Boris Aronovi!

"I#ENJE ORGANIZMA
Sistem stvaranja i obnavljanja $elija

O autoru (iz originala) Boris Aranovi! je osniva! i direktor Univerziteta za bioenergetske probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti alternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kao predava! u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu, vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centar !ovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivaju"i unutranje rezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi se ne dre samo u vedskoj, ve" i u drugim zemljama (Finska, Norveka). Metode B. Aranovi!a su jedinstvene i zahvaljuju"i njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje. U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste, pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nema!koj. Obrazovanje: Elektrotehni!ki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je zavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i medicinski kurs na Institutu za pedijatriju. Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta za fizi!ku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio u radu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metode biokorekcije na !ovekov organizam". Knjige B. Aranovi!a: "Terapija pomo"u misli" - tokholm, 1995. i "Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvale ogromno Interesovanje mnogobrojnih !italaca. Napomena: Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, a izdalo ju je izdava!ko preduze"e "Sfairos" iz Beograda.

UVOD

... Moda "emo na"i klju! za savrenstvo koji se krije unutra. ri Aurobindo Gho

UVOD

Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze bolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesre!ni slu"ajevi i druge neprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao i relativno sre!nu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu da na#u svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem, raspoloenjem, sudbinom? Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu, rasvetljavaju ovu temu. Ono u "emu se ova knjiga razlikuje od drugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu i to je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga? Prvenstveno onima koji ho!e da izmene neto u svom ivotu, koji imaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svoje sudbine. I najzad, onima koji ho!e da poboljaju ili povrate svoje zdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju sa odsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to zna"i ustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha i sumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas ima mnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda sa vremenom uve!ava broj takvih ljudi? Tako#e ne. Pre bi se moglo re!i obrnuto. Sve "e!e "itamo u novinama da raste broj alergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svoje napredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bile nepoznate. Ortodoksna medicina nastoji da na#e uzroke tog porasta bolesti u zaga#enju okoline, pove!anju hemijskih materija u prehranbenim proizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno, ta"no. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstva savremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu zna"i iveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog materijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj u drutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga za razvoj psihoemocionalnih poreme!aja i unutranjih napona, koji dovode do fizi"kih poreme!aja i bolesti. Drugim recima, to su mentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivaju zaga#ivanje organizma (podrobnije o zaga#ivanju organizma u slede!im poglavljima). Organizam "oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstva neodgovaraju!ih faktora uklanja nastali debaians. U slu"aju produenog dejstva stresnih faktora i zaga#enja organizma koje je posledica toga, taj sistem, me#utim, ne moe da izvri svoju funkciju i "ovek se razboljeva. Postoje dva puta "ovekovog izvla"enja iz bolesti: osloba#anje od negativnih programa i o"i!enje organizma. I ba zahvaljuju!i tome, mi pomaemo sistemu samoregulacije da obnovi svoje funkcije. Najpre, nekoliko reci o tome ta zna"i termin "zaga#enje organizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje alje u krv mnogo otrovnih materija. To je poreme!en rad jetre, koja je filter organizma i koja ne moe zadovoljavaju!e da pro"isti krv. To je nedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da "iste krv. To je poreme!aj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnog sistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcije u raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubima i nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose se po organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosi hranljive materije i kiseonik u !elije i da izbacuje ugljendioksid i druge otpatke posle prerade hranljivih materija, a, tako#e, i da unitava strane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi ti otrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivim materijama prodiru u !elije. Moe li posle toga "ovek da bude stvarno zdrav? Razume se da ne moe! 1955. godine nema"ki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teoriju zakre"avanja "oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti su ispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljaju imunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;

UVOD

bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je nastala kao posledica delovanja otrova. U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa koji se odvijaju u odgovaraju!im oblicima tkiva. 1. Stadijum lu"enja -fizioloko izlu"ivanje svih vrsta otpadaka iz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanja otpadaka koji organizam sam regulie. 2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke patoloki poja"ano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pri tome je mogu!a temperatura, kijavica, kaalj, znojenje, proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A tako#e i reakcije pri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materije kroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje, otvaranje rana). 3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koli"ine otpadaka u obliku masno!a I stepena sa stvaranjem novih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi, polipi, hemeroidi itd. 4. Stadijum zasi!enosti - izraava se kroz subjektivne simptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato se postavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija, migrena, rani klimakterijum, poreme!aj razmene materija, osteohondroza ki"me, "sindrom zamora", a ponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zato se ovaj stadijum zove i "!ute!i" ili "nemi". 5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivni znaci slabi, ali ve! postoje pozitivni rezultati laboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljaju recidivi: atrofi"ni rinitis, pareze, atrofija o"nog nerva, ciroze i dr. 6. Stadijum zlo!udnosti - nastaju onkoloke bolesti I svi otpaci deluju kompleksno.

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Zaga#ena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je svojstveno mnogim ljudima: r#avo raspoloenje, umor, r#av san, razdraljivost, loe pam!enje, slaba koncentracija i mo! shvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da rese zdravstvene probleme pomo!u raznih alternativnih metoda i "esto ne dobijaju pomo! zbog zaga#enog organizma. I stvarno, zamislite da "ovek koristi neku alternativnu metodu za le"enje, kojom se moe poja"ati krvotok. ta se deava u tom slu"aju? %elije, koje po"inju da dobijaju vie hranljivih materija, istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije je nitavan ili bolesniku moe biti i gore. Najnovija nau"na istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastaju kao rezultat zaga#enja debelog creva, jetre i bubrega. Ve!ina istraiva"a smatra da se u 90% slu"ajeva rak dojke kod ena razvija zbog jakog zaga#enja debelog creva. Uzroci mnogih alergijskih oboljenja su zaga#ena jetra i debelo crevo. Depresije i psihi"ke poreme!aje je, tako#e, teko le"iti bez "i!enja tela. Oslanjaju!i se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativne medicine, mogu sa ube#enjem da kaem da le"enje bolesti ifi nespokojstva, bez prethodnog "i!enja organizma, ima male efekte ili je sasvim neefikasno. Cilj ove knjige je da ispri"a kako "ovek moe sam, pomo!u pristupa"nih metoda, da povrati zdravlje, o"istivi svoj organizam. Imam u vidu i psihi"ko i fizi"ko "i!enje. Metoda, koju predlaem je "i!enje tela na nivou !elija. Prema mojoj metodi, "i!enje svakog organa se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za "i!enje, zasnovana na primeni pomo!nih sredstava i uklju"uje najbolje elemente iz ranije poznatih "i!enja, koje sam preradio i dopunio na osnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno "i!enje - moja nova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sli"ne u svetu, a koja omogu!ava da se, rade!i samo mislima i rukama, izazovu vibracije !elija i da se, zahvaljuju!i tome, stvarno i efikasno o"iste organi. Takvo "i!enje organa je jednostavnije i efikasnije od ranije poznatih, ne trai mnogo vremena i pomae "oveku da na#e blizak kontakt sa svojim telom, to je garancija fizi"kog i psihi"kog zdravlja. Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim

1 0

UVOD

metodama fizi"kog "i!enja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje nedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro "isti zidove debelog creva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro "isti crevo, ali jako zaga#uje bubrege. Postoje metode "i!enja, duge, neprijatne, "esto sa nagonom na povra!anje. to se ti"e psihi!kog !i$enja, ono je, tako#e, neophodno, jer je kona"ni rezultat negativnog miljenja zaga#enje organizma. Takva su miljenja pakost, uvreda, ose!anje krivice, nedostatak ljubavi prema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranje nespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i druge negativne misli, o kojima !e, tako#e, biti reci u ovoj knjizi. Te misli, posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu mii!a ili "gr"eve" koji blokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograni"avaju ishranu organa i !elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju mii!i nego se javljaju i teko!e sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskog debalansa organizma. I energetske i mii!ne blokade su uzrok fizi"kih poreme!aja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na na odnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to je poznato, ortodoksna medicina leci fizi"ko telo ili otklanja simptome, ne diraju!i uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vra!a na isto mesto i postaje hroni"na, ili se menja mesto u telu. Pomo!u lekova se moe izle"iti bolest creva, ali !e se posle izvesnog vremena javiti problemi sa bubrezima, to ne "udi. U telu je ostao energetski debalans, postoji unutranja i mii!na napetost, "iji su izvor misli. Drugim recima, treba le"iti nev "ovekovo telo nego !oveka. Jer fizi"ko telo - to jo nije "ovek. $ovek - to je, pre svega, dua, koja misli, raduje se, uzbu#uje, voli. Samo ona moe da u"ini "oveka sre!nim ili nesre!nim, samo ona moe da izle"i telo ili da mu naudi. Dragi "itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane, prakti"na, ona !e vam dati mogu!nost da poboljate ili povratite zdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak. Jer "ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe da iza#e na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popne na vii duhovni nivo.

11

Glava 1
UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija, koja sama sebe peva. Merlo - Ponti

Glava I - Upozna) samog sebe

NEZNANJE I SUMNJI"AVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI

Pre nego to pre#emo na prakti"an deo, "italac mora da ima elementarnu predstavu o tome kako "ovek funkcionie kao bioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne poznajete? Svima je znana jednostavna istina: ako ho!e da bude specijalista u nekoj oblasti - mora da prou"i & poznaje tu oblast. Ne moe da bude dobar gra#evinar, ako ne poznaje materijale kojima se grade ku!e, gra#evine. Teko je biti dobar u"itelj u koli, ako se ne zna de"ja psihologija. Se!am se takvog jednog slu"aja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile. Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen, kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao i kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove funkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovine automobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao preventivne radove, obnavljao je sve te"nosti, na vreme je menjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina bio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godina nije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za opravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15 godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti. Sli"no se deava i sa ljudima. Ako "ovek ne zna kako radi njegov organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni raspore#eni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobrom zdravlju. I vie od toga: "ak i kada se "ovek obrati za pomo! terapeutu, i tada !e efekat biti mnogo bolji kada "ovek zna na ta je upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome doga#a u organizmu. Uzmimo prost slu"aj sa masaom. Na primer, Jedan "ovek za vreme masae misli kako se poja"ava krvotok, kako se poboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.

15

BORIS ARANOVI$- $I%ENJE ORGANIZMA

Drugi pak "ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme masae, prosto je "uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je. Prirodno, efekat !e biti bolji u prvom slu"aju. Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naro"ito sumnji"avi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest. A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se stvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudski oraganizam prilago#ava promenama spoljanje sredine, kao to su elektromagnetna zra"enja, atmosferski pritisak, vazduh siromaan kiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastoje!i da o"uva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilago#avanja moe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave stezanja mii!a ili krvnih sudova, to je "esto pra!eno raznim neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako bi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu mu"enje. Paradoksalno je da danas, kada je "ovek izveo tehni"ku revoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obra!a na svoje telo. I za to pla!a zdravljem. Ja ne!u detaljno opisivati "ovekovu fiziologiju. Ali da bi se efikasno radilo sa programima za "i!enje koji su navedeni u ovoj knjizi, ja !u vrlo saeto i upro!eno govoriti o funkcijama "ovekovog organizma.

SISTEMI, ORGANI, #ELIJE $ove"iji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji funkcioniu zajedno: kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih povezuju; mii"ni - mii!i tela, oni koji se reguliu svesno (popre"noprugasti) i oni koji se reguliu bez u"e!a svesti (glatki);

16

__________________________ (iT.

__________ Glava 1 % Upoznaj samog sebe

nervni- mozak, organi "ula (o"i, ui, kvrice za ukus, receptori za miris i pipanje), nervi, ki"mena modina; endokrini (sistem lezda sa unutranjim lu!enjem) - lezde koje proizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitne lezde, pankreas (gutera"a), nadbubrene lezde i polne lezde. za disanje - plu!a, bronhije (cev"ice do plu!a), dunlk, usta, grkljan, nos, dijafragma; srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv; limfni - strukture koje u"estvuju u cirkulaciji limfe i u zatiti organizma od bolesti, uklju"uju!i limfne "vorove, limfne sudove, slezinu, krajnike, timus; organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuva"ne lezde, jednjak, eludac, tanko crevo, jetra, u"ni mehur, pankreas (gutera"a); za izlu!ivanje - organi i lezde koje u"estvuju u izbacivanju otpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo, urinarni sistem (bubrezi, mokra!..: kanali, mokra!na beika, urinarni kanal - uretra); za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum, mokra!ni kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica, vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enski polni hormoni; Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razli"itih organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od !elija. %elija je mikroskopska struktura, "iji je pre"nik do stotog dela milimetra. %elije imaju razne oblike, veli"inu i strukturu, prema funkcijama koje vre. !elije jednog sistema su sli"ne (si. 1).

1 7

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 1. %elije raznih organa 1 - mii!i; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6 nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.

Mii!ne !elije (1) su, na primer, duga"ke i tanke, mogu da se skupljaju i rasteu i na taj na"in omogu!avaju telu da se kre!e. Mnoge nervne !elije (6) su tako#e duga"ke i tanke, ali one su namenjene prenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona prenose kiseonik i ugljendioksid. %elije pankreasa (5) su sfernog oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ove varijacije, sve !elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi skoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz koju prolaze hranljive materije i otpaci.

RAZMENA MATERIJA Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti !elija, a za to !elije moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prera#uje hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su neophodne !elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata, koji razlazu belancevine, masti i

1 8

Glava I -Upoznaj samog sebe

ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao. Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu da poja"aju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih. Zato je veoma vano sa"uvati hormonsku ravnoteu u krvi, ne dozvoliti ni viak ni manjak. Nije slu"ajno to je veta"kim unoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomo!u tih hormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati rad drugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje rada polne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, kori!enje hormona za poboljanje rada zglobova moe pogorati vid. Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se obavljaju u ljudskom telu, doprinose!i da ono preivi. Razmena materija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizam obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belan"evina radi stvaranja energije. Energija, koja se osloba#a u procesu metabolizma, se pretvara u koristan rad radom mii!a, a izvesna koli"ina se gubi u obliku toplote. Anabolizam uklju"uje hemijske procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova strukturalnih delova i !elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve energije koje se troe na ra!enje, obnavljanje i zatitu organizma od infekcija i bolesti. Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podele na est grupa: voda, minerali, belan"evine, masti, ugljeni hidrati i vitamini. Materije od kojih se izgra#uje organizam su belan"evine, voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih !elija i tkiva. Belan!evine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belan"evine iz hrane se u organizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" za stvaranje mnogih hemijskih materija, me#u njima hormona i fermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadeset aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz belan"evina iz hrane ivotinjskog porekla, tre!e - od belan"evina biljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belan!evina je

19

BORIS ARANOVlf - $I%ENJE ORGANIZMA

mokra!na kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma. Masti, koje ulaze u hranu, delimi"no idu na stvaranje rezervi masno!e, delimi"no oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjem kona"nih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koli"ini iz sirove mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim uljem - 60-90%. Masti su veoma kalori"ne, ali treba znati da na stvaranje rezervi masti uti"u mnogo vie ugljeni hidrati (u obliku e!era), ako se prekomerno koriste, nego masti. Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa upotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili "ak gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe da izazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga, poviena masno!a u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita. U grupu masti ulaze neke materije sli"ne mastima. Najinteresantnije me#u njima su holesterin i lecitin. Holesterin u"estvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju nadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onaj sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim kiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgra#uje u jetri i izbacuje u creva sa u"i u obliku u"nih kiselina. Lecitin povoljno uti"e na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimulie stvaranje krvi, pove!ava otpornost organizma prema infekcijama, otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze. Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele na tri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji sadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza, galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dva molekula ugljenih hidrata: saharoza (e!er od repe i od trske), laktoza (mle"ni e!er) i maltoza (e!er od slada). U tre!oj grupi

20

Glava I - U poznaj samog sebe

su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob, glikogen, celuloza. Sa fizioloke ta"ke gledanja, posebnu vanost imaju glukoza i glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada je neophodan iznenadni utroak energije - emocionalna uzbu#enja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad mii!a - oni se lako izvla"e iz depoa i brzo sagorevaju uz osloba#anje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani popre"no-prugastih mii!a i centralnog nervnog sistema. Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se potvr#uje time to se pri snienju nivoa e!era u krvi (hipoglikemija) javlja otro izraena slabost mii!a, ose!aj umora, ubrzani rad srca, poja"ano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. U teim slu"ajevima se sniava temperatura tela, naruava se rad centralnog nervnog sistema (po"inju gr"evi, buncanje, gubi se svest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvora glikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti - jednomolekularni e!eri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i arabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza) i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek poto se razloe na odgovaraju!e monosaharide. Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok i preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najve!i deo prolazi kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po !elom telu. to se vie troi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena u krvi. Organi koriste razli"ite koli"ine glikoze iz krvi. Najve!e koli"ine glikoze su potrebne mozgu i sr"anom mii!u. O"uvanje stalne koncentracije e!era u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100 miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze u tkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktno razlae u glikozu bez me#uproizvoda. Taj proces se zove "mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata, glikogen se moe stvarati u jetri od belan"evina i masti.

21

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Poreme!aj u razmeni ugljenih hidrata je naj"e!e povezan sa oboljenjem jetre, pri "emu jetra gubi sposobnost da pretvara glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem pankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je e!erna bolest (dijabetes). Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacije hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki od njih se sintetizuju pomo!u mikroflore creva i prelaze u krv i zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne ose!a potrebu za njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove hipovitaminoza. U slu"aju naruavanja procesa preuzimanja vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moe javiti "ak i pri dovoljnoj koli"ini vitamina u hrani. Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i me#u!elijske te"nosti je odre#en koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaan uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji obezbe#uje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova te"nosti u organizmu se odrava s posebnom ta"no!u i zato organizam reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja. Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih ki"menjaka je veoma blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev magnezijuma). Na osnovu te "injenice, jo krajem prolog veka, je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da su savremene ivotinje, kao i "ovek, nasledili od svojih predaka iz okeana neorganski sastav krvi sli"an morskoj vodi. Ovo gledite je kasnije potvr#eno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala da je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Odlu"uji!i zna"aj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jona u krvi, koji u"estvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega, jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi

22

Glava 1 - Upoznaj samog sebe

malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako pove!ava njegova apsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi ko"i njegovu apsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se pove!ava zadravanje kalijuma u krvi - odnos me#u jonima se ponovo normalizuje. Na isti na"in se regulie sadraj drugih jona u krvi kalcijuma, fosfora, hlora itd. Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanje razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u organizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je "est uzrok naruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje usled smanjenog lu"enja hormona insulina u pankreasu. Bez insulina !elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvni sudovi po"inju da se zakre"avaju.

Slika 2. Opta ema razmene materija 1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti, ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi "i!enja I dalje obrade; 3 _ jetra; 4 - "i!enje krvi sa kona"nom preradom: 5 - !elije

23

BORIS ARAN0V1$ - $I%ENJE ORGANIZMA

SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA

Da bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako da sa"uva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenu spoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. U osnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svaka promena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenih granica, izaziva bu#enje odgovaraju!ih oblasti nervnog sistema, koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije rada organa ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomni nervni sistem. Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organa za disanje, organa za varenje, organa za izlu"ivanje mokra!e, lezda sa unutranjim lu"enjem. Osim toga, on regulie ishranu centralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih mii!a. Rad neurovegetativnog sistema je pot"injen centrima koji se nalaze u hipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga. Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpati"ki i parasimpati"ki sistem (si. 3). Simpati"ki nervni sistem regulie resurse organizma u raznim situacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacije nastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U to vreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca, pove!ava se pritisak, ire se enice. Parasimpati"ki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja, opustanja. U to vreme se poja"ava rad organa za varenje, ire se sudovi unutranjih organa.

24

Glava1&Upoznajsamogsebe

Slika 3. Neurovegetativnl sistem ----- simpaticki nervni sistem -------- parasimpati"ki nervni sitem

U normalnim uslovima kod zdravog "oveka simpaticki i parasimpati"ki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee. Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, na primer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju, mu"ninu, vrtoglavicu. Psihi"ki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu da proizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi u unutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihi"ke aktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnosti za umni rad pre i posle jela, uticaj pove!ane III

25

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji razmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmena materija, obi"no, ubrzava psihi"ke reakcije. Kao to je ve! re"eno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delom mozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakoj promeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativni sistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonika padne zbog fizi"kog optere!enja, hipotalamus daje komandu neurovegetativnom sistemu da pove!a broj sr"anih otkucaja da bi se organizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.

ENDOKRINI SISTEM Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za razmenu informacija me#u organima - endokrini sistem. Isto kao i neurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa. Razlika ova dva sistema je u na"inu i brzini prenosa informacija. Dok nervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektri"nih impulsa, nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski "jezik" da bi optio sa organima. Preimu!stvo nervnih impulsa je brzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje, deluje ravnomerno i due. Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njih proizvode !elije lezda sa unutranjim lu"enjem (si. 4). U "ovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak, razmenu materija, obezbe#enje energije i minerala, sadraj kalcijuma i e!era u krvi, funkciju polnih organa.

26

Glava I - Upoznaj samog sebe

Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas; 5 - polne lezde

Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim sistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Pored toga, poto hipofiza lu"i razne hormone za stimulisanje i upravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast, razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjim lu"enjem. titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormoni titne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To su hormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skoro sve funkcije organizma. Paratitne lezde su "etiri organa veli"ine zrna graka na zadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisu razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.

27

BORIS ARANOV1" - "I#ENJE ORGANIZMA

Pankreas (gutera!a) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca. Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomae razmenu ugljenih hidrata i na taj na"in sniava nivo e!era u krvi. Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakog bubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri (unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekoliko hormona, koji uti"u na razmenu minerala, na razmenu ugljenih hidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost mii!a za rad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivu nadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, koji deluju nadrauju!i na simpati"ki nervni sistem. Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormoni koji se u njima proizvode uti"u na sekundarna polna obeleja (na primer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na rad polnih organa, na psihi"ke procese. 0 endikrinom sistemu se moe re!i mnogo interesantnih stvari, ali moj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato !emo sada pre!i na vrlo vanu temu na kojoj !u se zadrati malo due, jer ba poznavanje te teme omogu!ava bolje shavatanje moje metode "i!enja organizma.

KRV
Krv ima veoma veliki zna"aj za funkcionisanje organizma. Krv prenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacuje ugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetih materija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, tako#e, razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastoji od bezbojne te"nosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvena krvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo male !elije - trombociti. U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje su neophodne za ivot organizma: belan"evine, ugljeni hidrati,

28

;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebe

masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u kapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji su stvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane iz organizma. To su amonijak, mokra!a, mokra!na kiselina (urea), preostali azot i dr. Belan"evine su vaan sastojak plazme. One se dele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se u cirkulaciji krvi moe uporediti sa sun#erom, koji zadrava vodu u krvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu. Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnih sudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imaju ulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postoji opasnost od infekcije, lekari veta"ki unose globulin u krv. Eritrociti (crvena krvna zrnca) su !elije krvi ivotinja i ljudi bez jezgra. Prenose kiseonik iz plu!a u tkiva i ugljendioksid iz tkiva u organe za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji se lako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predaje kiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz plu!a disanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su !elije koje ive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnim sudovima, raspadaju se na delove belan"evina - globine i na crvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina se odvaja u"ni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma. Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste se za stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri. Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih "estica mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materije koje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju na mikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva i gutaju mikrobe, spre"avaju!i dalje irenje infekcije. U slu"aju povreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja. Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvaraju antitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima. Sve se te materija zovu antigeni. Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za taj antigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju 29

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to "ovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je ve! bolovao. U borbi antitela sa antigenima osloba#a se hemijska materija - histamin, koji, ire!i se krvotokom, izaziva razne alergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tom slu"aju krv stvara druge !elije - eozinofile, koji skupljaju histamine iz organizma. $italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije, krv lu"i nedovoljno eozinofila. Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov prose"ni vek je 12 sati, a ako su uvu"eni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata. 25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnim "vorovima. Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbe#uju prirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, koji deluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ili hemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode i antitela, koja ne dozvoljavaju da !elije organizma stradaju usled navale bakterija. Trombociti - Osnovna funkcija ovih !elija je stvaranje krvnih ugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada je prilikom traume povre#en zid krvnog suda, trombociti trenutno po"inju da se razaraju i stvaraju ugruke belan"evina, koji se zovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi se poja"ava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kada se "ovek uzbu#uje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposredno ubrzava zgrusavanje krvi. Ako se uzme u obzir da se adrenalin lu"i, po pravilu, prilikom straha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godina nastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivo zato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija sa lu"enjam adrenalina. I zato nije slu"ajno to je mnogo bolesti povezano sa stvaranjem tromba u krvi.

30

Glava I Upoznaj samog sebe

KRVOTOK
Krvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj na"in obezbe#uje da sve !elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njih izbace kona"ni proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavac u ovom sistemu je srce.

SRCE
Srce je veliki mii!ni organ i nalazi se u sredini grudnog koa. $esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono se nalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo. Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi, koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode od organa ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova "oveka (krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5). .1

Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plu!a, grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbune duplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela

31

.BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Veliki krvotok po"inje od leve sr"ane komore, koja svojim skupljanjem pumpa krv oboga!enu kiseonikom - arterijsku krv u aortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilare mozga, bubrega, jetre, organa za varenje, mii!a, koe itd. Iz venola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi u desnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok. Mali krvotok po"inje od desne sr"ane komore, odakle venska krv kroz plu!nu arteriju dolazi do plu!nih kapilara, u kojima ona predaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogata kiseonikom sada iz plu!a dolazi u plu!ne vene, a odatle u levu sr"anu pretkomorau. Kod zdravog "oveka, u"estanost i snaga sr"anih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma. To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema se obavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke i parasimpati"ke nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja preko krvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin. Dragi "itaoci, moda !e vam biti pomalo dosadno da se upoznajete sa ljudskim organizmom i na"inom njegovog funkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju i aktivnoj dugovecnosti po!inje izu!avanjem sebe. Osim toga, ja se trudim da piem maksimalno upro!enim jezikom, stavljaju!i naglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem. Posebnu panju "itaoca elim da privu"em na krvotok, pre svega, na rad kapilara, jer je to klju"ni momenat metode koju sam razradio. Dakle, idemo dalje.

ARTERIJE
Udarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvo prima aorta, zatim vratna arterija, podklju"na arterija i druge velike arterije. Njihovi zidovi su prili"no debeli i imaju mnogo elasti"nih vlakana, zahvaljuju!i kojima se obezbe#uje neprekidna cirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi u impulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo

32

GlavaI -Upoznajsamogsebe deo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energije upravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektri"ni napon). Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanje krvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elasti"nih zidova velikih krvnih sudova. Eto zbog "ega nojmalna elasti"nost zidova arterija ima veliki zna"aj za krvotok. $im se ona umanji, rad srca je jako otean. U srednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sr"anog impulsa i elektri"nog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za dalju cirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbe#uju mii!na vlakna zidova krvnih sudova. Takvi krvni sudovi se zovu arterije mii!nog tipa, za razliku od arterija elasti"nog tipa. Mii!no tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovin ulaskom u kapilare. Mii!na vlakna u zidovima arteriola su raspore#ena kruno i zato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organ radi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje, arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tada prazne.

VENE
Vene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvi onemogu!avaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogo tanji od zidova arterija i oni imaju manje mii!nih vlakana. Zbog toga se, "ak I pri malom pove!anju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvla"e i u njima se moe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhova zapremina se mnogo pove!ava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima, venolama i venama. Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska na po"etku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su za obezbe#enje normalne cirkulacije u

33

BORIS ARANOVI$ & $I%ENJE ORGANIZMA

venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje popre"noprugastih mii!a pri kretanju tela i pomeranje glatkih mii!a unutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Veliki uticaj ima i usisavaju!e dejstvo grudnog koa koje nastaje pri udisaju i koje poja"ava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Da rekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv po"inje svoj put izlaze!i iz leve sr"ane komore kroz aortu. U ovoj etapi krv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule i drugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krv grana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Iz arterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organe i tkiva u organizmu, me#u njima i u samo srce, a zatim se grana na iroku mreu kapilara. U kapilarima !elije krvi se postrojavaju u jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimaju ugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto pro#e kroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u male krvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola. Krv nastavlja put kroz male vene i vra!a se u srce kroz vene koje su prili"no velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok slui za komunikaciju sa plu!ima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid i uzela kiseonik. A sada prelazimo na kapilare i ja ho!u ovde da upozorim "itaoca da ovome posveti naro"itu panju.

KAPILARI
FUNKCIJA KAPILARA Kapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkiva ljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovne funkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone i odnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, koji treba da se izbace. Zahvaljuju!i razmeni materija, koja se obavlja u kapilarima, odravaju se konstantne fizi"ko-hemijske osobine te"nosti u tkivima, koja zapljuskuje !elije, te se odravaju konstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj

34

Glava I - Upoinaj samog sebe

razgranatog arterijskog sistema i istovremeno po"etak venskog (si. 6).

Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 venski sistem; 3 - me#u!elijski prostor

Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja !elija, koje se zovu endotelijalne; posle ovih !elija koje pokrivaju otvore kapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen sloj spojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne za organizam. Prelaz materija iz krvi u me#u!elijski prostor (3) se obavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene dell!e samih !elija. Skupljanje zidova !elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu, pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poreme!aji kapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.

35

BORIS ARANOVI$ $I%ENJE ORGANIZMA

Endotelijalne !elije imaju interesantne osobine. One mogu da obavljaju najrazli"itije funkcije, na primer, da zadravaju i prera#uju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekule holesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalne !elije u"estvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, one obezbe#uju odbranu organizma od infektivnih bolesti. %elije endotela kapilara mogu da se osloba#aju i da obavljaju samostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterije i druge materije, koje su tetne za organizam. Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da se stvaraju i i"ezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu se videti samo pod mikroskopom. Pre"nik kapilara se moe promeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni ne proputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo te"ni deo krvi plazma. Kada je kapilar rairen, !elije krvi prolaze u njega sporo. To ima veliki fizioloki zna"aj, jer sporo prolaenje krvi produava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. To olakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi u tkiva. Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa, funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljuju!i tome to se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delu kapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se u me#utkivnu te"nost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje, osmotski pritisak usisava me#utkivnu re"nost nazad u kapilare. Na taj na"in, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, u po"etnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osim procesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visoke koncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline, prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokra!a idu u suprotnom smeru. Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda 60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalaze se na veoma malom rastojanju izme#u sebe. Tako, u mozgu svaki kapilar obezbe#uje priliv hranljivih materija u !elije mozga u radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko

36
Glava I - Upozna) samog sebe

6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljaju procesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika, aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivih materija iz krvi u me#utkivnu te"nost, koja neposredno zapljuskuje !elije. Deo krajnjeg proizvoda me#u!elijske razmene materija iz me#u!elijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka, a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, u kojima se nalazi tkivna te"nost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polaze od specijalnih "vori!a, koji se nalaze u me#utkivnim pukotinama. Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka, jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja ka unutra. Spajaju!i se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem sa tokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivaju u venski sitem. STANJEKAPILARNOGSISTEMAKODBOLESNIH U organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, "ije dobro stanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnog sistema. Danas je poznato da prakti"no nema bolesti koja ne uvla"i u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se, na primer, prilikom zapaljenja plu!a prve promene opaaju na zidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) pate ne samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma. Bilo kakav psihi"ki napor, najobi"niji fizi"ki napor, propra!eni su poja"avanjem kapilarnog krvotoka. I ba se pomo!u raznih procesa reakcije mikrocirkulacije ostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje i spoljne sredine. Prilikom fizi"kih napora, popre"no-prugasti mii!i ose!aju potrebu za pove!anjem dotoka glikoze i kiseonika. U njima se stvara mnogo mle"ne kiseline, koja izaziva irenje krvnih sudova. To omogu!ava otvaranje kapilara i irenje ve!ih krvnih sudova. Koli"ina krvi koja cirkulie se pove!ava na ra"un zaliha i pove!anjem brzine. Kao rezultat pove!anog dotoka krvi je priliv vie hranljivih materija i kiseonika u mii!e. U isto vreme, ubrzani krvotok brzo osloba#a mii!e, koji rade, vika mle"ne kiseline, ugljendioksida i drugih otpadaka.

37

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

SISTEM ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane je sloen kompleks fizi"ko-hemijskih procesa asimilacije hrane. Zahvaljuju!i njima, hranljive materije, koje su ule u usnu duplju i eluda"no-crevni trakt, razlazu se na prosta jedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u !elije tkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenja belan"evina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidova eluca sa hranom.

Slika 7. Organi za varenje 1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - u"ni mehur; 6 - pankreas; 7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevo

ELUDAC
Masti, koje ulaze u eludac, ko"e lu"enje eluda"nih sokova i njihovo se nepovoljno dejstvo ose!a i u slu"aju da one dolaze kao dodatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koli"ina ve!a od 15%.

38

Glava I - Upoznaj samog sebe

Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo usporavaju!e dejstvo !e se osetiti veoma jako. Ako masno!a dolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje lu"enja eluda"nih sokova je slabije izraeno. Ako masno!a ulazi u eludac u toku lu"enja, mogu!e je da i ne do#e do usporavanja. U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i u sirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlh materija se u elucu prakti"no ne vare, to se deava tek u dvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju lu"enje eluda"nih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa se podvrgava delovanju fermenata pankreasa, u"i i crevnog soka, koji stvaraju lezde dvanaestopala"nog i tankog creva.

PANKREAS (GUTERA#A)
Sok za varenje koji lu"i pankreas je bogat fermentima, koji obezbe#uju varenje belan"evina, masti i ugljenih hidrata. Pankreas po"inje da radi 1-3 minuta posle po"etka jela. Za razliku od lu"enja eluda"nih sokova, najve!i deo soka pankreasa se stvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Na mleko, me#utim, pankreas reaguje minimalnim lu"enjem. Vo!ni sokovi i razne organske kiseline (limunska, jabu"na, sir!etna) jako deluju na pobu#ivanje lu"enja pankreasa. Nadam se da "italac nije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinog sistema, koja lu"i hormon insulin, koji regulie koncentraciju e!era u krvi. Na lu"enje pankreasa uti"u hormoni hipofize, titne lezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad je "ovek uzbu#en smanjuju se fermentativne aktivnosti sokova pankreasa, a kada je miran pove!avaju se.

39

BORIS ARANOVIC - $I%ENJE ORGANIZMA

JETRA
Jetra ima posebno mesto me#u organima za varenje. U jetru, kroz portalnu venu (jedna od najve!ih vena) dolazi sva krv koja ide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na taj na"in krv koja je zasi!ena proizvodima varenja hrane iz eluca i creva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizma i tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenom venom prelazi u donju uplju venu. U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganja belan"evina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze u debelom crevu. Proizvod lu"enja jetre - u" aktivno u"estvuje u procesu varenja hrane. U sastav u"i ulaze u"na i masne kiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije. u" ulazi u dvanaestopala"no crevo 5-10 minuta posle hrane. Glavna uloga u"i je da pomae prelaz sa eluda"nog na crevno varenje, ponitavaju!i delovanje pepsina, koji je opasan za fermente sokova pankreasa. u" poja"ava delovanje fermenata sokova pankreasa, a, tako#e, emulgira masti i time omogu!ava njihovo razlaganje i resorpciju. u" igra vanu ulogu u procesu resorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Ona pove!ava tonus i poja"ava peristaltiku creva, uglavnom dvanaestopala"nog i debelog creva, deluje razorno na crevnu mikrofloru i time spre"ava razvoj procesa truljenja. Jetra u"estvuje prakti"no u svim procesima razmene materija: belan"evina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njeno u"e!e u razmeni belan"evina se o"ituje u sintezi albumina (se!ate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovog konstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnji proizvod razmene belan"evina - koja se zatim izbacuje iz organizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome se stvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i regulie koncentraciju glikoze u krvi.

40

Glava I - Upoznaj samog sebe DVANAESTOPALA$NO CREVO

Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopala"no crevo. Ono je po"etni deo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljaju osnovni procesi varenja belan"evina, masti i ugljenih hidrata. Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjem hranljivih materija i vitamina, ve!i deo vode i soli.

TANKO CREVO
U tankom crevu se obavlja kona"no razlaganje hranljivih materija. Kaa, u koju je pretvorena hrana, prera#uje se delovanjem sokova pankreasa i u"i, koji je natapaju u dvanaestopalacnom crevu, a tako#e i delovanjem mnogobrojnih fermenata, koje proizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava na vrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formira mnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kod odraslog "oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to pove!ava apsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta. Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene i ulaze u jetru, gde se prera#uju i postaju nekodljive. Posle toga se deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidove kapilara u me#u!elijski prostor i dalje u !elije. Drugi deo ( na primer glikogen) ostaje u jetri.

DEBELO CREVO

U debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet. Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalaze fermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovno razmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta ima nekoliko milijardi !elija mikroba. Crevna mikroflora u"estvuje u kona"nom razlaganju komponenti sokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizuje fermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbuju u debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za

41

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

mikrobe koji izazivaju bolesti i "uvaju doma!ina od njihovog ukorenjavanja i razmnoavanja.

ZADNJE CREVO (REKTUM)

U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, pod uticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza i apsorbuje voda, posle "ega se masa hrane postepeno pretvara u izmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu i podsti"e apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbe#uje aktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadrai receptore na zidovima creva.

ORGANI ZA IZLU"IVANJE MOKRA#E (URINARNI SISTEM) BUBREZI

Najvaniju ulogu u "i!enju organizma i izbacivanju proizvoda razmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji se vre u ve!ini !elija ljudskog organizma, u"estvuju proteini. Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni za izbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovni proizvod je mokra!a. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije: reguliu razmenu vode i soli, me#u njima natrijuma, kalijuma, hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako uti"u na nivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbene snage organizma i obezbe#uju konstantnost unutranjosti organizma. Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane ki"me iza trbune maramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Sva krv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubrege svakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednog litra krvi. Kona"no, ta krv stie do filtera na kraju jednog od bubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na

42

Glava 1 Upoznaj samog sebe

taj na"in se razdvaja, tako da te"ni deo krvi (plazma) ide u kanal, dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana te"nost prolazi kroz duga"ak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugih materija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv. Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokra!e, kroz dva mokra!na kanala (izlazni tokovi) u mokra!nu beiku.

Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 mokra!ni kanali; 3 - mokra!na beika

Bubrezi stvaraju mokra!u neprekidno i danju i no!u. U toku 24 sata se izlu"i oko 1,5 litar mokra!e. Kontrola za odravanje balansa vode u organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe da se apsorbuje vie ili manje filtrirane te"nosti, koja prolazi kroz njih. Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam

43

BORIS ARANOV1$ - $I%ENJE ORGANIZMA

ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna koli"ina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ili manje, te"nosti i na taj na"in dovodi do obrazovanja, vie Ili manje, koncentrovane mokra!e. Vrlo sli"an proces se odvija u odravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji se stvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbe#uje apsorpciju soli u koli"inama koje su neophodne organizmu. MOKRA%NA BEIKA Mokra!a, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokra!ne kanale (2), koji je, perlstalti"kim kretanjem u kapima prenose u mokra!nu beiku (3). Mokra!na beika, u kojoj nema mokra!e, je veoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokra!a ne prelazi u kanal za izbacivanje mokra!e, poto se na tom putu nalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokra!e, pove!ava se pritisak na zidove mokra!nog mehura i receptori u zidovima alju impulse u centar za isputanje mokra!e u ki"menoj midini I nastaje nadraaj za mokrenje.

ORGANI ZA DISANJE
Zahvaljuju!i disanju, organizam doblja klseonik i osloba#a se vika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmene materija. Disanje i krvotok obezbe#uju da svi organi I tkiva naeg tela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzin sagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanje prostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti na"in !elije organizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (e!er) zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Osloba#anje energije, koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava na nivou !elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije. Proces disanja sadri nekoliko etapa: 1. punjenje plu!a atmosferskim vazduhom;

44

Glava I -Upoznaj samog sebe

2. prelaz kiseonika iz plu!nih alveola u krv, to se obavlja kroz plu!ne kapilare; 3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatim izbacivanje u atmosferu; 4. dopremanje kiseonika u !elije i tkiva preko krvi; 5. dovo#enje ugljendioksida iz tkiva u plu!a preko krvi; 6. !elije troe kiseonik - !elijsko disanje. Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastoji od 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev se na ulazu u plu!a grana na dva dela i u plu!a ulaze bronhije (2) dve grane "drveta" "ije se velike grane dele na manje gran"ice bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiole zavrava svoj put u plu!nim mehuricima - alveolama. Plu$a (4) imaju nekoliko stotina miliona tih mehuri!a.

Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plu!a; 5 - dijafragma

Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su toliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv, gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u !elije, %elije predaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz

45

BORIS ARANOVI$ $I%ENJE ORGANIZMA

vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi nazad u plu!a. Tamo alveole prihvataju taj prera#eni gas, a zatim se on izdie u atmosferu. Kada "ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja se sastoji od mii!a i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnu pregradu izme#u grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja, mii!na vlakna dijafragme se skra!uju i izravnavaju kupolu dijafragme povla"e!i centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. To pove!ava zapreminu plu!a i omogu!ava prolaz vazduha u njih kroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavlja jednostavnim opustanjem mii!a. Pri tome, vazduh izlazi, kao da ga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.

NERVNI SISTEM
Nervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju ose!aja koji su opaeni "ulima, u ose!aju bola, ose!anju zadovoljstva, kontroli pokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloeniji sistem ljudskog organizma i on tako#e igra vanu ulogu u razvoju govora, miljenja i pam!enja. Nervni sistem se deli na centralni i periferni nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEM

Centralni nervni sistem "ine mozak i ki"mena modina, koji u potpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcije mozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svih fiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, i adaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, koji dolaze iz spoljnjeg sveta (zvu"ni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr), primaju specijalni nervni zavreci - receptori. Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izme#u spoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifi"nu osetljivost na promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvu"nih u"estanosti

46

Glava I - Upozna) samog sebe

i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome ta se doga#a u organizmu. Zato su receptori razmeteni u sve delove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjeg sveta su raznovrsni: mogu biti mehani"ki, hemijski i dr. Ti se signali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenose u mozak ili ki"menu modinu. Na taj na"in mozak stalno dobija opirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma. Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnih impulsa idu, tako#e, u organe za izvravanje, reguliu!i fizioloke procese, biohemijske reakcije i rad mii!a. Ki!mena modina, koja se prostire kroz ki"mu od mozga do donjeg dela le#a, je stub nervnog tkiva. Ki"mena modina ima dve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistem mozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvaruje kontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, "ovek slu"ajno stavi ruku na vrelu plo"u, receptori za bol u koi !e poslati impulse preko nervnih vlakana u ki"menu modinu i "ovek !e automatski brzo povu!i ruku. Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni me#usobno povezanih nervnih !elija, koje se zovu neuroni. Njihova je funkcija vrlo sli"na funkciji provodnika u sloenom elektromehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i predaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, biti poslani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu neko delovanje (na primer: skra!ivanje mii!nih vlakana). U skladu sa svojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: ose!ajni (senzorni) neuroni, koji prenose informacije od "ula do centralnog nervnog sistema; interoneuroni, koji obra#uju dobijene informacije; pokreta"ki neuroni, koji pobu#uju voljne i nevoljne pokrete.

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Glavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, koji spajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije - grupe nervnih !elija, koje su razmetene na raznim ta!kama nervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna

47

BORIS ARANOV1$- $I%ENJE ORGANIZMA

dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom kontrolom "oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi pod njegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojni zadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od "ula, u kojima se nalaze posebne receptorske !elije. Signali se od tih receptora prenose u centralni nervni sistem vlaknima ose!aja. Drugo, somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnog nervnog sistema do mii!a, izazivaju!i na taj na"in pokrete. Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrku automatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ili drugih podsticaja "oveka) organa kao to su srce, plu!a, eludac, creva, mokra!na beika, krvotok. Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova o organizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, mii!a, kostiju. Ali o limfi i mii!ima !emo, u svakom slu"aju, morati da govorimo u vezi sa "i!enjem organizma, o ulozi kostiju u telu, mislim, "itaocu ne!e biti teko da se doseti.

"OVEKOV ELEKTRI"NI, ELEKTROMAGNETNI I ENERGOINFORMACIONI SISTEM Predstava o funkcijama "ovekovog organizma ne bi bila potpuna bez razmatranja "!veka kao elektri"nog sistema. Ogromna koli"ina materije koja cirkulie u "ovekovom organizmu nalazi se u jonima ili u naelektrisanom stanju. Podseti!u "itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da se sve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli od atoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojim putanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisano jezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se u atom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativan jon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanje jezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivno naelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.

48

Glava I - U poznajsamog sebe Joni u"estvuju prakti"no u svim hemijskim procesima. Na primer, proces pretvaranja glikoze u ugljendioksid u !elijama, pri kome se osloba#a energija, odvija se uz u"e!e naelektrisanih "estica -jona i elektrona. Taj proces se zove bioloka oksidacija. %elije se grani"e membranama, koje imaju pozitivno naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbre#uje prelaz

materije u !eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se doga#a na ra"un jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe strane membrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajno odravaju to naelektrisanje i obezbe#uju selektivnu propustljivost za jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani za jone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu da prodru u !eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodi do naruavanja potencijala membrane, bolesti !elije i njenog umiranja. Jo ve!e u"e!e u hemijskim reakcijama u organizmu imaju slobodni elektroni. Najnovija nau"na istraivanja pokazuju da svi procesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka, od koli"ine slobodnih elektrona.

ENERGETSKI MERIDIJANI
Vi ste verovatno "uli za akupunktume ta"ke na "ove"ijem telu, koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmi"ke energije. Nau"nici su danas dokazali da te ta"ke imaju najmanji elektri"ni otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenat elektri"nih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamo gde je otpor najmanji. Akupunktume ta"ke su objedinjene u odre#ene linije koje se zovu elektri"ni meridijani. Akupunktume ta"ke predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi iz okruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih, infracrvenih, ultrazvu"nih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovih vibracija su elektroni. Prolaze!i kroz akupunktume ta"ke u meridijane, elektroni dobijaju ogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz !elo telo i granaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kre!u ka

49

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

!elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato akupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektri"ne pumpe, prepumpavaju!i elektrone od akupunkturnih ta"aka tamo gde su potrebni - u unutranje organe. Na taj na"in se ivotna aktivnost organizma obezbe#uje elektri"nim procesima, koji se stalno doga#aju kroz kretanje elektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ili biostruje.
BlOSTRUJE

to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji jednostavan aparat, koji se sastoji od dve plo"e (elektrode) od cinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave na elektrode, mogu se registrovati struje organizma. Ja"ina struje je, po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta, fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto se popije alkoholno pi!e, kada je "ovek iznuren, ja"ina struje se smanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto: posle razgibavanja ili masae struja raste, to o"igledno potvr#uje da su korisni. Razlika potencijala tela je vaan elektri"ni parametar organizma. $ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno. Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji negativan. "Minus" "ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativno naelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanje struja kroz organizam uti"e, tako#e, na naelektrisanje "oveka. Razlika potencijala zdravog "oveka se menja u malim granicama, u zavisnosti od fizi"kog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanje naelektrisanja "esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezano sa sve viim udaljavanjem "oveka od prirode, to dovodi do nedostatka "minusa". S druge strane, rad sa elektri"nim aparatima, posebno sa kompjuterima, noenje ode!e od sintetike, pove!ava "plus" komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektri"nog

50

Glava I -Upoznaj samog sebe

debalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prvi znak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varni"enje izme#u ruku i metalnih predmeta koje "ovek dodiruje. Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvek obavljaju kretanjem naelektrisanih "estica, tj. hemijska energija u organizmu je tesno povezana sa elektri"nom. A da kretanje naelektrisanih "estica ili struja kroz provodnik formira oko provodnika elektromagnetsko polje - to "itaocu mora biti poznato. I poto se elktri"ni procesi deavaju prakti"no u svakoj ta"ki tela, elektromagnetna energija, postoji, tako#e, u svakoj ta"ki. Najve!i izvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto je ba u njima najve!e nagomilavanje elektrona, koji se kre!u ogromnim brzinama. Bioenergija, koja cirkulise u "ovekom telu, se ne sastoji samo od elektromagnetne energije. Ona u sebe uklju"uje i druge oblike energija, kao to je akusti"ka energija, toplotna energija, svetlosna, ultrazvu"na itd. Ruski nau"nici akademici J. Guljajev i E. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihove veli"ine i potvrdili njihovo postojanje.

ENERGIJA MISLI
U dananje vreme medicina koristi razna "ovekova zra"enja u dijagnostici, me#u njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno. Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, koja cirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to je energija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jo nema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalo sumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toplote u nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekim slu"ajevima "ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustima se lu"i pljuva"ka. To misao izaziva fizioloke promene - u navedenim slu"ajevima pojavu toplote i pljuva"ke. Mogu se navesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji "esto demonstriram svojim u"enicima. Sipam vodu u "au i merim PH te vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima

. 51

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

aljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PH vode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na po"etku je bilo 7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene. Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razli"itih zra"enja, me#u kojima su dominantne elektromagnetna energija i energija misli, se kre!e u organizmu i u"estvuje u svim fiziolokim procesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau u odravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju kroz proces proizvo#enja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticaj na kretanje energije imaju misli, naro"ito emocionalno obojene misli. Setite se kako je energija klju"ala u vama kada ste bili radosni i kako ste bili potiteni u slu"aju neuspeha.

Slika 10. %elije i raspodela naelei^risanja

/

52

GlavaIUpoznajsamogsebe Kakav posao obavlja energija u !eliji? %elija je "fabrika" za preradu hranljivih materija. U !eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravlja"ki aparat, pre svega poznati DNK, u kome se "uvaju informacije o nameni !elije, o njenoj funkciji i na"inima prenosa informacija. %elija je okruena membranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju "otpaci". Membrana se nalazi pod elektri"nim naponom: minus iznutra, plus spolja, (si. 10). To naelektrisanje membrane obezbe#uje prolaz hranljivih materija kroz nju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve prera#ene materije ne mogu da iza#u i tada se !elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viak naelektrisanja ozna"ava viak hranljivih materija, !elija !e tako#e biti bolesna i ne!e mo!i dugo da ivi. Eto energija, koja se kre!e u organizmu, obezbe#uje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viak energije na odre#enom mestu tela menja naelektrisanje !elija na tom mestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osim toga, energija obavlja veliki posao u !eliji u obezbe#ivanju procesa oksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje oko njega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promena fiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesno povezana sa tim procesom. $OVEKOVO BIOPOLJE

Opte "ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa, svakog dela tela, svake !elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela, svaka !elija imaju svoje biopolje - energetski omota", koje je i nosilac informacija o svom fizi"kom stvaraocu. Bilo kakve promene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalni bioomota" i u opti celog tela. Ja se sad ne!u zadravati na opisu na"ina na koji se ta informacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnim knjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Re!i !u samo da "ovek, pored posedovanja poznatih organa "ula - vid,

53

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

sluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, koje omogu!avaju da se osete vibracije energije. Samo to "ovek ne koristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu svi ljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada "italac po"ne da koristi moju metodu "i!enja, dolazi!e automatski u kontakt sa informacionim poljem organa. Biopolje, koje obavija "oveka i koje ponavlja konture fizi"kog tela, zove se na drugi na"in etarsko telo ili energoinformaciono telo.

Slika 11. Biopolje i etarsko telo "oveka

Na si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacije energije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poreme!aj funkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa i celog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacija etarskog tela jetre (si. 12) ozna"ava promenu u"estanosti energije na mestu patologije.

54

Glava I -U poznaj samog sebe

AAAAAAAAAAA/v/A

A/VW\A/W\AAM

Slika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i u"estanosti zdrave (a) i bolesne (b) jetre

A sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja !e vam pomo!i, "itao"e, da bolje shvatite svoj organizam.

ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANA INFORMACIJA O BOLESTI

Informacija biopolja svakog organa, svakog deli!a tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli! tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj na"in mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri "emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu !eliju u mozgu (si. 13).

55

BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 13. Energoinformaciona veza organa

Informacija biopolja svakog organa, svakog deli!a tela, prenosi se stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli! tela svake sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj na"in mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri "emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu !eliju u mozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljivi proces, recimo u jetri, to zapaljenje !e se trenutno odraziti na biopolju jetre i ta informacija ulazi u !eliju jetre u mozgu. $ovek je po"eo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se re!i da je ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim "izbrisana", deo je sa"uvan. Isto je tako ostalo I se!anje u !eliji Jetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se

56

Glava I - Upoznaj samog sebe

razboli sama od sebe, uzrok su bile poteko!e u !elom organizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tom energoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto je zapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sa drugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija u bilopolju jetre sa"uvao. Informacije o bolesti ostaju samo u slu"aju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokaz zaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kada je anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogu javljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostale informacije o bolesti. Druga "injenica, koja dokazuje ostatak se!anja na bolest: moji u"enici, koji su zavrili kurs samoregulacije organizma i rade posle toga kod ku!e po mojoj metodi, imaju "esto simptome bolesti od kojih su bolovali pre mnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to, o"igledno, potvr#uje "injenicu o o"uvanju se!anja na bolest. Radi se o bolestima koje su izle"ene letovima, koji su uklonili simptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest, aktiviraju!i unutranje resurse, u tom slu"aju se prekida bioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi. U zaklju"ku elim da kaem da je le"enje "oveka, bez uzimanja u obzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i ima malu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzroka bolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenese na druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju po"inju da koriste metode koje uti"u na ceo organizam, uzimaju!i u obzir bioenergoinformaciona polja. Za"eci takve "informacione" medicine po"eli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nema"koj. Ali, u ve!ini slu"ajeva medicina, koja je sada izvanredno tehni"ki oja"ana, i dalje se dri simptomatskog le"enja. I ta da radi "ovek koji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz je samo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svoje ruke i koristiti napredne metode samoregulacije organizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da, da, najmanje jedan sat, naro"ito za ljude sa vie od 40 godina. U ivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizam raspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu 57

Glava I - Upoznaj samog sebe

otvor sa zadnje strane ("mar). Na si; 14 je prikazano kako se pre"i!ava krv.

Slika 14. Organi koji u"estvuju u pre"i!avanju krvi (plu!a, bubrezi, jetra i znojne lezde)

6.

Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju preko elektri"nih pojava. Kretanje elektrona i jona u me#u!elijskoj i !elijskoj te"nosti stvara blostruje, koje pokre!u hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela III pomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, tako#e, biostruje, to povoljno uti"e na ivotne aktivnosti organizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanja u telu moe da uti"e na kretanje struje u te"nim sredinama i krajnji rezultat je poreme!aj odvijanja fiziolokih reakcija. Svi organi, delovi tela, !elije - Imaju biopolje kao omota" I ono sadri informaciju o fizi"kom stanju. Osim toga, svi omota"i blopolja su povezani s mozgom, u kome Imaju !elije koje odgovaraju tim omota"ima I sadre Istu Informaciju. Zahvaljuju!i tome se obavlja stalna razmena informacija izme#u organa I delova tela. Drugim recima, 59

7.

BORIS ARANOVI$ - $ I % ENJE ORGANIZMA

u organizmu postoji energoinformacioni lanac. Ako patologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela ne otkloni sam organizam, ve! se to u"ini otklanjanjem simptoma, energoinformaciona memorija o bolesti !e se sa"uvati i moe kasnije negativno da uti"e na organizam. Energoinformaciono stanje organizma ima ogroman zna"aj za zdravlje.

60

Glava 2 UZROCI ZAGA&ENJA ORGANIZMA

ivot - to je neprestano kretanje tecnosti izme$u "elija i u "elijama. Prestanak tog kretanja je - smrt. A S. Zalmanov

Glava 2 - Uzroci zaga'enja organizma

Sada, kada "italac ima predstavu o funkcionisanju organizma, moe se govoriti na koji na"in se organizam zaga#uje. Jasno je da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u organizam. To nije nimalo "udno, jer sistem organa za varenje prera#uje hranu da bi proizveo "ovekovu ivotnu energiju, a otpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatke pomo!u drenanog sistema, koji se sastoji od venskog dela kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim "vorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba da zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomo!u vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti, ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve! gori i najednom po"inje da se gasi. Sta !ete raditi? Duva!ete u plamen da biste obezbedili ve!i dovod kiseonika i dodati benzin. U tom slu"aju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra !e se ugasiti i otpadaka !e biti mnogo - ugljenisana par"ad drveta. Sli"no se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne prera#uje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo otpadaka, koje je teko izbaciti pomo!u drenanog sistema. A zato se hrana loe prera#uje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo, nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da se razgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji u"estvuju u preradi hrane do najmanjih "estica. Fermenti ne mogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktiviraju varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi od psihoemocionalnog stanja.

63

BORIS ARANOVi$ $I%ENJE ORGANIZMA

PSIHOEMOCIONALNO STANJE Hipofiza, koja je ef endokrinog sistema, koordinira rad svih lezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je pot"injena drugom efu - hipotalamusu, "iji je rad tesno povezan sa psihoemocionalnim stanjem. Na taj na"in negativne emocije, naro"ito one koje dugo traju, kao to su zloba, strah, agresivnost, alost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa usporavaju rad lezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i proces varenja hrane. Negativne emocije preko hipotalamusa uti"u, ne samo na endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivaju!i obi"no uzbu#enje simpati"kog dela i ko"enje parasimpati"kog. Kao posledica toga, dolazi do naglog opadanja svih funkcija eluda"no-crevnog trakta. Nije slu"ajno to ljudi "esto ose!aju teinu u elucu, jer je to uslovljeno zastajanjem sadrine eluca, a to su izazvale negativne emocije. Ja bih poreme!aje psihoemocionalne sfere nazvao glavnim uzrokom zaga#enja organizma.

PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEE

Nimalo nevanu ulogu u zaga#ivanju organizma igraju promene kiselo-bazne ravnotee svih te"nosti. Isto tako veliki zna"aj ima PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela, rastvor u kome ima vie hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, vie od 7 - bazni. PH ima veliki zna"aj za organizam, jer kiselo-bazna ravnotea uti"e na odvijanje svih hemijskih reakcija. Razli"ite te"nosti imaju razli"ite PH. PH krvi i te"nosti izvan !elija mora da ima najve!e bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Te"nosti u !elijama su kisele i PH je oko 5. Te"ni sadraj eluca je kiseo, dvanaestopala"nog creva bazni, debelog creva slabo kiseo. Sve te PH vrednosti moraju da se odravaju bez promena i to u organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, me#u njima bubrezi,

64

-------------------------------- ___________________Glava 2 Uzroci zaga'enja organizma

plu!a. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do zaga#enja organizma. Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana ne prera#uje do kraja. Odstupanje PH u elucu dovodi do gr"eva, gastritisa i rezultat toga je r#ava prerada hrane. Promene slabo kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i skupljanja toksina u krvi. Moe se nastaviti ovo nabrajanje. Vano je znati da je za organizam veoma zna"ajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih te"nosti. Zato se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem, preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH uti"e i jednoli"na ishrana, zloupotreba alkohola i puenje. I kosmi"ko zra"enje igra zna"ajnu ulogu u zaga#enu organizma, prvenstveno magnetne bure.

KOSMI"KO ZRA"ENJE
$italac ve! zna da se !elijske membrane stalno nalaze pod elektri"nim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u i iz !elija se, tako#e, reava na elektri"noj osnovi, a to sna"i da tu postoje i elektromagnetna zra"enja, pa na svaku promenu u propusnom sistemu biolokih membrana moe da uti"e kosmi"ko zra"enje. U vreme magnetnih bura propusna mo! !elijskih membrana se pove!ava, pa !e !elija delimi"no gubiti materije koje su joj potrebne. Rad !elije se pogorava i to izaziva zaga#enje !elije. Nije nimalo slu"ajno to se za vreme magnetnih bura pogoravaju kone bolesti i poja"avaju alergijske reakcije. Kad smo ve! po"eli da govorimo o magnetnom burama, "itaocu ne!e biti suvie da zna da su one "esto uzrok pogoranja

65

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je modani udar. Ba se modani udari naj"e!e deavaju za vreme magnetnih bura. Magnetne bure uti"u i na arterijski pritisak. A sada !emo pre!i na drenani sistem.

USPORAVANJE RAZMENE U ME&U#ELIJSKOM PROSTORU Najvanija karika u sistemu ivotnog obezbe#enja !elija su kapilari i mikrocirkulacija krvi. Ba kroz kapilare eritrociti nose kiseonik !elijama i ba tu krvna plazma im donosi belan"evine, ugljene hidrate, soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke metabolite. Kompletna razmena se deava u tecnosti izvan !elija. U naem telu ima veoma mnogo ove tecnosti. Usporavanje razmene izme#u !elija i kapilara se u ve!ini slu"ajeva obavlja u me#u!elijskom prostoru. Usporavanje ulaska hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u !elije naruava rad !elija i organa i smanjuje ivotnu energiju. Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natrijumhlorida, u"i itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima sopstvene ivotne delatnosti. Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Poto su zidovi limfnih kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i "estice, me#u njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare, pa se prenose limfom da bi se u"inile nekodljivim u limfnim "vorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire mnogo miliona !elija. Te male mikro"estice moraju da se uklone i u"ine nekodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksi"ne materije. Zato nastaju zastojni procesi u me#u!elijskoj tecnosti I !elijama, to onemogu!ava drenani sitem da u celosti Izbacuje otpatke?

66

_________ Glava 2 - Uzroci zaga'enja organizma

ZASTOJNI PROCESI
U procesu "ovekove evolucije priroda je usavrila nae unutranje organe u uslovlma velike fizi"ke aktivnosti - tr"anja, kontrakcija mii!a, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Poto nije nala drugo, efikasnije reenje, priroda je ba te Inerclone, gravitacione sile potresa i sile mii!nih kontrakcija iskoristila za "i!enje !elija I me#u!elljskog prostora od otpadaka. Ali, na alost, savremeni "ovek se nedovoljno kre!e da bi se u potpunosti Izbacili otpaci. to je manje kretanja, potresa, vie je zastojnih procesa, vie se zaga#uje organizam. To je prvi uzrok zastoja. Drugi, ne manje vaan uzrok je nagomilavanje unutranjih napetosti u tkivima 1 mii!ima, organima i delovlma tela. Poznato je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, "ovek se zbog ne"ega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju se i napreu "eljusni mii!i. Ili, od straha moe da do#e do napetosti u nonim mii!ima, da se steu pesnice, da se napree donji deo le#a Itd. Na isti na"in psihoemocionalne reakcije, kroz neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I mii!ima unutranjih organa. Prilikom "estih ponavljanja sli"nih psihoemocionalnih reakcija, napetost prelazi u hroni"nu i ograni"ava prenos raznih materija 1 jona u me#ucelijsku te"nost, izazivaju!i zastoj. A ba dugi zastojni procesi u me#u!elljskom prostoru dovode do brzog starenja organizma. I da rezimiramo. Koji su glavni uzroci zaga#ivanja organizma? 1. Pslhoemoclonalnl poreme!aji, koji dovode do hormonalne neravnotee, to, sa svoje strane, slabi aktivnost fermenata; oni dovode do poreme!aja nervnog sistema, odnosno do smanjenja funkcija celog eluda"no-crevnog trakta. 2. Poreme!aj kiselo-bazne ravnotee, koji, tako#e, uti"e na aktivnost fermenata i na preradu hrane u elucu I crevlma.

67

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

3. Uticaj kosmi"kog zra"enja, prvenstveno magnetnih bura, na membrane !elija. 4 Rad sistema za disanje, povezan sa dovo#enjem kiseonika u !elije. Nisam naveo, kao vaan uzrok, poreme!aje rada elektri"nog i energetskog sistema, ali to se razume samo po sebi, jer su sli"ni poreme!aji posledica fiziolokih poreme!aja. . Svi proizvodi metabolizma, koje drenani sistem ne moe da izbaci kroz venski deo kapilara i limfo-kapilara, ostaju u me#u!elijskoj te"nosti, zbog zastojnih procesa u njima. I to je jedan od glavnih uzroka bolesti. Pored navedenih, postoje i drugi, po meni drugostepeni, uzroci zaga#enja. To su: loe vakanje, prejedanje, prevelika upotreba mesa, slatkia. Teko!e sa preradom hrane nastaju i pri meanoj ishrani, kada se belan"evine i ugljeni hidrati koriste zajedno. Poznato je da su za preradu belan"evina potrebni jedni fermenti, a za preradu ugljenih hidrata drugi. Prilikom meanja dolazi do delimi"ne blokade jednih fermenata drugima, a rezultat je da hrana nije prera#ena do kraja. Postoji teorija podeljene ishrane, koja preporu"uje da se meso jede sa povr!em, isto je i sa ugljenim hidratima. I to stvarno dovodi do znatnog poboljanja zdravlja. Ali povratak na pre#anju ishranu jo vie pogorava zdravlje, jer je za vreme podeljene ishrane organizam skinuo sa sebe deo optere!enja i nije' utreniran za povratak. Zato samo moe da se preporu"i da se hrani podeljeno. Ovim zavravam prvi deo knjige, u kome ste vi, "itao"e, dobili koncentrat neophodnih znanja da biste mogli svesno da radite.Rad sa samim sobom pretpostavlja kontakt sa svojim telom. A kako se moe uspostaviti kontakt sa telom ako ga ne poznajemo?

68

Glava 3 UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM

Evo ta ja, na primer, ne razumem: Dua i telo su nerazdvojno spojeni, zato ih onda njihova bliskost nije zatitila od smrtnog neprijateljstva? Gete

Glava 3- Uticaj misli na organizam

Danas je jasno da se misli mogu prenositi od jednog "oveka drugom sli"no radiotalasima, koji se prenose od jedne stanice do druge. Eksperimenti sa ljudima, koji su se odvijali pod upravljanjem i kontrolom u toku ivota dva pokolenja, potkrepljeni su neobi"nom demonstracijom K. Bakstera nad biljkama: dokazano je da energija misli lako prolazi kroz prepreke koje zadravaju sve druge poznate oblike zra"enja (debele table olova, betona i si). Ali najneobicnija osobina misli - to je ta strana stvarala"ka i razorna snaga koju one poseduju. Nijedna ku!a nije sagra#ena ako prethodno nije zamiljena i ako nije postojala kao zamiljen projekat. Nijedna bomba nije ba"ena iz aviona, ako prethodno nije razra#ena u hemijskoj laboratoriji i na tablama za crtanje oruara. Nijednog lekara, pesnika, nau"nika, operskog peva"a nije stvorila priroda, svi se oni ra#aju kao de"aci i devoj"ice koji mnogo i dugo razmiljaju o svojoj budu!oj ulozi, a zatim sebe pretvaraju u ono to su zamislili - koliko mogu, naravno. Snaga zamiljanja je snaga stvaranja - loeg ili dobrog. Ako zaga#ujemo okolinu - to je rezultat zaga#enosti naeg zamiljanja. Mi smo isto tako mogli da zamislimo svet koji nam je potreban kao svet dobra i lepote - i da stvorimo za sve nas okruenje prijateljstva i lepote.

FIZIOLOKE OSNOVE
Ovde se ne!u detaljno zadravati na fiziolokim procesima koji se odvijaju u organizmu prilikom procesa miljenja. Moj zadatak je da ematski prikazem put misli da bi "italac mogao da razume zato misli izazivaju tako snane promene u telu.

71

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

PUT MISLI
Ako zamislite kriku limuna, posle nekog vremena, u ustima !e se pojaviti pljuva"ka. Kao to vidite, misli su izazvale fizioloke promene u obliku stvaranja pljuva"ke. Ili, naprimer, dok se se!ate nekog zna"ajnog doga#aja iz vaeg ivota, sre!nog ili nesre!nog, srce moe da po"ne bre da vam kuca, moe da vam se promeni pritisak, da vam se proire ili skupe enice. To je, tako#e, uticaj misli na fiziologiju. Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom (si. 15) i alje ih u malu oblast mozga - hipotalamus.

Slika 15. Formiranje podsvesnih signala upravljanja organizmom i njihov prenos u mozak

________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam

Hipotalamus pamti sva emocionalna preivljavanja, me#u njima i stresove, i upravlja hipofizom, koja regulie rad celog endokrinog sistema, koji stvara hormone. Hormoni uti"u na sve ivotne funkcije organizma, me#u njima i na krvne sudove, koje iri ili skuplja. Osim toga, hipotalamus u"estvuje i u upravljanju imunobiolokim sistemom. Imunobioloki sistem je prirodna zatita organizma, namenjena unitavanju naih "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba, zlo!udnih !elija. Negativne emocije prvenstveno menjaju koli"inu hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabiliu!i faktor prakti"no za sve sisteme organizma: eluda"no-crevni trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Me#u poznatim hormonima nave!u adrenalin, estrogen, kortizon. Naprimer, nedostatak kortizona dovodi do slede!ih poreme!aja: "ir u elucu, kona oboljenja, tromnoflebitis (upala vena), problemi sa teinom i dr. Osim toga, naruavanje hormonske ravnonee uti"e na titnu lezdu, to ponovo izaziva psihi"ku destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug. Ortodoksna medicina prilikom le"enja "esto, pokuava da nadoknadi nedostatak hormona. To pomae samo neko vreme, a zatim stanje moe da se pogora, jer se organizam navikava na "dodatke" i lezde se "ulenje" i proizvode jo manje hormona. Negativne emocije preko hipotalamusa tako#e slabe imuni sistem i "ine da organizam postaje prijem"iv za "neprijatelje", me#u njima i !elije raka. RAD PODSVESTI Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo !u se vie zadrati na radu nae podsvesti. Podsvest upravlja svim ivotnim procesima: mi ne mislimo kako da se regulie krvni pritisak, na stvaranje eluda"nog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to svest. Ve!ina naih svakodnevnih poslova se obavlja, tako#e, podsvestno, na primer hodanje, ivenje, upravljanje automobilom. Svest, naravno, tako#e, upravlja telom - mi svesno podiemo ruku, ili pokre!emo glavu, ili svesno neto govorimo, AH

73

BORIS ARANOVI$ $I%ENJE ORGANIZMA

postoji, tako#e, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde molim za posebnu panju.

SVEST I PODSVEST. EMOCIJE I SLIKE

Na si. 16 su ematski prikazana uslovna vratanca izme#u svesti i podsvesti. Kroz njih se vri uzajamno delovanje svesti i podsvesti. Kada smo zamiljali limun i izazvali lu"enje pljuva"ke, to je bilo delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada neto ose!amo intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I to su vie otvorena "vratanca" ve!e je uzajamno delovanje. Otvaranje vratanaca regulie se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija. Desna dominira kada se "ovek bavi stvarala"kim radom, kada misli u slikama.

Slika 16. Uslovna "vratanca" izme#u svesti i podsvesti

74

[ ______________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam

Emocije dovode, tako#e, do aktiviranja desne polovine mozga. Uticaj na "vratanca" je slede!i: to je aktivnija desna polovina "vratanca" se vie otvaraju, to je aktivnija leva polovina mozga ona se zatvaraju. Drugim recima, otvaranje vrata u podsvest je mogu!nost otkrivanja unutranjih rezervi organizma. Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje omogu!avaju razvoj stvarala"kih sposobnosti i drugih "ovekovih mogu!nosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i dublje pronicanje u podsvest. $itaocu sada mora biti razumljivo da svaka misao ispunjena emocijama lake dolazi do podsvesti i, prema tome, snanije uti"e na telo. Setite se nekog doga#aja u ivotu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osuila usta. Eto vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela. Isto se doga#a i kad mislimo u slikama. Slika, tako#e, otvara "vratanca", utoliko vie ukoliko je slika sjajnija. Naprimer, slikovito se!anje na neki tragi"an doga#aj prouzrokuje hla#enje ruku i nogu. Ili, slikovito se!anje na erotski doga#aj moe 1 da izazove uzbu#enje. Negativne misli, nespokojstvo, preivljavanje, strah, sve su to svojevrsne emocionalno obojene misli. I, tako#e, vrlo "esto slikovite. Recimo, takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda kao jako ose!anje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi svoj "crni" posao i u toku vremena moe da dovede do ozbiljnih ote!enja u organizmu. Jasno je da ja"a emocija ja"e "udara" telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam pomo!u sistema samoregulacije moe da se oporavi. Emocija, koju dugo nosimo, bez obzira na to to je slaba, podriva organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, tako#e, treba praviti razliku me#u ljudima. Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su ose!ajniji, senzitivniji, ali i podloniji uticaju negativnih misli i emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji za ivot usled boljeg kontakta sa podsve!u i mogu bre da pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog miljenja. I obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog

75

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

__________________

slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u organizam i u skladu sa tim usporen je i proces osloba#anja od njih. Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz "ovekovog lica. Obratite panju na lica zlih, r#avih ljudi - ona ta"no odraavaju unutranje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihi"ki nestabilne ljude karakterie brz hod, odse"ni pokreti. Ljudi puni straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutranje elje da se sakriju. Na taj na"in telo se izraava mislima, preko ideomotornih impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme miljenja. Nije teko dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom mozga to izraavanje ja"e. Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, to je veoma vano, jer je povezano sa otkrivanjem unutranjih rezervi organizma pomo!u upravljanja sopstvenom energijom.

ENERGETSKE OSNOVE MALO LIRSKO ODSTUPANJE ZA SKEPTIKE

Pod pretpostavkom da ovu knjgu mogu da "itaju i skeptici, elim da njih radi napravim malo odstupanje. Prvo, ko je skeptik? To je "ovek koji misli u stereotipima i opteprihva!enim normama, koje su stvorene u drutvu: ako vas boli glava treba da uzmete tabletu, stres se odstranjuje alkoholom ili, tako#e, tabletama, viak teine se skida dijetom. Pokuajte da kaete skeptiku da se svi ti problemi mogu resiti pomo!u preraspodele energije snagom misli. Ne!e poverovati. Skeptik - to je "ovek koji ne!e i ne moe da iza#e iz okvira stereotipnog shvatanja sveta. Po pravilu, takvi ljudi mogu da budu dobri izvrioci, ali ne i stvaraoci, tvorci ne"eg novog. Uzroci skepticizma su "esto u dominaciji leve polovine mozga, pa samim tim i loeg kontakta sa podsve!u. Ali, ovde obrnuto, informacije tekov prelaze iz podsvesti u svest. Drugim recima - slaba je Intuicija. $esto me pitaju zato na moje kurseve

76

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

dolazi vie ena. ene su intuitivnije, tj. vie im je razvijena desna polovina mozga. Zato one ta"no ose!aju ta im je potrebno. Me#u njima je manje skeptika. Uspeh u ivotu, po pravilu, zavisi od ravnotee razvijenosti leve I desne polovine mozga. Zna"i, potrebna je i logika i intuicija. ena sa dobrom logikom moe da postigne mnogo. Isto tako, mukarca sa dobrom intuicijom o"ekuje uspeh. $esto mi se doga#alo da se sretnem i radim sa rukovodiocima velikih preduze!a, sa vode!im nau"nicima, vrhunskim izvo#a"ima. Svi su oni obdareni dobrom logikom, intuicijom i senzibilni su. Kod mene se, na Univerzitetu za bioenergetiku u Petrogradu, obu"avalo mnogo lekara i to su, po pravilu, bili napredni lekari, koji su kasnije uspeno primenjivali bioenergetsko znanje, koje su stekli. Poto dalji materijal u ovoj knjizi malo odstupa od stereotipnog shvatanja sveta, elim da se obratim skepticima. Dragi skeptici! Potrudite se da pogledate oko sebe. Svet nije samo materija, nije samo ono to se moe otrgnuti, i"upati, pomirisati. Postoji i drugi svet - nevidljiv, svet energije, vibracija, koji tako jako deluje na nas da vam je teko da to zamislite. Iako bar malo nau"ite da razumete taj svet i da njime upravljate, ivot !e vam postati interesantniji, raznovrsniji i sre!niji. $ovek, koji veruje samo u materijalni svet, mnogo ograni"ava i osiromauje svoj ivot. U ivotu je uvek tako: ako ne veruje - ne dobija. Ne veruje u mua - bi!e lo porodi"ni ivot. Ne veruje u sebe - ne!e imati uspeha u ivotu.. Ne veruje u metodu - ne!e uspeti da je iskoristi. Oni skeptici koji "itaju ove redove nisu vie beznadeni. U protivnom, oni ne bi otvorili ovu knjigu. I ja se nadam da !e im ova knjiga pomo!i da krenu pravim putem. Verujem u vas, skeptici!

77

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

DEJSTVO MISLI NA DALJINU

Da li ste nekad razmiljali o tome, dragi "itaoci, da kompjuter ima mnogo zajedni"kog sa naim mozgom? U kompjuter moemo da smestimo koliko ho!emo informacija i da ih zatim, po potrebi, izvla"imo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se "uvaju u memoriji racunara - na disku, u kodiranom obliku. Isto se deava i u "oveku. Vi ve! znate da "ovek nije samo fizi"ko telo, nego i energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu razli"itih u"estanosti koje nose informacije o svemu u "oveku. Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog "oveka. Vae o"i, kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog "oveka ka bioinformacioni objekat i alju tu informaciju u kodiranom obliku u jednu od memorijskih !elija. Zatim, kada budete hteli da se setite tog "oveka, informacija o njemu se izvla"i iz !elije i ponovo pretvara u lik. Dubina pam!enja zavisi, pre svega, od interesovanja, koje je taj "ovek u svoje vreme izazvao kod vas. Jer je interesovanje, tako#e, emocija, koja, tako#e, poja"ava efekat. Isto se odnosi i na pam!enje predmeta. Svi predmeti, i uopte sav materijalni, svet imaju svoje biopolje, svoje frekvencije. I sada smo doli do ne"eg vrlo vanog. Ako ste se setili nekog "oveka ili predmeta i ako ste ga predstavili sebi, pred vama se ne!e pojaviti samo lik, ve! i biopolje tog "oveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono !e vriti energetsko dejstvo na vas. Se!ate li se primera sa tragi"nim doga#ajem? Tako se, sa bioenergetske ta"ke gledanja, to objanjava time to pri se!anju na tragi"ni doga#aj stupamo u kontakt sa biopoljem tog doga#aja ili sa njegovim frekvencijama, a one uti"u na nae biopolje, pa time i na nae telo. Isto je i sa erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvu"en iz !elije deluje na nas, mi tako#e delujemo na njega. U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi: "Ako u nekoj ta"ki u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog

78

__________________ _ _______ ,

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

objekta (na prlmer "oveka), u toj ta"kl se Javlja blopolje tog objekta, koje Ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima I telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da bi se Izvrio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli Je utoliko Ja"e ukoliko su one ja"e emocionalno obojene, to Je vie "ovek koncentrisan na njega. U trenutku zlobe "ovek pove!ava snagu delovanja misli nekoliko puta. Svako od vas Je, verovatno, osetio u ivotu delovanje Ijutitog "oveka, koji se nalazi u blizini. Takva ose!anja se mogu osetlti i kada se nalazite daleko od "oveka koji vam eli zlo. Razlika Je samo u tomevto u tom slu"aju ne!ete shvatiti odakle vam takvo osecanje. $ovek, koji na vas misli sa ljubavlju I potovanjem, sla!e vam isceljuju!u energiju. Na taj na"in se me#u nama, ljudima, stalno obavlja energolnformaclona fazmena.

MISAONI OBRASCI
Delovanje misli se razlikuje me#u sobom. Postoje prosta misaona dejstva (1) (si. 17), kada jednostavno mislimo o $oveku s ljubavlju ili Ijutlto, ali naa misao ne nosi nikakvu Informaciju I sloena misaona dejstva, kada mi ne samo to mislimo o "oveku, nego mu i elimo neto. Naprimer, moemo da elimo "oveku da uspeno poloi ispit ili da ozdravi. To !e ve! biti sloeni misaoni obrazac (2), t). nae misli prenose informaciju, isto kao prilikom emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usa#uje u biopolje "oveka na koga mislimo I stvarno po"inje da pomae ili da nanosi tetu, u zavisnosti od elja onoga ko ih emltuje. Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da ive u prostoru, to zavisi od toga kolika je bila koncentracija I koliko je bila emocionalna prilikom njihovog formiranja.

79

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 17. Prosta (1) i sloena (2) uzajamna misaona dejstva

Na tom polju su interesantne prakti"ne vebe u"esnika na mojim kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne terapije. U"esnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim po"inju da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim u"esnicima se deava da kuglica sasvim odleti. To se deavalo, po pravilu, kod jakih u"esnika, koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevi do drugih vibracija u prostoru, napustila doma!ina koji ju je stvorio. Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja sloenih misa"nih obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva. Zamislite da pesimisti"ki mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci dospevaju u prostor i, poto tamo poive neko vreme, po"inju da deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih, optimisti"kih misli privla"e pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako ne verujete u sebe, vi, tako#e, formirate misaoni obrazac o svom neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno dejstvo. I taj misaoni

80

Glava 3 - Uticaj misli na organizam

obrazac se usa#uje u biopolje vaih poznanika i ro#aka i izaziva kod njih ose!anje da vi ne verujete u sebe i oni !e se u skladu sa tim ponaati prema vama. Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usa#ujemo i u omota" biopolja predmeta. U tom slu"aju, stepen uzajamnog dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od sinhronizacije nae energije i energije predmeta. U svakom su"aju, dolazi do uzajamnog dejstva u ve!em ili manjem stepenu i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se nahrane naom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su negativni? ... Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najja"e voda. Trudite se, tako#e, da za vreme jela budete dobro raspoloeni. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne emocije, vi !ete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i ostali predmeti, upija psihi"ku energiju.

81

Glava 4 ZDRAVLJE I SNAGA MISLI

Gde Ima misli, tamo je snaga.

Igo
Neopipljivi svet misli kontrolise I upravlja opipljivim, fizi!kim svetom. A. Ford

Glava 4 % Zdravlje i snaga misli

RUILA"KA SNAGA NEGATIVNIH MISLI U prethodnim poglavljima trudio sam se da objasnim uticaj naih misli na telo, na okolinu, fizioloki i bioenergetskl mehanizam. Nadam se da ste shvatili kakva Je snaga zato"ena u naim mislima. U ovoj glavi elim da govorim o konkretnim negativnim mislima i o njihovom uticaju na funkcije organizma. Ml ose!amo dejstvo stresa ne samo u tom momentu kada preivljavamo odre#eni doga#aj, koji doprinosi formiranju negativnih emocija, nego i svaki put, kad ga se se!amo. Vi ve! znate odakle to dolazi: faktor stresa, koji iskrsava, uti"e na nas skoro isto kao i sam stres. Najrasprostranjeniji, i onaj koji nosi stres, je uvreda.

UVREDA
Mnogim ljudima na dui lee uvrede, koje su se skupljale godinama. U odraslom "oveku, $esto, postoji gor"ina de"jlh preivljavanja i neki bolan doga#aj on pamti celog ivota do najsitnijih pojedinosti. To moe biti uspomena, koja je povezana sa nedostatkom ljubavi roditelja, sa neprihvatanjem od druge dece ili u"itelja, sa nekim konkretnim ispoljavanjem surovosti. Ljudi, u kojima ivi takva uvreda, "esto u sebi ponavljaju te doga#aje i to se nekiput doga#a godinama, "ak I onda kada oni koji su ih uvredili vie nisu ivi. Uvre#enost - to je na"in da se likvidira ve! Izvrena nepravda, emocionalno suprotstavljanje, neprihvatanje ne"ega to se ve! desilo, emocionalni sukob sa nekim doga#ajem III pojavom, koji su se desili u prolosti. U toj borbi vi ste osu#eni na poraz poto u datom trenutku pokuavate da uradite nemogu!e * da Izmenlte prolost Ose!anje uvre#enostl, "ak I kad Je zasnovano na stvarnoj nepravdi, ne donosi ni zadovoljstvo ni korist I u toku vremena postaje emocionalna navika. Osim toga, hronl"no
85

BORIS ARANOVI$ - $lS%ENJE ORGANIZMA

ose!anje uvre#enosti neizbeno dovodi do samosaaljenja. Stvorena navika da se vre#amo i da se saaljevamo izaziva potcenjivanja sopstvene li"nosti. Sa skrivenom uvre#eno!u vi jednostavno niste u stanju da zamislite sebe kao samostalnog, nezavisnog "oveka, "oveka koji veruje u sebe, ne moete da budete gospodar svoje sudbine. Ovde treba re!i da ose!anje uvre#enosti kod vas ne izazivaju ljudi, doga#aji ili okolnosti. To je vaa sopstvena reakcija na njih. Samo vi moete da joj budete gospodar, samo ste vi u stanju da je kontroliete, istina ako budete uspeli da shvatite da ose!anje uvre#enosti i aljenja sebe ne vodi sre!i i uspehu, ve! porazu i stradanjima. Misaoni obrazac uvre#enosti se usa#uje u omota" biopolja "oveka i izaziva slabljenje njegovog imunolokog sistema i moe dovesti do takvih bolesti kao to je rak, infarkt, bolesti eluca i jednjaka. Sre!u!i se sa ljudima koji su bolovali od takvih bolesti, uverio sam se, ne jedanput, da je duboko zapretana i dugo noena uvre#enost, bila jedan od glavnih uzroka njihovih bolesti. Ako trudna ena nosi u sebi dugotrajnu uvre#enost, taj misaoni obrazac moe da se usadi u omota" biopolja deteta i da posle, u toku vremena, izazove kod njega ozbiljnu bolest. $esto me pitaju: "Ako je duevno stanje uzrok skoro svih bolesti, zato boluju deca, i to "ak od ozbiljnih bolesti?" Evo vam uzroka - prenos negativnih programa sa majke na dete za vreme trudno!e. Postoji jo jedan uzrok, mnogo redi - prouzrokovan karmom, ali o tome !emo govoriti kasnije. Sakrivena uvre#enost, kao uostalom i sve druge negativne emocije, koje se dugo nose, ima odre#eno mesto u mozgu, ili takozvano "arite". U Rusiji su vrena psihofizioloka ispitivanja, kojima je razjanjeno da !e se, ako se specijalnim elektrodama nadrauju odre#ene oblasti u mozgu, uvek aktivirati negativne emocije, koje odgovaraju tim oblastima. Ako "ovek nosi u sebi neku uvredu, prilikom delovanja na odre#enu oblast njegovog mozga, ta emocija !e se aktivirati i "ovek !e osetiti veoma jaku uvre#enost. Sli"an fenomen se javlja, uvek, kada se deluje ba na tu oblast u mozgu. Isto se doga#a i sa drugim emocijama. "arite" (si. 18) se aktivira i kada se "ovek seti doga#aja koji je

86

___________________ ____________________________ Glava 4 - Zdravlje i snaga misli

u svoje vreme, izazvao tu emociju. Prirodno, pri tome se oko "arita" pove!ava energija koja uti"e na biopolje "oveka izobli"avaju!i ga.

Slika 18. Aktiviranje "arita" negativne emocije

STRAH
Od svih ruila"kih emocija najja"i je strah. Najraspostranjenije vrste straha su: strah od usamljenosti, bolesti, smrti, gubitka ljubavi, gubitka posla, strah za budu!nost. Strah blokira i materijalnu i duhovnu stranu ivota, on unitava inicijativu, entuzijazam, podriva samopouzdanje, stvara pohlepu, zlobu, razdraenost, stalno dri "oveka u visokoj nervnoj napetosti. Strah je prepreka za bilo kakav po"etak, jer se ranije stvara misaoni obrazac sa programom za blokiranje konstruktivnih procesa. Maj"in strah predstavlja veliku opasnost za dete koje se razvija. Ose!aju!i strah za njegovo zdravlje, ona alje negativne misaone obrasce u biopolje deteta i dete stvarno po"inje da boluje. Ro#ena sestra straha je sumnja. Sumnja je manifestacija paslvnoodbranbenog refleksa, koji onemogu!ava nastajanje mehanizma delovanja i zato je ozbiljna smetnja za postizanje bilo kakvog cilja. $ovek koji sumnja je uvek oslabljen I u sutini razoruan.

87

BORIS ARANOVI$ - $iS%ENJE ORGANIZMA __________________________________

Stalna sumnja u sebe dovodi do atrofije sposobnosti za dononje odgovaraju!e odluke. Oni, koji sumnjaju u sebe, sumnjaju u sve. Sumnja i neodlu"nost rasipaju ivotnu energiju i podrivaju veru u sebe i svoju budu!nost. Naravno, postoji i "zdrava" sumnja, koja prethodi donoenju vanih odluka. Podvrsta straha su fobije. Fobija je pani"an strah od nekih konkretnih situacija u ivotu. Na primer, strah od zatvorenog prostora (voziti se liftom, biti u prostoriji bez prozora itd), strah od letenja, strah od vonje metroom. Poreklo takvih fobija je, po pravilu, u detinjstvu, kada je podsvest deteta najotvorenija za razne energoinformacione programe. Dovoljno je re!i detetu da je opasno leteti avionom ili da se moe zaglaviti u liftu, da se to pretvori u fobiju za ceo ivot. Fobije se, tako#e, prenose sa majke na plod za vreme trudno!e u obliku misaonih obrazaca fobija koje ima majka. ip Drugim recima, ve!ina strahova ima svoje po"etke u detinjstvu ili iz vremena trudno!e. Ba u tom periodu energoinformacioni programi se lako uvla"e u podsvest ili, to je isto, u omota" biopolja i zatim celog ivota deluje na "ovekovo ponaanje. Strah prevenstveno deluje na funkcionisaje urinarnog sistema. Jo su stari Kinezi govorili da energija straha dovodi do bolesti bubrega. Moja praksa pokazuje da ljudi, koji imaju probleme sa bubrezima, mokra!nom beikom, matericom, jajnicima, koji imaju menstrualne tegobe pate, po pravilu, od nekog straha. Kad prvi put razgovaram sa pacijentom, koji ima neku od tih bolesti, uvek ga pitam da li se ne"ega boji. Pacijent se, po pravilu, "udi to ga to pitam, jer se on stvarno ne"ega boji. Strah moe, isto tako, da izazove glavobolju, poto oni koji pate od straha "esto imaju bolesne i napete mii!e u predelu ramena i vrata. Ta naprezanja ograni"avaju cirkulaciju energije u glavi i dovode do glavobolja, nekiput do dugotrajnih glavobolja, koje se zovu migrene. I stvarno, skoro je nemogu!e odstraniti migrenu bez odstranjivanja napona u ramenima i vratu. Strah jako deluje na ^seksualnost, izaziva frigidnost kod ena i impotenciju kod mukaraca, ali vie pate mukarci. $esto bolni sindromi, koji se

88

Glava4-Zdravljeisnagamisli javljaju kod ljudi kao rezultat promene vremena ili posle kratkih stresova, izazivaju strah, naro"ito kod nepoverljivih ljudi. Menjaju!i oblogu biopolja, strah jo vie pove!ava bol, i ako potraje due to moe stvarno da dovede do bolesti. Se!am se, u vezi s tim, slu"ajeva kada su mi se poznanici javljali telefonom i pani"nim glasom se alili na bolove u srcu, elucu i na drugim mestima, sumnjaju!i na bolest. Ispituju!i njihovo biopolje, nalazio sam samo deformacije izazvane strahom i posle korekcije tih deformacija bolovi su trenutno prestajali. Nepoznavanje elementarnih osobina funkcionisanja organizma i njihove povezanosti sa spoljanjomv sredinom izaziva masu briga, dovodi do straha i nespokojstva. $esto lekari izazivaju strah, unose!i u podsvest ovakve "programe": "Imate hroni"nu bolest sa kojom !ete morati da ivite celog ivota" ili "Ti simptomi govore o nastajanju teke bolesti". Posle takvih "prograama" "oveku je teko da iza#e na kraj sa bole!u.

AGRESIVNOST
Uzrok agresivnosti je - nezadovoljstvo. Poto je ta emocija veoma jaka, ona nosi veliku ruila"ku snagu. Radnik, koji ose!a ogromnu elju da svom pretpostavljenom opali dobar amar, ali nema mogu!nosti da to u"ini, isputa "paru" kod ku!e, istresaju!i se na enu i decu. Ve!ina sli"nih ljudi ne shvata da time pri"injava veliku tetu svojima, upravljaju!i jake vibracije agresije na njihova biopolja. Nekiput se moe desiti da je ba u tom trenutku biopolje nekog od bliskih oslabljeno zbog bolesti ili stresne situacije, tada agresija moe da nanese udar koji izaziva jaku deformaciju polja tipa "rupa". U narodu se to zove "urok". Takva jaka deformacija moe posle izvesnog vremen dovesti do ozbiljnih fiziolokih ili fizi"kih ote!enja. Ali, energija agresivnosti nije upravljena samo na druge, ne! i na sebe samog. Menjaju!i sopstveno polje, agresivnost dovodi bolesti, kao to su "ir na elucu, povieni krvni pritisak, frigidnost, impotencija, stanje stalne uznemirenosti. Za viak emocionalne "pare" treba imati ventil sigurnosti. Njegovu

89

BORU ARANOVlC - ClS%ENJE ORGANIZMA

ulogu odli"no Igraju razna fizi"ka optere!enja, pea"enje, sportske Igre. AH najefikasniji na"in osloba#anja od agresivnosti je - ume!e upravljanja svojom energijom, tako da se uklone psihi"ki naboji.
OSE%ANJE KRIVICE

Prili"no je rasprostranjeno dugotrajno noenje negativnih misli sa grizom savesti i trajnim ose!anjem krivice pred nekim. Takva ose!anja ne samo da izvode "oveka iz ravnotee, ve! i ograni"avaju njegovu li"nu slobodu. Ljudi koji imaju ose!anje krivice vrlo brzo upadaju u "mreu" svojih prijatelja, ro#aka, poznanika, koji se, po pravilu, trude da iskoriste takve "savesne" ljude za svoje Interese. Pozivaju!i se na savest, oni nastoje da upravljaju I manlpullu takvim ljudima. Biopolje ljudi, koji imaju ose!anje krivice, ima Izdueni i sueni oblik. Fizioloki se to manlfestuje bolovima u mii!ima, naj"e!e celog tela, flbromlalgljom, umorom. Onima koji imaju ose!anje krivice, preporu"ujem da se spasu toga to je mogu!e pre. Razume se da treba pomagati blinjima koliko je mogu!e, ali sve ima granice. I moraju se praviti razlike u pomo!i. Jedna je stvar kada to "inite zato to elite, u tom slu"aju se ne treba ograni"avati. Druga je stvar kada ose!ate nevidljiv pritisak i kada ste prinu#eni da pomaete. Da biste se Izbavili od tog razornog "tereta", treba Jednom za svagda da stavite do znanja svojim blinjima da vi niste njihova svojina. Vrlo brzo, posle toga, vide!ete da vas vai ro#aci I poznanici vie potuju.

NEPOVOLJNO MILJENJE O DRUGIMA

Nepovoljno miljenje o nekom Izaziva Jak pad nivoa energije. Ako "ovek ogovara, on ne nanosi traumu samo onome koga ogovara nego I sebi, Jer, pri tome, dolazi do deformacije, razaranja njegovog omota"a blopolja. Trauma, nanesena ogovaranjem, ne mora odmah da se javi na fizi"kom nivou, tj. ne moraju odmah da se Jave bolesti. Uvek u sli"nim slu"ajevima dolazi prvo do 90

Glava 4- Zdravlje i snagamisli se jave bolesti. Uvek u sli"nim slu"ajevima dolazi prvo do negativnih promena na si!unim "esticama astralnog, mentalnog, duhovnog, a zatim sve prelazi na fizi"ko telo. I zato, kad se "ovek razboli, kad mu se desi nesre!a, teko da !e se dosetiti da je uzrok ogovaranje. Ogovaranje nam skra!uje ivot, uti"e na zdravlje i duhovnost, uti"e na dugove"nost. U Rusiji su vrena ispitivanja kakve su sli"nosti me#u ljudima koji dugo ive. Pokazalo se da je, osim raznovrsne ishrane i "istog vazduha, glavna zajedni"ka crta bila dobrodusnost. Dobrodusnost je nepostojanje energetskog napada na ljude i, u skladu sa tim, sopstvena neranjivost. Japanci su, na primer, dugove"ni i istovremeno naju"tiviji narod na svetu.

JA SAM ONO TO MISLIM O SEBI

Svaki "ovek nosi u sebi lik samog sebe, po"evi od fizi"kih podataka do umnih sposobnosti. Na primer, "ovek moe smatrati da je zdrav ili bolestan, lep ili ruan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih detalja. Drugim recima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna da ono to on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju dugo nosimo u sebi, ali vi ve! znate da misli koje dugo nosimo prodjru u podsvest i odatle uti"u na organizam. To je tako sa fizioloke ta"ke gledanja. A sa bioenergetske ta"ke gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket "programa" o samom sebi po kome ivite. Ako smatrate da ste slabog zdravlja, tako !e i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam bolesni bubrezi, organizam !e odraditi taj "program" alju!i stalno ideomotorne impulse na bubrege i oni !e kroz izvesno vreme stvarno postati bolesni. $esto se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji, grde!i dete, i ne podozrevaju!i slali u njegovu prijem"ivu podsvest informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u podsvest! ili, to je isto, u biopolju i po"inju da deluju na organizam na taj na"in da posle izvesnog vremena dete

91

BORU ARANOVI$ - $lS%ENJE ORGANIZMA

itd. i nosi te osobine kroz ceo ivot. "Pomo!" u skladitenju negativnih programa "esto pruaju ro#aci izjavama kao to su: "Ima lo vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o zdravlju vre nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se komplikovano leci", ili "To je za ceo ivot". $esto sam radio sa pacijentima koji su bili ube#eni da imaju neku bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U slu"ajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da simptomi te bolesti nestanu samo pomo!u uklanjanja programa o bolesti. Ve!ina onih koji su izle"eni, na taj na"in, je govorila da je to neko "udo. Ustvari, nema nikakvog "uda, jednostavno, posle uklanjanja programa, mozak prestaje da alje ideomotorne impulse o bolesti i simptomi nestaju. Ono to "ovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo na zdravlje, ve! i na druge oblasti ivota. Ako vi sebi izgledate nespretni, nezgrapni, neveti, bojaljivi, takva predstava o sebi !e vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog "oveka. Ako mislite da je suvie teko zaraditi mnogo para, nikad vam se ne!e ukazati ansa da poboljate svoje finansijsko stanje. Predstava o sebi vri odlu"uju!i uticaj na ceo "ovekov ivot. Zato, prvo to treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno miljenje o sebi. Kako se to radi, bi!e opisano u slede!im glavama. Govore!i o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam da pokaem "itaocu J<oliko ozbiljno mogu da nakode zdravlju i ivotu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnotva negativnih misli, prikazao sam samo neke od njih. Me#utim, i druge misli sli"ne opisanim stvaraju negativne programe i nanose tetu "oveku u ovoj ili onoj meri.

92

Glava 4 & Zdravlje i snaga misli

UTICAJ MISLI NA SUDBINU

Naa sudbina - to je sve to nam se doga#a od detinjstva do smrti. Svi mi elimo da ti doga#aji budu povoljni: dobra porodica, ljubav, uspena deca, interesantna profesija, dobri odnosi na poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od "ega sve to zavisi? Svakako da spoljanji uslovi, drutvena sredina, nae okruenje uti"u na neki na"in na nau sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina, koja moe da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo mi smo uzrok onoga to nam se doga#a u ivotu. Ta teza, na prvi pogled, rui uobi"ajeni na"in miljenja. Jer je ve!ina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme prebacuje na druge. Pa iako takav na"in miljenja ne samo da ne pomae da se razrei problem, nego "ak donosi razo"arenja, ljudi nastavljaju da ive u stereotipima, koji ko"e njihovo napredovanje. Dok "ovek ne shvati da su njegove misli programi, koji funkcioniu, da oni odre#uju njegovu budu!nost, njegovu sudbinu, on ne!e uspeti u ivotu. Pokua!u da na primerima pokaem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja. Zamislite slede!u situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju ponudu ba za taj dan. Vi treba da izaberete kuda !ete oti!i. I vi birate prvo, planirano, bez obzira na to to vam je drugo interesantnije. Po pravilu, ljudi u sli"nim situacijama postupaju ba tako. Zato? Stvar je u tome to ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni obrazac izleta sa slikama odmora, "istog vazduha, ume, pecanja. Taj misaoni obrazac je prodro u vau podsvest, pripremio va organizam za odlazak na izlet, ovladao vaim bi!em i sada je teko bilo ta promeniti. A ako se menja, nai!i !e se na veliko naprezanje tela. Sa bioenergetske ta"ke gledanja, planirani izlet je zapisan u obliku informacije ili programa u "ovekovo biopolje i ta informacija sada uti"e na telo.

93

BORU ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Sve nae misli, naro"ito one emocionalno obojene, uti"u na nae dalje ponaanje I postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi, naprlmer, raspravljate o cenama, kako je postalo teko lvetl, kako je malo para, da one nisu dovoljne za ivot. to "e!e u"estvujete u takvim raspravama, vai misaoni obrasci "ivot je teak", "nedostaju ml pare" Itd. postaju sve ja"i. Zatim, te misli prodiru u podsvest I upisuju se u vae biopolje i po"inju da ive svoj ivot, odraavaju se na va ivot i stvaraju realnost u kojoj vam stvarno nedostaje novac, u kojoj va ivot stvarno postaje teak. Uzrok neuspeha u ivotu je pesimizam i samoprogramiranje. Devojka, koja eli da se uda, a misli da je runa i nesposobna, teko !e uspeti da se uda, zato to ona emituje taj "program" i ne Izaziva Interesovanje mladi!a koji je okruuju. Poslovni "ovek koji je zapo"eo neki posao i koji mnogo razmilja o teko!ama i mogu!im neuspesima osu#en je na neuspeh. Uzrok tome je to negativno samoprogramiranje uti"e kako na njegove postupke tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom. Se!am se da ml se, po"etkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio jedan poslovni "ovek "iji su se poslovi razvijali jako loe I Imali su tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da uti"e na okruenje da bi ponovo uspeno poslovao. Rekao sam mu da njegov posao zavisi od njega, ne od okruenja. U toku razgovora se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopteno, ne konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih greaka. "Programi" naih misli, koje se usa#uju u podsvest ili biopolje, rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni "ovek je suvie sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima I njegovo opte raspoloenje je bilo peslmlstl"ko. Po"eo sam da radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan I razradili ga do najsitnijih detalja. Zatim sam mu odrao nekoliko individualnih seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, Javili su se prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle jo jednog meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu I on Je kasnije postao jedan od najuspenljlh poslovnih ljudi u Petrogradu. Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su I dalje uspenl. On

94

Glava 4 - Zdravlje i snaga misli

smatra da je na prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom ivotu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba obratiti panju na najpozitivniji momenat - ogromnu elju da se promeni situacija. I na tome ho!u detaljnije da se zadrim. Vi se se!ate da su nae misli snane kada su emocionalno obojene. elja je jaka emocija, motivacija, ona "ini da nae misli budu snane i uz pozitivno miljenje dovodi do uspeha. $esto se deava da "ovek pokuava da resi neki problem, ali ne uspeva zato to se negde na dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak elje. $ovek "esto ni sam nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer, neki ljudi ne mogu da na#u posao ne zato to je to nemogu!e, nego zato to podsvesno ne ele da rade. A to uti"e i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne ele da ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se nalaze u tom stanju. Oni neto dobijaju time: panju blinjih, onih koji ih okruuju, socijalnu i materijalnu pomo! itd. Kada "ovek ima mnogo elja - to je ve! aktivna ivotna pozicija, koja, uz pozitivno miljenje, donosi "oveku uspeh u ivotu. Masa elja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog "oveka ogromno biopolje, koje mu omogu!ava da dugo radi i da se ne zamara. Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna ivotna pozicija je garancija dugove"nosti, to potvr#uju ivoti mnogih nau"nika. Ako "ovek nema elje - ivotna apatija, slabljenje organizma, sve se deava naopako. Takvi ljudi "e!e boluju, zamaraju se na poslu, zato to rade bez elje i "esto doivljavaju neuspehe. Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao novost koja me je u po"etku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije puio, iveo je zdravim ivotom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, ro#aci i prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam mogao da do#em sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio lo inenjer, on nije imao nikakva interesovanja u ivotu i radio je samo zato to je trebalo raditi. On nije imao elju da neto promeni

95

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA ________________________________

nabolje, nije imao ivotni impuls. A ba taj ivotni impuls nam je svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada moe da se desi bilo ta ... Neki "itaoci mogu da mi prigovore: a ta ako ja u ivotu nisam naao interesantan posao, neto to mi je na dui? ta ako bih hteo, ali nemam elja i stremljenja? ta onda? Dragi moji "itaoci! I u tom slu"aju sve zavisi od vas samih. U datom slu"aju kakvim o"ima posmatrate svet. Na primer, dva "oveka su dola u umu. Jedan je ushi!en raznovrsno!u i lepotom drve!a, nasla#uje se mirisom ume i pevanjem ptica i naputa umu sre!an i pun snage. A drugi gleda na umu kao na drvenu gra#u, sirovinu za nametaj i papir i odlazi iz ume sa osecanjem dosade. Ili, recimo, ive!i sa enom moemo da vidimo njene pozitivne osobine i da ne obra!amo panju na njene mane. U tom slu"aju "ovek je sre!an. Ali na istu enu se moe gledati i drugim o"ima, koncentriu!i se na mane i patiti zbog toga. $ovek je takav kakav je, a opaanja mogu biti razli"ita. To se odnosi i na one ljude koji ne mogu da na#u interesantan posao. Opet sve zavisi od toga kakvim o"ima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti on je morao da radi kao "ista". Sasvim na po"etku taj posao je kod njega izazvao negativna ose!anja i nezadovoljstvo. Ali poto je shvatio da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadrajem. Evo odlomka iz knjige: "Kroz pola sata ja sam ve! znao da treba raditi tako da mi gomila #ubreta ne zaprlja karakter zauvek. Po"eo sam da "istim ne odvod za #ubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa #ubretom nego svoje bolesti. Nisam "istio pod nego svoju sudbinu, nisam odvajao organsko #ubre od neorganskog, nego svoje grehe iz due. Sa oduevljenjem sam "istio levi bubreg i jasno ose!ao kako on prosto podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre... Na kraju sam se tako oduevio i zavoleo taj posao da sam po"eo ozbiljno da razmiljam da li da on postane moja profesija." Ovaj smeni primer pokazuje da se svaki posao moe ispuniti smislom i sadrinom i da se u njemu moe na!i interes. Sve zavisi od "oveka.

96

Glava 5 OZDRAVLJENJE POMO#U REGRESIONE TERAPIJE

Sve se menja, ali nita ne propada. Ovidije Nita na svetu ne moe da nikne ni iz !ega, a kada nikne vra"a se u nita. Persije

Glava 5 - Ozdravljenje pomo$u regresione terapije

REINKARNACIJA - ISTINA ILI IZMILJOTINA?

Zato ovde poteem ovu temu? Da li to ima neki uticaj na zdravije, na sudbinu? Ja mislim da ima, mada je teko govoriti o stvarima koje nisu nau"no dokazane. Reinkarnacija je, po definiciji iz Ezoteri"nog re"nika, -Zakon Preobraenja, jedan od najve!ih zakona stvaranja sveta, "ijim posredstvom dolazi do usavravanja u njegovom univerzalnom poimanju. Jedno od osnovnih smisaonih zna"enja reinkarnacije je odbacivanje smrti u njemom uobi"ajenom, tradicionalnom, tuma"enju. Poto "ovek u svom stvarnom obliku predstavlja vieslojnu mnoinu energetskih supstanci, koja se sastoji od nekoliko tela ili principa, smrt fizi"kog tela, prema reinkarnaciji, nije nita vie nego promena stanja "ciljanog" "oveka i njegov prelaz na drugi stepen postojanja u astralne, mentalne, u druge sfere (nivoe) planete. Staroindijska filozofija kae: "Ljudska dua je privu"ena u nova ovaplo!enja dok u njoj postoji jaka elja, a dok je elja jaka ona izaziva greke i grehove i dri "ovekov besmrtni Duh u ropstvu u njegovoj najnioj, smrtnoj prirodi." Mnogo primera moe se na!i u Bibliji o Hristovom poznavanju Zakona Preobraenja i prenoenju tih znanja svojim u"enicima. Tako u Jevan#elju po Mateju (gl. 17:10-13), gde u"enici pitaju Isusa o Ilijinom dolasku pre njega, on im ukazuje na Jovana Krstitelja kao na ovaplo!enje Ilijino. U poslednje vreme mnogi savremeni nau"nici pretpostavljaju da reinkarnacija postoji. Izdato je nekoliko knjiga u kojima se navode svedo"enja ljudi koji se se!aju svojih ranijih ovaplo!enja. Svi ti slu"ajevi su u ne"emu sli"ni. Po pravilu, to su se!anja dece od 610 godina, koja su do najsitnijih detalja opisivala prethodni ivot,

99

BORIS ARANOVI$ - $1%ENJE ORGANIZMA

ro#ake, enu, mua, navodili njihova imena. U ve!ini slu"ajeva te reinkarnacije su bile u granicama jedne zemlje, ali u razliitim gradovima, odnosno mestima. Sve opisane slu"ajeve su proveravale nau"ne komisije i to vrlo savesno, da bi se isklju"ile obmane, i oni su bili dokumentovano potvr#eni. Jedna od najpoznatijih knjiga iz te oblasti je knjiga J. Stivensona "Dvadeset slu"ajeva koji pretpostavljaju mogu!nost reinkarnacije". Ja verujem u ideju reinkarnacije ne samo zato to sam upoznat sa istraivanjima u toj oblasti, ve! i, zato to imam svoj sopstveni opit o kome !u govoriti detaljnije u daljem izlaganju. A ove teme sam se dotakao zato to, ako "ovek ne ivi samo jedan ivot onda, prirodno, informacije o prolim ivotima ostaju u njegovoj podsvesti ili, to je isto, u njegovom biopolju i delu njegovog biopolja, koji se zove karmi"ko telo. Ta se informacija, po pravilu, ne pokazuje na nivou svesti, pa se zato "ovek ne se!a svojih prethodnih ivota. Tih nekoliko stotina slu"ajeva koji su zabeleeni u svetu nastali su kao rezultat spontanog prikazivanja informacija na nivou svesti. Zato su ljudi mogli da se sete epizoda iz svojih prethodnih ivota. Iako se za ostalu ve!inu "ove"anstva te informacije ne dovode na nivo svesti, one na ljude uti"u na podsvesnom nivou i unose promene u njihove misli, emocije i na kraju u njihovo zdravlje. Ruila"ki uticaj na zdravlje moe se javiti u slu"aju kada negativna informacija u biopoljima prolih ivota nije odra#ena u svoje vreme, tj. "ovek nije bio bolestan i nije doiveo udarce sudbine. Zato se I sadanjem ivotu ta informacija moe odraziti u obliku bolesti ili "udarca" sudbine. To se drugim recima naziva karmi"ka bolest ili karma.

KARMA
Karnra u irem smislu predstavlja ukupan zbir postupaka koje je svaki ivi stvor izvrio i njihovih posledica, koji odre#uju karakter njegovog novog ro#enja, preobraenja. U uem smislu - uticaj izvrenih dejstava na karakter sadanjeg i budu!eg ovaplo!enja.

100

Glava 5 - Ozdravljenje pomo$u regresione terapije

Smatra se da se, zbog ne"ega, karmi"ke bolesti ne lece i da "ovek mora da bude kanjen u sadanjem ivotu za grehe iz prolosti. Ja ne mislim da je tako. Karmi"ke, informacije - to su, tako#e, odre#ene u"estanosti, frekfencije, zapisane u !elijama podsvesti ili biopolja i one se odatle mogu izvu!i, kao i bilo koja druga negativna informacija. Ali, naravno, ne lekovima ili drugim ortodoksnim metodama, nego uz pomo! energetskih metoda. I ne samo to, nekiput je lake osloboditi se te informacije samim njenim dovo#anjem na nivo svesti. 0 tome imam veliko prakti"no iskustvo, o kome !u re!i neto detaljnije.

REGRESIONA TERAPIJA
U poslednje vreme je po"ela da se iri metoda koja se zove regresiona terapija (regres - obrnuto kretanje), koja omogu!ava da se na nivo svesti dovede informacija iz dubine podsvesti. Ja sam tu metodu po"eo da primenjujem jo pre 10 godina, poto sam je prihvatio od jednog od svojih u"itelja, poznatog ruskog parapsihologa J. Zujeva. On je to nau"io na Tibetu i bio je jedan od prvih koji ju je primenjivao na Zapadu. Metoda se sastoji u tome da se "ovek specijalnim na"inom dovede u stanje dubokog transa, kada se otvaraju "vratanca" u podsvest, a zatim se, po programu koji zadaje terapeut, izvla"i neophodna informacija. To moe biti bilo kakva informacija i ne mora biti iz prethodnog ivota, ve! i iz sadanjeg, na primer iz detinjstva, iz odre#enog uzrasta, recimo 13 godina ili 25 godina. Informacije mogu biti razli"ite, pre svega u vidu likova, slika. I tako, "ovek vidi sebe kao malog, od 3-4 godine,vkako se igra sa drugovima ili kako leti avionom sa roditeljima. $esto isplivavaju doga#aji iz ivota koji su ve! davno zaboravljeni. Drugi vid informacija je u obliku ose!aja. $ovek ose!a da prisustvuje nekom doga#aju. Na primer, "pogledali" smo u tridesete godine "oveka i on ose!a da je na poslu i da sa kolegama rasmatra probleme sa posh. On ne vidi taj goga#aj, ali nekim estim "ulom zna da se ba sad deava taj doga#aj. Tre!a vrsta informacija

101

BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA

fizi"ki ili emocionalni ose!aji - sre!u se rede i obi"no kod onih koji nisu uspeli dovoljno duboko da utonu u trans. Pri tome, deavaju se emocionalni i fizi"ki ose!aji koji dolaze iz podsvesnih epizoda: ako je "ovek imao neke fizi"ke probleme u prolosti ili je bio bolestan, javi!e se bol ta"no na onom mestu gde su bili problemi; Tako je vreme imao neprilike u ivotu ili stres, "ovek !e u vreme regresije emocionalno preivljavati isto to i u prolom ivotu. Regresiona terapija se koristi za ozdravljenje ili poboljavanje sudbine. Smisao je u tome to se negativna informacija izvodi iz podsvesti, "ovek se osloba#a nje i ona vie ne!e uticati na njegovo telo. To se, u izvesnoj meri, moe izjedna"iti sa slu"ajem kada ste dugo nosili u sebi uvredu, koju vam je naneo neki "ovek, i zbog toga ste se ose!ali neugodno. Ali kad ste ga jednom sreli i saoptili mu sve svoje zahteve, osetili ste veliko olakanje i neugodnost je nestala. Tako, i za vreme regresije, negativnosti izlaze napolje i na dui postaje "lake", ili, to je isto, u biopolju. Prilikom regresije u terapeutske svrhe, terapeut mora da koristi "program" koji izvodi samo "negativnosti". Zbog toga se, za vreme takvih regresija, pacijent, po pravilu, ose!a neprijatno, moe da pla"e, da oseti nelagodnost u telu. Nekiput, ako je program sloen, potrebno je nekoliko regresija. U nekoliko desetina slu"ajeva u svojoj praksi samo pomo!u regresione terapije reeni su problemi zdravlja i sudbine mojih pacijenata. Opis!u samo dva, najkarakteristl"nija. Obratio mi se mlad "ovek od 26 godina, koji je od detinjstva patio od bronhijalne astme i kod koga nikakvo le"enje nije dovodilo do poboljanja. Od sli"nih bolesti od detinjstva ljudi pate, po pravilu, zbog dva razloga: ili je u pitanju nasledstvo ili karma. Poto mu niko od rodbine nije bolovao od astme, pretpostavio sam da mu je ta informacija preneta iz prethodnog ivota i predloio sam mu da primenimo regreslonu terpiju. Za vreme regresije on je bio vojnik na konju u borbi izme#u ruske vojske I osvaja"a I ratovao je na strani Rusa. Najednom je osetio kako mu je neprijateljsko koplje probolo grudi i bolna grimasa se pojavila na njegovom licu. Posle nekoliko dana smo ponovili regresiju.

102

Glava 5 - Ozdravljenje pomo!u regresione terapije

Ovde moram da kaem da se pri ponavljanju regresije javljaju isti doga#aji. Tako je bilo i sa ovim momkom, samo to je bol od koplja bio znatno manji. Za vreme tre!e regresije on ve! skoro upote nije ose!ao bol. Bile su mu dovoljne tri regresije da se izbavi od astme. Posle vie od dvadeset godina bolovanja! U to je teko poverovati, ali tako je. Drugi slu"aj je u vezi sa momentima sudbine. Jednom mukarcu, od otprilike 40 godina, skoro svake godine su se deavali nesre!ni slu"ajevi i oni su uvek bili u vezi sa automobilima, autobusima ili vozovima. Samo za poslednjih 10 godina on je imao sedam automobilskih nesre!a, tri autobuske, a jedanput je "ak doiveo i sudar vozova. On je uvek ostajao u ivotu, iako je posle svake nesre!e leao u bolnici. Sa tim "ovekom sam se slu"ajno sreo i on mi se nije obratio za pomo!, ja sam mu sam predloio da uradimo regresiju. Za vreme regresije, on je sebe video kao vojnika u vreme francuske revolucije, koji je u"estvovao u streljanju zarobljenika. I mada je on to radio po nare#enju, on je u toku regresije podnosio muke. O"igledno, to isto se deavalo i u prethodnom ivotu. Ubijanje ljudi je veliki greh. Moja je pretpostavka da se taj greh "zapisao" u biopolje i u sadanjem ivotu je taj "program" po"eo da radi i dovodi do nesre!nih slu"ajeva. Posle nesre!a, ostajao je iv, verovatno, zato to je streljanje vrio po nare#enju, a ne po svojoj elji. U to se, najzad, moe verovati ili ne verovati, ali, u svakom sku"aju, posle regresije nesre!e su prestale. Za to sam saznao "etiri godine posle naeg susreta. Kako ustanoviti da li je bolest prouzrokovana karmom? Bolesti su obi"no nasledne, a u tim slu"ajevima ro#aci bolesnika nemaju sli"ne bolesti. Karmi"ke bolesti se obi"no vuku iz detinjstva. Osim toga, bolesti prouzrokovane karmom, prema mojim posmatranjima, nemaju jasno izraene uspone i padove, sve vreme se odravaju na istom nivou. Zavravaju!i ovu glavu, elim da podvu"em da je bolest, bez obzira na njeno poreklo, bila karmi"ka ili ne, mogu!e le"iti odstranjivanjem informacija iz podsvesti ili biopolja. I to se moe uraditi ne samo uz pomo! terapeuta, ve! i samostalno, o "emu !e biti reci u jednoj od glava ove knjige. 103

Glava 6 TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA

Coveku je potrebna pohvala, ina!e on ne"e postati ono, to je pozvan da bude, - !ak ni u sopstvenim o!ima. Lagerkvist

Glava 6 % Tajna uspeha samooidravl

elim jo jednom da podsetim "itaoca na glavnu misao: zdravlje nije samo nepostojanje bolesti, to je dobro raspoloenje, nepostojanje umora, pozitivna reakcija na okolinu, radna sposobnost i optimizam, blagonaklonost i udnja za delovanjem. Psihi"ko stanje uti"e na fiziologiju tela i obrnuto, fizi"ki poreme!aji naruavaju psihu. To je zatvoreni krug - dua i telo su nerazdvojno povezani. Od stanja naeg fizi"kog tela zavise i nae mentalne mogu!nosti, tj. jasno miljenje, sposobnost da se na#e pravo reenje, a to zna"i uspeh u ivotu i materijalnoj sferi. Drugim recima, na uspeh u ivotu u svim oblastima mnogo zavisi od naeg fizi"kog i psihi"kog stanja, ili od naeg zdravlja.

KORISNE I TETNE NAVIKE

Zato je ve!ini ljudi ao vremena koje treba utroiti na svoje zdravlje, kada od njega zavisi toliko toga u ivotu? Glavni uzrok je to nas tome nisu u"ili od detinjstva. Niko nam nije govorio da nae zdravlje zahteva svakodnevnu brigu, isto kao pranje zuba ili pranje ruku pre jela. Kod ve!ine ljudi se nije stvorila ta navika, taj stereotip. A covekovo ponaanje se, u mnogome, zasniva na instinktivnim radnjama ili navikama. Formiranje navika, sa fizioloke ta"ke gledanja, predstavlja formiranje trajnih nervnih veza u strukturama mozga, koje se odlikuju povienom spremno!u za delovanje. Navike mogu biti tetne (puenje, alkoholizam, narkomanija, navika da se grizu nokti itd) i korisne. Korisnih navika ima mnogo i one su nam potrebne, jer automatizuju radnje i umanjuju stepen svesne panje. Kakve navike karakteriu na odnos prema zdravlju? Zabolela nas je glava - uzeli smo tabletu, zabolela su nas le#a na fizikalnu terapiju, porasla nam je temperatura - tr"imo lekaru, tj. kad se desi neto sa zdravljem - potrebna nam je pomo! sa strane.

107

BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA________________

Retko ko pomilja da "ovek moe sam mnogo bre i bolje da resi problem koriste!i rezervne snage svog organizma. Naravno, samo u slu"aju ako se problem nije produbio, kada je stvarno potrebna pomo! sa strane. "ovek mora sam da snosi odgovornost za svoje zdravlje. Zamislite ku!u "iji se doma!in ne brine o njoj, ne odrava je, ne obavlja preventivne radove. Posle izvesnog vremena takva ku!a !e biti zaputena i bi!e neophodne ozbiljne popravke. Isto je i sa organizmom, koji je dom nae due. Ako se "ovek ne brine o svom zdravlju, ako ga ne odrava, organizam se brzo troi, stari, javljaju se problemi. Kada govorim o negovanju i brizi, mislim, naravno, na sopstvene snage. Ko bolje od nas poznaje na organizam, ko je osim nas zainteresovan za njegovo dobro funkcionisanje? I zato onaj ko stvarno ho!e da izmeni svoj ivot u pozitivnom smeru mora, pre svega, da shvati i prihvati ono to je prethodno napisano. Prvi korak ka istinskom zdravlju je osloba#anje od starih navika i formiranje novih. Neophodna je, pre svega, "vrsta i bespogovorna reenost da se deluje u nazna"enom pravcu. Dok se takva odluka ne donese, teko je razviti dovoljnu snagu za rad na sebi. Prihva!eno reenje obrazuje u nervnom sistemu neophodan energetski centar, koji !e obezbe#ivati delovanje na realizaciji odluke. U prvo vreme treba se truditi da se stvore uslovi koji !e blagotvorno uticati na formiranje i odravanje novih navika: "itati literaturu na ovu temu, druiti se sa ljudima koji imaju ista interesovanja. Veoma je vano da se nijednom ne odstupi od postupanja po novim navikama sve dotle dok se one ne u"vrste u tolikoj meri da njihovo slu"ajno naruavanje vie ne predstavlja opasnost. I najzad, u prvo vreme treba stalno vebati, da bi se stvorila navika. Stalno ne zna"i svakog dana, moe to da bude svakog drugog ili tre!eg dana, ali stalno. Postojanost i ritam su zaloga uspeha. Detaljnije !emo o vebanju govoriti kasnije. Dakle, prvi koraci na putu ka zdravlju i promenama u ivotu su elja, donoenje !vrste odluke i formiranje novih navika.

108

____________________ , _____ _ __________ Glava 6 - Tajna uspeha samoozdravljenja

POZITIVNO PSIHOEMOCIONALNO RASPOLOENJE

Postoji jo jedna vana komponenta uspeha. Vebe koje su opisane u ovoj knjizi su jedinstvene, one imaju ogromnu snagu i one su sredstvo koje moe da otkrije "ovekove unutranje rezerve za reavanje ivotnih problema. Ali, vebe imaju veliku snagu onda kada poseduju emocionalnu obojenost, tj. kada se rade u^ pozitivnom raspoloenju, sa eljom i rado!u. Ba to raspoloenje omogu!ava "otvaranje vratanaca" u podsvest i "isti je od "negativnosti". Ali vi moete da pitate: "Pa gde da uzmem takvo raspoloenje, ako sam loe raspoloen, ako ose!am slabost u telu?" U tom slu"aju, ono se moe lako stvoriti veta"ki. Setite se kakav vam je izraz i dranje, kada vam je veoma lepo. Vi tada ne kora"ate nego prosto letite na prstima. O"i vam sijaju, zra"e sre!om, to je zarazno za druge. Zna"i, unutranje stanje radosti je delovalo na materiju, tj. na mii!e, na razmenu materija. Eksperimentiite. Stanite pred ogledalo i zauzmite pozu sre!nog "oveka, osmehnite se, podignite obrve, ne zaboravite da se ispravite, diite kao sre!an "ovek. Ostanite u toj pozi pet minuta. Za"udi!ete se: odakle se javilo dobro raspoloenje i, to je najvanije, bez razloga? Deluju!i na taj na"in na mii!e lica, vi ste proizveli dejstvo na psihoemocionalno stanje. I zato, ako pre po"etka vebe niste dobro raspoloeni, napravite to raspoloenje veta"ki i odravajte ga za vreme vebanja. Poeljno je da se dobro raspoloenje stvara ujutru, kada je posle sna naa podsvest otvorena. Ako ujutru ustanete loe raspoloeni ili sa r#avim mislima, to !e lako pro!i u podsvest i ceo dan !e vam biti pokvaren. Zato se trudite da ujutru budete dobro raspoloeni, a ako niste stvorite dobro raspoloenje veta"ki. Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje je tajna uspeha, ne samo u ovim vebama, ve! i, u svakom poslu. To, ne samo da pove!ava umne sposobnosti - jasno!u miljenja, pam!enje itd, ve! i, stvara u "ovekovom biopolju takve vibracije koje deluju na okruenje i doprinose uspehu u poslu. Time to prenosimo svoju radost na ljude, koji nas okruuju, mi dobijamo prenetu energiju nazad i time udvostru"avamo svoju snagu. 109

Glava 7 "I#ENJE POMO#U MISLI

Misao je izvor delovanja, i zajedno s tim ona je carica svih nas. Soares Potrebno je daje delovanje oduevljavala misao. Ina!e je ono beskorisno. Roe Marten de Gar

Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

MALO O KLASI"NOM "I#ENJU

Nadam se da "italac vie ni malo ne sumnja da je za dobro zdravlje i harmoni"an ivot neophodno "i!enje organizma, psihi"ko i fizi"ko. Zato !emo pre!i na neposredno "i!enje organizma. Poto je metoda rada sa psihom, koju predlaem, u direktnoj vezi sa ideomotornim fizi"kim "i!enjem organizma i ne moe se objasniti bez znanja o tome, prvo !emo govoriti o fizi"kom telu. Postoji mnotvo raznih metoda za "i!enje organizma i sve one imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U osnovi, to su metode za "i!enje debelog creva, jetre, bubrega, limfe." Ne!u govoriti o nedostacima svake metode, ve!ina ih je, u krajnjem rezultatu, korisna i moe se primenjivati, ali sve one imaju zajedni"ki nedostatak. Potrudi!u se da to objasnim detaljnije. $italac ve! zna da se, kao proizvod zastojnih procesa u me#u!elijskoj te"nosti tkiva organa, stvaraju otpaci, koji dovode do nastajanja problema u nekom delu tog organa. Uzmimo jednu od poznatih metoda za "i!enje, na primer "i!enje jetre. Zaga#enje jetre je, po pravilu, povezano sa zastojem u"i, stvaranjem kamenja. Da bi se otklonilo to kamenje vri se "i!enje pomo!u maslinovog ulja i soka od limuna. I to deluje efikasno, izlazi mnogo kamenja. Efekat "i!enja se objanjava irenjem u"nih kanala izme#u jetre i u"ne kese i poja"avanjem kretanja u"i, koja izbacuje nakupljeno kamenje. $i!enje je dobro, i sam sam ga vie puta obavljao. Ali zamislite, dragi "itao"e, da se posle ovog "i!enja ponovo stvara kamenje. Da li je to mogu!e? Naravno da jeste i, vie od toga, vrlo verovatno dosta brzo. Zastoj u"i i kamenje se javljaju kao rezultat postepenog taloenja otpadaka u me#u!elijskom prostoru jetrena uzrok su, kao to "italac ve! zna, zastojni procesi u njemu. Zna"i, da ne bi dolo do ponovnog stvaranja kamenja, treba, prvo ukloniti zastojne procese u tkivu jetre, a zatim odravati to

113

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

normalno stanje specijalnim vebama (o "emu !u govoriti u daljem izlaganju). Ista je situacija i sa drugim c-ganima. Da bi se sutinski resio problem "i!enja, neophodno je da se on resi na klju"nom nivou, tj. da se uklone zastojni procesi u me#u!elijskom prostoru organa. Neke metode za "i!enje debelog creva, jetre, bubrega itd. treba primenjivati kao grube, pripremne, o "emu !e, ta kode, biti reci.

IDEOMOTORNE PULSACIJE - OSNOVA METODE

Priroda je sama smislila mehanizam za uklanjanje zastojnih procesa u me#u!elijskom prostoru i !elijama, mehanizam osloba#anja od otpadaka. Kao to smo ve! rekli, prvo - razni potresi, hodanje, tr"anje, skakanje; drugo - vibracije !elija i tre!e - sile skupljanja !elija, do "ega dolazi prilikom skupljanja mii!a. Sila vibracija !elija je prili"no mala. Za stvaranje potresa i skupljanja !elija potrebno je redovno fizi"ko kretanje, to malo ko radi. A tome se dodaju naprezanja od psihoemoci-onalnih poreme!aja ... Nije nimalo "udno to sa vremenom raste broj raznih bolesti. ta se moe preporu"iti "oveku da bi se izbegli zastojni procesi? Prvo to pada na pamet je bavljenje sportom, tr"anje, skakanje, razni pokreti, vebe. I to stvarno ne bi bio lo izlaz iz tog stanja da nema nekoliko "ali". Najhitnije je da, ako elimo da do#emo do efekta, treba time da se bavimo nekoliko sati na dan, ba onako kako je to radio drevni "ovek u borbi za odranje. Za savremenog "oveka je to nerealno. Osim toga, postoji i druga strana fizi"kog optere!enja. $ak i zdravom "oveku sati fizi"kog optere!enja mogu da preopterete srce, da ne govorimo o bolesnim ljudima. I na kraju, postoje ljudi koji jednostavno nemogu da rade fizi"ke vebe. To su invalidi, ljudi koji su oslabili zbog bolesti. I sada je dolo vreme da opiem metodu zbog koje sam napisao ovu knjigu. Meni se posre!ilo da na#em na"in za "i!enje organa na najdubljem - !elijskom nivou. Tu metodu mogu da koriste svi

114

Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

ljudi, bolesni i zdravi (radi preventive), invalidi i slabi. Metoda je prosta, prirodna i efikasna, ne zahteva mnogo vremena, ali zahteva redovno upranjavanje. Kao to se, uostalom, redovno umivamo, peremo zube, a mogli bismo to i da ne radimo, ali bismo se ose!ali mnogo gore i jo vie bismo skratili duinu svog ivota. Ali, pre#imo direktno na metodu. Ako vi, dragi ^"itaoci, uzmete u ruku visak (par"e metala ili kamen"i!, obeen na duga"ku nit) za kraj niti i zamislite da se visak izduuje, kroz nekoliko sekundi on !e stvarno po"eti da se izduuje. A sada zamislite da se on pomera ustranu - visak !e izmeniti smer. Uradite drugi eksperiment. Skoncentriite se na kaiprst i zamislite da je u njemu po"ela da pulsira krv u krvnim sudovima. Kroz nekoliko sekundi prst !e se zagrejati, a kroz jo nekoliko sekundi vi !ete stvarno jasno osetiti pulsacije. Uradite ovaj eksperimenat sa celim dlanom. Efekat !e biti isti, razlika je samo u tome to !e pulsacije dlana po"eti malo kasnije. Sve to je opisano se zove ideomotorni akt ili kretanje. Ta"na definicija reci ideomotorni akt je, (gr". idea - ideja, misao, lik i lat. motor - onaj koji dovodi do kretanja), je ispoljavanje nervnih impulsa, koji obezbe#uju neko kretanje ili predstavu o tom kretanju. U medicinskoj enciklopediji pie: "Pove!anje tonusa ili slabo skupljanje mii!a, koji u"estvuju u ostvarivanju kretanja, koje se javlja kod "oveka prilikom zamiljanja tog kretanja". Svi ljudi imaju ideorr. torne reakcije. Osim toga, zamiljanje kretanja je najja"i od svih drugih oblika zamiljanja. Jo je akademik 1 Pavlov, dobitnik Nobelove nagrade, pisao: "Davno je prime!eno i nau"no dokazano: kad mislite o odre#enom kretanju " vi !ete ga nevoljno, ne prime!uju!i, izazvati". Prilikom zamiljanja kretanja, javljaju se, ne samo mii!nopokretne reakcije nego, i vegetativno-vaskulame, ubrzanje pulsa, disanja. One su analogne onima koje se javljaju pri stvarnom kretanju, mada su manjeg intenziteta. I ba su te ideomotorne reakcije uzete za osnovu metode. Mislim da se "italac dosetio da je na krajnji cilj - stvoriti odre#ena kretanja unutra, u tkivima unutranjih organa i delova tela, da bi se uklonile zastojne 115

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

pojave. A pri tome uraditi to tako da se ne potroi ogromna energija i vreme, drugim recima da proizvedemo rad sa najmanje naprezanja. Zamislite da ho!ete da poboljate cirkulaciju te"nosti i krvi u koi gornjeg dela le#a. Da biste to postigli vi tr"ite, ska"ete, radite razne fizi"ke pokrete i na kraju postiete to ste hteli. Ako uradite masau te oblasti, dobi!ete jo bolje efekte i za kratko vreme. Fizi"kim vebama, hodanjem i tr"anjem, mi moemo da poja"amo cirkulaciju krvi i me#u!elijske te"nosti u telu, moemo i masaom, ali ne moemo da delujemo direktno na unutranje organe. Istina, postoji laka masaa organa za varenje prilikom disanja pokretima dijafragme, ali to o"igledno nije dovoljno. I ba tu koristimo ideomotornu reakciju, poja"anu dopunskim metodama.

SNAGA PULSACIJA
Poznato je da "ovek, pomo!u popre"no-prugastih mii!a, odrava odre#eni poloaj, izvodi pomeranje pojedinih delova tela, drugim recima moe njima svesno da upravlja. Drugi mii!i, glatki, obavijaju unutranje organe. Smatra se da u normalnom stanju "ovek ne moe njima svesno da upravlja. Ipak, ako se koriste ideomotorne reakcije to je mogu!e. $italac !e se kasnije uveriti u to, kada po"ne da koristi prikazanu metodu. I sad, koji tip ideomotornih kretanja izabrati da bi se izvrilo najja"e dejstvo na unutranjost organizma? Pa naravno, ritmi"ke pulsacije. Setite se, kada treba pomeriti s mesta neki teak predmet, njega prvo zaljuljaju. Pomo!u ritmi"kog ljuljanja se izvla"i auto koji se zaglavio u blatu, pokre!u se Ijuljake i obavljaju mnogi drugi poslovi za koje je potrebna znatna snaga. Ljuljanje je jedna vrsta pulsacija. Osim toga, pulsacije su najprirodnije za organizam. Svaki organ, svaka !elija u telu ima svoje ritmi"ke pulsacije. Jo su drevni mudraci Indije i Tibeta tvrdili da je u osnovi svih oblika ivota pulsacija. Svaki proces u prirodi, me#u njima i aktivnost "ovekovih organa i ljudskog organizma u celini, ima faze uspona i

116

---------------------------------- ___________________________ Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

padova. Sve ^se u prirodi pot"injava ritmovima, oscilatornim procesima. Poto smo izabrali tip ideomotornih vibracija moramo da ih poja"amo. Da bismo shvatili kako se to radi, malo odstupanje. Stvaranje ideomotornih vibracija je, na kraju krajeva, rad misli. Postoje tri glavna na"ina da se maksimalno poja"aju misli: koncentracija, vizualizacija, emocionalno bojenje. to se vie koncentriemo ! na predmet delovanja, to ga jasnije predstavljamo i to vie emocija unosimo u to, delovanje je ja"e. Naprimer, da probamo da stvorimo vibracije u jetri. Za to treba da je zamislimo na mestu na kome se nalazi, a zatim da se koncentriemo na nju, tj. da ispunimo prva dva uslova. $italac koji se upoznao sa prvim delom knjige zna malo o radu jetre i gde se ona nalazi. Koncentracija nije kod svih ljudi ista, ali obi"no nije ba dobra. Sposobnost koncentracije se moe pove!ati vitaminima. Ipak je mnogo lake koncentrisati se na pulsirajuca kretanja, jer za to postoji pomo!no sredstvo - ritam muzike, koji mnogo olakava koncentraciju. Do!i !emo do ritma muzike, a za sada !emo pokuati bez toga. Dakle, zamislimo da jetra pulsira. To radimo na isti na"in kao to smo radili sa prstom ili sa viskom. Zamiljamo kako se jetra skuplja i iri u pravcu "le#a-stomak". Mogu se izabrati i drugi pravci: "gore-dole" ili "desno-levo". Samo jasno zamiljanje pulsacija i nita vie. Ritam pulsacija se moe zadati po elji (brzo ili polako), na primer: pola sekunde skupljanje, pola sekunde irenje ili: jedna sekunda skupljanje, jedna sekunda irenje. Posle otprilike 30 sekundi -1 minuta !ete primetiti da je jetra po"ela po malo da se pokre!e. Ima ljudi koji ne ose!aju odmah pulsacije. To nije razlog za alost. Zakon ideomotornih kretanja je isti za sve. To to se ne ose!aju pulsacije ne zna"i da ih nema. One su, jednostavno, u po"etku slabije, jer ne postoji utreniranost. Najvanije^ je da se odmah ne donose zaklju"ci o svojim sposobnostima. $im "ovek po"ne da sumn,d i da se razo"ara u sebe, on se blokira na podsvesnom nivou. Onaj ko ne ose!a fizi"ke pulsacije, ili ih ose!a

117

BORIS ARANOVI$ > $I%ENJE ORGANIZMA

vrlo slabo, mora da zna da !e do toga do!i u toku vremena, naro"ito kada po"ne da koristi muziku.. Postoji i druga krajnost, ljudi ose!aju pulsacije veoma jako, tako da po"inje da se kre!e koa na stomaku. Neke ljude to plai, ali elim odmah da umirim takve ekstrasposobne - to uopte nije opasno. Jednostavno !e "i!enje (u datom slu"aju jetre) po"eti mnogo bre, pa !e, zbog toga, i reakcija nastupiti bre (o reakcijama je ve! bilo reci), ako je, naravno, jetra dovoljno zaga#ena. Ali, idemo dalje.

RITAM MUZIKE - DRUGA POKRETA#KA SNAGA METODE

Dakle, ideomotorne reakcije su osnova metode. Na je zadatak da mislima pokrenemo taj motor kretanja to je mogu!e ja"e. Ritam muzike izlazi na kraj sa tim problemom, ne moe biti bolje. Setite se, kada ste sluali ritmi"ku muziku noge su same po"ele da se kre!u po taktu, bez vae svesne namere. To je bilo ideomotorno kretanje svoje vrste i njega niste pokrenuli vi nego muzika. Da rasmotrimo prvo na slu"aj. Kada se koncentriemo na organ i dajemo mu zadatak da pulsira i u isto vreme se "uje ritmi"ka muzika, naa se svest nehotice pot"injava tom ritmu, ulaze!i u rezonancu sa njim. Rezonanca to je slaganje u"estanosti, pri "emu dolazi do pove!anja amplitude signala, u ovom slu"aju misli. Prirodno, pri tome !e pulsacije organa biti ja"e onoliko koliko su ja"e ideomotorne reakcije. Da bi bilo jasnije, zamislimo da je naa misao neka sila koja polako zaljuljava Ijuljaku (organ). Ali, dodata je jo jedna sila (muzika) koja deluje u istom smeru i Ijuljaka je po"ela ja"e da se ljulja. A muzika ne samo to ulazi u rezonacu s milju, ona ima jo jednu osobinu - stvara psiho-emocionalnu obojenost rada sa organom, to mnogo poja"ava efekat dejstva. Ni za koga nije tajna da motivacija, elja, "ine da je posao interesantniji i produktivniji. To je vano u svakom poslu, a naro"ito u individualnom. Na alost, malo je ljudi naviklo da rade sami sa sobom i da bi se stvorila takva navika vebe treba da

118

________________________________ _________________ Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

budu interesantne, zanimljive. Bavljenje tr"anjem, plivanjem ili drugim oblicima sporta !e biti korisno samo ako se to radi sa zadovoljstvom, sa pozitivnim emocionalnim raspoloenjem. Ima ljudi koji to ne shvataju i pokuavaju, na primer, da tr"e i pri tome nita ne ose!aju, neki put se prosto teraju da tr"e. Verujte, od toga ne!e biti nikakve koristi, "ak moe biti tete. U svom radu sa u"enicima ja posebno obra!am panju na emocionalnu obojenost metode ili vebi kojima ih u"im. Jer je veoma velika razlika izme#u prostog mehani"kog obavljanja vebi i onog emocionalno obojenog. U opisanoj metodi muzika igra dvostruku ulogu, ritam poja"ava misli i pored toga stvara psihoemocionalno raspoloenje, tj. rad postaje interesantan, to na kraju dovodi, tako#e, do poja"avanja misli. Muzika mora da bude ritmi"na i u isto vreme prijatna za sluanje. Nikako oslabljena, naprotiv poja"ana. Vrlo je poeljno da budu bubnjevi. to vie ritma to bolje. Najzad, nije naodmet imati posebnu muziku za svaki organ. Ritam treba odabrati intuitivno, onaj koji najvie odgovara. I kona"no, muzika mora biti bez reci, reci mogu da odvla"e panjv. Moja ena Ivona i ja smo, kada smo se pripremali za prvi kurs ove metode, prili tom problemu vrlo ozbiljno i odlu"ili smo da stvorimo svoju muziku, najbliu metodi. Bili smo kod mnogo kompozitora pre nego to smo sreli y. Tireina. On je odmah shvatio nau zamisao. Rezultat zajedni"kog tromese"nog rada je ritmi"ka muzika koja je u potpunosti opravdala naa o"ekivanja. Grube vibracije debelog creva i lirski ritmovi titne lezde, muzi"ki efekti peska koji izlazi iz bubrega i vode u tankom crevu na najbolji na"in ostvaruju vezu misli i unutranjih organa. Najbolja pohvala je bio aplauz 30 u"esnika prvog kursa u tokholmu, posle prve odsvirane melodije. Zato, jo jednom, elim da podvu"em vanost dobrog izbora muzi"kih ritmova.

119

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

DELOVANJE METODA IDEOMOTORNOG "I#ENJA NA ORGANIZAM

Na kakav na"in se obavlja "i!enje organizma? Setite se, kada ste inali "ir ili kad van se zagnojila zanoktica, u po"etku je bolelo, a onda, posle nekoliko dana, pre nego to !e do!i do isticanja gnoja, ose!ali ste pulsacije na obolelom mestu. Covek koji je to doiveo zna: ako su nastupile pulsacije uskoro !e iza!i gnoj i do!i !e do ozdravljenja. Tako organizam aktivira svoje snage da bi, kona"no, potjedio infekciju. Gnoj, koji je izaao, je rezultat uspene borbe leukocita sa infekcijom. Koriste!i ideomotomu metodu, mi sami stvaramo pulsacije da bismo pomogli organizmu da se oslobodi "ne"isto!e". Dakle, skoncentrisali smo se na neki organ, uklju"ili smo ritmi"ku muziku, po"eli da stvaramo pulsacije u mislima i posle nekog vremena po"eli stvarno da ose!amo pulsacije. To zna"i da se me#u!elijska te"nost aktivira i metaboliti, koji su zastali, po"inju da se pomeraju. Istovremeno se aktiviraju bezbrojni kapilari, koji proimaju taj organ, i njihov venski deo po"inje da isisava i odnosi metabolite. Delovi me#u!elijskog prostora, oslobo#eni od otpadaka, dovode do poboljanja dotoka hranljivih materija i kiseonika u !elije, tj. poboljava se ishrana !elija. Sada !emo pre!i na bioenergetsku stranu metode. Misao je energija. Stvoriti zamiljene vibracije zna"i stvoriti energetske vibracije. Ako se skoncentriemo na organ, dolazimo u energetski kontakt sa njegovom oblogom biopolja i, stvaraju!i u mislima vibracije tog organa, mi, ustvari, teramo njegovu biooblogu da vibrira.

120

Glava 7 - Cikenje pomo!u misli

Slika 19. Vibracije obloge biopolja i !elija mii!a eluca izazvane mislima

Na si. 19 "ovek koji u mislima stvara vibracije eluca Izaziva vibracije njegove bloobloge, a preko nje mii!nih !elija eluca. Podse!am "itaoca da obloga biopolja odraava informaciju o fizi"kom stanju organa I ulazi u Informacionu vezu sa drugim organima I mozgom. I tako, stvaraju!i vibracije u oblozi biopolja, ml, ustvari, ponitavamo u"estanost zastojnlh III bolesnih procesa u organima. Da bi bilo jasnije, vratimo se na si. 12a na kojoj je prikazan zdrav organ i pored njega u"estanost njegovog biopolja, a na Sl.l2a Jt prikazan organ sa zastojnim procesom I njegove u"estanost. Kao to se vidi na si. 12b vibracija organa sa zastojnim procesom jt sniena u zoni zastoja. Kada se vibracije stvore mislima dolazi do

1 2 1

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

izravnavanja u"estanosti u celoj oblozi biopolja - potiskivanje niskih vibracija u toj zoni. Ljudi koji se bav<* bioenergetskom terapijom zastojne procese ose!aju rukama kao hladno!u, a posle rada sa pulsacijama prime!uju promene - ujedna"avanje temperature celog organa. Muzika je, tako#e, vrsta vibracija, koja poja"ava energiju misli i pomae da se obloga biopolja ja"e zaljulja, a preko nje i sam organ. Moda je neiskusnom "itaocu teko da razume da se pomo!u bioenergije moe zaljuljati ili izazvati kretanje fizi"kog tela. Neka se takav "italac seti kako ljudi, koji na pozornici prikazuju hipnozu i sli"ne stvari, privla"e sebi preplaenog medijuma ne doti"u!i ga rukama. Nije teko posti!i taj efekat, treba samo uspostaviti kontakt sa oblogom covekovog biopolja i privu!i je sebi, a za njom !e po!i i fizi"ko telo. U produetku razgovora o delovanju ideomotornog "i!enja organizma vrati!emo se ponovo na fizi"ko telo. Ideomotorne pulsacije obavljaju jo jedan vrlo vaan posao - one neposredno smanjuju unutranja naprezanja organa i delimi"no i celog tela. Isto kao to masaa smanjuje napetost u mii!ima na povrini tela - ideomotorna masaa smanjuje napetost u mii!ima i tkivima unutranjih organa. Specijalni aparat Brain Storm, koji registruje ukupnu unutranju napetost mii!a u "oveku i prikazuje to u brojevima, lako moe da pokae efekat umanjenja napetosti celog tela. Po pravilu, ljudi koji su mirni i uravnoreeni imaju napetost 40. Ljudi koji su nespokojni, uzbu#eni, pot"injeni - oko 60.1 kada zatraimo od tih ljudi da se opuste u vreme merenja, to se, "esto, ne doga#a, a ako se i dogodi, naprezanje se smanjuje za 1-2 jedinice. Onda, u"imo "oveka da stvori pulsacije u nekom delu tela i zatim odmah merimo napetost. Po pravilu, kada ostvaruje ideomotorne pulsacije "ovek moe da smanji napetost za 20-30 jedinica. To je mogu!e zahvaljuju!i tome to se, kad se ostvaruju ideomotorne pulsacije, "ovek automatski nalazi u meditativnom stanju. I to u aktivnoj dinami"koj meditaciji.

122

Glava7- $i!enje pomo!u misli

Meditacija (od latinskog med/tat/o - razmiljanje) - to je umno delovanje "iji je cilj dovo#enje "ovekove psihe u stanje produbljenosti i usredsre#enosti; to se manifestuje telesnim slabljenjem, nepostojanjem emocionalnih pojava, osloba#anjem od spoljnih objekata. Nadam se da je "italac "uo za korisnost meditacije u smanjenju napetosti i u"vr!enju zdravlja. Dakle, kao rezultat ideomotornih pulsacija doga#a se slede!e: o osloba#anje me#u!elijskog prostora od otpadaka; *=> aktiviranje kapilara i poboljanje ishrane !elija; & bolja prohodnost !elija imunolokog sistema - leukocita - do mesta infekcije; o aktiviranje kretanja elektrona i jona, a preko toga i poboljanje proticanja reakcija oksidacije i obnavljanja; o brisanje negativnih informacija iz obloga biopolja organa; *=> sniavanje napetosti organa i delimo"no celog tela; o automatski ulaz u meditativno stanje. Mislim da "ovek moe da dobije mnogo u zamenu za utroeno vreme, ako bi radio sa ovom metodom. Uostalom, o vremenu, koje je potrebno za ovaj rad !e biti reci prilikom prikazivanja konkretnih "i!enja.

PRITISKANJE STOMAKA - DIVNA DOPUNA METODE

Dok sam radio na ideomotornom "i!enju organizma, imao sam sre!u da se upoznam sa interesantnom metodom moskovskog profesora A. Ogulova koja se zove "Visceralna terapija" (od viscera - unutranjost, tj. unutranja, ona koja se odnosi na unutranje organe). Sutina metode je pritiskanje stomaka rukama da bi se otklonili zastojni procesi u organima eluda"nocrevnog trakta. Ideja, koja je u osnovi metode, je slede!a: ve!ina bolesti je povezana sa zastojnim procesima u organima eluda"no-crevnog trakta, a rad drugih organa zavisi od funkcionisanja c.gana koji su smeteni u stomaku. Naprimer, mozak i o"i veoma mnogo zavise od rada jetre, funkcionisanje

123

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

debelog creva uti"e na nos i grlo, "ak je i ki"ma povezana sa stanjem organa koji se nalaze u stomaku. Ova terapija, koja uklanja zastojne procese i zapaljive procese u organima stomaka, leci mnotvo bolesti, me#u njima i bolesti nervnog sistema, zglobova, koe. Metoda je postala popularna u medicinskim krugovima. Specijalisti Medicinske akademije u Moskvi su prihvatili ovu metodu, pa "ak i neurohirurzi sada lece "kroz stomak" bolesnike koje bi ranije obavezno operisali. Meni je visceralna terapija vrlo bliska, poto se u njoj, kao aktivni uzrok bolesti, posmatra poreme!aj krvotoka i zastojni procesi. Metoda je prosta i pristupa"na. Na po"etku bolesti, kada se tek javljaju prvi simptomi, treba rukama pritisnuti bolesni organ dok ne nestanu bolovi. Zatim se ugao pritiska menja i postupak se ponavlja. Na taj na"in se dolazi do toga da organ ne boli. Zahvaljuju!i tako jednostavnom postupku, rad organa se bitno poboljava i u potpunosti se obnavlja. Poto sam se upoznao sa ovom terapijom i poto sam se uverio u njenu efikasnost, odlu"io sam da njome dopunim svoju metodu. Stvar je u tome to pomo!u ideomotornih impulsa prolazimo do najdubljeg tkiva - !elija, me#u!elijske te"nosti, kapilara i aktiviramo ih. Na velike krvne sudove, kao to su vene, venole, arterije, arteriole, ti impulsi slabije deluju. Ovde !e mehani"ko delovanje biti efikasnije. I u tom slu"aju, metoda visceralne terapije odli"no odgovara. Ja sam je samo malo izmenio, kao dodatak ideomotornim vibracijama. To se radi na slede!i na"in. Sede!i, lee!i ili stoje!i pritiskamo svaki deo stomaka, koriste!i za to "etiri ispruena prsta ili pesnicu. Moe se jednom rukom pritiskati, a drugom pomagati (si. 20). Uzmimo, na primer, oblast eluca. Po"injemo da pritiskamo to moemo dublje. Ako se javi bol, drimo ruku dok bol ne nestane. Ako nema bola, kad do#emo do maksimalne dubine, vrimo vibriraju!e pokrete, kao da pokuavamo da prodremo dublje. Zatim, pomeramo ruke blie jetri i sve ponavljamo. Na taj na"in prelazimo ceo stomak. Svaki pritisak sa vibracijama treba da traje oko 30 sekundi. Za ceo stomak treba!e oko 5 minuta.

124

Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

Slika 20. Pritiskanje stomaka - jedna ruka pritiska, druga pomae

Pomo!u ovog postupka mi, prvo, radimo neku vrstu duboke masae unutranjih organa. Ona poboljavanja snabdevanje krvlju, smanjuje zastojne procese, naro"ito u velikim krvnim sudovima. Drugo, to je dobra priprema pre ideomotornog "i!enja. Pravilnije bi bilo re!i, to je ve! po"etak "i!enja, ali samo povrinskih slojeva. Bol zna"i da je zastojni proces otiao dosta duboko i da pri pritisku nastaje gr". Dalje pritiskanje dovodi do uklju"ivanja ve!eg broja krvnih sudova i bol i"ezava. Preporu"ujem da se ova terapija radi ne samo u toku programa "i!enja, nego svakog dana, naro"ito ujutru - ne moe se zamisliti bolja gimnastika za unutranje organe.

125

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

DIJAGNOSTI"KI ZNA"AJ METODE

Pomo!u metode ideomotornih pulsacija "ovek moe da sudi o stanju organa na po"etku njegovog "i!enja i na kraju. Po pravilu, u ja"e zaga#enim organima kada se radi sa ideomotornim pulsacijama, ose!a se teina, slab bol. Ponekad je, kod veoma zaga#enog organa, teko fizi"ki osetiti njegove pulsacije. I naravno, to je ve!a zaga#enost vie se ose!a teina, bol. I obrnuto, kada zaga#enost nije jaka, ose!aju se dosta jasne vibracije i nema neprijatnosti. Takve jasne vibracije se ose!aju i kada se zavri "i!enje zaga#enih organa. Prilikom pritiskanja rukom, slika je ista: jako zaga#eni organi se oglaavaju bolom. Kod dugotrajnog zaga#enja ili hroni"nih problema, mogu se javiti reakcije pri primeni ove metode. Te su reakcije prirodne i ne treba ih se bojati. Jer mi aktiviramo unutranje rezerve organizma, a dalje !e on sam odraditi ta treba. Naprimer, moe se javiti malo poviena temperatura. To govori da je organizmu potrebno da podigne temperaturu da bi aktivirao imunoloke !elije. Ili po"inje da se "isti koa. To zna"i da je u krv ula velika koli"ina metabolita i da sistem za "i!enje ne uspeva da ih izbaci deo izlazi kroz kou. Zbog toga se na koi moe javiti osip. Ne treba se uzbu#ivati - sve !e pro!i brzo, za 2-3 dana ili malo vie. Moe da se promeni boja mokra!e. Ako postane tamnija, to je, po pravilu, povezano sa "i!enjem jetre. Zamu!enost mokra!e ukazuje na "i!enje bubrega: kamenje se prvo drobi, a zatim izlazi u obliku peska. To je dokaz da se sve doga#a prirodno. Ustvari, organizam radi sam, mi mu samo pomaemo, a organizam sam zna ta je najbolje. Uostalom, metoda je potpuno bezopasna za organizam i ne izaziva nikakve uzgredne pojave. Ipak, u praksi se, obi"no, doga#a da se organizam osloba#a bolesti bez zaotravanja: stoje ozbiljniji problem, to je reakcija ja"a. Reakciju ne treba prihvatati negativno, ba obrnuto, treba biti zahvalan organizmu to se

126

Glava 7 - $i!enje pomo!u misli

odaziva na vau brigu. U tom slu"aju reakcija prolazi brzo, od 1-3 dana. Ako se "ovek uzbu#uje i uznemirava, zbog zaotravanja bolesti, reakcija se produava. Na primer, posekli ste prst. Ako se zbog toga naljutite na sebe, rana dugo ne!e zarasti. A ako pomislite: sad !e organizam sabrati svu svoju snagu da to izle!i, rana !e zarasti vrlo brzo. Teko je nabrojati sve mogu!e reakcije, one su individualne, ali ja elim da se posebno zadrim na psihi"kim reakcijama. Poto svaki problem, koji se javlja u telu, ima psihi"ki uzrok, nisu isklju"ene ni psihi"ke reakcije. Naprimer, "ovek je dugo ljut na nekoga i ta negativna emocija vri uticaj na jetru i izaziva jake zastojne procese. U procesu "i!enja jetre, ta ljutnja moe ponovo da pre#e iz podsvesti u svest, pre nego to sasvim nestane. To moe da traje jedan ili dva dana. Prilikom "i!enja drugih organa, mogu se javljati druge negativne emocije. To je pozitivna stvar, jer ono to je u dubini podsvesti izlazi na nivo svesti i "ovek se ne osloba#a samo zaga#enosti jetre nego i podsvesti. Mogu!e je i da se reakcija ne javi, ili da bude toliko slaba i neprimetna da je "ovek i ne oseti. To se, po pravilu, doga#a kada organizam nije jako zaga#en. Ovim !u zavriti opisivanje metode. Nadam se da je "italac shvatio da je namena metode otklanjanje zastojnih procesa u unutranjosti organizma koji se, kada se aktiviraju, sami "iste.

127

Glava 8 "I#ENJE POJEDINIH ORGANA

Da bi se dolo do cilja, pre svega treba i"i. Balzak Ne odvajaj misli od dela... Pro!itao si - dobro, ali glavno je radi... P. K. Ivanov

Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

PRIPREMA ZA "I#ENJE
Prelaza!i na "i!enje^ pojedinih organa, elim da kaem nekoliko reci kao uputstvo. $i!enje organa ili sistema ima dve etape: grubo "i!enje, uz kori!enje poznatih na"ina, i "i!enje pomo!u ideomotornih pulsacija. Oba "i!enja se mogu obavljati istovremeno, a moe se prvo obaviti grubo "i!enje, na primer 12 nedelje, a zatim se prelazi na ideomotorno. Pre nego to pristupite "i!enju, morate se psihi"ki pripremiti i doneti "vrstu odluku da proces "i!enja obavite od po"etka do kraja. To je veoma vano, zato to ljudi, uglavnom, nemaju naviku da rade sami sa sobom. Kod njih se ta navika nije u"vrstila u podsvesti, a "programi" podsvesti su, kao to je poznato, veoma jaki. Da bi se savladao ovaj stereotip i stvorila navika neophodno je izvesno vreme. I ovde !e snaga volje odigrati vanu ulogu. Dakle, raspoloenje je neophodno. Poto se donese odluka, mora se konkretno planirati u koliko sati !e se raditi: ujutru, danju ili uve"e. Osim toga, neophodno je da se planira nedelju dana unapred. Ako se to ne uradi, postoji opasnost da se prekine. Kontraindikacije za "i!enje organizam su: akutne infektivne bolesti, sve vrste raka, psihi"ke bolesti, trudno!a, veliki kamenovi u u"i ili bubrezima.

"I#ENJE DEBELOG CREVA

Ulogu debelog creva u organizmu je teko proceniti. Debelo crevo, koje ne radi dobro, alje u krv ogromnu koli"inu toksina, preoptere!uje njima druge organe, prvenstveno jetru. Ontoloke bolesti, problemi sa koom, nosem, grlom, alergije, bolesti sistema, bolesti krvi i mnoge druge imaju za"etak u debelom crevu. Hroni"ni umor, loe raspoloenje, razdraljivost, "esto su povezani sa problemima u debelom crevu.

131

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Ve!ina ljudi ne shvata u potpunosti koliko je vano da debelo crevo dobro radi. Zbog toga ima toliko probleme sa hemoroidima, zatvorom. Mnogi ne znaju da "esti nazebi i hroni"na kijavica nastaju zbog zaga#enja debelog creva, zbog unitavanja njegove mikroflore. Kada bi znali, oni bi o"istili debelo crevo, umesto to gutaju tablete i stavljaju kapi u nos. Poto znamo koliko je debelo crevo vano, pozabavi!emo se njime malo detaljnije. Debelo crevo je zavrni deo sistema za varenje i dodiruje ili se nalazi u neposrednoj blizini svih unutranjih organa. Uslovno se debelo crevo moe podeliti na "etiri dela (si. 21). Prvi deo je uzlazno crevo; drugi deo popre"no crevo; tre!i deo - silazno crevo; "etvrti deo - zadnje crevo.

Slika 21. Debelo crevo 1 - uzlazno; 2 popre"no; 3 - silazno; 4 - zadnje (rektum)

132

______________________________________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

Osnovne funkcije debelog creva su resorpcija (usisava se 95% vode, glukoze, vitamina) i ekstrakcija (izbacivanje izmeta). U slu"aju pomeane ishrane, "ovek ne koristi oko 10% unete hrane. Neprera#eni ostaci hrane i bakterije, slepljene pomo!u sluzi soka debelog creva, stvaraju izmet. Kada se poslednji deo - zadnje crevo - dovoljno napuni, javlja se nagon za defekacijom i crevo se prazni. Hrana se u debelom crevu zadrava, po pravilu, 12-16 sati, zadravanje ve!e od 24 sata smatra se zatvorom. Crevna mikroflora ili korisne bakterije imaju ogroman zna"aj za debelo crevo i ceo organizam. U debelom crevu se, uz u"e!e tih bakterija, stvara niz vanih vitamina, naro"ito iz grupe B, koji podravaju imunitet i obezbe#uju zatitu od raka. Pored toga, mikroflora formira i niz fermenata, hormona, uti"e na endokrini sistem i nervni sistem. Celuloza, koja se nalazi u hrani, dolazi do debelog creva u neizmenjenom obliku, jer sokovi za varenje nemaju fermente koji mogu da je razlazu. Pod uticajem bakterija, ona se razlae i sadraj biljnih !elija postaje dostupan za varenje i usisavanje. Celuloza je veoma vana za peristaltiku, mehani"ke kontrakcije creva, koje omogu!avaju izbacivanje crevnog sadraja. Da bi se odralo delovanje bakterija, veoma je vano da se sa"uva slabo kisela sredina. Osim navedenih osobina, mikroflora ima ogroman energetski potencijal. $italac ve! zna da oko svakog organa ili !elije postoji etarsko telo ili biopolje. Biopolje svake korisne bakterije je vrlo jako i one zajedno stvaraju zra"enje koje se prenosi na vodu i elektrolite, koji zatim, poto su usisani u debelom crevu, raznose krvotokom energiju do svih !elija tela. Mnogi su, verovatno, "uli da se u"esnici u isto"nja"kim dvobojima pre po"etka borbe koncentriu na oblast ispod pupka, koja se zove "hora", pune!i se na taj na"in energijom koja se nalazi tamo. A ta energija nije nita drugo nego mikroflora debelog creva. Mikroorganizmi, koji ive u debelom crevu, isputaju toplotu u okolinu i na taj i.a"in zagrevaju unutranje organe. Ljudi, kojima je "esto hladno, treba da obrate panju na debelo crevo.

133

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

I poslednja funkcija debelog creva, malo poznata "itaocima, je stimulativna funkcija. Svaki deo debelog r^eva ima svoje refleksogene zone, koje su prikazane na si. 22. Te zone su refleksnim putem povezane sa odgovaraju!im organima i prilikom prolaza kae od hrane kroz debelo crevo dolazi do stimulacije refleksogenih zona i preko njih do stimulacije organa.

Slika 22. Refleksogene zone debelog creva 1 - u"ni mehur; 2 - srce; 3 - plu!a; 4 - eludac; 5 - slezina; 6 - pankreas; 7 - nadbubrene lezde; 8 - bubrezi; 9 - jajnici; 10 - mpkra!na beika; 11 - prostata; 12 - polni organi; 13 - timus; 14 - titna lezda; 15 - jetra

134

Glava 8 - "i$enje pojedinih organa

PROBLEMI SA DEBELIM CREVOM

Svi uzroci zaga#enja organizma se odnose na debelo crevo. Razmotrimo malo detaljnije uzroke tog problema. Poznato je da hrana, na svom putu do debelog creva, mora da pro#e kroz eludac, dvanaestopala"no crevo i tanko crevo, da u njima bude prera#ena i natopljena te"nostima iz jetre, u"i i pankreasa. Svaki problem u bilo kom od ovih organa trenutno se odraava i na debelo crevo. Na primer, u" ne u"estvuje samo u varenju masti, nego i stimulie peristaltiku debelog creva. Zbog zastojnih procesa, u u"noj kesi lu"i se manje u"i. Zbog smanjenja peristaltike debelog creva, dolazi do zatvora, tj. ostaci hrane !e se zadravati u debelom crevu. Nepotpuno varenje masti, uzrokuje, tako#e, da nesvarene masti dospevaju u debelo crevo i menjaju kiselo-baznu ravnoteu, a to negativno uti"e na delovanje mikroflore. Odravanje konstantnih vrednosti PH u svin delovima eluda"no-crevnog trakta ima ogroman zna"aj za varenje uopte i posebno za debelo crevo. Tako !e manjak kiseline u elucu usloviti nedovoljnu obradu grudvica hrane, to !e uticati na dalji proces varenja u drugim delovima eluda"no-crevnog trakta. I rezultat je, stvaranje bazne sredine u debelom crevu umesto slabo kisele. Poznato je da slabo kisela sredina najbolje odgovara bakterijama i da, osim toga, takva sredina pomae peristalticko kretanje debelog creva, koje je neophodno za izbacivanje izmeta. Ako je sredina bazna, peristaltika se osetno smanjuje, a to oteava izbacivanje izmeta i dovodi do zastojnog procesa u debelom crevu. Zatvor, zastojni procesi - to je truljenje i tada se u krv usisavaju toksi"ne materije. Osim toga, zbog slabe kiselosti, u elucu se ne unitavaju svi mikrobi truljenja i oni stiu do debelog creva. Viak kiseline u elucu dovodi do spazml sluzavih obloga du celog eluda"no-crevnog trakta i do pove!anja kiselosti u debelom crevu. Poviena kiselost u debelom crevu izaziva poja"anje perlstaltl"kih kretanja. Rezultat su "esti i oblini prollvl,

135

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

koji dovode do dehidratacije organizma. $esti prolivi ogoli!uju, tako#e, sluzavu oblogu debelog creva, dovode do hemijskih opekotina i spazmi. Ponovljene spazme mogu u toku vremena postati uzrok zatvora sa svim posledicama koje iz njega proisti"u. Na taj na"in problemi sa debelim crevom "esto po"inju zbog eluca, ili ta"nije zbog njegove kiselosti. Osnovni uzrok problema je naruavanje delovanja korisnih bakterija, a PH sredine veoma jako uti"u na njih. Nepravilna ishrana (prvenstveno kuvana i bogata krobom, bez minerala i vitamina), a naro"ito nedostatak celuloze, tako#e, tetno deluju na mikrofloru. Poreme!aj funkcionisanja miktoflore izaziva zastojne procese u debelom crevu, zbog kojih se u depovima (divertikulama) skuplja masa izmeta. Kada se iz ove mase izbaci voda, ona se pretvara u kamenje i ono godinama lei u crevu i stalno alje toksine u organizam. Dugotrajni kontakt sa ovim kamenjem dovodi do zapaljenja zidova debelog creva i razvija se kolitis. Rezultat prevelikog pritiska izmeta na krvne sudove je zastoj krvi i to dovodi do stvaranja hemoroida. Preveliko naprezanje zadnjeg creva, prilikom defekacije, dovodi do prskotina "mara. Kamenje i zastojni procesi istanjuju zidove debelog creva, te se mogu pojaviti otvori kroz koje toksini prelaze na druge organe. Postoji bolest koe, koju prate veliki plikovi, koja traje godinama i nikakvi lekovi ne pomau. Tu bolest moe da izle"i samo "i!enje i uspostavljanje normalnih funkcija debelog creva. Kamenje od izmeta, koje je napunilo debelo crevo, blokira neke refleksogene zone i naruava stimulativnu ulogu creva. Naprimer, kamenje u zoni jajnika moe da uti"e na njih i izazove zapaljive procese. I najzad, problemi sa mikroflorom (zato to ona stvara vane vitamine grupe B) jako deluju na imunitet i dovode do raznih ozbiljnih bolesti, pa i do raka. Epidemije gripa, koje su u poslednje vreme u"estale, tako#e, svedo"e o naruenom imunitetu stanovnitva, pa, prema tome, i do poreme!aja funkcionisanja mikroflore. Kao to vidite, dragi "itao"e, ima se za ta boriti! Simptomi poreme!enog rada debelog creva su: => zatvor, zadah iz usta, zadah tela;

136

Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

razni problemi sa koom, hroni"na kijavica, problemi sa zubima; o papilomi pod pazuhom i na vratu ukazuju na postojanje polipa u debelom crevu; poto polipi nestanu, oni 1 otpadaju sami od sebe; o crne naslage na zubima svedo"e o postojanju plesni u debelom crevu; o stalno nakupljanje sluzi u grlu i nosu, kaalj; o hemoroidi; o "este prehlade; *=> nakupljanje gasova; o "est umor.

POSTUPAK #I%ENJA
Pre nego to se po"ne "i!enje ideomotornom metodom, neophodno je obaviti grubo "i!enje, naro"ito za one koji imaju ispoljene probleme. Ne moe se smisliti nita bolje nego to je serija klistiranja. Mada ovde moram da kaem kako ja na to gledam. Ja sam protiv "estog klistiranja, prvenstveno zato to organizam ne treba navikavati na takve stvari, bez obzira na to to su korisne. Svaki veta"ki postupak slabi prirodne funkcije organizma. U ovom slu"aju, ako se "esto koristi klistir, prirodna peristaltika se pogorava i to moe ponovo dovesti do zatvora. I drugo, meanje u unutranju sredinu moe da promeni kiselobaznu ravnoteu, a na to naro"ito deluje rastvor kojim se vri ispiranje. Kada je klistiranje neophodno, da bi se izbegle neprijatne posledice, treba napraviti dobar rastvor. Crevo se ne!e ulenjiti, jer !e ideomotorni pokreti, koje !emo raditi posle klizme, brzo povratiti njegove sposobnosti za kretanje. Sportista posle dueg prekida treninga vra!a mii!e u pre#anje stanje treningom, a mi, stvaraju!i pulsacije debelog creva, treniramo njegove mii!e.

137

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

GRUBO "I#ENJE
Za klistiranje preporu"ujem rastvor koji je napravio J. Scadilov: o 2 litra vode; o 20-30 gr soli; o 100-150 mililitara soka od limuna. Rastvor mora da isisava ne"isto!u iz zidova debelog creva. On to moe da radi osmotski (zakon osmoze), npr. te"nost sa manjom koncentracijom soli prelazi u te"nost sa ve!om koncentracijom. Krvna plazma ima koncentraciju soli 0,9% i zato zidovi debelog creva usisavaju sve rastvore sa manjom koncentracijom. Ali ne usisavaju, na primer, morsku vodu. Zato se moe umreti od e#i na moru, ako se nema slatke vode. Da bi se o"istili zidovi creva, treba uzeti rastvor koji se ne usisava, ve!, naprotiv, isisava vodu. Koncentracija rastvora treba da je malo ve!a nego u krvnoj plazmi, 1% ili 1,5%. Ne treba da bude ve!a, jer !e viak soli u"initi crevnu sredinu baznom, a to zna"i unitavanje mikroflore. Baznost rastvora se neutralie sokom od limuna. Takav rastvor !e, s jedne strane, isisavati ne"isto!u iz zidova debelog creva, a sa druge strane, ne naruava unutranju sredinu, tj. njen PH. Dakle, u toku dve nedelje treba se klistirati svaki drugi dan, to !e biti 6-7 puta. To je dovoljno za grubo "i!enje. Klistiranje je najbolje raditi ujutru, od 7-9 sati. Ali moe i uve"e, pred spavanje. Kako se klistirati? Pripremite navedeni rastvor (poeljno je da bude mlak), sipajte ga u Esmarhovu posudu i obesite na zid. Namaite uljem ili vazelinom kateter i "mar. Stavite kateter u "mar 7-10 cm duboko, pri "emu treba da ste u poloaju na laktovima i kolenima. Prvo pustite svu vodu, a zatim treba le!i na levu stranu i potruditi se da se voda zadri 5-7 minuta, posle "ega se izputa. Kada je debelo crevo jako zaga#eno, bi!e teko uneti

138

______________________________________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

2 litra rastvora. U tom slu"aju, prve nedelje treba koristiti slede!i rastvor: => o => 1 litar vode 10-15 gr soli 50-75 mililitara soka od limuna.

Ljudima koji imaju jako povienu kiselost eluda"nog soka ili prskotine u "maru ne preporu"ujem klistiranje. Ali, to se ti"e samo klistiranja, sve ostalo je mogu!e i potrebno. Da bi se "i!enje obavilo, preporu"ujem slede!e dodatne postupke. Svako jutro na te srca popiti "au soka koji sadri 3/4 argarepe i 1/4 cvekle. Sok treba da pripremite sami. Ta meavina daje odli"an efekat "i!enja. Zatim, pojesti dtfe jabuke i nita ne jesti do ru"ka. Ostala ishrana treba da bude uobi"ajena, ali sa minimalnom upotrebom mesa i pove!anjem koli"ine salate, naro"ito kupusa. Ovakva ishrana treba da traje mesec dana. Uzgred, o ishrani. Ja ne podravam vegeterijanstvo, nego raznovrsnu ishranu sa malim koli"inama mesa. To je zato to se neke neophodne aminokiseline nalaze samo u mesu. Osim toga, vitamin A se, uglavnom, nalazi u hrani ivotinjskog porekla, a on nam je neophodan, posebno za zatitu od raka. A u hrani biljnog porekla ga ima veoma malo. Istovremeno, od po"etka "i!enja raditi ujutru pritiskanje stomaka, kao to je ranije opisano. Pritiskanje treba uvesti u svakodnevni ivot kao gimnastiku stomaka. Zatim odvojiti 30 minuta za ideomotorno "i!enje i to raditi svakog dana u toku dve nedelje.

IDEOMOTORNO #I%ENJE
Pre svega, treba biti sam da niko ne bi smetao. Pripremiti ritmi"ku muziku, koja najvie odgovara vibracijama debelog creva. Uraditi pritiskanje stomaka (pored onog koje ste radili ujutru). Zatim sedite u udobnu fotelju, opustite se, koscentriite panju na desnu stranu creva (slepo i popre"no-obodno crevo) i, uklju"ivi muziku, po"nite da izazivate pulsacije ba tog dela u smeru "levo-

139

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

desno". Rdite ovo 3 minuta. Zatim produite sa pulsacijama, ali sada "gore-dole" jo 3 minuta, a zatim u smeoi "stomak-le#a", tako#e, 3 minuta. Ukupno 9 minuta. Odmorite se malo, 1-2 minuta, pa po"nite da radite sa popre"nim crevom. Ponovite !elu proceduru: 3 minuta "levo-desno", 3 minuta "gore-dole", 3 minuta "napred-nazad". Ponovo mali odmor, pa isto sa levom stranom creva. Nju je veoma vano o"istiti, jer tamo naj"e!e dolazi do zastoja. Ovo raditi dve nedelje, svakog dana po 30 minuta ideomotornog "i!enja, u toku dana klistir i svako jutro umesto doru"ka meani sok i dve jabuke. Jo jedanput, re!i !u ta !e pomo!i da se grubo o"iste zidovi debelog creva - ideomotorne vibracije i pritiskanje !e poboljati snabdevanje krvlju i ukloniti zastojne procese. Dve nedelje je priblino trajanje procesa "i!enja. Nekim ljudima !e moda biti potrebno tri ili "etiri nedelje - sve je to individualno, svakoje zaga#en na svoj na"in. Kada po"nete bolje da se ose!ate i kada se stolica normalizuje, proces je zavren. Ali "etiri nedelje je maksimalno trajanje. U toku "i!enja su mogu!e reakcije, o kojima je bilo reci. Ja ne!u da kaem da !e se za dve, tri ili "etiri nedelje zidovi debelog creva potpuno o"istiti i da !e se snabdevanje krvlju u potpunosti obnoviti. Ali, do!i !e do znatnog poboljanja i "ovek !e to osetiti. Znatno !e se popraviti i energetsko stanje, a to nije nimalo nevano. Posle "i!enja debelog creva i jetre, za "i!enje ostalih organa nije potrebno mnogo vremena - maksimalno po nedelju dana za svaki. Ali posle svih "i!enja, neophodno je da se svakog dana odvoji 20 minuta za ideomotorne vibracije creva i jetre naizmeni"no, da bi se odralo zdravlje i da ne bi ponovo dolo do zastojnih procesa u eluda"no-crevnom traktu. Ponekad, otprilike jedanput mese"no, treba stimulisati i druge organe. Stomak treba pritiskati svakodnevno, zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Naim unutranjim organima je potreban periodi"an trening, kao i ostalim delovima tela.

140

_______________Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

"I#ENJE JETRE
Drugi organ po zna"aju, koji treba o"istiti, je jetra. Jetra je tako smetena u trbunu duplju da u nju dospeva sva krv iz creva. Sve to dospeva u eluda"no-crevni trakt (pojedena hrana, lekovi, otrovi i dr) nikako ne moe da pro#e pored glavne laboratorije svojevrsne pregrade izme#u organa za varenje i unutranjosti organizma. I tek posle prerade i promena koje su se desile pod uticaje !elija jetre i biokatalizatora - fermenata, svi "gosti" naputaju jetru i ulaze u krv ili ih razlae u". Teko je navesti bilo kakvu funkciju organizma u kojoj ne u"estvuje jetra. Prvo malo o njenim glavnim funkcijama. Nema sumnje da jetra regulie nivo aminokiselina - proizvedenih proteina i glavnih "ciglica" organizma. Proces varenja i usisavanja masti u crevima je nemogu! bez odre#enih u"nih kiselina, koje se stvaraju u !elijama jetre. Poto do#u u creva sa u"i, te se materije pretvaraju u emulziju kapljica masti koje dolaze sa hranom. One, tako#e, pomau da ih zidovi creva apsorbuju sa produktima, varenja i raznim materijama koje se rastvaraju u mastima. Jetra stvara jednu od vanih masti - holesterin. Holesterin je, suprotno miljenju nekih prijem"ivih ljudi koji su negde krajem uveta "uli da je on tetan, apsolutno neophodan organizmu za stvaranje membrana !elija, u"ne kiseline, polnih hormona. tetan je njegov viak, koji stvarno dovodi do bolesti. Najvanija bioloka uloga jetre je sinteza razlaganje glikogena, koji se sastoji od molekula glikoze. Zapamtite, glikoza, koja se u !elijama jedini sa kiseonikom, stvara energiju. I tako se, u toku funkcionisanja organizma, ili stvara rezerva glikoze, ili se, u zavisnosti od potreba organizma, troe njene zalihe. Covek je pojeo slatkie - koncentracija e!era u krvi se podigla i jetra odmah uzima iz nje glikozu i stavlja je u "skladite" u obliku glikogena. Obrnuto - koncentracija e!era u krvi se smanjila, !elije jetre odmah razlazu glikogen i unose u krv onoliko glikoze koliko je neophodno da bi se odrao konstantan nivo e!era u krvi. U zdravoj jetri se u svakom trenutku nalazi 100-300 grama glikogena. 141

BORIS ARANOVI$ & $I%ENJE ORGANIZMA

Jedan od zadataka jetre je - izbacivanje bilirubina iz krvi. $italac, koji je zaboravio, moe da se vrati na glavu u kojoj se govori o krvi. Jetra pretvara bilirubin u u" i unosi ga u creva. Za pigment, koji je dospeo u creva, brinu se bakterije. One pretvaraju bilirubin u bezbojnu masu i pigmentu je kraj. Neke bolesti jetre boje ljudsku kou u uto. Uzrok tome je to jetra ne moe u potpunosti da iza#e na kraj sa bilirubinom i on, poto ulazi o krv u prevelikim koli"inama, boji kou.

Slika 23. Jetra i lu"enje u"i 1 - jetra; 2 - u"ni mehur; 3 - dvanaestopala"no crevo; 4 - pankreas

Posebnu panju zasluuje lu"enje u"i. Ba je u" ta koja odstranjuje iz organizma vie od 40 sastojaka, koji su uli u jetru i koji su u njoj prera#eni. Ve! navedeni bilirubin je jedan od njih. Zu" ulazi u u"ni mehur i iz njega se regulie njeno lu"enje u dvanaestopala"no crevo, u zavisnosti od potreba organizma. Glavna funkcija u"i je unitavanje kiselosti sadraja koji dolazi iz eluca, stvaranje emulzije masti, unitavanje bakterija truljenja,

142

Glava 8 - !iS$enje pojedinih organa

aktiviranje motorike creva. Ovo nije ni izbliza potpun spisak osnovnih funkcija jetre. Ovaj mali izlet u glavnu hemijsku laboratoriju organizma je neophodan da bi "italac shvatio koliko "ovekovo zdravlje zavisi od stanja njegove jetre i kako je vano da se u njoj uspostavi red i da se ona o"isti.

PROBLEMI SA JETROM
Poto kroz jetru prolazi celokupna krv, koja dolazi iz creva, jasno je da, ako u crevima postoje zastojni procesi, krv sadri veliku koli"inu toksina, pa se njima preoptere!uje i jetra. Toksini se postepeno kupe u me#u!elijskom prostoru jetre, pa i tamo nastaju zastojni procesi. Stvaranje kamenja je jedna od glavnih patologija jetre i u"nog mehura. Viak glavnih sastojaka u"i - bilirubina, kalcijuma i holesterina - dovodi do stvaranja odgovaraju!eg kamenja bilirubinskog, holesterinskog, kalcijumovih. Ali "esto su u kamenu prisutne sve tri komponente. U zavisnosti od preovla#ivanja neke od komponenti, kamenovi imaju razli"itu boju: holesterin daje utu boju, kalcijum - crnu, bilirubin mrku ili tamno zelenu. I "vrsto!a kamenja zavisi od njihovog sastava. U ve!ini slu"ajeva kamenje je meko, lepljivo, neki put pliva u u"i. Najtvr#e je kamenje koje sadri kalcijum, ono je najopasnije. U zavisnosti od oblika kamena, on moe, u ve!oj ili manjoj meri, da ote!uje unutranje zidove u"nog mehura ili u"nih puteva u jetri. Prakti"no, svi ljudi imaju kamenje, u ve!oj ili manjoj meri, ali, prirodno, ve!a koli"ina izaziva zapaljenja i zastojne procese. Stoje kamenje ve!e i tvr#e, ve!e su i neprijatnosti. Uzrok stvaranja kamenja je diskinezija u"nog mehura i u"nih puteva - naruavanje procesa kontrakcija ili motorike mii!a u"nog mehura :li u"nih puteva. Ta diskinezija je, po pravilu, povezana sa funkcionisanjem centralnog nervnog sistema, sa

143

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

endokrinim sistemom. Nervoza je jedan od "estih uzroka. Drugi uzrok je nedostatak kretanja. Interesantno je d* ene imaju est puta vie problema sa u"nim mehurom nego mukarci. I to nije slu"ajno. ene imaju grudno disanje, tj. diu grudima, a mukarci trbuno. Zahvaljuju!i trbunom disanju, mukarci stalno dijafragmom, u izvesnom stepenu, masiraju trbunu duplju. Postoji jo jedan uzrok stvaranja kamenja - poreme!en reim ishrane. Prekomerna upotreba masti i ugljenih hidrata u duem vremenskom periodu moe da dovede do vika holesterina i to !e dovesti do stvaranja kamenja. Ali, jo vie holesterinskog kamenja se moe obrazovati kada se jako ograni"i upotreba ivotinjskih masti, koje sadre holesterin. Stvar je u tome to jetra proizvodi mnogo vie holesterina nego to upotrebljavamo sa hranom. Pri velikom ograni"avanju, na primer, upotrebe mle"nih masti ili jaja, jetra je primorana da jako pove!a produkciju holesterina, a posledica toga je - kamenje. $esto ljudi, koji nastoje da omrave, ograni"avaju upoptrebu masti i postaju, zbog toga, rtve formiranja kamenja. Simptomi jake zaga#enosti ili patologije jetre su: *=> ose!aj teine ili bola ispod desnog rebra posle jela; o "esto ose!anje mu"nine, podrigivanje, "esti zatvori, naduvenost trbuha; *=> jeza i slabost posle jela; o "este glavobolje; *=> alergijske reakcije; *=> bolovi u ramenima; o *=> *=> o '~> o "esta nervoza; uti nokti na nogama; jako pogoranje vida; bol na desnoj strani "ela Iznad obrve; uta koa i beonja"e; gor"ina u ustima.

144

------------------------------______ _ ____________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

Ako postoji bilo koji od navedenih simptoma treba obavezno obratiti panju na jetru i odmah preduzimati mere. Pre svega, treba obaviti "i!enje.

POSTUPAK #I%ENJA
Podse!am da je princip koji predlaem - odstranjivanje zastojnih procesa iz organizma. Isti je i sa jetrom. Obezbedite za "i!enje jetre dve nedelje (to je srednje trajanje, za svakoga je to individualno). U tom periodu treba jesti malo, "e!e nego obi"no, 5-6 puta na dan, ali, naravno, umanjiti koli"ine obroka. Zato je to potrebno? Svaki unos hrane je povezan sa aktiviranjem u"nog mehura i lu"enjem u"i. To aktiviranje je potrebno da bi se izbacilo kamenje. Zatim, nekoliko puta na dan treba zagrevati jetru. Stvar je u tome to se ve!ina kamenja sastoji preteno od holesterina. Toplota ga otapa i ono slobodno prolazi kroz u"ne kanale ne izazivaju!i spazme. Na koji na"in zagrevati jetru? Prvi na"in je - pomo!u zagrejanog termofora (sa vodom ili elektri"nog), koji treba staviti tamo gde se nalzi jetra i drati 10-15 minuta. Jo je poznati lekar A. S. Zalamov govorio o koristi ovakvog postupka. "Ako ho!e da bude zdrav stavi topao termofor na oblast jetre posle svakog obroka." Drugi na"in, koji proizvodi isti efekat, a po mom miljenju "ak i bolji, je stavljanje ruku na oblast jetre. Leva ruka se stavlja na oblast jetre, a desna na le#a, nasuprot jetri, i dre se u tom poloaju 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire u telo i, osim toga, jetra iz ruku dobija i energiju, to je za nju veoma korisno. Toplota, pored re"enog, ublaava zapaljive procese u jetri i u"nom mehuru. Slede!a mera je - piti te"nost koja pospeuje izbacivanje u"i. Svako jutro na te srca treba progutati kaiku maslinovog ulja i pojesti 1/4 grejpfruta. Tako#e, dobro je u toku dana popiti 2-3 "ae "aja za u", koji se moe kupiti bez problema, ali najbolji je "aj od ipka (ljudi sa pove!anom kiselinom treba da se uzdre od ovoga). I, razume se, svako jutro pritiskati eludac 5 minuta. Sve

145

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

navedene mere su odli"na priprema za ideomotorno "i!enje jetre.

Slika 24. Poloaj jetre

Ideomotorno "i!enje jetre radimo svakog dana po pola sata. Prethodno ispritiskavi ceo stomak, pripremimo ritmi"ku muziku i po"injemo da stvaramo ideomotorne pulsacije. Za to se, prvo, oputamo, zatim se koncentrisemo na jetru (si. 24), zamiljaju!i kako se ona skuplja i iri u taktu muzike. Po"injemo te pulsacije u pravcu, recimo, "gore-dole" i to radimo oko 10 minuta. Zatim, mali odmor, pa ponovo pulsacije u pravcu "le#a-stomak", tako#e 10 minuta. Jo jedan kratki odmor, pa pulsacije u pravcu "levodesno", 10 minuta. Dobro je ako jedno od planiranih zagrevanja uradite pre po"etka ideomotornog "i!enja. Najbolje vreme za ideomotorno "i!enje je ve"e, kada je jetra najaktivnija. Zapravo, vreme njene aktivnosti je od 23-3 sata no!u. Ali nije obavezno raditi u to vreme, dobro je i uve"e od 8-9. U principu, nije velika greka ni ako se radi danju.

146

Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

Posle dve (tri, "etiri) nedelje ovakvog "i!enja, uzimaju!i u obzir vanost jetre za organizam, neophodno je da se ona odrava u dobrom stanju i, kao to sam ve! govorio, radi svakodnevno sa njom. Stvaranje vibracija u tri pravca u toku 20 minuta sasvim je dovoljno da se ona odri u formi. Naravno, vie nije potrebno piti posebne "ajeve, ali toplota iz ruku jedanput na dan je uvek korisna.

"I#ENJE ELUCA
Poto smo o"istili debelo crevo i jetru, stvorili smo veoma dobre preduslove za poboljanje rada drugih organa. Krv postaje "istija i zato je mnogo jednostavnije raditi sa ostalim organima. Slede!i organ koji !emo "istiti je eludac - ne zato to je on tre!i po zaga#enosti, nego zato to od njegovog rada zavisi zaga#enost celog eluda"no-crevnog trakta. Veoma je vano da se, posle "i!enja debelog creva i jetre, obezbedi normalan rad eluca. Ali, prvo malo o njegovim funkcijama.

SI. 25. Veza rada eluca sa centralnim nervnlm sistemom

147

BORIS ARANOV1$ & $I%ENJE ORGANIZMA ____________________________

eludac (si. 25) je mii!na kesa i nalazi se u gornjem delu trbune duplje. Gornji kraj eluca je spojen sa jednjakom, a donji sa dvanaestopala"nim crevom. Zidovi eluca se sastoje od debelog mii!nog sloja koji je pokriven specijalnom oblogom koja se zove epitel. Osnovna funkcija eluca je priprema hrane, koja dolazi u njega za dalju preradu u crevima. Zato se lu"i eluda"ni sok, koji je bezbojna te"nost u kojoj se nalazi sona kiselina, ferment pepsin i dr. Sok obavlja mnogobrojne funkcije. Zahvaljuju!i visokoj koncentraciji sone kiseline, kao i posebnim materijama koje lu"i sluzava obloga eluca, sok moe da uniti mikrobe koji izazivaju bolesti, a koji su dospeli u eludac, ili da onemogu!i njihov rast. Osim sone kiseline i fermenata, !elije eluca stvaraju posebnu sluz, koja se zove mucin i koja ima vrlo veliki zna"aj za normalno funkcionisanje eluca. Mucin titi sluzavu oblogu eluca od uticaja sone kiseline, a tako#e, i od mehani"kih i hemijskih povreda. Osnovni problem eluca je naruavanje njegove sekrecije. Promena ove funkcije eluca, koja se sastoji u pove!anom nivou sone kiseline (hipersekrecija), zove se gastritis sa povienom kiselinom. Ako se stvara manje sone kiseline nego to je normalno, u pitanju je gastritis sa snienom kiselinom. Gastritis je zapaljenje sluzaste obloge eluca, a u hroni"nom obliku je pra!en naruavanjem lu"enja, motorne i resorpcione funkcije eluca. A kao to ve! znamo, to lan"ano dovodi do problema sa zaga#enjem drugih organa. Lu"enje eluda"nog soka, kao i kompletan rad eluca, su direktno povezani sa centralnim nervnim sistemom. Sve nae emocije se odraavaju na rad eluca. I najzad, nimalo nevanu ulogu igraju na"in ishrane i puenje. Zloupotreba ljute hrane, preveliko unoenje masti i ugljenih hidrata, naruavanje reima ishrane sve to naruava rad eluca.Na zadatak nije samo da o"istimo sluzokou eluca i obnovimo njegovu motoriku, nego i da izvrimo pozitivan uticaj na nervni sistem. Za rad sa elucem, potrebno nam je nedelju dana. Oni kod kojih je kiselost normalna, blizu normalne ili sniena, ujutru kao i

148

Glava 8 & $i!enje pojedinih organa

obi"no rade pritiskanje stomaka. Oni kod kojih je kiselost jako poviena, umesto pritiskanja rade 5 minuta krunu masau u smeru kazaljke na satu. %ele nedelje treba piti otopljenu vodu, koja blagotvorno deluje na sluzokou eluca. Treba piti samo vodu (bez ikakvih dodataka) i to onda kada smo edni. Osim toga, treba kuvati "aj od te vode. $aj mora biti od kamilice ili kantariona, a najbolje je piti naizmeni"no, npr. ujutru kantarion, uve"e kamilicu. Kako do!i do otopljene vode? Vrlo prosto - zamrzavanjem vode u zamrziva"u, a zatim topljenjem. Najzad, led stalno treba pripremati. Na glavni posao je - ideomotorno "i!enje. Kao i obi"no, pola sata uz pratnju ritmi"ke mizike. Koncentriemo se na eludac i po"injemo da stvaramo vibracije eluca, prvo u pravcu "goredole", zatim "stomak-le#a" i "desno-levo". Time !emo poboljati snabdevanje krvlju, obnoviti motoriku. A ta je sa nervnim sistemom? Nadam se da se "italac se!a da, rade!i sa ideomotornim vibracijama, "ovek automatski ulazi u meditativno stanje, skidaju!i deo napetosti sa tela. To !e delovati jako pozitivno na nervni sistem. Zagrevanje eluca rukama !e, tako#e, pozitivno uticati na njega, jer se time odstranjuju zapaljenjski procesi. Zbog toga, isto kao i sa jetrom, treba nekoliko puta na dan, staviti levu ruku na eludac, desnu na le#a suprotno od eluca i drati tako 10-15 minuta. Posle nedelju dana "i!enja, treba povremeno, bar jedanput mese"no, raditi ideomotorne vibracije 20 minuta.

"I#ENJE TANKOG CREVA

Ulogu tankog creva nije mogu!e preceniti. U njemu se obavlja osnovno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija u krv. Specijalna unutranja struktura tankog creva (si. 26) omogu!ava da se dobije maksimalno mogu!e podru"je kontakta hrane sa povrinom creva da bi se postigla ve!a apsorpcija hranljivih

149

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

elemenata. Ako se unutranja povrina creva posmatra pod mikroskopom, mogu se videti pravilni prstast* izrataji, koji se zovu crevne resice. Veli"ina svake resice je 1 milimetar. Poto u tankom crevu ve!ina hranljivih materija iz hrane treba da pre#e u krv, crevo se efikasno snabdeva krvlju. Svaka resica ima svoj kapilarni sistem (2,3) i limfni kanal (4) koji apsorbuje i odvodi masti u limfni sistem.

Slika 26. Unutranja povrima creva pod mikroskopom 1 resice; 2,3 - kapilarni sistem; 4 - limfni kanal

Tanko crevo, pomo!u uzdunih i prstenastih mii!a, ostvaruje sloena kretanja, kretanja nalik klatnu i peristalti"ka kretanja. Osnovna fizioloka namena kretanja tankog creva se svodi na meanje sadraja i njegovo pomeranje ka debelom crevu. U tankom crevu ima manje zastojnih procesa nego u drugim unutranjim organima blagodare!i velikoj pokreta"koj aktivnosti. (Jo jedan dokaz korisnosti kretanja unutranjih organa.) Ali, zbog opte zaga#enosti organizma ostaje neto i za tanko crevo. Ako se "i!enje tankog creva ideomotomim kretanjem obavlja nedelju dana, to !e biti dovoljno za njega i ono !e nam uzvratiti

150

Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

zbog dobro obavljenog posla, tako vanog za organizam. U toku te nedelje je, tako#e, poeljno piti otopljenu vodu i "aj napravljen sa njom od dve komponente - kamilice i sladi!a. Sladi! je koristan ne samo za sluzokou, on, tako#e, aktivira rad endokrinog sistema. Ideomotorno "i!enje se radi 30 minuta svakog dana, ali, naravno, pre jela ili 2-3 sata posle jela. Uzgred, to pravilo vai za ideomotorno "i!enje svih organa. Ne treba raditi odmah posle jela, jer time odvla"imo energiju od varenja hrane. Dakle, pritiskamo stomak, pre nego to po"nemo rad mislima, zatim se oputamo i usredsre#ujemo na tanko crevo, zamiljju!i ga kao "klup"e", i po"injemo pulsacije sa tim klup"etom, najpre 10 minuta u jednom pravcu, zatin 10 minuta u drugom i 10 minuta u tre!em, sa pauzama izme#u, kao to je re"eno. Podse!am da svako ideomotorno "i!enje treba raditi u ritmu muzike. Posle nedelje "i!enja, opisanu proceduru treba izvoditi svaka dva do tri meseca i to dva dana. To !e biti dovoljno da se odri dobro stanje tankog creva, uzimaju!i u obzir da svakog jutra pritiskate stomak. Pritiskanje naro"ito dobro deluje na tanko crevo, jer poboljava snabdevanje krvlju.

"I#ENJE BUBREGA

Bubrezi igraju ogromniu ulogu u funkcionisanju organizma. Osnovne funkcije bubrega su: I $i!enje krvi od produkata razmene, prvenstveno belan"evina. 2. Regulacija te"nosti u organizmu. 3. Regulacija kiselo-bazne ravnotee. 4. Regulacija konstantnosti koncentracije jona u krvi.

151

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Poreme!aj rada bubrega je povezan sa mnogo faktora. Uzroci zastojnih procesa u tkivima bubrega su isti kao i u ostalim organima, a to je opisano u poglavlju "Uzroci zaga#enja organizma". Osobenost problema sa bubrezima je stvaranje peska i kamenja. Jasno, osnovni uzrok ovoga je poreme!aj u razmeni materija. Jetra ovde ne igra najmanju ulogu, jer je ona odgovorna za stvaranje mokra!e. Nedostatak vitamina A, preveliko kori!enje mesa, kvalitet vode za pi!e mogu, tako#e, da dovedu do stvaranja kamenja. Infekcija, koja na ovaj ili onaj na"in dospeva u bubrege, moe, tako#e, da bude uzrok stvaranja kamenja. Kamenje se sastoji iz vie vrsta soli koje se taloe. U bubrezima se proizvode specijalni koloidi, koji spre"avaju taloenje soli i zadravaju ih u rastvorenom stanju. Kada postoje zastojni procesi, !elije bubrega stvaraju manje koloida i zato po"inje proces stvaranja peska i kamenja. Postoji mnotvo raznih metoda za "i!enje bubrega. Bubrezi se mogu "istiti meavinom sokova od vo!a i povr!a, pomo!u lubenica, pomo!u jelovog masla. Sve te metode pomau da se izbaci pesak. Ipak, da bi se problem trajno resio, neophodno je da se istovremeno vri i ideomotorno "i!enje. Za "i!enje bubrega !e biti potrebno, u proeku, dve nedelje. Kao dodatak, koristi!emo "i!enje pomo!u soka od povr!a. Preporu"ujem slede!u kombinaciju: & 10 delova mrkve *=> 3 dela cvekle o 3 dela krastavca. Dnevno treba popiti dve "ae, jednu ujutru, na te srca. Naravno, sok treba da pravite sami. Postoji alternativa soku ~ magnetisana voda, divno, dobro provereno sredstvo za pranje bubrega. Da bi se napravila ova voda neophodno je da se Ima aparat za magnetlsanje vode. Aparat je jednostavan: voda iz "esme se proputa kroz iroku cev

152

_____________________________________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

u kojoj se nalaze dva magneta. Ona izlazi iz cevi sa promenjenom strukturom i promenjenim PH. Tokom dve do tri nedelje koristite samo ovu vodu: bez obzira da li pijete "aj, jedete kompot ili supu, sve kuvajte sa ovom vodom. A moe se piti i sama voda, ako ste edni. Preporu"ujem, ta kode, da za vreme "i!enja bubrega svakodnevno koristite tople kupke u trajanju od 15-20 minuta. Kupke !e pomo!i da se raire mokra!ni kanali i da se izbaci pesak i malo kamenje. Ideomotorno "i!enje treba po"eti istog dana kada ste po"eli da pijete sok ili magnetisanu vodu i da koristite kupke. Najbolje vreme za ovo je izme#u 15 i 19 sati, kada su bubrezi najaktivniji. Pre po"etka ideomotornog "i!enja, umesto pritiskanja stomaka, radimo drugo. To se radi stoje!i. Podiemo pete otprilike 1-1,5 cm od poda i sputamo ih. Podizanje i sputanje traje 1 sekund. Ponovimo sve 30 puta i posle male pauze ponavljamo jo 30 puta. To je takozvana vibraciona gimnastika, koju je u svoje vreme razradio akademik Mikulin za ljude koji imaju probleme sa venama u nogama. Sli"ne vibracije pritiskaju i potresaju bubrege i dobro ih pripremaju za "i!enje. Dakle, posle ove pripreme se usredsre#ujemo istovremeno na oba bubrega (si. 27), oputamo se i u dobrom raspoloenju i s ljubavlju prema bubrezima po"injemo da stvaramo pulsacije. Kao i uvek, po 10 minuta u svakom pravcu, sa malim odmorom izma#u. Nagon za izbacivanje izmeta koji se javlja ili mali bol ne treba da vas plae - to je kretanje peska u bubrezima. Poto pulsacije prvenstveno poja"avaju dotok krvi u bubrege, oni !e, prirodno, stvarati vie koloida, koji !e po"eti da rastvaraju kamenje ako postoji. Hraniti se treba uobi"ajeno. Treba da preovla#uje povr!e i sa minimalnom koli"inom mesa. Osim toga, poeljno je da se piju "ajevi koji pospeuju mokrenje. To su "ajevi od meavine trava i oni se mogu kupiti gotovi.

153

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 27. Bubrezi - "ovekov parni organ Poto se zavri "i!enje bubrega, preporu"uje se da se Ideomotorno "i!enje ponavlja dva puta mese"no, da bi se odralo njihovo dobro stanje. Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakog dana uklju"uju!i je u jutarnju gimnastiku, kao I pritiskanje stomaka.

"I#ENJE LIMFE
Limfni sistem je veoma vaan za funkclonlsanje organizma, jer bez prestanka straarl I "uva "isto!u organizma. Mali limfni sudovi, koji Idu pored arterija I vena, skupljaju viak te"nostl (llmfu) Iz tkiva. Zidovi limfnih kapllara su vrlo tanki I jako propusni, tako da llmfa Izbacuje velike molekule I "estice, me#u njima I bakterije, koje ne mogu da pro#u u krvne kapllare. Na mestlma gde se spajaju limfni sudovi formiraju se limfni "vorovi, Oni, kao poslednja barijera, proveravaju sastav llmfe, koja te"e vrlo sporo. U limfnim "vorovima se sve bakterije i toksini u"ine bezopasnim, pre nego to dospeju u krv. Umfnl sistem Ima u sebi ventile koji obezbe#uju da llmfa moe da se kre!e samo u jednom smeru (si. 28).

154

______________________________________________ Glava 8 $i!enje pojedinih organa

Limfni sistem je deo imunog sistema, koji titi organizam od mikroba, bakterija, ^ virusa. Ogromnu vanost za imunoloku zatitu ima timus - lezda koja se nalazi u grudnom kou i koja pripada limfnom sistemu. Nezreli limfociti, koji dolaze u limfni sistem iz ki"mene modine, nemaju nikakve znake za identifikaciju i ne mogu da tite organizam, ali su sposobni za "obuku". 70% limfocita "prolazi obuku" u timusu: oni se zovu Tlimfociti. Kada nema T-limfocita "ovek je podloan alergijskim ili autoimunim bolestima.

Sllika 28. Poloaj regionalnih limfnih "vorova

Zaga#enost limfnog sistema moe da dovede do velikih problema. Razumljivo je da !e se veliko zaga#enje organa i krvi odraziti i na limfu. I zato je, pre nego to se pre#e na "i!enje limfe, neophodno o"istiti bar debelo crevo i jetru. U svrhu pripreme i grubog "i!enja, predloi!u poznati na"in "i!enja limfe po Vokeru. Treba pripremiti meavinu:

155

BORIS ARANOV1$ & $lS$ENJE ORGANIZMA _________________ o o o o 900 grama soka od grejpfruta; 900 grama soka od pomorande; 200 grama soka od limuna; 2 litra otopljene vode.

Ujutru o"istite debelo crevo klistirom, zatim rastvorite supenu kaiku gorke soli u "ai vode i popijte. Ovaj purgativ je veoma vaan, on apsorbuje specijalnu zaga#enost iz organizma. Poto je purgativ delovao, svako pola sata popijte po "au soka. Ponovite ovu proceduru jo dva dana. Sva tri dana ne jedite nita, pijte samo sok. Uzimaju!i u obzir da se na putu kretanja limfe mogu javiti zastoji, prvenstveno zato to je preoptere!ena otpacima, ideomotorno "i!enje limfe se radi na slede!i na"in: u mislima delimo ruke i noge na nekoliko delova (si. 29). Deo (1) ruke je od prstiju do sredine rastojanja izme#u ake i lakta, odatle do lakta je (2), od lakta do ramena (3). Noge: od stopala do sredine rastojanja kolena i stopala (1), odatle do kolena (2), od kolena do sredina rastojanja od kolena do kuka (3), ostalo (4). Posao obavljamo sede!i, ne obaziru!i se na to to crte pokazuje "oveka u stoje!em stavu. Koncentriemo se na deo ruku (1) i po"injemo da stvaramo pulsacije oko 2 minuta, zatim prelazimo na deo (2), pa i tamo stvaramo pulsacije u toku 2 minuta, slede!a dva minuta radimo isto na delu (3). Zatim, ponovo kre!emo od dela (1) i ponavljamo !elu proceduru. To je ukupno 12 minuta.

156

Glava 8 - $i!enje pojedinih organa

Slika 29. Zamiljena podela ruku i nogu na delove (1-4) radi "i!enja limfe

Posle male pauze (1-2 minuta), prelazimo na noge. Po"injemo od dela (1), stvaramo pulsacije 2 minuta, zatim po dva minuta u delovima (2, 3, 4) i ponavljamo sve od dela (1). Ukupno 16 minuta. Redosled je ta"no takav kako je re"eno. Na taj na"in !emo poboljati kretanje limfe i smanjiti zastojne procese. Ovo radimo nedelju dana, po 30 minuta dnevno. Ideomotorno "i!enje se moe po"eti kada po"ne da se pije sok. Ideomotorno "i!enje limfe treba ponoviti jedanput svaka tri meseca.

157

Glava 9 PSIHI"KO "I#ENJE ORGANIZMA

Svest caruje, ali ne upravlja. Valeri

Glava 9 - Psihi"ko "i!enje organizma

Poto smo osvojili metodu ideomotornog "i!enja organizma, prelazimo na rad sa psihom. Metode koje elim da predloim su nerazdvojno povezane sa ideomotornom metodikom i koriste se u nekoliko pravaca.

IZRAVNAVANJE OBLOGE BIOPOLJA

O prvom pravcu smo govorili malo ranije: stvaranje pulsacije u organu ili u telu, nije nita drugo nego stvaranje energetske pulsacije, vibracije. Kada aktiviraju energiju u organu, pulsacije izravnavaju oblogu njegovog biopolja i smanjuju negativnu informaciju u njemu. A poboljanje energije u jednom organu vodi poboljanju energije celog tela, ili njegovog biopolja. Osim toga, stvaranje ideomotornih pulsacija, pomo!u misli, aktivira energiju u meridijanima, to, tako#e, deluje pozitivno na biopolje. Pri tome se enrgija izravnava tako da dolazi do svojevrsnog izravnavanja deformacija i neravnina obloge biopolja. Na si. 30 je prikazano uslovno energetsko biopolje "oveka pre vebi (si. 30a) i posle nekoliko dana vebanja (si. 30b). Obloga biopolja je u neposrednoj vezi sa psihom. Normalno, pravilno biopolje odgovara normalnoj psihi. Za vreme "izravnavanja" negativnih deformacija dolazi do svojevrsnog ""i!enja" podsvesti i, po pravilu, dolazi do psihi"kih reakcija. U toku nekoliko dana, za vrene vebi ili odmah posle njih, zaotravaju se negativnosti, koje su postojale u "oveku: "ovek postaje zao, razdraljiv, poja"avaju se njegova strahovanja, po"inju da se javljaju komarni snovi itd. Sve je to reakcija na ""i!enje" i prema njima se treba odnositi pozitivno. Posle toga se malo ublaavaju mentalni problemi. Ali, to nije sve. Rad sa psihom zahteva mnogo vremena, i sloen je.

161

BORIS ARANOVI$ & $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 30. Uslovno energetsko biopolje "oveka, pre vebi (a) i posle nekoliko dana vebi (b)

STVARANJE IDEALNOG LIKA

Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Se!ate se, govorili smo o tome da svaki "ovek nosi u sebi sliku - predstavu o sebi. I ono to on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako "ovek promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona !e posle nekog vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i "ovek !e po"eti da se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi? Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve biste eleli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na primer, vi ste razdraljivi, agresivni, vi se bojite budu!nosti, vi zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih

162

Glava 9 - Psihi"ko " i ! enje organizma

zamenite suprotnim. Po"nite da stvarate novi lik sebe, kao vajar, dodaju!i postepeno sve nove i nove detalje. Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, uklju"ite prijatnu muziku, opustite se, zatvorite o"i i po"nite da zamiljate sebe sa novim osobinama, na primer: vi uopte niste razdraljivi, mirno reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, to je mogu!e detaljnije, kao da vi ve! jeste takvi, a ne da elite da budete. To je veoma vano! Utroite na to 15-20 minuta. Slede!eg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upote ne bojite budu!nosti, naprotiv, gledate na budu!nost sa velikim optimizmom i o"ekujete pozitivne promene. Predstavite, to je mogu!e jasnije, da vi ve! jeste takav optimista. Slede!i put dodajte novu osobinu. Moda !e vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana. Moda !e biti potrebno da se vra!ate na tu osobinu. Ba onako kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj lik. Trudite se da idete sa tim likom, uivite se u njega, bilo gde da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod ku!e, dotle dok on ne postane vaa stvarnost. Veliku pomo! u prodiranju lika u podsvest "ine vebe. Ovde se dobija dvostruka korist. S jedne strane, vebe !e pomo!i idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane, idealni lik sam pomae da se odri koncentracija panje, pri stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotri!emo oba slu"aja. U prvom slu"aju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski ulazimo u stanje transa i naa je podsvest otvorena. U isto vreme, moemo da "drimo" u glavi idealni lik, tj. da zamiljamo da smo takvi kakvim elimo da se vidimo i, zahvaljuju!i otvorenim "vratancima" u podsvest, taj lik se tamo u"vr!uje. U isto vreme, lik pomae da panja bude skoncentrisana zato to, kada postoje dva objekta, na koja obra!amo panju (si. 31), u mozgu nema mesta za druge misli koje, po pravilu, odvla"e panju. To je poznati psiholoki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.

163

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Slika 31. Dva objekta panje

elim, da vas jo posavetujem: kada budete stvarali idealni lik potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica, hod, dranje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da osetite ponos to ste takvi. Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim u"enicima, koji su proli moj kurs, me#u ostalim pitanjima bilo je i :"Kako stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najvie mi se dopao odgovor jednog u"enika: "Ja jesam sada idealan lik."

RAD SA SIMBOLIMA
Tre!i pravac je rad sa simbolima. Prvo, ta je to simbol? Setite se nekog jako emocionalno obojenog doga#aja, koji ste doiveli. Na primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim "ovekom i za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na to to niste obra!ali panju na muziku, kasnije, posle mesec dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste "uli tu melodiju uvek biste se setili tog susreta. Drugim recima, muzika je bila

164

Glava 9 Psihi"ko "i!enje organizma

asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Moe se navesti mnogo li"nih primera. ta se u tim slu"ajevima doga#a? Kao to "itaalac ve! zna, svaki emocionalno obojeni doga#aj dovodi "oveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Ba u to vreme, "ovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se smeta duboko u podsvest, "uvaju!i i druge asocijativne veze sa tim doga#ajem, zahvaljuju!i kojima je ona uspela da se ugnjezdi u mozgu. Ona je postala simbol. Koriste!i taj fenomen, moemo preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u naem slu"aju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada ho!emo da se reprogramiramo najbolji i verovatno jedini na"in da se to uradi je da se prodre u podsvest "dosko"ivi" joj. Rad sa simbolim je jedna od tih metoda. Dakle, prvo birate "program" koji elite da smestite u podsvest. Recimo, "ovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno pove!a i oja"a. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara tom cilju. Ja preporu"ujem da se u tom slu"aju koriste geometrijski simboli. Stvar je u tome to geometrijska figura nije samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zra"e enrgiju, neki vie, neki manje. Geometrijske figure su, me#utim, izvor naro"itog, povienog zra"enja ("italac je moda "uo za piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako uti"e na "oveka i, u skladu sa tim, stvara ja"e asocijacije. Poto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami u sobi, niko ne srne da smeta, pustite muziku. Uzgred, o muzici. Dobro je ako muzika bude neki od ritmova koje ste koristili za ideomotorne vibracije. Tada !e ta muzika igrati dvostruku ulogu: pomaga"e u stvaranju vibracija i bi!e simbol. Dakle, po"injete da "punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Po"nite da igrate ulogu "oveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamiljajte da imate izvanredne sposobnosti, snagu, jasno miljenje, da imate dovoljno znanja i mogu!nosti da resite sve ivotne probleme. Ovde treba misliti i zamiljati emocionalno, produhovljeno - biti stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "dosko"iti" podsvesti, a ona, kao dete, ne razume razliku izme#u fantazije i stvarnosti.

165

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na simbol, ali neka vam sva panja bude upravljena na vau ulogu. Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite isto to jo 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to !e vam oti!i ukupno 20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme, ali osnovnu panju koncentriite na fantazije i emocije. Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato to je podsvest prijem"ivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra, "oveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i posle toga simbol je "napunjen". Dalje !e ve! simbol raditi za vas. On je - asocijacija sa eljenom osobinom. Nacrtajte taj simbol na kartonu, uveli"an u nekoliko primeraka, isecite ga i oka"ite na mestima gde ste naj"e!e: u spava!oj sobi, kuhinji, kupatilu. Vie nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja da uti"e na vas, on je asocijacija sa vaim eljenim ponaanjem. Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je da pogledate na simbol, ne misle!i o njemu, i on !e prodreti u dubinu vaeg mozga stvaraju!i osobinu koja vam je neophodna. Simbol deluje naro"ito dobro kada ga, rade!i ideomotorne pulsacije, vidite pred sobom. to je ve!e stanje transa, simbol se bolje usa#uje u podsvest. Naravno, na isti na"in treba raditi i sa drugim eljenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikae i igra uloga "oveka koji ima osobine koje mi elimo da imamo. Nije obavezno da se izaberu simboli koji su navedeni; ovde se samo predlae, a vi moete da uzmete simbole koje elite. Ako imate vie problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.

IZBACIVANJE NEGATIVNOSTI IZ PODSVESTI

I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo efikasna. Ona se sastoji iz dva dela.

166

Glava 9 - Psihi"ko "i!enje organizma

U prvom delu vizualizujete, zamiljate jasno negativnost od koje ho!ete da se spasete. Na primer, bojite se vonje liftom. Zamislite sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah to je mogu!e ja"e. Zato je ovo potrebno? Se!ate se, svaka negativnost ima u podsvesti svoje "arite". I kada zamiljate situaciju povezanu sa odre#enom negativno!u, to "arite" se aktivira i oko njega se pove!ava energija. I tu energiju treba odstraniti. Poto ste zamislili aktivirano "arite" udahnite duboko kroz nos, istovremeno zamiljaju!i da udisanjem izvla"ite energiju iz "arita". Zatim, izdahnite kroz usta zamiljaju!i da je ta negativna energija, tako#e, izala kroz usta u prostor. Zatim, vizualizujemo kako "sagoreva" taj obla"i! energije. Ovo treba ponoviti nekoliko puta. Pomo!u ovog postupka mi, u izvesnom stepenu, smanjujemo delovanje "arita" liavaju!i ga energije kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima. Na primer, neki "ovek vas je uvredio. Zamislite tog "oveka i po"nite da ose!ate uvredu, to je mogu!e ja"e. Posle toga, sprovedite opisani postupak. U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva elite da bude. Tako#e, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se vozite liftom i da se uopte ne bojite, naprotiv, ose!ate radost i ponosni ste to ste se izbavili od tog straha. U primeru sa uvredom, zamislite "oveka koji vas je uvredio i zamiljajte da ne samo to niste uvre#eni, nego ste mu zahvalni za pouke u ivotu, potujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi potiskuju negativne i jo vie slabe "arita". Za oba dela nije potrebno vie od 15-20 minuta i oni su utoliko efikasniji ukoliko je vie emocionalno obojeno nae ponaanje. Metoda se moe primenjivati odvojeno za reavanje bilo kakvih problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a me#u njima su i puenje i alkoholizam. Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije liena mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan slubenik pogrebnog preduze!a, 40 godina, od detinjstava je patio od

167

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

mnogih strahova. Pokuao je razna psihoterapeutska le"enja, me#u njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo zemalja. Nikakvog poboljanja. Kada mi je doao sa svojim problemom preporu"io sam mu da primenjuje kod ku!e ovu prostu metodu za likvidaciju "arita". Radio je 30 minuta svakog dana i jedanput mese"no dolazio kod mene radi korekcija. Rezultat je zaprepastio "ak i mene. Posle mesec dana od strahova nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potroio sam na razna le"enja vie od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i skoro besplatno uspeo sam da izle"im sam sebe."

IZBACIVANJE INFORMACIJA IZ PODSVESTI POMO#U CRTEA

U produetku razgovora o radu sa psihom, elim da vam kaem neto o drugoj interesantnoj mogu!nosti automatskog kontakta sa podsve!u - preko crtea. Setite se, kada ste se sede!i za stolom koncentrisali na neke misli, a pri ruci vam je bila olovka ili pero, vi ste nesvesno crtali neke zamiljene figure, linije, krive. Ili ste radili to isto kada ste razgovarali sa nekim telefonom i bili zaneti razgovorom. Stvar je u tome to duboka koncentracija ne"im ili na nekoga, naro"ito kada je tQ predmet vaeg interesovanja, dovodi "oveka automatski u stanje transa. I ruka po"inje da preko olovke ili pera izraava naprezanja koja su prisutna za vreme razmiljanja ili razgovora. To va organizam ne dozvoljava taloenje negativnosti u podsvest i koriste!i slu"aj (pisaljka u ruci) izvla"i negativnosti na hartiju. Na primer, razgovarate telefonom i predmet razgovora u izvesnoj meri odlu"uje vau sudbinu. Vi se, naravno, uzbu#ujete, a ruka uporno, kroz pisaljku, prenosi to uzbu#enje na hartiju. Ili: razmiljate o predstoje!em ispitu, pomalo ga se bojite, a ruka ne dozvoljava da taj strah prodre u podsvest i prenosi ga na hartiju. Kada slikaju svoje slike slikari su ustvari, tako#e, u stanju transa i njihova su dela rezultat direktnog kontakta sa podsve!u. Nije slu"ajno to karakter slike odraava sutinu umetnika, njegovo

168

____________________________________________ Glava 9 - Psihi!ko "i!enje organizma

unutranje stanje, probleme, stanje radosti ili ljubavi. Kada se posmatraju platna slikara, moe se, bez greke, re!i ta mu je bilo na dui u trenutku stvaranja slike. Uzgred, informacija, koju umetnik prikazuje na platnu, moe, zatim, da deluje^na kupca slike. Moete da se dosetite kako deluje slika, koja odraava unutranje probleme umetnika. Ali, mnoge slike imaju isceljuju!e dejstvo, ako ih je stvorio duevan umetnik, koji prenosi na platno uzviena ose!anja ljubavi i dobrote. Ako ste uzbu#eni, ako doivljavate stres, uzmite u ruku olovku i hartiju. Ili, ako znate da je neka negativnost duboko u vaoj podsvesti usredsredite se na nju, nastojte da je predstavite maksimalno jasno, naravno emocionalno, uzmite olovku i hartiju i, dok ste skoncentrisani na tu negativnost, omogu!ite svojoj ruci da se slobodno kre!e po hartiji. Deo vae negativnosti !e iza!i na hartiju. Posle toga ne zaboravite da spalite hartiju. Ova naa sposobnost da se preko ruke ostvari kontakt sa podsve!u postala je osnova za metodu koju je razradio moj u"enik, nau"nikfizi"ar iz Petrograda A. Budza. Metoda, koja je uspela da stekne popularnost, se zove "Meditativna grafi"ka harmonizacija li"nosti". To je harmonizacija "oveka ppmu!u mogu!nosti izvla"enja negativnosti iz podsvesti i razvijanja stvarala"kih sposobnosti. Jednostavnost metode je u tome to specijalna tehnika omogu!ava izvla"enje informacija sa razli"itih nivoa podsvesti ili biopolja: sa etarskog, astralnog, mentalnog, karmi"kog. Kao to ste ve! shvatili, uspeh u upravljanju sobom zavisi jako od kontakta sa sopstvenom podsve!u. Kada se obezbedi kontakt moemo da izvla"imo svaku informaciju iz podsvesti, pa i negativnu, i da unosimo u nju kakve ho!emo programe. U opisanoj metodi kontakt se lako uspostavlja, prvenstveno automatski, za vreme vebi, prilikom kori!enja ranije pripremljenog idealnog lika samog sebe i simbola. Osim toga, mogu se koristiti pomo!ne metode, kao to je likvidacija "arita" i izvla"enje negativnosti na hartiju. Rad sa psihom je dui nego sa fizi"kim telom i zahteva strpljenje, ali za to se dobija zdravlje, radna sposobnost, aktivnost i ose!anje unutranje ravnotee.

169

Glava 10 ISHRANA I SAN

Jesti i piti treba toliko da se nae snage obnavljaju, ne da se gue. Ciceron

Glava 10 - Isharana i san

ISHRANA
Poto znam da mnoge ljude interesuje problem ishrane, elim malo da se zadrim na toj temi. Jeste li primetili, o tome ima onoliko miljenja koliko je knjiga napisano na tu temu? $esto, jedno miljenje potpuno negira drugo i na kraju nema jedinstvenog gledita. Ali to je prirodno, jer ljudska fiziologija jo nije potpuno izu"ena. I da li je zna"aj ishrane za "oveka tako veliki? Moe li ishrana da bude korisna ili tetna? Ho!u odmah da kaem: za zdravog "oveka, kod koga dobro funkcionie sistem samoregulacije, kod njega je unutranje stanje organizma postojano, ishrana nema tako veliki zna"aj, kao kod "oveka sa raznim poreme!ajima zdravlja. Po mom miljenju, za zdravog "oveka je vana raznovrsna ishrana da bi to je mogu!e vie razli"itih sastojakavulo u organizam - belan"evine, masti, ugljeni hidrati, vitamini. to se ti"e mesa ve! sam rekao ta o tome mislim, smatram da ga sa godinama treba jesti manje, ali ga se ne treba sasvim odre!i, naravno ako postoji elja. Treba uvek oslukivati svoj organizam. Ja sam pristalica ishrane u odre#eno vreme. Na organizam ivi u skladu sa ritmom - kosmi"kim, dnevnim, svojim bioritmom. I ako ste nau"ili eludac da doru"kujete, ru"ate i ve"erate, uvek u isto vreme, on !e u to vreme lu"iti neophodne materije, fermente za preradu i apsorpciju hrane. I to je veoma vano, naravno ako postoji apetit. Ako ga nema, bolje je ne jesti - mudri organizam vam stavlja na znanje da se treba odmoriti od hrane. $ude me izjave nekih ljudi: "Jedite ne po reimu, nego^ kada postoji elja!" Pa, to se ti"e elje, to je razumljivo, ali zato ne po reimu? Uzgred, kada dete ne!e da jede uzrok je drugi. Ako se dete sve vreme kre!e i dobija radost od tog kretanja, ono dobija dovoljno energije iz kosmi"kih tokova. Zato se deava da organizam deteta ne!e viak energije i ko"i apetit. Roditelji, "esto, pokuavaj'! da nateraju dete da jede. To je pogreno. Ista je stvar i sa vodom. Ako ste edni pijte, ako niste - zato biste?

173

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

Poznajem ljude koji su se na"itali literature o jogi i piju po nekoliko litara vode na dan, iako nisu edni. Treba razumeti da je joga za istok, za Indiju, gde je toplo i ljudi se u toku dana mnogo znoje i zato im je potrebno mnogo te"nosti. Ali ovde, na zapadu, nije toplo i viak te"nosti samo preoptere!uje bubrege. Uvek se drite pravila: sluaj svoj organizam. Ja sam za to da se pridravamo podeljene ishrane. Podeljena ishrana je ishrana kod koje se belan"evine i ugljeni hidrati jedu odvojeno. Stvar je u tome to za apsorpciju belan"evina i ugljenih hidrata organizam stvara razli"ite fermente koji prilikom meanja ne deluju ba dobro jedni na druge. Zato je poeljno da se meso i riba jedu sa povr!em, a ne sa krompirom ili testom. Najzad, teko je uvek se drati tog pravila; "esto ne jedemo kod ku!e nego u restoranu, u gostima. Ali kad god je mogu!e drite se tog pravila. Sve nabrojano vai i za coveka koji nije zdrav. Ali u tom slu"aju, u zavisnosti od bolesti, treba drati i odre#ene dijete. To je, "esto, ograni"avanje uzimanja jakih pi!a, turije, prenog, slatkia. Ishrana bolesnog coveka mnogo zavisi od kiselo-bazne ravnotee krvi - PH. Kod zdravog coveka PH treba da bude izme#u 7,4 i 7,8. Kod bolesnih ljudi PH moe da se menja, kako na baznu stranu (PH 910), tako i na kiselu (PH 4-6). Ako je PH pomeren na baznu stranu, ne treba jesti vo!e, poto ono ima bazni karakter i moe dovesti do pogoranja. Ako je organizam pomeren na kiselu stranu, trudite se da ne jedete meso, ribu i druge kisele proizvode. Jednostavan na"in za odre#ivanje PH u krvi u doma!im uslovima je posmatranje beonja"e pri irom otvorenim kapcima. Kod normalnog PH beonja"a je rui"asta, ako je krv kisela beonja"a je bleda, ako je bazna - jasno crvena. Nekoliko reci o ishrani gojaznih. Prvo i prvo, ja sam apsolutno protiv bilo kakvih dijeta za smanjenje teine. Razmislite sami, pove!ana teina je rezultat poreme!aja u razmeni materija u organizmu, drugim recima nedovoljno "sagorevaju" masti i voda se zadrava u telu. Zar se moe smanjenjem koli"ine hrane Ili

174

Glava 10- Isharana i san

nekom dijetom poboljati razmena materija? U principu, ako se smanji koli"ina hrane, teina se moe smanjiti, ali to je privremeno, posle izvesnog vremena teina !e se vratiti. Problem sa teinom ima, tako#e, svoje mentalne uzroke. Tome treba dodati da je osoba sa pove!anom teinom iskompleksirana zbog toga, to je, tako#e, jedan od mentalnih uzroka. Vebe, po metodi koja je opisana u ovoj knjizi, reguliu teinu onako kako se regulie ceo organizam i to je brz i prirodan na"in. Po pravilu, u"esnici kursa su slabili 4-5 kilograma, ako je teina bila iznad normalne i to samo zbog "i!enja organizma. Ali postoje i specijalne vebe za to.

SAN
San - to je ustvari obnavljanje energije koja je potroena u toku dana. U zavisnosti od energetske konstitucije, svakom "oveku je potreban razli"iti broj sati sna. Ljudi sa visokim frekvencijama biopolja, osetljiviji, imaju potrebu za duim snom - 9-10 sati. Ljudima sa niskim frekvencijama dovoljno je 6-7 sati. Naravno, postoje razna odstupanja na ovu ili onu stranu. Nekima je potrebno 12-13 sati, druga granica je 4-5 sati. To se objanjava time to ljudi sa visokim frekvencijama bre troe energiju i njima je potrebno vie vremena da je obnove, a ljudi sa niskim frekfencijama je obnavljaju bre. Uzrok nesanice je u tome to za vreme nekog stresa ili nervnog rastrojstva "ovek izvesno vreme nije mogao normalno da spava. Poto je bio uznemiren, program nesanice se u"vrstio u njegovoj podsvesti, te organizam i dalje uporno odra#uje taj program. Zato neki ljudi godinama pate od nesanice i nikakvi lekovi ne pomau. To je razumljivo, jer lekovi ne ukidaju programe. Energetske vebe za ispravljanje biopolja i unitavanje negativnih programa dosta brzo dovode do normalizacije sna. Osim toga, san kod ve!ine, onih koji su ovladali metodom, postaje dubok kao kod deteta. A to je veoma vano, jer dubina sna govori o njegovom kvalitetu. Interesantno je da su rnnogi polaznici kursa primetili da su po"eli da spavaju mnogo manje, sada im je dovoljno 4-5 sati.

175

BORIS ARANOVI" - "I#ENJE ORGANIZMA

To pokazuje koliko je jaka energetika. Istina, u vreme usvajanja metode, oni koji su imali probleme sa zdravljem su na po"etku, obrnuto, spavali vrlo mnogo. Posle obnavljanja organizma potreba za snom se smanjila.

176

Glava 11
REZULTATI KORI#ENJA METODE

#ovek dobija sposobnost da uradi nemogu"e u procesu rada; drskost stvara potrebnu snagu. Krajn

Glava II - Rezultati kori$enja metode

Bez obzira na to to je metoda po"ela da se primenjuje tek nedavno^ rezultati njene primene su upe"atljivi. Na koji na"in se ljudi obu"avaju ovoj metodi? Metoda sli"na ovoj opisanoj u knjizi, samo proirena, ulazi u specijalni kurs, koji vodim u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu. U toku 36 "asova (6 "asova na dan) ljudi se teoretski i prakti"no obu"avaju metodi, uklju"uju!i i rad sa psihom. Taj kurs vodimo moja ena Ivona i ja. To radimo preko firme koju smo zajedni"ki stvorili i koja se zove Centar !ovekovih skrivenih rezervi. Svaki slualac koji do#e na kurs dobija formular u kome opisuje svoje probleme. Zatim, posle 2-3 meseca samostalnog rada, polaznik nam vra!a formular sa opisom promena koje su se desile posle primene metode. Oko 600 ljudi je do sada prolo obuku za ovu metodu i mi imamo priblino toliko formulara. Mislim da bi se rezultatima ponosila najnaprednija klinika u svetu. Ve!ina onih koji su bili na kursu i koji su radili po ovoj metodi su ostvarili izvanredne rezultate. Nestale su hroni"ne bolesti, koje su se vukle godinama, kao astma, reumatizam, bolesti organa za varenje, problemi sa enskim polnim organima, bolesti koe. Mnogima se poboljao vid, sluh, obnovljena je psihoemocionalna ravnotea. Ljudi, sa kojima smo se sretali posle kursa ili smo sa njima razgovarali telefonom, su isticali da su prihvatili ovu metodu kao najbolji poklon u ivotu. Evo nekoliko karakteristi"nih primera. Jedna ena, 56 godina, koja je doputovala na kurs, 30 godina nije mogla da hoda i, naravno, kretala se samo u kolicima. Le"ila se u vie zemalja, me#u njima i u Americi. Krajnja dijagnoza nije bila postavljena, samo se sumnjalo na nedostatak neke hemijske supstance u !elijama mozga. Marta je dola na kurs i ozbiljno po"ela da radi sa metodom, sa fizi"kim i psihi"kim "i!enjem. Ve!

179

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

posle mesec dana, po"ela je da pie (ranije nije mogla da dri pisaljku u rukama). Nastavljaju!i rad po metodi ona je imala kod mene i 10 seansi regresione terapije. Prilikom sprovo#enja ove terapije bilo je interesantno to to ona nije videla nikakve slike ili scene, samo joj se telo trzalo kada se prolazilo kroz uzrast od 1 do 6 meseci. Isti trzaji su se javljali i kad se nalazila u maj"inoj utrobi. U ostalim uzrastima sve je bilo mirno. I zato smo po"eli da obra#ujemo najmla#i period. Iz seanse u seansu trzaji su postajali sve slabiji i slabiji. Istovremeno se poboljavalo njeno stanje - psihi"ko i fizi"ko. Napredak je bio prili"no brz. Ve! posle pola godine, napravila je samostalno prve korake. Sada Marta pola vremena hoda, pola sedi u kolicima, noge joj jo nisu oja"ale. Ona i dalje veba i nema nikakve sumnje da !e se uskoro sasvim izbaviti iz kolica. Ono to lekari nisu mogli da urade za 30 godina, ona je sama uradila za pola godine. Drugi polaznik naeg kursa, Bjorn iz Geteborga, 60 godina, novinar, imao je probleme sa nogama kao posledicu dijabetesa, stalne potmule bolove. Bjorn je traio pomo! na mnogim klinikama i bio je na le"enju u najboljoj, poznatoj klinici u vedskoj - Sofija-Hemet. Tamo su mu rekli da ne mogu da mu pomognu; postoji samo neka mast koja se moe poru"iti iz Amerike i koja moe delimicno da ublai bolove. Sreo sam se sa Bjornom dva meseca posle kursa. "Vie mi nije potrbna mast ispri"ao je radosni Bjorn - bolovi u nogama su nestali 90%, ponekad ose!am samo malo titanje. Pravo medicinsko "udo. Ja sam po prirodi skeptik - priznao je Bjorn - i na kurs sam dospeo sasvim slu"ajno. Da mi je pre nekoliko meseci neko rekao da !u dospeti na kurs nekog Rusa koji !e me nau"iti da pomo!u misli izazivam pulsacije organa i da !u se zahvaljuju!i tome izle"iti nikad mu ne bih poverovao!" Birgita Svenson je, pre dve godine, dospela u bolnicu u tekom stanju - fizi"kom i psihi"kom. Posle dugotrajne stresne situacije telo je odbilo normalno da radi: nije mogla da ide, creva su radila vrlo loe, zapaljenjski procesi u urinamom sistemu i jajnicima. Stanje psihe je bilo jo gore - stalno histeri"na, nije elela da se sreta sa ljudima, strah, razdraljlvost. U takvom se stanju nalazila

180

Glava 11 - Rezultati koritenja metode

godinu dana dok nije dola s muem na moj promocioni "as. Od tog dana sam po"eo da radim sa njom... na rastojanju, jer ona nije ivela u tokholmu, ve! u malom gradu udaljenom 300 km. Posle 4 meseca takvog rada ona je po"ela da hoda, psihi"ko stanje joj se popravilo. U svakom slu"aju, takvo stanje joj je omogu!ilo da do#e na kurs na kome je u"ila metodu. Sada je ona normalan, zdrav "ovek, koji se vratio u ivot. Moe se navesti mnotvo sli"nih primera. Nekoliko ena, koje su trebale da se operiu zbog tromboflebitisa, izbegle su operaciju, zahvaljuju!i metodi. Reumatizam i sistemske bolesti su kod mnogih nestali zahvaljuju!i fizi"kom i psihi"kom "i!enju. Da li su svi doli do rezultata? Mislim oko 90%, 10% nije nalo snage da pobedi sopstvenu lenjost. Oni se nisu mogli otrgnuti od stereotipa, po kojima treba popiti tabletu, sedeti i "ekati rezultate, ne rade!i nita. Ne, ovde se tako ne!e uspeti. Potrebni su izvesni napori. Pri "emu napori i nisu tako veliki, ako se uzme u obzir da su vebe interesantne, ne zahtevaju posebne uslove ili sprave. Metoda je mlada, tek je po"ela da se iri. Ali velika efikasnost, koju je pokazala na po"etku, prirodnost i nepostojanje neeljenih nuspojava daju mi pravo da ve! sada piem o njoj.

181

Zaklju"ak

ZAKLJU"AK
Predvi#am reakciju nekih "italaca koji su pro"itali ovu knjigu: "ta je ovo, celog ivota treba da se bavim ovom metodom da bih izbegao zastojne procese u organizmu?" Da! I ne samo time. A tom metodom se bavi samo 20 minuta na dan (mislim na vreme posle obavljenog "i!enja). Ali ne treba zaboraviti ni vebe za ja"anje ki"me, tr"ajne, poskakivanje, vebe za razgibavanje, jednom nedeljno sauna, uzgred - sauna je tako#e postupak "i!enja, divno "isti kou. Najzad, potroi!ete moda jedan sat dnevno, moda malo vie. Ali drugog izlaza nema, ako ho!ete da budete zdravi, snani, jasne glave i da utedite vreme. Da, ne "udite se, ba da utedite. Znam to po sebi. Ja, na primer, vebam 1 sat i 20 minuta. To vreme koje potroim na sebe mi omogu!ava da mnogo i efikasno radim, zato to se dobro ose!am i to mi je glava bistra. Potpuno sam ube#en da bih, da ne vebam, uradio mnogo manje. Isto ose!a i moja ena Ivona sa kojom zajedno vebam. Ali ne!u o nama. Poznati pisac i specijalista u le"enju ljudi J. A. Andrejev, koga smatram jednim od svojih u"itelja, je sjajan primer izvanredne enegije, snage, radne sposobnosti i psihi"ke ravnotee. Ja ne znam ta treba da se desi da Jurij Andrejevi" propusti saunu u sredu ili tr"anje svakog jutra. I u isto vreme nisam nikad sreo nekog drugog "oveka koji bi mogao da uradi tako mnogo u toku jednog dana. Na alost, u naem drutvu nema mnogo ljudi koji mogu da shvate vezu izme#u normalnog rada debelog creva i dobrog raspoloenja, izme#u "iste jetre i uspeha u poslu. Ve!ina to shvata tek poto na njega "do#u sva zla", kada "zqradi" gomilu problema i bolesti. Ume!e upravljanja sobom "ini da ljudi veruju u sebe, da budu snani, zati!eni na planu zdravlja i na socijalnom planu. Ume!e upravljanja sobom omogu!ava "oveku da svaku ivotnu situaciju

183

BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA

razmatra sa pozitivne ta"ke gledanja. $ak i neuspesi i greke se posmatraju pozitivno, kao ivotni eksperiment i nauk de se u budu!nosti ne ponove sli"ne greke. Energetska ravnotea "ini "uda sa ljudima koji ranije nisu mogli da iza#u na kraj sa razdraljivi!u, koji su burno reagovali na doga#aje. Poznato je da su uzroci takvih reakcija slabost, unutranja neravnotea, nemo! da se prihvati situacija. Ovladavanje metodom omogu!ava "oveku da ostvari tesan kontakt sa svojim telom, da ga razume i ose!a, jer je veoma vano da dua i telo budu jedno. Bez toga je teko posti!i harmoniju i uspeh u ivotu. Neophodna je samo elja i delovanje. Bez te dve komponente ne moe se resiti nijedan ivotni problem, te dve osobine se moraju sprovoditi celog ivota. Ne moe se izgraditi sre!a i zatim biti sre!an celog ivota. Sre!a je svakodnevan posao! Sve je u vaim rukama. Stokholm, januara 1998.

184

LITERATURA

LITERATURA
1. Aranovich B. Healing med bioenergi och tankekraft fwr var och en. Stockholm, 1995. 2. Aranovich B. Healing. Helsinki, 1995. 3. Aranovich B. Bli herre wver din hllsa. Stockholm, 1997. 4. Andreev KD. A. Prakti"eskiy le"ebnik, SPb, 1997. 5. Grimak L P. Magm biopola, M. 1994. 6. Semenova H. A. Vse bolezni ot nervov. SPb, 1996. 7. Slobodannik A. P. Psihoterapm, vnuenie, gipnoz. Kiev, 1983. 8. LUadrilov E. V. O"istka tolstogo kie"nika v domasnih usloviah, SPb, 1996.

185

SADRAJ
UVOD GLAVA 1 UPOZNAJ SAMOG SEBE Neznanje i sumnji"avost - "prijatelji" bolesti Sistemi, organi, !elije Razmena materija Samoregulacija funkcija organizma Endokrini sistem (sistem lezda sa unutranjim lu"enjem) Krv Krvotok Srce Arterije Vene Kapilari Funkcija kapilara Stanje kapilarnog sistema kod bolesnih Sistem organa za varenje eludac Pankreas (gutera"a) Jetra Dvanaestopala"no crevo Tanko crevo Debelo crevo Zadnje crevo (rektum) Organi za izlu"ivanje mokra!e (urinarni sistem) Bubrezi Mokra!na beika Organi za disanje Nervni sistem Centralni nervni sistem Periferni nervni sistem $ovekov elektri"ni, elektromagnetni i energoinformacioni sistem Energetski meridijani Biostruje 5 13 13 15 16 18 24 26 28 31 31 32 33 34 34 37 38 38 39 40 41 41 41 42 42 42 44 44 46 46 47 48 49 50

Energija misli 51 Covekovo biopolje 53 Energoinformaciona veza organa. Informacija 0 bolesti 55 GLAVA 2 61 UZROCI ZAGA'ENJA ORGANIZMA 61 Psihoemocionalno stanje 64 Promene kiselo-bazne ravnotee 64 Kosmi"ko zra"enje 64 Usporavanje razmene u me#ucelijskom prostoru 66 Zastojni procesi 67 GLAVA 3 69 UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM 69 Fizioloke osnove 71 Put misli 72 Rad podsvesti 73 Svest i podsvest. Emocije i slike 74 Energetske osnove 76 Malo lirsko odstupanje za skeptike 76 Dejstvo misli na daljinu 78 Misaoni obrasci 79 GLAVA 4 83 ZDRAVLJE I SNAGA MISLI 83 Ruila"ka snaga negativnih misli 85 Uvreda 85 Strah 87 Agresivnost 89 Ose!anje krivice 90 Nepovoljno miljenje 0 drugima 91 Ja sam ono to mislim o sebi 91 Uticaj misli na sudbinu 93 GLAVA 5 97 OZDRAVUENJE POMO%U REGRESIONE TERAPIJE 97 Reinkarnacija - istina ili izmiljotina? 99 Karma 100 Regresiona terapija 101 GLAVA 6 105 TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA 105 Korisne i tetne navike 107 Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje 109

GLAVA 7 $I%ENJE POMO%U MISLI Malo o klasi"nom "i!enju Ideomotorne pulsaclje - osnova metode Snaga pulsaclja Ritam muzike - druga pokreta"ka snaga metode Deiovanje metoda Ideomotornog "i!enja na organizam Pritiskanje stomaka - divna dopuna metode Dijagnosti"ki zna"aj metode GLAVA 8 $I%ENJE POJEDINIH ORGANA Priprema za "i!enje $i!enje debelog creva Problemi sa debelim crevom Postupak "i!enja Grubo "i!enje I Ideomotorno "i!enje $i!enje Jetre Problemi sa jetrom Postupak "i!enja $i!enje eluca $i!enje tankog creva $i!enje bubrega $i!enje llmfe GLAVA 9 PSIHI$KO $I%ENJE ORGANIZMA Izravnavanje obloge biopolja Stvaranje Idealnog lika Rad sa simbolima Izbacivanje negativnosti iz podsvesti Izbacivanje Informacija iz podsvesti pomo!u crtea GLAVA 10 ISHRANA I SAN Ishrana GLAVA 11 REZULTATI KORI%ENJA METODE ZAKLJU$AK LITERATURA

San

11 11 11 11 11 11 12 12 12 129 129 13 13 13 13 13 13 14 14 14 14 149 151 154 159 159 161 162 164 166 168 171 171 173 175 177 177 183 185

BORIS ARANOVI" "I#ENJE ORGANIZMA

SISTEM STVARANJA I OBNAVLJANJA #ELIJA

Na stranicama ove knjige !ete se upoznati sa jedinstvenom metodom "i!enja organizma, koju je razradio B. Aranovi" metodom koja omogu!ava da se pomo!u ruku i snagom sopstvene misli izazivaju vibracije !elija, kojima se obnavljaju njihove mogu!nosti za samoobnavljanje i samo"i!enje. Saveti B. Aranovi"a !e vam pomo!i da se izbavite od negativnih emocija i psiholokih pritisaka, "iste!i ne samo fizi"ko telo nego i duu. Kompletan sistem "i!enja je jednostavan i efikasan, on !e vam pomo!i da se izbavite od mnogobrojnih bolesti, u"vrsti!e vae zdravlje i produiti mladost.