You are on page 1of 10

Lozanov metoda

LOZANOV METODA 5 x bre KOLA STRANIH JEZIKA MOGI JE PRVA I JEDINA KOLA STRANIH JEZIKA U SRBIJI KOJA ORIGINALNO RADI PO UNAPREDJENOJ METODI DOKTORA GEORGIJA LOZANOVA Najbra i najefikasnija metoda za uenje stranih jezika po nobelovcu doktoru Georgiju Lozanovu. Uite minimum 5 puta bre !tedite i vreme i novac a strani jezik garantovano PROGOVARATE! UBRZANO UENJE STRANIH JEZIKA PO LOZANOV METODI "etoda po dr Lozanovu opisana je kao !"#$%e& '"! (e)*+! # ,e-*( $.e)#. #o metodi doktora Lozanova strani jezik uite minimum 5 puta bre i !tedite 5 semestara. $vet u kome %e iveti na!a deca menja se 5 & bre od na!ih !kola. Uzmimo za primer '()$*U "+,("+,-*U. )eca u ruskim !kolama ve% ue ./& bre matematiku u odnosu na klasine sporovozne metode0 za . godinu uenja naue kao na!a deca za ./ godina u klasinom !kolstvu. #rocenat nauenog gradiva po metodi dr Lozanova je izme1u 2/ i 253 i po kursu progovarate preko 4.5// rei. Neki od na!ih polaznika su ak rei brojali i zapisivali ih u svoje line renike. #osle prvih 5/ asova progovarate i primenjujete preko /0511 re2'0 5/ asova se zavr!ava za 5 do 6 nedelja. #reporuujemo 7/ asova 84 nivoa8 da bi se dobila jedna celina. T* 3 ! "e 4e V!( +*br* +*4' 3! $ !-!e "e b'-* 5+e # $.e)#6 $avremeno doba ima ne tako prijatnu alternativu. L"#+e 7*"' $# *).*re ' %re(! *.'( 3 ! "'(! *2e7#"e $.e) %r'-'7! dok one koji se slepo dre starih verovanja i naina uenja u budu%nosti oekuju nezaposlenost oaj i siroma!tvo jer poslovi koji su vekovima postojali polako nestaju. Novi naini i metode uenja hitno su potrebni za +*br*b') $.'8 -"#+'. U2e "e "e %r*,e$ 7*"' )r!"e ,e* '.*)0 9ni koji se ne usavr!avaju i koji ne znaju : posta%e oni koji nemaju.

9vde je zastupljen zdravorazumski pristup : oslobodite se dogme uenja po tradicionalnim metodama okrenite se najboljem pristupu od svih i otvorite svoj um za inovacije. #re poetka uenja zajedno postavljamo cilj; progovaranje minimum 4./// rei. #ostavljeni cilj svaki put prema!ujemo< Novi model uenja je: kako uiniti nemogue moguim. I mi taj model primenjujemo. D*7)*r Ge*r5'" L*3! *. %re%*3 !* "e $-e+e4e9
o o

L'2 e $)'-*.e #2e "! P*3')'.! #)',!" (#3'7e : barokna muzika ini da se leva i desna modana hemisfera sjedinjuju i prua gotovo .//3 : tnu efikasnost uenja. *lasina muzika otvara emocionalna vrata ka super pam%enju.

V! *$) %r*(e e +' !('7e !$)!.e ! $.!7'8 ;1 (' #)! < na taj nain se panja polaznika konstantno zadrava na najvi!em nivou. U-*5# %r*=e$*r! : (*+er!)*r! : su!tinu da profesor napusti ulogu predavaa i postane motivator trener aktivator koji %e prvenstveno polaznike osloboditi $,=+>+ od progovaranja stranog jezika i koji %e svakom polazniku vratiti samopouzdanje putem podsticaja da na asovima punim pozitivne atmosfere $+" ui kroz igru i zabavu. +tmosfera ispunjena zabavom proizvodi veoma mnogo line kreativnosti.

?ta je to !to ini uitelja velikim@


o o

$posobnost da ueniku pomogne da ui sam. )a zasniva ve%inu uenja na AnesvesnomB : pozitivan stav ton govora jezik tela plakati i uredjenje prostora neki su od vitalnih delovi u procesu uenja. Upotreba jednostavnih rei i konciznih reenica.

O UENJU9 V!& 2!r*b ' (*3!7 +r' 7-"#2 V!&e -'2 e re.*-#,'"e # #2e "#0 Uenje je najzabavnija i najsjajnija igra u ivotu. To sva deca znaju od roenja. U to prestaju da veruju onda kada i stariji uvere da je uenje veoma teak posao. !eutim" pojedinci zadravaju stav da je upravo uenje jedina igra u ivotu koja je vredna igre. Te pojedince nazivamo genijima. =azmi!ljanjem itavim mozgom a ne samo levom hemisferom izo!travaju se sva ula.

Ljudski mozak je: C Dleksibilniji od superkompjutera C $posoban da u sekundi zapamti E injenica svake sekunde do kraja 'a!eg ivota

C Ukoliko ga koristimo na pravi nain sa vremenom postaje sve bolji C 'a! mozak se nalazi u svakoj %eliji 'a!eg tela ne samo u glavi.

Uenje engleskog ruskog nemakog ili bilo kog drugog jezika je najefikasnije onda kada je zabavno. $vako je u mogu%nosti da bilo kada i u bilo kom dobu naui bilo !ta od 5 do 4/ puta bre i od ./ do .// puta efikasnije. ,e metode uenja su jednostavne lako se savladavaju zabavne su zdravorazumske i delotvorne. )obro je poznato da bebe ue najlak!e i najbolje. 9tvorenog su uma razigrane i energine pa jezik ue sa neverovatnom lako%om. Feba koja odrasta u porodici u kojoj se govori nekoliko jezika naui%e sve jezike vrlo lako. )obra vest je ta da ukoliko elite da usvojite osnovne strategije naina na koji bebe ue moete uiti i bre od njih. Na koji nain@
o

$lobodno pravite gre!ke. )eca ne brinu kako %e zvuati da li %e izgovoreno biti gramatiki ispravno i sa savr!enim izgovorom. 9na se samo prepu!taju i govore.

Napredak i uspeh polaznika bi%e u direktnoj korelaciji da se prihvati nepoznato i da se zvui luckasto.
o

Febe uvek pronalaze rei ili fraze koje stalno ponavljaju. ,o je idealan nain da se jezik naui. D#5*r*2 * %!(4e "e ' e(*,'"e9

)ugorono pam%enje je tesno povezano sa emocionalnim mozgom odnosno limbikim sistemom pa zbog toga lak!e pamtimo informacije koje su vi!e emocionalno obojene. Gato se skoro svi se%amo svoje prve ljubavi0 Upoznavanje sa 'a!im mozgom i nainom na koji on takve informacije obradjuje glavni je uslov za savr!eno uenje i pam%enje. L"#+$7' (*3!7 "e %*%#) #$%!.! *5 +'.!0 (mocionalne potrebe svakog od nas se razlikuju. (mocije igraju veoma vanu ulogu u procesu uenja. 9ne predstavljaju klju sistema pam%enja ljudskog mozga. #rimera radi emocionalni sadraj neke prezentacije ima vanu ulogu u tome koliko %e slu!aoci mo%i da upiju ideje i informacije iz te prezentacije. O)7-! "! "e $)re$!9

Hak 6/3 pote!ko%a tokom uenja je povezano sa stresom. U7*-'7* $!.-!+!)e $)re$> $!.-!+!4e)e ' )e&7*4e # #2e "#. $trah je taj koji celokupnu energiju 'a!e linosti najvi!e uni!tava. Gato je osobama koje doivljavaju neuspeh potreban drugaiji pristup. 9snovni strah kod ve%ine nas je strah od neuspeha. Ne#$%e8 %re+$)!.-"! '$7-"#2'.* %r'-'7# +! $e 3!%*2 e '$%*2e)7!> ' )* ! ( *5* %!(e) '"' !2' ! $trah je oduvek bio svuda oko nas i jedino ako mu mi to dozvolimo krade nam ponos. Tipovi modanih talasa : Feta +lfa ,eta i )elta; .. 4. 5. J. F(,+ ; .5 : 45 herca u sekundi : stanje potpune svesnosti +LD+ ; 6 : .4 herca u sekundi : stanje Iopu!tene svesnostiA ,(,+ ; J : E herca u sekundi : rana faza spavanja : obrada dnevnih informacija )(L,+ ; / 5 : 5 herca u sekundi : duboki san

A-=! $)! "e karakteri!e opu!tena svesnosti ili budnost koja stimuli!e inspiraciju utie na ubrzano usvajanje injenica i pojaava pam%enje. ,o je tako1e modani talas u kome 'a! um sanjari a ma!ta slobodno leti tj stanje ose%aja prijatnosti. $a podsvesnim delom uma najbolje nas povezuju +lfa modani talasi sa talasnom duinom od 6 do .4 herca u sekundi. U alfa kao i u teta stanju postiemo najve%i napredak u superpam%enju a ose%amo i pojaanu mo% kreativnosti i koncentracije. *ako bi svi polaznici postigli alfa stanje neophodno je #$%*r')' mozak radi breg uenja.$a brzine od 45 herca !to je beta stanje potrebno je spustiti ga na 6 herca odnosno alfa stanje. 9)=(K(N( '=$,( "UG-H*-> =-,"9'+ )9#=-N9$( 9#U?,+NLU ,(L+ U"-=ULU )-$+NL( $,-?+'+LU F(,+ 9$M-L+M-L( - $,'+=+LU $,+NL( 9#U?,(N( FU)N9$,- *9L( L+*9 #9G9)UL( L+*9" UH(NLU N9'-> -ND9="+M-L+. Naunici su dokazali da je najidealnija muzika za ubrzano uenje upravo barokna muzika jer su alfa modani talasi jednaki njenom glavnom ritmu od 7/CE/ udaraca u minuti. L"#+$7' (*3!79 "ozak svakog oveka je sinergetski i ima beskrajno veliki potencijal za stvaranje novih misli kreativno razmi!ljanje i re!avanje apsolutno svih problema. *ada se skladno sluimo levom i desnom modanom hemisferom na! mozak je i do .// puta delotvorniji i jai. 9n je nadmo%niji savr!eniji i inteligentniji od svakog raunara. "ozak je snabdeven sa vi!e od 5/3 kiseonika koji se nalazi u telu.

Naunica )r )ajmond tvrdi da su ljudski mozgovi dinaminiji i mogu doivljavati promene u bilo kom uzrastu od rodjenja pa do kraja ivota. )a li %e se menjati na pozitivan ili negativan nain zavisi od toga koliko je sredina u kojoj se razvijaju stimulativna. Levu hemisferu mozga preteno koriste oni koji se slue alfabetskim znacima Nzapadni sistemO dok oni koji su odrasli u tradicionalnoj mikronezijskoj polinezijskoj i melanezijskoj kulturi gde nema pisanog jezika koriste preteno komunikaciju putem zvuka bogatu ritmom igrom rimom pesmom i holistikim ulom vida.

MO?DANE HEMIS@ERE

Nobelovac #ro$esor %oder &peri iz *alifornije je kasnih 7/Cih godina 4/. veka dokazao da dve strane mozga imaju tendenciju da podele intelektualne funkcije. #rilikom odstranjivanja jedne strane druga strana preuzima funkciju odstranjene i u istom trenutku se deli na dva nova dela0 #ogledajte interesantan animirani film o radu desne i leve hemisfere; *ada ne bi bio naboran zapremina mozga Ncorte&CaO bi iznosila oko 4 5 kvadratna metra. Nabori su posledica razvoja hiljadama godina. )okazano je da su obe modane hemisfere u su!tini distribuirane po celom mozgu i da imaju sposobnost da pokrivaju sva podruja mozga.

De$ ! 8e('$=er! #)'2e ! prostorno poimanje ritam trodimenzionalnost boje sanjarenje imaginaciju ge!talt NcelovitostO. Le.! 8e('$=er! *(*5#4!.! -!7* b!r!)! "e logikom reima nizovima analizama brojevima listama. 'eoma esto ujemo izgovore poput Aide mi lo!eB ili A nisam talentovanB !to nije istina. $tepen kori!%enja na!ih kompletnih mentalnih sposobnosti zavisi iskljuivo od na!eg ume%a kako da im pristupimo. Memorijski tragovi #rotokom misli ili porukom od jedne modane %elije ka drugoj formira se elektromagnetna staza. ,akve staze poznate su kao memorijski tragovi. $vaka na!a nova misao smanjuje otpor du te staze. ?to e!%e budete terali misli da prolaze tom stazom put %e biti sve lak!i. ?to vi!e puteva i staza utabate i koristite 'a!e %e razmi!ljanje biti bre jasnije i efikasnije. Granice ljudske inteligencije ne postoje. Ledino ogranienje u dana!nje vreme je to da ljudi ne koriste pun potencijal svog mozga. U proseku kapacitet mozga koji ljudi koriste iznosi otprilike 53. Nikola ,esla je koristio oko 23 a op!te je poznato koliki doprinos je dao oveanstvu< &amo jedan neuron 'u ljudskom mozgu i inae ima () milijardi* ima mogucnost povezivanja kao kada bismo napisali broj ( sa +, nula iza njega. -a ceo mozak broj permutacija bi bio napisan kao ( sa nizom nula dugakim ()". miliona kilometara/ S)'-*.' #2e "!9 $vrha modela uenja po dr Lozanovu je pronalaenje kombinacije linog stila uenja svakog pojedinanog polaznika i njegovih talenata a zatim pruanje upravo onoga !to je polazniku potrebno. U isto vreme clij je da se podstakne razvoj kompletnih sposobnosti polaznika. Naini na koje najlak!e opaate informacije : jeste li uglavnom vizuelni auditivni kinestetiki ili taktilni tip uite li najbolje gledanjem slu!anjem kretanjem ili dodirivanjem. 8#remda ula ukusa i mirisa mogu biti vani za neke poslove kao !to su degustiranje vina i me!anje parfema ta dva ula se ne ubrajaju u glavna ula u stilovima uenja8. $vi mi imamo svoje jake strane pa samim tim i svoj lini stil uenja. O "e -'2! #%r!.* 7!* ' !& %*)%'$0 $vaki stil je jedinstven u odnosu na bilo koji drugi. Nema boljih ili lo!ijih. #oznavanje jedinstvenog linog stila je klju za uspe!no uenje ili rad. $vaki ovek ima svoj stil koji mu je omiljen.

K!7* $!3 !)' *('-"e ' $)'- #2e "! 7*+ $.*"'8 %*-!3 '7!A #itajte ih. ,o je najprostije. Na taj nain %e se i granice izme1u profesora i polaznika otkloniti. Nain govora dosta govori o linom stilu uenja: .. *ada biste od osobe koja je vizuelni tip zatraili uputstva o pravcu ona bi 'am lako mogu%e nacrtala mapu. 'izuelni tip voli slike i dijagrame. Ga njega jedna slika predstavlja hiljade rei. Ukoliko takvom tipu osobe traite poklon nikako ne%ete pogre!iti ako se opredelite za knjigu. 'izuelni tipovi su uglavnom uredni organizovani i vole lepo da se oblae. 4. +uditivni tip ne voli da ita knjige. ,akve osobe vole da slu!aju muziku ili razgovore. +uditivni tip uvek pita za odre1ene informacije. *ada kupuje auto ne kupuje ga zbog samog izgleda ve% ga kupuje zbog ozvuenja koje je u njemu. Ga ovaj tip osoba upravo kasetofon ili neki cd predstavljaju pravi poklon. 5. ,ip osobe koja uvek voli da je u pokretu nazivamo >aptiki tip. ,akva osoba %e 'as zagrliti ukoliko se sudarite : naletite jedno na drugo. 9ve osobe usvajaju nove ionformacije prema ose%aju. Najbolje %e uiti kada su u potpunosti ukljueni kada eksperimenti!u kre%u se i doivljavaju. ,aj stil uenja esto se naziva ikinestetikoCtaktilni. -dealan poklon za ovakve osobe je laptop ili neki slian ure1aj. U proseku stilovi uenja kod ljudi su zastupljeni na slede%i nain;
o o o

'izuelni stil : 423 Nuenje putem slikaO +uditivni stil : 5J3 Nuenje pomo%u zvuk i muzikeO >aptiki stil : 5E3 Nuenje pomo%u kretanja dodirivanja i injenjaO MAPE UMA9

?ta su mape uma@ "ape uma predstavljaju alat za bre uenje i trajno pam%enje. Ljudski mozak voli kljune rei. K-"#2 e re2' odmah odvajaju bitno od nebitnog. Na taj nain se panja zadrava samo na bitnim informacijama. #ogledajte mapu #=($(N, $-"#L( ,(N$( Nprosto sada!nje vremeO;

C sredi!te mape je crte $upermena. -staknuto je slovo A$B. $lovo A$B u 'a!oj memoriji odmah asocira na $+)+?NL( '=("(. C iz centralnog crtea se granaju pojmovi vezani za crte. 9ni se crtaju i pi!u u !to vi!e razliitih boja. #ojmovi su prikazani u #9G-,-'N-" +$9M-L+M-L+"+. Ukoliko je slika simpatina vickasta i golica nam ma!tu mozak je momentalno pamti< #rimer; pogledajte crte ovce na mapi sa $upermenom. 9nomatopeja ovce je F( a vreme #resent $imple ,ense gradi se od glagola BE. +socijacija na ovcu i njeno AbeB utie da trajno zapamtimo na koji nain se gradi sada!nje vreme.

SAVRENO PAMBENJE9 Napi!ite bilo kojih ./ pojmova na papir. *asnije kada uvebate ovu jednostavnu tehniku to moe biti i .// pojmova. Na primer; C lopta C mi! C laptop C ku%a C avion C >olivud

C bazen C kafa C maserka C dolar #oku!ajte da zapamtite ovih ./ pojmova u roku od jednog minuta ba! ovim redosledom. Neki od 'as %e uspeti dok mnogi ne%e. Lako je pamtimo u slikama0 *ako@ Gamislite ogromnu !arenu loptu sa raznobojnim krui%ima na njoj. Na vrhu lopte se nalazi mi! koji ne!to kucka na laptopu. - oni kre%u da lete mi! na velikoj !arenoj lopti i sa laptopom i dolaze na krov neke ku%e. $tie crveni avion sle%e na krov ku%e i preuzima putnike. ,ako oni lete do >olivuda primiu se brdu na kome pi!e velikim zlatnim slovima : >olivud< -zlaze iz aviona pravo na bazen. ,u ih eka vru%a kafa sa predivnim mirisom 8osetite to8. - mlada lepa maserka koja prilazi mi!u da ga izmasira. Na kraju on njoj daje zlatni dolar. $ad kad imate ive slike u 'a!oj glavi celog vezanog dogadjaja koji se ispriao kao priica bez gre!ke %ete navesti svih ./ pojmova po redosledu. 9vo su samo neki od principa savr!enog pam%enja. 9vde su navedeni kao ilustracija. A$*,'"!,'"e9 ?to vi!e povezujete : to vi!e uite. "ozak skladi!ti informacije pomo%u asocijacija. $vi ljudi na ovom svetu imaju asocijativni korteks. 9n je sposoban da medjusobno povezuje sline podatke iz razliitih fioka se%anja. Ga razvijanje neotkrivenih sposobnosti na!eg mozga prvenstveno je potrebno nauiti kako da informacije slaemo # *br!$,'(! i pomo%u snanih !$*,'"!,'"!. ,o je glavni korak potreban za pobolj!anje pam%enja. 'rlo lako se moe zapamtiti da april ima 5/ dana uz pomo% rime; A5/ dana ima septembar april jun i novembarB

: sve to je zapam%eno i skladi!teno u desnoj hemisferi na!eg mozga koja je zaduena za rime. -li ak taktilno : dodirom prstiju; $tegnite !aku u pesnicu. #ogledajte : sva udubljenja na vrhu !ake predstavljaju mesece koji imaju 5/ dana dok su ispupenja meseci sastavljeni od 5. dana. Debruar je izuzetak sa svojih 46 tj 42 dana.. )esna hemisfera je takodje zaduena i za ovo. Uzmimo primer iz osnovne !kole : deca vrlo te!ko pamte !ta su $,+L+*,-,- a !ta $,+L+G"-,-. 'eiti problem je !ta je dole a !ta visi odozgo@ Gnate li 'i@ Gamislite sada sliku u 'a!oj glavi da stalaG"-,- : G"-PU poput gmizavaca po pe%ini i ta slika %e uiniti da zauvek zapamtite da su stalagmiti : gmizavci i da se nalaze dole< $tala*,-,- : zamislite ih kako se klate sa plafona pe%ine. Lako je zar ne@ $ada prime%ujete kako se preko asocijacija savr!enog pam%enja i mapa uma dolazi do jednostavnih rezultata. S.e *.*> #7-"#2#"#4' ' $)r#2 ' +e*> %r!)' ,e-*7#% # (e)*+# +*7)*r! Ge*r5'"! L*3! *.!> &)* 3!"e+ * +!"e .r8# $7e re3#-)!)e! Za kraj: onaj koji osea elju da leti nikada ne moe pristati na puzanje. A7* $e '7!+! e %re+!"e)e V' $)e %*be+ '7! PROGOVORITE STRANI JEZIK ! 7*-! $)r! '8 "e3'7! MOGI 1;; /; C; 15; D 1;; /; CC ;;E 1F1 GG1 /E /E ' =*H(*5'0,*0r$ Pr.! $%e,'"!-'3*.! ! &7*-! # Srb'"' 3! ' +'.'+#!- # !$)!.# ' r!+ # (!-'( 5r#%!(! D+* G %*-!3 '7!D

Lozanov metoda
LOZANOV METODA 5 x bre KOLA STRANIH JEZIKA MOGI JE PRVA I JEDINA KOLA STRANIH JEZIKA U SRBIJI KOJA ORIGINALNO RADI PO UNAPREDJENOJ METODI DOKTORA GEORGIJA LOZANOVA