplatiti akcije u celini i to bez upu$ivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije i bez odr!avanja osniva#ke skupštine.akonom o preduze$ima.akonu o preduze$ima predviđeno je da akcionarsko društvo koje se osniva bez upu$ivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije ima slede$e organe* skupštinu spoljnotrgovinskog akcionarskog društva i direktno a u slu#ajevima prpisanim . Osnovni kapital je utvrNen i podeljen na akcije određenih nominalnih vrednosti.>O &%".kcionar ne mo!e svoje potra!ivanje prema spoljnotrgovinskom društvu prebijati svojom obavezom. Osnovni kapital #ini zbir nominalnih vrednosti svih akcija. & našem pravu ovo društvo nastaje tek od momenta upisa u sudski registar. J$<#) -&*)< *$ &/0". /tatut je najva!niji i najviši pravni akt u društvu. Osniva#i ovog društva utvrđuju iznos sredstava koji je potreban za osnivanje i kod društva koji #ini osnovni kapital ovog društva. dana pre dana odr!avanja. Organ spoljnotrgoviskog akcionarskog društva koje se osniva sa upu$ivanjem javnog poziva za upis i uplatu akcije su skupština upravni odbor direktor a u slu#ajevima propisanim . je jedna od osnovnih prava akcionara koje je utvrđeno . %rimenjuje se normativni sistem nastanka društva i sud prilikom upisa nije ovlaš$en da ceni svrsishodnost nastajanja spoljnotrgovinskog akcionarskog društva. Tada svi osniva#i potpisuju ugovor o osnivanju i donose statut spoljnotgovinskog društva. Osniva#i međusobno zaklju#uju ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog akcionarskog društva u pismenom obliku #iji sadr!aj je određen . %rema našem .akonom o preduze$ima i upravni i nadzorni odbor. Osniva#i mogu sklopiti ugovor i međusobno rešiti sve odnose u vezi sa upu$ivanjem javnog poziva snošenjem troškova i sl. &govorom o osnivanju spoljnotrgoivskog akcionarskog preduze$a upravljanje mo!e da bude povereno jednom #lanu društva ve$em broju #lanova kao i nekom posebnom organu. prospekt. . %ravo upravljanja se odnosi na sve #lanove spoljnotrgovinskog akcionarskog društva.>OA.robe i pru!anja usluga u međunarodnom trgova#kom poslovanju kao što #ini i spoljnotgovinsko preduze$e. . osniva#a spoljnotrgovinskog akcionarskog društva su* ' %".$0+).akonom o preduze$ima.$ . &loge u stvarima i pravima procenjuje ovlaš$eni procenjiva#. /poljnotrgovinsko akcionarsko društvo se upisuje u sudksi registar kad sud utvrdi da je osniva#ka skupština sazvana i odr!ana da je osnovni kapital upisan u celini i upla$en da nov#ani ulozi u celini predati spoljnotgovinskom akcionarskom društvu koje se osniva da je dato odobrenje od strane nadle!nog saveznog organa za javni poziv za upis akcije. /ud samo utvrNuje da li su ispunjene sve predpostavke koje su zakonom propisane za osnivanje ovakvog društva.ko je upravljanje povereno jednom broju #lanova ili svim #lanovima spoljnotrgovinskog akcionarskog .akonom o preduze$ima i nadzorni odbor.

%". 0riterijum kod raspodele dobiti nije jednak a srazmerno udelu u tom društvu mo!e se obaviti na više na#ina.>OOA42O.) /.03)O2. PRESTANAK SPOLJNOTRGOVINSKOG AK IONARSKOG DRUBTVA %rema . O5.2O/) /T4T& /%OOA2OT"-O>)/20OM +"&/T>& ' svaki akcionar je du!an da savesno i pošteno nastupa i da ne nanosi štete akcionarskom društvu.T2.akonu o preduze$ima akcionari su obavezni ne samo da se upišu ve$ i da uplate akcije kao i sporedna davanja. )zmeđu #lanova društva mora da postoji puno poverenje. .03)O2. %".>4. . O5. /%OOA2OT-O>)2/0)M . %rioritetna akcija mo!e biti komulativna participativna i zamenljiva..2A.". u spoljnotrgoviskom društvu su* O5. %"."/0)M +"&šT>OM 8 akcionari mogu ulaziti u obligsacione odnose sa ovim društvom i sva međusobna pitanja između akcionara i spoljnotrgovinskog akcionarskog društva se regulišu posebnim ugovorom.".i dividende naplate u postupku ste#aja izdavaoca akcija i dr. ). )2FO"M)/. 0O2T"OO)š& ". ..03)O2.". +. & slu#aju neuplate posledice mogu biti vrlo rigorozne pa #ak i da se smatra da spoljnotrgovinsko akcionarsko društvo nije osnovano. +.2A.>O +O.2O>.03)O2. /.!& /. ) 24 2.. 8 svaki akcionar posebno kad ne u#estvuje u upravljanju ima pravo da bude informisan o poslovanju spoljnotrgovinskog akcionarskog društva. ' akcionar mo!e slobodno da otuđi svoje akcije da ih proda na tr!ištu hartija od vrednosti i da novi vlasnik ima sva prava iz istih hartija od vrednosti. +"&šT>. 0ada akcionar uplati akcije kod banke ona mu izdaje potvrdu da je uplata izvršena i da upla$enim sredstvima društvo mo!e slobodno raspolagati.>O .". 24.M.03)O2. 8 ovo se posebno odnosi sticanje akcija koje daju i dodatna prava kao što su prioritetne akcije koje u odnosu na imaoca obi#ne akcije ima pravo prvenstva naplate.>4.T4 .>. %".>4. Mo!e da bude redovan i skra$en postupak likvidacije. ne promeni delatnost ako se broj #lanova ili akcionara spoljnotgovinskog akcionarskog društva bez javnog upisa akcija svede na jedan a ne prijavi se nijedan novi #lan ili akcionar u sudu koji vodi registar u roku od šest meseci 0ada se utvrdi ništavost upisa u sudski registar pravosna!nom odlukom suda ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljaje delatnosti istekom vremena na koje je .+ +"&šT>. +. O5. &34/T>&A4 & +O5)T) /%OOA2OT"-O>)2/0O+"&šT>.03)A.03)O2. 8 2adzorni odbor naj#eš$e obavlja kontrolnu ulogu u spoljnotrgovinskom akcionarskom društvu. 8 prema .>4.2.akonu o preduze$ima spoljnotrgovisko akcioanrsko društvo mo!e da prestane likvidacijom i ste#ajem. +O+.03)O./%OO. To va!i i za snošenje gubitaka. /OO5O+2O ".4 . /vakom #lanu se iz dobiti obra#unava određeni postotak na vrednost uloga a ostali deo se mo!e deliti na podjednake delove.2.". 8 +obit se deli srazmerno udelima u društvu tako da se svakom #lanu spojnotrgovinskog akcionarskog društva po osnovu vlasništva u društvu i posedovanja akcija ispla$uje određeni deo dobiti u vidu dividende.)/T&%.".03)O2. &%)/. 8 ugovorom o osnivanju bi trebalo urediti uslove i postupak dobrovoljnog istupanja pojedinog #lana spoljnotrgovinskog akcionarskog društva kao i pitanje udela u istom na#in isplate obešte$enja #lana tog društva.>4/2O %O/T&%. %O/OO>2) O+2O/) 3O.03)O2. (.>O .".društva pitanje zna#ajnih poslova u društvu potrebno je normativno urediti statutom spoljnotrgovinskog akcionarskog društva. +"&šT>.2A4 . ) &%O. & redovnom postupku likvidacije spoljnotrgovisko akcionarsko društvo prestaje u slede$im slu#ajevima* kada mu je izre#ena mera zabrane obavljanja delatnosti jer ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti a u roku određenom u izre#enoj meri ne ispuni te uslove tj. +.>O . +. 2.".03)A. 2O>3.

Oikvidator ima ovlaš$enja ste#ajnog upravnika i on sastavlja po#etni likvidacioni bilans stanja na po#etku i kraju likvidacije završne ra#unovodstvene likvidacione iskaze.Tako se u . 0ada se izmire poverioci spoljnotrgovinskog akcioanrskog društva preostala imovina tog društva se deli između akcionara srazmerno nominalnoj vrednosti akcija.akonu o preduzecima ovo drustvo definise kao drustvo koje radi obavljanja odredjene delatnosti osnivaju pravna ili fizicka lica koja ne odgovaraju za obaveze drustva a snose rizik poslovanja drustva do visine svog uloga ciji ulozi cine osnovni kapital drustva. "azlika izmedju spoljnotrgovinskog akcionarskog drustva i ovog se manifestuje u pogledu kontrole ulaska u spoljnotrgovinsko drustvo i izlaska clanova iz spoljnotrgovinskog drustva. . Trideset dana od dana dojavljivanja odluke o prestanku tog društva svi poverioci i akcionari sa akcijama na donosioca treba da prijave svoja potra!ivanja. %o našem .akonu o preduze$ima.akonu o preduzecima 7) to je pre svega spoljnotrgovinsko drustvo kapitala iako ima odredjenih komponenti i primesa spoljnotrgovinskog drustva lica. izmedju dva razlicita koncepta spoljnotrgovinskog drustva lica i spoljnotrgovinskog drustva kapitala gde je za prvi oblik drustva karakteristican personalno tip a za drugi je bitan kapital koji je ulozen u spoljnotrgovinsko drustvo. /ud tada mo!e sprovesti postupak likvidacije ili imenovati likvidatora.&deo u nekom spoljnotrgovinskom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu u praksi se najcesce izrazava u postotku ili razlomku.& spoljnotrgovinskom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu svaki clan stice udeo u drustvu srazmerno vrednosi uloga tako da svaki clan ovog drustva moze imati samo jeden ulog i jedan udeo a jedan udeo moze imati vise glasova.atim skupština spoljnotrgovinskog akcionarskog društva odlu#uje o prihvatanju izveštaja likvidatora i o predlogu odluke o podeli imovine.Ovakvi udeli ne mogu biti izrazeni u akcijama./poljnotrgovinsko drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je nastalo kao hobrid tj. 25. Odlukom skupštine o prestanku spoljnotrgovinskog akcioanrskog društva likvidacijom imenuje se jedan likvidator ili više njih. S-&9. /poljnotrgovinsko akcionarsko društvo mo!e prestati po skra$enom postupku likvidacije kada posle donošenja odluke o prestanku spoljnotrgovinskog društva svi akcionari daju na sudu overene izjave o izmirenim obavezama spoljnotrgovinskog društva prema poveriocima.ko sud utvrdi da su akcionari i poverioci bili ošte$eni odlukom spoljnotrgoviskog akcioanrskog društva po skra$enom postupku sud $e je poništiti. Moguce je predvideti da clanovi imaju udele prema ulozima koji su uneli u ovo drustvo. dana. & prva tri slu#aja likvidaciju sprovodi sud a u preostala tri odluku o prestanku spoljnotrgovinskog akcionarskog društva donosi akcionarska skupština. .9) clanovi spoljnotrgovinskog drustva sa ogranicenom . /vaki akcionar koji predstavlja najmanje desetinu osnovnog kapitala spoljnotrgovinskog akcionarskog društva mo!e podneti sudu predlog za prestanak tog društva likvidacijom.akonom o preduze$u ako ne obavlja delatnost du!e od 7 godine neprekidno ako se osnovni kapital takvog društva smanji ispod minimalnog iznosa kapitala po . Oikvidator posle izmirenja poverilaca priprema izveštaj o toku postupka likvidacije i predlog odluke o podeli imovine . +akle udeli se odredjuju u odredjenom odnosu prema celini ali da svi udeli svih clanova cine (CCM . /poljnotrgovinsko akcioanrsko društvo mo!e da prestane i ste#ajem kad spoljnotrgovinsko akcioanrsko društvo nije organizovano u skladu sa . . %osle izvršene podele imovine likvidator podnosi zahtev sudu za brisanje spoljnotrgovinskog društva iz registra i prila!e izveštaj o toku postupka likvidacije kao i izjavu da je imovina podeljena u skladu sa odlukom o podeli.Osobine ovog drustva su*() to je pravno lice' poznato u nasem pravu i istaknuto u .#&/%(&<)#:0& '%":/<& :$ &(%$#)+!#&1 &'(&<&%#&:+" Ovo drustvo ima elemente i spoljnotrgovinskog drustva lica i spoljnotrgovinskog drustva kapitala mada je pre svega drustvo kapitala.akonu o preduze$ima predlog likvidatora je usvojen i bez sastajanja skupštine. #lanova.kcionari poverioci ili lica koja imaju pravo interes mogu pokrenuti postupak pred sudom protiv odluke o prestanku spoljnotrgovinskog društva u roku od (.osnovano odlukom skupštine tj.

Odnos clanova u drustvima lica je obligacioni odnos kojima se dodaje i statusno pravo. &lozi se kod nas mogu uplacivati u delovima.akonu o obligacionim odnosima jer se taj . <) zakon o preduzecima decidirano navodi da ovo drustvo sadrzi oznakuR d.a povecanje osnovnog kapitala s.akon primenjuje na nase spoljnotrgovinske i privredne subjekte.o.Osnovni kapital tj.)sta saglasnost se zahteva i kod promene visine udela.ustrija 4ngleska Madjarska). osnovna glavnica spoljnotrgovinskog drustva sa ogranicenom odgovornoscu je jedno od osnovnih pitanja koja se moraju predvideti u ugovoru. &lozi se mogu uplacivati u novcu ali i u stvarima i pravima cija vrednost mora da bude izrazena u novcu jer osnovni kapital mora biti izrazen u novcu.+ K u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan naplate.. :) spoljnotrgovinsko drustvo sa ogranicenom odgovornoscu se moze pojaviti u nasem pravnom sistemu u svim vlasnickim rezimima. nije potrebna nikakva saglasnost drzavnih organa ili tela. .a drustva koja nastaju kao spoljnotrgovinska drustva lica tj.o.0arakteristika spoljnotrgovinskog drustva lica je u tome sto takva drustva cine odredjena lica a kapital je u takvim drustvima sporedan za odredjivanje njegovih karakteristika.a ulazak odnosno izlazak iz ovakvog drustva potrebno je da se dobije suglasnost clanova tog drustva.3lan ucestvuje u podeli dobiti koje drustvo ostvari.& nekim zemljama postoji ovakav organizacioni oblik spoljnotrgovinskog komanditnog drustva na akcije ()talija 2emacka /vajcarska Francuska) a u nekim ne (. .) firma mora imati navedeno ime bar jednog clana spoljnotrgovinskog drustva <) postoji odgovornost clanova spoljnotrgovinskog drustva za obaveze takvog drustva cime se otklanja ogranicenjeu snosenju rizika poslovanja.o..nacajno za postojanje ovakvog drustva je i licna odgovornost clanova spoljnotrgovinskog drustva za njihove obaveze.odgovornoscu ne odgovaraju za obaveze drustva. 23. 5itne karakteristike spoljnotrgovinskog drustva lica* () osnivaju se iskljucivo putem ugovora clanova spSoljnotrgovinskog drustva i nemaju statut 7) ne postoji osnovni kapital spoljnotrgovinskog drustva 9) postoji kontrola o ulasku i izlasku clanova spoljnotrgovinskog drustva :) clanovi spoljnotrgovinskog drustva upravljaju poslovima tog drustva ali to mogu poveriti i nekom drugom .akon o preduzecima koji posebno regulise ortacko drustvo.Obaveza clana je da uplati ulog da bi stekao udeo u spoljnotrgovinskom drustvu i time je njegova obaveza prema spoljnotrgovinskom drustvu ispunjena. drustvo intuitu personae bitno je koje su to osobe koje takvo spoljnotrgovinsko drustvo cine .&govor o ortakluku je jedini pravni osnov pa je neophodno dopuniti odredbe o ugovoru o ortakluku i u .oR.#&/%(&<)#:0$ '%":/<$ 9)+$ . 0od spoljnotrgovinskog drustva lica firma mora imati jasno navedeno ime bar jednog clana.o.akon o preduzecima predvidja da pri osnivanju ovog drustva novcani osnivacki deo osnovnog kapitala drustva ne moze biti manji od .d.R prema tome i firma spoljnotrgovinskog drustva sa ogranicenom odgovornoscu mora da sadrzi oznaku da se radi o takvom drustvu uz dodatak oznakeR s./mrt ili poslovna nesposobnost nekog clana spoljnotrgovinskog ortackog drustva zahteva izjasnjenje svih ostalih clanova o nastavku postojanja spoljnotrgovinskog drustva.) zakon o preduzecima ne postavlja nikakva ogranicenja u pogledu delatnosti ovog drustva.CCC /. ../poljnotrgovinsko drustvo lica u nasem pravu kao i u drugim pravima moze se organizovati kao spoljnotrgovinsko ortacko drustvo i spoljnotrgovinsko komanditno drustvo.2e zahteva se ni osnovni kapital spoljnotrgovinskog drustva lica ali postoji stroga kontrola clanova pre ulaska u takvo drustvo i izlaska iz njega. .o.akon o obligacionim odnosima nase zemlje ne regulise pitanja koja se odnose na ugovor o ortakluku clanova spoljnotrgovinskog drustva lica i zbog toga je vrlo znacajan .3lanovi spoljnotrgovinskog drustva lica upravljaju poslovima tog drustva ali isto tako te poslove mogu poveriti i drugom licu.d./poljnotrgovinsko drustvo lica predstavlja odredjenu zajednicu tih lica i osnivaju se iskljucivo na bazi ugovora pa i namaju statut spoljnotrgovinskog drustva.S-&9.

Ortak ne moze bez saglasnosti ostalih ortaka raspolagati svojim udelom u ortackom drustvu./poljnotrgovinsko ortacko drustvo nastaje na bazi ugovora o osnivanju i na taj ugovor se primenjuju pravila o ugovoru o ortakluku.%rema zakonu o preduzecima ortacko drustvo stice pravni subjektivitet upisom ovog spoljnotrgovinskog drustva u sudski registar./poljnotrgovinsko ortacko drustvo kao pravni subjekt u nasem pravu ima svoju imovinu sa kojom moze da namiruje duznicke obaveze prema poveriocima.&lozi ne moraju biti jednaki i ukoliko ugovorom nije nista predvidjeno smatra se da su ulozi ovog drustva jednaki. 3lan nije obavezan da poveca ulog iznad ugovorenog iznosa kao sto ne moze ni da smanji svoj ulog bez odobrenja ostalih clanova ovog drustva.%renosenje udela medju clanovima drustva je slobodno.Ovo drustvo se ne moza osnovati od strane samo jednog clana. 0ako je ovaj ugovor intuitu personae ne postoji mogucnost prenosivosti udela.&govor se zakljucuje u pismenom obliku. 0ada se ulazu nenovcani ulozi clanovi ovog drustva srazmerno ih procenjuju i iskazuju u novcu."egistracionom sudu se uz prijavu za upis u sudeki registar prilazu i ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog otr. drustva i potvrda banke o uplati novcanog uloga na privremaeni racun.akonu o preduzecima ako clan ovog drustva ne uplati novcani ulog u roku predvidjenom ugovorom o osnivanju ili neopravdano novac zadrzi za sebe duzan je da plati kamatu od dana kada je bio duzan da uplati. PRESTANAK SPOLJNOTRGOVINSKOG ORTA KOG DRUSTVA 2as zakon o preduzecima regulise prestanak preduzeca likvidacijom i stecajem.#&/%(&<)#:0&( &%/$+0&( '%":/<$ /poljnotrgovinsko ortacko drustvo je drustvo lica koje se osniva ugovorom dva ili vise fizickih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranicenu solidarnu odgovornost za obaveze spoljnotrgovonskog drustva obavljaju spoljnotrgovinsku delatnost pod zajednickom firmom./poljnotrgovinsko ortacko drustvo ima direktora a njegovu funkciju moze obavljati jedan ilivise clanova ovog drustva. %ri izracunavanju dela dobiti koja pripada clanu spoljnotrgovinskog ortackog drustva uzima se u obzir uplata uloga koju je clan izvrsio u toku poslovne godine srazmero vremenu koje je proteklo od dana uplate. /vi clanovi spoljnotrgovinskog ortackog drustva imaju pravo da vode poslove spoljnotrgovinskog drustva.akonu o preduzecima moze u drustvo da ulozi novac stvari prava rad ili usluge.24. 3lan ovog drustva je odgovoran spoljnotrgovinskom ortackom drustvu za stetu koju je namerno prouzrokovao u toku obavljanja poslova. .& ugovoru o osnivanju trebalo bi navesti odredbe koje se odnose na firmu sediste delatnost iznos sredstava potrebnih za rad nacin pribavljanja sredstava prava i obaveze ugovaraca' osnivaca tog spoljnotrgovinskog drustva itd.#&/%(&<)#:0& &%/$+0& '%":/<& ) -%!:/$#$0 :-&9./poljnotrgovinsko ortacko drustvo moze da prestane iz sledecih razloga* posle isteka vremana na koji rok je ono bilo osnovano moze prestati i kad mu je izrecena mera zabrane .)movina ovog drustva je odvojena od imovine svakog clana spoljnotrgovinskog ortackog drustva. %o ugovoru o osnivanju ovog drustva poslovodstvo moze biti preneto na jednog ili vise clanova.Takodje svoj ulog nesme povuci otudjiti ni opteretiti bez saglasnosti ostalih clanova drustva. 3lan ovog drustva ovlascen za poslovodstvo obavezan je da ostalim clanovima drustva podnosi izvestaje o poslovanju. &govorom o osnivanju ovog drustva utvrdjuje se nacin funkcionisanja i drugih organa ukoliko se clanovi ovog drustva istim ugovorom sporazumeju. /poljnotrgovinsko ortacko drustvo upisuje se u registar nadleznog sudskog organa u koji se unosi* firma sediste delatnost zastupanje ulog clanova ortackog drustva i osnovni kapital drustva. %ri donosenju odluka svaki clan ima jedan glas i po pravilu odluke donose jednoglasno.3lanovi ovog spoljnotrgovinskog drustva mogu biti samofizicka lica domaca i strana a u nekim pravima to mogu biti samo lica koja imaju svojstvo trgovca.ko svi clanovi ovog drustva imaju pravo na poslovodstvo onda svi mogu da postupaju samostalno osim ako ostali clanovi drustva ne uloze protest.%rema . 3lan ovig drustva prema . S-&9.

. 0omanditor nema pravo da na teret sopstvenog uloga podi!e novac iz spoljnotrgovinskog komanditnog društva niti da tra!i isplatu dobiti društva dok je njegov udeo zbog gubitka smanjen.akonu o preduze$ima dobit komanditora pripisuje se njegovom udelu do izosa njegovog ugovorenog uloga.obavljanja delatnosti iz razloga neispunjavanja uslova za obavljanje odredjene delatnosti ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi neophodni za obavljanje odredjene delatnosti kada clan drustva svojom voljom otkaze clanstvo u drustvu sa otkaznim rokom koji nemoze biti kraci od < meseci. &log komanditora u stvarima i pravima procenjuje ovlaš$eni procenjiva# osim kad nov#ana vrednos ne prelazi iznos od 9. SPOLJNO . 0omanditor u#estvuje u snošenju gubitka do iznosa uloga. %rava komplementara 8 naš .CCCK u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan unošenja uloga. %rava komanditora za 8 prema našem . 0oji odgovara neograni#eno solidarno za obaveze spoljnotrgovinskog društva ( komplementri ). &log komanditora mo!e biti u novcu stvarima i pravima.akona o preduze$ima. 0omanditor ima pravo da tra!i prepis godišnjeg obra#una uvid u poslovne knjige i dokumetaciju. 0arakteristika spoljnotrgovinskog komanditnog društva je da se mora sastojati najmanje od dva #lana i to ne samo što je baza ovog društva ugovor ve$ što postoje i kasnije dve vrste #lanova. 0ada se broj clanova spoljnotrgovinskog ortackog drustva svede na jedan a u roku od < meseci se sudu ne prijavi novi clan ovo drustvo prestaje sa radom kao i ukoliko se ne obavlja delatnost duze od dve godine neprekidno ako se pravosnaznom sudskom odlukom utvrdi nistavost upisa u sudski registar odlukom suda po tuzbi odredjenog clana spoljnotrgovinskog ortackog drustva protiv ostalih clanova drustva kao i posle smrti clana ovog drustva ukoliko nije drugacije ugovorom predvidjeno.akon o preduze$ima predviđa da komplementar upravlja spoljnotrgovinskim komanditnim društvom i vodi poslove društva. To je oblik spoljnotrgovinskog komanditnog društva kojeg osnivaju dva lica da pod imenom i firmom komplementara obavljaju spoljnotrgovinsku delatnost kao privrednu delatnost kao registrovano zanimanje uz neograni#enu solidarnu odgovornost komplementara koji imaju udele u društvu a gde postoji ograni#ena odgovornost za rizik poslovanja komanditora koji imaju . +rugi deo #lanova su komanditori koji snose rizik u poslovanju do visine ulo!enih sredstava. 27. 0omanditor ne mo!e voditi poslove spoljnotrgovinskog komanditnog društva niti se mo!e protiviti vođenju poslova od strane komplementara.akon o preduze$ima nezahteva zakonski minimum sredstava kapital za osnivanje spoljnotrgovinskog komanditnog društva. ortackog drustva predvidjeno da drustvo u slucaju da clan tog drustva otkaze clanstvo ugovor i dalje postoji medju preostalim clanovima tog drustva. Osnovno pravo komplementara vezano je za pravo upravljanja i vođenje poslova u komanditnom društvu. /poljnotrgovinsko komanditno društvo na akcije 8 ovaj oblik društva je kod nas ukinut stupanjem na snagu . TRGOVINSKO KOMANDITNO DRUBTVO I SPOLJNO TRGOVINSKO DRUBTVO NA AK IJE . 0arakteristi#no je i to da jedno od ovih lica ne mo!e imati ulogu drugog lica. . )zdvojenom clanu se vracaju stvari koje je dao na koriscenje drustvu i isplacuje se novac koji bi primio po obracunu da je drustvo prestalo sa radom u vreme njegovog izdvajanja. /poljnotrgovinsko komanditno društvo je organizaciona forma društvenog lica koje se osniva ugovorom dva ili više lica a u cilju obavljanja spoljnotrgovinske delatnosti pod zajedni#kom firmom od kojih je najmanje jedno lice odgovorno neograni#eno solidarno za obaveze spoljnotrgovinskog društva ( komplementar ) najmanje jednog lica ograni#en je na iznos ugovorenog uloga ( komanditar ). 0omplrmentar mo!e biti sam fizi#ko lice a komanditor fizi#ko i pravno lice. 0omplementar upravlja spoljnotrgovinskim komanditinim društvom i vodi poslove tog društva.ko je ugovorom o osnivanju spoljnotrg. %o#etna sredstva za rad spoljnotrgovinskog komanditnog društva ugovorom o osnovanju ovog društva određuju komanditori i komplementari. 0omanditor se ovom zakonskom rešenju ne mo!e protiviti osim kad su u pitanju poslovi izvan delatnosti ovog društva. Aedan oblik #lanova je onaj koji za obaveze društva odgovara svojom li#nom imovinom tj.

Bartija od vrednosti kao što su* menice akcije obveznice koje emituje dr!ava valute pojedinih zemalja. "e# berza poti#e od latinske re#i TUbursaUU zna#i kesa. .akon o berzama berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima (EE:. & slu#aju likvidacije* ako je društvu izre#ena mera zabrane delatnosti zato što neispunjava uslove za obavljanje delatnosti kada prestanu da postoje prirodni uslovi za obavljanje delatnsti istekom vremena na koje je osnovanoI odlukom svih #lanova društva kada se broj #lanova svede na jednu a u roku od < meseci se ne prijavi. Organi berze su direktor skupština upravni odbor i nadzorni odbor. 2a produktivnim berzama vrši se prodaja određenih vrsta roba industrijskih i poljoprivrednih. 2a ovoj berzi berzanski poslovi se zaklju#uju neposredno ili preko berzanskih agenata i samo na berzanskim sastancima. Plan finansijske berze mo!e da bude banka poštanska štedionica i osiguravaju$e društvo uz saglasnost 25A. .kcionari berze obezbeđuju imovinu berze koju #ine sredstva u nov#anom i nenov#anom obliku.J. )ma više vrsta berzi* radno produktivne efektne i mešovite. Mešovita berza se osniva kada se trguje sa više vrsta tr!išnih materijala. 2a berzi se trguje samo određenom robom i to u ve$im koli#inama a poslovi se zaklju#uju prema određenim obi#ajnim pravilima i uzansama koje utvrđuje berza. istovremeno se trguje i robom i hartijama od vrednosti. 0od nas je poznata produktivna poljoprivredna berza u 2ovom /adu koja radi od (E. pravilima berze se odlu#uje vrsta poslova uslovi i na#in njihovog obavljanja uslove koje moraju da ispune u#esnici u trgovini kojim se tr!išnim materijalom i pod kojim uslovima trguje na#in određivanja kursa kamatnih stopa i dr. %od berzanskim poslovanjem podrazumeva se registracija tr!išnog materijala kojim se trguje na berzi utvrđivanje kamatnih stopa cena za tr!išni materijal koji se trguje na berzi trgovina takvim materijalima i dr. osniva#i tj. 0od nas se mo!e osnovati finansijska i robna berza a ako se trguje samo jednom vrstom tr!išnog materijala osniva se specijalizovana berza. godine.akcije u društvu. /tatutom berze utvrđuje se naziv sedište berze predmet organizacija i na#in poslovanja i nadle!nost organa upravljanja i rukovođenja berzom na#in donošenja akata kriterijumi za imenovanje direktora berze i drugih organa berze uslovi za sticanje #lanstva i dr.kcije akcionara glase na ime i mogu se prenositi samo akcionarima berze ali i drugim licima koja su osniva#i finansijske berze. "obnu berzu osnivaju pravna lica koja su registrovana za poslove proizvodnje i prometa robe savezna dr!ava i republika #lanica. Plan berze mo!e biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik i koji ispunjava uslove predviđene statutom berze. godine i koja ima za cilj da obavlja slede$e poslove* daje obaveštenja o stanju na tr!ištu dojavljuje cene proizvoda koji su predmet berzanskih poslova koli#ine tih proizvoda njihov kvalitet asortiman rokove isporuke proizvoda organizuje prodaju poljoprivrednih proizvoda putem javnog nadmetanja utvrđuje na#in zaklju#ivanja ugovora. %restaje u slu#aju ste#aja kada ne obavlja delatnost du!e od dve godine neprekidno. 3>. &z prava koja poznaju ovaj oblik spoljnotrgovinskog društva predviđa se postojanje skupštine akcionara ( komanditora i komplementara ). /pecijalizovane robne berze se specijalizuju za ta#no određene robe one postoje u svetu kao što je Oondonska berza poznata za obojene metale vunu i pamuk. 5erzanski posrednici su banke poštanske štedionice osiguravaju$a društva investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog na#ina trgovine. 2a efektnim berzama obavlja se promet trgova#kih efekata tj. & /"A donet je zaseban . %oznata je i 2jujorška berza za pamuka i vunu. na finansijskoj berzi se trguje !iralnim novcem . 5erza se osniva kao akcionarsko društvo a finansijsku berzu mogu osnivati banaka poštanska štedionica osiguravaju$e društvo savezna dr!ava i republika #lanica. /poljnotrgovinsko komanditno društvo ( društvo na akcije ) prestaje da postoji putem ste#aja ili likvidacije. Mešovite berze su kombinacije efektnih i robnih berzi tj. POSREDNI8KE ORGANIZA IJE 6 BERZE 5erza podrazumeva skup subjekata trgova#kog prometa njihovih punomo$nika ili posrednika koji se na određenom mestu i u određeno vreme na berzanskim sastancima pojavljuju u cilju sklapanja trgova#kih poslova.

zije /everne i Au!ne 4vrope i . %od promptnom trgovinom se podrazumeva izvršenje kupoprodajnih obaveza odmah u roku od . %osle prestanka ratnih sukoba u okru!enju nove Augoslavije i ukidanja ekonomskih sankcija od &2 javljaju se neke pogodnosti u našoj zemlji koje privla#e strance da ula!u u našu privredu.apadna Morava 8 >ardar 8 4gejsko more. berzanska trgovina mo!e da se obavlja promptno i na termin. .akonu o stranim ulaganjima strano lice mo!e samo ili sa drugim licem osnovati preduze$e ili društvo kao i ulagati sredstva u preduze$e i društvo. +unav kao međunarodna plovna reka kao jeftin transportni put dobija sve više na zna#aju to $e biti veoma zna#ajno kada se bude izgradio kanal +unav 8 .akonu o preduze$u mogu osnivati u . Aedan od veoma bitnih faktora za ulaganje stranaca u jugoslovensku privredu je jeftina i stru#na radna snaga jer $e imati daleko jeftinije proizvode proizvedene u Augoslovenskim fabrikama nego u fabrikama u razvijenim evropskim dr!avama. +opunama .akona o stranim ulaganjima i .akona o slobodnim zonama i drugim stvoreni su povoljniji uslovi za dalji razvoj stranih ulaganja u našu privredu.akonski propisi ne smeju bit restriktivni za strana ulaganja ve$ liberalni i stimulativni. STRANA ULAGANJA I KON ESIJE U JUGOSLAVIJI /trana ulaganja u našu privredu doveš$e do sna!nog razvoja doma$e privrede do ve$eg zapošljavanja doma$e radne snage do razvoja infrastrukture izgradnje novih saobra$ajnica unapređivanja transportne mre!e dopreme robe do mesta destinacije. 32.ajedni#ka ulaganja sa doma$im privrednicima i preduze$ima strana lica mogu osnivati preduze$a i društva u Augoslaviji po osnovu zajedni#kih ulaganja u mešovitim svojinskim oblicima. 7. %osle ukidanja ekonomskih sankcija prema Augoslaviji o#ekuju se slede$i oblici ulaganja stranaca u našu privredu* (. . &svajanjem dva zakona koja se odnose na oblast stranih ulaganja u našoj zemlji (EE:.devizama #ekom menicom kratkoro#nim hartijama od vrednosti zlato i dr. godine . 5erza mo!e prestati u slede$im slu#ajevima* ako skupština berze odlu#i o prestanku berze ako se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja ako organi koji je doneo rešenje za izdavanje dozvole za osnivanje i rad berze utvrdi da je rešenje dato na osnovu la!nih podataka kada se utvrdi nepravilnost u radu berze. >eoma je zna#ajna izgradnja brze pruge /ubotica 8 5eograd 8 5ar kao i modernih autoputeva pa se o#ekuje izgradnja autoputa /ubotica 8 5eograd 8 5ar i 2iš 8 5ar. dana. . 5rokeri #lanova berze zaklju#uju ugovore o prodaji za ra#un #lanova berze. Takođe je neophodno da se ukine odredba koja je predviđena .akona o stranim ulaganjima daje se tretman stranog lica i jugoslovenskom dr!avljaninu sa boravištem u inostranstvu du!im od godinu dana i oni mogu da osnivaju svoja peduze$a i društva u Augoslaviji. 2aš savezni .akon o slobodnim zonama daje niz pogodnosti kada se radi o stranim ulaganjima u obliku oslobođenja od pla$anja carine na opremu i reprodukcioni materijal koji se uvozi u slobodnu zonu sa ciljem proizvodnje robe namenjene izvozu. %ropisi bi trebali da budu stimulativni i da pospeše strana ulaganja u našoj zemlji.apadne sa )sto#nom 4vropom. 2aša zemlja bi trebalo da obezbedi pravnu stabilnost i neizmenljivost propisa i zakona koji se odnose na strana ulaganja. oslobađanje od raznih davanja prema društvenoj zajednici za određeni niz godina. /amostalno ulaganje stranaca putem osnivanja preduze$a i društava 8 po našem . %rema našem . %re svega to je geografska lociranost Augoslavije jer se nalazi na raskrš$u mnogih puteva koji slu!e kao veza između 4vrope . %ored postoje$ih beneficija povlastica oslobođenja pla$anja carine poreza pri uvozu opreme i robe reprodukcionog materijala treba tra!iti druge olakšice npr.akonom o slobodnim zonama koja predviđa da osniva#ki ulog stranog lica pri osnivanju preduze$a za upravljanje zonom ne mo!e biti ve$i od :EM. /trano pravno lice mo!e u našoj dr!avi osnovati deo svog preduze$a 8 filijalu koje ima svojstvo pravnog lica i poslovati po jugoslovenskim propisima. dana a pod terminskom trgovinom se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza u roku du!em od .akon o stranim ulaganjima predviđa i određena ograni#enja* strano lice na teritoriji Augoslavije ne mo!e samo ili sa drugim stranim licem osnivati preduze$e u određenim privrednim oblastima* proizvodnje i prometa oru!ja javnog informisanja sistema veza.

:. 9. 2aše slobodne zone bi trebalo da daju što ve$e beneficije pri proizvođenju roba za izvoz. &laganje stranih lica u Augoslovenske slobodne zone 8 naše slobodne zone obzirom na njihovu pogodnu lociranost omogu$i $e modernu proizvodnju koja $e pre svega biti namenjena izvozu i ve$e upošljavanje doma$e radne snage. 2aš . 0oncesija se daje na osnovu javne licitacije.mešovitom vlasništvu kao preduze$e ili u formi društva 8 akcionarsko društvo komanditno društvo orta#ko društvo društvo sa ograni#enom odgovornoš$u. & skladu sa . Ova naknada zavisi od vrste kvaliteta koli#ine namene i tr!išne cene prirodnog bogatstva u opštoj upotrebi ugovornog rizika o#ekivane dobiti itd. 0oncesioni akt donosi >lada i on se objavljuje u /lu!benom glasniku /rbije i sadr!i predmet koncesije i podru#ja na kojem $e se obavljati koncesione delatnostiI rok trajanja koncesijeI na#in davanja koncesijeI uslove koje mora da ispunjava koncesionar i dr.akonu predstavlja davanje dozvola licima za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. 0oncesionar dobijenu koncesiju mo!e preneti drugom licu i tada se zaklju#uje poseban ugovor na koji koncedent daje saglasnost. %redlog za dobijanje koncesije se podnosi >ladi "epublike /rbije preko .akonom a ako je koncesionar strano lice i u skladu sa propisima o stranim ulaganjima. %remet koncesije mogu biti istra!ivanje eksploatacija mineralnih sirovina izgradnja odr!avanje i koriš$enje puteva energetskih objekata izgradnja !elezni#kih pruga naftovoda aerodromaI izgradnja odr!avanje i koriš$enje komunalnih objekataI izgradnja odr!avanje i koriš$enje telekomunikacija i modernizacijaI izgradnja odr!avanje i koriš$enje komunalnih objekataI izgradnja odr!avanje i koriš$enje telekomunikacija modernizacijaI izgradnja odr!avanje i koriš$enje vodoprivrednih objekata sistema za navodnjavanje i dr. .gencije za ulaganja. "ok se mo!e produ!iti u izuzetnim slu#ajevima. 0ocesije ' koncesija predstavlja pravo koriš$enja prirodnog bogatstva ili dobara u opštoj upotrebi koje ustupa nadle!nom dr!avnom organu ( koncedent ) doma$em ili strano licu ( koncesionaru ) pod posebnim uslovima i uz odgovaraju$u naknadu. &govor o koncesiji zaklju#uju >lada i koncesionar. %rema srpskom .akonom koncesija se mo!e dati na rok od 9C godina a du!ina koncesije zavisi od predmeta koncesije i o#ekivane dobiti pri obavljanju koncesione delatnosti.akonom zašti$eno podru#je i objektiI u slu#aju rataI nemogu$nost obavljanja delatnosti zbog ošte$enja objekta koncesije. Mo!e do$i i do prekida koncesionog odnosa u slu#ajevima* kada se obavljanjem koncesione delatnosti ugro!ava !ivotna sredina ili . . 0oncesija se daje pod uslovom da se obezbedi racionalno koriš$enje prirodnog bogatstva u opštoj upotrebiI tehni#ko 8 tehnološko unapređivanje delatnosti koja je predmet koncesijeI zaštita i unapređivanje !ivotne sredine. &govor o koncesiji se zaklju#uje u skladu sa uslovima određenim koncesionim aktom i .a dobijenu koncesiju pla$a se koncesiona naknada u skladu sa koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji.akon o stranim ulaganjima predviđa i određena ograni#enja da u određenim oblastima strano lice ne mo!e samo ili sa drugim stranim licem osnivati preduze$e ali mo!e sa doma$im licem kao i ulagati sredstva u ova preduze$a bez prava ve$inskog u#eš$a u upravljanju preduze$em.

+obar deo slobodnih zona je postavljen na principu HH carinskog isklju#ka HH tako da su slobodne i carinske zone isklju#ene iz carinskog podru#ja određene dr!ave a priklju#ene kao caarinska teritorija drugoj dr!avi. godine one su nazivane carinskim zonamaI a ksnije donošenjem posebnog . Osnivanje preduze$a ili društva za . +anas u svetu je sve više slobodnih zona koje su proizvođa#ki i eksportno orijentisane. & prvi tip slobodnih zona spadale bi zone u* 0openhagenu >eneciji Trstu Vevionu a u drugi tip zoneI Malme Vtokholm %irej 0il i dr. %roizvodi koji su proizvedeni u slobodnim zonama omogu$ili bi sna!an devizni priliv dr!avi i privrednicima na #ijoj se teritoriji nalaze slobodne zone. & tom slu#aju se primenjuje carinski suverenitet one dr!ave kojoj je takva zona priklju#ena.akona o slobodnim carinskim zonama su uvedena dva odvojena instituta sa razli#itim terminom i tretmanom slobodnih carinskih zona. 0od oblika slobodnih zona potpuno slobodnih institucija dozvoljeno je osim skladištenja robe i obrade i prerada robe uz mnoge carinske i necarinske pogodnosti.akona (E<9. One su od velikog zna#aja za razvoj privrede određene zemlje omogu$avaju ve$a strana ulaganja pod zna#ajnim beneficijama o!ivljavanje proizvodnje u zonama dovode do ve$eg upošljavanja doma$e radne snage razvoja saobra$ajnica. SLOBODNE ZONE & svetu se mogu sresti razli#iti termini za slobodne zone* slobodne zone slobodne carinske zone slobodne ekonomske zone izvozne prerađiva#ke zone spoljno 8 trgova#ke zone itd.akonom o slobodnim zonama kao što su delatnosti ugro!avanja !ivotne sredine zdravlja ljudi i ugro!avanje materijalnih dobara i bezbednosti zemlje.33. 0od nas dopunom carinskog . +r!ava na #ijoj se teritoriji nalazi slobodna zona ima poseban ekonomski interes za razvoj ovog instituta jer se posti!e zna#ajan razvoj doma$e privredeI ve$a proizvodnjaI ve$e upošljavanje doma$e radne snage razvoj doma$ih saobra$ajnih kapaciteta idr. . /lobodne zone amerikanci nazivaju spoljno 8 trgova#kim zonama kinezi specijalnim ekonomskim zonama nemci slobodnim zonama itd. 0od nas su slobodne zone sastavni deo carinskog podru#ja Augoslavije. /vi ovi termini za slobodne zone ozna#avaju posebne pogodnosti i olakšice koje jedna dr!ava daje naj#eš$e stranoj robi koje omogu$avaju uvoz strane robe bez pla$anja carine i drugih dad!bina poreza taksa. Međutim postoje slobodne zone koje se u ekonomskom smislu smatraju carinskom eW teritorijom tj carinskim isklju#kom. & Augoslaviji slobodnu zonu mogu osnivati doma$a i strana pravna i fizi#ka lica. 0od drugog tipa nije dozvoljena industrijska proizvodnja I ve$ su one više lager skladišta za smeštaj i #uvanje robe pod carinskim nadzorom. /lobodne zone bi trebalo da budu u pravom smislu slobodne proizvođa#ke eksportne zone a carinske bi predstavljale poseban institut sa posebnim merama carinskog nadzora i posebnim olakšicama carinskog postupka. %od osnivanjem slobodne zone podrazumeva se postupak u vezi sa donošenjem akta o osnivanju. %reduze$a za upravljanje slobodnom zonom mogu osnivati osniva#i zone i druga doma$a i strana pravna i fizi#ka lica.akon o slobodnim zonama predviđa da u slobodnim zonama u Augoslaviji stranac ne mo!e imati ve$inski kapital tj.ko se slobodna zona osniva u formi društva onda se sa#injava ugovor umesto osniva#kog akta. To su teritorije pod posebnim statusom sa nizom olakšica i privilegija u ekonomskom smislu re#i. %reduze$e za upravljanje mo!e biti u formi preduze$a kao i u obliku društva lica ( komanditno orta#ko društvo ) ili obliku društva kapitala ( akcionarsko društvo i društvo sa ograni#enom odgovornoš$u ). osniva#ki ulog ne mo!e biti ve$i od :EM. . %ostupak za osnivanje preduze$a i društva za upravljanje slobodnom zonom odvija se u skladu sa zakonom o predze$ima na osnovu osniva#kog akta. /lobodne zone su vrlo zna#ajan privredno 8 ekonomski institut i u svetu se mogu podeliti na dva osnovna tipa* tip potpuno slobodnih institucija i tip institucija sa ograni#enim funkcijama. Osniva#ki akt sadr!i* firmu i sedište preduze$a firmu osniva#a i adresu kada se radi o fizi#kom licu ime adresu mati#ni broj osniva#a delatnost preduze$a osniva#ki ulog itd. /lobodne zone su otvorene za strana ulaganja izdavanje beneficija stranim ulaga#ima HH otvorena vrataHHI carinske zone predstavljaju deo carinskog podru#ja naše zemlje gde se primenjuju posebne mere carinskog zakona i olakšice u carinskom postupku. & slobodnoj zoni se ne mogu obavljati delatnosti koje su zabranjene .

Aedan od motiva za strana ulaganja u određenoj zoni je prvenstveno stabilana politi#ka situacija u toj zemlji gde se zona nalazi pa i u širem regionu. +oma$a lica u inostranstvu mogu osnovati i holding preduze$a gde se podrazumeva pod holding poslovanjem osnivanje upravljanje i finansiranje drugih preduze$a i ako holding preduze$e raspola!e sa više od . Ova holding preduze$a mogu osnivati druga holding preduze$a u inostranstvu i raspolagati sa više od .akona koji $e garantovati određenu pravnu sigurnost. "ezultati poslovanja preduze$a u inostranstvu se utvrđuju po godišnjem obra#unu za kalendarsku godinu kao poslovnu godinu. 35. +a bi osniva# osnovao preduze$e u inostranstvu obavezan je da nadle!nom saveznom organu dostavi zahtev koji sadr!i naziv osniva#a firmu sedište i predmet poslovanja preduze$a u inostranstvu podatke o licu koje je ovlaš$eno za poslovanje tog preduze$a i njegova ovlaš$enja iznos i izvor sredstava osniva#kog uloga preduze$a po osniva#ima. Osnovana preduze$a u inostranstvu mogu da osnuju preduze$a i predstavništva u našoj zemlji. %redstavništvo i poslovna jednica su sastavni deo preduze$a koje ih je osnovalo i nemaju status pravnog lica. 2adle!ni savezni organ donosi rašenje o brisanju preduze$a iz registra i kada se propisima strane zemlje trajno ukine mogu$nost za transfer dobiti koju preduze$e ostvari u inostranstvu i u slu#aju kada preduze$e ne vrši transfer u zemlju u periodu du!em od dve godine bez odobrenja 25A. Osniva# u inostranstvu mo!e osnovati predstavništva u cilju ispitivanja tr!išta i obavljanja određenih radnji a u cilju pove$anja izvoza zaklju#enja ugovora o izvozu robe i usluga i dr. & skladu sa zakonom o slobodnim zonama smatra se da $e ekonomski biti opravdano osnivanje slobodne zone ako se obezbedi izvoz iz osnovane zone najmanje 9CM godišnje proizvedene robe. Osniva# je obavezan da po prestanku rada preduze$a u inostranstvu obavesti nadle!ni savezni organ radi brisanja preduze$a iz registra. 5INANSIJSKE ORGANIZA IJE ) ORGANIZA IJE ( BANKE I DRUGE 5INANSIJSKE . /lobodna zona se osniva na podru#ju koje ima pomorsku luku vaazduhoplovno ili re#no pristanište koje je otvreno za međunarodni saobra$aj i na magistralnim putevima koji su uklju#eni u mre!u evropskih puteva. Ostvarena dobit se mo!e koristiti u inostranstvu u skladu sa zakonskim propisima a dobit koju ne koristi u inostrastvu osniva# preduze$a je obavezan da unese u zemlju u određenom roku. +oma$i osniva# mo!e da osniva i druge oblike i forme organizovanja u inostranstvu i da otkupljuje osniva#ke uloge stranih ili doma$ih lica u inostranstvu itd. 34.CM uloga u preduze$u koje osniva. Takođe je bitna stabilnost pravnih propisa i . OSNIVANJE PREDUZEDA U INOSTRANSTVU %od obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu se podrazumeva obavljanje proizvodnih trgovinskih uslu!nih nau#no'istra!iva#kih i istra!iva#ko razvojnih delatnosti bankarskih i drugih finansijskih poslova poslova osiguranja i reosiguranja a u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju. Osniva# mo!e da osnuje sopstveno ili mešovito preduze$e u inostranstvu sa ciljem obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu.akon o spoljnotrgovinskom poslovanju i po propisima zemlje u kojoj je osnovano.C M uloga koje osnivaju.upravljanje slobodnom zonom pribavlja se saglasnost za rad slobodne zone od /avezne >lade. +obit koju osniva#i ostvare u preduze$u u inostrastvu utvrđuje se godišnjim obra#unom po propisima zemlje u kojoj je preduze$e osnovano ali po izmirenju obaveza predviđenim tim propisima. Osniva# mo!e osnovati i poslovnu jedinicu prodavnicu konsignaciju gradilište i dr. %reduze$e u inostranstvu mo!e da prestane po odluci osniva#a u slu#ajevima koje propisuje . Osniva# je du!an da u roku od godinu dana dostavi nadle!nom saveznom organu izvod iz registra da je preduze$e registrovano u inostranstvu statut ugovor na osnovu kojeg preduze$e posluje. Takođe preduze$e i drugo pravno lice mo!e stranom licu poveriti poslove zastupanja prodaje robe sa konsignacionog skladišta itd kao što mo!e i ulagati u strana preduze$e novac stvari prava na osnovu ugovora u pismenom obliku.

Organi banke su* direktor banke skupština upravni odbor i nadzorni odbor. &pisom u sudski registar kod nadle!nog privrednog suda banka sti#e svojstvo pravnog lica. Osnivaju je zemljoradni#ke zanatske stambene i druge zadruge. 5ankom upravljaju osniva#i u zavisnosti od visine njihovog osniva#kog kapitalaI u skladu sa ugovorom o osnivaju. . štedionica 8 osniva se kada osniva#i obezbede određeni minimum nov#anog kapitala kao deo osniva#kog kapitala osnivaju je /avezna dr!ava republika #lanica grad opština doma$a pravna i fizi#ka lica. :. Obavlja slede$e poslove* prikuplja sredstva za finansiranje prometa određenih roba i usluga u okviru delatnosti njenih osniva#aI prikuplja dinarske štedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licima koja su je osnovala daje kredite osniva#ima.ahtev za izdavanje dozvole za rad banke osniva#i podnose 25A koja je obavezna da u roku od <C dana od podnošenja zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. . +eo prihoda za poslovanje banke koji po godišnjem obra#unu ostane po podmirenju rashoda banke i drugih zakonskih obaveza predstavlja neraspoređenu dobit koja se na osnovu odluke skupštine banke raspoređuje na* rezerve banke osniva#e banke. Obavlja slede$e poslove* prikuplja dinarske štedne uloge i . . 7. ). 5anka se mo!e baviti kreditima depozitima i drugim bankarskim poslovima* primanjem svih vrsta nov#anih depozita menja#kim poslovima devizno 8 valutnim davanjem i uzimanjem kredita izdavanjem hartija od vrednosti nov#anih kartica idr. -uverner 25A donosi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje uslova za pokretanje postupka ste#aja nad bankom po predlogu poverioca i osniva#a bankeI agencije 8 druge finansijske organizacije su* (. 5anku sa mešovitim kapitalom mogu osnovati doma$a i strana pravna i fizi#ka lica zaklju#enjem ugovora o osnivanju. 5anku mogu osnivati doma$a i strana pravna i fizi#ka lica.a osnivanje banke potrebno je najmanje dva osniva#a. 5anka je nelikvidna kada nema dovoljno nov#anih sredstava da izmiri dospele obaveze u rokovima. štedno 8 kreditna zadruga 8 mo!e se osnovati kada osniva#i obezbede nav#ani deo osniva#kog kapitala. Mo!e da ima ekspoziture filijale i obavlja slede$e poslove* prikuplja dinarske štedne uloge depozite fizi#kih lica daje kredite fizi#kim licima obavlja platni promet. poštanska štedionica 8 osniva se i posluje na teritoriji /"A kad obezbedi nov#ani deo osniva#kog kapitala od strane preduze$a %TT saobra$aja /avezne dr!ave republike #lanice. štedno 8 kreditna organizacija osniva se kada osniva#i obezbede nov#ani deo osniva#kog kapitala i osnivaju je pravna lica koja su se organizovala za obavljanje delatnosti i usluga. .ko je manji od predviđenog i ugovorom o osnivanju utvrđuje se rok do kojeg su obavezni da uplate razliku nov#anih sredstava.akonom. Osnivanje i poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija u našoj zemlji rgulisno je poslovnim saveznim .5anka se osniva kao akcioanrsko društvo ugovorom o osnivanju i obezbeđivanju sredstava u osniva#ki kapital banke. 9. /razmerno sredstvima ulo!enim u osniva#ki kapital banke. Osniva#i banke obezbeđuju sredstva za osniva#ki kapital banke i ona mogu biti u nov#anom i nenov#anom obliku ( zgrada oprema itd. &govor o osnivanju banke mora sadr!ati* naziv i sedište osniva#a banke naziv i sedište banke iznos ukupnog osniva#kog kapitala u nov#anom i nenov#anom obliku i udeo svakog osniva#a u tom kapitalu rok do kog su osniva#i du!ni da uplate nov#ana sredstaI prava obavezeI odgovornosti osniva#a banke za obaveze bankeI poslovi koje banka obavljaI na#in raspoređivanja dela dobiti na osniva#e banke i dr. -uverner 25A donosi kona#no rešenje.bog sigurnosti poslovanja banka je obavezna da na teret prihoda obrazuje posebnu rezervu. .akonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama predviđa se da nov#ani deo osnva#kog kapitala ne mo!e biti manji od predviđenog zakonskog limita. & toj situaciji ne mo!e da odobrava kredite daje garancije itd. Obavlja slede$e poslove* prikuplja devizne i štedne uloge i vodi teku$e ra#une !iro 8 ra#une I devizne ra#une fizi#kih licaI daje kredite izdaje hartije od vrednosti i nov#ane kartice obavlja platni promet za fizi#ka lica i dr. 5anka mora doneti statut prilikom osnivanja kojim se utvrđuju i organizacija i na#in poslovanja banke ovlaš$enja organizacionih delova banke pitanja o kojima odlu#uje skupština banke pitanja o kojima odlu#uju drugi organi banke prava i obaveze i odgovornost direktora i drugih lica sa posebnim ovlaš$enjima mere i odgovornosti organa banke za obezbeđenje likvidnosti itd.

Formulari doprinose br!em zaklju#ivanju ugovora. NEKE OPBTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKLJU8ENJE MEĐUNARODNI@ PRIVREDNI@ UGOVORA &govori u međunarodnom poslovnom privrednom pravu koje zaklju#uju dve ugovorne strane ili više ugovornih strana iz dve ili više razlišitih dr!ava javljaju se kao distancioni ugovori. 0od standardnih brodarskih ugovora brodar daje slede$e garancije za * sposobnost broda za plovidbu klasu broda polo!aj broda u #asu zaklju#ivanja ugovora za određenu nosivost broda.ko se ovi elementi ugovore smatraju se u tom slu#aju bitnim elementima ugovora.a standardne ugovore u međunarodnom pomorskom prevozu je karakteristi#no da sadr!i određene garancije i uslove prevoza. Xenevski ugovori predstavljaju vrlo zna#ajnu unifikaciju prava koja se razvija sve ve$om upotrebom formulara. . Međunarodni tipski Xenevski privredni ugovori 8 na međunarodnom privrednom planu javljaju se novi unificirani tipski ugovori koje je 4vropska ekonomska komisija O&2. %o teoriji prijema ugovor je zaklju#en onog momenta kada je ponudilac primio saopštenje od ponuđenog da je prihvatio ponudu. 33. Obzirom da su Xenevski ugovori unapred odštampani u vidu formulara a stranama ugovornicama se dopušta prihvatanje niza alternativnih rešenja koja su data u formularima smatra se da je ugovor zaklju#en kada su se strane ugovornice saglasile o svim elementima iz ugovora. /trane ugovornice mogu da menjaju i nadograđuju odredbe ovih ugovora. %onudilac prezentira ponuđenom na formularu uobi#ajene elemente ugovora ali dopušta i izvesna odstupanja od elemenata u ponudi i spreman je da sa ponuđenim pregovara o određenim odstupanjima koja su data u formularu. %onuđeni ne mo!e da menja ništa iz ponude jer u suprotnom prvobitni ponudilac ne mora da prihvati ponudu. 0arakteristike ovih ugovora su što su izrađeni na međunarodnom planu i što su pri izradi ovih ugvora u#estvovale zemlje izvovznice i zemlje uvoznice. %o teoriji izjave ugovor se među odsutnim licima smatra zaklju#enim kada je ponuđeni na bilo koji na#in javio da prihvata ponudu. Xenevski ugovor i njegovi opšti uslovi nisu formulari ugovora koje strane ugovornice moraju da prihvate. Međunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje transporta i ja#anjem ekonomskih međunarodnih korporacija javljaju u vidu tipskih formularnih i standardnih ugovora.* rok isporuke ambala!a na#in transportovanja itd. /tandardni ugovori naj#eš$e nastaju u određenoj oblast poslovanja sa standardnim klauzulama za određenu branšu. .depozite fizi#kih lica daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osniva#a obavlja platni promet itd. %ostoje neki tipski ugovori koji se pojavljuju i u obliku standardnih ugovora gde su ostavljene određene praznine o kojima se ugovorne strane mogu dogovarati. %rema teorij saznanja ugovor je zaklju#en kada je ponudilac saznao za prihvatanje ponude od ponuđenog. O ta#no predviđenim elementima u ovim ugovorima se ne mo!e pregovarati. Tipski ugovori se javljaju u oblasti investicione opreme kupoprodaju !itarica i kupoprodaju !itarica pri prevozu u unutrašnjem re#nom saobra$aju. ugovori po pristupu. Mnogi ugovori koji postoje u privrednom pravu jedne zemlje javljaju se i u međunarodnom privrednom pravu. Oni su naj#eš$e adhezioni ugovori tj. & pravnoj teoriji razlikuje se pregovor od ponude. Oni su znatno slo!eniji od ugovora koji se zaklju#uju o međunarodnom poslovnom pravnom okviru jedne dr!ave. . &govorno ja#a strana koristi unapred odštampane formulare koji su usled duge upotrebe podstali tipski ugovori. %onuda za zaklju#enje ugovora 8 ponuda za zaklju#enje međunarodnog privrednog ugovora predstavlja izjavu volje određenog lica 8 ponudioca koja sadr!i sve bitne elemente konkretnog ugovora i koja je u#injena određenom licu iz druge dr!ave u cilju njenog prihvatanja i zaklju#enja ugovora. Međunarodni privredni ugovor sadr!i i druge elemente koji se nazivaju nebitnim npr. 0od ugovora o međunarodnoj prodaji robe bitni elementi su predmet i cena kod ugovora o lizingu su zakupljena stvar i iznos zakupnine. 0od tipskih ugovora su mogu$a odstupanja od ponuđenih ugovornih elemenata. %rvobitni ponudilac kao ekonomski ja#a strana unapred diktira uslove ugovora. & takvim slu#ajevima ponuđeni mo!e da prihvati ili neprihvati unapred date uslove iz ponude.

/porovi koji proisti#u iz obligaciono pravnih odnosa #iji su predmet pokretnosti spadaju u domen isklju#ive nadle!nosti pravosuđa određene dr!ave. & međunarodnoj trgovinskoj praksi se javljaju i #vrste neobavezne ponude. %rihvat ponude 8 predstavlja jednostranu izjavu koja je u#injena od strane ponuđenog a upu$ena ponudiocu. NEKE ZAJEDNI8KE KOMPONENTE UGOVORA U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM ( PRIVREDNOM ) PRAVU . &govorne strane arbitra!nog sporazuma mogu da budu doma$a pravna i fizi#ka lica i inostrana pravna i fizi#ka lica. 2e postoji nezavisno od strane ponude. %rihvat ponude po svojoj sadr!ini mora da bude saglasan ponudi. 2adle!nost sudova se naj#eš$e određuje prema domicilu ili prema boravištu tu!enog iz razloga što se u mestu tu!enog mo!e obaviti i izvršenje jer se u tom mestu naj#eš$e nalazi imovina a time $e i presuda biti efikasnije izvršena. 37. /porovi koji nastaju u vezi sa nepokretnostima spadaju u nadle!nost sudova one dr!ave gde se ta nepokretnost nalazi. &govorne arbitra!e u međunarodnim privrednim ugovorima su daleko fleksibilnije pri rešavanju nastalih sporova nego sudovi koji rešavaju po krutim pravilima. Ovakva rešenja o isklju#ivoj i apsolutnoj nadle!nosti doma$eg suda zemlje u kojoj je patent ili intelektualna svojina registrovana predviđena su i pariskom konvencijom o zaštiti industrijske svojine. 2adle!nost sudova u ugovorima međunarodnog privrednog prava mo!e biti određena i sporazumom ugovornih stranaka. 4vropska 0onvencija o arbitra!i predviđa da arbitri mogu odlu#ivati na bazi pravi#nsti kada su dobili takvo ovlaš$enje od ugovornih strana i kada je dozvoljeno po zakonu po kojem arbitra!a donosi odluke. "azlikuje se ponuda za zaklju#enje ugovora od ponude za pregovore jer ponuda za pregovore daje mogu$nost pregovara#ima da mogu biti podjednako ponuđa#i. Tako se nadle!nost suda za pravna lica određuje prema domicilu sedištu preduze$a firme tu!enika a u nekim zemljama i prema nacionalnoj pripadnosti pravnog lica.rbitri deluju po principima pravi#nosti i nisu obavezni da se kruto pridr!avaju propisa kao što bi to #inio nadle!ni sud.ko je prihvat ponude u#injen sa zakašnjenjem ne dolazi do zaklju#enja ugovora. 2a taj na#in arbitri nalaze poštena i pravi#na rešenja i donose odluke na međunarodnim trgova#kim obi#ajima nezvisno od nacionalnih propisa. NADLEENOST SUDOVA I MEĐUNARODNA ARBITRAEA U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM ( PRIVREDNOM ) PRAVU Međunarodni privredni ugovorni odnose sa elementima inostranosti dovode ne samo do sukoba . 34. 0onvencija &2 smatra odgovor na ponudu koji ukazuje na prihvatanje ponude ali sadr!i razli#ite i dopunske uslove koji u suštini ne menjaju uslove ponude predstavlja prihvatanje ponude.%regovorima se nastoji do$i do saglasnosti volja i stavova pregovara#kih strana o nekom konkretnom pravnom poslu. 4lasti#nost i fleksibilnost međunarodnih arbitra!a se ogleda u tome što one nastoje da donesu određene odluke po na#elu pravi#nosti. &govorne strane se slobodno sporazumevaju i predviđaju* da arbitra!i poveravaju konkretan trgova#ki sporI sedište arbitra!eI broj arbitraI jezikI pravilnik o postupku. nadle!nosti sudova. . .akona nego i sukoba jurisdikcije tj.rbitra!na klauzula u međunarodnim trgova#kim ugovorima ozna#ava da ugovorne strane !ele da eventualne sporove rešava ugovorena arbitra!a jer imaju više poverenja u arbitre koji dobro poznaju međunarodnu trgovinu. . Međunarodna trgovinska arbitra!a 8 u međunarodnim trgovinskim odnosima i ugovorima ugovorne strane sve više ugovaraju nadle!nost arbitra!e umesto nadle!nosti suda. %rihvat od strane ponuđenog u smislu sadr!aja mora da bude i nedvosmislen i da je u#injen u cilju zaklju#enja određenog ugovora. & međunarodnim privrednim ugovorima su #eš$e arbitra!ne klauzule kojima se ugovara nadle!nost određenih profesionalnih arbitra!a. /porovi u vezi sa industrijskom svojinom 8 intelektualnom svojinom vezuje se za nadle!nost sudova one dr!ave gde su ovakva prava izdata.

akonu o preduze$ima to su preduzetnici koji obavljaju delatnost radi sticanja dobiti. Obzirom da su u pitanju pravila poslovnog morala sankcije mo!e da preduzme i društvo komora asocijacija privrednika itd. 2epokretnosti kao što su brodovi zgrade koji su namenjeni za tr!ište takođe su uklju#ene u promet robaI ali da ugovore zaklju#uju privredni subjekti. <) na#elo savesnosti i poštenja u ugovorima međunarodnog poslovnog ( privrednog ) prava 8 ugovorne strane su du!ne da poštuju ova na#ela pri zaklju#enju međunarodnih privrednih ugovora.a neke ugovore u međunarodnom poslovnom pravu ne mo!e se ta#no odrediti da li su formalni ili neformalni npr. :) forma ugovora u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu 8 ugovori u međunarodnom poslovnom pravu su neformalnog karaktera jer za zaklju#enje ugovora nije potrebna posebna forma osim ako zakonom nije druga#ije predviđeno. =)nadle!nost posebnih sudova i arbitra!a pri . & pravnoj literaturi se pod pojmom savesnog i poštenog ponašanja ugovornih strana smatra njihova međusobna iskrenost i odanost posebno pri izvršenju obaveza. . 9) zna#aj ugovora u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu 8 ovi ugovori imaju poseban zna#aj jer se neostvaruju samo interesi ugovornih strana nego i širi interesi društvene zajednice. Međutim za neke ugovore u međunarodnom poslovnom pravu je neophodna pisana forma ugovora i to se posebno odnosi na ugovore #ija je vrednost predmeta ugovora ve$a ili kod slo!enijih ugovora između strana ugovara#a međunarodni ugovor o investiconoj opremi je primer. 2a#elo se zasniva na primerima moralnog ponašanja u ugovornim odnosima.bog ove neformalnosti je izra!ena autonomija volja ugovornih strana. godine predviđa slede$e o međunarodnoj prodaji robe* ugovor o međunarodnoj prodaji robe se ne mora zaklju#iti u pismenoj formi a nije ni podvrgnut bilo kojim zahtevima u pogledu formeI mo!e se dokazati na bilo koji na#inI uklju#uju$i i svedoke. brodarski ugovor na vreme za ceo brod i ugovor o zakupu broda. /ubjekti ugovora u međunarodnom poslovnom pravu mogu biti fizi#ka lica koja obavljaju privrednu spoljnotrgovinsku delatnost u vidu zanimanjaI preduzetnici. Takođe se podrazumeva* promet prava koja se odnose na prava intelektualne svojine model patent !ig itd. +ruštveni interes se manifestuje i u pogledu intervencije od strane dr!ave sa ciljem stvaranja povoljnih uslova na tr!ištu i regulisanja cene. %o našem . &govor za #ije se zaklju#enje zahteva pismena forma a nije zaklju#en u toj formi smatr$e se punova!nim ako su ugovorne strane izvršile ve$i deo obaveza koje iz njega proisti#u. )z razloga velikog broja zaklju#enja ovoih ugovora koji se sklapaju veoma brzo putm telefona telefaksa telegrama nije neophodna pisana forma. &govor koji nije zaklju#en u propisanoj ili ugovorom predviđenoj formi ne bi proizvodio pravno dejstvo i smatrao bi se ništavim. 0od ugovornih partnera se zahteva da pri zaklju#enju ugovora izvršenja i ostalim poslovima privrednog prava postupaju sa HH pa!njom dobrog privrednika HH i HH dobrog trgovca HH sa HH pa!njom dobrog stru#njaka HH. 5e#ka 0onvencija &2 iz (EJC. ugovor o osiguranju ugovor o prevozu robe u pojedinim oblicima transporta itd. HH %a!nja dobrog privrednika HH je pravni standard koji zavisi od svakog konkretnog slu#aja vrste ugovora obi#aja itd. Ovo na#elo podrazumeva i zabranu prouzrokovanja štete drugom ugovornom partneru. . () subjekti ugovora u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu 8 subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduze$a i spoljnotrgovinska društva koja stupaju u ugovorne odnose i zaklju#uju ugovore iz predmeta poslovanja.&govori u međunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu imaju određene karakteristike po kojima se razlikuju od ugovora građanskog i privrednog prava. 7) predmet ugovora u međunarodnom poslovnom pravu 8 predmet ovih ugovora je promet roba i to naj#eš$e telesnih pokretnih stvari i vršenje usluga.) pooštrena dgovornost ugovornih strana 8 u ugovorima u međunarodnom privrednom ( poslovnom ) pravu zahteva se poja#ana pa!nja prilikom njihovog zaklju#ivanja. Međutim postoje ugovori koji su neformalni ali se pod određenim uslovima moraju zaklju#iti u pismenom obliku npr. Mogu biti ekonomske sankcije predviđene zakonom gubljenje poslovnog ugleda reputacije na tr!ištu. . HH %a!nja dobrog privrednika HH podrazumeva njegovu pooštrenu odgovornost iz razloga što u međunarodnom poslovnom pravu zaklju#uju strana lica iz određene delatnosti koja poznaju pravila stranke i poseduju dovoljno znanja a tim imaju i više odgovornosti.

Mo!e da proda zalo!enu stvar u našem pravu nije da ona pređe u svojinu poverioca ako njegovo potra!ivanje ne bude namireno o dospelosti.2. -lavni du!nik je zasnovao du!ni#ko 8 poverila#ki odnos između sebe i poverioca. Aemstvo u ugovorima u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu je solidarno i #esto se primenjuje jer poverilac nema dovoljno poverenja samo u jedno lice koje je preuzelo jemstvo. Bipotekarni zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potra!ivnje iz vrednosti zalo!ene nekretnine pre drugih poverilaca.. 7) . pokretne stvari koje se nalaze u međunarodnom prometu. &govorna kazna proizvodi slede$a pravna dejstva* kada je ugovorna kazna predviđena za ne ispunjenje obaveze tada poverilac ima pravo da tra!i od du!nika ispunjenje obaveze ili da plati ugovornu kaznu ako je ugovorna strana neuredno ispunila svoju obavezu poverilac ima pravo da tra!i ispunjenje . 4>. Tako da se poverilac mora prvo odrediti glavnom du!niku a ako ne uspe da namiri svoje potra!ivanje od njega mo!e se obratiti jemcu sa zahtevom da izvrši obavezu du!nika. 8 predstavlja stvarno 8 pravno obezbeđenje poverioca da naplati svoje potra!ivanje iz du!nikove stvari koju je on zalo!io ' sa kojom poverilac raspola!e i to pre svih poverilaca ako mu potra!ivanje ne bude ispla$eno o dospelosti.alogodavac je obavezan da zalogoprimcu preda urednu dr!avnu robu 8 stvar koja je predmet zaloge. %redmet zaloge mogu biti i hartije od vrednosti potra!ivanja. Bipoteka predstavlja zalogu na nepokretnim stvarima i upisuje se u javne knjige u registru suda ali ona ostaje u dr!avi du!nika. . %overilac se obavezuje da $e zalo!enu stvar da #uva i da je neošte$enu vrati zalogodavcu po prestanku svog potra!ivanja. 3ilj ovih sudova arbitra!a je da se ubrzaju postupci rešavanja sporova i da se dobiju kvalitetne sudske odluke kojima $e ugovorne strane biti zadovoljne.akon o obligacionim odnosima predviđa da strane ugovornice polaze od na#ela jednake vrednosti uzajamnih davanja.ko dođe do o#igledne nesrazmere ošte$ena strana ima pravo da tra!i poništenje tog ugovora. & ugovorima u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu predmet prava zaloge su robe tj. %redviđa se samo za nenov#ane naturalne obaveze. OBEZBEĐENJA UGOVORA ( PRIVREDNOM) PRAVU U MEĐUNARODNOM POSLOVNOM %ostoji više vrsta obezbeđenja ugovora u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu i to su * () A4M/T>O 8 predstavlja poseban blik li#nog obezbeđenja gde jemac odgovara poveriocu celokupnom svojom imovinom za obaveze du!nika ako ovaj neispuni ili neadekvatno ispuni svoju punova!nu i dospelu obavezu. 8 predstavlja određenu sumu novca ili neku drugu vrednost koja je predviđena ugovorom. J) prekomerno ošte$enje u ugovorima u međunerodnom poslovnom pravu. 0.kcesornost ozna#ava da obaveza jemca zavisi od glavnog du!nika i gde postoji primarna obaveza glavnog du!nika a sporedna obaveza jemca. . %ravo zaloga se sti#e na osnovu . 2aš .OO-. /ubsidijarnost jem#eve obaveze se sastoji u tome što jemac ne preuzima dug kao svoj ve$ se obavezuje da $e platiti i tuđi dug.akona i to je . %la$anje ugovorne kazne se pla$a u slede$im situacijama* kada jedna ugovorna strana ne ispunjava svoju ugovornu obavezu ili je ispuni sa zakašnjenjem.alogoprimac sti#e zalo!no pravo na predmetnoj stvari i u obavezi je da #uva sa pa!njom dobrog privrednika. .rešavanju sporova 8 za sporove koji nastaju iz ugovora u međunarodnom poslovnom pravu predviđena je posebna nadle!nost privredni sudova. 9) &-O>O"2. Bipoteka se #esto koristi kao sredstvo obezbeđenja vra$anja dugoro#nih i srednjero#nih kredita koji se koristi za izgradnju ve$ih investicionih objekata.akonsko zalo!no pravo tako da nije potrebno da poverilac i du!nik zaklju#uju poseban ugovor o zalozi. Pesto više lica garantuje ispunjenje glavne obaveze. 0od bankarskih poslova predmet ru#ne zaloge mogu biti zlato plemeniti metali drago kamenje itd. 0arakteristika jemstva je njegova akcesornost i subsidijarnost.. Pesto se ugovara i nadle!nost arbitra!a kao posebno stru#nih tela koje ugovorni partneri dogovorno određuju u samom ugovoru. "u#na zaloga je zaloga na pokretnim stvarima. Aemstvo mo!e da bude na bazi ugovra ili predviđeno zakonom. . . Aemac nije u du!ni#kom odnosu prema poveriocu iz ugovora o dugu.alogoprimac ima pravo da namiri svoje potra!ivanje iz zalo!ene stvari ako potra!ivanje ne bude o dospelosti namireno.

3edent mora da obavesti duznike o izvrsenom prenosu a ugovor je punovazan uz suglasnost duznika. Takodje moze doci do promene duznika na osnovu zakljucenog ugovora izmedju duznika i treceg lica kojim duznik prenosi svoje obaveze.%. :) %romena sadrzine ugovora povredom ugovornih obaveza ' ovo se desava kad duznik uopste ne izvrsi svoju obavezu izvrsi je sa zakasnjenjem ne izvrsi na ugovoreni nacin i izvrsi neovlascenom licu. 2a osnovu ovog ugovora dotadasnji poverilac ( cedent ) prenosi na svog poverioca ( cesionara trece lice ) potrazivanja koje ima prema duzniku ( cezusu). P%&1!#! " "(&<&%)1$ " 1!'. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo kada se saglasi poverilac i u tom slucaju dotadasnji duznik postaje jemac da ce trece lice izvrsiti svoje obaveze prema poveriocu. 8 predstavlja izvesnu sumu novca ili neku drugu vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u slu#aju da odustane od ugovora. )znos kapare se ura#unava u izvršenje ugovora ako je ispunjenje ugovorne obaveze nemogu$e zbog #ega nije odgovorna nijedna strana tada se kapara vra$a i ako je davalac kapare odgovoran za neispunjenje primalac kapare ima pravo da je zadr!i itd. &govorna strana moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kad poverilac odustaje od ugovora zbog toga sto duznik nije ispunio svoje obaveze ili ih je neblagovremano i delimicno ispunio. : ) %42. .". 3esionar stice prema duzniku sva prava koja je imao raniji poverilac zakljucivanjem ugovora o cesiji potrazivanja.' predstavlja određenu sumu novca koju du!nik daje poceriocu prilikom zaklu#enja međunarodnog ugovora. 7) %romena sadrzine ugovora voljom ugovornih strana ' sporazumne izmene u sadrzini ugovora moraju da budu u istoj formi u kojoj je bio zakljucen prvobitni ugovor. %enali i ugovorne kazne imaju velike sli#nosti ali postoje i razlike* penali se predviđaju imperativnim normama imaju pravno dejstvo nezavisno od volje ugovornih strana stranka koja je ovlaš$ena da zahteva naplatu penala ne mo!e odustati itd. %romena se sastoji u tome sto duznik pored glavne obaveze dobija i druge obaveze* placanje zatezne kamate penala itd.ugovora i pla$anje ugovorne kazne u slu#aju neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze du!nika a ako poverilac nije pretrpeo štetu ima pravo da naplati ugovornu kaznu itd. 41."#$%&'#&1 -&:9&<#&1 (-%)<%!'#&1) -%$<" %romene u ugovorima u medjunarodnom poslovnom(privrednom) pravu mogu nastati voljom samih stranaka ili nezavisno od volje stanaka.O) 8 to su iznosi koje je obavezna da plati u određenim zakonskim slu#ajevima ugovorna strana koja neispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. 9) %romena sadrzine ugovora voljom jedne strane ugovornice ' ovo se dogadja samo kad jedna ugovorna strana odustaje od ugovora kada je ona na taj odustanak ovlascena zakonom trgovinskim obicajima uzansama ili na osnovu ugovora. %roizvodi slede$a pravna dejstva* slu!i kao obezbeđenje da ugovorna obaveza bude uredno izvršena od strane koja je du!na da preda kaparu a i od druge strane.2)3. <) O+&/T. /trane ugovornice mogu ugovorom odrediti rok do kojeg mogu odustati od ugovora. . %ostoji još vrsta obezbeđenja ugovora u međunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu kao što su * avans akontacija zatezna kamata bankarska garancija itd.) 0. /tranke mogu sporazumno da izvrse promene u vec zakljucenom ugovoru i to promenom ugovornih strana i promenom sadrzine zakljucenog ugovora. () %romene poverioca ili duznika u ugovorima u medjunarodnom poslovnom pravu ' do promene poverioca dolazi putem ustupanja potrazivanja zakljucivanjem posebnog ugovora izmedju poveroica i treceg lica. Tada dolazi do promene sadrzine ugovora na osnovu zakona uzansi ili obicaja.

:) %restanak ugovora zbog propasti predmeta ' ugovor u medjunarodnom poslovnom pravu moze da prestane i usled propasti predmeta ugovora osim ako su predmeti odredjeni po rodu pa se sa propascu odredjene stvari moze izvrsiti ispunjenje ugovora drugom stvari. &govorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje i od zakljucenja ugovora pa se smatra da ugovor nije ni zakljucen. . =) %romena sadrzine ugovora usled vise sile ' da bi se dogadjaj smatrao visom silom treba da sadzi odredjene elemente* da se nije mogao predvideti u momentu zakljucenja ugovoraI da se nije mogao izbeciI da je taj dogadjaj trajno ili privremeno onemogucio izvrsenje ugovornih obaveza. J) %romena sadrzine ugovora usled prestanka jedne ugovorne strane ' ako je kod jedne ugovorne strane otvoren stecajni postupak ili postupak likvidacije to dovodi do promene sadrzine ugovora koji je zakljucen pre otvaranja stecaja ili likvidacije. & tom slucaju duznik treba da preduzme sve radnje kod nadleznih organa da bi izvrsio svoje ugovorne obaveze u suprotnom smatrace se da je do ne izvrsenja doslo usled vise sile. /va potrazivanja poverilaca prema stecajnom duzniku smatraju se dospelim bez obzira na ugovorni rok. <) %romena sadrzine ugovora usled promene propisa ' prinudni propisi uticu na zakljucene ugovore na pr. & tom slucaju neophodni su sledeci uslovi* da su medjusobna potrazivanja istorodna da se vrednost moze izraziti u novcu i da su porazivanja dospela. () %restanak ugovora usled ispunjenja ' ovo je najcesci nacin prestanka ugovora u medjunarodnom poslovnom pravu odnosno sa ispunjenjem prestaje i ugovor. 7) %restanak ugovora sporazumom ugovornih strana ' ugovorne strane se mogu sporazumeti o raskidu ugovornog odnosa.. 9) %restanak ugovora kompenzacijom ' ugovori mogu prestati i kompenzacijom tj.+uznik je obavezan da obavesti poverioca o nemogucnosti izvrsenja svoje obaveze. &govorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje unazad retroaktivno i u tom slucaju ugovorne strane vracaju sto su dobile do momenta raskida ugovora. & ovim slucajevima ugovorne strane sporazumno mogu izmeniti odredbe ugovora u pogledu sadrzine nacina ispunjenja vremena itd.) %romena sadrzine ugovora zbog promenjenihokolnosti ' strana kojoj je otezano ispunjenje obaveze tj. 42. & ovakvom slucaju svaka ugovorna strana snosi stetu koju bi pretrpela zbog vise sile."#$%&'#&1 -&:9&<#&(-%)<%!'#&1) -%$<" &govori u medjunarodnom poslovnom( privrednom) pravu mogu prestati usled volje ugovornih strana ali i nezavisno od njihove volje. %od visom silom se smatraju* zemljotres susa poplava ratovi politicki neredi strajkovi itd. propisi o kvalitetu proizvoda uvoz ' izvoz robe itd. Mogu se sporazumeti da raskid ugovora deluje samo u buducnosti tako da svaka ugovorna strana zadrzava sto je primila do trenutka raskida ugovora. /trane ugovornice polaze od toga da se ugovor moze izvrsiti pod okolnostima koje su postojale u vrema zakljucenja ugovora. &govorna strana moze da zahteva izmenu ili raskid ugovora usled promenjenih okolnosti ako ispuni sledece uslove* da su se okolnosti koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora izmenile usled vanrednih dogadjajaI da strane u momentu zakljucenja ugovora nisu mogle da predvide vanredne dogadjajeI zbog vanrednih dogadjaja ispunjenje ugovora za jednu ugovornu stranu postalo je otezano i i zvrsenje ugovora bi prouzrokovalo velike gubitkeI da ugovorna strana ne snosi krivicu za postojanje vanrednih dogadjaja. /vaka ugovorna strana koja je ispunila svoje ugovorne obaveze ima pravo da trazi od druge strane pismenu potvrdu o ispunjenju obaveze. strana koja zbog promenjenih okolnosi ne moze ostvariti svrhu ugovora moze zahtevati da se ugovor raskine. +o kompenzacije potrazivanja moze doci sporazumom stranaka ili odlukom suda na osnovu zahteva jedne ugovorne strane. P%!:/$#$0 "(&<&%$ " 1!'. prebijanjem uzajamnih potrazivanja ugovornih strana.

/tandard na opsti nacin odredjuje osobine ugovorene robe* oblik dimenzija kvalitet namena i sl.On odredjuje minimum svojstava robe tako da ona moza biti i boljeg kvaliteta. 0ada je ugovoreno da se kvalitet robe utvrdjuje prema standardu podrazumeva se standard koji vazi u mestu prodavca.3enu moze odrediti i neko trece lice ' neka agencija vestak s tim da treba da postupa posteno savesno i razumno.3ena obuhvata neto tezinu robe bez kasa skonta ili rabata pod kojim se podrazumevaju . 0olicina se moze utvrdjivati na vise nacina* merenjem vaganjem prebrojavanjem. U(&<&% & 1!'. <) %restanak ugovora voljom jedne ugovorne strane ' ugovor moze da prestane i zbog volje jedne jedne ugovorne strane ako je ugovorom dato pravo jednoj ugovornoj strani da moze odustati od ugovora uz placanje odustanice i kada poverilac odustane od ugovora zato sto duznik nije ispunio svoju obavezu ili je ispunio delimicno itd.0upac je u obavezi da po prijemu isporuke utvrdi kvalitet robe.&govor o medjunarodnoj prodaji robe je dvostran teretan i komutativni pravni posao. &govor o medjunarodnoj prodaji robe u medjunarodnom poslovnom pravu ima obligaciono pravno dejstvo gde prodavac ima obavezu da izvrsi isporuku robe a kupac da plati ugovorenu cenu..) nebitni elementi ugovora postaju bitni ukoliko na njih insistira jedna od ugovornih strana."#$%&'#&. 5itni elementi ovog ugovora su* roba i cena a tu su jos i rok izvrsenja uslovi izvrsenja ambalaza 2ebitni elementi *kvalitet robe mesto vreme i nacin isporuke robe osiguranje robe skladistenje robe itd. &govor moze prestati i iz drugih razloga. 3ena robe je po pravilu odredjena u ugovoru i predstavlja bitan elemenat ugovor. -%&'$. 43.& slucaju da prodavac ne pozove kupca da prisustvuje utvrdjivanju kolicine robe ili kupac iz drugog razloga nije bio prisutan pretpostavlja se da je isporucena ona kolicina koju je utvrdio kupac u svojem skladistu.Troskove merenja snosi prodavac.%rivredni subjekti koji se nalaze u dve razlicite drzave i profesionalno obavljaju privrednu delatnost pojavljuju se kao ugovorne strane. 0valitet robe podrazumeva skup mnogih svojstava o robi*hemijska fizicka estetska tehnicka itd. & slucaju da su kupac i prodavac zakljucili medjunarodni ugovor o prodaji robe prema odredjenom uzorku stoga je prodavac u obavezi da isporuci robu koja u svemu odgovara uzorku.%ored domacih postoje i medjunarodni standardi za kvalitet* )/O' ECCC ECC( ECC7 itd. 2a ova nacin je ugovor prestao konfuzijom ugovornih strana tj njihovim sjedinjenjem.%ored kvaliteta robe i trgovackog naziva robe navodi se i marka proizvoda* automobil marke RFiatR tip karakteristike motora godina proizvodnje ili na primer kafa RminasR R italijansko vinoR uz dodatakR eWtra kvalitetR i sl.).) %restanak ugovora konfuzijom ' ugovor moze da prestanekada dodje do spajanja ili pripajanja privrednih subjekata prenosom potrazivanja preuzimanjem duga itd. 0olicina isporucene robe utvrdjuje se u mestu i u vreme kada je prodavac duzan da izvrsi isporuku. %redmet ugovora o medjunarodnoj prodaji robe jeste konkretna i postojeca roba koja je sa svojim karakteristikama u momentu zakljucenja ugovora odredjena a moze biti i roba koja ce se sa sigurnoscu u buducnosti proizvesti.0olicina robe predstavlja masu robe koju je prodavac u obavezi da isporuci kupcu a ugovorom se tacno navodi broj komada odredjene robe tezina dimenzija zapremina sa oznakom jedinice mere(litra kilogram metar itd.) %&C! Ovaj ugovor predstavlja pravni posao gde se prodavac obavezuje da ce isporuciti robu kupcu nad kojom kupac stice pravo svojine uz isplatu odredjene cene prodavcu. 5itni i nebitni elementi ugovora zajedno cine sadrzinu ugovora o medjunarodnoj prodaji robe.

"( $(!#/"%) ) Ovim ugovorom se obavezuje zastupnik trgovinski agent da ce u ime i za racun nalogodavca zakljuciti jedan ili vise madjunarodnih privrednih ugovora i da ce za taj posao dobiti odredjenu proviziju od nalogodavca. &govorne strane u ugovoru o međunarodnom trgovinskom posredovanju su spoljnotrgovinski posrednik (mešetar) i njegov nalogodavac komitetnt. %osrednik kada dovidi u vezu nalogodavca sa tre$im licem on mo!e da nalogodavcu pronađe odgovoraju$eg poslovnog partnera da izabere onog koji najviše odgovora nalogodavcu. U(&<&% (-&:$&) & 1!'. %osrednik snosi odgovornost za izbor. Međunarodnim posredovanjem u širem smislu se smatra delatnost privrednih subjekata koji pru!aju međunarodne trgovinske usluge kao što su* međunarodno posredništvo međunarodna špedicija međunarodni komision itd. 45."#$%&'#&1 /%(&<)#:0&1 *$:/"-$#. Međunarodnog posrednik takođe odgovara za štete koje bi pretrpela jedna ili druga strana između kojih je on posredovao. Međunarodnim posredni#kim poslovima bave se spoljnotrgovinska posredni#ka preduze$a i društva trgovinske agencije.&koliko ovakvi popusti nisu ugovorom predvidjeni oni se i ne priznaju.Obracun cene vrsi se fakturom ili racunom to je isprava koju ispostavlja prodavac kupcu za isporucenu robu. %oslovi međunarodnog trgovinskog posredovanja se mogu podeliti u tri grupe* () obavljanje u svoje ime i za ra#un inostrane firme poslova koji prethode zaklju#ivanju ugovora o kupovini i prodaji robe ili vršenju uslugeI 7) spajanje inostranih firmi sa doma#im privrednim organizacijama radi zaklju#enja međunarodnog ugovora o kupovini i prodaji robe ili vršenju drugih usluga* 9) poslovi koji se odnose na izvršenje ugovora međunarodne kupovine'prodaje robe i poslova u vezi izvršenja usluga. Ovaj ugovor je neformalan mo!e se zaklju#iti u bilo kakavoj formi takođe je ugovor po pristupu dvostrano obavezan i teretan jer obavezuje obe ugovorne strane posrednika i komitenta. %redmet ovog ugovora je dovođenje u vezu nalogodavca sa tre$im licem u cilju zaklju#enja međunarodnog privrednog ugovora. %rava međunarodnog posrednika su ugovorena provizija po ugovoru itd i pravo na naknadu u slu#aju posebnih izdataka što se posebno predviđa ugovorom. Trgovinski agent odnosno trgovinske agencije koje se bave profesionalno ovim poslom obavljaju poslove medjunarodnog trgovinskog zastupnistva a kod . Međunarodni posrednik ima pravo na naknadu i kad ona nije ugovorena a visina naknade se određuje tarifom ili nekim opštim aktom ili ugovorom. Međunarodno posredništvo mo!e biti* trgovinsko poredovanje pri obavljanju raznih poslova kupovine i prodaje roba itdI berzankso poredovanje na berzi. 2alogodavac komitent ima takođe određene obaveze 8 pla$anje naknade za u#injenju uslugu i naknadu troškova. Međunarodni posrednik ima slede$e obaveze i da postupa sa pa!njom dobrog privrednikaI da vodi posredni#ki dnevnik (posebna knjiga u kojoj se vode bitni podaci o ugovoru koji je zaklju#en njegovim posredovanjem)I da #uva poslovnu tajnuI da daje potrebna obaveštenja nalogodavcu i o stanju na tr!ištu cenama kvalitetu robe i da izda zaklju#nicu kao pismeni dokaz o zaklju#enom poslu između nalogodavca i tre$eg lica ( zaklju#nica sadr!i sve bitne elemente ugovora a po jedan primerak posrednik daje komitetntu i tre$em licu). 44. UGOVOR (POSAO) O MEđUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU &govor o međunarodnom trgovinskom posredovanju je poseban ugovor o spoljnotrgovinskim uslugama kojim se trgovinski posrednik obavezuje od strane koje !ele da zaklju#e ugovor nalogodavac 8 komitent i tre$e lice izvan domicila zemlje u kojoj je sedište nalogodavcu) o nekom međunarodnom trgovinskom poslu dovede u vezu i da pomogne pri zaklju#enju ugovora uz određenu proviziju. Međunarodni posrednik tokom izvršenja naloga mo!e da ima i posebne troškove ali po pravilu nema pravo na naknadu osim u slu#aju ako je to ugovoreno.popusti koje prodavac daje kupcu. & u!em smislu pod međunarodnim posredovanjem se smatra posao međunarodnog mešetarenja odnosno dovođenja dva licu u vezu putem posrednika u cilju zaklju#enja međunarodnog privrednog ugovora.

itd. -eneralni zastupnik u /"A je obavezan da obezbedi potrosni materijal pribor servis rezervne delove za odrzavanje uvozne opreme i trajnih dobara u roku od tri godine od dana izvrsenog uvoza. 43. %omorski agent je lice koje na kopnu pomaze brodaru da pronadju teret za transport i dovede u vezu stranke radi zakljucenja ugovora o prevozu robe. & unutrasnjem prometu poslovima zastupnistva se bave specijalizovane zastupnicke firme a zastupnistvo u medjunarodnim privrednim odnosima i spoljnoj trgovini se najcesce obavlja preko isto zastupnickih firmi od strane domacih privrednih subjekata koja zastupaju inostranu firmu.) prema podrucju obavljanja delatnosti itd. Obicni trgovinski zastupnik ima manju odgovornost i ne odgovara za rad trecih lica. :) prema obimu ovlascenja ."#$%&'#&1 -&:9&<#&1(-%)<%!'#&1) -%$<" . 0od specijalnog medjunarodnog trgovinskog zastupanja ovlascuje se posebnim ugovorom medjunarodni trgovinski zastupnik koji u ime i za racun svog nalogodavca obavlja odredjeni pravni posao. trgovinske org.nas se ovim poslom mogu baviti samo privredne organizacije kao sto su* spoljnotrgovinske org. &govor o zastupanju stranog lica sadrzi* naziv i sediste stranog lica naziv i sediste preduzeca koje zakljucuje ugovor sa stranim licem predmet ugovora prava i obaveze ugovornih strana visinu provizije itd. Obaveze nalogodavca su* stavljanje na raspolaganje dokumentacije zastupnikuI obavezan je da obavesti zastupnika o tome da li prihvata ili odbacuje zakljucenje ugovoraI obavezan je da isplati zastupniku proviziju za ugovore koje je on zakljucio. &govor koji je zakljucen na neodredjeno vreme moze da se raskine krajem svakog tromesecja a ugovor koji je zakljucen na odredjeno vreme prestaje istekom tog vremena. K&1):)&#) -&:$& " 1!'. Medjunarodni zastupnik ima pravo na naknadu kad ugovor bude izvrsen a visina naknade se utvrdjuje ugovorom ili tarifom. zastupnicki dnevnik gde su upisani podaci o ugovorima koje je on zakljucioI obavezan je da izda zakljucnicu koju treba da potpise nalogodavacI obavezan je da po zavrsetku posla sa nalogodavcem izvrsi obracun i prenese mu ono sto je primio od treceg licaI obavezuje se da ce da otvori konsignaciono skladiste i da obavlja servisne usluge. +el credere zastupnik odgovara sire za izbor i rad treceg lica. %rema zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju preduzeca i druga pravna lica iz /"A mogu sa stranim licem da zakljuce ugovor o zastupanju stranih lica u nasoj zemlji* ugovor o medjunarodnoj prodaji robe strane robe sa konsignacionih skladistau zemlji kao i pruzanje servisnih usluga. 7) opste i specijalno medjunarodno trgovinsko zastupanje ' po opstem zastupanju se ovlascuje trgovinski zastupnik da na odredjeno vreme u ime i za racun svog nalogodavca na odredjenom prostoru obicno na teritoriji druge drzave zakljucuje sve ili odredjene ugovore u vezi sa predmetom posla nalogodavceve delatnosti. Ovaj ugovor se zakljucuje tako sto zastupnicko preduzece od nalogodavca dobije nalog za zastupanje a zastupnik je duzan da se izjasni da li prihvata nalog.%oslovi medjunarodnog trgovinskog zastupanja obuhvataju * poslove koji prethode zakljucivanju ugovora zakljucivanje ugovora i otvaranje i drzanje konsignacionih skladistai servisiranje robe. Obaveze zastupnika su* da nastoji da u ime i za racun nalogodavca zakljuci jedan ili vise ugovora sa trecim licima i da postupa po uputstvima nalogodavcaI obavezan je da se pridrzava naloga kako u odnosu na zakljucenje ugovora tako i na izvrsenje ugovoraI obavezan je da cuva poslovne tajne nalogodavca u vezi sa poslomI obavezan je da cuva interes svog nalogodavca kako pri zakljucenju ugovora tako i pri izvrsenjuI obavezan je da nalogodavcu daje sva potreba obavestenjaI obavezan je da vodi pismenu knjigu tj. 9) obicno i del credere medjunarodno zastupanje ' ova podela zavisi od obima odgovornosti zastupnika za rad trecih lica. %ostoji vise vrsta zastupnistva i mogu se podeliti * () unutrasnje i medjunarodno zastupanje u zavisnosti da li se obavlja u unutrasnjem ili medjunarodnom prometu. &govor o medjunarodnom trgovinskom zastupanju je dvostrano obavezani teretan zakljucuje se u pismenoj formi i evidentira se u saveznom nadleznomorganu.

To je ugovor o medjunarodnim privrednim uslugama gde se jedna ugovorna strana ' komisionar obavezuje da u svoje ime a za racun druge ugovorne strane obavi jedan ili vise poslova koje mu poverava komitent i to uz odredjenu naknadu. &govorne strane ovog ugovora su komisionar i komitent.& tom slucaju komisionar ima pravo da naplati svoja potrazivanja iz vrednosti tih stvari pre ostalih komitentovih poverilaca. %ostoje : vrste ugovora o komisionu u medjunarodnom privrednom pravu* () prodajni komision ' komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da proda robu koja pripada komitentu nekom trecem licu. 0omisionar ima sledece obaveze* obavezan je da izvrsi nalog od strane komitenta tj. :) komision sa klauzulom ' komisionar se obavezuje da zakljuci ugovor sa trecim licem i da garantuje da ce trece lice ispuniti obaveze iz ugovora a ako ne ispuni obavezu komisionar je duzan da komitentu naknadi stetu. 7) ugovor o preuzimanju robe ' gde se kontrolor obavezuje da izvrsi kontrolu ali i da preuzme robu iz nekr zemlje u ime i za racun komitenta."#$%&'#) "(&<&% & 0&#/%&9) %&C! ) ":9"($ Medjunarodni ugovor o kontroli robe je ugovor gde jedna ugovorna strana ( kontrolor kontrolna organizacija) preuzima na sebe obavezu da objektivno i strucno obavi ugovorenu kontrolu robe ili izvrsi usluge u medjunarodnom privrednom prometu i izda sertifikat a druga ugovorna strana se obavezuje da isplati ugovorenu naknadu za obavljenu kontrolu. 0omitent ostvaruje odredjene prednosti putem obavljanja komisionih poslova i to su* nabavljanje robe direktno od velikih proizvodjaca po mnogo nizim cenamaI komitent moze da ima poslovni odnos i sa onim preduzecima sa kojim ne bi javno poslovao itd. 0omisionar ima pravo na proviziju tj.Ova vrsta komisiona je najcesca u praksi. M!'. %ostoje dve vrste ugovora o kontroli* () ugovor o kontroli kolicine i kvaliteta robe ' gde se kontrolor obavezuje da izvrsi kvalitativno i kvantitativno proveravanje robe. 44.2alog moza biti* limitativni' kada komitent zahteva od komisionara strogo pridrzavanje svih bitnih elemenataposla demonstrativni ' kada komitent odredjuje uslove komisionaru koje je on obavezan da ispuni fakultativni ' kada komitent daje slobodu komisionaru u zakljucivanju posla. naknadu koja se utvrdjuje ugovorom tarifom obicajem i pravo na naknadu troskova. 7) kupovni komision ' kada se komisionar obaveze da kupi odredjenu robu za racun komitenta. da posao obavi uredno i prema uputstvima komitenta u zavisnosti od nalogaI komisionar ima obavezu da zakljuci posao sa trecim licem i odgovoran je za izbor treceg licaI prilikom zakljucenja ugovora komisionar ima obavezu da stiti interese svog komitentaI komisionar je duzan da obavesti komitenta o zakljucenju ugovora sa trecim licemI komisionar je duzan da cuva poslovne tajneI da vodi poslovne knjige.Osim robe komisionar moze kupovati i hart. %redmet ugovora je prodaja i kupovina robe hartije od vrednosti investicije prevoz itd. &govor o kontroli robe ima sledece karakteristike* to je ugovor o obavljanju medjunarodnih privrednih i trgovinskih uslugaI strane u ugovoru su privredni subjekti u obliku preduzeca i drustva koja se po pravilu nalaze u dve razlicite drzaveI kontrolna organizacija je strucna organizacija koja kontrolne poslove obavlja u vidu zanimanja. 9) komision u medjunarodnom transportu ' ovo je posebna vrsta komisiona gde komisionar u svoje ime a za racun komitenta zakljucuje ugovor o medjunarodnom prevozu robe sa vozarom. od vrednosti. &govori o komisionu u medjunarodnom poslovnom pravu se najcesce zakljucuju u pismenoj formi zbog lakseg dokazivanja postojanja. .On nastupa u svoje ime a za racun komitenta. 0omisionim poslom se u medjunarodnom prometu roba i usluga bave komisiona preduzeca ali ovaj posao mogu da obavljaju i druga spoljnotrgovinska preduzeca. 0omitent ima obavezu da plati naknadu i plati troskove komisionaru. Ovaj ugovor se zakljucuje na osnovu prethodno upucenog naloga.0omisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se nalaze kod njega ili ako ima ispravu pomocu koje moze da raspolaze sa stvarima.

&govorne strane su komitent i međunarodni špediter. %otpuna međunarodna špedicija je kada međunarodni špediter pored špeditnih poslova preuzme i obavezu međunarodnog prevoza robe. %rivredne funkcije međunarodne špedicije su * prostorna 8 odnosi se na savladavanje udaljenosti između proizvođa#a i potroša#a iz mnogih udaljenih zemaljaI vremenska 8 savladavanje vremnskih razlika između proizvodnje i potrošnjeI kvalitetna 8 sni!avanje troškova na koli#ini robeI kvalitativne kreditne propagandne. UGOVOR O MEđUNARODNOM OTPREMANJU (MEđUNARODNOJ B-!')+). 0ontrolor ima vise obaveza * da izvrsi kontrolu robe ili kontrolu robe sa preuzimanjemna vrema i na nacin na koji je ugovorenoI kontrolor je obavezan da postupa po nalozima komitent i ako utvrdi da je neki od naloga nepravilan treba da upozori komitenta jer u suprotnom odgovara za naknadu steteI on mora da stiti interese komitenta u odnosima prema trecim licimaI on mora da po zavrsetku kontrole izda sertifikat jer se na osnovu njega utvrdjuje da li je trece lice uredno izvrsilo svoju obavezu sto moze biti jako znacajno kod smanjenja cene itd. Vpedicija je samostalna privredna i uslu!na delatnost.)) & ovom ugovoru se obavezuje međunarodni špediter da radi otpreme dopreme određene robe u i iz inostranstva zaklju#i u svoje ime i za ra#un nalogodavca (komitenta) međunarodni ugovor o prevozu i druge ugovore koji su neophodni za izvršenje prevoza robe i da obavi ostale uobi#ajene poslove. 0omitent je obavezan da za taj posao međunarodnom špediteru isplati određenu naknadu. Obaveze međunarodnog špeditera su da primi robu ako prima robu tre$eg lica du!an je da . . 0ontrolor sastavlja isti takav ugovor. &govor o međunarodnoj špediciji se zaklju#uje na osnovu naloga komitenta ili na osnovu ponude špeditera u kome se javljaju slede$i poslovni odnosi* () komitenta i međunarodnog špediteraI 7) međunarodnog špeditera i međunarodnog prevoznikaI 9) komitenat i međunarodnog prevoznika.&govor o medjun. 5itni elementi ugovora o kontroli robe i usluga su predmet* predmet ugovora cena provizija kontrolora. 47. on je adhezioni ugovor koji se sastavlja na bazi opstih uslova poslovanja kontrolnih organizacija. /matra se da je ugovor zakljucen kada je postignuta saglasnost volja kod ugovora o kontroli robe i usluga.birna međunarodna špedicija je ona gde međunarodni špediter vrši istovremeno otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim razli#itim komitentima i to u istom prevoznom sredstvu. &govor o međunarodnoj špediciji spada u neformalne ugovore i ako se u praksi naj#eš$e zaklju#uje u pismenoj formi zbog lakšeg dokazivanja posla. Obaveza narucioca komitenta* da isplati naknadu za obavljenu kontrolu i da naknadi troskove kontrole ako ih je uopste bilo. Ovaj ugovor spada u neformalne ugovore tj. %od unutrašnjom špedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne dr!ave pod međunarodnom špedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe dve ili više dr!ava. I kontrolor ima obavezu da obezbedi robu od zameneI obavezan je da cuva uzorke odredjeno vreme (< meseci)I da izvrsi obracun komitentu. Vpediterska preduze$a upisana u registar mogu obavljati poslove međunarodne špedicije. >rste špedicijeI unutrašnja i međunarodne špedicije. &sluge međunarodne špedicije u jugoslaviji mogu obavljati preduze$a i druga pravna lica koja su upisana u sudski registar za obavljanje međunarodne špedicije. kontroli zakljucuje se tako sto narucilac kontrole zahteva da druga ugovorna strana obavi ugovorenu kontrolu robe obicno u drugoj drzavi i da izda sertifikat za cega se nalogodavac obavezuje da plati odredjenu naknadu. 2epotpuna međunarodna špedicija je gde međunarodni špediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoj klijenta iz jedne u drugu dr!avu ali ne preuzima obavezu da izvrši međunarodni transport robe ve$ sa vozarem zaklju#uje poseban ugovor o međunarodnom prevozu. +akle to je formularni ugovor i zakljucuje se na posebnim formularima. Fiksna međunarodna špedicija je kada komitent pla$a međunarodnom špediteru fiksni iznos koji pokriva proviziju troškove za špediterske usluge kao i vozarinu i ostale transportne troškove. 2aknada se najcesce ugovara u ugovoru o medjunarodnoj kontroli robe i usluga. %redmat ugovora su usluge koje kontrolor treba da izvrsi komitentu vezane za robu.

F3T špediterska transportna potrvda podtvrđuje da je špediter robu primio i da $e isporu#iti u mestu opredeljenja podnosiocu ove potvrde potvrdaGprijema robe uz utvrđivanje prevoznog puta i prevoznog sredstva.zaštiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba ošte$ena. Obaveze komitenta su* () da isplati špediteru naknadu prema ugovoru a ako ugovorom nije predviđena naknada se pla$a prema tarifi ili nekom drugom opštem aktu. UGOVOR O MEđUNARODNOM U:KLADI. :) u slu#aju da je dogovoreno da primalac stvari isplati potra!ivanje međunarodnom špediteru po primalac odbije da to u#ini špediter ima pravo da isplatu nadoknade tra!i od nalogodavca. Međunarodni špediter ima obavezu da pre prijema robe obavi i neke tehni#ke radnjeI sortiranje pakovanje robe i dr. %rilikom prijema robe na šuvanje javno skaldište ima obavezu da deponentu izda skladišnicu. Međunarodni špediter je obavezan da odredi put kojim treba da se izvrši prevoz robe ako to nije u#inio komitent.ko robu smešta i u javno skladište obavezan je i za izbor skladišta. 9) komitent je obavezan da obavesti međunarodno špeditera kada se radi o otpremanju opasnih stvari koje mogu da ugro!avaju sigurnost lica i dobara ili o dragocenostima. Vpediter je u obavezi da zaklju#uje posebne ugovore u interesu komitenta i ugovor o međunarodnom prevozu osiguranju i dr. %oslovima skaldištenja robe bave se profesionalna pravna lica tj. F5O špediterska potvrda je potvrda o prijemu robe kao i postojanju odgovornosti za međunarodnog prevozioca i robu. Obavezan je da izvršava naloge nalogodavca i da štiti njegove interese koa i da ga obaveštava o toku posla. 3arinskim skladištem upravlja preduze$e i drugo pravno lice #iji je predmet poslovanja skladištenje robe. >rste skladišta* () javna skladišta 8 podrazumevaju se skladišne organizacije i pravna lica koja profesionalno obavljaju ovu delatnost i primaju robu bez obzira na vrstu robe na #uvanje svih deponenata. takođe je obavezan da obavesti nalogodavca na nedostatke pakovanja robe. Obavezan je da preda robu primaocu i da obavesti komitetna. Aavna skladišta smeštaju i #uvaju robu deponenata za njegov ra#un ali uz određenu nadoknadu. Međunarodni špediter ima pravo da samostalno istupa i da sam obavlja neke poslove i ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate na otpremanje. . & ovim skaldištima se mo!e smešta uvozna neocarinjena roba doma$a roba doma$a roba ocarinjenja za izvoz. Međunarodni špediter je obavezan da #uva robu sa pa!njom dobrog privrednika sa poja#anom pa!njom. F3" špediterska potvrda predstavlja potvrdu špeditera da je robu primio na otpremu do određenog mesta. :) konsignaciona skladište je zatvoren prostor ili ograđen prostor koje otvara preduze$e i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski promet robe zbog smeštaja uvozne carinske robe u . 7) carinsko skladište predstavlja zatvoreni prostor ili ograđeni pokriveni prostor koji je predviđen za smeštaj carinske robe. 4=.ENJU ROBE &govor u kojem se skladištar obavezuje da primi i #uva određenu robu i da je na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaš$enog lica preda a ostavodavac se obavezuje da za to plati skadištaru određenu naknadu. "azlika između carinskog skladišta i smestišta je što se u carinsko smestište roba vlasnika carinskog smestišta a u carinsko skladište svih komintenata.%rijem robe mo!e da bude realan fakti#ki putem prijema robnih dokumenata. "oba je pod carinskim nadzorom. Obaveza međunarodnog špeditera je da putem zaklju#enja ugovora obezbedi otpremu i dopremu robe iz jedne u drugu zemlju ali da preduzima druge pravne radnje i zaklju#ivanje ugovora o osiguranju međunarodnom prevozu i skladištenju robe. %rivredni subjekti. On je takođe du!an da proveri ambala!u da izvrši korisne radnje. 9) carinsko smestište predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđen prostor koji slu!i za privremeni smaštaj uvozne neocarinjenje robe koja pripada preduze$u ili drugom pravnom licu. 7) međunarodni špediter ima pravo na naknadu nu!nih i korisnih troškova vrlo #esto komitent je obavezan da da određenu akontaciju međunarodnom špediteru kao potrebnu sumu za troškove koji su neophodni za izvršenje ugovora. %rilikom obra#una troškova obavlja se istovremeno i obra#un provizije i troškova međunarodnog špeditera.

=) carinske zone 8 pripradaju carinskom podru#ju Augoslavije. . 5>. &govor je zaklju#en kod skladištar primi robu na uskladištenje. Odustanak od ugovora 8 pošiljalac (putnik) mo!e da odustane od međunarodnog ugovora o prevozu i pre nego što je zapo#eto njegovo izvršenje ali je u tom slu#aju du!an da naknadi štetu koju bi vozar pretrpeo. %ošiljalac je lice koje daje na prevoz određenu robu ili stvar i mo!e da bude fizi#ko ili pravno lice. "oba je pod carinskim nadzorom. /lobodne carinske prodavnice se snabdevaju stranom robom iz konsignacionih skladišta i centralnim skladištima. %rema našem 3arinskom zakonu u carinskoj zoni mo!e da se obavlja utovar istovar uskladištenje neocarinjenje robe koja se uvozi doma$e ocarinjenje i neocarinjenje robe namenjene izvozu. Obaveze međunarodnog skladištenja su i da objavi svoje opšte uslove poslovanja koji #ine sastavni deo ugovora da primi robu na #uvanje i skladištenje pa se skladišta dele na opšta javna skladišta i specijalizovana javna skladišta da robu #uva koa dobar privrednik i da obavesti deponenta za mane robe neispravnu ambala!u zbog kojih mo!e do$i do štete na robi za koju međunarodni skladištar odgovara osim ako štete nisu nastale usled više sile pakovanje robe obavezan je da vodi skladišnu knjigu u koju se upisuju podaci o deponentu robi koja je na skladištenju uslovima pod kojima je robe primljen itd. Međunarodni prevoznik 8 vozar je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. >isina naknade za prevoz ne mo!e biti ugovorena u ve$em iznosu od onog iznosa koji je određen . To je i dvostrani teretni ugovor a predmet ugovora je smeštaj i #uvanje robe osim #uvanje novca hartija od vrednosti dragocenih predmeta. <) slobodne zone prema zakonu o slobodnim zonama one u Augoslaviji predstavljaju sastavni deo teritorije naše zemlje u kojima va!i poseban re!im poslovanja. & carinskoj zoni se primenjuju posebne mere carniskog nadzora otvara se u pomorskoj luci re#nom vazduhoplovnom pristaništu koji su otvoreni za međunarodni javni saobra$aj. "ok za izdavanje robe mo!e da bude određen ugovorom opštim uslovima poslovanja ili trgovinskim obi#ajima.svojini stranih firmi sa kojima je zaklju#ilo ugovor o konsignacionoj prodaji robe na doma$em tr!ištu uz prodaju za devize i pla$anje carine u dinarskom iznosu. Obaveza prevozioca u linskom saobra$aju* du!an je da redovno i uredno odr!ava objavljenu liniju i da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjava uslove koji su određeni opštim uslovima. Opšta karaktreristika ugovora o međunarodnom prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje međunarodnih transportnih usluga odnosno prevozon stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao ugovorne strane osim pošiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe ako je u pitanju prevoz stvari. obavezan je da izda skladišnicu koja predstavlja hartiju od vrednosti kojaima dela priznanicu i varant obavezan je da na zahtev deponenta izda robu. UGOVRI O MEDJUNARODNOM PREVOZU &govori o međunarodnom prevozu se obavezuje međunarodni prevozilac da preveze na određeno mesto do druge dr!ave neko lice ili neku stvar a pošiljalac se obavezuje da za to isplati naknadu međunarodnom prevozilacu' vozarinu prevozninu.) slobodne carinske prodavnice 8 otvaraju se na vazduhoplovnim pristaništima lukama i pristaništima otvrenim za međunarodni saobra$aj kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola i na grani#nim drumskim prelazima. &govor o međunarodnom uskladištenju robe je koncesualan ugovor koji se zaklju#uje saglasnoš$u volja ugovornih strana 8 ostavadavca i skladištara. & praksi se ipak #esto zaklju#uje i na unapred odštampanim obrascima. Međunarodni skladištar ima pravo zaloge dok se roba nalazi kod njega. "oba se proizvodi za izvoz bez pla$anja carine na opremu i repromaterijal i ove zone je u slobodnoj zonu zbog proizvodnje robe koja je namenjema izvozu. Obaveza ostavcavca su* du!an je da međunarodnom skladištaru isplati naknadu za #uvanje robe a visina provizije se određuje ugovorom opštim uslovima poslovanja ili trgovinskim obi#ajima i provizije se pla$a kod preuzimanja robe iz skladišta ali je mogu$e i pla$anje unapred i skladište mo!e da zahteva od ostavodavca da naknadi troškove koji su bili potrebni za #uvanje robe.

"#$%&'#&1 -%!<&*" %&C! " -&1&%:0&. "azlikujemo 7 oblika pomorske plovidbe* slobodna plovidba'to su brodovi koji nemaju vozni red vec lutaju od luke do luke u potrazi za teretom. /matra se da je ugovor o medjunarodnom pomorskom prevozu neformalan. Ovi brodovi obicno prevoze jednolicnu rinfuznu robu brodski prostor se ekonomicnije koristi troskovi vozarine su nizi. %lovidba koja se obavlja u okviru jedne drzave naziva se kabotaza i ona je rezervisana za domacu mornaricu."#$%&'#&1 0&1C)#&<$#&1 (1"9/)1&'$9#&1?<):!(%$#:0&1) -%!<&*" %&C! . U(&<&%) & 1!'. iskcaj robe a za koji se ne placa naknada brodaru zove se stojnica.On za to naplacuje proviziju od vozarine ili u odgovarajucem procentu iz ugovora. ) kod ovih ugovora brodar naplacuje odredjenu vozarinu imaocu tereta. 51. -9&<)'C) &govor o prevozu robe u pomorskoj plovidbi podrazumeva takav ugovor gde se jedna ugovorna strana ' brodar obavezuje da ce izvrsiti prevoz robe pomorskim putem sa mesta ukrcaja do mesta iskrcaja a krcatelj sa obavezuje da ce za to platiti odredjenu naknadu ' vozarinu. prevoza robe u odredjenom vremenskom periodu i za odredjeni put a imaocu tereta da pronadje odgovarajuceg brodara koji moze da izvrsi prevoz robe. . 52.5rodar moze ugovorom da preuzme obavezu ukrcaja ili iskrcaja robe s tim da to mora uraditi u vremenu koje je predvidjeno ugovorom.tarifom. &govori o međunarodnom prevozu imaju veliki ekonomski zna#aj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata a i boljem snabdevanju određenim robama pravnih i fizi#kih lica. 0ad krcatelj i primalac ne uspeju da izvrse ukrcaj u predvidjenom vremenu nastupaju prekostojnice.>reme u kojem ima izvrsiti ukrcaj tj.>rste ugovora* ugovor o medjunarodnom plovidbenom poslu' gde se brodar obavezuje da za narucioca obavi uslugu transporta ugovor o medjunarodnom carteru' gde se brodar obavezuje o prevozu robe i to celim brodom jednim delim broda ili odredjenim brodskim prostorom a narucilac se obavezuje da zato plati zakupninu za brod. Obaveze brodara'priprema slobodnog broda za plovidbu primanje robe radi prevoza kad god ima raspoloziv prostor na brodu davanje garanije o sposobnosti broda za plovidbu klasu broda i nosivost. U(&<&%) & 1!'. linijska plovidba' to su brodovi sa voznim redom povezuju luke veceg opsega i koje imaju razvijenu industriju tako da u takvim lukama imaju obezbedjen teret za krcanje.5itni elementi ugovora su* ugovorne strane (brodar i krcatelj) predmet ugovora i vozarina. Obaveza primaoca ' da vrati teretnicu brodaru da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ukoliko nije drugacije predvidjeno ugovorom.0od brodskog ugovora javljaju se odredjeni podoblici* ugovor o najmu broda u celosti o zakupu broda bez posade i opreme vremanski cartar podcarter brodarski ugovor na putovanje.5rodar je duzan da izda prevoznu ispravu' terertnicu konosman i na taj nacin potvdi prijem robe na brod. On ne odgovara za stete koje bi nastale usled vise sile ratnih dogadjaja pomorske nezgode pozar i iz bilo kojih drugih razloga koje ne poticu iz krivice brodara. Odgovornost brodara' on odgovara za svako ostecenje gubitak ili manjak robe koju je primio na medjunarodni prevoz sve do njene predaje. %omorski agent' pomaze brodaru u pronalazenju tereta tj. Obaveza krcatelja' predaja robe na prevoz ukrcaj robe pruzanje podataka brodaru placanje vozarine. Oucki agent'obavlja u ime i za racun brodara sve poslove u vezi sa *prihvatanjem i otpremanjem brodova u vezi pripreme broda za ukrcavanje i istovar robe obavljanje zdravstvene i veterinarske kontrole robe carinske kontrole itd.

%ostoji vise oblika odgovornosti organizatora medjunarodnog kombinovanog prevoza i to* ' jedinstvena odgovornost'organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti koja su propisana za pojedinacne vozare.Tako da se shodno 0onvenciji &2 organizator multimodalnog prevoza smatra odgovornim za stetu usled gubitka ili ostecenja robe a njegova odgovornost moze se ograniciti na iznos koji ne prelazi E7C obracunskih jedinica. 0onvencija predvidja i postupak prigovora i tuzbe tj. & slucaju da prevozilac odbije da potpise zapisnik o utvrdjenom stanju primalac je tada obavezan da stavi pismene prigovore na gubitak i ostecenje robe. Tako se ugovor smatra zaklju#enim kada stranke ugovornice postignu saglasnost bilo nakoji na#in o bitnim elementima ugovora. 53. Aedan pravni odnos postoji između davaoca i korisnika usluge i drugi između davaoca usluge i nekog tre$eg lica.Ovde organizator nadoknadjuje stetu tacno u obimu u kojem se on moze regresirati od prevozioca. 0ao davalac turisti#ke usluge pojavljuje se preduze$e ili društvo koje obavlja ovakvu delatnost za koju su registrovani kod nadle!nog suda. 0od svih turisti#kih usluga sa inostranstvom u velikom broju slu#aja postoje dva pravna osnova. UGOVOR (POSLOVI) O TURISTI8KIM USLUGAMA SA INOSTRANSTVOM %ojam ugovora 8 pod ovim ugovorima se smatraju oni ugovori gde se jedna ugovorna strana (davalac turisti#ke usluge) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (korisniku usluge) da određenu vrstu usluge s tim što korisnik preuzima obavezu da davaocu turisti#ke usluge plati ugovorenu naknadu. 0ao strane u ugovoru javljaju se davalac i korisnik turisti#ke usluge sa inostranstvom. & našoj zemlji ugostiteljske i turisti#ke usluge spadaju u red usluga u spoljnotrgovinskom prometu i njih obavlja preduze$e i drugo pravno lice koje je upisano u sudski registar za obavljanje turisti#kih poslova sa inostranstvom.Ovde je tesko utvrditi gde je steta nastala. 0ada se radi o nevidljivim nedostacima na robi prigovori se mogu staviti u roku od < dana od dana prijema robe a vidljivi nedostaci prijavljuju se prvog dana. %rema 0onvenciji &2 o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe regulise se i gubitak robe te se smatra da ako roba nije isporucena u roku od EC dana od dana kada jke trebala biti isporucena smatra se izgubljenom. prilikom prijema robe od prevozioca primalac moze da postupi na dva nacina.0ombinovani prevoz je daleko ekonomicniji racionalniji brzi i sigirniji a pri tom se koriste i savremena transportna sredstva kao sto su* kontejneri palete R"o'"oR(roll'on'roll'of) R Oo'OoR( lift'on'lift'off ) itd. (. . +a zajedno sa vozarom utvrdi stanje robe posle obavljenog prevoza i sacini zapisnik 7. Ovi ugovori spadaju u red neformalnih ugovora. ' mrezasta odgovornost ' organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca na cijem je delu puta steta nastala.Ovo je posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze odredjenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme sa najmanje dva prevoza sa jedinstvenom ispravom i odgovornoscu a narucilac se obavezuje da za to plati odredjenu prevozninu. %rema tre$em licu davalac turisti#ke usluge mo!e da istupa * u svoje ime i za svoj ra#un (posrednik) u tuđe ime i za tuđ ra#un (zastupnik) ili u svoje ime i za ra#un korisnika usluge (komisionar). ' mesovita odgovornost ' predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti prema kojem ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala steta primenjivao bi se sistem mrezaste odgovornosti a ukoliko se to ne bi moglo uciniti primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti organizatora kombinovanog prevoza. & međunarodnom turisti#kom prometu ovi se ugovori zaklju#uju u pismenoj formi iz razloga ne samo lakšeg dokazivanja i njegove sadr!ine nego i iz razloga kontrole od strane dr!avnih organa.

sezone) stavi na raspolaganje turisti#koj agenciji određeni broj le!ajeva u nekom objektu i pru!i ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj određenu proviziju a ova se obavezuje da $e ih popuniti odnosno da obavesti u određenom roku ugostitelja kada nije u mogu$nosti da to u#ini i da za pru!anje usluga plati cenu za anga!ovanje i koriš$enje hotelskih kapaciteta. %ostoji više vrsta ovakvih ugovora i to*  Međ. turist. ugovor o alotmanu) 8 zaklju#uje se između turisti#kih agencija i ugostiteljskih organizacija..akljucenje ugovora ' ugovor o osiguranju je konsesualni ugovor tako da se moze zakljuciti i bez posebne forme. Ova naknada je određena sporazumom ugovornih strana. &govor o organizovanju putovanja 8 se zaklju#uje između turisti#ke agencije i putnika i tu se razlikuju dva ugovora* (. %od osiguravacem podrazumeva se osiguravajuca organizacija a ugovarac osiguranja je lice koje je ugovorilo osiguranje i koje se obavezalo na placanje premije osiguranja. & praksi se zakljucuje pismenim putemuz izdavanje polise osiguranja. . odredjenom licu ( osiguraniku ) naknaditi stetu do odredjene visine koja nastane na robi ili licima (predmetu osiguranja) a koja se dogodi usled ugovorom predvidjenih uzroka. &govor o osiguranju se raskida i od momenta raskidanja deluje u buducnosti. 4lementi ugovora o medjunarodnom osiguranju* a) "(&<&%#! :/%$#! :"F &:)("%$+ ) "(&<$%$+ &:)("%$#. Aedna od karakteristika ovog ugovora je i njegova trajnost sto znaci da ugovor traje duze vremena sve dok je osigurac u obavezi da naknadi stetu.  54. & praksi se moze dogoditi da se umesto polise izda sertifikat koji sadrzi samo osnovne podatke o uslovima pod kojim se osiguranje obavlja. . & polisi ili listi pokrica koju ozdaje osiguravac osigurac moraju biti navedeni* ugovorne strane osigurano lice rizik obuhvacen osiguranjem trajanje osiguranj suma osiguranja period pokrica datum izdavanja polise potpisi ugovornih strana."#$%&'#) "(&<&% & &:)("%$#. &govorom se ugostitelj obavezuje da u toku određenog vremena (npr. M!'.ko se ovaj ugovor izmeni ili dopuni pravi se dodatak polisi osioguranja(aneks)." &govor o osiguranju je takav ugovor na osnovu kojeg se jedna ugovorna strana ( osiguravac osiguralac osiguratelj) uz naplatu odredjene cena ( premije osiguranja) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (saosiguracu ugovaracu) tj. putovanju (gde se posrednik obavezujeda u ime i za ra#un putnika zaklju#i bilo ugovor organizovanju međ putovanja bilo ugovor o izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje omogu$uju da se ostvari neko međ. &govor o alotmanu se zaklju#uje pismeno i to na određeni vremenski period. & nasem pravu ugovor je zakljucen kad ugovaraci' osigurac i ugovarac osiguranja potpisu polisu osiguranja ili listu pokrica. putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od* prevoza boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu cenu) i 7. ugovor o anga!ovanju ugostiteljskih kapaciteta (međ.0ao predmet ovog ugovora mogu se pojaviti na primer* ugostiteljske usluge turisti#ko' agencijske usluge organizovanje turisti#kih putovanja i izleta organizovanje posete kulturnim sportskim privrednim ili drugim priredbama itd. %od cenom se podrazumeva naknada za pru!anje turisti#ke usluge koju korisnik turisti#ke usluge pla$a davaocu usluge.Mogu se pojaviti jos i korisnik osiguranja i osigurano lice.& nasem pravu dana je definicija ugovora o osiguranju koja se odnosi i na imovinska osiguranja i osiguranja lica i prema kojoj se ugovarac osiguranja obavezuje da plati odredjeni iznos organizaciji za osiguranje a takodje se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj isplati osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu.posredni#ki ugovor o međ.$. putovanje ili boravak a putnik se obavezuje da za to plati određenu naknadu).ugovor o organizovanju putovanja (gde se organizator međ.

$ ' je najveci moguci novcani iznos naknade koji trba da bude isplacen osiguraniku kad nastupi osigurani slucaj.$ &:)("%$#. f) -%!1).$ ' podrazumeva rizik koji preti nekoj imovini ili licu koji je pokriven ugovorom o medjunarodnom osiguranju. c) -%!'1!/ &:)("%$#. građenju smatra se ugovor o delu kojim se izvođa# ( građevinar izvođa# radova ) obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određeni građevinski objekat odnosno da izvrši neke građevinske radove na ve$ postoje$em objektu ili iznrši neke druge građevinske radove a naru#ilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu.$ ' se pojavljuje kada je osiguranje ugovoreno za neko trece lice &:)("%$#& 9)+! ' je ono lice kojem se moze dogoditi odredjeni rizik zbog cijih posledica sa zakljucuje osiguranje. >rste medjunarodnog osiguranja* () medjunarodno transportno osiguranje gde razlikujemo* ' medjunarodno osiguranje robe' cargo osiguranje robe' podrazumeva se osiguranje robe i prtljaga koja se prevozi u pojedinim vidovima medjunarodnog transporta na osnovu ugovora o medjunarodnom prevozuI ' medjunarodno osiguranje prevoznih sredstava( kasko osiguranje) obuhvata osiguranje pomorskih brodova recnih brodova i drugih objekata u medjunarodnim vodama. &govor o građenju mora biti zaklju#en u pismenoj formi. 55. & praksi se javlja više vrsta ovakvih ugovora i to* . %restanak ugovora o osiguranju* najcesce prestaje ispunjenjem protekom ugovorenog roka ako je zakljucen na odredjeno vreme sporazumnim raskidom.$ ' je novcani iznos koju osiguranik placa osiguravacu unapred prilikom zakljucenja ugovora ili na rate. 7) medjunarodno osiguranje robe u pomorskom transportu' osiguranje robe kod vecine zemalja spada u dobrovoljno osiguranje 9) osiguranje imovine lica i osiguranje od odgovornosti ' osiguranje imovine je osiguranje stvari i prava koji cine imovinu jednog lica ' osiguranje lica je osiguranje zivota i od nesrecnog slucaja ' osiguranje od odgovornosti' postoji u slucaju kada se neko lice osigura od odgovornosti za stetu koja moze da nastane od opasnih stvari ili delatnosti :) dobrovoljno i obavezno osiguranje ' obavezno osiguranje je ono gde su osiguranici obavezni da zakljuce ugovor o osiguranju jer ih na to tera zakon ( osiguraje putnika u medjunarodnom javnom prevozu ) ' dobrovoljno osiguranje ' nije obavezno ( osiguranje imovine osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti Obaveze osiguravaca* obavljanje opstih uslova osiguranja izdavanje polise osiguranja isplata naknade iz osiguranja Obaveze ugovaraca osiguranja* obaveza prijavljivanja osiguravacu svih okolnosti koje su bitne za ocenu rizika cuvanje predmeta osiguranja placanje premije od medjunarodnog osiguranja obavestenje o promenjenim okolnostima spasavanje osigurane stvari u cilju otklanjanja steten ili smanjenja stete prijavljivanje nastale stete istog dana kada je saznao. d) &:)("%$#) :9"+$. ' buduci neizvestan dogadjaj koji je nezavisan od volje ugovornih strana i koji je predvidjen ovim ugovorom i koji treba da nastupi da bi osiguravac imao obavezu da naknadi stetu. e) &:)("%$#$ :"1$ )9) :"1$ &:)("%$#. UGOVOR O MEĐUNARODNOM GRAĐENJU &govorom o međ.b) 0&%):#)0 &:)("%$#.Osigurana suma ne moze da predje vrednost osigurane imovine a kod licnog osiguranja ona je predvidjena ugovorom.

0ao ugovorne strane pojavljuju se investitor ( naru#ilac radova ) i izvođa# radova.) Medjunarodni ugovor o stranim ulaganjima ' . &govor o građenju mora da bude zaklju#en u pismenij formi. .akonom se predvidja da su ugovaraci duzni da autentican tekst ugovora o ulaganju na srpskom jeziku kao i izmene i dopune prijave /aveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom u roku od 9C dana od dana potpisivanja. . M!'.)1$ ) 0&#+!:). / tim u vezi se razlikuju tri faze* a) tehni#ki pregled objekta i izdavanje dozvole za njegovu redovnu upotrebuIb) kolaudacija (primopredaja objekta između izvođa#a radova i investitora)I c) super kolaudacija. Međunarodni ugovor o građenju u širem smislu re#i 8 podrazumeva sve investicione radove pri izgradnji nekog objekta kao jedinstvene celine.akonom o stranim ulaganjima restriktivno su predvidjene odredjene oblasti kao sto su* proizvodnja i promet oruzja javno informisanje sistem veza kao i na podrucjima koja su odredjena kao zabranjene zone u kojima strano lice ne moze samo ili sa drugim licem osnivati preduzece. poslovi koji su predmet ugovoraIvrsta i visina ulogaInacin raspodele dobiti i pokrica gubitkaItrajanje ugovoraInacin vracanja ulogaIupravljanje poslovanjaIuslovi i nacin raskida ugovoraIresavanje sporova itd. )nvestitor ( naru#ilac ) radova ima više obaveza i to* jedna vrsta obaveza proisti#e iz zakonskih propisa a druga nastaje iz ugovora. 0ao ugovorne strane pojavljuju se domaci i strani ulagaci.&log stranog lica moze biti u devizama uslugama stvarima .."#$%&'#) "(&<&% & :/%$#)1 "9$($#. )n!enjering 8 predstavlja poseban ugovor kojim se jedna ugovorna strana'in!enjering organizacija obavezuje da izradi i preda investicioni program i tehni#ku dokumentaciju prenese pravo koriš$enja tehni#kih znanja i iskustava organizacije i rukovodi poslovima pusti u probni pogon i pogon #itav objekat a druga strana naru#ilac ( investitor ) se obavezuje da za to plati određenu naknadu. +a bi došlo do zaklju#enja ugovora potrebno je da se ispune niz zakonskih uslova. vođenje knjiga. Ta#nije obaveze naru#ioca su* (. Međunarodni ugovor o građenju sa klauzolom Ypod klju#emY Yklju# u rukeY ' kod ovog ugovora građevinar izvođa# međ.akon o stranim ulaganjima predvideo je da strana lica radi obavljanja delatnosti u nasoj zemlji mogu pod uslovima reciprociteta ulagati sredstva u preduzeca i druge oblike organizovaja u cilju obavljanja delatnosti kao i osnivati preduzeca. & pravnoj teoriji se smatra da su bitni elementi ugovora o građenju* ugovorna strane predmet ugovora i cena gradnje. radova preuzima na sebe brigu o izgradnji celokupnog objekta a po završetku gradnje predaje klju#eve investitoru ( naru#iocu ) što simboli#no ozna#ava ipredaju objekta. :. Tako investitor mora da izvrši obe ove vrste obaveza iz ugovora pri zaklju#enju konkretnog ugovora o gradnji. 53. & toku primopredaje izgrađenog međunarodnog objekta i njegovog stavljanja u funkciju u#estvuju ne samo ugovorne strane nego i organi društvene zajednice. obavljanje nadzora nad izvođenjem radova . &govor o međ. građenju je dvostrano obavezan i teretan ugovor jer obe ugovorne strane i izvođa# radova i naru#ilac imaju prava i obaveze. pribavljanje građevinske dozvole :. /adrzina ugovora* oznacenje ugovornih stranaIoznacenje preduzeca u koje se ulaze i koje vodi poslove za racun ugovorenih stranaIciljevi tj. pla$anje cene građenja 7. Obaveze izvođa#a međunarodnih radova su* () izvršenje pripremnih radnji 7) izgradnja objekta 9) garancija za izvedene radove. 9. izrada investicionog programa 9.(. Međunarodni ugovor o građenju u u!em smislu re#i 8 isti ugovor predviđa izvođenje građevinskih monta!nih građevinsko'zanatskih i drugih građevinskih radova koji su povezani sa ovim radovimaI 7. 0ao strano lice pojavljuje se pravno lice sa sedistem u inostranstvu i fizicko lice sa boravistem u inostranstvu. &govor o stranom ulaganju je dvostrano obavezan teretan formala pismen.

)nostrani menadzer tj.&koliko je ugovor zakljucen na odredjeno vreme a standardno vreme je 9'. god..%od rukovodjenjem preduzeca se smatra planiranje organizovanje kontrola i vodjstvo. Medjunarodni ugovor o koncesiji ' nas . ugovor se moze produziti."adi se o obavezama kao sto su* da izgradi odredjene objekte da eWploatise prirodno bogatstvo da izgradi puteve i infrastrukturu da plati naknadu drzavi itd. &govor moze da zakljuci menadzer sa vlasnikom preduzeca ili sa samim preduzecem.%o dobijanju koncesije koncesionar osniva preduzece za obavljanje delatnosti koja je predmet koncesije u skladu sa /aveznim propisima./trano lice moze dobiti koncesiju u trajanju od 9C godina. operator preuzima kompletnu menadzersku odgovornost za vodjenje poslova. >rlo cesto primalac koncesije po ugovoru na koncesiju preuzima obavezejer se radi o dvostranom teretnom ugovoru.& ovaj poslovni odnos su ukljucena tri lica* vlasnik preduzeca koji je u poteskocamaI menadzer operator ' to je najcesce pravno lice specijalizovano za ove delatnostiIpreduzece.& ugovoru se predvidja i trajanje ugovora osim u slucaju da zakljucen na odredjeno vreme. M!'.& taj rok se ne racuna vreme neophodno za obavljanje pripremnih radnji na nekom objektu.akona o stranim ulaganjima iz (EE< god.%redmet medjunarodnog ugovora o menadzmentu je vodjenje poslova i rukovodjenje preduzeca koje je u teskocama.&govorne strane su* koncedent' davalac koncesije koncesionar'primalac koncesije.&govor sadrzi i odredbe o predmetu ugovora vremanskom trajanju ugovora pravima i obavezama menadzera pravima i obavezama pravnog lica njihovim odgovornostima ciljevima raskidu ugovora.akon o stranim ulaganjima predvidja mogucnost da strano lice moze dobiti dozvolu(koncesiju) radi koriscenja privrednog bogatstva ili dobra ili za obavljanje delatnosti od javnog interesa u nasoj zemlji.0oncesija se daje pod uslovom da se obavljenim delatnostima obezbedjuje odrzavanje tehnicko' tehnoloskog jedinstva sistema njegovo efikasno funkcionisanje racionalno upravljanje i da se ne ugrozava zivotna sredina."#$%&'#) "(&<&% & 1!#$'*1!#/" Ovo je ugovor kojim se upravljanje i rukovodjenje pravnim licem preduzecem poverava nekom drugom obicno inostranom pravnom licu ili preduzecu uz odredjenu naknadu a na osnovu utvrdjenih kriterijuma. /porove koji nastaju resava nadlezni /ud u /"A kad ugovorom nije drugacije odredjeno. Takodje strano lice moze da izgradi ili rekonstruise objekat postrojenje ili pogon.akljucenje medjunarodnog ugovora o koncesiji vrse >lade i koncesionar. +rzava odnosno neki drzavni organ se pojavljuje u ulozi davaoca koncesije a u ulozi primaoca pojavljuju se pravna lica koja ispunjavaju uslove za dobijanje koncesije. /trani ulagaci imaju jednak i ravnopravan polozaj u pogledu prava i odgovornosti na jugoslovenskom trzistu sa domacim privrednim subjektima( princip nacionalnog tretmana stranog lica).Medjunarodni ugovor o menadzmentu ima i elemente medjunarodnog ugovora o uslugama elemente ugovora o statusnom regulisanju itd. 54.imovinskim pravima hartijama od vrednosti i dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo. predvidjeno je da ugovor o koncesiji sadrzi sledece odredbe* ugovorne strane predmet koncesije i vreme trajanja pripremnih radnji vrema trajanja koncesije uslovi koriscenja nacin i rok obezbedjivanja sredstava za finansiranje naknada za koriscenje prava i obaveze uslovi raskida ugovora nacin resavanja sporova.+o prestanka ugovora o koncesiji moze doci i istekom roka raskidom ugovora otkazom jedne od ugovornih strana usled vise sile./a usvojenim izmenama i dopunama .Menadzer ovim ugovorom stice upravljacka prava a za obavljanje ugovornih obaveza dobija naknadu ali ima i pravo ucesca u kapitalu tog preduzeca osim ako ugovorom nije drugacije predvidjeno. . .ko je u pitanju javno preduzece koje je u teskocama onda menadzer stupa u poslovni odnos i sa drzavom.&govor o medjunarodnim hotelskim uslugama o menadzmentu se zakljucuje na duzi period od (C'7C godina. /porovi koji nastaju po osnovu stranih ulaganja resava nadlezni sud ili ugovorena arbitraza.

) 8 takav pravni posao kod kojeg ugovorni partneri (kooperanti) koji se nalaze u dve razli#ite dr!ave obezbeđuju tehni#ki tehnološki energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koja je predmet kooperacije.oznake proizvoda knoZ'hoZ. & predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava intelektualne svojine (patent model uzorak !ig geogr.atim da garantuje za tehni#ka svojstva itd. Ovaj ugovor daje niz pogodnosti za obe ugovorne strane. +o raskida ugovora moze doci i ako je u ugovoru predvidjena mogucnost prestanka ugovora usled nepostignutih rezultata u poslovanju a koja su odredjena u ugovoru.Menadzment kompanije i menadzeri po pravilu ne prihvataju odgovornost za posredne stete i gubitak tako da je vlasnik preduzeca u poziciji da odgovara za finansijske rezultate. 0&&-!%$+)..).. M!đ"#$%&'#) "(&<&% & '"(&%&č#&.Menadzer ostvaruje novi profit bez angazovanja sopstvenih finansijskih sredstava. Obaveza je da ugovorni partneri iz ugovora o međ. MEĐUNARODNI UGOVORI O VIBIM OBLI IMA PRIVREDNE SARADNJE M!đ"#$%&'#) "(&<&% & /%$#:2!%" /!G#&9&(). . .ko je menadzer namerno prouzrokovao stetu on odgovara za nju. korisniku tehnologije a koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu. Ovakav ugovor spada u dvostrano pravne teretne i komutativne ugovore ugovore sa trajnim prestacijama ugovore intuitu personae kao i formalne ugovore.! (licenca) 8 ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno iskoriš$avanje prava intelektualne svojine kao i nezašti$enih prava zajedno sa opremom i odgovaraju$im tehnološkim procesima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehni#ku pomo$'određenomprivrednom subjektu tj. Takodje do prestanka ugovora moze doci i iz drugih razloga* otkazom jedne ugovorne strane stecajem i likvidacijom jedne od ugovornih strana.)z tog razloga prilikom sklapanja ugovora o menadzmentu vlasnik preduzeca zahteva da menadzer snosi odgovornost srazmerno ovlascenjima u poslovanju preduzeca tako da se deo finansijskog rizika prenosi na menadzera. Od obaveza korisnika tehnologije osnovna je da predmet ugovora iskoriš$ava na ugovoreni na#in u ugovorenom roku i u ugovorenim granicamaI obaveza korisnika je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju itd.a vlasnika preduzeca to su* poboljsanje upravljanja i rukovodjenja preduzecaI uspesno poslovanje i ostvarivanje veceg profita.Menadzer je duzan da obavlja poslove sa paznjom dobrog privrednika da izvestava vlasnike preduzeca o obavljanju posla da cuva pouzdane informacije o radu preduzeca itd. dugoro#noj proizvodnoj kooperaciji isti ugovor kao i njegove izmene i dopune podnesu nadle!nom saveznom organu u roku od 9C dana od dana njegovog zaklju#enja ili od dana njihovih izmena i dopuna u originalu i overenom prevodu sa specifikacijom robe koja se izvozi i uvozi i to zbirno i po godinama za vreme trajanja ugovora u cilju dobijanja odobrenja. >lasnik preduzeca je obavezan da olaksa izvrsavanje aktivnosti i svih obaveza iz ugovora kao i da obezbedi pocetna obrtna sredstva za poslovanje. %ostoji bazicna i podsticajna naknada. Aedna od osnovnih obaveza davaoca tehnologije je da preda predmet međ. 5azicna naknada se utvrdjuje u fiksnom iznosu a podsticajna naknada se odredjuje na bazi dobiti i sluzi za motivisanje menadzera. 57. -%&)*<&'#&.Menadzment naknada je naknada koju daje vlasnik preduzeca u krizi stranom menadzeru koja pokriva troskove menadzera ali predstavlja i deo njegovog profita.%o medjunarodnom ugovoru o menadzmentu operator preuzima odgovornost za usmeravanje i osposobljavanje osoblja u obavljanju poslova u preduzecu..&govor se moze raskinuti sporazumom obe ugovorne strane. . ugovora u cilju iskoriš$avanja korisniku tehnologije a u određenom roku i uz svu potrebnudokumentaciju.Menadzer moze po osnovu ugovora da angazuje tim eksperata kako bi se postigli predvidjeni ciljevi.

M!đ"#$%&'#) "(&<&% & 2%$#. ugovor o forfetingu je aleatoran pravni posao i to iz razloga što banka kod preuzimanja potra!ivanja ulaziu rizik da li $e isto potra!ivanje mo$i da realizuje od tre$eg lica. Obaveze primaoca franšizinga* odnose se na spoljni i unutrašnji izgled sedišta (radnje)I uz ime davaoca upotrebljava i svoju firmuI mora da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalac franšizinga. Ovim ugovorom se smatra poseban oblik neimenovanog ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da $e obavljati sukcesivno isporuku roba i pru!ati određene usluge prenose$i svoja znanja i iskustva (knoZ'hoZ) u poslovanju na primaoca franšizinga koji se obavezuje da za to plati određenu naknadu a koji se po pravilu nalaze u dve razli#ite zemlje. %ostoje dve vrste franšizinga* (. investicioni lizing pokretnih i nepokretnih stvari koriš$enih stvariI . Ovaj ugovor ima poseban zna#aj sa gledišta davaoca franšizinga jer se putem njega omogu$uje pove$ani promet roba i usluga osvajanje novih tr!išta i pove$anja dobiti. prometni (ima se u vidu plasman robe proizvoda krajnjem korisniku gde se zaklju#uju dva ugovora) 7. %ostoje više oblika prenosa potra!ivanja* a) prenos potra!ivanja cesijomI b) forfetiranje po osnovu otkupa meniceI c) prenos komitentovih prava na banku putem dokumentarnog akreditiva. >rste međ. +akle predmet ovog ugovora je uvek neko potra!ivanje sa dugoro#nim dospe$em. 3oca'3ola).lizing potrošnih dobara međ. %ri zaklju#enju ugovora banka ceni sve rizike od kojih zavisi naplata potra$ivanja od tre$eg lica. 5anka primalac toga potra!ivanja snosi rizik u slu#aju da ono ne bude napla$eno od tre$eg lica. Obaveze davaoca franšize* ustupanje prava isklju#ive prodaje robe i vršenja uslugeI obaveza ustupanja upotrebe robnog i uslu!nog !iga ustupanje prava upotrebe firme ustupanje knoZ'hoZ itd. M!đ"#$%&'#) "(&<&% & 9)*)#(" 8 nije regulisan materijalno'pravnim odredbama u doma$em pravu. >elikije zna#aj ovog ugovora je u privredi jer se pomo$u njega omogu$ava nabavljanje savremene opreme. %ošto se radi o međ.)*)#(" 8 izraz YfranšizingY poti#e od engl. 2egativna obaveza* ne sme da pravi diskriminaciju između primaoca franšize. %ored osnovnih ovaj ugovor sadr!i i druge elemente* cena vreme po#etka proizvodnje odredbe o zajedni#kom programu razvoja odredbe o osvajanju proizvodnje vreme po#etka isporuke sastavnih delova specifikacija sastavnih delova valuta i na#in pla$anja itd. lizing poslova prema osobinama* međ.re#i' franchising' koja ozna#ava sistem poslovnih odnosa (koji se zaklju#uju ugovorom o franšizingu).Ovaj ugovor je posebno zna#ajan kada se radi o kooperaciji doma$ih preduze$a sa inostranim pravnim subjektima koji omogu$ava ve$u privrednu saradnju ve$i obim proizvodnje kvalitetniju proizvodnju kao i ve$i devizni prihod iz inostranstva. Ovaj ugovor je slo!en pravni posao izaklju#uje se intuitu personae između banke i ban#inog komintenta a u cilju ostvarivanjaodređenog potra!ivanja od tre$eg lica gde je na banku takvo potra$ivanje preneo ban#in klijent. Međ. M!đ"#$%&'#) "(&<&% & 2&%2!/)#(" 8 banka (forfeter) iz jedne zemlje preuzima od svog klijenta komitenta iz druge zemlje potra!ivanja koje on ima prema tre$em licu i istovremeno se odri#e prava da postavlja regresivni zahtev u slu#aju da isto potra!ivanje ostane nepla$eno a komitent'klijent je obavezan da banci preda odgovaraju$e isprave o dugu da joj isplati eskontnu kamatu troškove i proviziju. ugovorom o lizingu smatra se posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana'davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar na koriš$enje i da obavi određene radnje u vezi iskoriš$avanja takve stvari drugoj ugovornoj strani'primaocu lizinga koja se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu naknadu (zakupninu). ugovoru ove dve strane se nalaze urazli#itim dr!avama. /am naziv ugovor je dobio od engleske re#i Y to leaseY što u prevodu zna#i zakupiti. proizvodni (davalac franšizinga ustupa primaocu ne samo pravo plasmana robe ve$ i pravo delimi#ne proizvodnje (npr. Međ.

Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije se razlikuje i od ugovora o ortakluku iz razloga sto kod ortakluka ugovorne strane' ortaci imaju zajednicki cilj a kod ugovora o transferu tehnologije svaka ugovorna strana ima svoj cilj. koncern lizing proizvođa#ki lizing međ.&govor o pribavljanju patenata znanja i iskustva mora da sadrzi* obavezu davaoca patenta znanja i iskustva da ce primenom doci do ugovorenog kvalitetaI obavezu davaoca patenta znanja i iskustva da njihovo koriscenje nije stetno za zdravlje i zivit ljudi i zivotnu sredinuI klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povredjuju prava trecih lica.akon predvidja da se ovakav ugovor mora prijaviti nadleznom /aveznom organu u roku od 9C dana od dana potpisivanja i smatra se punovaznim tek od dana upisa u registar koji vodi nadlezni savezni organ. >rste ugovora o transferu tehnologije' prema vremenu dele se na vremenski ogranicene i neogranicene ugovore o transferu tehnologije.. proizvodno'finansijski lizing Ysale'and'lease backY. &govorne strane mogu zakljuciti ugovor svojom voljom na odredjeno vreme ili na neodredjeno vreme. 2$0/&%)#(" 8 to je takav kreditni bankarski posao kojim se ban#in klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postoje$a ili budu$a potra!ivanja iz ugovora o međ. vršenja usluge zaklju#enih sa kupcem korisnikom usluga a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potra!ivanja kao i da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge. faktoringu* (.lizinga razlikujemo* lizing preko lizing društva međ. & predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto su* patent model uzorak zig znanje iskustvo kao i nezasticeno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zasticenih i nezasticenih prava. 5=. pravi i kvazi faktoring (pravim faktoringom se obavljaju funkcije* refinansiranje potra!ivanja obezbeđenja pla$anja i pru!anja stru#nih usluga u vezi sa plasmanom robe i naplate ceneI kvazi faktoringom banka' faktor obavlja jednu ili dve od navedenih funkcija). zatvoreni ili skriveni faktoring (izvoznik prodaje banci'faktoru robu za gotovinu i banka se u svojstvu prikrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit (povoljnije za banku'nepovoljno za izvoznika))I 9."#$%&'#) "(&<&% & /%$#:2!%" /!G#&9&(). prodaji robe međ. faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potra!ivanje koje ima prema kupcu s tim što je du!an da o tom prenosu potra!ivanja izvesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci'faktoru)I 7. Osobine ugovora* medjunarodni ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije. Obaveze korisnika je da pla$a lizing naknadu (zakupninu) u skladu sa međ. >rste ugovora o međ.&govor o medjunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome sto je ovaj prvi licnog karaktera a drugi nije.%redmet zakupa se vraca sopstveniku po isteku ugovora a kod medjunarodnog transfera tehnologije to je po pravilu nemoguce. %ored pismenog zakljucivanja ovog ugovora isti . %ismena forma je bitan uslov.otvoreni međ. U(&<&% & 1!đ. Ovakva delatnost banke'faktora je u funkciji br!eg prometa roba i usluga što direktno uti#e i na pove$anje proizvodnje. M!'. /ledece podela je prema .%odela međ. &govor o transferu tehnoligije moze biti ogranicen na prostor ' teritoriju ili da takvo ogranicenje ne postoji.! Medjunarodni ugovor o transferu tehnologije predsavlja ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno iskoriscavanje prava intelektualne svojine kao i nezasticenih prava zajedno sa opremom i tehnoloskim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehnicku pomoc i to korisniku tehnologije a koji se obavezuje da za to plati naknadu. ugovorom o lizinguI iskoriš$avanje lizing objekta na ugovoreni na#in i u skladu sa njegovom namenom. Obaveze davaoca bi bile ustupanje stvari opreme korisniku lizinga na koriš$enje (u nekoj drugoj zemlji) a uz pla$anje određene cene zakupaI kao i obaveza odr!avanja i servisiranja objekta lizinga zamene istrošenih stvari ili zamene usled grešaka u konstrukciji.lizinga prema du!ini trajanja ugovora* kratkoro#ni i dugoro#niI /hodno polo!aju davaoca međ.

akon o spoljnotrgovinskom poslovanju predvidja da preduzece i drugo pravno lice u okviru svoje proizvodne delatnosti moze sa stranim licem proizvodjacem da zakljuci ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu odobrenja od nadleznog saveznog organa. Obaveza je da ugovorni partneri ako ima dopuna i izmena iz ovog ugovora podnesu nadleznom saveznom ogranu u roku od 9C dana od dana njegovog zakljucenja. 3>.Takodje to je ugovor sa trajnim prestacijama.Oblici placanja naknade utvrdjuju se ugovorom. +o bi ugovor bio odobren od nadleznog saveznog organa potrebno je da se ispune cetri uslova* () da je ugovor zakljucen u pismenoj formi 7) da je rok trajanja ugovora najmanje 9 godine 9) da je vrednost izvoza najmanje jednaka vrednosti uvoza :) da se razmenjuju reprodukcioni materijali poluproizvodi delovi sklopova i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji a sa ciljem specijalizacije takve istorodne proizvodnje. Ovaj ugovor je posebno znacajan kada se radi o kooperaciji domacih preduzeca sa inostranim pravnim subjektima koji omogucava vecu privrednu saradnju veci obim proizvodnje veci devizni prihod iz inostranstva kvalitetniju proizvodnju.ahteva se pismena forma zakljucenja ugovora. 4lementi ugovora' ugovorne strane se nalaze u dve razlicite zemlje od kojih na jednoj ugovornoj strani moze postojati i vise lica pod uslovom da ugovorni partneri obavljaju proizvodnu delatnost.0orisnik je u obavezi da tehnologiju cuva i adekvatno korist.. %redmet ugovora je proizvodnja delova i njihove ugradnje u finalni proizvod . %odlicenca' prema nasem . Obaveza korisnika tehnologije' je da predmet ugovora iskoriscava na ugovoreni nacin u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je obligaciono pravni ugovor dvostrano obavezan teretan ugovor formalan ugovor i zakljucuje se saglasnoscu volja.Ovaj ugovor sadrzi u sebi elemente i drugih ugovora * ugovor o licenci ugovor o ulaganju ugovor o tehnickoj pomoci ugovor o pribavljanju i ustupanju prava intelektualne svojine i knoZ'hoZ itd.) Medjunarodni ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji je takav ugovor gde ugovorni partneri( kooperanti) koji se nalaze u dve razlicite drzave obezbedjuju tehnicki tehnoloski energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvodakoja je predmet kooperacije.ko to ne postuje tada on odgovara za neadekvatno izvrsenje ugovora u skladu sa opstim pravilima gradjanskog prava. +o prestanka ugovora o transferu tehnologije moze doci usled* prestanka ugovora protekom vremena smrti stecaja likvidacije. Obaveze davaoca tehnologije' jedna od osnovnih obaveza je da preda predmet medjunarodnog ugovora o transferu tehnologije u cilju iskoriscavanja korisniku tehnologije u ordedjenom roku uz to davalac tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju ugovorenu opremu i alate sa uputstvima za koriscenje. &govor sadrzi i druge elemente kao sto su* cena vreme pocetka proizvodnje odredbe o zajednickom .akonu o obligacionim odnosima sticalac iskljucive licence moze pravo iskoriscavanja predmeta licence ustupiti drugome. 0&&-!%$+).2as ..On takodje garantuje i tehnicku izvodljivost i tehnicku upotrebljivost predmeta ugovora. +akle medjunarodna proizvodna dugorocna kooperacija podrazumeva saradnju kooperanata iz najmanje dve razlicite zemlje pri proizvodnji odredjene vrste proizvoda ili na delovima proizvoda koji se kasnije finaliziraju i ugradjuju u jedan jedinstven proizvod.intenzitetu ustupljenog prava* iskljucivi i neiskljucivi ugovori. M!'."#$%&'#) "(&<&% & '"(&%&+#&.)skljucivi ugovori se pojavljuju gde se korisniku transfera tehnologije daje iskljucivo pravo koriscenja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora a kod neiskljucivih ugovora to pravo se daje vecem broju lica. -%&)*<&'#&.Obaveza korisnika tehnologije je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju.&govorom se moze predvideti da sticalac ne moze davati podlicencu nekomdrugom ili je ne moze dati bez dozvole.

%od pojmom frašizinga smatraju se mnogi oblicisaradnje i koordinacije između preduze$a pri suksecivnim fazama proizvodnje ili distribucije. Odgovornost kooperanata' se posebno ogleda za neizvrsenje ugovornih obaveza iz ovog ugovora. 2as zakonodavac je iskljucio restriktivne rezime uvoza i izvoza robe kada se radi o medjunarodnoj proizvodnoj dugorocnoj kooperaciji..ko se radi o odgovornosti medjunarodnih kooperanata prema trecim licima smatra se da se u pravnom odnosu prema trecim licima nalazi samo jedan kooperant finalni proizvodjac koji odgovara za nekvalitetnu isporuku.Obuhvata i integraciju preduze$a razli#itih poslovanja od proizvodnje do prodaje korisnicima roba. MEĐUNARODNI UGOVOR O 5RABIZINGU?5OR5ETINGU I 5AKTORINGU Međunarodni ugovor o frašizingu ' izraz frašizing 1 poti#e od engl.Ovaj ugovor ima veliki zna#aj za davaoce fašizinga jer se jer se putem njega jer se putem njega omogu$ava pove$an promet roba i usliga osvajanje novih tr!išta i pove$anje datih.%osto je ovo ugovor sa trajnim prestacijamai sa zajednickim interesom pojavljuju se i odredjene posebnosti u uzajamnom izvrsavanju prava i obaveza kao i posledicama neizvrsavanja.&govorni partneri se najcesce opredeljuju da medjusobna placanja ostvaruju preko posebnih deviznih racuna koje imaju kod ovlascenih banaka za poslove sa inostranstvom u svojim drzavama. 3arinske beneficije i olaksice' predvidjene su carinskim propisima.Obaveze davaoca franšize* ustupanje prava isklu#ive prodaje robe i vršenja usluge ustupanje upotrebe robnog i uslu!nog !iga ustupanje prava upotrebe firme ustupanje hoZ'hoZ vršenje nadzora obrazovanje kadrova primaoca frašizinga sa ciljem adekvatnije proizvodnje proizvoda ili priđanje usluga plana u upravljanju preduze$em.Međunarodni ugovor o frašizingu je poseban oblik neimenoivanog ugovora kojim se davalac frašizinga obavezuje da $e obavljati sukcesivno isporuku roba i pri!ati određene usluge prenose$i svoja znanja i iskustva(knoZ'hoZ) u poslovanju na primaoca frašizinga koji se obavezuje da za to plati određenu nadoknadu i koji se nalaze u dve razli#ite zemlje.2a osnovu odredbe 3arinskog zakona propisan je postupak za povracaj carine i drugih dadzbina za uvezene sirovine i reprodukcioni materijal koji su upotrebljeni u proizvodnji robe za izvoz pod sledecim uslovima* da je roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena da nije korisceno pravo na povracaj carine i drugih uvoznih dadzbina. >rste frašizinga* (.re#i franchising 1koja ozna#ava sistem poslovnih odnosa.3arinski zakon nase zemlje predvidja da ako je uvezena roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena u inostranstvo moze se u roku od < meseci od dana izvoza podneti zantev za vracanje placene carine i drugih uvoznih dadzbina.prometni frašizing(zaklju#uju se dva ugovora jedan se zaklju#uje između proizvođa#a i davaoca frašizinga a drugi imeđu davaoca frašizinga i krajnjeg korisnika) 7. 31.programu razvoja vrema pocetka isporuke sastavnih delova valuta placanja obracunska valuta nacin placanja itd.Ovaj ugovor u sebi sadr!i elemente niza ugovora kao što su*ugovor o prodaji ugovor o zastupanju i sl. Međunarodi ugovor forfetingu je ugovor u kojem banka (forfeter) iz jedne zemlje preuzima od svog klijenta komitenta iz druge zemlje potra!ivanje koje on ima prema tre$em licu i .%rimalac frašizinga ima korist putem smanjenja rizika osnivanja nekog nekonkurentnog preduze$a i ve$i pristup na tr!išta sa umanjenim rizikom plasmana robe ili usluga oslobađa se ulaganja u propagandu administraciju i reklame.proizvodni međunarodni frašizing i davalac frašizingaustupa primaocu frašizinga ne samo pravo plasmana robe ve$ i pravo delimi#ne proizvodnje).da uz ime davaoca frašizinga upotrebljava i svoju firmu jer je on samostalan privrednik koji posluje u svoje ime i za svoj ra#unIunapređenje plasmana robe i uslugaIda sledi poslovnu politiku kojou je odredio davalac frašizingaInabavka robe od davaoca frašizinga i pla$anja nadoknade za ustupke za prava i usluge davaocu franšize.Ostali kooperanti odgovaraju finalnom proizvodjacu za materijalne nedostatke robe. Obaveze primaoca frašizinga* odnose se na spoljni i unutršnji izgled sedišta tj.

Faktor banka mo!e preuzeti obavezu da obavlja i razne uslu!ne poslove kao što su marketing vođenje poslovnih knjiga utvđivanje boniteta kupaca i dr.Ovaj ugovor je pravni posao zato što banka kod preuzimanja potra!ivanja ulazi u rizik da li $e to potra!ivanje mo$i da realizuje od tr$eg lica. &govor o međunarodnom faktoringu je takav kreditni bankarski posao kojim se ban#in klijent obavezuje da na faktora(banku)prenese postoje$a ili budu$a potra!ivanja prodaji robe međunarodnog vršernja usluge zakljušenih sa kupcem korisnikom usluge a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potra!ivanja i da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge.%ored njih pojavljuje se i uvozna banka preko koje se obavlja poslovno'finansijska transakcija.7).atvoreni faktoring(izvoznik prodaje banci robu za gotovinu i banka se u svojstvu prekrivenog principalapojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit).%redmet ovog ugovora je potra!ivanje sa dugoro#nim dospe$em. >rste ugovora*()otvoreni međunarodni faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potra!ivanje kojeima prema kupcu i du!an je da o tom prenosu potra!ivanja obavesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci'faktoru).Ovaj ugovor je veoma zna#ajan za mala i srednja preduze$a kao i preduze$a u osnivanju zbog toga što tako dolaze do zna#ajnih finansijskih sredstva a samim tim i do modernizacije procesa proizvodnje.9)%ravni faktoring :)0vazi faktoring .%ri zaklju#ivanju ovog ugovora banka sve rizke od kojih zavisi uplata potra!ivanja od tre$eg lica*solventnost tre$eg lica valutne razlike ratne i politi#ke rizike rizike transfera i drugo.&šesnici u međunarodnom ugovoru o forfetingu su*doma$i izvoznik strani uvoznik banka koja preuzima potra!ivanje.istovremeno se odri#e prava da postavlja regresni zahtev i u slu#aju da isto potra!ivanje ostane nepla$eno klijent je obavezan preda banci ispraveo dugu da joj isplati eskantnu kamatu troškove i proviziju.)+oma$i faktoring <)Međunarodni faktoring .Ovaj ugovor je veoma slo!en ima elemente ugovora o cesiji ugovore o delu ugovore o zastupništvu ugovor o korisniku i gde je cilj ovog ugovora kreditiranje kratkoro#nih izvoznih poslova gde je banka faktor garancije za naplatu potra!ivanja i za potrebe komitenta obavlja pravne komercijalne i knjigovodstvene poslove.

prema osobinama se dele na*'međunarodni lizing potrošnih dobara(automobili T> aparati i sva vrednija potrošna dobra koja se uvoze ili izvoze iz jedne u drugu zemlju 'međunarodni investicioni lizing(davanje kredita uvidu investicionih postrojenja) 'međunarodni lizing koriš$enih stvari(predmet ovog ugovora su koriš$ene stvari) 7.%odela prema du!ini trajanja ugovora*a)međunarodni kratkoro#ni lizingIb)međunarodni dugoro#ni lizing9.2ihov znašaj je u tome što korisnik ovog ugovora mo!e da se koristi savremenom tehni#kom opremom i tehnologijom i omogu$ava mu se da u oblasti nauke tehnike sti#e potrebna znanja.opreme korisniku lizinga na koriš$enje a uz pla$anje određene cene zakupa.Ove ugovorene strane davalac i primalac lizinga se nalaze u dve razlišite dr!ave.0orisnik je takođe obavezan da iskoriš$ava lizing objekta na dogovoreni na#in i u skladu sa namenom.+avalac međunarodnog lizinga ima obavezu odr!avanja i servisiranje objekata lizinga zamene istrošenih stvari.+eli se na*(.& platnom prometu novca sa inostranstvom pojavljuje se ve$i broj razli#itih bankarskih ugovora.+avalac mešunarodnog lizinga je obavezan da obuši stru#ni kadar primaoca lizinga.međunarodni operativni lizing gde inostrani davalac lizinga istovremeno i isporu#uje opremu. MEĐUNARODNI UGOVOR O LIZINGU Međunarodni ugovor o lizingu je posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana 8 davalac lizinga obavezuje da ustupi određenu stvar na koriš$enje i da obavi određene radnje u vezi iskoriš$avanja te stvari drugoj ugovornoj stani'primalac lizinga koji se obavezuje da za izvđenu uslugu plati ugovorenu nadoknadu.Obaveze davaoca međunarodnog lizinga su ustupanje stvari tj.%oslove . ugovor o zakupu prodaji i krediti.Takođe on snosi troškovetransporta i poremestvari po isteku ugovora kao i troškove osiguranja pla$anja taksi drugo.'proizvođa#ki lizing(proizvođa# lizinga se pojavljuje kao davalac lizingai primalac lizinga).'međunarodni koncern lizing (lizing društvo se uklju#uje u međunarodne koncerne sa proizvođa#ima trgovcima).%ostoji više vrsta i podela ugovora o međunarodnom lizingu.'međunarodno proizvodno'finansijski lizing 'HHsale and backHHlizing(lizing društvo kupuje pravo svojine a objekat lizinga se nalazi na privrednom iskoriš$avanju primaoca lizinga) Međunarodni ugovor o lizingu je dvostruko obavezan ugovor. POJAM I VRSTE MEĐUNARODNI@ BANKARSKI@ POSLOVA & međunarodnim bankarskim ugovorima je osnovni posao promet novcai određene usluge koje banke obavljaju sa svojim klijentima a u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom.zakupninu u skladu sa međunarodnim ugovorom o lizingu.&govor je dobio naziv od engleskog glagola HHto leaseHHšto zna#i HHzakupitiHHili HHdati u zakupHH.%odela prema polo!aju davaoca međunarodnog lizinga*'lizing preko lizing društva(proizvođa# ili trgovac daju lizing objekat primaocu a davalac lizinga sa proizvođa#em ili trgovcem se nalaze u kupoprodajnom odnosu a a primaocem zklju#uje ugovor o međunarodnom lizingu).&govor o lizingu nije regulisan materijalno'pavnim odredbama u jugoslovenskom pravu. %rofesor3ori$ je izvšio slede$u podelu međunarodnog lizinga*(.Osnovna obaveza korisnika međunarodnog lizinga je da pla$a naknadu tj.2aj#eš$e se ugovara pla$anje naknade za koriš$enje lizing dobra na šest meseci ili godina dana unapred. međunarodni finansijski lizing(gore se davalac lizinga 8inostrani finansijer obavezuje da $e opremu nabaviti od tre$eg lica) 7.32.na#aj ugovora o međunarodnom lizingu u privredi je što omogu$ava pribavljanje savremene opreme i drugih stvari određenim privrednim subjektima koji #esto nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ih nabave..&govor o lizingu je nastao iz prakse velikih ameri#kih kompanija. 33. Međunarodni ugovor o lizingu se smatra specijalnim ugovorom međunarodnog privrednog prava.%ostoje shvatanja da je ugovor o međunarodnom lizingu mešovit ugovor i da se u njemu nalaze elementi drugih međunarodnih ugovora npr.

Ovaj ugovor predstavlja .5ankarski ugovori opših poslova su naj#eš$e formalni ugovori jer se zahteva primena pismene forme za njihovo zaklju#enje.5anke od preduze$a kao svojih klijenata zahtevaju da im one podnesu dokumentaciju o vođenju knjigovodstvenog stanja.bankarski poslovi se dele*'aktivne bankarske poslove gde se banka pojavljuje kao poverilac svoga komitenta 'pasivne bankarske poslove gde se banka pojavljuje u ulozi du!nika svoga klijenta(emisioni posao izdavanje bankarskih obveznica teku$i ra#uni ulog za štednju itd..Takođe su i obavezni ugovori jer se ugovaraju na bazi opštih uslova poslovanjabanaka na unapred odštampanim formularima.25AI'depozitne banke primaju novac dragocenosti i hartije od vrednosti od klijenataI' zalo!ne banke su one gde klijenti zala!u adekvatne stvari(predmete radi dobijanja kredita)I' hipotekarne banke su one kod kojih komitenti zala!u nepokretnosti u cilju obezbeđenja kredita./talni komitenti su ona lica koja celokupno svoje finansijsko poslovanje obavljaju preko određene banke.%ostoji mogu$nost da se unesu i posebne klauzule u kojima se isklju#uje odgovornost u određenim slu#ajevima banke ili sse takve izmene #ine na zahtev komintenata.ntonijevi$a)./ubjekti bankarskih poslova su banke i ban#ini komitenti klijenti.5an#ini komitenti mogu biti pravna i fizi#ka lica..&govorne strane su doma$a ili strana banka koja se pojavljuje u svojstvu poverioca kreditora zajmodavca i druga ugovorna strana je doma$i lili inostrani ban#in klijent u svojstvu zajmoprimaoca du!nika.Obaveza banke je da #uva profesionalnu'poslovnu tajnu i razne poverljive podatke vezane za poslove klijenta.5anka je obavezna da u svom poslovanju postupa sa pa!njom dobrog stru#njaka.koje banke obavljaju sa inostanstvom smatraju se privredno 'pravnim poslivima.5anke u zavisnosti od vrste posla se dele na emisione banke koje obavljaju emisiju novca i drugih sredstava pla$anja npr.ko je komitent pravno lice nadle!ni su privredni sudovi a ako je komitent fizi#ko lice nadle!ni su građanski sudovi.%ovremeni komitenti su lica koja povremeno dolaze u poslovne odnosesa nekom bankom..5anke se takođe dele na*međunarodne nacionalne lokalne banke a po nameni na banke za kreditiranje izvoza bankarski konzorcijum(određuje banka koja daje ve$e kredite pojedinim preduze$ima i društvima) društva za plasiranje kapitala i holding društva(njihovim kapitalom se posti!e kontrola nad robom preduze$a u određenoj privrednoj grani).a banku proveravanje identiteta koje im zahteva kredit tra!e obezbeđenje od klijenata.. MEĐUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEĐUNARODNOM KREDITU &govor o međunarodnom kreditu je bankarski posao kod kojeg se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određen iznos nov#anih sredstava na određeno ili neodređeno vreme.& zavisnosti od u#estalosti opštenjasa bankom klijenti se mogu podeliti na stalne i povremene.a neku namenu ili bez utvrđene namene a korisnik kredita se obavezuje da banci pla$a određenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i na#in kako je utvrđeno u ugovoru.0lijenti mogu biti ban#ini poverioci i ban#ini du!nici.Međunarodni bankarski poslovi takođe mogu biti aktivni pasivni i neutralni bankarski poslovi(podela je ista kao kod prof.%rema profesoru .%rivredno trgova#ki sudovi su nadle!ni za sporove u bankarskim poslovima a u Augoslaviji nadle!nost sudova se određuje prema tome ko je komitent banke.Odgovornost banke prema komitentima je ugovornog karaktera.) %rofesor >asiljevi$ je podelio bankarske poslove na* kreditne poslove bankarski depozit i bankarski uslu!ni poslovi.Međunarodni bankarski poslovi mogu biti*kreditni poslovi (kredit faktoring forfeting i lizing) bankarski depoziti(nov#ani depozit ulog na štednju bankarski teku$i ra#un ugovor o sefu nov#ani depozit depozit hartije od vrednosti) i bankarski uslu!ni poslovi(akreditiv bankarske garancije platni promet kliring dokumentarni inkasa).2pr.%redmet ugovora je određena suma novca. 34.ntonijevi$u.)I'neutralne bankarske poslove gde banka nije ni poverilac ni du!nik(depozit sef poslovi unutrašnjeg prometa klirinški poslovi bankarske garancije)I'posebni bankarski poslovi(poslovi sa unutrašnjim prometom itd.&govor je zaklju#en kad ugovorene strane prihvate i potpišu uslove kojeje banka unapred odštampala.kod ugovora o kreditu ban#in klijent je ban#in du!nik.

Ovi krediti se odobravaju samo radi kupovine robe doma$e proizvodnje.kratkoro#ni međunarodni krediti'je onaj kredit koji banka daje na osnovu depozita po viđenju ili kredit dobijen na drugi na#in a kijim se uti#e na koli#inu novca u opticaju(u unutrašnjem platnom prometu).ratni krediti' odobravaju ih privredna preduze$a društva i druge organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje određenih usluga.5anka je po toj menici glavni imeni#i du!nik i ima obavezu isplate menice o njenoj dospelosti. =.apane 4vrope /..adhezioni pismeni i formularni ugovor.0omitent takvu akceptovanu menicu koristi radi dobijanja kredita.%otroša#ki krediti se naj#eš$e daju radi kupovine potroša#kih dobaraI:.. ..međunarodni investicioni kredit'naj#eš$e se odobravaju primeni li#ne privrednim subjektima preduze$ima društvima u privredi ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi.Ovi krediti se daju na drugi na#in a kojim se uti#e na koli#inu novca u opticaju u unutrašnjem platnom prometu.+ itd.Turisti#ke organizacije takođe daju ove kredite.5anka je obavezna da vodi ra#una o sigurnosti svojih plasmana prilikom donošenja kredita i o kreditnoj sposobnosti du!nika.&voznik raznovrsnim kreditom pla$a izvozniku kupljenu robu.Međutim ugovor o kreditu mora da bude zaklju#en u skladu sa zakonskim propisima bankarskim opštim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanje kredita./va va!nija pitanjau vezi sa sadr!inom ugovora su odštampani unapred na posebnom formularu od strane banke a klijent samo potpisuje i zaklju#uje ugovor.Međunarodne banke daju investicione kredite za ulaganje u privredne neprivredne investicije."aznovrsni krediti'su kratkoro#n ibankarski krediti i javljaju se u spoljnotrgovinskoj razmeni.+avaoci potroša#kih kredita pored banaka su i preduze$a kada se radi o kupovini rob ekoju oni proizvode. VRSTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM KREDITU postoji dosta vrsta ugovora o međunarodnim kreditu a oni se dele prema nekim od slede$ih kriterijuma*()prema du!ini kreditnog odnosa postaje 7)prema karakteru poverioca*još i inostrani krediti 9)prema delatnosti du!nikaIturisti#ki zanatski ugostiteljski i dr.:)prema obliku međunarodnog kredita u kojem se daju*robni ili komercijalni . 9.%otroša#ki krediti'su krediti koje banke odobravaju građanjima po posebnim propisima i slu!i za li#nu potrošnju građana i to u okviru jedne zemlje.+avalac kredita mo!e dobiti od banke i finansijski kredit da bi mogao finansirati proizvodnju roba.0ada se daju u privredne svrhe daju se za ulaganja u osnovna i trajnja obrtna sredstva.Takođe korisnik kredita mo!e odustati od ugovora pre nego što je po#eo da koristi kredit mo!e da vrati kredit pre isteka roka ali da obavesti banku i tada banka neobra#unava kamatu za vreme od dana vra$anja kredita a do dana kada je kredit trebalo da bude vra$en po ugovoru.<.međunarodni hipotekarni krediti'su posebna vrsta investicionih kredita se u korist davaoca kredita konstituiše određena hipoteka na nepokretnoj imovini du!nika..kceptirana menica mo!e se koristiti i kao sredstvo pla$anja.Ovi krediti se daju na osnovu konkursa. 35.kceptni međunarodni krediti'su posebna vrsta bankarskih kratkoro#nih kreditakojim međunarodne banke akceptiraju menicu komitentu koju je on izdao a u cilju da se pove$a bonitet i kvalitet komitentove menice.& slu#aju da je kredit koriš$en suprotno njegovoj nameni ako je korisnik insolventan ili nepla$a rate pri otplati kredita međunarodni ugovor o kreditu banka mo!e da otka!e i pre isteka ugovorenog roka.Oni su posebna vrsta akceptnog kredita kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokri$e robnih dokumenata a stavlja na raspolaganje ivozniku.%rilikom odobravanja kredita međunarodna banka zahteva od investitora da pru!i dokaze o svojoj solventnosti i likvidnosti. Ovi krediti se daju sa rokom vra$anjaod jedne godine i daju se daju se korisnicima kreditima u razli#ite svrhe.Ovaj oblik se #esto javlja u zemljama.2eke vrste međunarodnih kredita njihove osobine su*(.)kamatni ili beskamatni ugovori o kreditu <)prema vrsti obezbeđenja vra$anja međunarodnog kredita*li#ni(poenta je u poverenju u du!nika i njegovu plate!nu sposobnost)i pokretni kredit =)prema ekonomskoj nameni*proizvodni i potroša#ki.Ovaj ugovor se pojavljuje kao prate$i ugovor uz neki drugi ugovor o prometu roba ili usluge.0amata kod ovih kredita mo!e imati redovne i interkamatne7.

&govor o međunarodnom sefu'to je ugovor o obavljnaju međunarodnih bankarskih usluga gde se banka obavezuje da da na upotrebu korisniku sefa sef za određeni vremenski period a on se obavezuje da plati banci određenu naknadu.Mora iste stvari da vrati deponentu.$1 ) *#$č$.ko istekne ugovor o sefu korisnik sefa ne isprazni sef banka ima pravo da otvori sefsudskim putem i stvari iz sefa se stavljaju u sudski depozit ili se predaju banci na #uvanje.2 prema na#inu na koji banke dele depozite*otvoreni i zatvoreni međunarodni depozit.0lijent je obavezan da u sef stavlja stvari koje su predviđene ban#inim pravilima da plati banci naknadu za koriš$enje sefa. 0od ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica a nekada i #etiri* klijent.Otvoreni međunarodni depozit je depozit koji deponent predaje banci na #uvanje ili upravljanje(nezape#a$eno)a kod zatvorenih međunarodnih depozita deponent predaje stvari banci u zatvorenomomotu i sa pe#atom deponeta stvari.prema vremenu #uvanja*međunarodni oro#en i međunarodni depozit po viđenju.0od neopravnog međunarodnog depozita bankamođe da se slu!i deponovanim stvarima i ima obavezu da vrati istu vrstu koli#inu i vrednost deponovanih stvati.To je imenovani dvostrano obavezan neophodan teretan ugovor a bitni elementi ugovora su*broj sefa vreme trajanja ugovora i naknada koju korisnik pla$a banci.4) prema predmetu međunarodnog depozita mo!e biti i nov#ani i nenov#ani.0orisnik sefa je obavezan da ne ostavlja stvari koje bi ugrozile sigurnost banke.5anaka ima dosta obaveza*da stavi klijentu sef na raspolaganje da primi određene stvari ali vrlo #esto nezna koje stvari korisnik stavlja u sef.%ostoje razli#ite podele međunarodnih depozita*1.3. banka i korisnik akrditiva.0od prve vrste depozita se predviđa ugovorom otkazni rok i deponent je du!an da banci najavi povla#enje depozita a banka je obavezna da mu preda te stvari a kod međunarodnog depozita po viđenju nije određeno vreme #uvanja ni otkazni rok pa deponent uvek mo!e zahtevativr$anje deponentovih stvari. nalogodavac./ef je kaseta boks pregrada u osobnoj prostoriji gde se #uvaju stvari od vrednosti. %rema cilju zbog kojeg deponentbanci predaje stvari*međunarodni depozit predat samo radi #ivanjaImeđunarodni depozit predat na #uvanje i rukovanje međunarodnim depozitimasa posebnom namenom.. UGOVOR O MEĐUNARODNOM DEPOZITU I SE5U &govor o međunarodnom depozitu'jedni autori smatraju da je ugovor o depozitu neutralan bankarski posao jer se banka ne pojavljuje ni kao poverilac ni kao du!nik ve$ nastupa za ra#un klijenta (a drugi autori smatraju)ovaj ugovor je jedan oblik ugovora o međunarodnoj ostavi ali se razlikuje od građansko'pravnog ugovora o ostavi prema ugovornim stranama.+eponent je obavezan da banci preda ta#an opis stvari koje predaje na #uvanje sa određenom specifikacijom da banci preda sprovodno pismo u kojem je ime ovlaš$enog lica koje mo!e da zahteva izdavanje deponovanih stvari. tako se kod akreditiva kao . 34.5anka ima dosta obaveza.prema kriterijumima prava koja banka ima prema deponentovanim stvarima. 0reditna banka mo!e po nalogu nalogodavca ili uz pomo$ druge banke da plati akceptira ili otkupi menicu vu#enu od strane korisnika akreditiva.33.5anka je takođe obavezna da #uva taj sef zajedno sa stvarima a u slu#aju da stvari u sefu propadnu obavezna je da klijentu nadoknadi štetu.& slu#aju ako ostavi predmete koji su zabranjeni obavezan je da banci naknadi štetu.2ov#ani međunarodni depozit podrazumevahartije od vrednosti zatim dragocenosti i sl. 1!đ"#$%&'#&( $0%!')/)<$ 8 %od akreditivom se podrazumeva određeni instrument pla$anja kojim se banka doma$a ili strana obavezuje da po nalogu nalogodavca na osnovu ugovorenih dokumenata obavi pla$anje ili ovlasti drugu banku 8 korespodentnu banku da izvrši pla$anje tre$em licu 8 korisniku akreditiva ili po nalogu izvrši prenos novca. MEĐUNARODNI AKREDITIV () P&.+u!na je da primi na #uvanje deponovane stvari i to kao dobar stru#njak da izda ispravu o primnjenim stvarima deponenti zaštiti njegove interese vrati stvari deponenti itd.5.

+ruge isplatne banke istupaju u ime i za ra#un akreditivne banke kao zastupnici.aštita interesa prodavca i kupca kod dokumentarnog akreditiva 8 međunarodni dokumentarni akreditiv štiti i interese prodavca i interese kupca kod međunarodne kupoprodaje.nalogodavac klijent pojavljuje određeni kupac robe investitor radova akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca klijenta otvara akreditiv korisnik akreditiva je po pravilu tre$e lice kojem se stavlja na raspolaganje određena svota novca. . Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakom trenutku mo!e izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi kada je to u interesu nalogodavca. )z razloga što su akreditivi kod banke naj#eš$e pokriveni od strane nalogodavca u trenutku njegovog otvaranja. kreditno pismo. M!đ"#$%&'#& 0%!')/#& -):1& 8 /matra se posebnom ispravom pomo$u koje banka izdavalac isprave ovlaš$uje svog klijenta 8 korisnika isprave da kod neke druge banke naplati određenu sumu novca do iznosa koji je predviđen u toj ispravi. 0od ove vrste akreditiva razlikujemo* lični akrditiv. permanentni akrditiv i budžetski akreditiv. godine Aednoobrazna pravila i obi#aji za dokumentarne akreditive prilagođena su novim uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima. P!%1$#!#/#) 1!đ"#$%&'#) $0%!')/)< 8 %redstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavac ovlaš$uje korisnika međunarodnog akreditiva da svakodnevno nedeljno mese#no do isteka određenog vremena podi!e određene sume novca do predviđenog najvi$eg iznosa. re# 6akreditiratiU se ne upotrebljava u smislu re#i 6davati kredit1 ve$ u smislu 6ovlastiti dati poverenje1. 0od međunarodnog li#nog akreditiva banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu korisniku međuanrodnog akreditiva stavi na raspoalganje određenu sumu novca do određenog isteka vremana.!#) $0%!')/)< 8 Ovaj oblik međunarodnog akreditiva je naj#eš$a i najzna#ajnija vrsta akreditiva. 7) V%:/! 1!đ"#$%&'#)G $0%!')/)<$ 8 %od obi#nim međunarodnim akreditivom smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odreNene ugovorene nov#ane svote nije vezana nikakvom posebnom #inidbom korisnika akreditiva. 2aj#eš$e se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o međunarodnoj prodaji ili kod nekog drugog međunarodnog ugovora. %ored toga u ovom poslu mo!e se pojaviti i neka druga banka kod koje se otvara akrditiv.kreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime a za ra#un komintenta kao komisionar. O-&*)<) ) #!&-&*)<) 1!đ"#$%&'#) '&0"1!#/$%#)? %&C#) $0%!')/)<) 8 0od opozivog međunarodnog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv pre isteka roka na koji je otvoren. . Aednoobranim pravilima i obi#ajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore. M!đ"#$%&'#)? %&C#)? '&0"1!#/$%#)? ":9&<9. 2a međunarodnom planu akrditiv je regulisan prvi put još (E99 godine. )sta su pravila pretrpela pet revizija ((E. . . 4konomski gledano ovaj posao za banku je neutralan posao kod kojeg banka nije ni poverilac ni duQnik odnosno ne pojavljuje se ni u aktivni ni u pasivi banke. Termin međunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam međunatodnog kreditiranja.aštita interesa prodavca se ogleda u tome što se sa otvaranjem međunarodnog dokumetnarnog akrditiva obezbeđuje njegova naplata prodate i izvezene robe. 0orisnik realizuje svoje pravo iz međunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponuju$i robna ili transportna dokumenta. & slu#aju da korisnik međunarodnog akreditiva u predviđenom roku ne naplati akreditiv onda se isti gasi i sredstva koja su se nalazila na akreditivu vra$aju se banci 8 nalogodavcu koja ih vra$a klijentu odnosno licu po #ijem je zahtevu otvoren međunarodni akreditiv. .) OC9)+) 1!đ"#$%&'#&( %&C#&( '&0"1!#/$%#&( $0%!')/)<$F .( (E<7 (E=: (EJ9 i (EE9 godine) a predposlednjom revizijom (EJ9.kreditivna banka kad je međunarodni akreditiv otvoren obaveštava o tome korisnika međunarodnog akreditiva korisnik isto pravo mo!e realizovati kad banci podnese kopiju međunarodnog akreditiva. 0ada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu banku ili filijalu njegova izmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada one prime izveštaj o opozivu .

On predstavlja najpovoljniji oblik međunarodnog akreditiva .ustralije 2ovog . ' P%!#&:)<) ) #!-%!#&:)<) $0%!')/)<) se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni mogu prenositi ili ne. ' O'9$*!D) (#&:/%&) ) '&9$*!D) (9&%&) $0%!')/)<)? se klasifikuju prema #injenici dali akreditiv otvara doma$i uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist doma$eg izvoznika. kupac otvori akceptni akreditiv a preko korespodentne jug.kreditivi po viđenju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnih dokumenata. ' R!!0:-&%/#) $0%!')/)<) slu!e za obavljanje reeksportnih poslova. 0ada se radi o neopozivom međunarodnom akreditivu nalogodavac ne mo!e opozvati akreditiv pre isteka određenog roka kada se sa tim ne saglasi korisnik akrditiva.Međutim postoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditivnih dokumenata vezuje za određeni rok. 0od ovih akreditiva dokumenta takođe treba da budu podneta unutar određenog roka ali se njihova isplata ne obavlja odmah ve$ tek po isteku određenog perioda.akreditiva.zije i drugih u trgovini sa vunom pamukom pirin#em i #ajem kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih se omogu$ava da korisnik akreditiva mo!e da podigne kod lokalne banke jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansa 8 akontacije u cilju pakovanja i pripreme robe radi otpreme pri izvozu. To $e biti na primer slu#aj kad jugoslovenski kupac kupuje od inostranog prodavca robu na po#ek s tim što do visine fakturisanog iznosa vu#e menicu na neku poznatu banku iz prodav#eve zemlje koja $e takvu menicu uz predaju određenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i u roku honorisati. ' A0+!-/#) '&0"1!#/$%#) $0%!')/)<) 8 su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje trasirane menice od strane akreditivne ili konfirmiraju$e banke ili nekog drugog trasata. ' J!'#&0%$/#! ) %!<&9<)#( (%&/$/)<#!) $0%!')/)<! 8 Aenokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem akreditivnog iznosa. ' A0%!')/)<) '&1)+)9)%$#) " *!19.) ) " )#&:/%$#:/<" 8 kod akreditiva #ije mesto pla$anja je u zemlji doma$eg uvoznika ili doma$eg izvoznika onda se radi o akreditivu domiciliranom u zemlji ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika onda je akreditiv domiciliran u inostrnstvu. kod rotativnog akreditiva postoje tri varijante* a) akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog koriš$enja i bez obzira da li je pojedina tranša iskoriš$ena ili ne b) akreditiv se vra$a na prvobitnu visinu tek kada pojedine akreditivne traše budu u celini iscrpljene i c) akreditiv se vra$a na svoju prvobitnu visinu tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke a na zahtev isplatne banke. P$0)#( $0%!')/)<) ) $0%!')/)<) :$ +%<!#&1 )9) *!9!#&1 09$"*"9&1 8 pakin akreditiv se naj#eš$e javlja kod zemalja Au!ne . "eeksportni poslovi podrazumevaju višestrano obavljanje uvoza i izvoza odreNene robe iz jedne u drugu zemlju a preko određene tranzitne zemlje. da bi se ovaj akcept dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca naj#eš$e se događa u iznetom slu#aju da na primer jug. ' A0%!')/)<) -& <)đ!#. )sti se otvara u vezi sa određenim poslom na određeni iznos i njegovim potpunim koriš$enjem iscrpljuje. Ti reeksportni poslovi u međunarodnoj trgovini omogu$avaju trgovinu #esto između onih zemalja #iji međusobni bilansi sa aspekta pla$anja ne dozvoljvaju neograni#enu trgovinu ili trgovinu u oba pravca. . %renosivi akreditiv se mo!e preneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika bilo u istoj ili drugoj zemlji sem ukoliko akreditiv ne određuje što druga#ije.frike .$C)9#) $0%!')/)<) predstavljaju posebnu vrstu akrditiva koji se vrlo #esto praktikuje u trgovini sa zemljama +alekog )stoka gde kup#eva banka na +alekom istoku ovlaš$uje svoga korespondenta u 4vropi na primer da otkupljuje trate koje $e prodavac vu$i na svoga kupca gde je banka po #ijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentu da mu pribavi pokri$e za izvršene isplate. %o pravilu akreditivi su neprenosivi." ) /!%1)#:0) $0%!')/)<) 8 . ' N!(&+).elanda . banke prodav#evoj zemlji. Oni se mogu prenositi samo kada je to izri#ito ozna#eno kao 6prenosiv1 od strane akreditivne banke.

avoda za obra#un i pla$anje(.akonom o platnom prometu predviđeno je da 2arodna banka Augoslavijepreko specijalizovane organizacije u svom sastavu . To mo!e biti u slu#aju kada se prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren ali sadr!i klauzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac ne$e da otkrije kupcu inostranog proizvođa#a ili isporu#ioca robe.P&'$0%!')/)< (5ack to back credits 3ontre credits credit secondarL -egenakreditiv credito supsidario) %odakreditiv predstavlja oblik prenosivog akreditiva s tim što se on javlja u slu[ajevima kada nije dozvoljeno prenošenje kreditiva sa jednog na drugog korisnika. -lavni akreditiv je finansijska podloga prodavcu za otvaranje podakreditiva.O%) obavlja niz poslova platnog prometa i to su*'vođenje !iro ra#una obra#unskih i drugih ra#una organizovanje obra#unskih mesta i obavljanja dnevnog i povremenog obra#una između nosilaca platnog prometa i u#esnika u platnom prometu vođenje ra#una za naplatu javnih prihoda raspoređivanje sredstava sa tih ra#una vodi ra#une iz oblasti finansijskog poslovanja /"A vođenje ra#un na kojima su evidentirane svoje emisije depoziti i plasmani vođenje jedinstvenog registra emitovanih hartija od vrednosti vršenje prinudne naplate sa ra#una u#esnika u platnom prometu pla$anje likvidnosnih u#esnika u platnom prometu pra$anje likvidnosti nosioca platnog prometa primanje udepozit po viđenju sredstava javnih prihoda sredstava banaka depozita utvrđuje promet i stanje depozita evidentira ga na ra#unu primanje uplate izvršavanje isplate obavljanje blagajni#ko' trezorskih poslova i #uvanje gotovog novca staranje o razvoju i unapređenju platnog prometa i obavljanje drugih poslova platnog prometa. .2alog za pla$anje je uput u#esnika koji je poslat u pismenoj formi ili elektronskim putem nosiocu platnog prometa da . MEĐUNARODNI PLATNI PROMET Međunarodni platni promet podrazumeva sva pla$anja koja se izvršavaju između u#esnika u platnom prometu preko ra#una kod nosilaca pratnog prometa.%reduzetnici koji obavljaju poslove sa inostranstvom su takođe nosioci platnog prometa sa inostranstvom(2arodnom bankom)zaklju#uju ugovor o otvaranju ra#una vođenju sredstava na ra#unu kod nosioca platnog prometa i pla#anju nekog ra#una. 3iljevi koji se posti!u prenosom akreditiva mogu se realizovati i otvaranjem podakreditiva pod kojim se podrazumeva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca na osnovu posebnog sporazuma o pokri$u izdaje banka u korist drugog korisnika. 0ad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala onda ona poziva prodavca da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva.)da je obim njihovog posla usklađen sa saveznim zakonom da vode uredno knjigovodstvo ra#una depozita da raspola!u ra#unsko'komunikacionom opremomza elektronsko pra$enje da posluje uspeđno da odr!avaju likvidnost i dr.2osioci unutrašnjeg platnog prometa u Augoslaviji su*2arodna banka Augoslavije %oštanska štedionica druge finansijske organizacije i preduze$a %TT saobra$aja..25A daje ovlaš$enjenosiocima platnog prometaza obavljanjeplatnog prometa kad ispune određene uslove (da imaju va!e$i !iro'ra#un kod 2arodne banke \&-. %odakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva pod istim uslovima sem cene datuma utovara i va!nosti .%rema našem zakonu o platnom prometu poslovi platnog prometa su*otvaranje i ukidanje ra#una pla$anje sa jednog ra#una na drugi pra$aenje likvidnosti u#esnika i nosilaca platnog prometa i drugi poslovi. %rodavac koristi neki ve$ postoje$i akreditiv koji je otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog aktreditiva na na#in da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. 37.25A propisuje na#in obavljanja platnog prometa.&#esnici platnog prometa sa inostranstvom su pravna lica.%rema zakonu o platnom prometu iz 7 (EEJ god. -lavni akreditiv i podakreditiv se potpuno pravno samostalni i odvojeni i stoga podakreditivna banka posebno zbog karaktera pokri$a mora da vodi ra#una da honoriše samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva da bi ih kasnije mogla naplatiti od bnke koja je izdala glavni akreditiv.

2.Obavlja se isklju#ivo između pravnih lica.%ostoji i podela na robni i nerobni kliring. 3=.Ovo va!i i za poverioce sa sedištem u toj zemlji. 0lirinški ra#uni se vode kod jednog predviđenog klirinškog mesta./vrha ovog kliringa je spre#avanje prenosa doma$ih sredstava pla$anja preko granice.se isplati određeni iznos novca drugom u#esniku koji je naveden u nalogu za pla$anje.5ezgotovinski platni promet je br!i i bezbedniji.Ovaj kliring se javlja u bankovskom poslovanju.2adle!na organizacija za platni promet je obavezna da na osnovu izdatog akceptnog naloga koji je dospeo za naplatu a kada na !iro ra#unu nema sredstava da blokira isti !iro !a#un sve dok sredstva ne budu prispela.0ompezacioni poslovi podrazumevaju prebijanje potra!ivanjaizmeđu doma$ih i stranih privrednih subjekataili drugih lica odnosno vrši se prebijanje vrednosti uvoza sa vrednoš$u izvoza.%la$anje je izvršeno kada nosilac platnog prometa prenese sredstva na ra#un u#esnika platnog prometa kojem su sredstva upla$ana.Ovi poslovi se obavljaju preko ovlaš$enih banaka.&#esnik platnog prometamo!e imati ra#unekod više nosilaca platnog prometa pla$anje u platnom prometu između u#esnika se obavlja do visine pokri$a sa kojeg se obavlja pla$anje.%o isteku va!nostiklirinškog sporazuma vrši se utvrđivanje klirinđkog salda.Ovi poslovi se obavljaju preko zbirnih ra#unapo kojima se obra#unavaju sve uplate i isplate u prometu između određenih dr!ava a posle se vrši prebijanje međusobnih potra!ivanja i dugovanja. A0+!-/#) #$9&('u bankarskom poslovanju predviđena je mogu$nost da du!nik izda poveriocu i posebne instrumente obezbeđenja pla$anja(koji sadr!i nalog za prenos sa upisanim datumom dospe$a. 3. & zavisnosti od vrste isprave kojom se dokazuje postojanje potra!ivanja dokumentacija inkoso se dele*'#isti inkoso i robni dokumentarni .0) -&:9&<) su posebna vrstakompezacionih poslova gde se uzajamna potra!ivanja dugovanja prebijaju preko posredstvom dr!ave.Obi#no su to emisionebanke tih dr!ava. bankarski posao kod kojeg banka preuzima obavezu da po nalogu i za ra#un svog nalogodavca naplati potra!ivanja prema tre$em licu na osnovu menice i određenih dokumenata na osnovu kojih mo!e raspolagati robom.-otovinski platni promet podrazumeva sva pla$anja gde se isplate vrše u gotovom novcu. D<&:%"0) 09)%)#('nastaje sporazumom dve dr!ave.5ezgotovinski platni promet obuhvata promet gde se prenos nov#anih sredstavaobavlja sa ra#una jednog lica na drugi ra#un.0omitent nalogodavac je obavezan da plati proviziju banci i troškove kojeje imala pri izvršavanju naloga. %ostoje tri vrste instrumenata bezgotovinskog platnog prometa*instrumenti doznake instrumenti obra#una i krediti instrumenti.V).Ova vrsta kliringa je zastupljena u odnosima pođtanskih organizacija vazdušnog saobra$aja i !eleznice.&#esnici u dokumentima inkosa su*nalogodavac koji anga!uje svoju banku sa ciljem naplate potra!ivanja dostavne banke'komitent kupac'trasat koji je obavezan da izvrši akcept menice i druge banke koje anga!ujedostavna banka'remitet. V)%1$#.%ostoji više vrsta u zavisnosti od broja u#esnika* 1.%ostoje dve vrste platnog prometa*a)prema kriterijumu sediđta nalogodavca i korisnika nalogaIb)doma$i i međunarodni platni promet.%ostoji i podela na gotovinski i negotovinski platni promet./vaka dr!ava ugovornica izvršava svoje obaveze prema drugoj dr!avi u svojoj doma$oj valuti preko određene banke a to banka kao obra#unska banka vrši prebijanje međusobnih potra!ivanja.0od nas je ovaj promet ograni#en jer postoji obaveza pravnih subjekata da primljeni novac u gotovom uplate istog dana. KLIRINBKI?KOMPEZA IONI POSLOVI I POSAO DOKUMENTARNOG INKASA K9)%)#.!:/%$#) 09)%)#( 6 to je međunarodni sporazum gde se više zemalja uklju#uje u zajedni#ki i istim sporazumom se određuje valuta u kojoj $e se obavljati obra#un. J!')#:/<!#) 09)%)#('to je oblik kliringa gde jedna zemlja svojim imperativnim propisima jednostavno obavezujesve du!nike sa sedištem u njenoj zemljida svoja potra!ivanja prema inostranim poveriocima izmiruju samo u doma$oj valuti kod ovlaš$ene banke u toj zemlji. P&:$& '&0"1!#/&%#&( )#0$:$. jeposeban nalog pravnog subjekta organizaciji nadle!an za platni promet da obavi zadu!ivanje sa njegovog ra#una u korist ra#una korisnika.

To su slede$i bitni elementi* () ozna#enje vrste hartije od vrednosti 7) firma tj naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti 9) firma odnosno ime lica po #ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaka da ona glasi na donosioca :) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti .akonu o obligacionim odnosima je što nije posebno istaknuta njihova inkorporanost odnosno da se pravo koje je pismeno ozna#eno na hartiji od vrednosti ne mo!e ostvariti na drugi na#in samo upotrebom te hartije od vrednosti.akon o obligacionim odnosima ne va!e kao hartije od vrednosti.) i ulogu plate!nog sredstava (#ek) itd.na#ajna uloga hartije od vrednosti je što su prikladne za jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu.) ta#no ozna#enje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti <) potpis izdavaoca hartije od vrednosti. +u!nik je takođe bolje zašti$en kad postoji hartija od vrednosti. Bartije od vrednosti moraju da sadr!e određene bitne sastojke jer ako ne sadr!e te sastojke koje zahteva . %rava iz hartije od vrednosti koja su naj#eš$e po svojoj prirodi obligaciono 8 pravna sjedinjuju sa pravom na hartiju koje je po svojoj priprodi stvarno'pravne prirode. %o izvršenju svog duga iz hartije od vrednosti du!nik ima pravo da zadr!i hartiju od vrednosti koja sad predstavlja priznanicu da je izvršio dug prema poveriocu. POJAM? KARAKTERISTIKE I ULOGA @ARTIJA OD VREDNOSTI Bartije od vrednosti se definiše kao pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je upisana na takvoj prismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu.inkoso.Mo!e se pojaviti odnos između dostavne banke i inkasa koji se zasniva na ugovoru o nalogu ili ugovoru o robi . +u!nik ne mora svoju obavezu da izvrši bez obzira na postojanje njegovog duga sve do trenutka dok mu ne bude podneta hartija od vrednosti. "azlog pojavljivanje hartije od vrednosti u pravnom prometu je taj što daje znatno ve$u sigurnost poveriocu da realizuje svoje potra!ivanje ili neko pravo bez potrebe dokazivanja po kojem osnovu on je stekao određeno pravo. 4lementi hartije od vrednosti su* () hartija od vrednosti je pismena ispravaI 7) ona sadr!i obavezu izdavaocaI 9) pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti se mora izvršiti njenom zakonitom imaocu.& ovom poslu javljaju se određeni pravni odnosi*prvi odnos je između nalogodavaca(prodavca)i kasata(kupca)koji se zasniva na ugovoru o prodajiIdrugi odnos je između nalogodavca i dostavne banke koji predstavlja ugovor o dokumentovanom inkasu. & hartiji od vrednosti je inkoporisano određeno pravo koje se mo!e prenositi i pošto se i sama hartija od vrednosti prenosi.& zavisnosti od mesta obavljanje se deli na*nostro inkase i loro inkase.).5anka je odgovorna za gubitke dokumenata i ispravnost potpisa na menici za ovlaš$ena lica koja spropisuju menicu i dr. +u!nik mora da izvrši svoju obavezu onom licu koje mu prezentira hartiju od vrednosti u kojoj je inkorporirano određeno pravo poverioca. >eliki broj hartija od vrednosti slu!i i kao sredstvo pri transakcijama u međunarodnom robnom prometu (teretnica 8 konosman tovarni list skaldišnica i dr) pomo$u kojih se sa robom mo!e raspolagati u slu#aju kad nije roba u posedu kod vlasnika kao i vršiti prenos vlasništva ove robe ili stavljanje u zalog.naplata potra!ivanja se vrši putem hartije od vrednosti a kod robnog inkosa obavlja se naplata hartija od vrednosti sa robnim dokumentima kao i naplata robnih dokumenata bez hartija od vrednosti. +okumentarni inkas se regulišu jednoobrazovanim pravilima za inkase(koja je donela Međunarodna tgovinska komora u %arizu (E=J god. Bartije od vrednosti se izdaju na strogo propisanim formularima pa se na taj na#in izbegava mogu$nost falsifikovanja.0od #istog inkosa. /a prenosom prava na hartiju od vrednosti istovremeno se i prenose prava iz hatrije od vrednosti na primer* pravo na potra!ivanje određene sume novca (menica i #ek) pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili pravo u #eš$a u upravljanju u akcionarskom društvu (imovinsko pravo i sl) u . . & našem pravu postoji niz nedostataka zakonske definicije pojama hartije od vrednosti po nekim autorima i oni smatraju da se kod hartije od vrednosti ne mo!e raditi o svakoj vrsti obaveze ve$ prvenstvo o onoj koja je imovinskog karaktera. 4>. %o ovim autorima najve$a mana u našem . &loga hartija od vrednosti mogu imati kreditnu ulogu ( menica u nekim slu#ajevima trgova#ka uputnica obaveznica i dr.

() %odela hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog pravaI ' stvarno pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadr!e neko stvarno pravo kao što su pravo svojine ili zaloge.) prema roku dospelosti <) prema vezi u odnosu na osnovni posao =) prema mestu izdanja ispunjenja. Bartije od vrednosti po naredbi i prenos istih 8 hartije od vrednosti po naredbi su one kod kojih je ime korisnika ozna#eno u samoj ispravi ali je korisniku dato pravo da svojom naredbom odredi neko tre$e lice kao korisnika isprave. %renošenje se vrši prostom predajom 8 tradicijom isprave. Tu spadaju* menice #ek kreditno pismo trgova#ka uputnica itd. poverilac koji je kasnije izvršio prenos hartije na drugo lice i time stekao polo!ajdu!nika indosament se prema sadr!ini deli na* () svojinski (prenosi se pravo svojine)I 7) zalo!ni ( indosator sti#e zalo!no pravo)I 9) prokura indosament.akon o obligacionim odnosima predviđa da se pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi cesijom. Ove hartije se mogu prenosti posebnom izjavom imaoca hartije ponaredbi na njenoj poleđini. 7) %odela hartije od vrednosti prema na#inu određivanja imaoca prava* ' hartije od vrednosti na ime su one u kojima je korisnik isprave izri#ito ozna#en u hartiji od vrednosti mogu se prenositi samo putem građansko'pravne cesije pa je cirkulacija ovih hartija od vrednosti vrlo ote!ana ' hartije po naredbi su one kod kojih je njihov korisnik imalac prava ozna#en u samoj ispravi. & francuskom i italijanskom pravu se prilikom prenosa hartije od vrednosti na ime prenosilac mora da da izjavu koja se upisuje u registar izdavaoca isprave i na taj na#in du!nik zna ko je novi poverilac. Ovo pravo se odnosi na pokretne stvari a mo!e se odnositi i na nepokretne stvari ' obligaciono'pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadr!e tran!beno'obligaciona pravo zakonitog poverioca u odnosu na du!nika.kojoj $e novi #lan biti ozna#en kao korisnik isprave. %renošenje se ovog građanskog 8 pravnom cesijom :) povratni indosament 8 indosator se javlja kao izdavalac hartije od vrednosti po naredbi ili neki imalac hartije po naredbi tj. ' hartije sa pravom u#eš$a se još nazivaju korporacijskim papirima i tu spadaju akcije koje izdaju akcionarska društva. %renošenjem hartije na donosioca predajom automatski se prenosi i prava iz hartije. %odela inosamenta obzirom na formu* () puni indosoment 8 sadr!i klauzulu o prenosu hartije od vrednosti po naredbi ime indosatora i potpis indosanta 7) blanko indosament 8 sadr!i samo potpis indosanta na poleđini hartije po naredbi 9) rekta indosament 8 sadr!i klauzulu 6 ne po naredbi1. 41. 9) %odela hartija od vrednosti prema na#inu nastajanja* ' konstitutivne hartije od vrednosti su one kod kojih se sa izdavanjem stvara neko pravo sadr!ano u hartijama (menica)I ' nekonstutivne hartije od vrednosti su one koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano . Ovakvo prenošenje naziva se indosiranjem a izjava o prenosu indosament lice koje prenosi hartiju po naredbi zove se indosment a lice na koje se prenosi indosator. & zapadnim zemljama za hartije od vrednosti koje se kupuju i prodaju na berzi pre prenošenja hartije mora se izvršiti pretvaranje u hartiju na donosioca o #emu vodi ra#una berzanski posrednik. Bartija od vrednosti na donosioca i njihov prenos 8 hartije od vrednosti na donosioca su one kod kojih je izri#ito navedeno lice koje je korisnik tako da je svaki donosilac te hartije od vrednosti i njen korisnik. VRSTE @ARTIJA OD VREDNOSTI I PRENOS @ARTIJA OD VREDNOSTI Bartije od vrednosti se dele obzirom* () na prirodu inkorporisanog prava 7) prema na#inu određivanja imaoca prava 9) prema na#inu nastajanja prava :) prema karakteru potra!ivanja . 2aš . On nalogom mo!e da odredi neko tre$e lice kao korisnik hartije od vrednostiI ' hartije na donosioca nemaju unapred određenog korisnika ve$ izdavalac hartije od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentom ovih isprava ili ovakvih hartija od vrednosti postoji klauzula 6plativo donosiocu1I 'mešovite hartije od vrednosti postoje u slu#ajevima kada jedan deo hartije od vrednosti glasi na imeili po naredbi a drugi deo glasi na donosioca.

/avremena menica predstsvlja hartiju od vrednosti kojaima zakonitu (propisanu)formu po kojoj se izdavalac obavezuje da određenom licu isplati određenu sumu novca(sopstvena menica)ili datu sumu isplati licu na koje izdavalac vu#e menicu(trasirana)na određenom mestu u određeno vreme. Bartije od vrednosti na ime i prenos ove hartije 8 Bartije od vrednosti na ime su one u kojima je ta#no ozna#eno ime korisnika a njihovo prenošenje po naredbi je isklju#eno. . ' apstraktne hartije od vrednosti su one kod kojih nije mogu$e utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslovima (menica).0od trasirane menice postoje tri podvrste*'po sopstevenoj naredbiI'redovna trasirana menicaI'trasirana sopstvena menica. () %odela hartija od vrednosti prema . <) Bartije od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom* ' kauzalne hartije od vrednosti su one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslomI skladišnica i ugovor o skladištenju teretnice i dr.Ovo je hartija po naredbi(eventualno mo!e biti hartija na ime). 0arakterisrike menice ogledaju se i kroz obavezu meni#ne pismene isprave bez koje ne mo!e do$i do nastanka prenošenja i ostvarivanja prava sadr!anim u menici. 7) %odela hartije od vrednosti prema .Menica predstavlja obligaciono .). =) Bartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu dospelosti 8 hartije od vrednosti u unutrašnjem prometu 8 u međunarodnom prometu. 42.) Bartije od vrednosti prema roku dospelosti*' kratkoro#ne hartije od vrednosti su* komercijalni i blagajni#ki zapis #ek i 8 dugoro#ne hartije od vrednosti su one kojima je rok dospe$a du!i od godinu dana* akcije obveznice i dr.Obaveze iz menice su veoma stroge i prema du!niku i prema poveriocu.akonu o hartijama od vrednosti* na ime i na donosioca."emitent isopstvene menice i izdavalac se obavezuje da $e vreme dospe$a menice isplatiti remitentu po narud!bi i tre$eg lica sam onazna#enog na menici. %odela hartija od vrednosti prema poslovnoj praksi tu spadaju* menica #ek skladišnica teretnica' konosman blagajni#ki zapis i dr.%odela prema poslovima kod kojih se menica pojavljuje i njene uloge u tim poslovima na*robnu poslovnu i finansijsku menicu. %renose se građansko'pravnom cesijom a što je predviđeno i u . :) Bartije od vrednosti prema karakteru potra!ivanja* ' nov#ane hartije od vrednosti su one koje se odnose na nov#ana potra!ivanja (menica #ek akcija)I ' robne hartije od vrednosti su one koje se odnose na robno potra!ivanje (teretnica skladišnica i dr. %ostoji i podela hartija od vrednosti prema našim pozitivnim zakonskim normama. +u!niku ostaju prava koje je i ranije imao i vezu isticanja prigovora. Ovde spadaju akcije obveznice dr!avne zapise i dr.akonu o obligacionim odnosima* hartije od vrednosti mogu da glase na ime donosioca ili po naredbi.).0od izbora meni#mnog prava razlikujemo*međunarodne i nacionalne izvore meni#nih prava. MENI A 2astanak menice vezan je za srednji vek kada je došlo do razvoja robnog prometa. & slu#aju prenosa ovakve hartije od vrednosti novi imalac hartije tj poverilac ima prema du!niku ista prava koje je imao njegov prethodik. +u!nik treba da bude obavešten o cesiji hartije od vrednosti na ime. %o tome postoje dve vrste menica*sopstvena i trasirana. %odela prema formi meni#ne islate*na poneti i blanko(koje u momentu izdavanja sadr!e neke od bitnijih elemenata ili samo potpis izdavaoca).2edostatak nekog bitnog meni#nog dokumenta povla#i njenu neva!nost.)z menice se nemo!e utvrditi osnov iz kog posla je menica nastala.akonu o obligacionim odnosim.Meni#nu sumu mo!e da isplati sam izdava# ili tre$e lice (trasar). 2ovi poverilac mo!e da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od njega zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti.0od trasirane izdavalac(trasant)daje nalog drugom licu (remitentu)sumu novca koja je ozna#ena na menici.pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo ( teretnica skladi#nica polisa transporta i dr.

EK I VRSTE EKOVA .5itne karakteristike sopstvene menice su* ()obzirom da su trasat i trasat sjedinjuju sopstvena menicaima samo dva obavezna lica (izdavaoca menice i remitenta'korisnika menice).Osnovne razlike između %romissorL note i sopstvene menice su*ozna#enje da je to menica u samom meni#nom slogu nije bitan meni#ni element kod %romissorL noteI %romissorL note mo!e da glasi i na donosioca što nije dozvoljeno kod evropske sopstvene menice.& meni#ne radnje spadaju*izdavanje umno!avanje(odredbe interesa imaoca menice) prenošenje(indosarentom i cesijom) akceptiranje(obaveza potpisom da se prihvata meni#na obaveza) avansiranje(pismeno meni#no uputstvo kojim se garantuje isprava menice) protest isplata prezentacija 43.& slu#aju da sopstvena menica ne sadr!i sve ove elemente onda ona ne va!i kao sopstvena menica.9)kod sopsvene menice nema akcepta jer je izdavalac menice u obavezi da isplati meni#nu svotu na koju glasi menica.<)do podizanja protesta kod sopstvene menice dolazi u slu#aju neisplate delimi#ne isplate =)do regresa dolazi zbog neisplate menice delimi#ne isplate i u slu#aju insolventnosti imaoca menice.%rema našem zakonu o menici menica u kojoj nije ozna#ena dospelost va!i kao menica po viđenju.Obzirom da se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmama anglo'saksonskog podru#ja ovaj tip sopstvene menice anglo'saksonskog prava javlja se i kod naših preduze$a i bankarskih organizacija. 44.:)kod sopstvene menice nema ni prezentacije na akcept ni intervencije zbog neakceptiranja./opstvena menica sadr!i slede$e elemente*oznaka da je menica uneta u sloj meni#ke isprave na jeziku na kojem je sastavljena bezuslovno obe$anje da $e se određena svota novca platiti ozna#enje dospelosti mesto gde se izvršava pla$anje dan i mesto gde je izdata sopstvena menica ime lica kome se ili po #ijoj naredbi mora platiti potpis izdavaoca menice.7)nema izdavanja duplikata jer je izdavalac menice odgovoran za svaki primerak izdate menice..2ije dozvoljeno ugovaranje kamate a i u slu#aju kada nije ugovorena obra#unava se zakonska kamata kod %romissorL note.akon o menicipredvideo je njene bitne i nebitne elemente.0od sopstvene menice nema trasata jer izdavalac menice svoju obavezu ne vu#e na drugo lice.ko se %romissorL note prenosi cesijom neophodn je građevinsko'pravni ugovor cesionara i celenta.)nstitut menice zasnovan je na nekoliko na#ela kao i na#elo pismenosti informacije fiksne meni#ne obaveze meni#na solidarnost neposredna meni#na obele!ja. %"OM)//O"\ 2OT4'je u upotrebi u /.J)zahtevi prema izdavaocu menice zastarevaju za tri godine a prema ostalim licima za jednu godinu.pravnu hartiju od vrednosti zna#i da je u njoj sadr!ano pravno potra!ivanje prema du!niku.0od sopstvene menice u kojoj nije ozna#eno mesto izdanja smatra se da je izdata u mestu koje je ozna#eno pored izdava#evog imena.SOPSTVENA MENI A PROMISSORH NOTE /opstvena menica je takva vrsta menice u kojoj se izdavalac menice obavezuje da $e u vreme dospelosti menice isplatiti meni#ni svotu korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom.%odizanja protesta kod %romissorL note postoji samo u međunarodnom prometu.Meni#ni elementi se grupišu na opšte personalne kalendarske i geografske.0ao bitne se javljaju*' ozna#enje menice bezuslovnost na isplatu određene sume ime trasata i remitenta znak u delatnosti menice.)ako nije ozna#eno mesto izdavanja mesto pla$anja uzima se mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice.To je posebna vrsta sopstvene menice i razlikuje se od sopstvene menice evropskog tipa.0ao prezentacioni papir menica se mora podneti du!niku a sve ono što nije navedeno o neobavezuje du!nika.+ >elikoj 5ritaniji i nekim zemljama anglo' saksonskog prava.%rnos %romissorL note mođe da se obavlja indosiranjem građansko' pravnom cesijom i prostom predajom u zavisnosti od ozna#enjanosioca pravca...

Pekovi prema njihovoj nameni se mogu podeliti na* () isplatni #ek 8 trasat ispla$uje #ekovnu svotu u gotovom novcu 7) obra#unski ili virmanski #ek 8 isplata se na obavlja u gotovom novcu ve$ se vrši prenos sredstava sa teku$eg ra#una na trasanta i to obavlja banka trast u korist teku$eg ra#una imaoca #eka.) na#elo bezuslovnog pokri$a 8 ovo na#elo se naziva i na#elom efikasnosti.akon o #eku donet na osnovu ideje iz Aednoobraznog zakona o #eku iz (E:<. :) putni#ki #ekovi 8 putnici ovim #ekovima podmiruju svoje troškove na putovanju . >rste #ekova 8 #ekovi se mogu podeliti prema na#inu određivanja imaoca #eka i prema njihovoj nameni. . <) na#elo #ekovne strogosti 8 je bitno kada se radi o #ekovnoj formi rokovima za prezentaciju #eka zahtevima za preduzimanje radnji u cilju zaštite #ekovinih prava. :) sopstveni trasirani #ek 8 trasant trasira #ek na samog sebe. /olidarnost obaveze ozna#ava odgovornost svih potpisnika #eka i svakog pojedina#no prema imaocu #eka. 7) na#elo inkorporacije 8 predstavlja sjedninjenost #ekovne izjave koja je data u tekstu #eka koja daje imaocu #eka ne samo pravo svojine na #ekovnom obrascu nego i prava iz #ekovnog obrasca. 9) na#elo fiksne obaveze se satoji u du!ni#koj obavezi trasanta prema imaocu #eka u visini ozna#enog nov#anog iznosa a da imalac #eka potra!uje ta#no ozna#eni iznos novca koji je ozna#en na njemu. . %ostoje međunarodnom i nacionalnim izvori prava kod #eka. . <) alternativni #ek prestavlja u suštini #ek na donosioca jer se na #ekovnom blanketu vrši alternativno ozna#avanje korisnika. Takođe se omogu$ava efikasno pla$anje subjekata koji se nalaze u raznim dr!avama. :) na#elo samostanosti i solidarnosti obaveza 8 samostalnost #ekovne obaveze se sastoji u tome #to se #ekovna izjava i potpis jednog lica procenjuje nezavisno od potpisa drugih lica. Pesto sadr!e ime remintetna. 9) #ek na donosioca 8u pismeni blanket ovog #eka nije neko ime korisnika ili je uneta klauzula 6 platiti donosiocu1 . Pekovne obrasce štampaju poslovne banke.) trasirani #ek po sopstvenoj naredbi 8 jedno lice je istovremeno i trasant i remitent. . =) na#elo neposrednosti 8 prema .Pek je hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac 8 trasant daje drugom licu trasatu bankarskoj organizaciji bezuslovan uput da licu koje je u #eku nazna#eno kao remitent ili samom izdavaocu #eka isplati određenu sumu novca na teret trasantovog pokri$a kod trasate. %ropisi o #eku baziraju na određenim na#elima* () na#elo pismenosti ili formalnosti #eka 8 podrazumeva skup pravila koji obezbeđuju valjanost #eka sa zakonom uz postojanje strogo pisane forme i postojanje bitnih elemenata bez kojih se #ek ne bi mogao kao hartije od vrednosti pojaviti u prometu.na#aj pokri$a #eka dolazi posebno do izra!aja kada su u pitanju fiskalne i krivi#na odgovornosti izdavaoca #eka u lsu#aju da se #ek izda bez nov#anog pokri$a. Pek u modernoj trgovini i prometu predstavlja sredstvo pla$anja i njegovim koriš$enjem se izbegava upotreba gotovog novca i svi rizici koje nosi trgovine sa gotovim novcem.akonu o #eku #ek mora da sadr!i slede$e bitne elemente* ozna#enje da se radi o #eku napisano u samom tekstu #ekaI bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokri$aI ime trasata koji treba da platiI mesto pla$anjaI dan i mesto izdavanja #ekaI potpis lica koje je izdalo #ek. 2aš . 7) #ek po naredbi 8 isplata se mo!e vršiti po naredbi lica koje je ozna#eno u #eku ili licu na koje je #ek prenet putem indosiranja. godine. )malac #eka mo!e da realizuje svoje pravo iz #eka kao hartije od vrednosti prezentacijom #eka trasatu.) barirani #ek 8 na #eku se nalaze dve paralelne linije a naplata ovog #eka od trasata mo!e da se izvrši samo posredstvom neke banke <) akreditivni #ek =) cirkularni #ek i J) vizirani #ekovi. 2a međunarodnom planu na konferenciji u !enevi (E9(. Pekovi prema na#inu određivanja imaoca dele se na* () #ek na ime 8 na njemu je ozna#eno ime korisnika i isplata se mora izvršiti licu na koje #ek glasi. 9) dokumentarni #ek 8 javlja se u nekim zemljama gde je isplata #eka uslovljena istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. 2acionalni izvori #ekovnog prava 8 mnoge dr!ave su donele svoje zakone o #eku na bazi !enevskih konvencija a neke dr!ave su to pitanje autonomno regulisale.akon o #eku ne pravi razliku između #eka na ime i #eka po naredbi jer se oba mogu prenositi indosiranjem. usvojene su tri 0onvencije iz oblasti #ekovnog prava 0onvencija o jednoobraznom #ekovnom zakonu i 0onvencija o kamatama u materiji #eka 0onvencija za regulisanje sukoba u materiji #eka. Ova vrsta #eka obezbeđuje brzu i jednostavnu cirkulaciju u prometu jer se prenos #eka obavlja prostom predajom. 2aš .god.

kcije sa pravom u#eš$a u upravljanju daju pravo akcionaru na upravljanje. . =. %ravo u#eš$a u dobiti akcionarskog društva je zasnovano na oplodnji ulo!enog kapitala od strane akcionara u društvu. 2egocijabilnost i inkorporiranost prava u akciji 8 negocijabilnost ozna#ava pravo imaoca akcije da akciju mo!e efikasno i lako preneti. . :. +eljivost i nedeljivost akcija. 2edeljivost akcije ozna#ava da akcionarsko društvo ne mo!e izdavati akcije u delovima i da se prava iz akcija ne mogu podeliti na više lica ili više akcija. %rioritetne akcije daju imaocu pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obi#ne akcije pravo prvenstva pri raspodeli likvidacione mase i pravo na isplatu iz ste#ajne mase u slu#aju ste#aja društva. 0upac ih mo!e isplatiti odjednom ili u ratama.kcije su hartije od vrednosti koje glase na nov#ane iznose 8 akcije uvek glase na novac a nikad na robu.. 0arakteristike akcija su* (. . 7. Ovo pravo obezbeđuje akcionaru u#e$e u upravljanju u društvu i u#eš$e u dobiti. To pravo upravljanja daje obi#na akcija. . . .kcionar ima pravo i na deo imovine društva u slu#aju likvidacije i ste#aja akcionarskog društva. . . . .akon o preduze$ima predviđa da akcionarsko društvo osnivaju pravna i fizi#ka lica radi obavljanja određene delatnosti #iji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.kcija na ime je hartija od vrednosti u kojoj je nazna#eno ime tj.bir svih nominalnih vrednosti ukupnog broja akcija predstavlja O/ kapital akcionarskog društva. . %ri prvom izdavanju akcija nije dozvoljeno izdavanje akcija ispod nominalne vrednosti.ko je kupac akcije fizi#ko lice u akciji se navodi ime i prezime. 2aš . )nkorporiranost akcija ozna#ava pravo imaoca akcije na osnovu posedovanja akcije koje je pravo inkorporirano pripojeno akcijama. )zdavanje akcija na ime zavisi od volje emitenta on odlukom o izdavanju akcije određuje koju $e vrstu akcija izdati na ime ili na donosioca.kcionar ne mo!e podeliti akciju na više delova bilo jednakih ili nejednakih. 5itna sadr!ina akcije na ime je da se one mogu izdati samo na jedno ime kao korisnika akcije. /a prenosom akcije prenose se i prava iz akcija.kcije su deklaratorne hartije od vrednosti prava iz akcija se mogu vršiti i bez postojanja akcije kao hartije od vrednosti tj. J. %renos akcija na ime obavlja se putem indosamenta naj#eš$e na . . E.kcije su u zavisnosti od vrste prenosa putem indosamenta ( akcije na ime ) i prostom predajom ( akcija na donosioca ). <.kcije su masovne hartije od vrednosti izdaju se u velikom broju i velikim serijama.akon o preduze$ima dozvoljava da više lica mogu biti nosioci jedne akcije ali više ovih lica prema društvu #ine jednog akcionara.kcija predstavlja ispravu o određenom imovinskom pravu. . vlasnik hartije. . %renos ovih akcija je te!i u odnosu na akcije na donosioca. 0upac akcije koji je poznat #ije ime je napisano u akciji sti#e pravo vlasništva nad akcijom kad ispuni obaveze u novcu ili stvarima izra!enim u novcu.kcije i ako su izra!ene u novcu mogu se uplatiti pored novca na koji glase i u stvarima ili pravima izra!enim u novcu.kcije su isprave koje akcionarima daju određena prava.45. .kcije su hartije od vrednosti koje donose promenljivi prihod 8 dividendu. Pesto se nazivaju i deonicama da bi ozna#ile deo osnovne glavnice u akcionarskom društvu.kcije su dugoro#ne hartije od vrednsti 8 njihov rok trajanja je du!i od godinu dana od dana emitovanja i cilj im je da akcionaru putem du!eg trajanja obezbeđuju dividendu.. . )malac akcije na ime poseduje pravo na hartiju i prava iz hartije koja su inkorporirana u akciju. AK IJE I VRSTE AK IJA %rema našem . akcije koje predstavljaju hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo. 9. %rihod dividende zavisi od poslovanja akcionarskog društva i njegovog finansijskog i privrednog uspeha. %ostoji nekoliko podela akcija* () akcija na ime na donosioca i mešovite akcije. . pravo akcionara prestaje i pre izdavanja hartije od vrednosti. .akonu o hartijama od vrednosti akcija je prenosiva hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva koje je imalac akcije uneo kao ulog u akcionarsko društvo.konu o preduze$ima i .kcije pored prava na u#eš$e u dobiti društva daju pravo i na deo likvidacione mase društva. .kcije na ime spadaju u vrstu mešovitih hartija od vrednosti zato što plašt akcije glasi na ime a kuponski plašt na donosioca.kcije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti 8 u akcijama je inkorporirano #lansko pravo akcionara u određenom društvu.

poleđini akcije. .kcija na donosioca 8 to mora da bude ozna#eno u samom akcijskom slogu na samom plaštu akcije. One se #eš$e emituju jer se lakše prenose tj. prostom predajom iz ruke u ruku. Mešovite akcije 8 plašt ovih akcija glasi na ime a kuponi za naplatu dividende glase na donosioca. 7).kcije #iji je ulog u naturi i akcije #ije ulog pla$en u novcu* ' akcije upla$ene u stvarima i pravima ove akcije su ulo!ne vezane akcije predstavljaju izuzetak od pravila da se akcaije upla$uju u novcu one takođe glase na određeni nov#ani iznos s tim što su upla$ene u stvarima i pravima koje prethodno moraju biti procenjene 8 akcije upla$ene u novcu. %rema ,akonu o hartijama od vrednosti moraju da glase na dinarski iznos ili na stranu valutu. &plata se vrši na ra#unu kod banke. 9) %rivremene i stalne akcije* ' privremene akcije predstavljaju privremenu hartiju od vrednosti i njeno izdavanje je vezano za uplatu u novca i to u ratama. 8 /talna akcija njom se zamenjuje privremena akcija kada akcionar izvrši celokupnu uplatu svog udela iz više rata. :) .kcije na stranu i doma$u valutu 8 prema zakonu o hartijama od vrednosti predviđeno je da hartija od vrednosti glase na dinar a da je izuzetno dozvoljeno da obveznica blagajni#ki komercijalni i dr!avni zapisi o depozitu mogu da glase na stranu valutu. >e$im osnivanjem vlasni#kih društava u našoj privredi i ve$im prilivom stranih ulaganja verovatno $e se izmeniti izakonski propisi koji bi omogu$ili da akcije glase i na stranu valutu. ;) Osniva#ke akcije i akcije slede$ih emisija* ' Osniva#ke akcije se izdaju da bi se obezbedla osnovna glavnica osnovni kapital koji je neophodan za osnivanje akcionarskog društva. .kcijama narednih emisija se obezbeđuju dodatna sredstava za delatnost i pove$ava se osnovni kapital društva. <) 2ominovane i kvotne akcije 8 nominovane akcije glase na ta#no određen dinarski iznos koji je upisan na plaštu akcije. 0votne akcije glase na određeni deo udela vlasnika akcije u društvu u celini. =) Obi#ne i prioritetne akcije. J) -arantovane i negarantovane akcije. 43. SASTVNI DELOVI(ELEMENTI)AK IJA /vaka akcija se sastoji iz dva dela*plašt akcije i kupovinski tabak.%o pravilu plašt i kupovinski tabak su vezani jedno uz drugo posebno kada se akcije izdaju a posle izdavanja akcija u opticaju se mogu pojaviti i odvojeno.%lašt akcije'je osnovni i veoma bitan deo svake akcije.%rema zakonu o hartijama od vrednosti svaki plašt akcije mora posedovati slede$e elemnte*()firmu i sedište emitenta 7)oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije 9)oznaku da je akcija i vrstu akcije :)redosled emisije ;)mesto i datum izdavanja akcije <)prava iz akcije =)ukupan obim emisije nominalnu vrednost broj akcije J)firmu tj.ime kupca ili oznaku na koga akcija glasi E)faksimil potpisa ovlaš$enog licaemitenta i pe#at emitenta. () Firma i sedište firme emitent kcije' pod firmom se podrzumeva naziv akcionarskog društva sa njegovim sedištem koje se pojavljuje kao izdavalac akcije. %odaci o firmi i sedištu unose se u akciju na na#in kako je upisano u sudskom registru i to pun naziv. Firma i sedište emitenta se vidno unose u slog akcije na mestu koje obezbeđuje da imalac akcije mo!e nedvosmisleno utvrditi ko je njen izdavalac. >rlo #esto se unosi odmah posle oznake da je to akcija a nekad to mo!e biti ispred oznake da je to akcija. 7) Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije' serijski broj sa kontrolnim brojem jesu dva broja u jednom. %rvi broj je sreijski koji se sastoji od određenog broja cifara a kontrolni se sastoji od jedne cifre i dodaje se sreijskom broju na kraju. 9) Oznaka da je akcija i oznaka vrste akcije' akcija mora vidno da sadr!i oznaku da je akcija i na taj na#in se razlikuje od ostalih hartija od vrednosti. "e# akcija mo!e da stoji samostalno ili sa nekom drugom re#i kao osniva#ka akcija . .kcija i deonice imaju isto zna#enje ali se termin akcija upotrebljava u akcionarskom društvu i mo!e da bude napisan ispred emitente ili posle emitenta. .kcije se u zavisnosti od na#ina određivanja imaoca akcije dele na ime i na donosiocaI u zavisnosti od vrste uloga akcije se dele na ulog u novcu i u naturiI po na#inu uplate* privremene i stalneI u zavisnosti od cirkulacione sposobnosti* eksterne i interne. >rste akcija su u

pravnoj teoriji određene u zavisnosti od kriterijuma' na ime ili na donosioca po redosledu izdavanja (prve emisije i slede$ih emisija) obi#ne i povlaš$ene. :) "edosled emisije ukupan obim emisije nominalna vrednost akcije i broj akcije' nominalna vrednost akcije predstavlja iznos na koji ona glasi. ,akon o preduze$ima iz (EE<. god. ,ahteva odnosno predviđa da najni!i nominalni iznos akcije ne mo!e biti manji od ; K u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. .kcije koje bi imale ni!i nominalni iznos bile bi ništave a za štetu bi odgovarali emitenti solidarno. >iši nominalni iznosi akcija treba da glase na dinarsku vrednost deljivu sa (C. .kcije se ne mogu izdavati ni prodavati ispod svoje nominalne vrednosti pri njenom izdavanju. 2ominalna vrednost koju pla$a prvi kupac je ozna#ena na akciji. ,akonom o hartijama od vrednosti nije predviđeno na kojem se delu akcije plašta upisuje nominalni iznos akcije bitno je da bude istaknut i lako uo#ljiv. ,akon o preduze$ima utvrđuje nov#ani minimum osniva#kog uloga jednog akcionara. 5roj akcije je određen prema ukupnom nov#anom iznosu na koji se izdaju akcije. ;) Firma odnosno ime kupca ili oznaka na koga akcija glasi' akcija mo!e da glasi na donosioca ili na ime. .ko akcija glasi na ime u slogu akcije mora biti obezbeđen prostor za unošenje firme naziva ili imena kupca akcije. .ko je preduze$e kupac akcije onda se u slog akcije unosi pun naziv firme preduze$e. .ko se izdaje akcija na donosioca mora da sadr!i oznaku na donosioca i tako glasi na svako lice koje je poseduje. Ova akcija se prenosi prostom predajom što omogu$ava brz i lak promet. <) Mesto i datum izdavanja akcije sa faksimilom potpisa ovlaš$enog lica emitenta i pe#atom emitenta. /edište akcionarskog društva je mesto u kojem obavlja delatnost a datum izdavanja akcije je dan kada su se stekli uslovi za izdavanje akcije. ,akon o hartijama od vrednosti ne zahteva da svaku akciju mora da potpiše ovlaš$eno lice izdavalac akcije ali je neophodno da akcij asadr!!i faksimil potpisa ovlaš$enog lica izdavaoca. ,akonodavac je odredio da akciju i faksimil sa vernom kopijom potpisa potpiše ovlaš$eno lice. 2a plaštu akcije faksimil potpisa ovlaš$enog lica stavlja se na kraju akcije uz pe#at izdavaoca. =) %rava iz akcije' to su slede$a prava* na upravljanje ili bez prava na upravljanjeI na dividenduI na prodaju i prenos akcijeI na srazmeran deo imovine u slu#aju prestanka društva. 0uponski tabak 8 sadr!i kupone za naplatu dividendi. /adr!i više kupona naj#eš$e (C. +onosiocu kupona se ispla$uje dividenda. 4lementi kupona su* () firma i sedište emitenta 8 isti je kao kod plašta akcijeI 7) oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda ispla$uje 8 isto sadr!i kao i plašt akcijeI 9) redni broj kupona za naplatu dividende 8 izdaju se naj#eš$e za (C godina :) kalendarska godina za koju se dividenda ispla$uje 8 uz redni broj na svakom kuponu ozna#ava se i kalendarska godina na koju se odnosi isplata dividende koju donosi određena akcija. 0ada akcionar iskoristi poslednji kupon obra$a se akcionarskom društvu za izdavanje novog kuponskog tabaka za naredni periodI ;) faksimil potpisa ovlaš$enog lica emitenta 8 isti faksimil kao na plaštu akcije tj. Faksimil potpisa direktora društva. 44. SKLADIBNI A /kaldišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište i koja slu!i kao dokaz da je roba primljena na #uvanje od deponenta i koja je ozna#ena u toj ispravi i na osnovu nje depozitar javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je legitimisano i da je primi prema skladišnici. /kaldišnica je hartija od vrednosti i ona predstavlja tradicionalnu pravnu i kauzalnu prezentacionu hartiju od vrednosti. 0auzalna je jer je u direktnoj vezi sa ugovorom o uskladištenju robe tradicionalna je jer se pomo$u nje i njenog prenosa prostom predajom simboli#ki predaje svojina ili obavlja prenos zaloga sa jednog na drugo lice. /kladišnica kao isprava i samo uskladištenje robe u javnim skladištima i carinska roba u carinskim skladištima kod međunarodnog robnog prometa ima veliku ulogu pri smanjenju troškova transporta. Mo!e se koristiti i kao isprava kod dokumentarnog akreditiva. /kladišnicu mogu da izdaju javna i carinska skladišta. & Vvedskom i Vvajcarskom pravu skladišnica glasi na ime po naredbi ili na

donosioca a u 2ema#kom pravu ona glasi na ime a mo!e glasiti i po naredbi. %rema pravima velikog broja zemalja a i prema našem ,akonu o obligacionim odnosima skladišnica se sastoji iz priznanice i varanta ( zalo!nice ). & 2ema#koj i 4ngleskoj skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu koja slu!i za prenos prava svojine i za konstituisanje zaloga. 0ao što je re#eno prema našem ,akonu o obligacionim odnosima skladišnica se sastoji iz priznanice i zalo!nice koje imaju slede$e podatke* ime i zanimanje ostavodavca njegovo sedište naziv i sedište skladišta datum i broj skladišnice mesto skladišta vrsta i koli#ina robe itd. & slu#aju nedostatka nekog od navedenih elemenata skladišnice ova isprava bi bila nepunova!na kao hartija od vrednosti ali bi mogla da poslu!i kao potvrda o prijemu robe na #uvanje u pravnom prometu. 2ebitni elementi skladišnice su npr.* napomene o stanju primljene robe na skladištenje vidljivim manama na robi i dr. +eponent mo!e zahtevati od skladištara da podeli robu na određene delove i da za svaki deo izda određenu skladišnicu. )malac skladišnice ima dva osnovna prava* () pravo da mo!e raspolagati sa robom nazna#enom u skladišnici i to putem prenošenja skladišnice. %renos skladišnice 8 kada skladišnica predstavlja jedistvenu ispravu prenos se obavlja stavljanjem izjavom o prenosu na poleđinu hartije i pod uslovom da skladišnica nije izdata na donosioca. .ko se skladišnica sastoji iz dva dela a oba se prenose na isto lice tada se vrši odvajanje varanta od priznanice a izjava o prenosu se stavlja na poleđinu priznanice. 0ada se skladišnica sastoji iz dva dela mo!e do$i do prenosa oba dela skladišnice. %renos samo priznanice 8 prijemniku daje pravo da zahteva da mu se preda roba pod uslovom da se isplati imaoc zalo!nice ili polo!i škladištaru za imaoca zalo!nice iznos koji treba da mu bude ispla$en na dan dospelosti potra!ivanja. %renos zadu!nice 8 daje prijemniku pravo zaloga na robi. %rvi prijemnik zalo!nice je obavezan da momentalno prijavi skladištaru da je na njega izvršen prenos zalo!nice a skladište je obavezno da upiše taj prenos u svoj registar i da na samoj zalo!nici zabele!i da je prenos izvršen. )malac zalo!nice bez priznanice kojem ne bude u roku ispla$eno potra!ivanje du!an je da pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca i podigne protest prema pravilima zakona o menici. On takođe mo!e posle osam dana od dana dospelosti potra!ivanja da zahteva predaju zalo!ene robe. )malac zalo!nice mo!e zahtevati isplatu od prenosioca tek kad nije mogao posti$i potpuno namirenje prodajom zalo!ene robe. & pojedinim dr!avama ,apadne 4vrope postoje i posebne vrste zalo!nice* industrijska petrolejska i hotelijerska. )ndustijski varant podrazumeva zalaganje industrijskih preduze$a prilikom dobijanja kredita od banke. 0od petrolejskog varanta predment zaloga je petrolejsko postrojenje. )zdavanje ovih varanta vrši trgova#ki sud. )zdavalac hotelijerskog varanta je vlasnik nekog hotela a predmet zaloga #ini hotelski inventar. 47. TERETNI A 0onosman ili teretnica je posebana isprava pomorskog prevoza koja slu!i kao dokaz njome brodar potvrđuje da je primio određenu robu ( određene koli#ine ) radi prevoza na određenom putu u pomorskom transportu. Ona predstavlja zaklju#en ugovor o pomorskom prevozu kojom se vozar obavezuje da $e robu predati ovlaš$enom licu imaocu teretnice u luci opredeljenja. %o osnovu teretnice mo!e se utvrditi vrsta i koli#ina robe koja je predata na prevoz. Teretnica sadr!i izjavu brodara da je roba koja je navedena u teretnici primljena na prevoz u obsvezu brodara da $e robu predati legitimisanom imaocu teretnice. Pesto se teretnica koristi kao dokaz drugoj ugovornoj strani da je određeni ugovor i izvršen. Teretnica je hartija od vrednosti kojom se vrši prenos vlasništva na robi. Teretnica je nastala sa razvojem pomorskog prevoza i pomorske trgovine. %osle ukrcavanja tereta brodar je obavezan da na zahtev krcatelja izda teretnicu. Ona uvek predstavlja hartiju od vrednosti jer se iz nje jasno vidi veza saobra$ajnog poslovanja ( ugovor o pomorskom prevozu robe ). Teretnica je prezentirana hartija od vrednosti jer na osnovu nje primaoc mo!e podi$i robu predavanjem teretnice brodaru. Ona je takođe tradicionalna jer se njenom predajom prenose stvarna prava ( prava svojine ) na robi. &potrebom teretnice posti!u se pogodnosti što se smatra da je roba koja je ukrcana na brod i dalje prisutna

Finansijski terminski ugovor se pojavljuje u dva oblika* fju#ers ugovor i svop ugovor. 5)M3O' teretnica za kombinovani transport u 5alti#koj međunarodnoj pomor. Ovakve isprave #esto se pojavljuju kao hartije od vrednosti. +a bi bila punova!na teretnica mora sadr!ati elemente kao što su* firma i sedište izdavaoca teretnice ( brodara ) podatke o brodu firma i sedište krcatelja odredište pristaništa koli#inu robe vrstu tereta stanje tereta odredebe o vozarini mesto i datum izdavanje teretnice. predviđa sistem mre!aste odgovornosti kada se ne mo!e dokazati na kom delu puta je nastala šteta.na tr!ištu jer se njom mo!e slobodno raspolagati u smislu prodaje i zaloga robe po teretnici. & praksi se izdaje ve$i broj originala i kopija F5O teretnice da bi se mogao ostvariti ve$i broj poslovnih radnji.:0) "(&<&%) & finansijske derivate spadaju* finansijski terminski ugovor i opcijski ugovor. >rste teretnice ( kao i ostale hartije od vrednosti ) dele se na* teretnice koje glase na ime donosioca i po naredbi postoje HH#ista i ne#istaHH direktna i naslovljena grupna ili skupna i u poslednje vreme elektronska teretnica koja mo!e da vrši iste funkcije kao papirna teretnica ona ima istu snagu i dejstvo i u budu$nosi se sve više o#ekuje upotreba elektronskih teretnica u međunarodnom pomorskom prevozu robe. 71) 5INANSIJSKI DERIVATI (2)#$#:). Fju#ers ugovor je prenosiv ugovor o prodaji standardizovane koli#ine tr!išnog materijala. Mo!e glasiti na donosioca (prenosi se prostom predajom) po naredbi . Međunarodna špediterska organizacija F). &govorne strane su obavezne da polo!e garantni depozit ne berzi za izvršenje ugovornih obaveza. & međunarodnom kombinovanom prenosu robe postoji i jedinstvena isprava za kombinovani prevoz robe prema konvenciji &2. 7>) ISPRAVE ZA KOMBINOVANI MEĐUNARODI PREVOZ ROBE %ri međunarodne robe pojavljuju se ugovori o kombinovanom prevozu robe na osnovu kojih se izdaju posebne isprave koje se odnose na kombinovani prevoz robe. 4lemente teretnice mo!e predvideti i . . Teretnice se prenose ustupanjem cesijom ako glasi na ime ) indosamentom ( po naredbi ) a ako teret glasi na donosioca prenosi se prostom predajom. & slu#aju da ugovorna strana odustane od ugovora ona gubi pravo na polo!eni garantni depozit. 2pr. Vpediter pri tome odgovara za radnje i propuste lica #ije usluge on koristi pri izvršenju prevoza. & Augoslovenskoj unutrašnjoj plovidbi koja se izdaje na zahtev ukrcatelja i kod nas teretnica mo!e da glasi na ime po naredbi i na donosioca.) &-+).aklju#uju ga pravna lica lica preko berzanskih postrednika. +irektna teretnica koja se koristi u pomorskom transportu javlja se i u pomorskom. 0ao prenosiva isprava ona ima svojstvo hartije od vrednosti. Ovu ispravu daje organizator kombinovanog prevoza i mo!e biti prenosiva i neprenosiva isprava. Teretnica predstavlja veliki doprinos razvoju međunarodnog prevoz i špediterskog poslovanja. Vpediterska teretnica za prevoz (F5O) je hartija od vrednosti koja je prihva$ena od strane špeditera u \&. izdala je potvrde F3T i F3" koje mogu izdavati nacionalni šperiterski savezi.:0) /!%1)#:0)? 2. "obni fju#ers ugovor je instrument zaštite od rizika promene cena aktive. %o njoj špediter preuzima obavezu da $e uredno izvršiti #itav prevoz robe do mesta destinacije a po uslovima izdate teretnice.akon o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi a mo!e sadr!ati i niz fakultativno ugovorenih odredbi."č!%:? :<&. )zdavanje isprave o multimodalnom prevozu ne spre#ava izdavanje drugih isprava koje se odnose na prevoz u skladu sa međunarodnim konvencijama i doma$im propisima ali druge isprave ne uti#u na pravnu prirodu isprave o multimodalnom prevozu. >ozarina se napla$uje u valuti koja se predvidi teretnicom. Finansijski terminski ugovor 8 je ugovor o terminskoj prodaji robe zlata i drugih plemenitih metela deviza i hartija od vrednosti kojima se jedna ugovorn strana obavezuje da izvrši prodaju a druga ugovorna strana da plati ugovorenu cenu određenog dana.T. %ostoji robni fju#ers ugovor i finansijski fju#ers ugovor. Ovo je sstandardizovan . %redstavlja zna#ajnu ispravu kao hartija od vrednosti kojim se mo!e prenositi pravo vlasništva na robi.

72) POLISA OSIGURANJA I VRSTE POLISE OSIGURANJA %olisa osiguranja predstavlja ispravu koja se ispostavlja u određenoj formi prilikom sklapanja ugovora o osiguranju ili posle zaklju#enog ugovora koju izdaje osigura# drugoj ugovornoj strani ugovara#u osiguranja kao dokaz o zaklju#enom ugovoru. Finansijski fju#ers ugovor podrazumeva ugovor po kojem se kupuje ili prodaje određena koli#ina konkretne finansijske aktive na dan zaklju#enja ugovora ili određenog dana ili meseca po unapred dogovorenoj ceni. %rema našem . 5anka poma!e pozajmljiva#ima da deo svojih dugova razmenec u drugu valutu. 0upac opcije ostvaruje svoje pravo pla$anjem opcione premije a visinu premije određuje prodavac opcije. Ove polise ne slu!e samo kao instrument osiguranja ve$ i kao instrument međunarodnog robnog prometa. %rodavac je u obavezi da dostavi berzi garanciju za izvršenje svojih ugovornih obaveza. %olise prema . Opcijski ugovor 8 predstavlja ugovor o terminskoj prodaji tr!išnog materijala kojim jedna ugovorn astrana sti#e pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog dan ado isteka ugovornog roka a druga ugovorna strana je obavezna da na njen zahtev bezuslovno preda preuzme i plati ugovoreni predmet opcije. Opcije su hartije od vrednosti kojim vlasnik sti#e opcijsko pravo da kupi ili proda određenu aktivu po utvrđenoj ceni i u utvrđenom periodu. Finansijski fju#ers ugovor se javlja u tri oblika*() kamatno'stopni fju#ers 7) valutni fju#ers 9) fju#ersi akcijskih indeksa. /vaka strana pozajmljuje na tr!ištu pod najboljim uslovima i nudi drugoj ugovornoj strani uslove koji njoj odgovaraju zamenjuju$i kreditne pozicije. & svop transakciji banka vrši zamenu svoga duga sa fiksnom kamatom za dug društva i korporacije sa promenljivom kamatnom stopom. &govornr strane su upoznate sa elementima ugovora jer su datum isporuke i iznos date aktive unapred određeni. & tr!išni materijal spadaju !iralni novac #ek akcije menice i druge hartije od vrednosti zlato i drugi plemeniti metali devize roba kapital.akonu o obligacionim odnosima kod nas ima ulogu hartije od vrednosti i mo!e da glasi na određeno lice' na ime na donosioca i po naredbi. 0upac je obavezan da prodavcu plati premiju kao naknadu za mogu$nost kupovine ili prodaje tr!išnog materijala. Opcije imaju osobine terminskog ugovora. /vaki pozajmljiva# pozajmljuje valutu za koju mo!e da dobije kredit a posle menja uslove ugovora kroz svop transakcije. %olisa po naredbi se mo!e prenositi indosomentom na donosioca prostom predajom a na ime građansko'pravnom cesijom.ugovor koji se uspostavlja tra!beno 8 pravni odnos da se kupi ili proda određena aktiva po određenoj ceni na dan zaklju#enja ugovora ili određenog dana ili meseca. 0ao korisnik po polisi osiguranja mo!e da se pojavi ne samo ugovara# osiguranja 8 osiguranik ve$ i neko tre$e lice koje je korisnik osiguranja. )zvozna polisa predstavlja dokaz da je sklopljen ugovor o osiguranju za robu u izvozu i iz nje proizilazi obaveza osigura#a u vezi sa osiguranjem robe u slu#aju nastupanja osiguranog rizika. )zvozne polise 8 se ispostavlja za robu koja se osigurava pri izvozu. Međutim . %ostoji više vrsra polise* pojedina#ne i opšteI pomorske i kopneneI izvozne i uvozneI devizne i dinarske poliseI kasko ili kargo poliseI prenosive ili neprenosive polise.akonu o oblikacionim odnosima ugovor o osiguranju je zaklju#en kada ugovora#i potpišu polisu osiguranja ili listu pokri$a u koju su uneti bitni sastojci ugovor o osiguranju. 5erzanska'klirinška ku$a se nalazi između ugovornih strana i ona realizuje finansijsku transakciju snosi sve rizike a kupac i prodavac snose rizik cene. %olisa mora da sadr!i slede$e bitne elemente* ozna#enje lica stvari ili robe koja se osigurava rizike koje pokriva osiguranje premija osiguranja osigurana suma ozna#enje uslova pod kojima se vrši osiguranje. >alutni svop se obavlja preko banke koja se javlja kao posrednik. 0amatno'stopni svopse obavlja neposredno između pozajmljiva#a i banke. &govorne strane su pravna lica a ugovor se zaklju#uje preko berzanskih posrednika. /vop ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tr!išnog materijala kao i zameni jedne bilansne aktive sa drugom ili jedne bilansne pasive sa drugom. >rlo zna#ajna podela je na izvozne i uvozne polise.

&vozna polisa 8 ima karakter dokazne isprave kojom se utvrđuju uslovi zaklju#enog ugovora o osiguranju i obaveze osigura#a. %olisa osiguranja takođe slu!i kao legitimacioni papir osiguraniku korisniku osiguranja da doka!e da je stekao određena prava iz osiguranja. isprava o dugu odnosno da $e u slu#aju štete biti u obavezi da istu naknadi. . 2aša osiguravaju$a društva pri osiguranju izvoznih roba pomorskim putem ispostavljaju englesku polisu koja odgovara Oojdovoj polisi osiguravaju$ih društava. %olosa slu!i kao isprava kojom osigura# potvrđuje svoju obavezu iz ugovor o osiguranju tj.ona se ne smatra pismenim ugovorom o osiguranju i ne sadr!i iznos premije koju pla$a ugovora# osiguranja za određeno osiguranje. Takođe slu!i kao instrument pomo$u kojeg ugovara# osiguranja mo!e da ustupi svoja prava iz osiguranja tre$em licu. )zvozna polisa se mo!e ispostavljati u više originalnih primeraka. 0orisnik osiguranja mora da doka!e da je u momentu nastanka štete imao interes na robi. & slu#aju da ugovara# osiguranja izgubi originalnu polisu tada osigura# ima pravo da dobije odštetni zahtev prema ugovora#u osiguranja. 0od uvoza se uvek zna ko je vlasnik robe i na #iji se rizik ona prevozi tako da se kod sklapanja ugovora o osiguranju lako mo!e utvrditi ko je ugovara# osiguranja i kakav mu je interes na robi. & \& se kod uvoza uporebljava obrazac transportne polise na srpskom jeziku. To se radi u slu#aju kaad ugovara# osiguranja to zahteva da bi se obezbedio od gubitka originalne polise.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful