You are on page 1of 12

Glagolska vremena PREZENT Prezent je prost i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se vri u isto vreme

kada o njoj govori (etam po parku sa drugom, a moj stariji brat ide iza nas) i radnju koja se deava stalno sve vreme (Lepenica tee kroz Kragujevac). Prezent moe da ima i neka druga znaenja, a to su pripovedaki prezent koji oznaava radnje istovremene s nekim drugim prolim trenutkom (Vratim se kui, uzmem kiobran i odem u kolu), prezent za budunost koji oznaava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budunosti (Sutra putujemo na more),kvalifikativni prezent koji oznaava radnje koje se vre po nekom prirodnom redu, po obiaju ili navici (Posle leta dolazi jesen i donosi nam korpe pune zrelog voa), prezent u poslovicama (Lepa re i gvozdena vrata otvara) i prezent sa modalnim znaenjem koji oznaava stav govornog lica prema jo neostvarenoj radnji. (Umirem od gladi) Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka za lica u jednini i mnoini. Prezentska osnova se dobije kada se glagol stavi u 3. lice mnoine prezenta i odbije se nastavak - mo (on je uvek ista kao tree lice jednine jer u ovom licu nema nastavaka za graenje prezenta). Nastavci za graenje prezenta su: 1. lice jednine - m 1. lice mnoine - mo 2. lice jednine - 2. lice mnoine - te 3. lice jednine nema 3. lice mnoine - ju (u) Primer: PEVATI - prezentska osnova peva - , infinitivna osnova peva 1. Ja pevam 1. Mi pevamo 2. Ti peva 2. Vi pevate 3. On/Ona/Ono peva 3. Oni pevaju Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova zavrava na K, - G ili - H u svim licima jednine i mnoine, osim u 3. lice mnoine (kod glagola moi i u 1. licu jednine) dolazi do palatalizacije i K, G, H prelaze u , , . (pei, sei, obui, tei, moi...). Primer: SEI - prezentska osnova see -, infinitivna osnova sek 1. Ja seem 1. Mi seemo 2. Ti see 2. Vi seete 3. On/ona/ono see 3. Oni seku

PREZENT CRTATI (crta - ) 1. crtam 1. crtamo 2. crta 2. crtate 3. crta 3. crtaju DRATI (dri - ) 1. drim 1. drimo 2. dri 2. drite 3. dri 3. dre PLESATI (plee- ) 1. pleem 1. pleemo 2. plee 2. pleete 3. plee 3. pleu IGRATI SE (plee- ) 1. igram se 1. igramo se 2. igra se 2. igrate se 3. igraju se 3. igraju se TEI (tee - ) 1. teem 1. teemo 2. tee 2. teete 3. tee 3. teku PEI (pee - ) 1. peem 1. peemo 2. pee 2. peete 3. pee 3. peku SEDETI (sedi - ) 1. sedim 1. sedimo 2. sedi 2. sedite 3. sedi 3. sede II (ide - ) 1. idem 1. idemo 2. ide 2. idete 3. ide 3. idu MOI (moe - ) 1. mogu 1. moemo 2. moe 2. moete 3. moe 3. mogu

PERFEKAT CRTATI PERFEKAT Perfekat je sloen i lian glagolski oblik koji oznaava 1. crtao sam 1. crtali smo

radnju, stanje ili zbivanje koje se potpuno desilo u prolosti, ili je zapoelo u prolosti. (Jue sam iao u bioskop.) U srpskom jeziku perfekat je prolo vreme koje se najee upotrebljava. Perfekat se gradi se nesvrenog oblika prezenta glagola JESAM i radnog glagolskog prideva. Ja sam radio ili radio sam Prezent glagola JESAM 1. Ja sam 1. Mi smo 2. Ti si 2. Vi ste 3. On/ona/ono je 3. Oni su Radni glagolski pridev Radni glagolski pridev je nelian i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svrenih i nesvrenih glagola i nastavaka. Nastavci za graenje radnog glagolskog prideva: muki rod jednine - o (uio) muki rod mnoine li (uili) enski rod jednine - la (uila) enski rod mnoine le (uile) srednji rod jednine - lo (uilo) srednji rod mnoine la (uila) Prilikom graenja radnog galgolskog prideva dolazi do izuzetaka kod glagola koji se zavavaju na - STI (jesti, sesti, plesti, rasti, pasti) i glagola koji se zavravaju na I (tei, pei, rei, sei, lei, moi). JESTI - infinitivna osnova jed-, odbije se samoglasnik D, pa se dodaju nastavci za graenje radnog glagolskog prideva. jeo jeli jela jele jelo jela RASTI - infinitivna osnova rast- , odbija se odbije se samoglasnik -T, pa se dodaju nastavci za graenje radnog glagolskog prideva, u svim licima osim u 1. licu jednine mukog roda kada samoglasnik -T ostaje, a izmeu njega i nastavka za graenje radnog glagolskog prideva umee se - A (nepostojano A. rastao rasli rasla rasle raslo rasla TEI - infinitivna osnova tek- , u 1. licu jednine mukog roda ispred nastavka za graenje radnog glagolskog prideva umee se - A (nepostojano A) tekao tekli tekla tekle teklo tekla Perfekat se moe graditi i od svrenih i od nesvrenih

2. crtao si 2. crtali ste 3. crtao je 3. crtali su DRATI 1. drao sam 1. drali smo 2. drao si 2. drali ste 3. drao je 3. drali su PLESATI 1. plesao sam 1. plesali smo 2. plesao si 2. plesali ste 3. plesao je 3. plesali su SEDETI 1. sedeo sam 1. sedeli smo 2. sedeo si 2. sedeli ste 3. sedeo je 3. sedeli su SESTI 1. seo sam 1. seli smo 2. seo si 2. seli ste 3. seo je 3. seli su PASTI 1. pao sam 1. pali smo 2. pao si 2. pali ste 3. pao je 3. pali su REI 1. rekao sam 1. rekli smo 2. rekao si 2. rekli ste 3. rekao je 3. rekli su OTII 1. otiao sam 1. otili smo 2. otiao si 2. otili ste 3. otiao je 3. otili su II 1. iao sam 1. ili smo 2. iao si 2. ili ste 3. iao je 3. ili su MOI 1. mogao sam 1. mogli smo 2. mogao si 2. mogli

glagola, te u savremenom jeziku zamenjuje aorist, imperfekat i pluskvamperfekat. Primer: Perfekat glagola UITI (u mukom rodu) 1. Ja sam uio (uio sam) 1. Mi smo uili (uili smo) 2. Ti si uio (uio si) 2. Vi ste uili (uili ste) 3. On je uio (uio je) 3. Oni su uili (uili su) PLUSKVAMPERFEKAT Pluskvamperfekat je sloen i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se desila u prolosti pre neke druge prole radnje. (Kada je nastavnica ula u uionicu ja sam bio uradio itav domai). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjnievnim delima i to onim iz starijeg perioda. Imperfekat se gradi na dva naina: Pomou PERFEKTA pomonog galgola BITI i radnog glagolskog prideva Perfekat glagola BITI (u mukom rodu) 1. Ja sam bio 1. Mi smo bili 2. Ti si bio 2. Vi ste bili 3. On je bio 3. Oni su bili Primer: PEVATI (radni glagolski pridev pevao, pevali) 1. Ja sam bio pevao 1. Mi smo bili pevali 2. Ti si bio pevao 2. Vi ste bili pevali 3. On je bio pevao 3. Oni su bili pevali Pomou IMPERFEKTA pomonog galgola BITI i radnog glagolskog prideva Ovaj oblik pluskvamperfekta se retko upotrebljava u govoru i uglavnom se javlja u kjnievnim delima. Imperfekat glagola BITI (u mukom rodu) 1. Ja bejah (beh) 1. Mi bejasmo (besmo) 2. Ti bejae (bee) 2. Vi bejaste (beste) 3. On bejae (bee) 3. Oni bejahu (behu) Primer: PEVATI (radni glagolski pridev pevao, pevali) 1. Ja bejah pevao 1. Mi bejasmo pevali 2. Ti bejae pevao 2. Vi bejaste pevali 3. On bejae pevao 3. Oni bejahu pevali ili u skraenom obliku 1. Ja beh pevao 1. Mi besmo pevali 2. Ti bee pevao 2. Vi beste pevali 3. On bee pevao 3. Oni behu pevali

ste 3. mogao je 3. mogli su BITI 1. bio sam 1. bili smo 2. bio si 2. bili ste 3. bio je 3. bili su Reenice sa glagolima u PERFEKTU Letos sam putovao na more. Bila je to dobra pesma. Sunce je izalo u est asova. Da li je Ana otila u kolu? ta je kupio tata na spijaci? Nauili su celu lekciju. Voleli smo da idemo tamo zimi.

Reenice sa glagolima u PLUSKVAMPERFEKTU Bila je ve odmakla pono, a oni su jo itali. Ja se jo nisam bila ni rodilaa moj tata je radio u banci. Kad sam stigao kui gosti suve bili otili. Kad je on poao u grad jasam ve bio legao u krevet. Kada je otkucala pono Maaje ve bila krenula kui. IMPERFEKAT drvee je ve bilo Imperfekat je prost i lian glagolski oblik koji oznaava To izraslo na obodu ume. radnju koja je trajala u prolosti i koja se upotrebljava bilo samo u pripovedanju. (Jednom tako uvee seae vojnik u Sunce je odskoilo visoko, a oni su

svojoj sobici). Ovaj glagolski oblik se u govornom jeziku skoro sasvim izgubio. Ima ga u kjnievnim delima i to onim iz starijeg perioda. Imperfekat se gradi samo od nesvrenih glagola i to tako to se na okrnjenu infinitivnu osnovu glagola dodaju odgovarajui nastavci. Nastavci za graenje imperfekta kod glagola koji se zavravaju na - TI: ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnik A 1. lice jednine - ah 1. lice mnoine - asmo 2. lice jednine - ae 2. lice mnoine - aste 3. lice jednine - ae 3. lice mnoine - ahu Primer: PEVATI - okrnjena infinitivna osnova pev 1. Ja pevah 1. Mi pevasmo 2. Ti pevae 2. Vi pevaste 3. On/Ona/Ono pevae 3. Oni pevahu ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnike E ili I (dodavanjem nastavaka dolazi do jotovanja) 1. lice jednine - jah 1. lice mnoine - jasmo 2. lice jednine - jae 2. lice mnoine - jaste 3. lice jednine - jae 3. lice mnoine - jahu Primer: GRADITI - okrnjena infinitivna osnova grad 1. Ja graah (grad + jah) 1. Mi graasmo (grad + jasmo) 2. Ti graae (grad + jae) 2. Vi graaste (grad + jaste) 3. On/ona/ono graae (grad + jae) 3. Oni graahu (grad + jahu) Nastavci za graenje imperfekta kod glagola koji se zavravaju na - I i - STI 1. lice jednine - ijah 1. lice mnoine - ijasmo 2. lice jednine - ijae 2. lice mnoine - ijaste 3. lice jednine - ijae 3. lice mnoine -ijahu Primer: TRESTI - infinitivna osnova tres1. Ja tresijah 1. Mi tresijasmo 2. Ti tresijae 2. Vi tresijaste 3. On/ona/ono tresijae 3. Oni tresijae Primer: PEI - infinitivna osnova pek 1. Ja pecijah 1. Mi pecijasmo 2. Ti pecijae 2. Vi pecijaste 3. On/ona/ono pecijae 3. Oni pecijahu PANJA! Pomoni glagol BITI ima dvojake nastavke za imperfekat 1. Ja bejah 1. Mi bejasmo 2. Ti bejae 2. Vi bejaste 3. On/ona/ono bejae 3. Oni bejahu ILI

jo lutali okolo. Kad smo mi dotrali one suve bile stigle na cilj. Kad je ponovo otiao u veliki grad on ve bee naviknuo na ogromnu guvu. Poela je da pada kia, ali jasam pre toga bio proetao. Prve pahulje ve behu pale po ulici kad smo poli na put. Voz bee krenuo kada smo mi stigli na stanicu. Knjigu koju si mi poklonio vesam bio kupio. Kada je on doao da se izvine ja sam mu ve bio oprostio. Bio sam malo nazebao, ali sada sam dobro. Doao sam da se pozdravimo, ali je on ve bio otputovao. Kada je petar dao go, ja samve bio napustio stadion. Ja bejah otiao tamo, ali nje nije bilo ni na vidiku. kada je mama ula u sobu, Maja je ve bila zaspala. Jo nije svanulo, a on je vebio ustao iz kreveta.

1. Ja beh 2. Ti bee 3. On/ona/ono bee

1. Mi besmo 2. Vi beste 3. Oni behu

AORIST Aorist je prost i lian glagolski oblik koji oznaava radnju koja se desila u prolosti i to radnju koja se desila nakon neke druge radnje u prolosti (On je usatao sa klupe, a oni odmah ustadoe za njim) i radnju koja se desila "skoro", odnosno neposredno pre trenutka govorenja (Gle, prestade kia, ali dunu vetar.) Aorist se gradi uglavnom od glagola svrenog vida i to tako to se na infinitivnu osnovu dodaju odgovarajui nastavci za lica u jednini i mnoini. Infinitivna (aoristna) osnova se dobije kada se glagol stavi u infinitiv i onda se odbije nastavak -ti. Ovo vai samo za glagole kod kojih se infinitiv zavrava na - ti. Kod glagola kod kojih se infinitiv zavrava na -i (ii, rei, pei, tei...) i na -sti (pasti, sesti, plesti), kao i kod nekih glagola kod kojih se infinitiv zavrava na -ti(hteti, smeti) infinitvna osnova se dobija upravo preko aorista, tako to se glagol stavi u 1. lice jednine aorista i odbije se nastavak - oh. Nastavci za graenje aorista su: ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnik 1. lice jednine - h 1. lice mnoine - smo 2. lice jednine nema 2. lice mnoine - ste 3. lice jednine nema 3. lice mnoine - e Primer: NAPISATI - infinitivna osnova napisa 1. Ja napisah 1. Mi napisasmo 2. Ti napisa 2. Vi napisaste 3. On/Ona/Ono napisa 3. Oni napisae Primer: pomoni glagol BITI - infinitivna osnova bi 1. Ja bih 1. Mi bismo 2. Ti bi 2. Vi biste 3. On/Ona/Ono bi 3. Oni bie ako se infinitivna osnova zavrava na samoglasnik 1. lice jednine - oh 1. lice mnoine - osmo 2. lice jednine - e 2. lice mnoine -oste 3. lice jednine - e 3. lice mnoine - oe Primer: PASTI - infinitivna osnova pad 1. Ja padoh 1. Mi padosmo 2. Ti pade 2. Vi padoste 3. On/ona/ono pade 3. Oni padoe Primer: pomoni glagol HTETI - infinitivna osnova hted 1. Ja htedoh 1. Mi htedosmo 2. Ti htede 2. Vi htedoste

IMPERFEKAT ZASPATI (zasp -) 1. zaspah 1. zaspasmo 2. zaspae 2. zaspaste 3. zaspae 3. zaspahu PLESATI (ples -) 1. plesah 1. plesasmo 2. plesae 2. plesaste 3. plesae 3. plesahu ZNATI (zn-) 1. znah 1. znasmo 2. znae 2. znaste 3. znae 3. znahu NOSITI (nos -) 1. noah 1. noasmo 2. noae 2. noaste 3. noae 3. noahu UINITI (uin -) 1. uinjah 1. uinjasmo 2. uinjae 2. uinjaste 3. uinjae 3. uinjahu VOZITI (voz - ) 1. voah 1. voasmo 2. voae 2. voaste 3. voae 3. voahu VOLETI (vole- ) 1. voljah 1. voljasmo 2. voljae 2. voljaste 3. voljae 3. voljahu SEDETI (sed - ) 1. seah 1. seasmo 2. seae 2. seaste 3. seae 3. seahu II (id - ) 1. iah 1. iasmo

3. On/ona/ono htede 3. Oni htedoe PANJA! Kod nekih glagola 3.lice jednine aorista i 3.liste jednine prezenta se isto piu (uiniti, upitati,ui, proitati, ohladiti, doi). Jedino kad izgovorimo ove oblike znamo da li je u pitanju aorist ili prezent, jer imaju razliit akcenat. Primer: glagol OHLADITI Prezent (jednina) Aorist (jednina) 1. Ja ohladim 1. Ja ohladih 2. Ti ohladi 2. Ti ohladi 3. On/ona/ono ohladi 3. On/ona/ono ohladi (Pita nije lepa kada se ohladi.) (Doite deco! Ohladi se pita.)

2. iae 2. iaste 3. iae 3. iahu TEI (tek - ) 1. tecijah 1. tecijasmo 2. tecijae 2. tecijaste 3. tecijae 3. tecijahu VUI (vuk - ) 1. vucijah 1. vucijasmo 2. vucijae 2. vucijaste 3. vucijae 3. vucijahu Reenice sa glagolima u IMPERFEKTU Kako se zvae Anina sestra? Nazivahu ih raznim imenima. Mi bejasmo letos u Grkoj. Jel' Marko iae na posao jue? ta ti bee tronoac? Tresijaliste vi tepihe u subotu? Dok je govorio stajae ispred njega deai i drhtae. Znahu li oni njegovog oca? On nekad dolaae stalno. Nekad i ja bejah popularan. Sa svih strana sveta stizahuputnici u grad.

IMPERATIV Imperativ ili zapovedni nain je prost i lian glagolski oblik kojm se izriezapovest (Marko, izlazi napolje odmah!), molba (Moilim te, dohvati mi knjigu sa police!), zabrana (Ne hranite ivotinje!), podsticaj (Kupite svee jagode!) ili savet(Deco, da biste bili zdravi, jedite puno sveeg voa i povra!). Upotrebljava u upravnom govoru, u obraanju govornika sagovorniku. Imperativ ima oblike samo za 2. lice jednine i za 1. i 2. lice mnoine. Za 1. lice jednine nema oblik, jer sami sebi ne moemo nareivati, niti moemo sebe moliti, savetovati ili podsticati. Kod 3. lica jednine i 3 lice mnoine nema oblik, jer se ne moe nareivati nekome ko nije prisutan. Postoji mogunost da se zapovest u ovom sluaju izrazimo recom NEKA i prezentom odgovarajueg glagola u jednini ili mnoini. (Neka ue unutra! Neka se jave sutra!) Imperativ se gradi tako to se na prezentsku osnovu glagola dodaju odgovarajui nastavci. Nastavci za graenje imperativa su: ako se 3. lice mnoine prezenta zavrava na - JU 1. lice jednine ne postoji 1. lice mnoine - jmo 2. lice jednine - j 2. lice mnoine - jte 3. lice jednine ne postoji 3. lice mnoine ne postoji Primer: CRTATI - prezentska osnova crta 1. 1. crtajmo 2. crtaj 2. crtajte AORIST 3. 3. ZASPATI (zaspa -) u svim ostalim sluajevima 1. zaspah 1. zaspasmo 1. lice jednine ne postoji 1. lice mnoine - imo 2. zaspa 2. zaspaste 2. lice jednine - i 2. lice mnoine - ite 3. zaspa 3. zaspae

3. lice jednine ne postoji 3. lice mnoine ne postoji Primer: SKOITI - prezentska osnova skoi 1. 1. skoimo 2. skoi 2. skoite 3. 3. Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova zavrava na K, G, ili H u imperativu dolazi do sibilarizacije i samoglasnici K, G, H prelaze u C, Z, S (pei, sei, obui, tei, pomoi...) Ispeci, pa reci! Lezi, dole!

POTENCIJAL Potencijal je sloen i lian glagolski oblik kojm se izrie elja (Moj brat bi voleo da trenira odbojku, ali je jo mali za to.), mogunost (Ja bih nacrtao najlepu kad bih imao dobre bojice!) ili namera da se izvri neka radnja. (Ili smo u prodavnicu samo da bismo malo proetali.). On nema nikakvo vremensko znaenje ve oznaava neku neostvarenu radnju. Potencijal se gradi se gradi od aorista pomonog glagola BITI (izuzetak je samo 3. lice mnoine) i radnog glagolskog prideva. Radni glagolski pridev je nelian i prost glagolski oblik koji govori da je radnja, stanje, ili zbivanje izvreno i da su subjekti bili aktivni. Gradi se od infinitivne osnove svrenih i nesvrenih glagola i odgovarajuih nastavaka za muki, enski i srednji rod. Aorist glagola BITI: 1. Ja bih 1. Mi bismo 2. Ti bi 2. Vi biste 3. On/Ona/Ono bi 3. Oni bie Za gradnju 3. lica mnoine potencijala umesto aorista pomonog glagola BITI u 3. licu mnoine (BIE) koristi se 3. lice jednine BI. Primer: VOLETI (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u mukom rodu) 1. voleo bih 1. voleli bismo 2. voleo bi 2. voleli biste 3. voleo bi 3. voleli bi Primer: DOI (Potencijal sa radnim glagolskim pridevom u enskom rodu) 1. dola bih 1. dole bismo 2. dola bi 2. dole biste

PLESATI (plesa -) 1. plesah 1. plesasmo 2. plesa 2. plesaste 3. plesa 3. plesae DRATI (dra -) 1. drah 1. drasmo 2. dra 2. draste 3. dra 3. drae USTATI (usta -) 1. ustah 1. ustasmo 2. usta 2. ustaste 3. usta 3. ustae RASTI (rast - ) 1. rastoh 1. rastosmo 2. raste 2. rastoste 3. raste 3. rastoe II (id - ) 1. idoh 1. idosmo 2. ide 2. idoste 3. ide 3. idoe Kod glagola iji se infinitiv zavrava na -I u 2. i 3. licu jednine aorista vri sepalatalizacija. POBEI (pobeg -) 1. pobegoh 1. pobegosmo 2. pobee 2. pobegoste 3. pobee 3. pobegoe STII (stig -) 1. stigoh 1. stigosmo 2. stie 2. stigote 3. stie 3. stigoe TEI (tek - ) 1. tekoh 1. tekosmo 2. tee 2. tekoste 3. tee 3. tekoe PEI (pek - ) 1. pekoh 1. pekosmo 2. pee 2. pekoste 3. pee 3. pekoe Reenice sa glagolima u AORISTU Uini mi se da pade sneg. Jue me on upita koliko je sati. Milo ue u kuu.

3. dola bi

3. dole bi

FUTUR I Futur I (ili budue vreme) je sloen i lian glagolski oblik koje slui za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji e se desiti u budunosti. Futur prvi se gradi na dva naina: od skraenog oblika prezenta pomonog glagola HTETI i infinitiva glagola koji se menja u buduem vremenu. (Sutra u napisati domai zadatak) dodavanjem kraeg oblika prezenta pomonog glagola HTETI na infinitivnu osnovu glagola. (Napisau domai zadatak sutra.) Skraeni oblik prezenta glagola HTETI: 1. Ja u 1. Mi emo 2. Ti e 2. Vi ete 3. On/Ona/Ono e 3. Oni e Primer: Futur I glagola PISATI prvi nain: 1. u pisati 1. emo pisati 2. e pisati 2. ete pisati 3. e pisati 3. e pisati drugi nain: 1. pisau 1. pisaemo 2. pisae 2. pisaete 3. pisae 3. pisae FUTUR II Futur II je sloen i lian glagolski oblik koje oznaava neostvarenu radnju za koju pretpostavljamo da e se dogoditi u budunosti, za vreme ili posle neke budue radnje. Futur II se gradi od prezenta pomonog glagola BITI i radnog glagolskog prideva. Prezent glagola BITI: 1. Ja budem 1. Mi budemo 2. Ti bude 2. Vi budete 3. On/Ona/Ono bude 3. Oni budu Primer: Futur II glagola PISATI (u mukom rodu) 1. budem pisao 1. budemo pisali 2. bude pisao 2. budete pisali 3. bude pisao 3. budu pisali

Mirko malopre ode na posao. ta ti bi da to uradi? Ja bih iao tamo svakog dana. Na ruku mi slete ptice. Ispade mi olavka iz ruke. Rekoh ti da zavri to. Sino Ana pojede sve slatkie. Ne videsmo jue Anu. On je hteo, ali mi ne htedosmo.

IMPERATIV Kod glagola ija se prezentska osnova za vrava na - I, isto se piu neki oblici prezenta i oblici imperativa. Jedino kada ove oblike izgovorimo znamo da li je prezent ili imperativ, jer imaju razliit akcenat. Prezent: 1. uradim 1. uradimo 2. uradi 2. uradite 3. uradi 3. urade Imperativ: 1. 1. uradimo 2. uradi 2. uradite 3. 3. Ponekad reenice sa razliitim glagolskim oblicima mogu izgledati isto, ali znakovi interpunkcije (zarez posle vokativa) e nam ukazati

na imperativ. Reenica u prezentu: Ana ui! Reenica u imperativu: Ana, ui! Reenice sa glagolima u IMPERATIVU Idi u svoju sobu! Stoj i ne mrdaj nikuda! Zavri domai, pa idi napolje! Milane, obrati panju na mene! Dodaj mi tu knjigu. Obucite demper, hladno je! Idi pravo i ne skrei sa puta! Ana, oeljaj lepo kosu! Pevajmo slono svi, napred Radniki, naa ljubavi! Pada kia, uzmite kiobran! Jedite jabuke svakog dana. Za svaki sluaj kupimo hleb! Ispeci, pa reci! Pomozi mi da napravim tortu! Skoi, pa onda reci "hop"!

POTENCIJAL Greke u pisanju i govoru ovog glagolskog oblika najee javljaju kod njegove upotrebe pomonog glagola BITI u 1. licu jednine (BIH), 1 licu mnoine (BISMO) i 2. licu mnoine (BISTE) Paravilno: Ja bih da idem tamo. Kad biste doli? Doli bismo sutra. Nepravilno: Ja bi da idem tamo. Kad bi doli? Doli bi sutra. Reenice sa glagolima u POTENCIJALU Rado bismo pojeli pare torte. Izaao sam iz kue ne bih liizbegao guvu u saobraaju. Kad bih imao vie vremena,igrao bih fudbal svaki dan. Ako bi produili ovu stazu mibismo doli ovde i sledei put. Grad bi bio lepi sa sreenim etalitem pored reke. Da nije poela kia tata i jabismo etali do uvee. Kad bi pao sneg, Ana bi pravilaSneka, a ja bih se sankao.

Reenice sa glagolima u FUTURU I Mia e putovati u Pariz. Uradiu to veeras. Maja e nauiti da plee. Moji roaci e doi u nedelju. Zavriemo sve na vreme. Ii emo na more u Grku. Mama e nam ispei kola e. Puno sam gladan i smazausve sa tanjira za pet minuta. Upaliu kompjuter i odigrausvoju omiljenu igricu. Deda i baba e mi kupiti novi mobilni telefon. Otii u tamo opet. PANJA! Kod glagola kod kojih se infinitiv zavrava na I (rei, ii, doi, stii, pei) koristi se samo prvi nain graenja Futura I. Pravilno: Doi u veeras. ili Veeras u doi. Nepravilno: Doiu veer as. Reenice sa glagolima u FUTURU II Ako ne bude padala kia, ii emo u grad. Kad bude znao taan

odgovor, dobie peticu. Pre nego to bude predaosvoj test, proveri jo jednom. Uiniemo sve to budemo mogli. Ako budemo imali vremena, igraemo fudbal. Javite se im budete stigli. Ostae u timu, ako bude dao sve od sebe. Krenuemo na put, im bude svanulo.