You are on page 1of 6

Ronjenje u Antikoj Grkoj

Prvi poznati primer ronjenja u Evropskoj istoriji je zabelezen kod grkog istoriara Herodota.On je u svom delu storija ! u knjizi koja se bavi Grkopersijskim ratovima "oko godine #$$%&'!zabelezio priu o grkom vajaru (kiliasu njegovoj )erki *ajani koji su kao ve+ti ronio,i na da- bili zarobljeni od Persijskog ,ara *serksa uposleni na spasavanju blaga sa jednog persijskog broda koji je potonuo u blizini grada Peliona. .reba napomenuti da je *ajana ujedno prva poznata /ena ronila,. Herodot nam prenosi doga0aje slede)im reima1 I sada Persijanci u svojim rukama imae oveka imenom Skilijas,stanovnika grada Skijone,koji bese najiskusniji ronilac toga vremena.Tada on iz vode povrati mnogo blaga sa olupine persijskog broada koji tada bese potonuo kod Peliona a jedan dobar deo blaga je zadrao I za sebe. Ve neko vreme je Skilias zeleo da prebegne grcima ali do sada mu se nije pruila ni jedna dobra prilika sve do jednog dana kada su persijanci stali okupljati svoju !loutu. "a koji nain je Skilias je pobegao grcima ja nisam u mogu nosti da kaem tano I pitam se da li ova pria,koja vai za istinitu,moze biti tana .Pria kae da je Skilias sa broda usko io u more kod #pateje I nije izronio sve do rta #rtemisija,to je distance od oko $% !urlonga&'( km). *noge stvari koje se priaju za ovog oveka nisu istinite ali neke od nji+ su,kako mi se ini,istinite. (matra se da je (kilias uskoio u more presekao konpe sa sidra na mestima gde su bili ukotvljeni persijski brodovi.Ovaj podu-vat (kiliasa je ujedno pomen prvog poznatog Podvodnog"pomorskog' diverzanta.

Ronilako zvono Aleksandra velikog Pomen 3Ronilakog zvona4 u anti,i je ujedno jedan od prvi- pomena naprave pomo)u koje se mo/e pretra/ivati morsko dno.5o ovog momenta ljudi su samo uz pomo) ve) uda-nutog vazdu-a mogli na vrlo ogranien nain pretra/ivati dno mora.

Ronilako zvono se vezuje za Aleksandra 6elikog!medjutim pria ima nekoliko verzija koje ,emo mi posebno pomenuti ovde.

Slika 1.Aleksandar 6eliki u podvodnom zvonu.7inijatura iz dela 3Aleksandrova avantura4.5elo je nastalo u 8landriji oko29:$.godine a ronilako zvono se tu naziva 3,olimp+a-.

Aristotel u svom delu 3Problemata4 navodi priu o Aleksandru 6elikom doga0ajima koji su se desili tokom opsade grada .ira 99; godine %&. Aleksandar 6eliki je naredio ronio,ima da uklone sve podvodne prepreke koje su postavili branio,i grada .ira. Ovaj podatak ponovo sugerise na podvodne diverzante koje su veoma sli,ne modernim zada,ima koje obavljaju dana+nji podvodni divirzanti. <atim!legenda ka/e da se sam Aleksandar 6eliki spustio na morsko dno pomo)u naprave koja je propustala svetlo nije dozvoljavala void da prodre u njenu unutra+njost. Aristotel ka/e1 .na su &staklena zvona) jednako dobro omogu avala roniocima disanje jer kada su bila spustena u vodu ona nisu propustala vodu vec su zadravala vazdu+,zato to su sputana pravo&ravno) u vodu. ;

Aristotel jos navodi1==kao sto su ronioci opremani sa instrumentom za respiraciju pomo u koga oni mogu uda+nuti vazdu+ dok su ispod vode I oni tako mogu dugo vremena ostati pod morem,jer kao sto su slonovi prirodno opremljeni dugakom surlom tako se I ronioci mogu kretati pod vodom I izbaciti &crevo za vazdu+) na povrinu I disati pomo u njega.

Slika 3.

> Rimskoj pesmi 3Ale?andria4 iz 2;.veka @E.!navodi se da je Aleksandar 6eliki dao da se napravi veliki ,ilindrni objekat koji je bio sav od Ainog belog stakla..aj ,ilindrini objekat je ustvari bilo neka vrsta ronilakog zvona koje je bilo odvueno na sred mora.Aleksandar je usao u zvono sam!a po verziji iz Aleksandrije sa jo+ dva pratio,a! prema sopstvenom utisku bio je zaprepa+)en morskim /ivotom.

Slika 3. 7inijatura iz dela Rodzera %ejkona "Roger %akon' 5e 7irabili "o udima' nastalo 2;#$.godine!prikazuje ,ilindrian oblik ronilakog zvona. 5ruga pria koja pominje ovaj doga0aj je napisana 2BBC. u 8ran,uskoj.Prema ovoj prii!Aleksandar je jo+ kao deak od 22 godina u+au u stakleni koveg koji je bio ojaan metalnim trakama pomo)u lana,a od C$$ Aita bio je spusten da razumnu dubinu.

Slika 4. @a ovoj minijaturi iz %urgundske biblioteke je takodje prikazan Aleksandar 6eliki u svojoj podvodnoj napravi u pokusaju da otkrije tajne morski- dubina.

z svega prilo/enog mo/emo zakljuiti da su primitivna ronilaka zvona prin,ipi po kojima su ona Aunk,ionisala!bila vi+e nego poznata ljudima iz antike!pogotovo na 7editeranu u (taroj grkoj koja je kolevka moderne ,iviliza,ije . Ono sto upu)uje da opisi ronila,a ronilaki- zvona nisu izmi+ljotina jesu opisi razliiti- svedoka koji na potpuno isti nain opisuju ronilako zvono a razdvojeni su velikom vremenskom istorijskom distan,om.

I Deo

RONjENjE U ANTICI

<a R.*.Dandarmerija Eor0e (tamatovi)F storija